ПРИРУЧНИК за учитеље уз уџбенички комплет · 2016-10-12 · МАША И РАША Приручник за учитеље уз уџбенички

ПРИРУЧНИК за учитеље уз уџбенички комплет

СРПСКИ ЈЕЗИК за први разред основне школе

Зоран Б. Гаврић · Мирјана Ковачевић · Радмила Жежељ Ралић

МАША И РАША Приручник за учитеље уз уџбенички комплет Српски језик за први разред основне школеПрво издање

Аутори: Зоран Б. Гаврић, Мирјана Ковачевић, Радмила Жежељ РалићИлустрације: Тихомир ЧелановићФотографије: aрхива Издавачке куће „Klett” и Shutterstock.com Рецензенти: Радмила Жежељ Ралић, професор разредне наставе, ОШ „Јосиф Панчић” у Београду др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду

Радиша Ђорђевић, дипломирани педагог из Пожаревца Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације” у БеоградуНаташа Николић-Гајић, професор разредне наставе, ОШ „Краљ Александар I” у Пожаревцу

Графичко обликовање: „АБРАКА ДАБРА”, Нови СадОбликовање корица: Издавачка кућа „Klett”Лектура и коректура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” Маршала Бирјузова 3‒5, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: др Зона МркаљРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Colorgrafx, БеоградТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2015.

ISBN 978-86-7762-685-3

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 371.3::811.163.41-028.31(035) ГАВРИЋ, Зоран Б., 1969- Маша и Раша. Приручник за учитеље уз уџбенички комплет Српски језик : за први разред основне школе / Зоран Б. Гаврић, Мирјана Ковачевић, Радмила Жежељ Ралић ; [илустрације Тихомир Челановић]. - 1. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Colorgrafx). - 120 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 500. - Напомене и библиогрфске референце уз текст. - Библиографија: стр. 120. ISBN 978-86-7762-685-31. Ковачвић, Мирјана, 1965- [аутор] 2. Жежељ Ралић, Радмила, 1964- [аутор]a) Српски језик - Почетна настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 216485388

3

ЈА САМ УЧИТЕЉ

Ја сам учитељ.Рођен сам у тренутку када је прво питање изашло из дететових уста.Ја сам истовремено више људи на више места.

...

Ја сам Езоп и Ханс Кристијан Андерсен који откривају истине кроз безбројне приче.

...

Имена оних који су се бавили мојом професијом звоне као хор познатих по својој хуманости...

Ја сам од оних чија су имена и ликови одавно заборављени, али чије ће се личности и наук заувек памтити кроз успехе њихових ђака.

Плакао сам од радости на венчањима бивших ученика, смејао се од срца када су им се рађала деца и стајао главе погнуте од бола и збуњености поред гробова ископаних прерано за још млада тела.

Током дана од мене очекују да будем глумац, друг, медицинска сестра, и лекар, тренер, проналазач изгубљених ствари, позајмљивач новца, таксиста, политичар и чувар вере.

И поред мапа, карата, формула, глагола, прича и књига, ја стварно немам шта да подучавам своје ђаке јер они морају сами да уче, а ја знам да је велика мука сазнати ко сте.

Ја сам парадокс. Говорим најгласније кад најпажљивије слушам. Мој највећи дар јесте у томе што сам спреман да са пуно поштовања учим од својих ђака.

Материјално богатство није мој циљ, али по читав дан налазим богатство у тражењу нових могућности да моји ђаци искористе свој таленат и у сталном откривању оних талената који су понекад закопани у онима који себе потцењују.

Ја сам најсрећнији од свих који раде.Доктору је допуштено да у једном чаробном тренутку донесе живот на свет. Мени је

допуштено да гледам како се тај живот свакодневно поново рађа с новим питањима, идејама и пријатељством.

Ако је пажљиво гради, архитекта зна да његова грађевина може да траје вековима. Учитељ зна да ће оно што гради с љубављу и истином остати заувек.

Ја сам борац, свакодневно водим битку с притиском вршњака, негативним појавама, страхом, конформизмом, предрасудама, незнањем, апатијом. Међутим, имам и велике помагаче: интелигенцију, радозналост, подршку родитеља, индивидуалност, креативност, веру, љубав и смех, који су сви уз моју заставу и жестоко ме подржавају.

А вама, родитељима, треба да захвалим за овај предиван живот који имам среће да живим. Ви сте ми пружили велику част, поверивши ми ваш највећи допринос вечности, вашу децу.

4

И зато имам веома богату прошлост. Садашњост ми је изазовна, авантуристичка и забавна јер ми омогућава да свој живот посветим будућности.

Ја сам учитељ... Џон В. Слотер

Из књиге Мелем за душуЏек Кенфилд

Марк Виктор Хансен

Овим приручником желели смо да новим идејама помогнемо учитељима практичарима, да их усмеримо и/или подстакнемо да трагају за сопственим решењима у реализацији наставе српског језика. Жеља нам је да часови српског језика представљају занимљиву авантуру кроз коју ученик лети на сопственим крилима ка неком свом личном максимуму.Први део односи се на приручник који прати буквар Маша и Раша – Игра словима. Указује на специфичности буквара и конкретне идеје за реализацију појединих наставних јединица. Ту је и знатан број илустрација и текстова које учитељ може умножити и поделити ученицима као додатни материјал за увежбавање читања, говорне вежбе или истраживачки рад.

Други део приручника, који се односи на читанку „Игра речи”, чине три дела. У првом делу представићемо концепт Читанке. У другом ћемо се укратко осврнути на методичку теорију наставе српског језика, док је трећи конкретан и представља низ примера добре методичке праксе. Приручник ће понудити и идеје у вези са планирањем наставе српског језика и књижевности у првом разреду. Основна намера нам је да укажемо на савремене приступе настави и да у складу са тим наведемо идеје које ће оснажити компетенције наставника, а ученике првог разреда уважити и учинити мотивисанијим и приврженијим школи и учењу уопште.

Подсећамо на циљ и оперативне задатке наставе српског језика у првом разреду као и чињеницу да матерњи језик има суштински значај за интелектуални, емоционални и социјални развој сваког детета. С обзиром на то да од квалитета комуникације зависи укупан просперитет појединца па и друштва у целини, наше суштинско опредељење представљаће идеје за функционално учење језика, тим пре што знања стечена у настави српског језика и књижевности представљају основу за учење и наставу и у свим другим наставним предметима и животу уопште.

5

САДРЖАЈ

МАША И РАША – ИГРА СЛОВИМА Настава српског језика у првом разреду ...................................................................................... 7Српски језик – извод из наставног Плана и програма за први разред ................................. 9Основе читања и писања ................................................................................................................ 11Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за српски језик ............................. 16

Индивидуални приступ у настави ............................................................................................... 20

Методичко-дидактички подсетник ............................................................................................. 22Језички развој појединца – Ранко Бугарски .............................................................................. 22Фонетичке вежбе у првом разреду или језичке игре .............................................................. 24О буквару Маша и Раша – Игра словима ................................................................................... 35Групна обрада слова ....................................................................................................................... 35

Цртанка .............................................................................................................................................. 38Предлог садржаја рада ................................................................................................................ 44Прилог текстова за цртанку ...................................................................................................... 52

Писанка .............................................................................................................................................. 55Предлог садржаја рада за обраду штампаних слова ........................................................... 56Часови утврђивања и систематизације у новембру ............................................................ 62

Модели структуре часова у настави српског језика ................................................................ 62Песме и приче – предлог наставних садржаја ...................................................................... 63Предлог наставних садржаја обраде писаних слова ........................................................... 72

Приче у сликама .............................................................................................................................. 78Предлог текстова за приче у сликама ......................................................................................... 79

Примери наставних листова: утврђивање градива, разумевање прочитаног,увежбавање правописа ............................................................................................................... 82

6

МАША И РАША – ИГРА РЕЧИУместо предговора ........................................................................................................................... 88

Маша и Раша – Игра речи ......................................................................................................... 89

Методика српског језика у првом разреду – рад на тексту ..................................................... 91 Општи модел рада на тексту .................................................................................................... 92Пример испитивања читања са разумевањем ..................................................................... 96Садржај читанке .......................................................................................................................... 97

Методичка ризница ......................................................................................................................... 99 1. целина: СТИХОВИМА СЛИКАН СВЕТ .......................................................................... 992. целина: СВЕТ ИЗ ПРИЧА ................................................................................................... 1083. целина: СВЕТ СА ПОЗОРНИЦЕ ...................................................................................... 1134. целина: ПРИЧЕ СА ШАРЕНИХ СТРАНА ..................................................................... 1145. целина: ЛЕКТИРА МИ НЕ ДА МИРА ............................................................................. 117

ЛИТЕРАТУРА ...................................................................................................................................... 120

7

НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРВОМ РАЗРЕДУ

Када говоримо о првом разреду основне школе, важно је да имамо на уму да је његов основни предзнак описмењавање или почетна писменост. Осим што се описмењавају из језика и математике, ученици првог разреда стичу и основну моторичку, кинестетичку, музичку, ликовну, социјалну, емоционалну и све друге врсте писмености. У том мноштву посебно место ипак припада језичкој писмености, учењу матерњег језика (српског језика), јер он омогућава да дете стекне свест о себи, о групи којој припада и свом ширем окружењу. Развијајући ову свест, дете упоредо гради и самопоуздање и самопоштовање. Дакле, српски језик има пресудан значај за развој интелекта ученика, као и за њихов социјални и емоционални развој.

Свакодневни живот и савремену комуникацију тешко је замислити без језика. Језик је основно и најважније средство споразумевања међу људима. Да би комуникација била могућа, људи треба да користе (знају) исти језик. Развијање језичких активности у директној је вези с развојем сазнајних способности јер су мишљење и говор суштински повезани.

Учитељ у сваком тренутку треба да има на уму да знања стечена у настави српског језика чине основу за учење у свим другим предметима и областима. Истовремено, квалитету наставе српског језика доприноси и настава других наставних предмета.

Настава српског језика у првом разреду има специфичну структуру. Први део односи се на наставу почетног читања и писања и најчешће траје до краја првог полугодишта, док њен други део подразумева усавршавање читања и писања и читав низ језичких активности које то прате (усвајање основних знања о језику, правопису, језичкој култури, књижевности и слично). Ове активности одвијају се у другом полугодишту.

Опредељењем за инклузивни модел образовања, овај традиционални поглед на први разред може се променити. Све зависи од темпа којим ученици могу да прате захтеве програма и наставе. С тим у вези, потребно је пажљиво проценити и измерити донето знање ученика и одредити дужину предбукварског периода. Некад је он трајао до три недеље, али учитeљ има право да га продужи или скрати, у зависности од специфичности одељења у ком ради.

Полазак у школу значајан је и велик догађај у животу сваког детета, али и његових родитеља или старатеља. То је провера дететових интелектуалних, емоционалних и социјалних способности. Да би се дете што боље прилагодило захтевима школе, потребан је складан и добро осмишљен приступ којим се наведене способности подстичу и развијају. Прве школске дане деца веома афективно проживљавају и они најчешће чине основ њиховог даљег односа према школи. Зато треба учинити све да протекну у што пријатнијој атмосфери.

Осим што треба да реализује опште и посебне задатке прописане за овај период, учитељ треба да оформи и узоран ђачки колектив у коме ће поставити правила понашања. У свему томе ослања се на наставу српског језика. Садржаји наставе српског језика, осим што воде дете ка самосталном читању и писању, подстичу му машту, оплeмењују емоције, шире сазнајни оквир, култивишу говор и богате искуство. Речју, утичу на целокупну личност детета. Зато треба да буду извор задовољства и уживања за дете.

8

Овим приручником желимо да пружимо учитељима практичну помоћ у откривању и реализовању циљева и стандарда наставе српског језика у првом разреду основне школе. Иако се мали број стандарда експлицитно односи на наставу почетног читaња и писања, многи од њих почињу да се развијају већ у овом периоду, посебно они из говорне културе и читања са разумевањем.

У делу где предлажемо дидактичка решења за часове, препоручили смо активности које се могу реализовати на часу, јер нам није намера да уједначимо и спутамо рад наставника, већ да предупредимо могуће дилеме и несигурности и понудимо мали методички путоказ у разумевању процеса учења и наставе уопште.

9

СРПСКИ ЈЕЗИК – ИЗВОД ИЗ НАСТАВНОГ ПЛАНА И ПРОГРАМА ЗА ПРВИ РАЗРЕД

Циљ и задаци1

Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна, позоришна, филмска и друга уметничка дела из српске и светске баштине.

Задаци наставе српског језика:

– развијање љубави према матерњем језику и потреба да се он негује и унапређује;– основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских

стандарда српског књижевног језика;– поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;– упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и

стилским могућностима српског језика;– оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима

његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

– развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;– развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и

писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;– увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и

читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);– оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење

и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;– упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из

илустрованих енциклопедија и часописа за децу;– поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и

критичко процењивање прочитаног текста;– развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором

сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

– поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

– усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;

1 Правилник о наставном плану и програму за први разред основног образовања и б+васпитања, „Службени гласник РС” – „Просветни гласник”, број 10/04, стр. 2–3

10

– упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

– развијање поштовања према културној баштини и потреба да се она негује и унапређује;– навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и

телевизији;– подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;– подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна,

језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);– васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности

и других моралних вредности;– развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу

људима.

ПРВИ РАЗРЕД

Оперативни задаци:

– правилно изговарање гласова, гласовних скупова, речи и реченица;– савладавање технике читања и писања ћирилице;– навикавање на употребу књижевног језика у говору и писању;– формирање навике читког, уредног и лепог писања;– поступно увођење у доживљавање и разумевање књижевних текстова;– уочавање врста књижевних дела према захтевима програма;– усвајање основних књижевнотеоријских и функционалних појмова према захтевима

програма;– оспособљавање за усмено и писмено препричавање, причање и описивање према

захтевима програма.

11

ОСНОВЕ ЧИТАЊА И ПИСАЊА

Претходна испитивања

Испитивање способности свакога детета за говорно општење (способност за репродуковање краћег садржаја, умешност за слободно говорно комуницирање, богатство речника, одступања од књижевног језика, говорни недостаци); испитивање предзнања из читања и писања (познавање слова, читање и писање); формирање индивидуалних табела с резултатима испитивања ради уједначавања одељења, избора метода и поступака и праћења напредовања ученика.

Припрема за читање и писање

Вежбе у посматрању (визуелне вежбе) – запажање и одабирање значајних појединости; развијање аналитичког посматрања, тематски организовано посматрање предмета, биљака, животиња, лица, слика, цртежа и илустрација; запажање облика, боја, положаја предмета и бића; уочавање покрета, динамике кретања, мимичких активности и гестикулације.

Вежбе у слушању (акустичке вежбе) – откривање и разликовање звукова, шумова и тонова, разликовање говорних карактеристика (говора) наставника, друга, глумца и спикера. Неговање пажљивог слушања говорника и саговорника.

Развијање културе усменог изражавања: причање на основу посматрања и причање на основу низа слика; препричавање текста, луткарске представе, цртаног филма.

Формирање и усавршавање културе практичног комуницирања: навикавање на учтиву фразеологију и говорне конвенције; говорно сналажење у разним околностима.

Усвајање и развијање појмова реченица, реч и глас. Развијање осећања за основне говорне јединице.

Аналитичка, синтетичка и аналитичко-синтетичка вежбања

Лексичка и синтаксичка вежбања: богаћење речника, активирање пасивног речника, анализа гласовне структуре речи. Вежбе артикулације – чист, јасан и правилан изговор свих гласова.

Моторичке вежбе: вежбање покрета руке, шаке и прстију, писање различитих црта и линија као основних елемената слова; једноставно и спонтано ликовно изражавање; усмерено и слободно цртање – у корелацији са захтевима из ликовне културе; спонтаност, доследност и функционалност у захтевима да се ученици умешно служе прибором за писање, цртање и сликање.

12

Почетно читање и писање

Основни наставни приступ учењу читања и писања остварује се применом гласовне аналитичко–синтетичке методе. У њене структурне делове (приступне језичке активности, аналитичка и синтетичка вежбања за усвајање појма гласа, писање слова, читање одговарајућег текста и разговор о њему, писање речи и реченица и сл.) функционално и осмишљено интегришу се посебни поступци: одвојено, упоредно и комбиновано учење читања и писања, појединачно и групно усвајање слова – према слободном опредељењу учитеља и у зависности од датих наставних околности.

У околностима претходног стручног и организованог обезбеђења неопходних уџбеника и наставних средстава, учитељ се може определити и за комплексни поступак у учењу читања и писања.

Увежбавање логичког читања на одговарајућим текстовима из буквара: правилан изговор свих гласова, правилно наглашавање речи, течно повезивање речи у реченици јачином и темпом природнога говора. Осмишљено и подстицајно вредновање читања сваког ученика понаособ. Разговор о прочитаном.

Увежбавање графички правилног и естетски ваљаног (лепог) писања: појединачних слова, речи и реченица. Систематично и доследно остваривање хигијенских, техничких и практичних навика при писању (правилно седење и држање тела, функционална употреба прибора за писање и сл.). Одмерено, примерено и подстицајно вредновање рукописа сваког ученика понаособ.

Посебна методичка брига усмерава се на ученике који већ имају извесна предзнања из читања и писања, као и на оне који заостају у стицању основне писмености.

Усавршавање читања и писања

После усвајања основне писмености (оријентационо током првог полугодишта), наставља се увежбавање и усавршавање читања и писања и током другог полугодишта, до степена аутоматизованих радњи. Функционалним, осмишљеним и примереним повезивањем стечених знања и вештина, током усвајања почетног читања и писања, са одговарајућим програмским садржајима из осталих предметних подручја (граматика и правопис, лектира, језичка култура) начелно се омогућује ученику да на сваком часу говори, чита и пише.

ЈЕЗИК

Граматика

Реченица; реч; глас и слово – препознавање. Уочавање улоге гласа у разликовању значења речи. Разликовање реченице као обавештења, питања и заповести изговором (интонацијом) и препознавањем у тексту.Изговор и писање гласова ћ, ч, ђ, џ, х и р ако ученицима причињавају тешкоће.

13

Правопис

Употреба великог слова на почетку реченице, у писању личних имена и презимена, имена насеља (једночланих).

Правилно потписивање (име, па презиме).Употреба тачке на крају реченице. Место и функција упитника и узвичника у реченици.

КЊИЖЕВНОСТ

Лектира

ЛирикаНародна песма: СлавујакНародна песма: Божић штапом батаЈован Јовановић Змај: МатиДесанка Максимовић: Хвалисави зечевиГригор Витез: Нема за мачке школеМомчило Тешић: СликовницаМира Алечковић: Ветар сејачДушан Радовић: Јесења песмаСтеван Раичковић: ЦртанкаВлада Стојиљковић: Са мном има нека грешкаВоја Царић: ПролећеЉубивоје Ршумовић: Ау, што је школа згоднаВладимир Андрић: Хлеб Избор из поезије Јована Јовановића Змаја, Момчила Тешића, Десанке Максимовић и Григора ВитезаИзбор из народне лирике (успаванке и шаљиве песме)

Епика Народна прича: Свети Сава и ђаци (буквар)Народна прича: Голуб и пчелаДоситеј Обрадовић: Два јарца; Две козеДесанка Максимовић: Бајка о лабудуБранко Ћопић: Сунчев певачТома Славковић: Зец и вукБожидар Тимотијевић: Кад пролеће дође, све набоље пођеДраган Лукић: Јабука (буквар)Езоп: Лав и мишЛав Толстој: Два другаИзбор из народне епике (шаљиве приче, пословице, загонетке, брзалице)

14

ДрамаДушан Радовић: ТужибабаЛаза Лазић: Цар и скитницаАлександар Поповић: Неће увек да буде први (буквар)Популарни и информативни текстовиИзбор из илустрованих енциклопедија и часописа за децу

Читање текста

Правилно и течно читање наглас речи, реченица и кратких текстова – провера разумевања прочитаног. Оспособљавање ученика да у читању уочавају и знаке интерпункције (тачка, упитник, узвичник). Поступно овладавање интонацијом обавештајних, упитних и узвичних реченица. Прилагођавање читања текстовној ситуацији (гласно и тихо, брзо и споро читање).

Читање дијалошког текста – индивидуално и по улогама. Систематско, доследно и критичко вредновање ученичког читања.

Увођење ученика у читање у себи реченица и кратких текстова (након савладавања основних елемената технике читања наглас).

Активно слушање уметничког читања текста (звучни и видео записи). Навикавање ученика на правилно дисање; стицање хигијенских навика при читању.

Тумачење текста

Текстови из лектире користе се за усавршавање читања и писања и увођење ученика у основне појмове о књижевности.

Уочавање наслова, имена аутора, садржаја и илустрација у књизи.Уочавање просторних и временских односа и битних појединости у описима бића и

природе. Уочавање главних ликова, њихових особина и поступака. Запажање основних емоционалних стања (радосно, тужно, смешно). Појмови добро, зло.

Одговори на питања о прочитаном садржају (реченице, одељка, песме, приче, басне, бајке, драмског текста). Уочавање и разумевање карактеристичних реченица у тексту.

Систематично и поступно усвајање књижевних и функционалних појмова.

Књижевни појмови

ЛирикаПесма; стих и строфа; основно осећање – на нивоу препознавања.

Епика Прича; догађај; место и време збивања.Књижевни лик – изглед, основне етичке особине и поступци. Пословица, загонетка – препознавање.ДрамаДрамска игра; драмска радња – на нивоу препознавања.

15

JЕЗИЧКА КУЛТУРА

Основни облици усменог и писменог изражавањаПрепричавање – слободно и усмерено: препричавање краћих и једноставнијих текстова

из буквара, читанке, часописа за децу, затим луткарских позоришних представа, цртаних филмова, радијских и телевизијских емисија за децу.

Причање о догађајима и доживљајима – слободно и усмерено: теме које се односе на ближе и шире окружење (непосредна околина, родитељски дом, школа, игра, излети, посете, сусрети); причање на основу стваралачке маште; причање према низу слика – поступно откривање слика, по логичном редоследу.

Описивање предмета – слободно и подстицањем: уочавање и именовање изразитих обележја једноставних предмета и омиљених играчака; описивање биљака и животиња: описивање биљака на основу заједничког посматрања; слободно описивање животиње љубимца и описивање животиња на основу заједничког посматрања. Описивање предмета, биљака и животиња на основу личног искуства, сећања и знања из предмета свет око нас.

Усмена и писмена вежбања

Ортоепске вежбе: правилан изговор гласова, сугласничких група, речи, ономатопеја, брзалица.

Ортографске вежбе: преписивање речи и кратких реченица с датим задатком; проверавање и вредновање уредности и читкости писања.

Диктат за примену правописних правила. Аутодиктат.Лексичке вежбе: грађење речи; синоними; антоними; речи са умањеним и увећаним

значењем и сл.Синтаксичке вежбе: усмерено и самостално састављање реченица; реченице с

допуњавањем; реченице од задатих речи и сл.Одгонетање и решавање ребуса.Казивање напамет научених текстова (лирских и епских).Сценско импровизовање драмског/драматизованог текста.Служење речником и писање/стварање сопственог речника.Конвенционални језички стандарди у усменом општењу (с непознатим и одраслим

саговорником – употреба речи Ви из поштовања и учтивости); писање честитке.Израда домаћих писмених задатака (до пет) и њихова анализа на часу у другом

полугодишту.

16

ОПШТИ СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА – ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК2

Након претходних страница, Плана и програма за први разред основне школе, који смо уврстили у садржај овог приручника, неопходно је подсетити се и документа Стандарди постигнућа ученика. Иако се односе на крај првог циклуса, јасно је да усвајање одређених стандарда почиње управо у првом разреду, а неки ће се понављати из разреда у разред. У табеларном прегледу дати су они стандарди који се могу односити на први разред, тј. на почетно читање и писање, а ученичка постигнућа на крају првог разреда треба да буду мерљива према њима.

1. ГОВОРНА КУЛТУРА

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном нивоу.

У области ГОВОРНА КУЛТУРА ученик/ученица:

1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв. певушења

или скандирања 1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на основу

претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих детаља

1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме, јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући основну и додатне информације

1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став

2 Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2011. У табели су издвојени они стандарди који могу бити испуњени већ у првом разреду приликом почетног описмењавања.

17

2. ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ


У области ВЕШТИНА ЧИТАЊА И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ученик/ученица:

1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличког текста 1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези с текстом, проналазећи информације

експлицитно исказане у једној реченици, пасусу или у једноставној табели (ко, где, када, колико и сл.)

1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора, садржај, речник)

1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста1СЈ.1.2.6. разуме дословно значење текста1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног текста1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да

ли му је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате

1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди паузу, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а који спорије

1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних информација; одређује след догађаја у тексту1СЈ.2.2.4. успоставља везу између информација исказаних у линеарном и нелинеарном

тексту (нпр. проналази део/детаљ који је приказан на илустрацији, у табели, или на дијаграму)

1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста и његову намену1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње,

објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака јунака/актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада / не допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже / не слаже са поступцима ликова

1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који су му нејасни1СЈ.2.2.10. вреднује примереност илустрација које прате текст; наводи разлоге за избор

одређене илустрације1СЈ.3.2.1. изводи сложеније закључке на основу текста, обједињујући информације из

различитих делова дужег текста1СЈ.3.2.2. повезује и обједињује информације исказане различитим симболичким

системима (нпр. текст, табела, графички приказ) 1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их

поткрепљују; резимира наративни текст1СЈ.3.2.5. представља текст у одговарајућој нелинеарној форми (уноси податке из текста у

дату табелу или дијаграм) 1СЈ.3.2.6. процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену намену (нпр.

који део текста боље описује дату слику, да ли је упутство за познату игру потпуно и сл.)

1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава зашто је лик поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја предвиђања током читања текста, или износи свој став о догађајима из текста)

18

3. ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ


У области ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ ученик/ученица:

1СЈ.1.3.1. пише писаним словима ћирилице1СЈ.1.3.2. уме да се потпише 1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпункцијским

знаком 1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места

(једночланих), назива школе1СЈ.1.3.5. пише кратким, потпуним реченицама једноставне структуре1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме 1СЈ.1.3.7. препричава кратак једноставни текст (до 400) речи1СЈ.1.3.8. користи скроман фонд речи (у односу на узраст); правилно их употребљава 1СЈ.1.3.9. пише кратку поруку (о томе куда иде, зашто касни и сл.)1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, рођендан), позивницу (за рођенданску прославу,

забаву), разгледницу (са летовања, зимовања, екскурзије)1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у реченици,

типове реченица, дужину реченице...)1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује

одговарајућим детаљима1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/ неформалној)1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни текст1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр. да избегне

понављање)1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља

грешке)1СЈ.2.3.11. пише писмо (приватно) и уме да га адресира1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне

синтаксичке конструкције, укључујући и сложене1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста), добро

распоређујући основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса

1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста1СЈ.3.3.4. саставља кратак експозиторни текст1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст)1СЈ.3.3.6. издваја пасусе

19

4. ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА


У области ГРАМАТИКА И ЛЕКСИКОЛОГИЈА ученик/ученица:

1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)1СЈ.1.4.3. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, узвичне,

упитне, заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)1СЈ.1.4.4. препознаје антонимију 1СЈ.1.4.5. препознаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној

комуникацији (у кући, школи и сл.)1СЈ.2.4.6. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, узвичне,

упитне, заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне)1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику 1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију1СЈ.2.4.9. препознаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима

(у уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава1СЈ.3.4.4. одређује значења непознатих речи и фразеологизама на основу ситуације текста/

контекста у којем су употребљени1СЈ.3.4.5. употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу

5. КЊИЖЕВНОСТ


У области КЊИЖЕВНОСТ ученик/ученица:

1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и драме

1СЈ.1.5.2. препознаје књижевне врсте (бајку и басну)1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком

тексту 1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту1СЈ.2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине – пословице, загонетке,

брзалице)1СЈ.2.5.3. препознаје риму, стих и строфу у лирској песми1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова; односе

међу ликовима у књижевноуметничком тексту1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевно-

-уметничком тексту)1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст1СЈ.3.5.2. уочава узрочно–последичне везе међу догађајима у тексту

20

ИНДИВИДУАЛНИ ПРИСТУП У НАСТАВИ

Сходно документу Стандарди постигнућа ученика који су дефинисани на три нивоа (основни, средњи и напредни), ред је да објаснимо како буквар може да допринесе њиховој реализацији. С обзиром на то да групна обрада слова захтева веће ангажовање ученика и наставника, треба водити рачуна о индивидуалним могућностима сваког детета у одељењу.

