Приручник за НАТО део 3б

kada je otvoren Centar NATO-Rusija za informisanje, savetovanje i obuku (NATO-Russia Information, Consultation and Training Centre) za preobuku vojnog osoblja planiranog za odlazak ili ve odstranjenog iz oruanih snaga Ruske Federacije. Ovaj centar koji finansijski potpomae NATO, radi na prostorima est ruskih vojnih okruga organizujui kurseve obuke, obuavanja instruktora i sastanke strunjaka za tekua pitanja. U nadlenosti Centra su i opsene web stranice koje sadre iroki niz praktinih informacija namenjenih odstranjenom vojnom osoblju. Rad Centra predstavlja konkretan i praktian primer saradnje izmeu NATO-a i ruskog Ministarstva odbrane.

U okviru Godinjih ciljnih planova NATO-Ukrajina (NATO-Ukraine Annual Target Plans) realizuju se posebne aktivnosti na podruju privredne saradnje. One obuhvataju sastanke Zajednike radne grupe za privrednu bezbednost (Joint Working Group on Economic Security), obuku u ekonomskim aspektima donoenja i realizacije budeta odbrane budeta, razmene u restruktuisanju odbrambenih industrija i socijalna pitanja koja se odnose na reformu odbrane. Takoe su organizovana redovna savetovanja o optoj privrednoj politici i o strukturnim i makroekonomskim pravcima razvoja u Ukrajini.

Od 1999. godine, NATO je finansirao obuku prekvalifikacije u vie gradova u Ukrajini, to je olakavalo uenje stranih jezika i tehnika upravljanja za oko sto bivih ukrajinskih vojnih oficira godinje. Ovaj program iznedrio je konkretne rezultate i uveliko pomogao u procesu reintegracije biveg vojnog osoblja.

Opseni programi prekvalifikacije demobilisanog vojnog osoblja i prenamena vojnih baza u jugoistonoj Evropi takoe su pod nadlenou Privredne uprave za odbranu i bezbednost. NATO je u okviru Pakta za stabilnost za Jugoistonu Evropu (Stability Pact for South Eastern Europe) preuzeo rukovodeu ulogu u ovim pitanjima. Uz pomo grupa strunjaka iz NATO-a i partnerskih zemalja pod rukovodstvom Privredne uprave za odbranu i bezbednost NATO je pomogao nizu zemalja savetima za razvoj pogodnog programa trabsformacije prilagoene njihovim potrebama. Ove grupe pruaju ekspertizu, tehniku pomo i preporuke koje se zasnivaju na optem iskustvu, a uzimaju u obzir specifine okolnosti sa kojima se susreu dotine zemlje. Rad NATO-a na ovom podruju znatno doprinosi tekom procesu odbrambene reforme i konverzije u regonu. Nacrti odbrambene reforme izraeni uz pomo NATO-a, pokazali su svoju vrednost kao modeli za realizaciju projekta.

75

FBD: PRIRUNIK ZA NATO

III. DEOCIVILNE I VOJNE STRUKTURE1 NATO-A

POGLAVLJE 7: Civilna organizacija i strukture POGLAVLJE 8: Glavni zadaci Meunarodnog osoblja POGLAVLJE 9: Vojna organizacija i strukture POGLAVLJE 10: Glavni zadaci Meunarodnog vojnog osoblja POGLAVLJE 11: Specijalizovane organizacije i agencije POGLAVLJE 12: Glavni odbori i politika tela NATO-a

1 Sledea poglavlja opisuju civilnu i vojnu organizaciju NATO-a i glavne strukture. S obzirom na reforme Meunarodnog osoblja i Meunarodnog vojnog osoblja, koje su u toku detaljnije i sveije informacije koje obuhvataju i organizacione sheme mogu se pronai na web stranicama NATO-a (www. nato. int)

POGLAVLJE 7CIVILNA ORGANIZACIJA I STRUKTURE

Glavno sedite NATO-a (NATO Headquarters) u Briselu (Belgija) je politiki tab Saveza koji svoje zadatke obavlja uz podrku Meunarodnog osoblja i Meunarodnog vojnog osoblja. Nacionalne delegacije zemalja lanica, kancelarije za vezu ili diplomatske misije zemalja partnera, takoe su smetene u glavnom seditu NATO-a.

Kada odluivanje zemalja lanica zadire u vojna pitanja NATO raspolae vojnom infrastrukturom i znanjem kako bi efikasno odgovorio na njihove zahteve. Vojni odbor predlae mere koje su potrebne za zajedniku odbranu evroatlantskog podruja i daje smernice dvojici NATO-ovih stratekih komandanata, Vrhovnom saveznikom komandantu za operacije (Supreme Allied Commander Operations) sa seditem u Monsu (Belgija) i Vrhovnom saveznikom komandantu za transformaciju (Supreme Allied Commander Transformation) sa seditem u Norfolku (Virginia, Sjedinjene Amerike Drave). Vojnom odboru prua podrku Medjunarodno vojno osoblje smeteno u glavnom seditu NATO-a i ima slinu ulogu koju ima Meunarodno osoblje za Severnoatlantski savet.

U glavnom seditu NATO-a s punim radnim vremenom zaposleno je vie od 4.000 ljudi. Od tog broja, neto vie od polovine ine lanovi nacionalnih delegacija zemalja lanica i zaposleni u nacionalnim vojnim delegacijama u NATO-u. Oko 1.200 civila zaposleno je u Meunarodnom osoblju (obuhvatajui agencije i ostala tela NATO-a) a neto vie od 500 radi u Meunarodnom vojnom osoblju medju kojima i blizu 100 civilnih lica. lanove partnerskih misija pri NATO-u ini oko 400 zaposlenih. Vojno osoblje koje radi za NATO irom sveta, ukljuujui i NATO agencije sa seditem van Brisela sa civilima koji su zaposleni u vojnim komandama u NATO-u, sainjava oko 5.000 ljudi.

Nacionalne delegacije

Nacionalne delegacije svake zemlje lanice imaju status ambasada, na elu sa ambasadorom (o kojem se govori kao o stalnom predstavniku), koji radi na osnovu uputstava svoje zemlje i izvetava je o radu u Briselu. Osoblje nacionalnih predstavnitava ine civilna lica iz ministarstava spoljnih poslova i ostalih merodavnih ministarstava koji u NATO-u predstavljaju svoje zemlje.

Kancelarije za vezu zemalja partnera su diplomatske misije na elu sa

79


ambasadorom ili efom misije, koji odgovora za komunikaciju sa NATO-om.

Generalni sekretar

Generalni sekretar ima trostruku ulogu: prvo i najvanije, on je predsedavajui Severnoatlantskog saveta, Odbora za planiranje odbrane i Grupe za nuklearno planiranje kao i Evroatlantskog saveta za partnerstvo, Saveta NATO-Rusija, Komisije NATO-Ukrajina i Grupe za mediteransku saradnju (Mediterranean Cooperation Group). Kao drugo, on je glavni portparol Saveza i predstavnik Saveza u javnosti u ime zemalja lanica predstavljajui njihove zajednike stavove o politikim pitanjima. Kao tree, on je vii izvrni oficir Meunarodnog osoblja NATO-a odgovoran za kontakte sa osobljem kao i za kontrolu njihovog rada.

Generalnog sekretara biraju vlade lanice sa poetnim etvorogodinjim mandatom. Kao meunarodni dravnik s ministarskim iskustvom u vladi neke od zemalja lanica, on u Savezu olakava donoenje odluka i predvodi i vodi postupak odluivanja putem konsenzusa. Takodje, moe da predlae dnevni red i ovlaen je za funkciju posrednika u sluaju nesuglasica izmeu zemalja lanica uz uvaavanje osnovnog principa po kojem konanu re imaju jedino same vlade lanice.

Kao vii predstavnik organizacije saveta, Generalni sekretar zastupa je i u javnosti, u odnosima sa ostalim organizacijama, sa vladama zemalja ne-lanica i sa meunarodnim medijima.

Generalnom sekretaru pomae Zamenik generalnog sekretara (Deputy Secretary General) koji ga u odsutnosti zamenjuje. Zamenik geneneralnog sekretara je predsedavajui odreenog broja viih odbora,odbora, ad hoc i radnih grupa.

Meunarodno osoblje

Meunarodno osoblje je savetodavno i upravno telo koje na razliitim nivoima podrava rad nacionalnih predstavnitava u glavnom seditu NATO-a. Ono sledi odluke NATOovih tela i podrava postupke odluivanja konsenzusom. Sastavljeno je od zaposlenh iz zemalja lanica koje direktno zapoljava NATO ili ih delegiraju vlade zemalja lanica.

80


POGLAVLJE 8GLAVNI ZADACI MEUNARODNOG OSOBLJA

S obzirom na promenjivo bezbednosno okruenje, NATO lideri neprekidno revidiraju strukturu organizacije Meunarodnog osoblja, inae sastavljene od raznih struktura, odeljenja i nezavisnih kancelarija kako bi ona to vie odgovarala novim misijama, prioritetima i potrebama Saveza. Otud je proces restrukturiranja jedna od stalnih osobina Organizacije.

Restrukturiranje objanjava zato ovaj prirunik nudi objanjenja o zadacima koje mora da ispunjava Meunarodno osoblje, a ne detaljni opis odgovornosti raznih struktura, odeljenja i nezavisnih kancelarija od kojih se sastoji Meunarodno osoblje. Najnovije organizacione sheme i objanjenja mogu se nai na web stranicama NATO-a, zajedno s najnovijom verzijom prikaza strukture Meunarodnog vojnog osoblja i vojnih komadnih struktura.

Kao prvo, vano je naglasiti da se osnovni zadatak Meunarodnog osoblja sastoji u pruanju saveta, instrukcija i administrativne podrke nacionalnim delegacijama u glavnom seditu NATO-a. Kao drugo, sa organizacione take gledita valja napomenuti da je na elu svih delova Medjunarodnog osoblja Pomonik generalnog sekretara (Assistant Secretary General), kome opet pomae Zamenik pomonika Generalnog sekretara (Deputy Assistant Secretary General), dok su na elu pojedinih odeljenja i nezavisnih kancelarija naelnici tj. direktori (Directors).

Kancelarija Generalnog sekretara koji je na elu Meunarodnog osoblja (IS), ali je s upravne take gledita i njihov lan, organizovana je kao Privatna kancelarija, kabinet (Private Office) i sastoji se od naelnika, osoblja, zamenika Generalnog sekretara, Kancelarije pravnog savetnika (Office of the Legal Adviser) i Odeljenja za politiko planiranje (Policy Planning unit).

Pruanje politikih saveta i uputstava

Politikim aspektima osnovnih bezbednosnih zadataka NATO-a pridaje se svakodnevna panja. Oni obuhvataju irok spektar pitanja koja se nalaze na vrhu politikog dnevnog reda Saveza koji razmatra regionalne, privredne i bezbednosne poslove, odnose sa ostalim meunarodnim organizacijama i odnose sa zemljama partnerima.

81


Sa ovim politikim pitanjima putem informacija i saveta u pogledu aktuelnih i oekivanih instrukcija mora biti upoznat niz NATO-ovih tela na visokom nivou . Severnoatlantski savet i ostali odbori NATO-a, naprimer, kao ostala odeljenja Meunarodnog osoblja i Meunarodnog vojnog osoblja mogu da zahtevaju najrazliitije informacije, odnosno savete o nizu aktuelnih i buduih politikih pitanja. Generalni sekretar takoe zahteva inpute koji se odnose na politiki dnevni red NATO-a kao to su propratne beleke, najnoviji izvetaji ili govori. Osim toga, politika priprema neophodna je i sa ciljem podrke politikih postupaka konsultacija u okviru sastanaka NATO-a i zemalja partnera, kao i za politike kontakte sa pojedinim nacionalnim vlastima. Sve ove zadatke obavlja osoblje zadueno za politika pitanja.

Ukratko, cilj rada Meunarodnog osoblja je da obezbedi politike informacije i smernice koje se koriste u gore navedenim politikim aktivnostima. Naprimer, kada je re o postupku proirenja, Meunarodno osoblje prua savet, podrku i pomo zemljama lanicama, pozvanim zemljama i nadlenim telima NATO-a koja rukovode postupkom pridruivanja. Isto se odnosi, naprimer, na Akcioni plan za lanstvo, razvoj NATO-EU stratekog partnerstva i razvoj saradnje sa zemljama partnerima. Ostala pitanja jo obuhvataju: pruanje ekspertske podrke po zemljama (country desk) i podrku za operativna pitanja na podruju upravljanja krizama; usklaivanje politikih i privrednih podruja saradnje u odnosu na ulogu NATO-a u borbi protiv terorizma; usklaivanje politikih aspekata koji utiu na jaanje kapaciteta i efikasnosti saveznih snaga u operacijama koje su usmerene protiv upotrebe oruja za masovno unitavanje. Meunarodno osoblje, isto tako, u domenu javnih poslova Saveza doprinosi zadacima informisanja javnosti zemalja lanica i partnera, ali i ukupne javnosti o zadacima, politici i ciljevima NATO-a.

Razvoj i primena odbrambene politike i dimenzija planiranja

Razvijanje i primenjivanje aspekata odbrambene politike osnovnih bezbednosnih zadataka NATO-a obuhvata odbrambeno planiranje, nuklearnu politiku i odbranu protiv oruja za masovno unitavanje, ali takoe i operativna pitanja.Kao to su Generalnom sekretaru, zemljama lanicama i zemljama partnerima potrebne politike informacije i saveti, potrebna je i podrka kad je re o razvoju i primeni odbrambene politike i dimenziji planiranja i u savezu i kod partnerskih aktivnosti. Ovo obuhvata: odgovor Saveza na terorizam; odbrambenu perspektivu saradnje NATO-a sa Evropskom unijom (koja ukljuuje i dogovore pod nazivom Berlin Plus), Ujedinjene

82


nacije i ostale meunarodne organizacije; politiko- vojne oblike dnevnog reda reforme NATO-a i inicijative za sposobnosti koji obuhvataju komandnu strukturu NATO-a, strukturu snaga ( i primenu Snaga za odgovor NATO-a), Praku obavezu za sposobnosti i politike smernice za razvoj kapaciteta. Takoe su obuhvaeni pruanje podrke Postupku planiranja i revizije zemljama partnerima (Planning and Review Process for Partner countries) kao i ostali odbrambeni aspekti saradnje sa zemljama u okviru Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga kao i sa ostalim zemljama.