Требало би да настава буде организована тако да, осим узрасним, одговара и индивидуалним карактеристикама ученика.

У колективној настави није могуће у потпуности уважити индивидуалне разлике међу појединим ученицима, али може се обратити пажња на поједине групе ученика различитих могућности – натпросечне, просечне и потпросечне. Зато треба омогућити да у оквиру фронтално задате теме свако дете ради према својим способностима. Индивидуализацијом наставе развијају се у највећој мери способности натпросечних и оних који су на средњем нивоу, али и умањују или отклањају услови за неуспех ученика с потешкоћама у учењу.

Индивидуални приступ подразумева рационализацију рада, која се огледа у:– одређивању нивоа сложености задатака;– одређивању обима задатака који се постављају пред ученика;– одређивању начина рада и– одређивању времена за рад.

Индивидуални рад може бити недиференциран и диференциран (да сваки ученик добије свој задатак, што је организационо захтевније у одељењу са 25 до 30 ученика, па предлажемо да више ученика ради паралелно, али самостално, на истим задацима).

Индивидуални приступ у настави почетног читања и писања има велики значај јер доприноси ублажавању потешкоћа у савладавању почетног читања и писања код ученика с посебним потребама (психофизичким сметњама, локомоторичким сметњама, говорним потешкоћама и сл.).

Познато је да се у савременој настави примењују аналитичке, синтетичке и аналитичко--синтетичке методе за обраду слова. У групној обради слова најзначајнија је аналитичко- -синтетичка метода, јер полази од говорних или писаних целина које се анализом растављају на елементе. Та смисаона целина може бити кратка прича, одломак из текста или друга целина тематски блиска деци, како је и конципиран буквар Маша и Раша – Игра словима.

Деца уче слова посматрањем готових модела датих у буквару и словарици, на табли, прављењем слова од природних и дидактичких материјала...

Сви ови начини пружају могућност за индивидуални приступ у раду.Исто је и с коришћењем уџбеника. За одговарајућу групу слова, у буквару се налазе краћи и

дужи текстови које деца могу у потпуности или парцијално да читају, анализирају и преписују. Уз текстове постоји дидактичко-методичка апаратура у виду питања и задатака различитих

21

нивоа сложености за ученике различитих способности, па ће их они радити сходно својим могућностима. Добро би било обучити ђаке да сами бирају ниво задатка који ће радити, зато их од почетка треба упућивати да сами процењују своје способности и могућности. Задаци различитог нивоа сложености омогућавају индивидуални, диференцирани приступ у раду. Док једни раде задатке на првој и другој страни у односу на тему, другим ученицима пружа се могућност да раде „теже задатке”, на трећој и четвртој страни у односу на тему.

Требало би повести рачуна да се приликом групне обраде слова што више користи рад у паровима и групни рад.

И у оквиру такве организације рада ученик треба да има индивидуална задужења.Посебну драж настави даје само игра, као незаобилазни чинилац развоја, учења и

социјализације детета. Омогућимо ли детету да већину наставних садржаја обрађује путем игре и игроликих задатака, постићи ћемо боље ефекте рада. Кроз игру, као и кроз вршњачко подучавање, дете учи да примени знање, што јесте крајњи циљ учења.

ПРИМЕРИ:

1. Сваки ученик добије или извуче (из словарице) она слова која зна. Од тих слова саставља (слаже) што више речи или кратке реченице, које прочита пред одељењем и препише у своју свеску. Подсећамо да у оваквим вежбама треба подстицати тзв. субвокално читање које подразумева да дете, док слаже речи, полугласно ишчитава слова која користи јер тако остварује повратну спрегу и контролише шта чита, односно пише (слаже словима словарице).

2. Када се раде приче у сликама, ученицима треба припремити диференциране задатке: неко може да је обоји и запише наслов, исприча шта види на слици, исприча причу у целини, напише краћи састав (ако зна слова и има осећај за реченицу).

3. Ученици који су сигурнији у писању пишу/преписују текст у целини, а спорији само део текста (две до три реченице или колико могу).

4. Код диктата, ученицима који спорије напредују и праве грешке, смањити захтеве и прихватити одређене врсте грешака (изостављање слова у речи, састављено писање речи, велико слово на почетку реченице). Диктат у почетку треба да буде кратак и једноставан, што подразумева коришћење једносложних и двосложних речи и простих непроширених реченица.

5. Код напредовања у читању треба редовно испитивати знање слова и на основу тога прилагођавати сложеност текстова ученику и његовој савладаности технике читања.

Више примера дато је у поглављима Језичке игре и Фонетичке вежбе и другим поглављима овог приручника кроз предлоге за реализацију часова.

22

МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКИ ПОДСЕТНИК

Језички развој појединца

Онтогенеза језика је његов развој у појединцу. Способношћу говора обдарено је свако нормално дете. Ову способност оно ће испољити уз помоћ људи који га окружују и научиће језик своје средине.

Овај процес одвија се у етапама. Дете већ од рођења реагује на говор који чује, а потом почиње да га подражава све вештије и вештије. Пошто испроба све гласове, оно почиње да изговара поједине речи (мама, тата, баба...). Неке детиње речи су речи-реченице, јер једна реч игра улогу целе реченице. ,,Јуку” значи ,,Хоћу лутку” и сл. Потом долазе прави двочлани искази (,,Купа јука” у значењу ,,Купа се лутка”), а потом и шире конструкције.

Деца усвајају најпре општа граматичка правила, а потом посебно уче изузетке. Карактеристичне су и мотивисане грешке (рецимо, нећем од једем). Па ипак, деца су важан извор језичких промена – у гласовима, речима, облицима.

Језик се преноси културним путем, што значи да се мора изнова учити у свакој генерацији – а никад два поколења не науче језик који би у свим појединостима био исти.

Усвајање матерњег језика не своди се на механичко опонашање говора одраслих, већ је то стваралачки процес. Оно учи како се на исти калуп могу направити нови искази. Оно заправо усваја не појединачне исказе, него систем правила који лежи у основи свих исказа могућих у датом језику – тј. његову граматику. А детиња граматика је у свакој фази аутентичан систем са сопственим правилима пре него несавршена имитација граматике одраслих.

Језички развој детета одвија се у непрекидној интеракцији са развојем других менталних функција. Дете већ пре поласка у школу у великој мери овладава граматиком свога језика и поседује прилично богат речник. У школском периоду, и касније, дете дограђује своју граматику, а нове речи и изразе често учи и до краја живота. Сразмерна брзина и лакоћа овладавања матерњим језиком наводе на закључак да је способност употребе и усвајања језика, која подразумева посебно ментално устројство, бар једним делом човеку урођена, и да се генетски преноси с колена на колено.

Постоји оптимални период за остваривање ове способности који пада између друге и седме године живота. Али поменути генетски програм никада не би могао бити реализован без одлучујућег утицаја специфичне спољне средине. Дете се не рађа предодређено да научи неки дати језик, а не неки други. Своју општу наследну способност усвајања језика оно може да оствари само кроз посебни језик који слуша око себе. Најзад, усвајање језика само је део шире практичне и комуникацијске делатности коју дете током своје ране социјализације развија у нужном и битном међудејству са непосредном и широм околином. Дете које је научило да каже ЈА (које је стекло свест о себи) научило је и о другима. На тај начин се индивидуална компонента онтогенезе преплиће са социјалном у комуникацијској матрици

23

која обавија дете, а у којој главна улога припада мајци. Матерњи језик је динамична и променљива категорија, па се отуда не мора подударати са језиком мајке.

Ранко Бугарски: Увод у општу лингвистику

24

ФОНЕТИЧКЕ ВЕЖБЕ У ПРВОМ РАЗРЕДУ

Фонетика је лингвистичка дисциплина која проучава особине гласова једног језика.У настави српског језика посебно су значајне фонетичке вежбе у првом разреду, чији

је крајњи циљ гласовно устројство (да ли сваки ученик изговара тридесет гласова), али их треба посматрати у фонолошком смислу, тј. функционално, а то значи у контексту речи, што спада у домен лексике. Зато говоримо о лексичко-фонетичким вежбама.

Чисто фонетичка вежба је припрема за обраду слова (а и гласа).На пример, приликом обраде слова, учитељ пита ученике:

Како пчелице зује? (Ззз...). Како шуми шума? Како се чује мотор који ради? У вези са тим неопходно је да ученике научимо шта значи именовати, а шта читати неко слово. Када дете именује неко слово, то значи да га препознаје и може да га издвоји на словарици. Обично именујемо слова када питамо ученика које је ово слово. Читање слова заправо подразумева примену технике ишчитавања. Једно слово изговара се (пева) толико дуго док дете не препозна/идентификује следеће задато слово. Зато се увек полази од читања (ишчитавања) самогласника, јер су лакши за изговор, па је једноставно објаснити шта значи именовати, а шта читати слово. Слово А именујемо кад препознамо знак и кратко изговоримо А. Слово А читамо кад отегнуто изговарамо АААА. Читање (ишчитавање) слова јесте први корак ка правилном читању. Такође, желимо да напоменемо како се срицање не препоручује у савладавању правилне технике читања.

Све смо ово навели јер се до фонема не долази аналитичким методама. Ми ћемо до фонема најлакше доћи коришћењем словарице, тј. идентификовањем сличица које су одабране као звучна илустрација за поједино слово. Деца најпре именују сличицу, а онда им покажемо како се помоћу сличице стиже до слова. Гласно именујемо сличицу тако што први глас продужено траје, на пример: АААВИОН, ОООКО, УУУДИЦА и сл. У почетку целу реч на овај начин изговарамо наглас, а касније, показујући на словни знак, замолимо децу да сличицу именују на следећи начин: ААА изгварају гласно, а остатак речи у себи. Таква вежбања прећи ће постепено у ишчитавање слова. Важно је напоменути да за ишчитавање учитељ треба претходно добро да се припреми, јер постоје гласови које је на овај начин теже изговарати. Зато је добро користити моделе звучног опонашања природних појава (дување, фијукање, зујање, шум...), звука машина и слично.

Разликујемо пет типова фонетичких вежби на овом узрасту.

• Први тип вежби је само изговарање (именовање) гласа. Веома је важно да наставник објасни деци како треба да подесе говорне органе за изговор појединих гласова. Оваква вежба дата је на 27. страни буквара, а реч је о вокалима (а, е, и, о, у) којима су придружене сличице различитих израза.

25

• Други тип је употреба гласова у речима. Истиче се њихова позиција у речи: на почетку, у средини и на крају. На пример, ученицима треба дати задатак да изговоре две речи које почињу на слово Ш, затим да се сете речи у којима се глас Ш чује на крају и у средини (што најтеже уочавају), а потом их треба написати. Овакав тип вежби увек је први задатак код обраде група слова у буквару. Приликом уочавања позиције гласа, ученик треба да обоји одговарајући кружић испод слике.

• Трећи тип вежби је чисто фонолошки и тиче се замене појединих фонема у речи тако да се добију нова значења. Ученици обавезно треба да објасне шта значи нова реч, а то ће најбоље постићи ако смисле реченицу у којој ће нова реч бити правилно употребљена.

На пример:БИТИ – ПИТИ ДАН – САН РОЈ – РАЈДОМ – ЛОМ КРАЈ – КРОЈ МАЈКА – БАЈКА

Овакве вежбе могу се практиковати већ после обрађених шест слова. Ученицима треба омогућити коришћење словарице у оваквим вежбањима.

• Четврти тип вежби подразумева изостављање фонеме (графеме) ради њеног истицања, а ученик треба да открије из контекста која је фонема посреди.

Нa пример: ОБЛА_АК МА_АК итд.

Овакве вежбе биће инспиративне ученицима који имају доста предзнања и знају сва слова.

• Пети тип вежби истиче правилност употребе одређене фонеме у речи код говорно сличних фонема: Ч-Ћ, Џ-Ђ... Метода супституције веома је прикладна за овај тип вежби. Рецимо, МАЋКА или МАЧКА. Шта је правилно?

У вежбе су укључене гласовне промене (једначење по звучности, по месту творбе, рефлекси гласа итд.). На прикладном лексичком материјалу ученици учвршћују и продубљују стечено знање и развијају правописне навике.

Једначење сугласника по звучности је гласовна промена у српском језику у којој се шумни сугласници, који се разликују по звучности, једначе тако што се први сугласник из пара замењује својим парњаком који је по звучности једнак другом сугласнику из пара.

У српском језику, сугласници се према звучности деле на:• звучне (б, г, д, ђ, ж, з, џ),• безвучне (п, к, т, ћ, ш, с, ч, ф, х, ц).

Промена звучног у безвучни сугласник назива се обезвучавање.

26

Примери:• б прелази у п (врабац – врапца);• г прелази у к (другачије – друкчије);• д прелази у т (сладак – слатка);• з прелази у с (низак – ниска);• ж прелази у ш (троножац – троношца);• ђ прелази у ћ (Боговађа – Боговаћски);• џ прелази у ч (Кембриџ – кембриџски – кембрички)

Промена безвучног у звучни сугласник назива се озвучавање.

Примери:• п прелази у б (топ – тобџија);• к прелази у г (бурек – бурегџија)• т прелази у д (сват – свадба);• с прелази у з (сгурати – згурати, сдесна – здесна);• ш прелази у ж (за душу – задужбина);• ћ прелази у ђ (жећца ‒ жеђца – жеђ) • ч прелази у џ (сведочити – сведоџба);

Једначење се никад не примењује на сугласничке групе дс и дш: средство, људски, одступити, подшишати.

До гласовне промене једначење по месту творбе (настајања, артикулације) у српском језику долази када се испред палаталних сугласника насталих јотовањем (ш, ж, ч, ћ, џ, ђ, љ и њ) нађу сугласници с и з. Они тада прелазе у своје најсродније палаталне сугласнике ш и ж.

Примери: носити – носња – ношња; грозд – грозђе – грожђе.

Када се дентални назал н нађе испред билабијалних оклузива (б и п), он тада прелази у билабијални назал м:

зеленбаћ – зелембаћ, прехрана – прехрамбени, стан – станбени – стамбени.

Такође, када се сугласник х нађе испред сугласника ч и ћ, прелази у сугласник ш: дрхтати – дршћем, орах – орашчић

До једначења по месту творбе долази код:1) глаголских именица: ношња, пажња, вожња, чишћење...2) збирних именица: грожђе, лишће...3) придева изведених од глаголских именица: подношљив, пажљив...4) неких именица у инструменталу: радошћу, младошћу, машћу...

27

ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ

Игра је саставни део одрастања детета, али и идеалан природни облик учења. Језичке игре процес учења чине ефикаснијим, ученике активнијим и боље мотивисаним. С обзиром на то да почетно описмењавање има своје незаобилазне фазе које могу изазвати код ученика монотонију и засићеност, управо разноврсним и занимљивим језичким играма освежавамо процес наставе.

Кроз игру је могуће применити све облике рада, јер се до сазнања долази емпиријски, па тако савладани садржаји остају у дугорочном памћењу.

Са психолошке тачке гледишта, игра мотивише и ученике којима почетак школовања представља потешкоћу, јер природно наставља континуитет предшколског образовања.

Језичке игре имају когнитивни значај јер подстичу решавање проблема, хеуристичко учење, креативност, жељу за учествовањем, занимљивост и сл.

Језичке игре утичу на говорни развој појединца и помажу му да превазиђе неке потешкоће (неправилан изговор, замуцкивање, осећај за реченицу, правилност изражавања, развијају фину моторику руку). Кроз игру дете стиче слику о себи, другима и развија осећај за колективизам, а с друге стране, језичка правила усваја у контекстуалним ситуацијама и на конкретном нивоу.

Међу најпопуларније језичке игре са ученицима млађих разреда спадају игре словима и игре речима.

На слово на слово је идеална игра за емоционално-интелектуалну припрему за час, како у предбукварском, тако и у букварском периоду.

Нпр. на слово Р: рука, рода, река, ружа, роса, реч, рис…

Алтернатива нижемо речи мењајући прво слово: нар – дар – цар – пар – зар нижемо речи мењајући последње слово: лек – лет – леп – лер – лед нижемо речи мењајући слово у средини: маска – мајка – мачка – марка

Речи које имају различито значење читане у обрнутом смеру, здесна налево: рам – мар кош – шок код – док ипак – капи сир – рис пут – туп дар – рад

Анаграми (преметаљке) – Слова се напишу на табли или, још боље, ученицима се да задатак да издвоје одређена слова из словарице, а затим да од њих састављају различите речи.

Нпр. колико се речи може добити преметањем слова: ЈЕДАН ‒ ДЕЈАН, НЕ ДАЈ, ДАН ЈЕ...Ово треба користити за сваку обрађену групу слова.

28

Читање палиндромних речи – Палиндроми су речи које се исто могу прочитати и слева надесно и здесна налево. Ученицима обавезно визуелно представити реч (пројектовати, написати, истаћи бојом).

Нпр. АНА, ПОП, ПОТОП, РАДАР, РАТАР, МЕЛЕМ, РЕПЕР, ТЕРЕТ...

Могу се дати и тематски примери: које речи именују делове тела, а читају се исто слева надесно и здесна налево?

ОКО, КУК, КАПАК

Само имена: АНА, АЊА...

По азбучном реду: АНА, БОБ, ВОЛОВ, ГЕГ, ДУД...

Читање палиндромних реченица – Ово је захтевније, али поред примера које су ученици већ од неког научили, могу се припремити нови примери. Тако се вежба читање у оба правца, што доприноси ширењу видног поља и бржем сагледању речи и реченица. Боље је приказати све великим словима, јер се лакше уочава идентичност у читању у супротном смеру.

Нпр. АНА ВОЛИ МИЛОВАНА. АНА НАБРА ПАР БАНАНА. ИДУ ЉУДИ. АЊА СЕБЕ САЊА. СИР ИМА МИРИС. И ЈОГУРТ УЈУТРУ ГОЈИ. ЕВО САДА СОВЕ.

Састављање речи од задатих слова – Елементарна активност у раду са словарицом. Саставите, на пример, речи од следећих слова: Њ, К, Г, А, И.

За ученике који теже уочавају синтезу слова у речи пожељно је да поређамо слова по реду, али мало више удаљена. Уколико не схватају, приближавамо слова све више док не уоче значење новонастале речи.

29

Састављање реченице од датих речи – Ученицима се дају речи, а они од њих састављају реченицу, прво на словарици, а потом ту реченицу записују.

Нпр. саставите реченицу од следећих речи: ЈЕ СТИГАО ШКОЛУ У ЂАК.Напомена: картице с речима нарочито су значајне у раду с децом с потешкоћама у читању

и писању. Има ученика који тешко савладавају читање применом аналитичко-синтетичке методе па се овакав приступ препоручује у раду с њима.

Исправљање целовитог текста од испремештаних речи у реченицамаНпр. Миша ђак је првак. Свеску торби носи у. Је часу на пажљив. И црта пише лепо.

Слово по слово – штафетно грађење речи ‒ Први ученик изговори једно слово, а онда сваки следећи додаје по једно слово док се не добије реч која нешто значи.

Додатни захтев: Саставите реч од четири слова, пет слова... која означава женско/мушко име... И овде се може саставити тематски речник или породица речи.

Реч по реч, реченица – уместо слова, нижу се речи и ствара се реченица која нешто значи. Та реченица некада може бити веома дуга. Када науче азбуку, ученици могу да проналазе речи по азбучном реду.

Пароними ‒ низање речи истог корена. Иста реч не сме се понављати.Нпр: Пронађите све речи које почињу на РАД. Ученици проналазе: радник, радница, радионица, радити итд.

Мењање префикса: НАписати, ЗАписати, ДОписати, ПРЕписати...

Мењање суфикса: радНИК, радНИЦА...

Речи истих префикса: ПРЕСАВИТИ, ПРЕСРЕСТИ, ПРЕОКРЕНУТИ...

Речи истих суфикса: РАТНИК, РАДНИК, ВЕРНИК, КОПАОНИК...

30

Ребуси ‒ Ребус је омиљена језичка игра која, пре свега, подстиче код ученика логичко размишљање, упорност, самосталност.

Постоје три основне врсте ребуса: 1) словни, 2) сликовни, 3) словно-сликовни.

Нн Њњ Оо Пп Рр Сс Тт Ћћ Уу Фф Хх Цц Чч Џџ ШшПРОНАЂИ НОВА СЛОВА И ОБОЈ ИХ.

4948 4949

Прочитај текст.

Душан и деда

Дуле има деду Ненада на селу.Ненад има нешто на длану.– Шта имаш то на длану, деда? – пита Душан.– Погоди шта имам!– Мушмулу! – Погодио си! Идемо на лимунаду.

Препиши текст у своју свеску.

Доврши пут овог брода. Изговарај: БРОД ПЛОВИ И ТАЛАСЕ ЛОМИ.

Украси унутрашњост слова: Н – , Л – , Д – .

Реши ребусе.

, (лопта) (глиста) (Ниш) (нога)

мушмула – врста биљке

ребусе.


4948 4949










ребусе.


4948 4949










ребусе.

Ученицима првог разреда највише одговарају словни ребуси, мада доста добро решавају и словно-сликовне.

Постоје следећи словни ребуси:1) ребус словне комбинације, 2) ребус слово у слово,

Aa Бб Вв Гг Дд Ђђ Ее Жж Зз Ии Јј Кк Лл Љљ Мм

52 52 52 52 52 52


Љиљанин папагај

Јана и Љиља су напољу.

Оне гледају Љиљиног папагаја.

Њему Љиља даје да једе.

Папагај Гаја једе салату.

Јана се смеје.

Он је њој омиљен папагај.

Од речи датих у балонима напиши реченице.

репом

пас маше

Љиљи

лепму дуг

и реп је


(муња) (уље) (ујак)

лићлић лић

лић лић

3) ребус-разломак, 4) ребус слово о слово,

БУР


4948 4949










ребусе.

5) сложени ребуси.


56 56 56 56 56 56


Глиша и Раша

Срели се мишеви Глиша и Раша.Вире из рупе старе шупе.Рупа мала, шупа голема,мишеви су ту, а сира нема.Њега су нашли иза врата,гризли и гризли пола сата.Зева Раша, зева и Глиша:– Сира имамо за три миша!

Прочитај слева надесно и здесна налево и запиши реченицу раздвајајући речи.

АНАВОЛИМИЛОВАНА

.

голема – велика

Реши ребусе. Прочитај решење – добићеш пословицу.

Објасни како разумеш пословицу.

(дуг) (је)

,

Р (друг)З (зао)

31

Укрштене речи, испуњалке, допуњалке такође су популарне енигматске језичке игре.


72 72 72 72 72 72

Следећи текст је написан погрешно. Прочитај га и правилно препиши у свеску.

У посластичарници

Ћића Мића одвео је Ћеду и Ђорџа у посластићарницу. Мича је узео ћетири колаћа са грожђем, а Ђорџе ћетири баклаве. Ћеда се одлућио само за ћашу сока.

Упиши називе птица из наших крајева у укрштеницу. Решење је назив још једне птице.


Чедина деца

Тата Чеда има ћерку Нађу.Чеда има и четири ђака дечака.Они су у продавници.Нађа: Тата, хоћу четири чоколаде за браћу.Чеда: Шта желе четири дечачића?Дечак Ћира: Ми хоћемо колаче.Дечак Ђорђе: Лепо је и воће.Дечак Часлав: Мама је рекла да купимо зачине.Дечак Ђурађ: Тата, чекаћу вас испред продавнице.

ндк

к цо

р ћ

РОДА ОРАО

ВРАНА КОБАЦ

ПАТКА ЦАРИЋ

Решење:Брзалице – Веома су погодне за вежбе артикулације јер сваки глас и свака реч морају

бити веома прецизно и тачно изговорени. Брзалице могу бити веома функционалне за флексибилно читање.

РИБА РИБИ ГРИЗЕ РЕП. ЧОКАЊЧИЋЕМ ЋУ ТЕ, ЧОКАЊЧИЋЕМ ЋЕШ МЕ.Учитељ и сам може да смисли веселу брзалицу која ће бити засићена гласовима који

ученицима представљају проблем.

Измишљање нових речи ‒ Ученицима кажемо једну реч, а они измишљају духовито ново име за тај појам, али име које је логички везано за неку особину тог појма.

Нпр:јеж ‒ Боцко Јежић, поток ‒ Жуборко Токановић, храстова шума ‒ Листанка Жирић...

Лавиринти ‒ имају велики значај за развијање запажања, графомоторике, али могу да буду у функцији читања.

12 12 12 12

МАШИНА И РАШИНА КУЋИЦА

СПОЈ ОЛОВКОМ ЛИНИЈЕ, А ЗАТИМ ОБОЈ ЦРТЕЖ.

ОБОЈ КУЋЕ. НАЈВИША КУЋА ЈЕ ЗЕЛЕНА. ЖУТА КУЋА ЈЕ ПОСЛЕДЊА. НАРАНЏАСТА ЈЕ ДО ЖУТЕ. ПЛАВА КУЋА ЈЕ НАЈМАЊА. ЦРВЕНА ЈЕ ДО ЗЕЛЕНЕ.

КАКО СЕ ЗОВЕ МАШИНА И РАШИНА КУЋИЦА? КО НА СЛИЦИ ЈОШ ИМА КУЋИЦУ? НАПРАВИ ПУЖА ПРЕМА УПУТСТВУ НА 152. СТРАНИ.

КАКО СЕ ЗОВУ КУЋЕ (СКЛОНИШТА) ОВИХ ЖИВОТИЊА?

ИСПРИЧАЈ КАКО ИЗГЛЕДА ТВОЈА КУЋА.

12 12 12 12

МАШИНА И РАШИНА КУЋИЦА

СПОЈ ОЛОВКОМ ЛИНИЈЕ, А ЗАТИМ ОБОЈ ЦРТЕЖ.