Razvoj i primena inicijativa logistike politike i planiranja u NATO-u, i izmeu NATO taba, spoljnih tela NATO-a, Stratekih komandi NATO-a i zemalja lanica, takoe su sastavni deo odbrambene politike i planiranja, kao to su to i revizija nuklearnih elemenata strategije NATO-a i obuka i uvebavanje procedura konsultacija u pogledu nuklearnog naoruanja.

Osim toga Centar za oruje za masovno unitavanje (Weapons of Mass Destruction Centre, WMDC) smeten u glavnom seditu NATO-a, odgovoran je u pruanju podrke razmeni informacija i obavetajnih podataka na ovom podruju.

Upravljanje operativnim obavezama i kapacitetima za odgovor na krizne situacije

Kontrola operativnih kapaciteta potrebnih za ispunjenje zadataka NATO-a u odvraanju, odbrani i upravljanju krizama, kljuna je za uspeh NATO misija. Odgovornost obuhvata NATO-ovo upravljanje krizama, aktivnosti ouvanja mira, planiranje i uvebavanje za sluaj civilnih vanrednih situacija i NATO-ove operativne obaveze.

Meunarodno osoblje prua podrku i daje savete telima i organima koji uestvuju u gore navedenim aktivnostima i priprema i prati njihove rasprave i odluke. U ove aktivnosti ukljuene su Grupa za politiku koordinaciju (Policy Coordination Group), Vii odbor za planiranje za sluaj civilnih vanrednih situacija (Senior Civil Emergency Planning Committee) i Odbor saveta za operacije i vebe (Council Operations and Exercises Committee). Meunarodno osoblje takoe doprinosi primeni Programa rada NATO-Rusija (NATO-Russia Work Programme), Akcionog plana NATO-Ukrajina (NATO-Ukraine Action Plan) i Programa rada Mediteranskog dijaloga (Mediterranean Dialogue Work Programme) u svakom od ovih posebnih podruja odgovornosti. Informaciono-komunikacioni postupci, tehnoloki aspekti mehanizama upravljanja krizama, zdruene vebe i planiranje za

83


sluaj civilnih vanrednih situacija takoe se obavljaju u saradnji sa drugim telima NATO-a i sa drugim meunarodnim organizacijama.

Operativne namenske snage (Operational Task Forces) aktivne su u operativnoj sferi u kojoj kontroliu snage pod vostvom NATO-a u razliitim kriznim podrujima. Daju se uputstva za dalju razradu NATO postupaka i aranmana za upravljanje krizama, a Situacioni centar (Situation Centre) obezbedjuje permanentne i bezbedne komunikacone veze glavnog sedita NATO-a s glavnim gradovima lanica, Stratekim komandama i sa drugim vojnim strukturama i organizacijama.

Na podruju planiranja za sluaj civilnih vanrednih situacija, Meunarodno osoblje prua podrku radu specijalizovanih uprava i odbora za planiranje za sluaj civilnih vanrednih situacija odgovornih za pripremanje dogovora koji se odnose na upotrebu civilnih resursa kao podrke operacijama NATO-a i za zatitu civilnog stanovnitva. Ono takoe odrava kontakte i konsultacije sa Ujedinjenim nacijama, Svetskom zdravstvenom organizacijom (World Health Organisation), Meunarodnom agencijom za nuklearnu energiju (International Atomic Energy Agency) i sa Organizacijom za zabranu hemijskog oruja (Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons), kao i s nadlenim telima u okviru zajednikih aktivnosti NATO-EU koje se odnose na civilne vanredne situacije.

Evroatlantski koordinacioni centar za usklaivanje odgovora na katastrofe (Euro- Atlantic Disaster Response Coordination Centre, EADRCC) usklauje pomo u sluaju katastrofa u EAPC zemljama i odgovoran je za odravanje i modernizaciju EADRCC organizacije i postupaka odgovora u sluajevima vanrednih situacija.

Razvoj osnovnih sredstava i sposobnosti

Razvoj osnovnih sredstava i sposobnosti i ulaganje u njih predstavlja jo jedno podruje odgovornosti Meunarodnog osoblja iji je cilj poboljanje odbrambenih mogunosti Saveza i koje obuhvata planiranje naoruanja, protivvazdunu odbranu i bezbednosna ulaganja.

Meunarodno osoblje stara se o politikoj, tehnikoj, finansijskoj i proceduralnoj ekspertizi koja se odnosi na naoruanje, protivazdunu odbranu, upravljanje vazdunim prostorom i na bezbednosna ulaganja. Ono potom preduzima aktivnosti za razvoj vojnih kapaciteta i kontrolu ulaganja u zajedniki finansirana osnovna sredstva NATO-a kako bi se za snage dodeljene Savezu osigurala adekvatna opremljenost,

84


interoperabilnost i sposobnost preduzimanja itavog spektra vojnih misija. Takoe se preduzimaju aktivnosti u razvijanju saradnje sa zemljama partnerima u kontekstu Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga, Istambulske inicijative za saradnju, kao i u kontekstu posebnih odnosa sa Rusijom i Ukrajinom.

Rad je podeljen u tri glavna sektora: naoruanje, protivvazduna odbrana i upravljanje vazdunim prostorom i bezbednosna ulaganja. Naoruanje prua podrku radu Konferencije direktora za nacionalno naoruanje (Conference of National Armaments Directors, CNAD) i njenim potinjenim strukturama, pri emu je akcent na zajednikom razvoju i nabavci vojne opreme. Ovim su, naprimer, obuhvaeni timovi za naoruavanje kopnene vojske, avijacije i mornarice, kao i namenski Protivteroristiki tehnoloki tim (Counter-Terrorism Technology Unit).

Na podruju protivvazdune odbrane i upravljanja vazdunim prostorom, prua se politika i tehnika ekspertiza i podrka za dva via NATO-odbora: NATO Odbor za protivazdunuodbranu (NATO Air Defence Committee), koji usklauje nacionalne politike i planove protivazudune odbrane, i NATO Upravnom odboru za vazduni saobraaj (NATO Air Traffic Management Committee), koji izrauje usklaena civilno-vojna politika uputstva i zahteve u pogledu korienja vazdunog prostora u podrci zadacima i misijama Saveza.

Kad je re o bezbednosnim ulaganjima, glavni cilj je u pruanju pravovremenog snabdevanja zajedniki finansiranih kapitalnih ulaganja kao podrke operativnim zahtevima NATO-a. Finansiranje ovih sposobnosti obezbeeno je kroz NATO Program za bezbednosna ulaganja (NATO Security Investment Programme, NSIP). Bezbednosna ulaganja takoe pruaju podrku sledeim odborima: Viem odboru za resurse (Senior Resource Board, SRB), Odboru za vojni budet (Military Budget Committee), Odboru za infrastrukturu (Infrastructure Committee), NATO Odboru za konsultacije, komandovanje i kontrolu (NATO Consultation, Command and Control (C3) Board) i Projektnoj grupi za odbranu od krstareih projektila (Missile Defence Project Group).

Podruje osnovnih sredstava i kapaciteta Meunarodnog osoblja takoe obuhvata element podrke Osoblju glavnog sedita NATO-a u konsultacijama, komandovanju i kontroli (NATO Headquarters Consultation, Command and Control Staff, NHQC3S), Kancelariji predsednika Vieg odbora za resurse (Office of the Chairman of the Senior Resource Board) i Odeljenju za koordinaciju politike resursa (Resource Policy Coordination Section).

85


Komunikacija sa irom javnou

Obaveza Saveza je informisanje ire javnosti u zemljama lanicama i zemljama partnerima o politici i aktivnostima NATO-a. Ova obaveza izvrava se putem raznih aktivnosti saoptavanja koje obuhvataju kontakte s medijima, NATO web stranice, tampana i elektronska izdanja, seminare i konferencije.

Ova nastojanja doprinose podizanju javne svesti i znanja o pitanjima od posebnog znaaja za NATO i pomau u afirmaciji konstruktivnih rasprava o politici i ciljevima NATO-a.

Osoblje zaposleno u odeljenju za javne odnose i tampu predstavlja jednu od glavnih veza NATO-a sa spoljanjom publikom irom sveta. Ono prua podrku Generalnom sekretaru NATO-a u njegovoj ulozi glavnog portparola Saveza i dogovara brifinge i intervjue sa novinarima, konferencije za medije, novinarske obilaske, medijsko izvetavanje, podrku audiovizuelnim medijima i izlobe. Organizuju se programi saradnje u NATO zemljama i zemljama partnerima, posete, seminari i konferencije u razliitim zemljama koji obuhvataju uticajne linosti javnog mnenja, lanove parlamenata, nevladiih organizacija i eksperte iz raznih podruja. Obezbeuju se dotacije i drugi oblici podrke za posebne projekte, i distribuiraju tampana i elektronska izdanja. tampana i elektronska izdanja na raznim jezicima NATO zemalja i zemalja partnera pokrivaju itav niz tema koje se odnose na NATO i ona su dostupna irom sveta.

Internetske stranice NATO-a pruaju pristup najnovijim informacijama o politici i aktivnostima NATO-a i obuhvataju saoptenja za javnost, detaljnije informacije i slubene dokumente, kao i video intervjue, audio datoteke, prenose dogaanja koja se odnose na NATO u realnom vremenu i resurse medijske biblioteke NATO-a.

Osoblje takoe neposredno sarauje sa Savetnikom za javno informisanje predsednika Vojnog odbora (Public Information Adviser to the Chairman of the Military Committee) i pomae mu usklaivanju aktivnosti javne diplomatije sa drugim delovima Meunarodnog osoblja i u zasebnim celinama u strukturi NATO-a.

Saradnja sa naunom zajednicom

Od napada na Sjedinjene amerike drave 11. septembra 2001. godine i veeg fokusiranja NATO politike na nove izazove i pretnje koje obuhvataju terorizam, nauni program NATO-a daje veu podrku zajednikim

86


istraivakim projektima koji se odnose na odbranu od terorizma i od drugih bezbednosnih pretnji. Program uvruje saradnju izmeu NATO-a i zemalja partnera kroz razliite oblike mehanizama podrke koji obuhvataju: zajednike stipendije u prioritetnim podrujima, trenutno definisanim kao odbrana od terorizma; suprotstavljanje ostalim pretnjama bezbednosti; i prioritete zemalja partnera. Saradnja je uspostavljena izmeu naunika istraivaa iz zemalja lanica NATO-a i onih iz zemalja partnera ili zemalja Mediteranskog dijaloga koji ispunjavaju odgovarajue kriterijume. Jedan od vanih oblika ovog programa je podrka raunarskom umreavanju zemalja partnera, posebno u Centralnoj Aziji i Kavkazu.

Program takoe obuhvata dva dodatna istraivaka podruja - humanu i socijalnu dinamiku i drutvene nauke ukoliko su povezane sa pitanjima bezbednosti. Organizuju se studije i radionice koje okupljaju eksperte razliitih vladinih agencija iz zemalja lanica NATO-a, zemalja partnera i zemalja Mediteranskog dijaloga, kako bi se udruile meuvladine aktivnosti u vanom podruju ekoloke bezbednosti. Ova podruja obuhvataju: uinak vojnih aktivnosti na prirodnu okolinu; regionalne studije koje obuhvataju prekogranine aktivnosti; spreavanje sukoba koji su posledica nedostatka resursa; rizike u nastajanju za prirodnu okolinu i drutvo koji mogu da izazovu privrednu, kulturnu ili politiku nestabilnost; i netradicionalne pretnje bezbednosti. Primeri istraivanja iz ovog podruja obuhvataju bezbednost proizvodnje, distribucije i dopremanja namirnica, strategije odgovora na ugroavanje i bezbednost vodenih puteva, pristanita i luka.

Upravljanje osobljem, finansije i bezbednosni standardi

Efikasno upravljanje upravljanje Meunarodnim osobljem i svakodnevne aktivnositi glavnog sedita NATO-a iziskuju podrku, konferencijske usluge, informacije, upravljanje ljudstvom i finansijama kao i podrku bezbednosnih slubi.

Jedan od glavnih zadataka je upravljanje celokupnim ljudskim resursima i pitanjima razvoja Meunarodnog osoblja obuhvatajui administraciju, pronalaenje osoblja, ugovore, obuku, razvoj, efikasnost funkcionisanja, podrku zaposlenima, zdravstveno i socijalno osiguranje, politiku civilnog osoblja i kompenzacije i dodatna prava. Jedan od osnovnih univerzalnih principa je i princip rodne ravnopravnosti i raznolikosti osoblja koje radi u glavnom seditu NATO-a.

Jedna od odgovornosti Meunarodnog osoblja u upravljakom delu

87


glavnog sedita (Headquarters management) je nadzor NATO Centra za osoblje (NATO Staff Centre) koje podrazumeva ugostiteljstvo, sport i rekreativne sadraje. Drugi zadatak Meunarodnog osoblja je odravanje stalnih kontakata sa predstavnicima NATO Udruenja osoblja (NATO Staff Association). Usluge podrke koje prua upravljaki deo glavnog sedita obuhvataju konferencijske usluge (tumaenje i prevoenje) i usluge upravljanja informacijama i sistemima. One takoe obuhvataju usluge graenja i slubi koje su odgovorne za unutranje i spoljanje sadraje, odravanje i transport.

Civilni budet NATO-a zasnovan je na objektivno utemeljenom budetskom sistemu (objective-based budgeting, OBB). Zajedno sa Odborom za civilni budet (Civil Budget Committee), osoblje je odgovorno za kontrolu pripreme godinjeg budeta i za postupke odobravanja budeta koji se zasnivaju na politikim uputstvima Severnoatlantskog saveta. Osoblje takoe nadzire postupak nabavke od ugovaranja i kupovine do prijema, popisa i raspodele roba.