ОБОЈ КУЋЕ. НАЈВИША КУЋА ЈЕ ЗЕЛЕНА. ЖУТА КУЋА ЈЕ ПОСЛЕДЊА. НАРАНЏАСТА ЈЕ ДО ЖУТЕ. ПЛАВА КУЋА ЈЕ НАЈМАЊА. ЦРВЕНА ЈЕ ДО ЗЕЛЕНЕ.

КАКО СЕ ЗОВЕ МАШИНА И РАШИНА КУЋИЦА? КО НА СЛИЦИ ЈОШ ИМА КУЋИЦУ? НАПРАВИ ПУЖА ПРЕМА УПУТСТВУ НА 152. СТРАНИ.

КАКО СЕ ЗОВУ КУЋЕ (СКЛОНИШТА) ОВИХ ЖИВОТИЊА?

ИСПРИЧАЈ КАКО ИЗГЛЕДА ТВОЈА КУЋА.

32

Језичке плетенице ‒ Деци су занимљиве јер откривају пословицу, изреку читањем скривене речи у различитим правцима. Поспешују изоштравање вида, уочавање структуре графема и врло су забавне. У себи скривају тематски повезане речи, пословице и сл.

Пример језичке плетенице у којој су скривене речи: славуј, голуб, гавран.

Речи које се римују ‒ Ученицима се да једна реч, а они кроз игру траже све речи које се гласовно подударају са њом.

Нпр. трава – глава – права – крава – Драва...

Игре асоцијација ‒ Низање појмова по логичкој повезаности.

А Б В ГРУМЕН КАО... ЖУТА ВИНО ЦРВЕНА

ЦРВЕНА МЕДВЕД ВИНОГРАД СЛАТКОКИСЕЛА СОК ГРОЗД ШЛАГ

ПИТА КОМПОТ БЕЛО СЛАДОЛЕДЈАБУКА КРУШКА ГРОЖЂЕ ЈАГОДА

ВОЋЕ

Ономатопејске речи много помажу при обради фонема. АУ, БЕЕЕ, МЕЕ, МУУУ, МЈАУ, ВАУ, КОКОДАК, КУКУРИКУ,

ЏИВ-ЏИВ, ЦИЈУ-ЦИЈУ, КВА-КВА, ГА-ГА, ЊИ-ХИИИ, СКВИИИК, ПИЈУ-ПИЈУ, И-ААА, КРЕ-КРЕ...

Деца овог узраста највише воле да подражавају животиње. Међутим, могу да подражавају и остале звуке у природи:

ШКРИИИП, ТАП, БАМ, ТРАС, БРМ-БРМ, ТИ-ДИИИИТ и др.

Песма у буквару Звуци природе (стр. 144) управо обилује ономатопејама.

Речи умањеног значења (деминутиви), речи увећаног значења (аугментативи), речи сличног значења (синоними), речи супротног значења (антоними) примери су вежби богаћења речника.

33

Деци овог узраста треба уводити и хомонимију. То се постиже објашњавањем речи у контексту реченице.

Нпр. Марко је узео лист и цртао лист док се чешкао по листу листом.

Коси је мокра коса док коси мокром косом. Волео сам Вишњу и вишњу. Видео сам Дуњу како једе дуњу. Сања сања док спава.

Загонетке, питалицe, изреке, бројалице и други видови кратких народних и ауторских књижевних форми увек часове чине занимљивијим.

Примери загонетки: Бела глава, црно семе, мудра глава која сеје. (Папир и оловка) Корице има, нож није – листове има, дрво није. (Књига) Пуна школа ђака, ниоткуда врата. (Лубеница)

Пример питалице: Питали миша: – У ком се селу најбоље живи? – У оном где нема мачака.

Примери изреке: Боље знати него имати. Није знање знање знати, већ је знање знање дати.

Примери бројалица: А, бе, це, де, ма-чка пре-де, а миш мо-та, пре-ко пло-та! Оп, цуп, на калуп, четир’ бабе, један зуб и тај један остô шупаљ!

Танграм речи одличне су за групни рад и подстицање такмичарског духа.

Исправљање логички погрешног текста. Користи се углавном у каснијој фази ради разумевања прочитаног текста, проверавања познавања чињеница и за корелацију с другим предметима.

Нпр. Меда је ситна ливадска животиња. Он има жуто крзно, шиљате дуге уши и дугачак реп.

34

Слагалице су занимљиве деци. Најбоље је да буду графички приказане или исечене на картону.

Нпр.

КО СКИЈЕ ВОЛИИ ТАНКЕ ДОБРЕ

САНКЕ НЕ СУ

Решење: Ко не воли танке скије, добре су и санке.

Мероними су сродне речи, а холоними те речи обухватају новом речју која има шире значење. Ово је врло корисна вежба богаћења речника.

Нпр.КОРА, ГРАНА, ЛИСТ СТАБЛООЧИ, УСТА, НОС, УШИ, КОСА Г _ _ _ АМОНИТОР, ТАСТАТУРА, КУЋИШТЕ Р _ _ _ _ _ РГЛАВА, ТРУП, УДОВИ ___________________, ____________, ______________ СТОЛИЦА

35

О БУКВАРУ

Маша и Раша – Игра словима

ГРУПНА ОБРАДА СЛОВА

ПРВО СМО ДУЖНИ ДА НАУЧИМО ДЕЦУ ДА ЧИТАЈУ, ДА РАЗУМЕЈУ ОНО ШТО ЧИТАЈУ, ДА СЕ ИЗРАЖАВАЈУ И ДА НАПИШУ ОНО ШТО ЖЕЛЕ ДА КАЖУ.

Душан Радовић

Полазне основе за израду буквара Маша и Раша – Игра словима произашле су из уочене потребе у школској пракси, с обзиром на велико предзнање ученика, да се процес наставе почетног читања и писања поспеши на креативан и економичан начин. С друге стране, инклузивно образовање као индикатор праведног и доступног образовања за сву децу, изазов је за сваког учитеља, прилика да искаже своју креативност и учење учини могућим за сву децу. Овај уџбеник проистекао је из дугогодишње наставне праксе у којој се коришћени радни материјал показао ефикасним, делотворним и с видљивим ефектима на ученичка постигнућа у настави почетног читања и писања. Почетно читање и писање до сада има уџбенике за монографски, делимично за групни и комплексни поступак, па смо зато начинили буквар који се бави правом групном обрадом слова.

За поступак групне обраде слова определили смо се зато што:• ученици доносе у школу богатија знања, а та знања треба да буду максимално

искоришћена;• постоји потреба за ефикаснијим и економичнијим учењем, ученике треба брже

оспособити да читају и пишу, ако то карактеристике одељења дозвољавају;• похађање предшколског програма даје добру основу за учење и унапређивање читања

и писања;• време треба рационално користити: групна обрада слова знатно скраћује време учења

читања и писања у односу на монографски поступак и даје више шанси за примену знања;

• интензивирање учења, активнији однос према раду, ученици су више ангажовани, стичу шире опште образовање;

• интензивирање рада имплицира интензивирање развоја ученика;• убрзан темпо рада уноси динамику, брже се учи и напредује у свим наставним

областима.

36

Пошто су мерила за груписање слова у нашој литератури неуједначена и разликују се од методичара до методичара, определили смо се за најсигурнији пут – од једноставније графичке структуре ка сложенијој и према фреквентности гласова у нашем језику.

Преглед груписаних слова у буквару:

Аа Мм Ии Оо Сс Уу Ее Шш Тт Гг Пп Нн Лл Дд Њњ Љљ Јј Рр Зз ВвБб Фф Кк Жж Хх Цц Џџ Чч Ћћ Ђђ

Буквар је конципиран тако да се најпре обраде све групе штампаних, а затим писаних слова.

Деца се на тај начин брже оспособљавају за читање и писање и самостално коришћење писма и текста. Поштовали смо синхронизовани приступ груписања слова. Уколико се одлучите за временску артикулацију наставних јединица, дату у даљем тексту приручника, деца ће савладати сва штампана и писана слова ћирилице до краја првог полугодишта.

Друго полугодиште онда можете посветити глобалном читању и писању, као и раду на текстовима из читанке.

У својој Методици наставе почетног читања и писања, Вук Милатовић истиче да је ,,групна обрада слова убрзано учење почетног читања, па се читање може одразити на квалитет учења” (стр. 141).

Руководећи се основним дидактичким принципима наставе и потребама савременог детета, сачинили смо један целовит уџбеник који је истовремено и радни материјал.

Буквар има три целине:За предбукварски период

ЦРТАНКА – садржи графомоторичке вежбе и материјал за аналитичко-синтетичка вежбања: приче у сликама, садржаје за корелацију с другим наставним предметима, задатке за доцртавање, бојење, исецање и прављење, лепљење, као и за развијање фонемског слуха.

За букварски период

ПИСАНКА – садржи језичке вежбе, објашњење поступка писања слова, простор за писање у виду линија и квадратне мреже и простор за цртање, садржи текстове за групну обраду слова као и приказ слова, приче у сликама, правописна правила, задатке за самостални и стваралачки рад ученика.

Иза штампаних слова налазе се краћи текстови за увежбавање наученог, читање и писање, усвајање садржаја о правопису: велико слово, реченични знаци.

За букварски и постбукварски период

ПРИЧЕ И ПЕСМЕ – садрже поетске и прозне текстове за децу истакнутих домаћих и страних књижевника. Текстови су погодни за драматизацију, учење и казивање напамет, усвајање језичких и правописних норми. Могу послужити као полазни, мотивациони текст за обраду неких садржаја или за усвајање знања из књижевности и вежбе читања и за разумевање прочитаног.

37

Цртанка Писанка Песме и приче

Моје имеПородицаНаше игре и играчкеМашина и Рашина кућицаШколско двориштеУ учионициПрибор ученикаГрадСелоПрича о вунициДобро дрвоСочни плодовиХранимо се здравоЦрв и јабукаКад киша падаКо се како крећеЛепе речиЦрвенкапаСлово, реч, реченица

А, М, ИО, С, У

Е, ШТ, Г, П

Н, Л, Д,Њ, Љ, ЈР, З, ВБ, Ф

К, Ж, ХЦ, Џ

Ч, Ћ, ЂСловарица штампаних словаСловарица штампаних словаОда Вуку КараџићуКратке умотворинеВиди шта све можеш!Као из новинаПрочитај занимљиве вестиЈабука – Драган ЛукићБодљикава прасад – Артур ШопенхауерСвети Сава и ђаци – народна причаПишемо правилноВелико словоТачка, упитник, извичник

• Нема за мачке школе – Григор Витез

• Фифи – Драган Лукић• Страшно па смешно – Рада

Солдат• Маче из поштанског

сандучета – Кетрин Џексон• Изволите на ручак – Душица

Манојловић• Складан брак – Бранко

Стевановић• Вук – Јаков Тајц• Неће увек да буде први –

Александар Поповић• Звуци природе – Зоран Гаврић• Деда и репа – француска

прича• Лисица и рода – Езоп

Учимо писана слова

А а, М м, И иО о, С с, У у

Е е, Ш шТ т, Г г, П пН н, Л л, Д дЊ , Љ љ, Ј јР р, З , В вБ , Ф

К к, Ж ж, Х хЦ ц, Џ џ

Ч ч, Ћ ћ, Ђ ђ

38

ЦРТАНКА

Први месец, септембар, планиран је као припремни период за прилагођавање ученика на школу и учитељево упознавање са ученицима. Групна обрада слова не захтева никакве посебне припреме, већ припреме које су уобичајене за монографски или комплексни поступак описмењавања. Овај период од месец дана учитељ може да скрати или продужи према процени интелектуалних и моторичких способности својих ученика.

У том периоду учитељ треба да стекне увид у развијеност дететових предвештина за учење и да на основу тога подстиче развој његових вештина за читање и писање, његов говор и језик, графомоторику, појма броја, као и емоционалну и социјалну зрелост. То ће спроводити свакодневно и записивати своја запажања.

Да би дете могло успешно да се описмењава, неопходно је да има свест о томе да постоји писани језик, односно да препознаје неку поруку која произлази из писаног језика. На узрасту од четири до пет година већина деце у стању је да освести разлику у изгледу слова и да развије свест о смеру писања (лево-десно, горе-доле). Постепено долази и до сазнања да се свака реч састоји од гласова. Између пете и шесте године већина деце способна је да уочи гласовну структуру речи, може да растави реч на слогове, препозна и именује почетни и завршни глас у речи, растави реч на гласове (КОЊ = К-О-Њ), од датих гласова да састави реч (М-И-Ш = МИШ), те да разликује симболе бројева и слова.

У узрасту када полази у школу, дете би требало да правилно изговара све гласове нашег језика и да у говору користи сложене реченице које су уређене граматичке структуре (једнина, множина, заменице и сл.). Очекује се да већина деце може вербално да опише значење појединих познатих појмова (нпр. кућа или улица) и да може правилно да преприча познате догађаје и садржаје.

У овом периоду дете би требало да механички броји до 20, препознаје симболе бројева и повезује их с количином. Требало би да је у стању да класификује предмете по боји, облику, величини и количини. Просторни и временски односи такође би требало да су усвојени пре поласка у школу и да дете разуме шта је на, испод, испред, иза, поред, у, горе, доле, лево и десно, али и да разуме појмове као што су дан, ноћ, јутро, вече, подне, преподне, поподне, пре и после.

Развијена фина моторика мишића шаке и прстију неопходна је за успешно овладавање процесом писања. Дете би у овом узрасту требало да правилно држи оловку и да притисак оловке на хартију буде адекватан, а линија равна и сигурна. Графомоторика се најбоље развија кроз игру која је осмишљена да најпре развија крупну моторику тела, а потом фину моторику шаке и прстију. У активности којима се подстиче развој крупне моторике спадају све игре на отвореном, игре лоптом и обручем, разне врсте скакања, прескакања, провлачења, пливање, трчање, плес и сл. Развијена фина моторика подразумева способност детета да прави прецизне покрете руком уз задржавање добре координације између прстију и ока. Фина моторика развија се са узрастом детета, од почетних покушаја да самостално користи кашику до контролисаног коришћења средстава за цртање и писање. Њен развој подстичу следеће активности: цепкање убруса и папирне марамице, сакупљање исцепканих делова папира, листање књиге, савијање папира и прављење лепезе, гужвање хартије и прављење фигура, различите врсте низања дугмића на конац, убацивање предмета кроз мали отвор, сечење, лепљење, колаж, цртање, бојење, писање, мешење теста и обликовање фигура, закопчавање, пертлање, завртање и одвртање, слагање боцкалица, ређање и слагање

39

коцкица и певање ритмичких песмица уз показивање прстићима и померање појединих делова тела.

Имајући у виду сложеност групне обраде слова, припремни период ученика треба добро испланирати и обогатити активностима кроз које ће темељно подстицати графомоторички, језички, математички, социјални и емоционални развој детета.

Цртанка је део уџбеника који је намењен управо за подстицање развоја графомоторике, развоја фонемског слуха и језика. Учитељу треба да послужи као увид у степен ученичких компетенција и да активира интелектуална сазнања ученика. Замисао је да се уз сваку страну цртанке ученицима прочита и кратка прича као полазна идеја и мотивација за могући садржај у делу часа. Реализујући дневно предвиђене вежбе на једном листу ученик ће имати много активности и задатака: да слуша, прича, боји, доцртава, украшава, исеца, допуњава, осмишљава, посматра, ређа, лепи, прави, спаја и слично.

Од самог почетка, користећи цртанку, учитељи остварују многе задатке предвиђене Планом и програмом за почетно читање и писање. Пратећи појединачно сваког ученика у раду и кроз активности на часу, могуће је прикупљање и одабирање материјала за ученички досије рада (портфолио). Предлажемо да учитељ умножи овај пример картона за испитивање читања и да га води за сваког ученика у одељењу. На тај начин имаће добар увид у напредовање својих ученика и моћи ће сигурније да планира свој рад у учионици.

40

КАРТОН ЗА ИСПИТИВАЊЕ ЧИТАЊА

А O E И У С П Р Ј ТН В Ш Л М Ч К З Г ЖЋ Б Д Љ Њ Х Ђ Ц Џ Ф

Име ученика : _______________________________________, разред: ____

Датумиспити-

вања

Бројусвојених

слова

ЧИТАЊЕНАПОМЕНАне

покушава сриче ишчитава чита

Остала запажања:

Наставник: ______________________

За лакше праћење напредовања целог одељења у читању, предлажемо да учитељ на листу хамера направи табелу у коју ће унети имена свих ученика. У рубрике поред имена треба периодично да уноси податке о напредовању у читању. Занимљиво је сагледати какво је знање слова и читања донео сваки ученик/-ца и којим темпом је касније напредовао/-ла.

Пример табеле:

име ученика

1. испитивање

датум:зна слова

ср ишч ч2.

испитивањедатум:

зна словаср ишч ч

3. испитивање

датум:1.2.

Легенда: СР – сриче, ИШЧ – ишчитава, Ч – чита

У рубрику ЗНА СЛОВА треба уписати број слова које ученик препознаје и квалитет читања (СР, ИШЧ, Ч). Прво тестирање (проверу знања слова и читања) треба обавити већ прве недеље у септембру. Остала испитивања знања слова и читања учитељ/-ица планира и реализује према темпу напредовања ученика у конкретном одељењу. Последње испитивање ради се кад већина ученика, по процени учитеља/-ице, усвоји сва слова.

41

Уза све ово, учитељ стиче увид у учеников активни речник, развојне сметње у говору и моторици шаке, учениковим знањима стеченим пре школе и познавању азбуке.

Напомена: Чим уочите да за неке ученике постоје тешкоће или оптерећења у активностима и задацима, обавезно предузмите мере, задајте другачије вежбе, потражите помоћ и сарадњу родитеља и стручних сарадника. Уза све то, у настави треба да буду заступљени индивидуални и диференцирани облици рада.

УЗРОЦИ АРТИКУЛАЦИЈСКИХ ПОРЕМЕЋАЈА

Сви узроци артикулацијских поремећаја код деце могу бити органског или функцио- налног порекла.

Органски узроци су: одступања у анатомији вилице, језика, расцеп усне, меког и тврдог непца, а функционални: оштећење или губитак слуха, лош фонемски слух, лоши говорни примери (тепање и неправилно говорење старијих деци), занемареност, родитељски перфекционизам, као и двојезичност (билингвизам).

Дислалија или погрешан изговор гласова један је од најучесталијих поремећаја говора и разлога што се тражи помоћ логопеда.

Дислалија се може јавити у три облика: Омисија – односи се на нечујну реализацију неког гласа (нпр. уместо ТРАВА чујемо

ТААВА).Супституција – замена једног гласа другим из истог говорног састава (нпр. ТОЊА

уместо СОЊА).Дисторзија – погрешан изговор неког гласа најчешће интерденталним изговором (нпр.

СУНЦЕ).

Муцање је најпознатији, али не и најчешћи поремећај говора. Чешће је код дечака и може бити последица стреса, напетости, несигурности и сл. Може се јавити као рецидив и у пубертету. Огледа се у застајкивању у говору, оклевању, понављању гласова, слогова речи и израза.

Постоје три типа муцања: Физиолошко муцање, које настаје у фази интензивног развоја говора и може да нестане

ако се особи не потенцира и не помиње да муца.Примарно муцање (неправо муцање) је оно када дете није свесно свог поремећаја у

говору, не напреже се у говору, али привлачи пажњу слушалаца, застоји су чешћи него код физиолошког муцања, чешћа су понављања гласова и слогова.

Секундарно (право) муцање је дуготрајно, а особа је свесна да има проблем. Најкарактеристичнији симптоми су општа мишићна напетост целог тела, посебно говорних органа.

Пратеће манифестације муцања су: страх, несигурност, тикови и одбрамбени покрети, несклад дисања и фонације.

42

Брзоплетост у говору смањује јасноћу говора, способност социјалне интеграције, реченице су кратке, једноставне, ученик има испрекидан дах, а долази и до замуцкивања.

Добар учитељ води рачуна уколико његов ученик има ове потешкоће и помаже му да их ублажи или превазиђе. Уколико примети проблеме код детета, обавештава родитеље и тражи помоћ одговарајућих стручњака и сарадника. За ту децу је од великог значаја корективни рад и што чешће вежбање како у школи тако и код куће.

ХИМНА БУКВАРА

Буквар почиње насловном песмом Игра словима уз коју вам прилажемо опис игре и нотни запис, у нади да ћете је и ви научити и певати с децом током школске године.

ИГРА СЛОВИМАМузика и текст: В. Вукадиновић-Стефановић

Играјући брзо, лако,научимо слово свако.

Х је као хало, хало,З је рекло здраво, здраво,

Ц је мала Цицамаца,Г је гуска која гаца,

Ш је шума која шушти,К је киша која пљушти.Верујте ми, тако кажу,у групи се слова слажу.

А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е, Ж,З, И, Ј, К, Л, Љ, М, Н,Њ, О, П, Р, С, Т, Ћ, У,

Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш.Слово, слово, словце,

игра коло, колце.

43

ОПИС ИГРЕ:

1. део – Држећи се за руке, деца играју коло у десну страну.

2. део ‒ Двоје из пара окрену се једно према другом, праве слово Х укрштањем руку, на текст „хало, хало” руку примичу уву као да говоре телефоном. Слово З исписују у ваздуху, а потом се рукују у пару. За слово Ц имитира се цицамаца, намештају „шапице” и мазно се умиљава пару. За слово Г намештају се „крила” и, гегајући се, окрећу се око себе (понавља се цео други део).

3. део – Деца су окренута ка унутрашњости круга с високо подигнутим рукама имитирајући дрвеће које се савија час на једну, час на другу страну. За слово К деца држе испружене руке, имитирају падање кише и полако се спуштају до тла у ритму музике.

4. део – Парови се окрећу поскоком на једну, а приликом понављања на другу страну, код набрајања слова азбуке поцупкују у месту, а прстима броје слова.

5. део – Први такт – деца постепено сужавају круг, држећи се за руке, други такт постепено шире круг. Понавља се још једном. У наставку коло се креће у десну страну, постепено убрзавајући кретање и, на завршетку, руке су подигнуте високо изнад главе.

Напомена: Сва деца треба да имају неко слово на грудима или леђима.

44

ПРЕ

ДЛ

ОГ

СА

ДРЖ

АЈА

УЗ

ЦРТ

АН

КУ

– П

РЕД

БУК

ВАРС

КИ

ПЕР

ИО

Д

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

1.М

оје

име

Увод

ни ч

ас

(рад

иони

ца)

• Прв

и ча

с, уп

озна

вањ

е с б

уква

ром,

Маш

ом и

Ра

шом

. Где

ћем

о их

срес

ти у

бук

вару

? Наш

а књ

ига

има

име

и на

ше

пчел

ице

имај

у им

е, а

сад

а да

се

ми у

позн

амо.

• П

редс

тављ

ање,

кра

тко

да н

ам св

ако

дете

(кој

е хо

ће) к

аже

неш

то о

свом

име

ну: к

ако

је д

обил

о им

е, к

о м

у је

дао

име

, да

ли њ

егов

о им

е не

што

зн

ачи?

• Сла

гањ

е им

ена

на о

дељ

ењск

ој сл

овар

ици

и хо

рско

иш

чита

вањ

е.• З

апис

ивањ

е сво

га и

мена

или

дов

ршав

ање с

лова

у

букв

ару

(ож

ивљ

авањ

е сл

ова)

. Бој

ење

и цр

тањ

е.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.2.

Све

т ок

о на

с,

физ

ичко

ва

спит

ање

2.П

ород

ица

Веж

бањ

е

• Ко

су ч

лано

ви п

ород

ице

прик

азан

и на

слиц

и?• К

олик

о чл

анов

а им

а ва

ша

поро

дица

? С к

им

жив

е? (д

ете

које

хоћ

е од

гова

ра)

• Чим

е се

бав

е чл

анов

и по

роди

це?

• Раз

личи

то гр

упис

ање

деце

у о

дељ

ењу:

ко

има

брат

а (м

лађе

г, ст

ариј

ег),

сест

ру, к

о ж

иви

са

бако

м ил

и де

ком

и сл

.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

дат

е у

букв

ару.

1СЈ.0

.1.6

.1С

Ј.0.1

.7.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с, ф

изич

ко

васп

итањ

е

3.Н

аше

игре

и

игра

чке

Веж

бањ

е

• Пре

тход

ног ч

аса

деци

рећ

и да

дон

есу

свој

у ом

иљен

у иг

рачк

у –

ко ж

ели.

• Как

о се

игр

ају

када

су

сами

, кад

а не

иду

нап

оље

због

лош

ег в

реме

на, а

как

о ка

да с

у у

парк

у, ис

пред

згра

де, у

дво

риш

ту с

друг

овим

а?

1СЈ.0

.1.6

.1С

Ј.0.1

.7.

1СЈ.1

.3.8

.С

вет

око

нас

45

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

• Чег

а ра

до в

оле

да с

е иг

рају

?• Д

а ли

пош

тују

пра

вила

игр

е и

да л

и во

ле т

акве

иг

ре?

• Рад

у б

уква

ру –

црт

ање,

бој

ење,

при

чањ

е.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

.

4.М

ашин

а и

Раш

ина

кући

цаВе

жба

ње

• Чит

ање

прич

е Ка

ко је

пуж

изгу

био

кући

цу.

• Раз

гово

р о

прич

и.• З

аврш

авањ

е и

боје

ње

пуж

еве

кући

це.

• Гра

фом

отор

ичке

веж

бе.

• Изр

ада

пуж

а пр

ема

слик

овно

м уп

утст

ву н

а кр

ају

букв

ара

– из

лож

ба р

адов

а.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

5.Ш

колс

ко

двор

иште

Веж

бањ

е

• Раз

гово

р о

шко

ли: н

азив

шко

ле, з

ашто

је ш

кола

до

била

так

во и

ме, к

олик

о го

дина

пос

тоји

, кој

е су

про

стор

ије

прим

етил

и у

шко

ли…

• О ш

колс

ком

двор

ишту

: упо

ређи

вањ

е са

на

црта

ним

шко

лски

м дв

ориш

тем

у бу

квар

у.• К

ако

се д

еца

игра

ју, к

ако

се о

ни и

грај

у у

свом

дв

ориш

ту?

• Шта

им

се д

опад

а, а

шта

не

свиђ

а у

шко

лско

м дв

ориш

ту?

• Гра

фом

отор

ичке

веж

бе: п

рона

лаж

ење

разл

ика

и бо

јењ

е је

дне

слик

е у

букв

ару.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Физ

ичко

ва

спит

ање,

м

узич

ка к

улту

ра,

лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

6.У

учи

ониц

иВе

жба

ње

• Име

нова

ње

и гр

упис

ање

пред

мета

у у

чион

ици.

• Рад

на

стра

ници

дат

ој у

бук

вару

.• Т

умач

ење

пору

ка о

пон

ашањ

у у

учио

ници

и

саст

ављ

ање

прав

ила

пона

шањ

а на

час

овим

а.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Мат

емат

ика,

ли

ковн

а ку

лтур

а

46

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

7.П

рибо

р уч

еник

аВе

жба

ње

• Шта

тре

ба д

а но

симо

у ђ

ачко

ј тор

би?

• Шта

се

у њ

ој н

алаз

и? И

мено

вањ

е: св

еске

за…

књ

ига

за…

пер

ница

и у

њој

…• Р

ад н

а ст

рани

ци у

бук

вару

.• Ц

ртањ

е у

свес

ци и

граф

омот

орич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

8.Гр

адВе

жба

ње

• По

чем

у се

град

пре

позн

аје?