Finansijski kontrolor, kojeg imenuje Severnoatlantski savet, odgovara za povlaenje sredstava iz zemalja lanica i za kontrolu trokova u skladu sa finansijskim propisima NATO-a u okviru nadlenih budeta, pogotovo civilnog budeta, budeta novog glavnog sedita NATO-a i budeta za penzije.

Postupci menadmenta podvrgavaju se reviziji kako bi se ustanovili i kontrollisali glavni rizici upravljanja.

Postoji i nezavisni Meunarodni odbor revizora za NATO (International Board of Auditors for NATO) sastavljen od vladinih funkcionera iz revizorskih tela zemalja lanica koje imenuje Severnoatlanski savet a koji mu odgovaraju za reviziju finansijskih rauna raznih tela NATO-a u nadlenosti odgovarajuih budeta. Njihov glavni zadatak je da Savetu i vladama lanicama dokau da su zajedniki fondovi koriteni u namenske svrhe i da su izdaci odobreni putem odgovarajuih materijalnih i financijskih odobrenja.

Osigurana je organizaciona, proceduralna i administrativna podrka za sve slubene sastanke na nivou ambasadora, ministara kao i za sastanke na vrhu, kao i za posebna dogaanja u i izvan glavnog sedita NATO-a. Isto osoblje tesno sarauje sa Kabinetom generalnog sekretara (Private Office of the Secretary General) na kom lei celokupna odgovornost za rukovoenje Organizacijom.

Uz to, postoji Nezavisna kancelarija Meunarodnog osoblja koja je

88


odgovorna za usklaivanje i primenu bezbednosnih standarda u NATO-u. Ova kancelarija sprovodi povremenu kontrolu bezbednosnih sistema i odgovorna je za obezbedjenje glavnog sedita NATO-a u Briselu. Osim toga ova kancelarija je odgovorna i za sveobuhvatnu usklaenost bezbednosti NATO-a meu zemljama lanicama, zemljama partnerima, zemljama Mediteranskog dijaloga i civilnim i vojnim tijelima NATO-a, za pravilnu primenu bezbednosne politike NATO-a u Savezu, i za procenu i primenu kontramera protiv teroristikih i obavetajnih pretnji.

Kancelarija ima tri glavna zadatka u pogledu bezbednosti politike, bezbednosti obavetajnih podataka i bezbednosti zatite.

U pogledu kontrole bezbednosne politike, po ovlaenju Severnoatlantskog saveta vri se pregled i kontrola u zemljama lanicama NATO-a, u civilnim i vojnim telima NATO-a i u zemljama partnerima i zemljama Mediteranskog dijaloga u cilju izdavanja sertifikata o ispravnoj zatiti NATO podataka. Razvija se i revidira bezbednosna politika, kancelarija, uredbi, uputstava i dokumenata podrke koju razmatra NATO Odbor za bezbednost a, prema potrebi i Severnoatlantski savet. Pregovara se o bezbednosnim aranmanima sa zemljama nelanicama NATO- a i sa meunarodnim organizacijama kojima se dostavljaju zatieni materijali NATO-a u cilju podrke aktivnostima saradnje koje je odobrio Severnoatlantski savet. Uz to, sprovode se bezbednosne akreditacije za komunikaciono- informativne sisteme u civilnim telima NATO-a i daju saveti o aspektima bezbednosti podataka u odnosu na multinacionalne komunikacijsko-informativne sisteme NATO-a. Takoe je potrebno obezbeivanje primene postupaka upravljanja bezbednosnim rizicima u civilnim telima NATO-a kao i koordinacije NATO elemenata u metodologiji procene bezbednosnih rizika.

Bezbednosna obavetajna zatita bavi se kontraobavetajnom politikom i kontrolom celokupnog NATO sistema i prua informacije u pogledu pretnji Severnoatlantskom savetu i drugim glavnim telima za odluivanje i Vojnom odboru, kroz Odeljenje za podatke o teroristikoj pretnji (Terrorist Threat Intelligence Unit). Ovo osoblje koordinie rad NATO Specijalnog odbora (NATO Special Committee) i istovremeno slui kao njegov sekretarijat. Ono takoe podrava i, u ogranienom broju sluajeva, vodi posebne postupke i kontrapijunske istrage, kontrolie sva pitanja koja se odnose na bezbednost zaposlenih u glavnom seditu NATO-a i NATO civilnih i vojnih tela i rukovodi Timom za linu zatitu Generalnog sekretara (Secretary Generals Close Protection Unit).

Bezbednost zatite obuhvata itav niz elemenata: usklaivanje programa i operacija bezbednosne zatite to podrazumeva mere bezbednosti

89


za fizika lica, zaposlene i podatke u glavnom seditu NATO-a; pruanje saveta o merama bezbednosne zatite novog glavnog sedita NATO-a; usklaivanje bezbednosnih aspekata NATO ministarskih sastanaka i drugih sastanaka na visokom nivou u glavnom seditu NATO-a, u zemljama lanicama i zemljama partnerima; pod NATO-ovim Programom odbrane od upada u informatike sisteme (Cyber Defence Programme) obavlja kontrolu i rukovodi NATO Koordinacionim centrom za odgovor na raunarske incidente (NATO Computer Incident Response Capability Coordination Centre, NCIRC CC) koji je odgovoran za koordinaciju u celom NATO-u za svest o zatiti podataka i za reakcije na incidente u pogledu bezbednosti raunara u odnosu na kompjuterske viruse i napade na mree.

90


POGLAVLJE 9VOJNA ORGANIZACIJA I STRUKTURE

U prethodnim poglavljima opisano je glavno sedite NATO-a u Briselu, koje je politiki centar Saveza. To je takoe mesto gde se sastaju stalni predstavnici na nivou ambasadora u Severnoatlantskom savetu pod predsedavanjem Generalnog sekretara kako bi raspravili i odobrili politiku NATO-a. Ovo poglavlje se bavi vojnim delovima Organizacije tj. Vojnim odborom (koji je via vojna vlast NATO-a), dvojicom Stratekih komandanata i strukturom vojne komande. U svom radu, Vojni odbor ima podrku Meunarodnog vojnog osoblja, to je opisano u sledeem poglavlju.

Vojni odbor

Vojni odbor (MC) predstavlja viu vojnu vlast NATO-a pod sveobuhvatnom politikom vlau Severnoatlantskog saveta i, prema potrebi, pod nadlenou Odbora za odbrambeno planiranje i Grupe za nuklearno planiranje. Vojni odbor sastaje se pod predsedavanjem izabranog predsedavajueg (CMC), a predstavlja glavno vojno savetodavno telo za Severnoatlantski savet, Odbor za odbrambeno planiranje i Grupu za nuklearno planiranje. lanovi odbora su visoki vojni oficiri koji imaju ulogu nacionalnih vojnih predstavnika (MILREPs) u stalnom zasedanju predstavljajui svoje naelnike odbrane (CHODs). Budui da Island nema vojne snage njega predstavlja civilno lice. Vojni odbor takoe se redovno sastaje na viem nivou, i to na nivou naelnika odbrane, kada se pozivaju i dvojica Stratekih komandanata NATO-a.