Как

о из

глед

а ж

ивот

у

град

у?• Ч

име

се љ

уди

у гр

аду

баве

?• Д

а ли

је ж

ивот

у гр

аду

опас

ан? У

кој

им

ситу

ациј

ама?

• О ч

ему

деца

у гр

аду

мора

ју д

а во

де р

ачун

а?• Р

ад у

бук

вару

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

9.С

ело

Веж

бањ

е

• Чит

ање

прич

е П

ољск

и и

град

ски

миш

и р

азго

вор

о пр

очит

аном

.• К

ако

изгл

еда

село

на

план

ини,

а к

ако

у до

лини

ре

ка и

ли р

авни

ци?

• Как

о је

жив

ети

на с

елу

лети

, а к

ако

зими

?• Ч

име

се љ

уди

на с

елу

у то

вре

ме б

аве,

шта

сад

а ра

де?

• Рад

у б

уква

ру.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

10.

При

ча о

ву

ници

Веж

бањ

е

Ради

ониц

а: Д

еца

седе

укр

уг:

• Сва

ко к

аже

свој

е им

е, п

а кл

упче

вун

ице

доба

ци

друг

у и

изго

вори

њег

ово

име.

• Ч

итањ

е при

че Ч

ароб

ни ћ

илим

и р

азго

вор

о пр

ичи.

• Да

ли зн

ају

још

нек

у пр

ичу

у ко

јој с

е по

мињ

е ча

робн

и ћи

лим?

Кој

у?• Р

азме

на у

круг

: да

имам

чар

обни

ћил

им...

• Дов

ршав

ање

и до

црта

вањ

е ил

устр

ациј

е.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

47

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

11.

Доб

ро д

рво

Веж

бањ

е

• Дан

ас ћ

емо

разг

овар

ати

о др

вету

. • О

д ка

да ч

овек

кор

исти

дрв

о? З

ашто

га је

нај

пре

кори

стио

? Кој

е вр

сте

дрве

ћа зн

ате?

Где

све

раст

е др

веће

? Кој

е др

веће

је зе

лено

и зи

ми? З

а ш

та

се д

анас

кор

исти

? Кој

е др

вене

пре

дмет

е зн

ате?

И

мену

јте

шта

се

нала

зи о

д др

вета

у н

ашој

уч

иони

ци. Д

а ли

је д

рво

прир

одни

мат

ериј

ал?

Како

чов

ек св

е мо

же

да м

ења

дрво

да

би га

об

лико

вао?

Да

га с

ече,

рез

бари

... К

оје

дрве

не

игра

чке

знаш

? Да

ли н

еко

има

дрве

ну и

грач

ку?

Шта

чов

ек јо

ш п

рави

од

дрве

та?

• Рад

у б

уква

ру –

пре

дста

вљањ

е 19

. стр

ане.

П

огле

дајт

е сл

ике

у бу

квар

у. Да

ли

су за

врш

ене?

Ш

та је

на

њим

а по

каза

но?

• Леп

љењ

е ст

икер

а.

• Раз

гово

р о

слик

ама,

знач

ај д

рвет

а.• Р

ад н

а сл

овар

ици

– те

матс

ко с

аста

вљањ

е ре

чи:

ДРВО

, СТО

, СТО

ЛИЦ

А, О

ГРА

ДА, О

ЛОВК

А,

ВАРЈ

АЧА

... (Н

апре

дниј

и за

пису

ју.)

• Сас

тави

од

чети

ри сл

ова

нази

в др

вета

: лип

а,

јела

...• З

ашто

тре

ба ш

теде

ти д

рво

и чу

вати

пре

дмет

е од

њ

ега

напр

ављ

ене?

• Пал

индр

оми:

ЋИ

ЛИМ

– ш

та о

знач

ава

реч

пр

очит

ана

здес

на н

алев

о?

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

48

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

12.

Соч

ни

плод

ови

Веж

бањ

е

• Раз

гово

р о

воћу

.• Д

оцрт

авањ

е сли

ка и

име

нова

ње в

оћа

у бу

квар

у.• Т

емат

ско

саст

ављ

ање

речи

на

слов

ариц

и.

Про

изво

ди о

д во

ћа: С

ОК,

КО

МП

ОТ,

РА

КИЈА

, ВИ

НО

, ЏЕМ

, МА

РМЕЛ

АДА

, СИ

РЋЕ,

ТО

РТА

, С

АЛА

ТА.

• Реш

авањ

е ре

буса

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

13.

Хра

нимо

се

здра

воВе

жба

ње

• Раз

гово

р о

хран

и (з

нача

ј, оми

љена

хран

а, об

роци

).• И

зрад

а за

дата

ка и

з бук

вара

(гра

фом

отор

ичке

ве

жбе

).• Р

ад н

а сл

овар

ици:

наз

иви

омиљ

ених

јела

.• Р

ешав

ање

ребу

са и

заго

нетк

и.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

14.

Црв

и ја

бука

–

прич

а у

слик

ама

Веж

бањ

е

• Чит

ање

прич

е Ст

ари

двор

ац (у

при

логу

).• Р

азго

вор

о пр

ичи.

• Гов

орна

веж

ба: „

Како

бих

пос

тупи

о да

сам

де

чак

из п

риче

?”• Р

ад у

бук

вару

: сло

бодн

о пр

ичањ

е пр

иче

на

осно

ву сл

ика

и до

врш

авањ

е, см

ишљ

ање

крај

а пр

иче.

• Изр

ада

птиц

е и

црва

пре

ма сл

иков

ном

упут

ству

, дра

мати

заци

ја, а

на

крај

у ча

са и

ук

раш

авањ

е па

ноа

дечј

им р

адов

има.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

49

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

15.

Кад

киш

а па

даВе

жба

ње

• Чит

ање

прич

е Ка

ко са

м ку

пио

киш

обра

н (у

при

логу

).• Д

рамс

ка и

мпро

виза

ција

тек

ста.

• Укр

ашав

ање

киш

обра

на у

црт

анки

.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

.• Ц

ртањ

е и

исец

ање

киш

обра

на и

укр

ашав

ање

одељ

ењск

ог п

аноа

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.М

узич

ка к

улту

ра

16.

Ко

се к

ако

крећ

еВе

жба

ње

• При

сећа

ње о

кој

им см

о ж

ивот

ињам

а до

сада

пр

ичал

и. К

оје с

мо п

рави

ли? (

Пуж

, црв

, пти

ца...

) Ко

је см

о им

итир

али

на ч

асу

физи

чког

? Как

о се

он

е кре

ћу? Р

азго

вор

– ка

ко то

оне

рад

е лак

о?

Како

пли

вају,

лет

е, тр

че, в

исе,

гмиж

у…• Р

ад у

бук

вару

.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

ф

изич

ко

васп

итањ

е

17.

Леп

е ре

чиВе

жба

ње

• Пол

азни

тек

ст м

оже

бити

Бод

љик

ава

прас

ад А

. Ш

опен

хауе

ра.

• Раз

гово

р о

проч

итан

ом –

сад

ржин

ска

анал

иза.

• Одг

овор

на

пита

ња

дата

исп

од т

екст

а.• П

рича

ње

– са

вет

који

бис

те д

али

бодљ

икав

им

прас

ићим

а.• Р

ад у

бук

вару

.• Д

рама

тиза

ција

нек

их си

туац

ија.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

50

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

18.

Црв

енка

паВе

жба

ње

• Ко

им ч

ита

прич

е? К

оје

прич

е су

им

омиљ

ене?

Ко

је с

у их

нас

меја

ле? Д

а ли

има п

рича

кој

е су

их

плаш

иле?

Заш

то, ш

та је

у њ

има б

ило

стра

шно

?• С

ви зн

амо

прич

у Ц

рвен

капа

Шар

ла П

ероа

. Ко

ће д

а на

м је

исп

рича

да

се п

одсе

тимо

?• Р

ад у

бук

вару

: одр

еђив

ање

редо

след

а сл

ичиц

а пр

ема

радњ

и, о

беле

жав

ање

и са

чињ

авањ

е пл

ана

– по

днас

лова

…• Х

ајде

да

зами

слим

о да

је у

мест

о де

војч

ице

у по

сету

бак

и иш

ао д

ечак

– ш

та б

и се

дес

ило?

С

лобо

дно

прич

ање

ко о

д уч

еник

а ж

ели.

• Гра

фом

отор

ичке

веж

бе у

свес

ци.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

19.

Сло

во, р

еч,

рече

ница

Обр

ада

• Час

орг

аниз

оват

и та

ко д

а до

бије

мо б

ољи

увид

у

учен

ичко

диф

ерен

цира

ње

глас

ова,

поз

нава

ње

слов

а, о

сећа

ја за

реч

или

реч

ениц

у.• К

орис

тити

слов

ариц

у –

траж

ити

од у

чени

ка

да п

рона

ђу н

ека

одре

ђена

слов

а, с

аста

ве р

еч о

д њ

их, п

окуш

ају

сами

да

саст

аве

краћ

у ре

чени

цу

(прв

о је

каж

у гл

асно

, а за

тим

саст

аве)

.• К

оје

глас

ове

мож

емо

дуго

да

изго

вара

мо:

када

се

удар

имо,

кад

а се

изн

енад

имо,

кад

а се

уп

лаш

имо…

• Рад

у б

уква

ру –

нај

ава

да у

скор

о по

чињ

емо

да

усва

јамо

слов

а аз

буке

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

51

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

аје

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

20.

Фон

етич

ке

веж

беВе

жба

ње

• Игр

а им

еним

а: св

ако

напи

ше

свој

е им

е на

ве

лико

м ли

сту

папи

ра. Н

а ве

лико

ј зид

ној

слов

ариц

и ва

димо

она

слов

а ко

ја с

е са

држ

е у

њих

овим

име

нима

. Чиј

а им

ена

почи

њу

исти

м сл

овом

или

слог

ом? Ч

ија

се и

мена

завр

шав

ају

исти

м сл

огом

? Ко

у од

ељењ

у им

а је

дини

нек

о сл

ово

(рец

имо,

ж, ђ

или

џ у

име

ну)?

• Веж

бе д

исањ

а (о

бјаш

њен

е у

букв

ару)

.• Г

раф

омот

орич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Сад

ржај

и пр

едме

та

52

ПРИЛОГ ТЕКСТОВА УЗ ЦРТАНКУ

KАКО САМ КУПИО КИШОБРАН

Једнога дана баш сам се затекао на улици кад је почела киша. А кад сам изишао из куће, било је сунце. Зато сам и изишао што је било сунце. То јест, зато што је било топло, штавише вруће. Изишао сам да купим сладолед од кајсија.

И тако сам купио сладолед од кајсија, а кад сам појео сладолед од кајсија, почела је да пада киша. У том тренутку пролазио сам поред једне кишобранарнице и онда сам се сетио једне причице – а можда је то у ствари песмица. Знате оно: ,,Добар дан”. ,,Добар дан”. ,,Имате ли кишобран?” ,,Кишобран? Кишобран је распродан. Дођите нам сутрадан.” А сутрадан: ,,Добар дан”. ,,Добар дан”. ,,Имате ли кишобран?” ,,Кишобран? Кишобран је распродан. Дођите нам сутрадан”... и тако даље, и тако даље; та причица – или песмица – може да се настави без краја, све док киша не стане.

Елем, кад сам пролазио поред оне кишобранарнице, сетио сам се тога и ушао да проверим целу ствар. Уђем и кажем: ,,Добар дан”. И продавачица мени каже: ,,Добар дан”. Онда ја кажем – као што треба у оној причици или песмици – кажем: ,,Имате ли кишобран?” А она, уместо да каже: ,,Кишобран? Кишобран је распродан”, вели: ,,Имамо, изволите”. ,,Чекајте”, кажем ја. ,,То не иде тако. Кад ја вама кажем: ’Имате ли кишобран?’ Ви треба да ми одговорите: ’Кишобран? Кишобран је распродан. Дођите нам сутрадан.’ Разумете? Ево, да почнемо из почетка:

,,Добар дан.”,,Добар дан”, каже она.,,Имате ли кишобран?”, кажем ја.„Имамо, изволите”, каже она.И тако сам купио кишобран.

Влада Стоиљковић

ПОЉСКИ И ГРАДСКИ МИШ

Договорили се једном пољски миш и градски миш да се посећују, па градски миш потегао први у поље. Али кад га пријатељ послужи зрнима пшенице и сеном, он диже нос. ,,Боље дођи ти к мени”, рече му, ,,да се науживаш најразличитијих посластица”. И пођоше они заједно натраг. У кухињи градског миша било је пуно брашна, кекса и сира. Пољски миш таман поче јести, кад уђе човек у кухињу. Смртно преплашен, миш шмугну у једну рупицу. После неког времена осмели се он, па поново изађе и таман да узме залогај у уста, кад човек опет уђе. Пољски миш побеже и рече пријатељу: ,,Стављај ти свој живот на коцку и даље због мало хране, а ја одох лепо натраг свом житу и својој безбедној рупи у пољу!”

53

ЛАВ И МИШ

Лав је дубоко спавао. Али му је мали миш неколико пута претрчао преко гриве и пробудио га. Лавови су увек љути кад се нагло пробуде. Тако је и сада лав био необично љут. Ухватио је малог миша и управо се спремао да га сможди, кад је миш цијучући замолио краља свих животиња да му поштеди живот: ,,Ако ме пустиш, вратићу ти љубазност за љубазност једнога дана!”

Лав је пустио миша, али се слатко насмејао обећању да ће му вратити доброчинство.Међутим, свега неколико дана доцније, ловци су ухватили лава и чврсто га везали јаким

конопцима. Оставили су га да тако лежи на земљи, док се не врате. Лав је љутито грмео да је џунгла одзвањала, кад је наишао миш и почео да грицка дебеле конопце. Напослетку је ослободио лава.

,,Казао сам ти да ћу ти једнога дана помоћи”, пискао је миш. ,,Тада си ми се смејао. Али се деси да и лав затражи помоћ једнога миша”.

Езоп

ЈЕЖ И ПТИЧИЦА

Био једном један мали јеж, увек нерасположен и тужан, јер нико у целом великом врту није хтео да се игра са њим. ,,Ти бодеш!”, рекао му је мачак. Пас и веверица, па чак и мишеви заобилазили су га у великом кругу. И зато се јежић осећао увек усамљен и када се уморио, играјући се сам, одлазио је и легао, шћућурен као лопта, под једну врбу, која је жалила сироту животињицу и успављивала је тихим шуштањем лишћа.

Тако је он једнога дана дремао под врбом, кад изненада – буп! Из гнезда на врби испало је једно птиче. Јежић се прену из сна, а још више га уплаши узнемирено пиштање мајке--птице која је облетала око свог младунчета. А птица је с правом била узнемирена, јер се мачак већ приближавао, прикрадајући се, чврсто решен да у сласт смаже птичицу. ,,Упомоћ! Упомоћ!”, викала је мајка-птица, али ниједна животиња није хтела да се супротстави мачку. Јежић више није могао то да гледа. Накострешио је бодље и бесно се устремио на мачка. Овај то уопште није очекивао, а и убод тих бодљи наносио је страховит бол. Бежао је мачак, поскакујући од бола, а јежић га је јурио по целом врту. За то време мајка--птица склонила је своје младунче. Ставила га је на један лист и пажљиво одлетела с њим у гнездо. А онда је јежићу запевала своју најлепшу песму. Остале животиње промениле су мишљење о јежићу и сад сматрају да је он храбра и пријатна животиња и од тога дана сви су му били пријатељи. Мирољубиви јежић се осећао дивно. Никада више није морао да накостреши своје бодље, а све су се животиње радо играле с њим. Његов највећи пријатељ била је мајка-птица, која му је често певала: ,,Буди увек добар јежић и сви ће бити твоји пријатељи”. И заиста је било тако.

54

ЧАРОБНИ ЋИЛИМ

У једном великом шареном шатору, у пустињи Сахари, живео је стари чаробњак. Био је тако стар, да је скоро све чини заборавио. Могао је само још да зачара свој стари ћилим, на коме је имао обичај сатима да спава. Тада би, после спавања, направио малу шетњу на свом чаробном ћилиму. Никада није летео предалеко. Увек је само кружио над пустињом у којој није било ничега, осим по неке палме и то је ћилиму досадило. ,,Већ ми је доста!”, мислио је ћилим. ,,Хтео бих једном да видим и нешто друго, осим тих вечитих палми!” И баш док је тако гунђајући летео последњи круг, одједном – буп! – паде на песак. Старац је изненада заборавио чаробне речи које је требало изговарати да би се ћилим одржао у ваздуху и тако су се обојица нашли усред Сахаре. Одозго се чинило да ту нема ничега осим палми, али чаробњак и његов ћилим пали су међу гомилу животиња, које су се најпре разбежале, а онда, радознале, вратиле да виде шта се то догодило. Напред је ишла камила, а за њом мајмуни и жирафа. Чаробњак је седео и плакао од једа, а ћилим је љутито лепршао тамо- -амо. Кривили су један другог за несрећу која им се догодила. Кад је то чула камила, одједном је узвикнула: ,,Престаните да се свађате! Обојица сте подједнако криви! Ви сте обојица већ стари. Чаробњак не би смео тако много да спава. Онда би се лакше присећао својих чаробних речи, а ћилим је, такође, већ стар и морао би да буде задовољан што не мора да више лети тако много и тако далеко. Хајдете, ја ћу вас однети до вашег шатора”.

И тако се завршила њихова пустоловина. Жирафа је пребацила камили ћилим преко леђа и сместила чаробњака. Тако су мирно отпутовали кући. Када су стигли до шатора, чаробњак срдачно захвали камили. А онда рашири свој ћилим, леже на њега и слатко заспа. Али камилин савет није заборавио и никада није више летео на свом старом ћилиму.

Од дугог стајања, на ћилиму су избледеле шаре. Помози му да поврати стари сјај, можда ће се допасти чаробњаку. Доцртај и обој шаре на ћилиму.

55

ПИСАНКА – БУКВАРСКИ ПЕРИОД

Писанка представља централни део уџбеника и намењена је обучавању ученика техници читања и писања.

Поред 48 текстова са илустрацијама, садржи и приказ група слова, приче у сликама и питања за говорне вежбе. Има намену да деци приближи језички садржај и учини занимљивим рад на текстовима. Жеља нам је да ученик све време обраде слова има целовит интерактивни буквар у ком може да пише, црта и ради језичке вежбе.

За сваку групу штампаних и писаних слова, поред простора за писање у виду линија и квадратне мреже, ученику се на прегледан начин нуди могућност да употпуњује и богати своје језичко знање и умеће.

Разноврсност задатака је велика и од ученика захтева разнолике активности: писање, читање, одгонетање, причање, препричавање, описивање, допуњавање, повезивање, исправљање текста, цртање итд.

У писанки су заступљене следеће језичке вежбе: приче у сликама, ребуси, укрштенице, породице речи, умањено и увећано значење, синоними, хомоними, преметаљке, допуњалке, палиндроми итд.

56

ПРЕ

ДЛ

ОГ

НА

СТА

ВНИ

Х С

АД

РЖА

ЈА З

А О

БРА

ДУ

ШТА

МП

АН

ИХ

СЛ

ОВА

Етап

е пр

и об

ради

слов

а (м

одел

):

– мо

тива

ција

, обр

ада

глас

а (ф

онет

ичке

веж

бе),

обра

да с

лова

(при

кази

вањ

е, к

омен

тари

сањ

е гр

афич

ке с

трук

туре

и п

исањ

е,

уз о

бјаш

њењ

е пр

авил

ност

и по

теза

рук

ом),

чита

ње

(нај

знач

ајни

ја е

тапа

), са

мост

ални

и с

твар

алач

ки р

ад у

чени

ка (

рад

на

слов

ариц

и, м

одел

овањ

у сл

ова

од р

азно

г мат

ериј

ала

и сл

.).

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

21.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а А

а, М

м, И

иО

брад

а

• Раз

гово

р о

омиљ

еној

игр

и.• И

гра

или

песм

а Н

а сл

ово,

на

слов

о.• О

брад

а гл

асов

а и

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици.

• Пис

ање

слов

а.

• Чит

ање

текс

та, р

ечен

ица.

Све

т ок

о на

с,

муз

ичка

кул

тура

22.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Аа,

Мм,

Ии

Утв

рђив

ање

• При

ча у

слик

ама.

• Ј

езич

ке в

ежбе

: чиј

е им

е по

чињ

е са

А, М

, И

? Чиј

е им

е се

завр

шав

а са

А, М

, И?

Ко и

ма д

ва А

, два

М, д

ва И

у и

мену

? Ко

нем

а у

свом

име

ну о

ва сл

ова?

• Даљ

и ра

д у

букв

ару.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

23.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а О

о, С

с, У

уО

брад

а • О

брад

а сл

ова,

рад

на

слов

ариц

и, п

исањ

е.• Ч

итањ

е те

кста

. • У

очав

ање

знак

а ин

терп

ункц

ије.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с, ф

изич

ко

васп

итањ

е

24.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Оо,

Сс,

Уу

Веж

бањ

е • Ч

итањ

е те

ксто

ва.

• Веж

бе п

исањ

а.1С

Ј.0.1

.1.

1СЈ.0

.1.7

. 1С

Ј.1.3

.8.

Све

т ок

о на

с, ф

изич

ко

васп

итањ

е

57

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

25.

Сне

жан

а и

седа

м па

туљ

ака

Обр

ада

• При

ча у

слик

ама

Снеж

ана

и се

дам

пат

уљак

а ‒ у

смен

о из

раж

авањ

е.

• Јез

ичке

веж

бе –

На

слов

о, н

а сл

ово…

1СЈ.0

.1.

1СЈ.1

.1.

1СЈ.1

.3.

1СЈ.0

.18.

1С

Ј.1.2

.2.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

26.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Ее

, Шш

Обр

ада

• Оно

мато

пеја

: доз

ивањ

е (Е

ееј..

.), ш

ушта

ње

шум

е (Ш

шш

...).

• Био

сам

у ш

уми

(при

чањ

е до

гађа

ја).

• Обр

ада

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици.

• Чит

ање

текс

та Е

ма и

миш

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна к

улту

ра,

муз

ичка

кул

тура

27.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Ее,

Шш

Веж

бањ

е

• Дра

мска

имп

рови

заци

ја (љ

убаз

ност

–

прил

ике

у ко

јима

је и

зраж

авам

о).

• Чит

ање

текс

та С

аша

и М

аша.

• Јез

ичке

веж

бе.

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

М

иша

меш

а ш

ам. С

има

се у

мус

ио. М

ома

се см

еши.

Маш

а им

маш

е.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Физ

ичко

ва

спит

ање,

м

узич

ка

култ

ура,

лик

овна

ку

лтур

а

28.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Тт

, Гг,

Пп

Обр

ада

• Раз

гово

р о

гост

има

(у к

ојим

при

лика

ма и

ка

ко и

х до

чеку

јемо

).• О

брад

а сл

ова,

рад

на

слов

ариц

и, п

исањ

е.• Ч

итањ

е те

кста

Том

а и

гост

и –

букв

ар.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.2

.1.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

29.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Тт,

Гг,

Пп

Веж

бањ

е

• Чит

ање

текс

та Ш

та

са п

есмо

м.

• Илу

стра

ција

тек

ста.

П

редл

ог р

ечен

ица

за д

икта

т ил

и са

мост

алан

рад

на

слов

ариц

и:

Таса

има

пап

игу

Гуту

. Пап

ига

има

пеге

. Та

са ш

ета

са п

апиг

ом.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.2

.1.

1СЈ.1

.3.8

. 1С

Ј.1.2

.5.

1СЈ.1

.2.6

. 1С

Ј.1.3

.3.

1СЈ.1

.3.5

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

58

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

30.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Н

н, Л

л, Д

дО

брад

а

• Раз

гово

р о

најо

миљ

ениј

ој ф

отог

рафи

ји

(кад

а и гд

е је н

аста

ла, у

ређе

ње о

дељ

ењск

ог

пано

а деч

јим

фот

огра

фија

ма –

Ово

смо

ми!).

• Обр

ада

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици,

пис

ање.

• Чит

ање

текс

та Д

уле и

Лел

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.С

вет

око

нас,

ли

ковн

а ку

лтур

а

31.

Дед

а и

репа

– п

рича

на

осно

ву сл

ике

Обр

ада

• Усм

ено

изра

жав

ање.

• И

мено

вањ

е би

ћа н

а сл

ици.

• Јез

ичке

веж

бе –

пор

одиц

а ре

чи

(дед

а, д

едиц

а, д

екиц

а…

миш

, миш

ић, м

ишоњ

а…).

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

. 1С

Ј.1.5

.3.

1СЈ.1

.2.5

. 1С

Ј.1.2

.6.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

32.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Нн,

Лл,

Дд

Веж

бањ

е

• Дра

мска

имп

рови

заци

ја (к

ако

се св

е об

раћа

мо к

ада

неко

га у

служ

ујем

о).

• Чит

ање

текс

та Р

аспу

ст н

а се

лу.

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

Д

уле

и Н

ада

иду

нани

. Нан

а но

си ш

тап.

Ш

але

се с

а на

ном.

Нан

а се

смеш

и.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

. 1С

Ј.1.2

.5.

1СЈ.1

.2.6

. 1С

Ј.1.3

.3.

1СЈ.1

.3.5

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна к

улту

ра,

муз

ичка

кул

тура

33.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Њ

њ, Љ

љ, Ј

јО

брад

а

• Раз

гово

р о

птиц

ама

– ко

је м

але

и ве

лике

пт

ице

знаш

?• О

нома

топе

ја –

как

о се

огл

ашав

ају

неке

пт

ице

(пет

ао, в

раба

ц, св

рака

…)?

Да

ли

знат

е не

ку п

тицу

кој

а не

лет

и? П

тицу

кој

а мо

же

да п

лива

, гњ

ури?

Кој

а тр

чи?

• Обр

ада

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици,

пис

ање.

• Чит

ање

текс

та Љ

иљан

ин н

ој.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

59

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

34.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Њњ

, Љљ

, Јј

Веж

бањ

е

• Јез

ичке

веж

бе.

• Раз

гово

р о

јесе

ни.

• Чит

ање

текс

та Је

сен.

• Г

рупн

и ра

д –

прав

љењ

е ко

мпоз

ициј

е од

пр

ирод

ног м

атер

ијал

а (к

олаж

од

лиш

ћа).

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

Љ

иља

и да

диљ

а Н

ела

су н

апољ

у. Д

адиљ

а љ

уља

Љиљ

у. Њ

ој је

леп

о. П

отом

једе

па

ште

ту. П

осле

се

шал

и са

Нел

ом.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

35.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Рр

, Зз,

Вв

Обр

ада

• Раз

гово

р о

миш

евим

а –

где

жив

е, к

ако

се

хран

е? К

акви

су

пољ

ски

и гр

адск

и ми

ш?

• Обр

ада

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици,

пис

ање.

• Чит

ање

текс

та Г

лиш

а и

Раш

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

свет

ок

о на

с

36.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Рр,

Зз,

Вв

Веж

бањ

е

• Чит

ање

текс

та У

муз

еју.