Vojni predstavnici predstavljaju svoje drave i njihove najbolje kapacitete, ostajui ujedno otvoreni za pregovore i rasprave koji vode konsenzusu. To esto znai da se postie dogovor o prihvatljivim kompromisima kada je to u interesu Saveza kao celine i kada slui afirmaciji njegovih ukupnih ciljeva i politikih instrukcija. Stoga, vojni predstavnici imaju odgovarajua ovlaenja u okviru kojih pomau Vojnom odboru da ispuni svoje zadatke i brzo postigne adekvatna reenja.

Odbor je odgovoran da politikim funkcionerima NATO-a predlae mere koje se smatraju nunim za zajedniku odbranu NATO-a i za primenu operativnih odluka koje donosi Severnoatlantski savet. Njegova glavna uloga je da daje uputstva i savete u oblasti vojne politike i strategije. Isto

391


tako u vojnim pitanjima obezbeuje instrukcije Stratekim komandantima NATO-a, iji predstavnici prisustvuju njegovim sednicama, i odgovara za celokupno voenje vojnih poslova Saveza pod rukovodjenjem Saveta kao i za efikasan rad svojih agencija.

Vojni odbor pomae u razvijanju sveobuhvatnih stratekih koncepcija Saveza i priprema godinju dugoronu procenu jaine i kapaciteta zemalja i regiona koji predstavljaju rizik za interese NATO-a. U vremenima kriza, napetosti ili rata, dodatne odgovornosti Odbora koje se odnose na vojne operacije Saveza (kao to su one na Kosovu ili u Avganistanu) sastoje se u savetovanju Saveta i Odbora za planiranje odbrane o vojnoj situaciji i davanju preporuka o upotrebi vojne sile, sprovoenju planova u sluaju krize i razvijanju prikladnih pravila upotrebe snaga (rules of engagement).

Vojni odbor sastaje se svakog etvrtka, posle redovnih sastanaka Saveta sredom, tako da moe odmah da sledi odluke Saveta. U praksi, sastanci mogu da se odravaju kad god je potrebno, pa i Savet i Vojni odbor zasedaju ee. Kao rezultat uloge Saveza na Kosovu i u Avganistanu i njegove uloge podrke Iraku i Sudanu, postoji pojaana potreba za uestalijim sednicama Saveta i Vojnog odbora kako bi raspravili operativna pitanja. Poslednjih godina usled unutranje i spoljanje reforme strukture Saveza, razvoja partnerstva i saradnje s drugim zemljama, stvaranja novih institucija koje nadgledaju taj razvoj, a pogotovo usled pojave novih pretnji i razvoja uloge Saveza u borbi protiv terorizma dolo je do znatnog poveanja uestalosti sastanaka svih tela Saveza koja donose odluke.

Vojni odbor, na sednici naelnika odbrane (Chiefs of Staff Session), obino se sastaje tri puta godinje. Dva sastanka se odravaju u Briselu, dok je domain jednog sastanka, po principu rotacije, jedna od zemalja lanica NATO-a.

U okviru Evroatlanskog saveta za partnerstvo (Euro-Atlantic Partnership Council, EAPC) i Partnerstva za mir (Partnership for Peace, PfP), Vojni odbor se redovno sastaje sa EAPC/PfP zemljama na nivou nacionalnih vojnih predstavnika (jedanput meseno) i na nivou naelnika odbrane (dva puta godinje) kako bi se raspravljalo o temama vojne saradnje. Vojni odbor u razliitim sastavima takodje se sastaje u okviru Saveta NATO-Rusija i Komisije NATO-Ukrajina.

Od januara 2001. godine, Vojni odbor NATO-a odrava redovne sastanke sa Vojnim odborom Evropske unije na kojima se raspravlja o temama od zajednikog interesa vezanim uz bezbednost, odbranu i upravljanje krizama. Prvi sastanak Vojnog odbora na sednici naelnika obrane na kojem su uestvovali efovi odbrane zemalja Mediteranskog dijaloga, odran je u novembru 2004. godine.

92


Predsedavajui Vojnog odbora

Predsedavajueg Vojnog odbora (Chairman of the Military Committee) predlau naelnici odbrane, a imenuje se na dunost u trajanju od tri godine. On radi u meunarodnom interesu, a njegova nadlenost potie od Vojnog odbora kome odgovora za izvravanje svojih dunosti. Predsedavajui Vojnog odbora obino predsedava svim sastancima odbora, a u njegovom odsustvu to ini Zamenik predsedavajueg Vojnog odbora (Deputy Chairman of the Military Committee, DCMC).

Predsedavajui Vojnog odbora je i portparol i predstavnik tog odbora. On rukovodi svakodnevnim poslovima i u ime odbora izdaje potrebna uputstva i instrukcije direktoru Meunarodnog vojnog osoblja (Director of the International Military Staff, DIMS). On predstavlja Vojni odbor pri susretima na visokom nivou kao to su oni Severoatlanskog saveta, Odbora za planiranje odbrane i Grupe za nuklearno planiranje, pruajui kada zatreba savete u pogledu vojnih pitanja.

Na osnovu svog poloaja, predsedavajui odbora takoe ima vanu javnu ulogu on je visoki vojni portparol Saveza u kontaktima sa tampom i i medijima. On obavlja slubene posete i predstavnike dunosti u ime Odbora, kako u NATO zemljama tako i u zemljama sa kojima NATO razvija ue kontakte u okviru programa Partnerstvo za mir, Evroatlanstkog saveta za partnerstvo, Saveta NATO-Rusija, Komisije NATO-Ukrajina i Mediteranskog dijaloga. Predsedvajui je takoe ex-oficio predsedavajui i NATO Akademskog savetodavnog odbora Visokog koleda odbrane (NATO Defense College Academic Advisory Board).

NATO-ovi Strateki komandanti

Strateki komandanti - Vrhovni savezniki komandant za Evropu (SACEUR) i Vrhovni savezniki komandant za transformaciju (SACT) odgovorni su Vojnom odboru za ukupan smer i voenje svih vojnih pitanja Saveza u okviru svojih podruja odgovornosti. Oni takoe savetuju Vojni odbor u pogledu svojih komandnih odgovornosti. Obino uestvuju na sastanku Vojnog odbora u sastavu naelnika odbrane (Chiefs of Staff Session), ali, kada zatreba , mogu biti pozvani da podnesu kratke izvetaje Vojnom odboru u stalnom sazivu (Permanent Session). Pri obavljanju svakodnevnih dunosti, svaki od njih u glavnom seditu NATO-a ima svog predstavnika u inu generala. Oni im pomau u uspostavljanju tenjih kontakata sa politikim i vojnim osobljem glavnog sedita NATO-a i garantuju da e protok informacija i komunikacija biti efikasan u oba smera. Ovi

93


predstavnici prisustvuju sastancima Vojnog odbora na stalnim sednicama i savetuju ga u pogledu poslova koji se odnose na njihove komande.

Vojno-komandna struktura

Vojno-komandna struktura NATO-a (Military Command Structure), koja se razlikuje od strukture NATO snaga (NATO Force Structure), predstavlja mehanizam koji omoguava vojnim liderima NATO-a komandovanje i kontrolu nad snagama koje su dodeljene za zdruene operacije koje obuhvataju vie vidova kopnenu vojsku, mornaricu i ratno vazduhoplovstvo. Ona se temelji na hijerarhijskoj strukturi stratekih i potinjenih komandi.

Struktura NATO snaga sastoji se od organizacionih dogovora kojima se udruuju snage zemalja lanica, stavljene na privremeno ili stalno raspolaganje NATO-u, zajedno sa njihovim pridruenim komandama i kontrolnim strukturama, bilo kao deo NATO-ovih multinacionalnih snaga bilo kao dodatni nacionalni doprinos NATO-u. Ove snage stavljaju se na raspolaganje NATO operacijama u skladu sa unapred odreenim kriterijumiima sposobnosti.

Promene koje su unesene u Strukturu NATO snaga tokom poslednjih godina naglasile su manje, mobilnije snage koje mogu da budu fleksibilno upotrebljene u nizu vojnih zadataka. To je suprotnost u odnosu na veliku koncentraciju snaga pod tekim naoruanjem smetenim u stalnom nepokretnom tabu, to je bilo obeleje hladnoratovskih struktura snaga. Dok su ove potonje bile opremljene i obuene za velike odbrambene operacije protiv invazije, veina snaga koje ine dananju strukturu NATO snaga organizovane su na nain da se mogu hitno prebaciti na krizno podruje i da su sposobne da svoje zadatke obavljaju van svojih domicilnih baza.

Promene u strukturi snaga zahtevale su paralelne promene i u NATO-ovoj komandnoj strukturi (NATO Command Structure). One su bile fokusirane na smanjenje broja komandi i na racionalizaciju sistema komandovanja i kontrolne povezanosti razliitih elemenata koji zajedno ine vojne kapacitete NATO-a. Cilj promena bio je da Stratekim komandantima NATO-a omogue efikasnije komandovanje i kontrolu snaga koje su im dodeljene, koristei itav niz vojnih kapaciteta potrebnih za preduzimanje onih operacija koje bi im mogle biti poverene u dananjem znatno razliitom bezbednosnom okruenju.

Dananja komandna struktura NATO-a odraava promenljive bezbednosne

94


okolnosti koje se pripisuju brojnim faktorima: pridruivanje novih zemalja lanica; razvijajue strateko partnerstvo NATO-a s Evropskom unijom; saradnju NATO-a sa zemljama partnerima i odnosi sa drugim ne-NATO zemljama; nove bezbednosne izazove koji obuhvataju rastue pretnje terorizma i irenje oruja za masovno unitavanje. Komandna struktura osmiljena je da se uhvati u kotac s moguim zadacima, rizicima i pretnjama koji se odnose na itav Savez, i da se sa njima suoi na mestu i u vreme koje odreuje Severnoatlantski savet.

U sreditu komandne strukture su dve strateke komande. Jedna od njih je fokusirana na planiranje i obavljanje svih operacija koje je odobrio Severnoatlantski savet. Druga komanda bavi se transformacijom vojnih kapaciteta NATO-a kako bi se zadovoljili promeljinjivi zahtevi i Savezu na raspolaganje stavile vojne snage koje bi izvravale itav niz poverenih vojnih zadataka. Postupak transformacije je stalan. On iziskuje anticipativni razvoj i uklapanje inovativnih koncepcija, doktrina i sposobnosti stvorenih kako bi se poboljali efikasnost i interoperabilnost snaga s kojima NATO i zemlje partneri mogu da raspolau u vojnim operacijama pod vostvom NATO-a.

Postoji odreeni broj potinjenih vojnih komandi i drugih delova komandne strukture koji su smeteni u razliitim zemljama lanicama NATO-a.

Razdvajanjem odgovornosti strateke komande po operativnoj i funkcionalnoj liniji, sve operativne odgovornosti koje su pre delili Saveznika komanda za Evropu i Saveznika komanda za Atlantik dodeljene su jednoj stratekoj komandi, sa seditem u Evropi, a koja se zove Saveznika komanda za operacije (Allied Command Operations, ACO), u Monsu (Belgija), pod nadlenou Vrhovnog saveznikog komandanta za Evropu (SACEUR). Postavljeni oficir je tzv. oficir sa dve kape (dual- hatted) i istovremeno je Komandant Komande SAD-a za Evropu (Commander of the United States European Command).

Na slian nain, druga strateka komanda, znana kao Saveznika komanda za transformaciju (Allied Command Transformation, ACT), ima sedite u Sjedinjenim Amerikim Dravama i pod nadlenou je Vrhovnog saveznikog komandanta za transformaciju (SACT) koji je istovremeno Komandant Komande zdruenih snaga SAD-a (Commander of the United States Joint Forces Command). Na ovaj nain odrava se snana transatlantska veza, a u isto vreme NATO snage imaju osiguran pristup postupku transformacije koji su Sjedinjene Amerike Drave preduzele u pogledu svojih vojnih snaga.

Oba NATO-ova strateka komandanta obavljaju uloge i misije koje im je

95


dodelio Severnoatlantski savet ili, u nekim okolnostima, Odbor za planiranje odbrane NATO-a pod nadlenou Vojnog odbora. Njihove odgovornosti i zadaci zasnivaju se na ciljevima koji su istaknuti u Stratekom konceptu Saveza i u odreenim dokumentima Vojnog odbora. Uopteno, one su opisane kako sledi:

Vrhovni savezniki komandant za Evropu (SACEUR)

Zadatak Vrhovnog saveznikog komandanta za Evropu (Supreme Allied Commander Europe, SACEUR) u Saveznikoj komandi za operacije (Allied Command Operations, ACO) je ouvanje mira, bezbednosti i teritorijalnog integriteta zemalja lanica Saveza uz pomo procene rizika i pretnji, vojnog planiranja i prepoznavanja i zahtevanja snaga koje su potrebne za preduzimanje itavog niza misija Saveza na nain i u vreme koje je odredio Severnoatlantski savet i na mestu gde mogu biti potrebne.

SACEUR doprinosi saveznikim dogovorima o upravljanju krizom i osigurava efikasnu odbranu teritorija NATO zemalja i njihovih snaga. U sluaju izbijanja agresije, ili ako Severnoatlantski savet smatra da je agresija neizbena, SACEUR sprovodi sve vojne vebe koje su pod ovlaenjima i u kapacitetima njegove komande, a koje su potrebne za: iskazivanje saveznike solidarnosti i spremnosti za ouvanje integriteta teritorija Saveza; osiguranje mira na morima i ouvanje morskih putnikih i privrednih puteva; i za ouvanje bezbednosti zemalja lanica NATO-a ili njeno uspostavljanje u sluaju da je ta bezbednost bila naruena.