• Јез

ичке

веж

бе.

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

Ве

сна

и Зо

ран

заје

дно

пиш

у. Њ

ена

слов

а су

зел

ена.

Зор

анов

а сл

ова

су п

лава

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

37.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Бб

, Фф

Обр

ада

• Раз

гово

р о

мору

, риб

ама,

дел

фин

има.

..• О

брад

а сл

ова,

рад

на

слов

ариц

и, п

исањ

е.• Ч

итањ

е те

кста

Дел

фин

Боб

а.• Р

азго

вор

– о

чем

у ма

шта

ш?

• Црт

ање

и до

врш

авањ

е за

дата

ка.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Муз

ичка

ку

лтур

а

60

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

38.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Бб,

Фф

Веж

бањ

е

• Чит

ање

текс

та Б

уба

са ф

ењер

ом.

• Јез

ичке

веж

бе.

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

Ф

илип

и С

офиј

а су

бра

т и

сест

ра.

Фил

ип б

оји

фло

маст

ером

фин

и па

пир.

С

офиј

а бо

ји б

раон

бој

ом. Ф

ино

се

заба

вљај

у.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

39.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а К

к, Ж

ж, Х

хО

брад

а

• Еле

мент

арна

игр

а ж

мур

ка (н

а ча

су

физ

ичко

г и зд

р. в

аспи

тањ

а).

• Раз

брај

алиц

е (К

оје

знат

е и

кори

стит

е у

игри

?).

• Обр

ада

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици,

пис

ање.

• Чит

ање

текс

та Ж

мурк

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Физ

ичко

ва

спит

ање,

ли

ковн

а кул

тура

, св

ет о

ко н

ас

40.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Кк,

Жж

, Хх

Веж

бањ

е

• Раз

гово

р –

како

доз

ивам

о ил

и те

рамо

нек

е до

маће

жив

отињ

е?

• Пев

ање

песм

е Ко

ка и

пил

ићи.

• Чит

ање

текс

та И

ш.

• Пра

вљењ

е сл

ова

од п

риро

дног

мат

ериј

ала

(кук

уруз

, пш

ениц

а...)

‒ гр

упни

рад

. П

редл

ог р

ечен

ица

за д

икта

т ил

и са

мост

алан

рад

на

слов

ариц

и:

Жар

ко к

упуј

е хл

еб и

киф

ле. Х

итро

нос

и ко

рпу

до к

асе.

Хте

о је

да

купи

и к

екс.

Ку

пио

је у

мест

о њ

ега

жва

ке.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.3

.8.

1СЈ.1

.2.5

. 1С

Ј.1.2

.6.

1СЈ.1

.3.3

. 1С

Ј.1.3

.5.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

41.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Ц

ц, Џ

џО

брад

а • Р

азго

вор

о од

евни

м пр

едме

тима

.• О

брад

а сл

ова,

рад

на

слов

ариц

и, п

исањ

е.• Ч

итањ

е те

кста

Циц

а и

Ниџ

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

свет

ок

о на

с

61

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

42.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Цц,

Џџ

Веж

бањ

е

• Раз

гово

р о

кућн

им љ

убим

цима

и њ

ихов

им

враг

олиј

ама.

• Чит

ање

текс

та М

аца

у џа

ку.

• Јез

ичке

веж

бе.

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

Ц

еца

носи

црв

ене

ципе

ле. Џ

емпе

р са

џе

пови

ма јо

ј је

црн.

У ц

рној

кос

ици

јој ј

е цр

вена

маш

ница

. На

јакн

ици

има

џеп

са

цвет

ом.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.3

.8.

1СЈ.1

.2.5

. 1С

Ј.1.2

.6.

1СЈ.1

.3.3

. 1С

Ј.1.3

.5.

Физ

ичко

ва

спит

ање

43.

Глас

ови

и ш

тамп

ана

слов

а Ч

ч, Ћ

ћ, Ђ

ђО

брад

а

• Раз

гово

р о

купо

вини

(с к

им и

ду, ш

та в

оле

да к

упуј

у).

• Обр

ада

слов

а, р

ад н

а сл

овар

ици,

пис

ање.

• Чит

ање

текс

та Ч

един

а де

ца.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

свет

ок

о на

с

44.

Шта

мпан

а сл

ова

ћири

лице

Чч,

Ћћ,

Ђђ

Веж

бањ

е

• Раз

гово

р о

томе

шта

су

до с

ада

науч

или

и ш

та в

ише

знај

у не

го к

ад с

у по

шли

у ш

колу

.• П

евањ

е пе

сме

о ш

коли

.• Ч

итањ

е те

кста

У в

рапч

ијој

шко

ли.

• Ана

лиза

тек

ста.

• Јез

ичке

веж

бе.

Пре

длог

реч

ениц

а за

дик

тат

или

само

стал

ан р

ад н

а сл

овар

ици:

Ч

еда

је ђ

ак. Ч

уо је

звон

о за

кра

ј час

а.

Ђач

ка т

орба

му

је н

а ле

ђима

. Ћут

ећи

изла

зи и

з учи

ониц

е.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

свет

ок

о на

с

45.

Азб

ука

– сл

овар

ица

шта

мпан

их сл

ова

Сис

тема

ти-

заци

ја

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

свет

ок

о на

с

62

ЧАСОВИ УТВРЂИВАЊА И СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ У НОВЕМБРУ

Модели структуре часова у настави српског језика

Општи (заједнички) кораци за обраду свих врста текстова су:

1. Емоционално-интелектуална припрема (путем музике, игре, решавања, откривања, асоцијација...)

2. Најава наставне јединице3. Изражајно читање текста (наставник)4. Разговор о непосредном утиску5. Анализа по логичким целинама6. Језичко-стилске карактеристике са елементима стилске анализе7. Синтеза (закључак, поука, порука)8. Стваралачки рад ученика (самосталан, у пару или у групи)

У зависности од књижевне врсте, преостали неопходни кораци у раду су:ЗА ЛИРСКУ ПЕСМУ:– анализа лирских мотива по сликама– истраживање симболикеЗА ЕПСКУ ПЕСМУ:– анализа епских мотива и сликаЗА БАЈКЕ:– стварно и измишљеноЗА БАСНЕ, ЗАГОНЕТКЕ, ПОСЛОВИЦЕ:– анализа ликова животиња– упоређивање особина животиња и људи– аналогија са животом– стварно и нестварноЗА ГРАМАТИКУ И ПРАВОПИС:– интерпретација полазног текста– запажање нових граматичких чињеница– откривање и увежбавање на новим примерима– практично вежбање

Обучавање за израду писаног састава– уочавање појаве и анализа њене предметности (говорна вежба) – формулација теме и одређивање њених елемената– прикупљање тематске грађе (бележење свих идеја и појединости)– одређивање редоследа излагања (повезаност)– писање састава – језичко уобличавање (исправљање грешака, дотеривање текста)

Основна намена диктата јесте у томе да ученик увежбава самостално писање. Приоритет треба дати двема врстама: слободном (усмено преводи на писмено) и диктату с допуњавањем текста.

63

ПЕСМЕ И ПРИЧЕ

Предлог наставних садржаја и активности уз обраду текстова

Редни број часа

Наставна јединица

Тип часа Предлог садржаја

46.

Нем

а за

мач

ке ш

коле

, Гри

гор

Вите

з

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо научити једну песму о необичној маци. Зашто је необична, процените сами.

• Учитељево изражајно читање песме.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допала песма и зашто?

Шта је смешно у њој? Шта је необично? Шта је немогуће?• Ученици читају песму у себи ради што дубље и садржајније

спознаје текста и његове форме. • Разумевање прочитаног текста – анализа песме – О коме

се говори у овој песми? Зашто Мира није повела мачку са собом? Заокружи тачан одговор. а) Мира не воли мачку. б) Мачка не воли школу. в) Мачке се не доносе у школу. Издвој упитну реченицу у тексту. Које реченице су узвичне? Која су осећања исказана тим реченицама?

• Аналогија са животом – децентрација. Замисли да неки Мирко има пса. Како би објаснио свом љубимцу зашто за пса нема школе? Шта је доста да пас уме? Напиши своје одговоре у свесци.

• Писање одговора (реченица) у свесци.• Читање ученичких радова – ученици читају гласно.• Цртање – нацртај свог кућног љубимца (или каквог би

желео/-ла да имаш; нацртај своју омиљену животињу).• Интернет презентација

https://www.youtube.com/watch?v=pMivBRe7n2s

47.

Фиф

и, Д

рага

н Лу

кић

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо упознати једну песму која се зове Фифи. Написао ју је наш славни писац за децу Драган Лукић. Пажљиво је саслушајте. (Запис наслова на табли.)

• Учитељево изражајно читање текста.• Кратка психолошка пауза.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допала песма? Зашто?• Ученици усмерено читају песму – Пажљиво прочитај.

Размишљај о лику Фифија. Замисли како живи и каква му је газдарица.

• Гласно штафетно читање текста.

64




47.

• Разумевање прочитаног текста – Одговори на питања: Ко прича о догађају у песми? Где се радња дешава? Због чега стара жена разговара са Фифијем на овај начин? Шта она од Фифија очекује? Како се Фифи осећа док слуша ове захтеве? Шта мислиш, како би требало поступати са Фифијем? Да ли је песма смешна или тужна? Објасни своје мишљење.

• Аналогија са животом – Да ли си био/-ла у прилици да видиш захтевне газде паса? Шта су то захтевали од њих?

• Вежбе богаћења речника: пас, пасји, псећи, псето, псетанце. Какав може бити пас: велики, мали, опасан, доброћудан, весео, тужан, умиљат, агресиван...

65




48.

Стра

шно

па

смеш

но, Р

ада

Сол

дат

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо упознати једну причу која се зове Страшно па смешно. Пажљиво је саслушајте. (Запис наслова на табли.)

• Учитељево изражајно читање текста.• Кратка психолошка пауза.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допала прича? Зашто?

Шта је симпатично у њој? • Ученици усмерено читају текст – Пажљиво прочитај текст

и размишљај о ситуацији у којој се Иван нашао.• Гласно штафетно читање текста.• Разумевање прочитаног текста – Одговори на питања:• Какав је страх у овој причи?• Заокружи слово испред тачног одговора.

Страх је ушао у собу: а) кад је пао мрак; б) кад је мама угасила светло и затворила врата; в) кад је Иван заспао. Објасни како од страха расту уши и очи.

• Аналогија са животом – Да ли се и ти плашиш мрака? Ако немаш тај страх, да ли се сећаш како си га први пут савладао?

• Писање одговора (реченица) у свеску.• Читање ученичких радова – ученици читају гласно.• Цртање – нацртај свог кућног љубимца (или каквог би

желео/-ла да имаш).• Лексичке вежбе – Напиши речи супротног значења:

ОПАСНО – _____________ МРАЧНО – ________________ ВЕЛИКО – ______________ ХРАБАР – _________________ ГРОЗАН – ______________ РАШЧУПАН – _____________

49.

Мач

е из

пош

тан

ског

са

ндуч

ета,

Кет

рин

Џек

сон

Обр

ада

• Емоционално-интелектуална припрема – Ученици седе у кругу и редом саопштавају жеље на питање: Шта би ти волео да нађеш у свом поштанском сандучету?

• Учитељево изражајно читање текста.• Разговор о утисцима – Шта им се допало у тексту? Зашто?• Анализа текста према питањима испод текста.• Децентрација – Да сам Дени, ја бих... (усмено изражавање).• Елементарна игра иде маца око тебе.

66




50.

Изв

олит

е на

руча

к, Д

ушиц

а М

аној

лови

ћ

Обр

ада

• Емоционално-интелектуална припрема – Ученици седе у кругу, разброје се у парове. Сваки пар има задатак да устане и један другом постави задатак усмено: Кобајаги... (па изговори шта), а други то опонаша пантомимом.

• Учитељево изражајно читање текста.• Разговор о утисцима.• Ученици читају текст.• Особине ликова (запис на табли, у свеске).• Организовати групни рад ученика:

1. група1) У којим текстовима се помиње нешто страшно? 2) У којим текстовима је неко лоше прошао? 3) Ко су најсмешнији ликови у овим текстовима? Објасни

зашто.4) Илуструј Маче из поштанског сандучета.

2. група1) Шта је смешно у причи Изволите на ручак? 2) Које особине има Фифи? 3) Ко је помогао мачету из поштанског сандучета? 4) Илуструј мацу која моли Миру да је поведе у школу.

3. група1) Напиши имена свих ликова из обрађених текстова. 2) Како се зове Миленин брат из приче Изволите на ручак? 3) Да сам Дени... Напиши шта би радио/ла. 4) Илуструј Фифија.

4. група1) Напиши имена добрих ликова из обрађених текстова. 2) Шта је све немогуће испричано у овим причама? 3) Који текст је за вас најсмешнији и зашто? 4) Илуструј нешто страшно. Покажи и објасни.

67




51.

Скла

дан

брак

, Бр

анко

Сте

вано

вић

Обр

ада

• Драмска импровизација – ситуације исказивања љубазности.

• Учитељево изражајно читање текста.• Разговор о утисцима.• Ученици читају текст.• Анализа текста према питањима и задацима датим у

буквару.• Читање научнопопуларног текста о нилском коњу, гледање

слика...

52.

Вук,

Јако

в Та

јц

Обр

ада

• Описивање вука на основу слике.• Учитељево изражајно читање текста.• Разговор о утисцима. Ученици читају текст.• Анализа текста.• Драмска импровизација – Црвенкапа.

53.

Нећ

е уве

к да

буд

е прв

и, А

лекс

анда

р П

опов

ић

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо упознати једну причу која се зове Неће увек да буде први. Она је драмски текст. Написана је по улогама које изговарају глумци. Овде имамо три лица: маму, сина и ћерку. Послушајте текст, па ћемо разговарати о њему.

• Учитељево изражајно читање текста.• Кратка психолошка пауза.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допада? Шта се сазнаје

у тексту?• Ученици усмерено читају текст – Пажљиво прочитај текст.

Обрати пажњу шта ко изговара и како је то написано. Обратите пажњу на речи у заградама. Оне су намењене глумцима као помоћ шта треба да учине док изговарају текст.

• Гласно читање текста по улогама (бољи читачи).• Разумевање прочитаног текста – Где се радња драме

одвија? Шта ради мама? Зашто је позвала децу? Шта је рекао син? Шта је на то одговорила кћи? За шта се још јавио први син? За шта се није јавио? Како је то учинио? Шта мислиш о поступку брата према сестри?

• Аналогија са животом – Шта мислиш, да си на месту овог брата, како би ти одговорио/-ла? А да си сестра? Како се то брат „снашао” да испадне фин? Шта би на месту сестре одговорио/-ла на братовљев уступак?

68




54.

Звуц

и пр

ирод

е, З

оран

Гавр

ић

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо упознати једну песму у којој се чују неки звуци. Песму је написао Зоран Гаврић, учитељ.

• Учитељево изражајно читање текста.• Кратка психолошка пауза.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допада? Шта се сазнаје

у тексту?• Ученици усмерено читају текст – Пажљиво прочитај

текст. Обрати пажњу на речи којима се имитирају звуци у природи. Такође, обратите пажњу и на редослед смењивања на почетку као и на крају песме. Обратите пажњу на објашњење речи.

• Тумачење непознатих и мање познатих речи. • Разумевање прочитаног текста – Одговори на питања:

– Које животиње је чобанин чувао? – Коме је вук непријатељ у овој песми? Прочитај гласно како се оглашавају жива бића у овој песми. – Како неко хода ако кажемо да иде клај-клај?

• Аналогија са животом – Шта мислиш, да си на месту овог чобанина, да ли би се уплашио? Какав је вук у песми? Које птице су се оглашавале у овој песми? А домаће животиње? А дивље? Које речи су приказане као имитација звука, а заправо то нису? Шта је гугутан? Лу-лу, ла-ла, па-па, клај-клај, крај-крај.

• Како бисмо приказали оглашавање миша? Цију-цију. Гуске: га-га; ћурке: кау-кау; патке: ква-ква...

• Ученици гласно читају целу песму.

55.

Деда

и р

епа,

фра

нцус

ка п

рича

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо упознати једну причу у којој су се неки чланови сеоске породице нашли у чудном послу.

• Учитељево изражајно читање текста.• Кратка психолошка пауза.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допада? Шта вам се

посебно свидело?• Ученици усмерено читају текст – Пажљиво прочитај текст.

Обрати пажњу на редослед речи којима се прича ко је коме помогао. Размислите чему нас учи ова прича.


Шта те је забавило у овој причи? Без чије помоћи репа не би била ишчупана? Шта је смешно у причи? Објасни пословицу „Слога кућу гради” на примеру ове приче.

69




55.

• Аналогија са животом – Где је деда посејао репу? Шта мислиш, да си на месту овог деде, како би ти покушао да ишчупаш репу? Ко су јунаци приче који позивају једни друге у помоћ, а у природи су познати као природни непријатељи? Сети се ситуације где без твоје помоћи не би било нешто урађено. Испричај.

• Ученици препричавају причу – усмено изражавање – Указати ученицима на важност лепог причања, занимљивог, без прекидања, смеха, поштапалица, замуцкивања...

70




56.

Лиси

ца и

род

а, Е

зоп

Обр

ада

• Најава наставне јединице – Данас ћемо прочитати како је старогрчки писац басни Езоп, који је живео пре више хиљада година, смислио ову причу. Буквар, стр. 132.

• Посматрање приче у сликама. • Ученици причају причу (како је они доживљавају) према

плану: – Рода у гостима код лисице. – Лисица у гостима код роде.

• Сазнај више – Упознавање с басном као књижевном формом.• Учитељево изражајно читање текста.• Кратка психолошка пауза.• Разговор о утисцима – Да ли вам се допада? Шта вам се

посебно свидело?• Ученици усмерено читају текст – Пажљиво прочитај текст.

Обрати пажњу на ток приче и уочи по чему се разликује од онога како смо је причали по сликама. Размисли шта нам поручује ова басна.


Где су се среле лисица и рода? Шта је изненадило роду? Како се осећала? Када је рода позвала лисицу у госте? Које посуде се помињу у овој причи? Каква је разлика међу посудама?

• Аналогија са животом – Сети се ситуације када си ти био насамарен (преварен). Како си се осећао? Испричај.

• Израда задатака у буквару, стр. 146. Напиши које особине је показала лисица. Заокружи реченицу која најбоље објашњава родин поступак. ПОМОГЛА ЈЕ ЛИСИЦИ. ОСВЕТИЛА ЈОЈ СЕ. ЗАНЕМАРИВАЛА ЈЕ ЛИЈУ. Да ли оправдаваш њен поступак? Објасни зашто. Како је рода могла другачије да поступи?

• Истицање поуке (савета) басне Заокружи слово испред поуке ове басне. а) Ко рано рани, две среће граби. б) Ко добро чини, добро му се враћа. в) Како чиниш, тако ти се и враћа.

71




57.

Види

шта

све

мож

еш –

про

чита

ј зан

имљ

ивос

тииз

нов

ина

Обр

ада

• Разгледање примерака различитих новина (дневних, недељних, месечних).

• Подела ученика у групе.• Рад у групама

1. групаПрочитати гласно текст О времену. Проналажење, исецање и лепљење на хамеру прогноза времена из различитих новина. Колаж од новина – облаци, сунце, киша...

2. групаЧитање текста О зоолошком врту. Проналажење слика и текстова о животињама из новина. Исецање обличја животиња од новина.

3. групаЧитање текста Из културе. Проналажење, исецање и лепљење на хамеру текстова и слика из новина из културе или о култури. Исецање и прављење плаката (за књигу, концерт, позоришну представу, изложбу...).

4. групаЧитање текста Спортске вести. Проналажење, исецање текстова о различитим спортовима, спортским клубовима и спортистима.

• Презентација радова по групама.

72

ПРЕ

ДЛ

ОГ

НА

СТА

ВНИ

Х С

АД

РЖА

ЈА З

А О

БРА

ДУ

ПИ

СА

НИ

Х С

ЛО

ВА

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

58.

Пис

ана

слов

а А

а,

Мм,

Ии

Обр

ада

• Нај

ава

наст

авне

једи

нице

. • П

оказ

ивањ

е пот

еза п

ри п

исањ

у ве

лико

г и м

алог

слов

а.• В

ежбе

пис

ања

слов

а у

свес

кама

(уче

ници

).• Р

ад н

а пр

имер

има

у бу

квар

у, ст

р. 8

9.• Ч

итањ

е ре

чи п

омоћ

у пи

ктог

рама

, бук

вар,

стр

. 89

(при

врх

у ст

ране

).• Ч

итањ

е пи

сано

г тек

ста.

• Пис

ање

рече

ница

пис

аним

слов

има.

• Веж

бај д

а пиш

еш п

исан

а сло

ва и

у к

вадр

атно

ј мре

жи.

• Пис

ање

слог

ова

и кр

атки

х ре

чи п

исан

им сл

овим

а у

квад

ратн

ој м

реж

и.• Р

ад у

бук

вару

, стр

. 90.

• У н

апис

аним

реч

има

заок

руж

и сл

ова

а, м

, и.

• Чит

ање

писм

еног

тек

ста.

• Реш

и за

гоне

тку.

• Пра

вопи

сне

веж

бе –

Чит

ање

текс

та:

Миш

а М

арић

је Ђ

ак п

рвак

он

чест

о ид

е са

оце

м пе

тром

на

пеца

ње

са с

обом

Вод

и ве

рног

пса

лак

ија.

Ова

ј тек

ст је

пот

пуно

неп

рави

лно

напи

сан.

Исп

рави

по

греш

но н

апис

ане

речи

у т

екст

у. Н

ису

ста

вљен

и зн

аци

на к

рају

реч

ениц

а ни

ти в

елик

о сл

ово

где

је т

о по

треб

но.

• Раз

умев

ање

проч

итан

ог –

У к

оји

разр

ед и

де М

иша?

Ка

ко с

е зо

ве М

ишин

ота

ц? Ш

та в

оле

да р

аде

Миш

а и

њег

ов о

тац?

Ко

им п

рави

дру

штв

о?• Д

омаћ

и за

дата

к: п

репи

сива

ње

текс

та М

ама

и М

има

у св

еску

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

73

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

59.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Аа,

Мм,

И

и

Утв

рђи-

вањ

е

• Јез

ичке

веж

бе.

• Чит

ање

текс

та М

и и

(миш

вод

ич).

• Гов

орна

веж

ба: И

спод

печ

урке

(при

ча у

слик

ама)

.

1СЈ.0

.1.1

.1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

60.

Пис

ана

слов

а О

о,

Сс,

Уу

Обр

ада

• Раз

гово

р –

Које

инс

екте

знам

о, к

оје

воли

мо, а

кој

их

се п

лаш

имо?

• Оно

мато

пеја

– о

глаш

авањ

е по

једи

них

инсе

ката

.• О

брад

а но

вих

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Оса

у со

су.

• Веж

бе п

исањ

а/пр

епис

ивањ

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.2

.1.

1СЈ.1

.3.1

. 1С

Ј.1.3

.8.

1СЈ.1

.2.6

. 1С

Ј.1.2

.8.

Све

т ок

о на

с,

физ

ичко

ва

спит

ање

61.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Оо,

Сс,

Уу

Веж

бањ

е

• Раз

гово

р –

Које

врс

те р

иба

знаш

?• П

репи

сива

ње

текс

та С

ом и

Мос

а из

бук

вара

. • Ч

итањ

е те

кста

Сом

и М

оса.

• Г

овор

на в

ежба

: при

ча н

а ос

нову

слик

е.

• Јез

ичке

веж

бе.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.7.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с, ф

изич

ко

васп

итањ

е

62.

Пис

ана

слов

а Ее

, Ш

шО

брад

а

• Пев

ање

песм

е М

иш је

доб

ио гр

ип.

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Миш

и (м

ачка

). • Р

азго

вор:

Шта

је см

исли

ла м

аца?

• Веж

бе п

исањ

а/пр

епис

ивањ

а.

1СЈ.0

.1.6

. 1С

Ј.0.1

.7.

1СЈ.1

.3.8

.С

вет

око

нас

63.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Ее, Ш

шВе

жба

ње

• Чит

ање

текс

та М

иша

и Ем

а.

• Пре

писи

вањ

е те

кста

. • Ј

езич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.2

.1.

1СЈ.0

.1.6

. 1С

Ј.1.3

.8.

1СЈ.1

.2.6

. 1С

Ј.1.2

.8.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

74

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

64.

Пис

ана

слов

а Тт

, Гг

, Пп

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Маш

та

у т

ами.

• Р

азго

вор

– О

чем

у ти

маш

таш

?• В

ежбе

пис

ања/

преп

исив

ања.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Физ

ичко

ва

спит

ање,

ли

ковн

а ку

лтур

а

65.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Тт, Г

г, П

пВе

жба

ње

• Раз

гово

р о

псим

а.• Ч

итањ

е те

кста

Пас

Гаги

.• П

репи

сива

ње

текс

та П

ас Га

ги и

з бук

вара

. • Ј

езич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.2

.1.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

66.

Пис

ана

слов

а Н

н,

Лл,

Дд

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Шал

а.

• Раз

гово

р –

Да л

и се

и т

и ш

алиш

?• В

ежбе

пис

ања.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.1.2

.1.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

67.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Нн,

Лл,

Д

дВе

жба

ње

• Чит

ање

текс

та У

дол

ини.

• Р

азго

вор

– Да

ли

се и

ти

плаш

иш?

• Веж

бе п

исањ

а.

• Јез

ичке

веж

бе.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура

68.

Пис

ана

слов

а Њ

њ,

Љљ

, Јј

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

На

лива

ди.

• Раз

гово

р –

Шта

си с

ањао

/-ла

?• В

ежбе

пис

ања.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

75

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

69.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Њњ

, Љљ

, Јј

Веж

бањ

е

• Чит

ање

текс

та Н

епос

луш

но л

ане.

• Раз

гово

р –

Да л

и се

и т

и љ

утиш

?• В

ежбе

пис

ања.

• Ј

езич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

. 1С

Ј.1.2

.5.

1СЈ.1

.2.6

. 1С

Ј.1.3

.3.

1СЈ.1

.3.5

.

Све

т ок

о на

с,

лико

вна

култ

ура,

м

узич

ка к

улту

ра

70.

Пис

ана

слов

а Рр

, Зз

, Вв

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Зоо

-врт

.• Р

азго

вор

– Да

ли

се п

лаш

иш н

еке

жив

отињ

е? /

Био

сам

у зо

о-вр

ту.

• Веж

бе п

исањ

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

71.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Рр, З

з, В

вВе

жба

ње

• Чит

ање

текс

та З

оран

ови

друг

ови.

• Р

азго

вор

– Ко

су

твој

и не

разд

војн

и др

угов

и?• Ј

езич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

72.

Пис

ана

слов

а Бб

, Ф

фО

брад

а

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Фуд

бале

р ф

азан

. • Р

азго

вор

– Ко

ја је

тво

ја о

миљ

ена

игра

лоп

том?

• Веж

бе п

исањ

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

73.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Бб, Ф

фВе

жба

ње

• Чит

ање

текс

та Ф

арба

ри.

• Раз

гово

р –

Да л

и и

ти п

омаж

еш р

одит

ељим

а?• В

ежбе

пис

ања.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

76

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

74.

Пис

ана

слов

а К

к,

Жж

, Хх

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Жур

ка.

• Раз

гово

р –

Како

се

ти п

рово

диш

?• В

ежбе

пис

ања.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.М

узич

ка к

улту

ра

75.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Кк,

Жж

, Х

хВе

жба

ње

• Чит

ање

текс

та У

баш

ти.

• Ана

лиза

тек

ста.

• Вај

ање

жаб

е/ти

кве

од п

ласт

елин

а.• Ј

езич

ке в

ежбе

.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.Ли

ковн

а ку

лтур

а

76.

Пис

ана

слов

а Ц

ц,

Џџ

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

Џин

у о

блац

има.

• Р

азго

вор

– Ко

је п

риче

знаш

у к

ојим

а се

пој

ављ

ује

џин

као

лик?

• Гру

пни

рад

– Ц

ртањ

е џи

на и

обл

ака

за о

дељ

ењск

и па

но.

• Веж

бе п

исањ

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

77.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Цц,

Џџ

Веж

бањ

е • Ч

итањ

е те

кста

У ц

ирку

су.

• Раз

гово

р –

Шта

све

могу

да

науч

е ж

ивот

иње?

• Јез

ичке

веж

бе.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

78.

Пис

ана

слов

а Ч

ч,

Ћћ,

Ђђ

Обр

ада

• Обр

ада

слов

а.• П

исањ

е сл

ова.

• Ч

итањ

е те

кста

При

ча о

вра

пчић

у Ћ

ири.

• А

нали

за т

екст

а.• Р

азго

вор

– Ко

лико

смо

ми н

аучи

ли д

о са

да у

шко

ли?

• Веж

бе п

исањ

а.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

77

Редн

и бр

ој

часа

Нас

тавн

а је

дини

цаТи

п ча

саП

редл

ог с

адрж

аја

Обр

азов

ни

стан

дард

иК

орел

ациј

а

79.

Пиш

емо

писа

ним

слов

има

Чч,

Ћћ,

Ђ

ђВе

жба

ње

• Чит

ање

текс

та Ч

овек

и л

исиц

а.

• Ана

лиза

тек

ста.

• Јез

ичке

веж

бе.

1СЈ.0

.1.1

. 1С

Ј.0.1

.6.

1СЈ.1

.3.8

.

Лико

вна

култ

ура,

св

ет о

ко н

ас

78

ПРИЧЕ У СЛИКАМА

Приче у сликама су веома корисно и ефикасно наставно средство за поспешивање говорне културе ученика. Ученик је вишеструко ангажован у раду са њима јер поред визуелног уочавања и повезивања елемената на сликама, осмишља и вербално надграђује визуелни доживљај. Оне могу бити приказане логичким следом или се од ученика захтева да их поређа (Црвенкапа), а потом и исприча причу. Такође, погодне су и за писање краћих састава. Неке приче у сликама представљају илустрацију већ познате приповести, па иницирају ученика да их се сети и преприча својим речима (Снежана и седам патуљака).

Приче у сликама доприносе оспособљавању ученика да разуме и доживи поруке представљене сликом. Водили смо рачуна да слике немају више од шест до осам детаља, јер деца овог узраста нису у стању да перципирају и запамте већи број елемената слике. Такође, могу да користе и као графомоторичка вежба, ако их ученик боји и доцртава.

У буквару Машина и Рашина игра словима налази се осам прича у сликама:

Цртанка• Црв и јабука, стр. 22• Црвенкапа, стр. 26

Писанка• Снежана и седам патуљака (прича на основу слике), стр. 37• Деда и репа (прича на основу слике), стр. 48• Детињство Вука Караџића, стр. 76• Прича о јежу, стр. 86• Рода и лисица, стр. 132• Испод печурке, стр. 134

79

ПРЕДЛОГ ТЕКСТОВА УЗ ПРИЧЕ У СЛИКАМА

ЦРВ И ЈАБУКА

Драга децо, живео је некада давно црв Цврле. Његово царство било је велико као космос, у том космосу планета Земља, на Земљи једна држава Србија, у Србији једно село Јабука крај града Панчева, а у селу Јабуци један воћњак. У том воћњаку беше једно старо дрво јабуке и на њему једна, последња, зрела и још држећа јабука... А у јабуци – Цврле! Од толиког космоса он само у јабуци! Зар је то поштено? Зар је лепо да један млад, здрав и паметан црв као што је Цврле чами у једној јабуци цео живот? Јео је ујутру, у подне и увече. Јео је по цео дан и правио канале, читаве лавиринте по јабуци, али путања му је била досадна... Понекад се занимао мало око семена у срцу јабуке... Досада... Досада... Али, једног септембарског дана поче да дува снажан ветар... Њихао се Цврле у јабуци као на љуљашци... И одједном... Трас! Уплашио се од толиког ударца! Никада му се то раније није десило... Решио је да провири мало напоље... Да види шта се догађа... И ето, сад видите шта је даље било и наставите причу...

ЦРВЕНКАПА

Једна девојчица коју су звали Црвенкапа, пошла је једног дана својој баки. Пут је водио кроз велику шуму. Њена бака је била болесна и она јој је понела у корпици хлеба и вина. У тој шуми је живео и лукави вук. Видео је девојчицу како жури својој баки и помислио:

– То би био добар залогај, али она иде баки. Ако будем паметан, обе ћу их слатко појести.Потрчао је напред и стигао пред кућу болесне старице. Покуцао је на врата и викнуо

утањеним гласом: – Отвори, бакице, ја сам, Црвенкапа!Стара жена отвори врата, а вук скочи унутра и поједе је. Затим обуче њену спаваћицу,

стави на главу њену капицу и легне у кревет.У том се појави Црвенкапица и куцну на врата.– Уђи, душо! – довикну јој вук дрхтавим гласом.Црвенкапица уђе, па се зачуђено загледа у непознато лице у кревету.– Бако, зашто су ти тако велике очи?– Да те боље видим.– Али, бакице, зашто су ти тако велике уши?– Да те боље чујем, душо. Приђи мало ближе.– Али, бако, што су ти тако велики зуби?– Да те боље поједем! – зарежа вук, искочи из кревета и прогута је.Сада се толико беше најео да је легао на под и заспао. Убрзо је громогласно захркао.

Туда је пролазио ловац и зачуо из бакине куће неки чудан звук. Погледао је кроз прозор и угледао вука како спава. Појурио је унутра и убио га. А тада је угледао Црвенкапину капу која је вирила из ране на стомаку. Распорио је вука и извукао баку и Црвенкапу које су биле уплашене, али пресрећне што су остале живе. Захвалише ловцу што им је спасао живот.

Шарл Перо

80

СНЕЖАНА И СЕДАМ ПАТУЉАКА

Снежана је живела са оцем и маћехом. Охола и окрутна маћеха имала је чаробно огледалце које је увек говорило истину.

– Реци ми истину, огледалце моје, најлепша жена на свету ко је? – питала је маћеха.– Снежана је најлепша на свету. Много је лепша од тебе – одговорило је огледалце.Маћеха се на то силно наљутила и наредила слуги да Снежану одведе и остави у шуми.– Не плачи, Снежана – рекао је један зечић. – Одвешћу те до кућице патуљака.Седам патуљака имали су врло лепу кућицу. Снежана је у њој одмах заспала, а кад су се

патуљци вратили с посла, веома су се изненадили.– У нашој кући је једна девојчица! Једна девојчица! – повикао је најмањи међу патуљцима.Кад се Снежана пробудила, испричала је патуљцима шта јој се догодило.– Ми ћемо те чувати, Снежана – рекао је најдебљи патуљак. – Маћеха те овде неће

пронаћи.Маћеха је мислила да је Снежана настрадала у шуми, па је поново питала огледалце која

је жена најлепша на свету.– Снежана је најлепша на свету – одговорило је огледалце. – Она сада живи с патуљцима

у шуми. Много је лепша од тебе.Маћеха, прерушена у продавачицу, отишла је до куће седам патуљака и замолила Снежану

да јој да чашу воде.– Баш си добра, лепа девојчице – рекла је лажна продавачица. – У знак захвалности,

поклањам ти ову јабуку.Када је Снежана загризла јабуку која је била отровна, истог трена пала је на земљу.– Хо-хо-хо – смејала се маћеха, бежећи колико је ноге носе. – Нема више Снежане и сада

сам ја најлепша на свету.Очију пуних суза, зечић је отрчао да обавести патуљке.– Снежана је умрла! Снежана је умрла!Патуљци су однели Снежану на један шумски пропланак и прекрили је цвећем.– Јадница! – рекао је принц који је туда пролазио. – Да ли је умрла?А маћеха је поново питала огледалце: Реци ми истину, огледалце моје, да ли сам сада

најлепша?– Ниси – одговорило је огледалце. – Један принц је извадио комад јабуке који је Снежани

застао у грлу, и тако јој је спасао живот.Принц је одвео Снежану кући и запросио је од њеног оца.– Живела Снежана! Живео принц! – узвикивали су патуљци.

Браћа Грим

ПРИЧА О ЈЕЖУ

Јежић Боцко је шетао шумом. Посматрао је веверице, зечиће, али му је пажњу привукло једно високо дрво. На дрвету је видео чудан плод. Није личио на јабуку. Пришао је дрвету да изблиза погледа. Утом је дунуо снажан ветар. Плод са дрвета се одвојио и полетео право на Боцка. Осетио је туп ударац по глави. Као да га је неко каменом погодио. Заболело га

81

је. Пипнуо је место ударца и осетио чворугу. Потом је погледао у плод који је отпао са гране. Више није био исти као на дрвету. Тамнији обли део испао је из бодљикаве капице. Осмотрио је капицу која му се много допала. Решио је да је стави на главу. Сада је смело пришао следећем плоду и без страха да ће добити нову чворугу. О каквом плоду је реч? Како се зове дрво на коме расте? Помозите му да сазна.

ИСПОД ПЕЧУРКЕ

Почела је киша да пљушти. Мрав се затекао далеко од свог мравињака. Где да се сакрије? На пропланку је угледао печурчицу и сакрио се под њен шеширић. Ту је чекао да киша стане. А киша је падала све јаче и јаче...

Допузао је мокар лептир: ,,Мраве, мраве, пусти ме под печурку! Скроз сам покисао, не могу да летим!”,,Па, где да те пустим? Једва сам се и ја сместио.”,,Не мари! Ако чељад није бесна, кућа није тесна.”Пусти мрав лептира под печурку. Киша је и даље падала.Дотрчао је мишић: ,,Пустите ме под печурку! Са мене лије вода као поток.”,,Како да те пустимо? Нема места.” ,,Померите се мало!” Примили су и мишића под печурку. А киша није престајала да лије. Доскакутао је врабац: ,,Наквасила су ми се перца, уморила су ми се крилца! Пустите ме под печурку да се осушим, одморим и сачекам да престане киша.”,,Нема места.”,,Примите ме, молим вас!”,,Добро.”Нашло се места и за врапца.Кад, ето ти зеца. Искочи на пропланак и угледа печурку.,,Сакријте ме, спасите ме! Јури ме лија!”,,Жао ми је зеца. Морамо да га сакријемо!”, рече мрав.Само што су сакрили зеца, дотрча лија: ,,Јесте ли видели зеца?”,,Нисмо га видели.”Приђе лија ближе, оњуши: ,,Да се није овде сакрио?”,,Где овде да се сакрије?”Лија репом махну и оде.Уто киша престаде и грану сунашце. Сви су били срећни. Мрав се замисли и рече: ,,Како је то могуће? У почетку је мени самом било тесно под печурком, а сад за нас петоро има места!”,,Кре-кра-ха-ха! Кра-ха-ха!”, засмеја се неко.Сви погледаше. На печуркином шеширићу седела је жаба.,,О, ви! Па печурка је...”, не дорече и одскакута.Сви су погледали и схватили зашто је у почетку испод печурке било тесно за једног, а

после се нашло места за петоро.ДА ЛИ СТЕ СЕ И ВИ ДОСЕТИЛИ?

Владимир Сутјејев

82

ПРИМЕРИ НАСТАВНИХ ЛИСТОВА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ГРАДИВА

Наставни лист – гласови и слова А, М, И

Oсновни ниво

1. Повежи велико и мало слово за исти глас. А м М а И и

2. Допиши слова А, И, М која недостају. М__ МА С__ МА __ АСА

3. Изговори реч и обој кружиће који се налазе на местима где се чује глас А.

Средњи ниво

1. Напиши три речи комбинујући слова А, М, И.

__________________________ ____________________________ __________________________

2. Напиши три речи које се завршавају словом М.

__________________________ ____________________________ __________________________

3. Упиши слова А, М, И где треба.


3332 33


Упиши слова а, м, и тамо где треба.

Заокружи слике предмета и бића чији назив почиње словом М.

вион

ц

кућ

гл

шн

к он

Мама има и .

има .

има .

И Мима има и .

Препиши текст у своју свеску. Ако знаш, уместо слика напиши речи.

83

Напредни ниво

1. Заокружи слике предмета и бића у чијем се називу у средини налази слово И.


3332 33


Упиши слова а, м, и тамо где треба.

Заокружи слике предмета и бића чији назив почиње словом М.

вион

ц

кућ

гл

шн

к он

Мама има и .

има .

има .

И Мима има и .

Препиши текст у своју свеску. Ако знаш, уместо слика напиши речи.

2. Поређај правилним редоследом речи у реченици. МАШНЕ И МАМА МИМА ИМАЈУ _______________ _____________ _____________ _____________ _____________

3. Заокружи у претходно написаној реченици слова која до сада нисмо обрадили.

84

ПРИМЕР НАСТАВНОГ ЛИСТА ЗА СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ ТЕМЕ – РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ

Основни ниво

1. Повежи стрелицом ликове с одговарајућим називом текста:

ликови: назив текста: НИЛСКИ КОЊ ЗВУЦИ ПРИРОДЕ ПИЛЕ ОДГОВОР ДЕДА СКЛАДАН БРАК

2. Заокружи слово испред назива песме чији су дати стихови.

Деда штапом, крава папком, клај-клај,Стигоше и својој кући крај-крај.

а) Школа б) Звуци природе в) Фифи

3. Која животиња моли Миру да је поведе у школу? ____________________


1. У којим се текстовима помиње тужна, усамљена жена? ________________________

2. У којим су текстовима ликови деце уплашени – ____________, племенити – _____________, љути – _____________?

3. Пажљиво прочитај реченице и исправи грешке у њима. (велико слово и реченични знаци)

звонило је за крај часа сви су пожурили на одмор на свом месту је остао да седи мића да ли је он то забринут

85


1. Пажљиво прочитај текст и на линијама допиши одговарајуће речи из десне колоне. Након самосталног рада провери како си урадио задатак читајући решење за дати текст.

Лукави Шарко________ један сељак четири пса. појуре__________ су свог господара. се насмејеУ зимским ноћима ___________ би заузелик њему у собу. легнеТу би ___________ око топле пећи. стајао је Једанпут Шарко __________ у собу. се дошуњао____________ __ дуго око куће. имаоСељак му ___________ врата. полегалиШарко брзо __________ до пећи. слушалиМеђутим, пси су ___________ његово закасни место. __________ __ неко време уз њих. долазилиТада нагло _________ из собе пред кућу. залајеНеколико пута ___________ на кућном лутао јепрагу. Остали пси _________ напоље. полетиШарко __ ___________ тихо натраг у собу. отвориБрзо _________ на најбоље место крај пећи. истрчиГазда__ ___________ његовој лукавштини.

Из часописа за децу

Решење:Лукави ШаркоИмао један сељак четири пса. Слушали су свог господара. У зимским ноћима долазили

би к њему у собу. Ту би полегали око топле пећи. Једанпут Шарко закасни у собу. Лутао је дуго око куће. Сељак му отвори врата. Шарко брзо полети до пећи. Међутим, пси су заузели његово место. Стајао је неко време уз њих. Тада нагло из собе истрчи пред кућу. Неколико пута залаје на кућном прагу. Остали пси појуре напоље. Шарко се дошуњао тихо натраг у собу. Брзо легне на најбоље место крај пећи. Газда се насмеје његовој лукавштини.

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Миленин ручак из текста Изволите на ручак пример је:

а) игре, б) врсте јела, в) обавезе сестре према брату.

86

ПРИМЕР НАСТАВНИХ ЛИСТОВА ЗА УВЕЖБАВАЊЕ ПРАВОПИСА

Основни ниво

1. Повежи реч с одговарајућом сликом.


54 54 54 54 54 54

ВвРр ЗзИзговори реч и обој кружиће који се налазе на местима где се чују гласови Р – , З – , В – .

Прочитај брзо.

за вас Рас зар вар зри ври звер ови

E ДА АТА А А О МА АТ А АДИО

Упиши слова Р, З или В и прочитај речи.

Обој део слова В тако да добијеш:слово Р, слово З.

Прочитај речи и објасни шта значе.

редар зунзаравладар вратар

Обој правилно написана слова.


54 54 54 54 54 54

ВвРр ЗзИзговори реч и обој кружиће који се налазе на местима где се чују гласови Р – , З – , В – .

Прочитај брзо.

за вас Рас зар вар зри ври звер ови

E ДА АТА А А О МА АТ А АДИО

Упиши слова Р, З или В и прочитај речи.

Обој део слова В тако да добијеш:слово Р, слово З.

Прочитај речи и објасни шта значе.

редар зунзаравладар вратар

Обој правилно написана слова.


5554 5555

Прати стрелице и оловком или бојицом повуци линије унутар сваког слова.

Напиши слова онако како је започето.

Препиши цео текст у свеску. Уместо слика напиши речи.

1.2.

Путовао сам . Знате ли шта сам сазнао?

иде по . су њему .

Дуго путује и вијуга. Волиш ли и ти путовање ?

иде по . су њему . иде по . су њему . иде по . су њему . иде по . су њему .

Путовао сам . Знате ли шта сам сазнао?

Дуго путује и вијуга. Волиш ли и ти путовање ?

Подебљај текст и прочитај га.

Рр Рр Рр Рр Рр Рр Рр Рр Рр

Зз Зз Зз Зз Зз Зз Зз Зз Зз Зз

Вв Вв Вв Вв Вв Вв Вв Вв Вв Вв

Вера вози ролере. Зоран воли

ватерполо.

1. 1.

2.

Прочитај текст. Уместо слика изговори потребне речи.

ВОЗ ВАЗА ВАТРА

2. Заокружи речи које имају значење.

НЕМИР МРИНЕ НРИМЕ МИРНЕ

3. Заокружи правилно написане речи.

петар оловка глиста марија


1. Речи су написане малим словом. Пажљиво прочитај и исправи оне које се пишу великим словом. киша – __________________ миша – __________________ копаоник – _______________ (или планина из околине, завичаја) цврчак – _________________ ибар – ___________________ (или река, језеро, поток из окружења који деца знају) јоргован – ________________ сомбор – _________________ (или назив града, села у близини)

2. У реченици речи нису на правилном растојању. Препиши реченицу тако да речи правилно буду развојене:

ТИСАДЧИТАШИПИШЕШ _________________________________________________________________________ ИРЕЧИМАТРЕБАРАСТОЈАЊЕ _________________________________________________________________________

87

3. Пажљиво прочитај и стави знак на крају сваке реченице.

Хајде, пожури Пази, то је опасно Ух, ово је тешко

Хоћеш ли ми помоћи Када почиње филм Данас ће падати киша


1. Следећу реченицу напиши исправно. Неразум ем каконе каде цане схвата јуда сен еможес тећи знањеб езу чења. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

2. Препиши правилно следећи текст писаним словима ћирилице. Стави тачку и велико слово где је потребно.

стигла је јесен тешки облаци се вуку по пољани мирис влажног трулог лишћа шири се свуда _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________

88

Уместо предговора

Децо, будите...

Будите дарежљиви као шљиве.Будите плодни као њиве.

Будите лепи као јасика.Будите потребни као кашика.

Будите вредни као мрави.Несебични и у љубави.

Храбро газите живота стазе.И имајте светле образе.

Момчило Тешић

89

МАША И РАША – ИГРА РЕЧИМаша и Раша – Игра речи је збирка књижевних и једноставнијих

научнопопуларних текстова, прича у сликама и шала за децу. Чине је обавезни текстови (поезија, проза, драма), које је прописало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и један број текстова који су ауторски избор и који представљају посебност овог уџбеничког издања.

Текстови су сврстани у пет целина:1. СТИХОВИМА СЛИКАН СВЕТ – поетски текстови;2. СВЕТ ИЗ ПРИЧА – прозни текстови;3. СВЕТ СА ПОЗОРНИЦЕ – драмски текстови;4. СВЕТ СА ШАРЕНИХ СТРАНА – научнопопуларни текстови и

приче у сликама;5. ЛЕКТИРА МИ НЕ ДА МИРА – шири избор обавезне лектире.На крају књиге налазе се систематизација градива, регистар важних

речи у читанци и речник са упутством за коришћење.Текстове у читанци прате дидактичко-методичке апаратуре чији

је циљ да подстакну ученике да усаврше вештину почетног читања и писања, развијају усмено и писмено изражавање (препричавање, причање, описивање), доживљавају и разумевају књижевне текстове, препознају врсте књижевних дела, стичу основна знања о језику и медијској писмености, упознају књижевнотеоријске појмове предвиђене наставним програмом и да, подстакнути одређеним књижевним текстом, пребирајући по сопственом искуству и сопственој машти, и сами стварају – обликују медијске поруке.

Захваљујући дидактичко-методичким апаратурама које су конципиране по нивоима сложености, рад са читанком „Игра речи” може се прилагодити и напреднијим и нешто тежим околностима у којима школе и ученици живе и раде.

Апаратуре су подељене тако да подстичу различите нивое учења, именоване су и заштићене препознатљивом иконицом, што ће ученицима помоћи да се лакше оријентишу у решавању задатака. Задаци у апаратурама Кажи ми, кажи и Шта мислиш?, који се односе на интерпретацију, односно интеракцију са текстом, предвиђени су искључиво за усмену обраду.

Изнад сваког новог текста налази се опис активности која може послужити као мотивација за упознавање текста који следи. Активности су тако осмишљене да учитељу дају брз увид у одређене способности ученика, a назване су Твој свет.

90

Посебан квалитет читанци дају јасне илустрације и прегледан прелом текста: обично су на левој страни активности за загревање и литерарни текст уз који иде илустрација, а на десној апаратуре и додатни текстуални и сликовни материјали.

Увођењем речника али и додатним читалачким материјалом (Ха-ха – шала дана, апаратуре Учимо наш српски језик, За оне који желе више), максимално се диференцира темпо напредовања одељења према индиви-дуалним карактеристикама ученика, што је суштински захтев савремене школе.

Треба напоменути да су потенцијално непознате речи у текстовима штампане другом бојом и да се значење сваке те речи може пронаћи поред текста и у Речнику на крају књиге.

Скоро да смо се навикли да су читанке урађене искључиво штампа-ним словима. Желели смо да ученицима дамо могућност да читају и руко-писно писмо уводећи писана слова у одређене типове задатака и додатни текстуални материјал.

Циљ рада са читанком је, између осталог, да ученици, док усаврша-вају читање и писање, имају осећај задовољства, што се продужава и у сле-дећим разредима, само што се тада интензивирају и усложњавају захтеви и облици рада.

Задаци у читанци осмишљени су тако да потенцирају различите ни-вое учења, али и да у кооперативној атмосфери подстичу добро располо-жење и сарадничке односе на релацијама ученик – читанка, ученик – уче-ник и ученик – учитељ.

На крају, важно је рећи да у читанци има доста задатака, али они немају предзнак обавезног. Понуђени су да учитељу олакшају организовање наставе на више нивоа сложености, а ученицима да их прочитају, размисле о њиховим захтевима, а онда пронађу онај ниво који одговара њиховим способностима. На тај начин ученици бивају у позицији да мере свој напредак у односу на себе саме.

Читанку прати и компакт-диск који ученицима пружа модел правилног и доброг читања и рецитовања.

91

МЕТОДИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ПРВОМ РАЗРEДУ – РАД НА ТЕКСТУ

Читанка је друга књига у настави српског језика у првом разреду. Упознавање са њом треба организовати на занимљив и за ученике подстицајан начин. Учитељ читанку треба да покаже, прочита њен наслов, скрене ученицима пажњу на њене корице, садржај, поруку ау-тора, тематске целине, илустрације, компакт-диск...

Тада замоли ученике да је прелистају, али им претходно покаже како да то правилно чине, скрене пажњу на задатке и начин њиховог решавања, образложи им зашто читанку треба да увију и да је чувају. На првом часу треба организовати слушање текста са звучне читанке.

Шта даје основ за почетак рада са читанком, односно за усавршавање читања и писања?

У различитим срединама и различитим одељењима услови за прелаз на рад са читанком неће сазрети у исто време. Зато треба водити рачуна о следећем:

• да ли сви или готово сви ученици читају и пишу штампана и писана слова ћирилице;• да ли су сви или готово сви ученици правилно изградили технику читања; • да ли сви ученици разумеју оно што читају у реченицама и краћим текстовима;• да ли су сви или готово сви ученици у стању да прате једноставна дидактичка упутства; • да ли је комуникација ученика на задовољавајућем нивоу.

Када се усвоји основна писменост кроз предбукварски и букварски период, а то се обично дешава крајем првог полугодишта, учитељ ће, без журбе, прећи на рад са читанком.

Како се изводе вежбе у читању?У читанци преовлађују текстови литерарног карактера који носе одређене естетске

вредности. Садржај им је занимљив и више или мање близак дечјим интересовањима. Циљ рада на уметничким текстовима јесте да их ученици доживе емоционално. Зато читање уметничког текста није само себи циљ, већ се комбинује са добро осмишљеним аналитичко--синтетичким задацима. Ученици нови текст најпре доживљавају у целини, затим се он анализира по деловима, а онда долазе синтетичке вежбе које поред правилног и изражајног читања подразумевају и стваралачке и друге облике самосталног рада ученика.

Настава почетног читања припрема ученике за самостално читање. Развој вештине читања у директној је вези са степеном задовољства у настави српског језика и у школи уопште. Тако настава читања постаје и важан васпитни фактор који оплемењује и богати унутрашњи свет детета.

92

Седмогодишњаци нису спремни за дубљи естетски доживљај уметничког текста, али ће вешт наставник, сваки пут, макар једном искрицом осветлити важне поетске слике и подстаћи естетско узбуђење код ученика.

Важно је напоменути да читање, поред техничке стране која се развија у букварском периоду, има и логичку и естетску страну. Логичка страна односи се на разумевање текста, а естетска на изражајност. Добра техника и разумевање услов су за изражајно читање и последица су навике свакодневног читања.

Ученике овог узраста не треба дуго задржавати на истом тексту. Потребно их је сва-кодневно стављати у ситуацију да читају нови текст. Како највећи број текстова у читанци чине краћи текстови, нећемо утрошити цео час на њихову обраду. Зато часове обраде оба-везно треба комбиновати са говорним и писменим вежбама, којима наша читанка обилује. Тада ће нарочито долазити до изражаја самостално читање.

Посебно ће у овој етапи бити занимљиво оно читање које се изводи на додатном читалачком материјалу. Оно наставу читања интензивира и чини занимљивијом. Додатни читалачки материјал могу чинити мале шале из читанке, речник из читанке, часописи и енциклопедије за децу, текстови које учитељ сам припреми и налепи на тврђу подлогу (картон), а потом их разврста према сложености и дужини, наставни листићи које наставник сам израђује, сликовнице и слично.

Општи модел рада на тексту

У припреми сценарија за обраду одређеног текста, наставник је дужан да води рачуна о карактеру текста, о конкретним задацима које жели да реализује читањем, као и о читалачким способностима ученика. Зато сваки час обраде текста има своје специфичности. Ипак, свака обрада текста пролази кроз одређени број етапа за које се може рећи да су обавезне.

1. Припрема

Ова етапа односи се заправо на емоционално-интелектуалну и језичку припрему ученика и мора бити добро осмишљена и временски правилно артикулисана. Њоме се ствара добро расположење у одељењу и побуђује интересовање за текст који следи. Веома је важно да побудимо дечју радозналост и да им пре читања појаснимо непознате речи и изразе који су кључни за правилно разумевање текста. Међутим, припрема не сме имати преширок садржај и не сме се претворити у наставу света око нас. Ако се припреми не приступи адекватно, пажња ученика може скренути на теме које су сасвим изван текста.

Ево неколико примера како се може започети један час:1. Разговор за евокацију дечјег искуства и стварање расположења за које се везује

тема текста.2. Наставниково причање у првом лицу о аналогној теми.3. Опис уметничке слике или илустрације уз текст.4. Причање ученика о властитим доживљајима и сазнањима.5. Музичка илустрација, вокална и/или инструментална, уживо или са носача звука.6. Непосредно посматрање – амбијентална настава.

93

7. Одговарање на унапред припремљена питања.8. Тумачење неке кључне реченице из текста.9. Читање са предвиђањем – прочитати почетак приче и замолити ученике да кажу

шта мисле шта је даље било.10. Постављање различитих врста мозгалица – загонетање, игре асоцијација, језичке

игре и слично.

2. Најава текста (наставне јединице)

Ова етапа је најчешће нераздвојна са првом етапом. У њој се саопштава предмет обраде на часу.

3. Доживљај целине текста – изражајно (интерпретативно) читање

Какав ће бити квалитет доживљаја зависи од квалитета презентације текста у целини. Уметнички текст наставник може изражајно да прочита, изрецитује или изражајно исприповеда (приче, бајке и прозне басне), са постављањем илустрација или без њих. Текст се може репродуковати са компакт-диска (звучна читанка), коришћењем одељењског луткарског позоришта, телевизије и слично.

Ми ћемо у приручнику користити општи појам – изражајно читање (казивање) текста, а учитељ ће одабирати начин интерпретације који му највише одговара и за који је у одређеном тренутку најспремнији.

Када се говори о доживљају, треба имати на уму да је реч о периоду конкретних операција и да су деца овог узраста у стању да схвате садржај и усвоје фабулу (репродукују догађај, место, време, ликове и појаве у тексту).

Увек после интерпретативног читања треба оставити време за психолошку паузу како би ученици имали времена да среде своје утиске.

4. Изражавање непосредног доживљаја текста

У овој етапи довољно је да учитељ постави највише три питања у вези са текстом јер ученици треба слободно да износе оно што су схватили и доживели. У овој етапи сусрешћемо спонтане реакције ученика на понашање појединих ликова и искрене коментаре, понекад и невербалним средствима.

5. Поновно читање и анализа текста

Некад је пре ове етапе неопходно локализовати текст по месту и времену радње и објаснити непознате и недовољно познате речи и изразе, али је боље да се то ради у оквиру анализе садржаја текста. Нове речи записују се на табли и ученици треба да их препишу.

У овој етапи ради се о „дубљем уроњавању у уметничко штиво”.Ако је текст краћи, ученици га могу читати у себи са задатком да се припреме за гласно

читање. А ако је текст дужи, можемо га читати и анализирати по одломцима. У овој етапи на елементарном нивоу спроводи се садржинска, језичка, психолошка, етичка и естетска

94

анализа. Наравно, ове анализе се не именују и не одвајају једна од друге, већ се спроводе у јединству и на нивоу конкретних операција.

Треба водити рачуна о каквом књижевном делу је реч. На пример, лирска песма се не препричава, она се рецитује. Циљ анализе песме није детаљна анализа, већ осећај језичке мелодије. Зато се лирска песма чита више пута. Код поезије у којој доминирају песничке слике, неопходно је да их ученици препознају и покушају да замисле.

Басне ћемо анализирати као да су стварност јер их деца тако и доживљавају. Специфичност у обради басне јесте откривање алегорије (што је ученицима првог разреда понекад тешко) и тражење аналогије у стварном животу (Да ли се неком од вас нешто слично догодило?).

У току анализе понекад је пожељно да сачинимо план на основу кога ћемо касније препричавати текст. План се прави код дужих прозних текстова, који се састоје из више одломака. План се може направити и коришћењем слика на којима су приказани кључни догађаји из текста. Задатак ученика је да сликама дају назив или обрнуто, да на основу плана направе сами слике.

После извршене анализе треба поново прочитати текст како би се опет повезали рашчлањени делови и реконструисала доживљајна целина.

На крају се кроз разговор о особинама ликова и њиховим поступцима даје коначна оцена и врши генерализација знања.

6. Препричавање текста

У овој етапи текст се најчешће опширно препричава. Међутим, постоје текстови на којима је оправдано увежбавати и сажето препричавање.

Препричавати се може цео текст, али није грешка ако се препричавају само поједини његови делови. У току препричавања ученик може да добије задатак да преприча текст тако што ће га продужити, променити му крај, увести нове ликове и догађаје и слично.

7. Вежбе читања

Добро читање подразумева савладану технику читања, да се брзина приближава темпу нормалног говора, да је логично и макар делимично изражајно.

Читање се вежба наглас и то тако што један ученик чита једну реченицу (штафетно читање). Када постоји могућност, треба организовати читање по улогама или изборно читање (учитељ постави задатак да ученици пронађу одређени дијалог, опис или слично).

На крају, један ученик може да прочита текст у целини. Текстове треба читати највише три пута јер је реч о кратким текстовима које ученици брзо меморишу. Читање наглас пружа могућност учитељу да коригује неправилности у дечјем читању, а читање по улогама доприноси изражајнијем читању.

Такође, читање може бити индивидуално и хорско. Хорско читање спроводи се након индивидуалног читања и након анализе како би се избегло механичко читање. Дужи текстови се не читају хорски.

95

8. Самостални и стваралачки рад ученика

У овој етапи могу се комбиновати многобројне активности:1. препричавање текста у првом лицу;2. скраћивање приче;3. проширивање приче (увођење нових ликова);4. прављење приче по аналогији;5. драматизација;6. рецитовање;7. писмени радови (преписивање, диктати, дописивање, упоређивање, постављање

питања, прављење позивница, спискова, речника...);8. илустровање делова текста;9. римовање речи и продужавање песме;10. игре улога и сл.

Читанка „Игра речи” богатством својих апаратура пружа помоћ и ученицима и учитељима да функционалније и креативније одговоре изазовима савремене наставе.

Напомена:Захтеве из прве две апарату-

ре, Кажи ми, кажи и Шта мислиш?, требало би обавезно урадити на часу. Следеће две апаратуре, Задатак и Хајде да стварамо, учитељ прила-гођава ситуацији у одељењу, односно оне му помажу да диференцира рад на часу. Понекад захтеве из ових апа-ратура треба оставити за домаћи за-датак. Када у овим апаратурама има више налога, треба одабрати онај који ученику више одговара.

Апаратура Учимо наш српски језик такође је обавезна јер апострофира прва књижевна знања, док апаратуре За оне који желе више, Ха ха! и Народ је рекао говоре саме за себе.

Твој свет

У читанци ћеш наићи и на следеће знаке:

У неким текстовима видећеш речи које су написане другом бојом.Њихово значење објашњено је поред текста и на крају Читанке, у Речнику.

Желим ти успех и задовољство у раду!

Народ каже да се по јутру дан познаје, а ово сунце те позива да рад на новомтексту почнеш у добром расположењу – и да нам откријеш свој свет!

Народ је рекаоНа појединим страницама Читанке пронаћи ћеш познате народне мудрости. Размишљај шта оне значе.

Хa, хa! Кратке шале за добро расположење, забаву и размишљање.

Шта мислиш? Решавајући ове задатке користићеш своје знање, искуство и промишљање и усмено изнети своје мишљење о неком лику, догађају или појави.

ЗадатакОвај захтев ћеш најчешће решавати писмено у својој свесци.

Скуп питања која ће ти помоћи да се подсетиш о коме и/или о чему се говори утексту, којим редом и на који начин да то усмено саопштиш.

Кажи ми, кажи

Учимо наш српски језик Овде те чекају основна знања о српском језику и књижевности.

Хајде да стварамо!

Позови машту у помоћ и слободно цртај, пиши, глуми, имитирај, замишљај...

За оне који желе вишеОви задаци намењени су радозналима, који желе и могу више.

96

Пример испитивања читања са разумевањем

Упутство за ученике

Драга девојчице/дечаче!

Са друге стране овог листа налази се једна занимљива прича. Одговори на питања из текста.Одговоре напиши на дате линије.Ако ти нешто не буде јасно, поново прочитај причу.

Желим ти успех и задовољство у раду!

ПЧЕЛА

Лела бере грожђе. Грожђе је зрело и крупно.Лука посматра пчелу. Спустила се на грозд.Тражи слатки сок. Како је ситна и вредна!И непрестано зуји своју омиљену мелодију.

ПИТАЊА

Ко бере грожђе?

Како се зове дечак из приче?

Каква је пчела?

Где се налази пчела?

Шта ради Лука?

Ко зуји омиљену мелодију?

На сличан начин могу се припремити питања и уз текстове из Читанке или за одговарајуће текстове из дечје штампе.

САДРЖАЈ ЧИТАНКЕ

97

СТИХОВИМА СЛИКАН СВЕТНЕМА ЗА МАЧКЕ ШКОЛЕ – Григор Витез� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 8ЖАБА ЧИТА НОВИНЕ – Јован Јовановић Змај � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 10 ХВАЛИСАВИ ЗЕЧЕВИ – Десанка Максимовић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 12СЛИКОВНИЦА – Момчило Тешић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 14ВЕТАР СЕЈАЧ – Мира Алечковић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 16ЦРТАНКА – Стеван Раичковић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 18ПРОЛЕЋЕ – Воја Царић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 20ЈЕСЕЊА ПЕСМА – Душан Радовић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 22СА МНОМ ИМА НЕКА ГРЕШКА – Влада Стојиљковић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 24АУ, ШТО ЈЕ ШКОЛА ЗГОДНА – Љубивоје Ршумовић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 26ХЛЕБ – Владимир Андрић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 28МАТИ – Јован Јовановић Змај � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 30БОЖИЋ ШТАПОМ БАТА – народна песма � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 32СЛАВУЈАК – народна песма � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 34ПИНОКИО – прича у сликама � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 36

СВЕТ ИЗ ПРИЧАДВА ДРУГА – Лав Толстој � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 38ГОЛУБ И ПЧЕЛА – народна прича � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 40ЛАВ И МИШ – по Езопу� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 42ДВА ЈАРЦА • ДВЕ КОЗЕ – Доситеј Обрадовић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 44ЗЕЦ И ВУК – Тома Славковић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 46БАЈКА О ЛАБУДУ – Десанка Максимовић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 48СУНЧЕВ ПЕВАЧ – Бранко Ћопић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 52КАД ПРОЛЕЋЕ ДОЂЕ, СВЕ НАБОЉЕ ПОЂЕ – Божидар Тимотијевић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 56ГДЕ СТЕ ИХ ВИДЕЛИ И ЧЕМУ СЛУЖЕ? – слике� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 58

СВЕТ СА ПОЗОРНИЦЕТУЖИБАБА – Душан Радовић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 60ЦАР И СКИТНИЦА – Лаза Лазић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 62РОЂЕНДАНСКО ИСКУШЕЊЕ – Радмила Жежељ Ралић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 64

СВЕТ СА ШАРЕНИХ СТРАНАКАД ЈЕ ВЕЛИКИ МОЦАРТ БИО МАЛИ – Ана Гелхар � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 66ДА ЛИ СТЕ ЧУЛИ? – шаљиве приче� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 67МАШИНЕ РИБАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ – прича у сликама � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 68ХАЛО, ХАЛО! – телефонски разговори � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 69ИГОР И ПАС – прича у сликама� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 70

98

ПРВИ СНЕГ – прича у сликама� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 71У ДРУШТВУ И НУЛА НЕШТО ЗНАЧИ – Мирко Дејић � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 72КАКО СЕ ПРАВИ КЊИГА – Бранимир Просеник � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 73ЗАШТО СЕ НАВИЈА НА УТАКМИЦАМА – Бранимир Просеник � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 74КАКО ЈЕ РАСТАО ФИЛМ – Григор Витез� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 75ДУГА – прича� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 76ЕКОЛОШКА АЗБУКА – Добрица Ерић� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 77ДА СЕ ПОДСЕТИМО � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 78

ЛЕКТИРА МИ НЕ ДА МИРАНАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ – избор ЈА САМ ЧУДО ВИДЕО – шаљива народна песма � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 80САНАК ИДЕ НИЗ УЛИЦУ • ДОЂИ, СИНЕ, ИЗ ГОРИЦЕ – успаванке � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 81ТРИ ЛОВЦА – шаљива народна прича � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 82РАДОЗНАЛИ СУСЕД – шаљива народна прича � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 84КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 85ПЕСМE ГРИГОРА ВИТЕЗА – избор

БРОЈАЛИЦА • ОЛОВКО, ОЛОВКО � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 86ЗА ТРОЈИЦУ • ТРГОВЦУ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 87ПЕСМА ДАНГУБЕ • ГИТАРА ЈЕСЕЊЕГ ВЕТРА� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 88МОРЕ КРАДЕ БОЈЕ • КРАВА ЧИТА НОВИНЕ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 89

ПЕСМЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ – изборПАУКОВА ЉУЉАШКА • ЗЕЧЈЕ УХО � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 90НЕСПОРАЗУМ • ЗНАЛЦИ ЈЕЗИКА� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 91КРЕВЕТИ ЗА СЕЛИЦЕ • МАЛИ ЧУВАР � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 92УСПАВАНКА ЗА ЗЕЧИЋА • ДЕТЛИЋ� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 93

ПЕСМЕ МОМЧИЛА ТЕШИЋА – избор: ПОСТАНАК ПЕСМЕ • ПАДОГРАНАЦ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 94ШАЉИВА ПЕСМА • ЖДРЕБЕ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 95МРКВА • ЧЕДА И СНЕГ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 96МИШ СЕ ЉУТИ • ДЕЦО, БУДИТЕ�� 97

ПЕСМЕ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА – изборШТА ВОЛИМ • МАЛИ КОЊАНИК � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 98МАЛИ БРАТА • ВЕТАР � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 99АЛА Ј’ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ • ЦВЕТ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 100МЕДВЕД И ЗЕЧИЋИ� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �101

НАУЧИЛИ СМО У ПРВОМ РАЗРЕДУ � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �102ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �104РЕЧНИК � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 105

99

МЕТОДИЧКА РИЗНИЦА

У овом делу приручника дати су примери практичног рада са читанком. Редослед сценарија везан је за садржај читанке.

1. целина: СТИХОВИМА СЛИКАН СВЕТ

1. Григор Витез: „Нема за мачке школе”

Предлажемо да ово буде прва песма коју ће ученици обрадити из читанке.

Пре припреме за обраду ове песме потребно је да ученици упознају своју прву читанку. Дружење са читанком може се организовати и на посебном часу под називом До виђења, буквару – добар дан, читанко!

Том приликом треба прочитати ауторкино обраћање ученицима. Дати ученицима неколико двосложних речи и замолити их да пронађу речи које се са њима римују. На крају треба појаснити како се користи садржај читанке, како се служимо речником и како се решавају задаци из читанке. Ученици треба да прелистају читанку и да изнесу своје прве утиске.

- Припрема: Разговор са ученицима о томе како се осећају пре поласка у школу. Ко се радује њиховом одласку у школу? Да ли је неком жао што одлазе? Да ли их неко чека када се врате из школе?

Други начин је да са ученицима поведемо разговор о кућним љубимцима: које кућне љубимце имају, како се зову, ко о њима брине и сл. Ако ученици немају кућне љубимце, питати их којег би, кад би могли да бирају, одабрали.

После тога питамо да испричају шта све знају о мачкама и да опонашају њихово оглашавање. Можемо дати задатак да испишу све речи које се крију у речи мачка (мач, ка, чак, мак), а затим да дају примере реченица у којима се поменуте речи користе или да смисле неколико реченица о мачки.

- Најава песме: Сада ћемо прочитати једну песму која говори о једном ђаку и једној маци. Шта мислите, како би могао гласити наслов те песме? Ученици износе своје идеје.

- Бележење наслова на табли.- Изражајно читање песме.- Емоционална пауза и изражавање доживљаја: Како сте се осећали слушајући песму?

О чему она говори? Да ли сте саосећали са мацом? (Објаснити шта значи саосећати.)

100

- Читање песме у себи.- Питати ученике да ли им је познато значење речи које су написане другом бојом.

(Такође, напоменути да су у свим текстовима које ће читати мање познате речи истакнуте другом бојом и објашњене су поред текста.)

- Како мачка преде – тумачење и других мање познатих речи, ако их има.- Гласно читање песме и анализа на основу апаратура у читанци. Појаснити појам

радознао/радознала.- Каква је девојчица Мира, а каква њена мачка? (Особине ликова.)- Увођење појма стих; пребројавање стихова у песми.- Анализа песме по строфама.- Вежбе у изражајном читању.- Решавање задатака у читанци.- Учење песме напамет по строфама.Задатак Хајде да стварамо може се урадити и на часу ликовне културе.

ЗАНИМЉИВОСТИ О МАЧКАМА

Усправан реп и високо подигнуте уши ка напред значе да је мачка добро расположена. Кад показује канџе и зубе, спремна је да нападне и тад јој се не треба приближавати.

2. Јован Јовановић Змај: „Жаба чита новине”

Час можемо започети постављањем питања из рубрике Твој свет (о чему све пишу

новине и како сазнајемо вести из земље и света).

ЗагонеткаКроз шуме: шум, шум!Кроз поља: кас, кас!Па у воду тумбас!

Б

- На плакату исписати предложену загонетку. На папирним тракама или графоскопу написати, а онда постепено откривати, следеће ономатопеје написане писаним словима:

Ав-ав, ав-ав! Мехе-хе, мехе-хе! Цију-цију! Цврк-цврк-цвррр! Мууу-муу! Кре-ке-ке, кре-ке-ке! Кре-кре!

101

- Питати ученике знају ли ко се овако оглашава. На крају ћемо добити и одговор жаба. Замолити једног ученика да напише реч жаба писаним словима на табли.- Анализирамо реч жаба (гласови, слова, слогови).-Најава циља и изражајно читање (рецитовање) песме: Слушајте шта нам говори

песма о једној жаби. - Забележити наслов на табли.- Да ли сте ову песму знали одраније? Уме ли неко да је одрецитује? О коме се говори у песми?- Читање песме у целини: ученици читају песму у целини у себи, а затим три ученика

читају песму у наставцима (по строфама).- Читање и анализа по строфама на основу апаратура у читанци. Обновити шта је стих и објаснити реч строфа.- Разговор о жаби из песме: како је замишљају, где је учила да чита, које новине чита,

чита ли и рода неке новине...- Генерализација кроз задатке из читанке.- Вежбе у изражајном читању песме. Читање мале шале из читанке и разговор о њој: Какво расположење буди?- Домаћи задатак: Научити песму напамет.

Напомена:Ученике треба мотивисати да бележе шале из свог одељења и да праве малу збирку.

3. Десанка Максимовић: „Хвалисави зечеви”

- Заједнички посматрамо илустрације у читанци у рубрици Твој свет. Које животиње су приказане на сликама? Друга могућност је да учитељ постави апликације са сликама ових животиња у истом редоследу као у Читанци.

- Задатак: Кажи једну реченицу о животињи која ти се највише допада.- Шта мислите, која од показаних животиња је најхрабрија?- Ко је најплашљивији?- Најава циља, бележење наслова и изражајно читање (рецитовање) песме.- Објашњење речи кобац и баук. Шта то значи да су се зечеви разбегли?- Како сте се осећали док сте слушали песму? Да ли сте очекивали овакав крај?- Читање песме у себи.- Читање песме по строфама и анализа. Користити апаратуре из читанке.- Вежбе у изражајном читању.- Решавање задатака из Читанке. - Читање шале дана.- За домаћи задатак решити стваралачки задатак из Читанке.- Научити песму напамет.

102

4. Момчило Тешић: „Сликовница”

- Припрема: Донети неколико сликовница и показати их ученицима. Питати их како се зову овакве књиге. Замолити их да кажу које су њихове омиљене сликовнице. Записати наслов омиљене сликовнице у свесци.

- Прочитати неколико дечјих радова.- Најава циља: Сада ћемо чути песму о једној веома необичној сликовници.- Бележење наслова на табли.- Изражајно читање песме уз лагану музику.- Кратка пауза и питање: Када је ова сликовница најлепша?- Читање и анализа песме на основу апаратура у читанци.- Објашњење непознатих речи, коришћење речника из читанке.- Вежбе у изражајном читању.- Решавање стваралачког задатка из читанке.- Читање шале дана.- Објаснити шта су речи са умањеним и увећаним значењем.- Учење песме напамет.

5. Мира Алечковић: „Ветар сејач”

- Час започети активностима за загревање из читанке – решавање ребуса и игра пантомиме.

- Богаћење речника: Како се још каже мала ливада, мали балон, мали цвет, ветар.., а како велика ливада, балон, цвет, ветар? - Смислите још неколико речи које су настале од речи „ветар”.- Најава циља: Сада ћу вам рецитовати једну песму о ветру, зове се „Ветар сејач”. - Записати наслов.- Изражајно читање песме.- Када дува овај ветар? Зашто се зове сејач?- Читање песме у целини. Ученици најпре читају песму у себи, а затим наглас по

строфама.- Хорско читање песме.- Разговор о песми на основу апаратура у читанци.- Вежбе у изражајном читању.- Правопис: Употреба великог слова у писању имена и презимена људи.- Решавање задатака из читанке.

103

6. Стеван Раичковић: „Цртанка”

- Час започети понуђеним активностима из рубрике Твој свет.- Шта је цртанка?- Најава циља: Чућемо сада једну песму у којој песник жели да направи једну цртанку.- Бележење наслова и изражајно казивање песме.- Која боја вам се највише допала? Зашто?- Читање песме у себи у целини и анализа на основу апаратура у читанци.- Вежбе у изражајном читању, један ученик чита једну строфу.- Решавање задатака из читанке, продужавање песме на основу идеје из читанке.

7. Воја Царић: „Пролеће”

- Пре обраде песме организовати боравак у природи и посматрати промене које доноси пролеће.

- У припремном делу часа објаснити ученицима технику грозд.У средишњем кругу зада се реч која је кључна, а у круговима около уписују се речи

које ученике асоцирају на ту реч (све чега се сете). Грозд може да има онолико кругова колико деца имају асоцијација на задату реч.

Направити заједнички грозд на табли.- Најавити текст: Сада ћете чути као један наш познати песник доживљава пролеће.- Изражајно читање песме. Учитељ може припремити апликације са сликама весника пролећа који се помињу у

песми и, док рецитује песму, може их дискретно качити на таблу или пано или показивати ученицима.

- Доживљај песме: Како сте се осећали слушајући песму? Како знамо да је стигло пролеће?

- Читање песме у целини.- Анализа песме на основу апаратура датих у читанци.- Објaснити како се правилно рецитује.- Решавање задатака из читанке.

8. Душан Радовић: „Јесења песма”

Песму обрадити у касну јесен након боравка у природи и разговора о променама које она доноси.

Пошто у овом периоду ученици још увек нису савладали сва слова и не знају у потпуности да читају, песму ће им прочитати учитељ, а остатак активности зависиће од метода рада у настави почетног читања и писања. Ученици могу на словарици слагати и читати поједине речи из песме.

104

Добро би било корелирати обраду ове песме са наставом музичке културе и на тај начин меморисати песму, али и са наставом ликовне културе, где би се лепљењем осушеног лишћа или коришћењем јесењих плодова (кестење, жирови, семенке...) правиле различите композиције.

Час можемо започети тако што ћемо на табли записати следеће речи: наопачке, стрмоглавце, машне, сокне, грејалице.

Питати ученике знају ли шта значе ове речи.- Смислите по једну реченицу у којој ће бити употребљене ове речи, а да има везе са

јесени.- Читање и одгонетање загонетке из читанке.- Најава и изражајно читање песме.- Разговор о песми водити на основу апаратура у Читанци.- Игра улога: Ја сам жути лист. До јуче сам безбрижно висио на највишој грани кестена... Ученици треба да наставе причу. Сличну причу могу да праве и о јесени, врапцима итд.- Читање шале дана.

9. Влада Стојиљковић: „Са мном има нека грешка”

- Записати на табли реч смех.- Замолити ученике да кажу на шта су прво помислили кад су прочитали ову реч.- Питати како се осећамо кад се смејемо.- Покажите како се смешкамо, како кикоћемо, а како церекамо.- Решавамо задатак за загревање – ученици причају о томе када су се слатко смејали. - Сада ћемо прочитати једну песму да чујемо шта песник каже о смејању.- Бележимо наслов песме на табли и изражајно читамо песму.- Након кратке паузе питамо какво је расположење песма побудила у њима.- Читање песме у себи, а потом је чита неколико ученика наглас.- Анализа песме на основу апаратура у читанци.- Изражајно читање песме са указивањем на посебно истакуте речи и поштовање

знакова интерпункције.- Решавање стваралачких задатака из Читанке и повратна информација.- Домаћи задатак: Научити песму напамет.

10. Љубивоје Ршумовић: „Ау, што је школа згодна”

- На већем картону нацртати ребус предложен у читанци, а чије је решење реч школа. - Смислити неколико речи које су настале од речи школа.- Питати ученике какве све школе знају.- Каква је њихова школа?- Најава циља и изражајно читање текста.- Доживљај песме и расположење које је она побудила код ученика.- Читање песме у себи.- Анализа на основу апаратура из Читанке.

105

- Вежбе у изражајном читању, један ученик чита једну строфу.- Певање песме уз музичку пратњу или слушање аудио снимка ако постоји у школи.- Техником Венов дијаграм упоређивати сличности и разлике између школе и родне

куће (нацртамо два скупа која се секу, један представља школу, а други кућу; у пресеку ова два круга уписују се сличности).

- Обновити појам текст и читалац.- Читање мале шале:Перица: – Учитељице, да ли Ви кажњавате ученика за нешто што није урадио?Учитељица: – Свакако да не!Перица: – Одлично, ја нисам урадио домаћи задатак.

11. Владимир Андрић: „Хлеб”

- Питати ученике да одговоре на питање из рубрике Твој свет.- Питати ученике знају ли како се прави хлеб.- Најавити текст и прочитати га изражајно.- Анализу текста извршити користећи апаратуре из Читанке.- Тумачење нових речи уз помоћ илустрације и речника.- Решавање стваралачког задатка и повратна информација.

12. Јован Јовановић Змај: „Мати”

- Час можемо започети драмским представљањем следећих ситуација:1. ситуација: Мама ти доноси играчку коју си дуго желео/желела. Покажи како ће

изгледати ваш сусрет и шта ћеш јој рећи.2. ситуација: Враћаш се са путовања на коме си био/била само са татом. Покажи како

изгледа твој сусрет са мамом.3. ситуација: У школи ти се десило нешто непријатно, на пример, заборавио/заборавила

си домаћи задатак па ти је учитељица ставила примедбу. Како ћеш то саопштити мајци?- Час може започети и слушањем композиције „Лабудово језеро”, показивањем слике

ове птице и разговором о томе шта ученици знају о лабудовима.- Отворити читанку и урадити задатак из рубрике Твој свет.- Најава циља и изражајно читање (рецитовање) песме.- Након кратке паузе следи разговор о доживљају песме: Каква је улога мајке у животу

сваког живог бића?- Читање песме у себи, тумачење мање познатих речи и израза уз помоћ речника.- Читање песме наглас и анализа по строфама.- Вежбе у изражајном читању.- Решавање задатака из читанке.- Повратна информација и читање шале из рубрике Ха, ха!.

106

13. Народна песма: „Божић штапом бата”

- Овај час може се реализовати у корелацији са верском наставом. Треба га планирати уочи божићних празника.

- Час започети тако што ћемо поразговарати с ученицима о породичним празницима.- Када ученици наведу називе својих породичних празника, можемо им дати следећу

игру асоцијација:Овај празник светкујемо у славу рођења Исуса Христа. На тај дан се људи поздрављају

са: Христос се роди! и Ваистину се роди!Ко на тај дан први уђе у кућу, тај је положајник. Он доноси најбоље жеље, да целе

године буде здравља, среће и благостања.На тај дан се рано ујутро иде у цркву. Обичај је да породица буде на окупу.Спрема се најсвечанији ручак. Сем чеснице, најчешће се служе чорба, сарма, печеница,

салата и пита од ораха.- Када деца открију да је реч о Божићу, прочитаћемо им причу о томе како је Божић у

народу добио име Божић Бата. Објаснити значење речи батати и речи побој.- Најавити песму и изражајно је прочитати.- Разговор о песми на основу апаратура у читанци.- Решавање задатака из читанке: израда божићне честитке, корелација са наставом

ликовне културе.- Писање приче на основу низа слика. Давање наслова причи.

14. Народна песма: „Славујак”

- Час можемо започети тако што ћемо припремити слике, цртеже или видео запис о птицама наших крајева. Питати ученике да препознају које су птице на сликама и које су њихове омиљене птице.

- Најава циља: Данас ћемо читати песму о једном славују кога народни певач назива славујак.

Дати кратак осврт на настанак народне књижевности и шта значи када се каже да је нека песма народна. Објаснити улогу Вука Караџића у сакупљању и бележењу дела народне књижевности.

- Изражајно читање (рецитовање) песме.- Доживљај: О чему говори ова песма?- Читање песме у себи и обележавање непознатих речи.- Тумачење нових речи и разговор о песми.- Читање песме наглас по строфама.- Анализа песме на основу датих апаратура.- Вежбе у изражајном читању.- Решавање задатака у вези са текстом, стр. 35.

107

15. Прича у сликама „Пинокио”

- Час започети игром асоцијација: - прво слово његовог имена је П, а последње О;- он је лик из једне књиге за децу;- имао је само оца, старог дрводељу Ђепета;- направљен је од комада дрвета;- оживела га је вила;- нос му се продужи када не говори истину.

Када ученици открију о коме се говори, учитељ ће написати на табли Пинокио. Ако у школској библиотеци постоји истоимена књига или сликовница, треба је донети и показати ученицима.

- Саопштити ученицима да ће посматрати низ слика у читанци и да им је задатак да размисле како би на основу тих слика могли да саставе причу о Пинокију.

- Самостално посматрање слика.- Причање на основу слика.- Заједничка обрада приче – давање поднаслова сликама (план приче).- Препричавање на основу плана.- Писмена вежба: Учитељ открива на табли (графоскопу) недовршене реченице.

Ученици их преписују и допуњавају одговарајућим речима.

ПинокиоСтари мајстор је направио дрвеног _________________.Дао му је име _______________.Оживела га је _______________.Једном Пинокио није говорио _______________.Порастао му је ______________.

Допуни реченице речима: Пинокио, вила, нос, лутка, истину.

108

2. целина: СВЕТ ИЗ ПРИЧА

1. Лав Толстој: „Два друга”

- На почетку замолити ученике да размисле па да кажу како настаје другарство.- Затим, замолити их да у свесци напишу имена својих другова и другарица из одељења. Неколико ученика чита свој списак.- Најава циља: Данас ћемо читати причу о два друга који су се нашли у невољи.

Обратите пажњу на њихово понашање.- Бележење наслова.- Изражајно читање текста.- Пауза и кратак разговор: Да ли смо овде имали пример правог пријатељства? Зашто?- Читање текста у себи и тумачење непознатих речи.- Читање текста наглас (штафетно).- Анализа текста на основу апаратура из читанке.- Изражајно читање текста.- Драматизација и проширивање текста.- Нови појмови: прозни текст и лик у тексту.

2. Народна прича: „Голуб и пчела”

- Поставити ученицима следећу загонетку:

- Опонашати како се оглашава пчела.- Или решавање скривалице у рубрици Твој свет.- Сваки ученик открије једну реч, изађе пред таблу и запише је.- Замолити ученике да на основу исписаних речи покушају да осмисле причу (примена

технике тумачења појмова унапред). - Кад чујемо неколико ученичких прича, најавимо циљ часа: Послушајте сада причу да

чујете шта се стварно десило једном голубу, пчели и ловцу.- Бележење наслова на табли.- Изражајно читање приче.- Кратка пауза и питање: О чему сте размишљали док сте слушали причу?Да ли сте се надали оваквом крају?- Читање текста у себи са задатком да се открије место вршења радње.

Свилено крилце,скривено рилце.Кад те убоде,ето незгоде,али и сластикад те почасти.

109

- Анализа текста на основу апаратура у Читанци.- Препричавање приче са проширеним почетком.- Вежбе у изражајном читању.- Решавање задатака датих у читанци.- Увести појам приповедање и особине ликова.

3. По Езопу: „Лав и миш”

- У припремном делу овог часа могу се користити активности из рубрике Твој свет или се може направити заједнички грозд у ком је задата реч миш.

- Најавити циљ часа: Данас ћемо читати једну причу која је веома давно настала. Она говори о једном лаву и једном мишу. Ми им можемо касније смислити имена. Ову причу написао је Езоп. Замолити једног ученика да прочита из читанке ко је био Езоп.

- Бележење наслова басне.- Изражајно читање текста. Пре читања можемо поставити на таблу апликације са

ликовима лава и миша.- Доживљај текста и питање: Да сте ви смишљали ову причу, да ли би исто овако

изгледала?- Читање текста у себи.- Издвајање ликова и њихове особине.- У анализи користити задатаке из читанке.- Вежбе у изражајном читању.- Препричавање басне у улози миша, а затим у улози лава. - Увођење појма басна. Поука басне.- Домаћи задатак: представљање басне у облику стрипа.

За радозналеУпркос својој отменој глави и дивној гриви, лав мужјак је лења животиња. Он препушта лавици да лови уместо њега. Она се стара и о младунцима. Међутим, кад стигне храна, лав узима за себе први залогај, а остали чланови породице чекају да он заврши обед.

4. Доситеј Обрадовић: „Два јарца”; „Две козе”

- У припремном делу обновити знања о баснама. - Посматрање илустрација у читанци. Кога видимо на цртежима?- Бележимо на табли наслове. - Питати ученике да ли знају за кога се каже да је тврдоглав.- Прочитаћу вам сада причу о два тврдоглава јарца и две мудре козе.

110

- Изражајно читање прича.- После кратке паузе питати ученике да ли знају шта је брвно.- Замолити једног ученика да изађе пред таблу и нацрта брвно. Дати му две апликације

и замолити да прозове још једног друга да покажу шта се дешавало на брвну са јарцима.

- После тога две девојчице демонстрирају како су се понашале козе.- Гласно читање текста и анализа.- Особине ликова. Поука. - Препричавање басни.- Вежбе у читању.- Објаснити шта су заповедне реченице.- Стваралачко препричавање текстова: Замислите да су се јарци једва извукли из хлад-

ног потока. Онај који је први изашао помогао је свом противнику да изађе. Препри-чајте сада басну о два јарца, али да има срећан крај.

5. Тома Славковић: „Зец и вук”

- У припремном делу одредити парове и замолити ученике да замисле и одглуме један телефонски разговор који воде зец и вук.

- Најавити циљ часа: Читаћемо сада текст у коме су, такође, главни ликови један зец и један вук, али овде је реч о једном необичном зецу и још необичнијем вуку.

- Изражајно читање текста.- Разговор о доживљају: Какво је расположење побудила ова прича у вама?О чему сте размишљали док сте је слушали?- Читање текста у себи. Читање текста наглас и анализа према апаратурама датим у

читанци.- Особине ликова.- Читање текста по улогама.- Појам упитне реченице.- Изборно читање: Пронађите део текста у коме се вук правда што нема ђачку књижицу,

а затим део текста у коме се зец сажалио на вука.- Решавање задатака из читанке.

6. Десанка Максимовић: „Бајка о лабуду”

- Припрему почети активностима из рубрике Твој свет.Ученици откривене речи записују на табли. Питати ученике да ли мисле да је прича у

којој се налазе ове речи весела или тужна. Тражити од њих да то образложе. Питати их да ли знају шта је бајка.

- Најава циља часа: Сада ћу вам прочитати причу (забележити наслов на табли), па ћемо заједно открити ко је био у праву.

111

- Изражајно читање приче.- Разговор о доживљају: Да сте ви писали ову причу, да ли бисте нешто у њој променили?- Удубљивање у бајку читањем целог текста у себи.- Читање наглас и анализа по одломцима.- Разговор о Снежани и лабуду као ликовима у тексту.- Зашто је овај текст бајка?- Вежбе у читању.- Сажето препричавање текста, само најважнији подаци.- Решавање задатака из читанке.- Домаћи задатак: Научити изражајно читати текст.- Ако остане времена, дати следећи задатак:Да познајеш Сребрну звезду, коју би јој жељу саопштио/саопштила? Испричај.

7. Бранко Ћопић: „Сунчев певач”

- Припрему организовати на основу активности из рубрике Твој свет.- Када сложимо реченицу Цврчак пева најлепшу песму о сунцу, најавити циљ часа:

Сада ћемо прочитати текст који се зове „Сунчев певач” и проверити да ли је то заиста тако.

- Забележити наслов и изражајно прочитати текст.- После кратке паузе разговарати са ученицима о доживљају текста. Шта мисле о

цврчку и тумачење непознатих речи. - Локализација текста по месту и времену радње.- Гласно читање текста по одломцима.- Анализа текста на основу апаратура датих у читанци.- Анализа ликова: цврчак и хрчак.- Вежбе у изражајном читању.- Сажето препричавање текста.- Драматизација текста – ликови: цврчак, хрчак, грлица, мрав.

Напомена:Овај текст је погодан за луткарско позориште.

8. Божидар Тимотијевић: „Кад пролеће дође – све набоље пође”

- Овај текст може се планирати за први дан пролећа или за један типично пролећни дан.

- Направити корелацију са наставом музичке културе и певати песме о пролећу или слушати композицију Антонија Вивалдија „Пролеће”.

- Имитирати цвркут различитих птица у пролеће: гугутање, ћућорење, цврчање, чаврљање, цвркутање...

112

- Питати ученике да ли знају шта значи прокљувити из јајета, проклијати, разведрити се...

- Најавити циљ часа и изражајно прочитати текст.- Доживљај текста.- Тихо усмерено читање: Пронађите у тексту све речи које говоре о звуковима које

доноси пролеће.- Читање наглас и анализа текста на основу апаратура у читанци.- Шта мислите, зашто је Сунце упоређено са учитељем?- Изражајно читање текста.- Решавање задатака из читанке.

9. Низ слика: „Где сте их видели и чему служе”

Напомена:Овај низ слика може се користити код утврђивања знања о значењу реченица.- Ученици посматрају слике, именују бића и предмете на њима, а затим смишљају

реченице различаитог значења.

На пример: 1. Смисли и запиши једну обавештајну реченицу

о првој слици. (Водоскок је висок.)

2. Смисли и запиши једну упитну реченицу о другој слици.

3. Смисли и запиши једну узвичну реченицу о другој слици и сл.

- На крају, можемо дати задатак да ученици све ове слике употребе и направе причу о њима. Наслов би могао бити „Крава у граду”.

- Читање и анализа задатака.

113

3. целина: СВЕТ СА ПОЗОРНИЦЕ

1. Душан Радовић: „Тужибаба”

- Водити са ученицима разговор о позоришту: Да ли су некад били у позоришту за децу? Коју су представу гледали? Какав је био први доживљај позоришта? Какве су костиме носили глумци? Како је изгледала сцена?

- Данас ћемо упознати још једну врсту текста. Поред песама и прича, постоје и текстови који се могу изводити на позорници. То су драмски текстови.

- Читаћемо драмски текст о једном тужибаби. За кога се каже да је тужибаба?- Изражајно читање текста.- Разговор о доживљају текста: Какво расположење је побудио текст у вама?- Читање текста у себи и проналажење делова текста који говори тужибаба.- Читање текста наглас.- Анализа текста и читање по улогама.- Импровизација драмске радње пред одељењем.

2. Лаза Лазић: „Цар и скитница”

- Час започети причом која је предложена у читанци у активностима из рубрике Твој свет.- Најавити још један драмски текст. Његови главни ликови су један цар и један скитница.- Изражајно читање текста.- Доживљај: За кога сте навијали слушајући текст? Зашто?- Читање текста у себи и проналажење делова текста који изговара скитница.- Читање текста по улогама.- Импровизација драмске радње пред одељењем.

Напомена: Овај текст може се припремити за одељењску свечаност јер опремање сцене не захтева много реквизита. Ликове треба костимирати. Користити за музичку пратњу уз завршни део представе музику нашег познатог уметника Боре Дугића.

3. Радмила Жежељ Ралић: „Рођенданско искушење”

- У припремном делу који ће претходити обради овог драмског текста може се са ученицима направити драмска радионица у којој ће се поделити улоге на основу позоришних занимања: сценариста, редитељ, глумци, шаптач, шминкер, костимограф.

- Питати ученике знају ли шта значи реч искушење.- Изражајно читање текста.- Анализа текста.- Читање текста по улогама.- Сценска импровизација.- Продужавање драмског текста.

114

4. целина: СВЕТ СА ШАРЕНИХ СТРАНА

1. Ана Гелхар: „Кад је велики Моцарт био мали”

Напомена:Овај текст треба обрадити у корелацији са наставом музичке културе. Након слушањаједног Моцартовог дела, испричати причу из Моцартовог живота:

Право име малог Волфганга било је Волфганг Амадеус Моцарт.Када је Моцарт имао осам година, приређивао је концерт у Милану у Италији. Сала је била препуна. Сви су желели да виде „чудо од детета”. Једна од присутних дама шапну своме пратиоцу: „Немогуће је да ово дете овако свира. Видите ли онај прстен на његовој руци, сигурно је чаробан? Без њега мали Моцарт не би могао овако да свира.”Моцарт је чуо њену примедбу. Скинуо је прстен, ставио га на клавир, поклонио се дами и наставио да свира.

- Најава текста и изражајно читање.- Усмерено читање и обележавање звукова које производи мали Моцарт.- Читање текста наглас.- Драматизација текста.- Увођење улоге приповедача и Моцартовог тате.- Игра пантомиме: опонашање различитих музичких инструмената, један ученик

задаје, а остали погађају.- На часу ликовног нацртати (насликати) малог Моцарта.

2. Прича у сликама: „Да ли сте чули?”

- Питати ученике да ли знају шта је то вест.- Које су важне вести чули последњих дана?- Посматрање слика у читанци.- Читање текста испод слика.- Избор најинтересантнијег текста.- Поделити ученицима картончиће и замолити их да напишу и илуструју једну вест.- Постављање вести на велики хамер и израда одељењских зидних новина.

3. Прича у сликама: „Машине рибарске мајсторије”

Игра асоцијација:- Ове људе можемо срести на обалама река, мора, у чамцима...- Они користе одређени прибор.

115

- Понекад са собом носе црвиће и хлеб.- Веома су стрпљиви.- Неопходан им је штап за пецање.- Лове рибу...

- Ево приче о једном необичном рибару.- Посматрање слика у читанци.- Самостално причање на основу слика.- Заједничка обрада приче: израда плана за препричавање.- Писмена вежба: препричавање приче према плану.- Читање и анализа задатака.

4. Низ слика: „Хало, хало”

Рад на овом низу слика може бити најава за разговор о томе како се правилно телефонира.

Циљ му је да се ојачају комуникативне компетенције ученика.Импровизовати разговоре са особама различитог узраста и пола и у различитим

комуникативним ситуацијама.

5. Прича у сликама: „Игор и пас”

Час организовати по угледу на трећи час у овој целини.

6. Прича у сликама: „Први снег”

Час организовати слично трећем и петом часу из ове целине.

7. Мирко Дејић: „У друштву и нула нешто значи”

Напомена:Овај текст, уз адекватну припрему, ученици могу и самостално да читају када обраде

сабирање и одузимање природних бројева до 100.Занимљиво би било да се уради драматизација текста о препирци бројева.

116

8. Бранимир Просеник: „Како се прави књига”

Овај текст може се обрадити у припреми за разговор о медијима масовне комуникације. Са ученицима се може импровизовати израда књиге кроз игру улога које се помињу у тексту. Ученици на крају могу да одаберу један свој рад, направе корице и то повежу у књигу.

Објаснити шта су штампарија, штампар, дизајнер и слагач.

9. Бранимир Просеник: „Зашто се навија на утакмицама”

Овај текст може се обрадити у оквиру разговора о спортској култури.Нека ученици заједнички осмисле навијачки слоган за своје одељење.

10. Григор Витез: „Како је растао филм”

Овај текст може бити повод за разговор о филму пре одласка на прву заједничку филмску пројекцију. Ученике треба упознати с тим како се оживљавају и покрећу слике, а онда скренути пажњу на стварање цртаног и/или анимираног филма. На часу ликовне културе показати како се праве најједноставније покретне слике. Ако постоји могућност, погледати у школи филм о коме је реч.

11. „Дуга”

Рад на овом тексту треба корелирати са садржајима наставе света око нас.Ако постоји могућност, треба посматрати дугу и уочити седам њених боја, а ако то

није изводљиво, треба анализирати илустрацију.Записивати имена дугиних боја и смишљати реченице у којима се те речи налазе или

смишљање приче на тему „У царству боја”.Подстаћи ученике да оживе боје и дају им различите улоге у царевини...Занимљиво је народно веровање које каже да човек може да промени пол ако прође

испод дуге.

12. Добрица Ерић: „Еколошка азбука”

Овај текст ученици могу упознати по завршетку азбуке (штампаних и писаних слова), али и у оквиру корелације са наставом света око нас и чувара природе. Занимљиво је да ученици праве своју азбуку. Могу користити људска имена, називе предмета, биљака и сл.

117

5. целина: ЛЕКТИРА МИ НЕ ДА МИРА

Будући да је у наставном плану укинута подела на школску и домаћу лектиру, ево прилике да кажемо нешто више о ономе што смо раније називали домаћом лектиром. Наиме, много је школа које уопште немају библиотеку, а још је више оних које је формално имају, али она не задовољава програмске захтеве ни читалачке потребе ученика. Намера нам је била да помогнемо у оба случаја, правећи у читанци мали цветник поезије за децу.

У овој целини направљен је кратак избор из богате песничке ризнице четворо наших познатих песника – Григора Витеза, Десанке Максимовић, Момчила Тешића и Јована Јовановића Змаја. Поред тога, дат је и избор из народне књижевности.

Народне приче: „Радознали сусед”; „Три ловца”, примена активних метода учења

Напомена:Ове две народне приче, као и кратке народне умотворине које следе на стр. 85 у чи-

танци, могу се планирати као садржаји за један час рада по групама где ће свака од пет група добити по један текст или врсту умотворина и обрадити их према следећим захтевима:

1. група: Писмо- Нацртати знак групе.Задатак: Прочитајте причу „Радознали сусед”.Размислите ко је главни лик у причи. Шта му се десило док је писао писмо? Покажите пантомимом радњу ваше приче.Напишите необично писмо групи „Ловци”.

2. група: Ловци- Нацртати знак групе.Задатак: Прочитајте причу „Три ловца”.Драматизујте причу. Имате могућност да проширите садржај приче.Пошаљите рецепт за чорбу која подстиче памћење групи „Писмо”.

3. група: Пословице- Нацртати знак групе.Задатак: Прочитајте, размислите и запамтите пословице (народне мудрости) са стр. 85.Нека сваки члан групе изговори једну пословицу, а затим је запише на картончић

крупним словима, украси и постави на одељењски пано.

4. група: Загонетке- Нацртати знак групе.Задатак: Прочитајте и смислите брзо мудар одговор.Нека сваки члан групе постави по једну загонетку члановима осталих група.Смислите једну загонетку чија ће одгонетка бити оловка, запишите је на картончић ипоставите на пано.

118

5. група: Брзалице- Нацртајте знак своје групе.Задатак: Прочитајте најпре у себи, а затим изговорите гласно и без грешке брзалице

на стр. 85.Задајте осталим групама задатак да брзо за вама понове задату брзалицу.Смислите брзалицу у којој ће бити често заступљен глас ч, запишите је на

картончић и окачите на пано.Лектира за читање на часу и код куће спада у додатни читалачки материјал, уз

читање штампе за децу и дечјих енциклопедија, који подстиче дечја интересовања и вољу и развија љубав и потребу за читањем. Нови текстови подстичу дечју радозналост и привлаче њихову пажњу. Редовним читањем ученици развијају радне навике, оспособљавају се за самостално читање, развијају навику читања у себи и уживају у овој врсти уметности.

Добро би било када би део лектире биле и сликовнице, с обзиром на карактеристике мисаоних операција овог дечјег узраста.

Упознавање са поезијом поменутих писаца може се организовати на различите начине. Ако у библиотеци постоје збирке њихових песама, треба их донети и показати ученицима или овај час организовати у библиотеци. Објаснити да у лектиру обично не улазе целе књиге, већ се прави избор најлепших песама и праве се посебне збирке (књиге). Читајући поезију ученици треба да уоче о чему најчешће пише песник (о природи, деци, играма, животињама, биљкама, смешним речима…), да одаберу песму која им се највише допада и науче да је изражајно рецитују. Већ у првом разреду ученици могу да набаве посебну свеску за лектиру, која би се користила и у следећим разредима.

Ученици треба да забележе име писца, назив песме и да песму препишу. У свесци за лектиру ученици могу и да илуструју, залепе неки занимљив податак о песнику, његову фотографију (што није обавезно), напишу свој коментар (зашто им се песма допала) и слично. Могу увести и тзв. дневник читања у који ће преписивати најлепше стихове, описе ликова, природе и слично.

За часове лектире треба планирати посебне часове на којима ће ученици рецитовати и правити изложбу својих свезака.

У свесци за лектиру може се забележити и приказ књиге коју су ученици читали по сопственом избору или на наставников предлог.

Ученике треба навикавати да доносе своје омиљене књиге у школу и представљају их својим друговима. Један од начина да заинтересујемо ученике да читају јесте и да напишу неколико реченица о својој омиљеној књизи на цедуљици, цедуљицу пошаљу заједно са књигом да кружи по учионици, како би сви били у могућности да виде књигу и прочитају препоруку, а затим ученици одабирају чију ће књигу прочитати.

Добро је и да се организују књижевни сусрети са савременим песницима за децу и да се ученици подстичу да и сами пишу и шаљу своје радове у часописе за децу и на такмичења у оквиру Дечјег савеза.

119

Упознавање са текстовима из ове целине треба планирати за друго полугодиште (април, мај, јун), када ученици добро савладају технику читања и када увелико раде на естетици читања.

Песме Григора Витеза „За тројицу” и „Трговцу” могу се изводити у облику дијалога. У естетском смислу, занимљиве су и песме написане у првом лицу јер се ученици радо уживљавају у улоге својих омиљених ликова.

120

ЛИТЕРАТУРА

1. Вајнахт, Е., Приручник за наставу хрватског или српског језика у првом разреду основне школе, Школска књига, Загреб, 1978.

2. Вајнахт Е., Бендуља Н., Добро јутро – Приручник за наставу хрватског или српског језика у првом разреду основне школе, Школска књига, Загреб, 1982.

3. Васић С., Говор у разреду, Институт за педагошка истраживања, Просвета, Београд, 1977.4. Виготски Л., Мишљење и говор, Нолит, Београд, 1983.5. Вучковић, М., Методика наставе српскохрватског језика, Завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 1984;6. Ђурић В., Антологија народних приповедака, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.7. Зиндовић, Г., Pars pro toto, Центар за аудиовизуелне медије „Медија фокус”, Београд, 2001;8. Јовановић, А., Како предавати књижевност, Београд, 1984;9. Ковач-Церовић, Т., Игром до спознаје, Центар за антиратну акцију, Београд, 1993.

10. Лакићевић Д., Антологија српске поезије за децу, Booklend, Београд, 1995.11. Лекић Ђ., Медотика разредне наставе, Нова просвета, Београд, 1991.12. Малушић С., Од чега зависи брзина и тачност читања на основношколском узрасту, часопис

Настава и васпитање бр.2, стр. 236. XLVII, Београд, 1998.13. Маринковић, С., Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар,

Београд, 1995;14. Марковић Ж. С., Антологија српске приче за децу, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.15. Мијата, К., Како постати добар говорник, Креативни центар, Београд, 2004;16. Мијушковић Е., Иличковић Б., Симовић Р., Настава почетниг читања и писања – методска

упутства за групну обраду слова, Републички завод за унапређење школства, Титоград, 1975.17. Милатовић В., Настава почетног читања и писања – Приручник за учитеље и студенте Педагошке

академије за образовање наставника разредне наставе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.

18. Министарство просвете и спорта Републике Србије, План и програм за први разред, Службени гласник, бр. 10/2004, Београд, 2004.

19. Николић, М., Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988;

20. Перичић М., Видачек З., Деца су украс света – приче за децу предшколског узраста, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1979.

21. Радовић Д., Антологија српске поезије за децу, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.22. „Службени гласник РС” – „Просветни гласник”, бр. 10/04 од 21. јула 2004;23. Тежак С., Говорне вјежбе у настави хрватског или српског језика, Педагошко-књижевни збор,

Загреб, 1980.24. Цветановић, В., Самостални и стваралачки рад у настави српског језика, Bodex, Београд, 1996.25. Чипчић Д., Настава почетног читања, Савремена школа, Београд, 1960.26. Шкарић И., Говорне потешкоће и њихово уклањање, Младост, Загреб, 1988.27. 365 ПРИЧА, превод: Васовић М., др Поповић М., Братство јединство, Нови Сад, 1986.

Documents

ПРИРУЧНИК за учитеље уз уџбенички комплет · 2016-10-12 · МАША И РАША Приручник за учитеље уз уџбенички