Saveznika komanda za operacije takoe doprinosi da snage koje popunjavaju Strukturu NATO snaga raspolau, sada i u budunosti, sa efikasnom kombinovanom ili zdruenom vojnom komandom koja je u mogunosti da pokrene vojne kapacitete koji su neophodni za izvravanje njihovih zadataka. Pri tome ona se konsultuje sa Saveznikom komandom za transformaciju sa kojom sinhronizuje operativne aktivnosti i elemente komandne strukture koji imaju operativnu ulogu u reformi Saveza.

Ostali zadaci pod nadlenou Vrhovnog saveznikog komandanta za Evropu obuhvataju:

- doprinos stabilnosti evroatlantskog regiona uz pomo razvoja i uestvovanja u vojno-vojnim kontaktima i u ostalim operacijama i vebama koje se preduzimaju u okviru Partnerstva za mir (PfP) i aktivnostima u razvijanju odnosa NATO-a sa Rusijom, Ukrajinom i zemljama Mediteranskog dijaloga;

96


- realizaciju analiza na stratekom nivou za identifikaciju nedostataka u sposobnostima i u odreivanju prioriteta;

- upravljanje resursima za operacije i vebe koje je dodelio NATO i obavljanje operativnih misija i zadataka koje je odredio Severnoatlantski savet;

- zajedno sa Saveznikim komandantom za transformaciju, razvija i sprovodi program obuke i vebi u kombinovanim i zdruenim postupcima za vojne komande i snage NATO-a i partnerskih drava.

Vrhovni savezniki komandant za transformaciju (SACT)

Saveznika komanda za transformaciju (Allied Command Transformation, ACT) je u nadlenosti Vrhovnog saveznikog komandanta za transformaciju (Supreme Allied Commander Transformation, SACT), ije se odgovornosti mogu saeti kako sledi:

- doprinos ouvanju mira, bezbednosti i teritorijalne celovitosti zemalja lanica Saveza preuzimanjem vodee uloge na nivou strateke komade u reformi vojnih struktura, snaga, kapaciteta i doktrina NATO-a, kako bi se poboljala vojna efikasnost Saveza;

- sprovodjenje operativne analize na stratekom nivou, u saradnji s ACO- om, uz odreivanje prioriteta, kako bi se prepoznali vrsta i obim zahteva sposobnosti i interoperabilnosti, a rezultati usmerili prema celokupnom postupku planiranja odbrane NATO-a;

- integracija i sinhronizacija NATO-ovih reformskih nastojanja, u saradnji s ACO-om, sa operativnim aktivnostima i sa drugim elementima komandne strukture kako bi se doprinelo da NATO snagama, sada i u budunosti, budu na raspolaganju efikasne kombinovane ili zdruene vojne komande koje su u mogunosti da raunaju na vojne kapacitete neophodne u izvravanju njihovih zadataka;

- istraivanje koncepcija i afirmacija doktrine razvoja;

- izvoenje eksperimenata i pruanje podrke u postupcima istraivanja i prikupljanja podataka koji su deo razvoja novih tehnologija; u izvravanju ovih zadataka radi zajedno sa odgovarajuim NATO slubama i odborima za voenje projekata kako bi se uoile mogunosti za poboljanu interoperabilnost i standardizaciju, i tako omoguila kvalitetna reforma sposobnosti za dobrobit Saveza;

- upravljanje zajedniki finansiranim resursima dodeljenim za programe reforme NATO-a kako bi se obezbedila pravovremena i racionalna reenja za operativne zahteve;

97


- sprovodjenje programa obuke i obrazovanja kako bi se Savezu obezbedili rukovodioci,eksperti i tabno osoblje obueno u okviru zajednikih normi NATO-a i sposobno za efikasan rad u kombinovanom i zdruenom vojnom okruenju;

- ustanovljavanje i realizacija procedura stvorenih da se obezbedi trajna prilagoenost organizacija, koncepcija, resursa i programa obrazovanja potrebnih za afirmaciju reforme NATO-a;

- davanje podrke zahtevima uvebavanja Saveznike komande za operacije u svim fazama planiranja, izvravanja i procene.

Podela uloga i odgovornosti

Dok nova komandna struktura predvia blisku saradnju izmeu dve strateke komande, postoji i jasna podela njihovih pojedinanih odgovornosti kako bi se izbegla nepotrebna preklapanja i dvostruki napori. Zato svaka komanda ima jasno identifikovane vodee uloge i uloge podrke. U posebnim podrujima gde jedna strateka komanda ima vodeu ulogu, ona je odgovorna za slubeni input Vojnom odboru, ali joj, prema potrebi, u tome pomo prua i druga strateka komanda. I suprotno, tamo gde ova strateka komanda ima ulogu podrke, za usmeravanje saveta na komadnom i tabnom nivou ona je odgovorna stratekoj komandi koja ima vodeu ulogu.

Dok obe strateke komande imaju odgovornosti koje se odnose na postupak planiranja odbrane NATO-a, a da bi se obezbedio dobro organizovan i koherentan postupak, Saveznika komanda za transformaciju preuzela je vodeu ulogu za vojne aspekte kao to su revizija odbrambenih zahteva, planiranje snaga, planiranje naoruanja i logistike, planiranje komande i kontrole, kao i za Postupak planiranja i revizije partnerstva za mir (Partnership for Peace (PfP) Planning and Review Process). Saveznika komanda za operacije nadlena je za vojne aspekte planiranja za sluaj civilnih vanrednih situacija, za nuklearno planiranje i za procenu adekvatnosti i rizika u planiranju snaga.

Komandovanje i kontrola nad snagama, to obuhvata i operativno planiranje, u nadlenosti je SACEUR-a. S druge strane, kada se radi o zdruenim i kombinovanim konceptima i doktrinama, to obuhvata i vojne koncepcije PfP, odgovornost lei na SACT-u koji koristi lekcije nauene u operacijama i na vebama kao osnovu za unoenje promena koje se odnose na koncepcije, doktrinu i sposobnosti. Oni potom postaju osnov stratekih uputstava i procedura za operacije koje je razvila Saveznika komanda za operacije.

98


Obe strateke komande imaju vlastitu strukturu upravljanja i vlastiti budet, kao i individualne odgovornosti koje se odnose na njih, a obuhvataju strateko upravljanje, finansijsko planiranje i upravljanje resursima.

Upravljanje paketima sposobnosti je jo jedna od odgovornosti koju dele obe strateke komande. SACT je fokusiran na razvoj sposobnosti kako bi se unapredila zdruena i kombinovana efikasnost celog niza misija Saveza. SACEUR je odgovoran za razvoj sposobnosti potrebnih pri voenju operacija.

Na obavetajnom podruju, Saveznika komanda za operacije obezbeuje podrku uz pomo obavetajnih podataka za operativno planiranje same operacije, dok je Saveznika komanda za transformaciju koncentrisana na dugoronu analizu obavetajnih koncepcija i trendova. Slino tome, na podruju komunikaciono-informacionih sistema, raspodela odgovornosti omoguava ACO-u da se usredsredi na operativno planiranje i identifikovanje nedostatka, dok je ACT fokusiran na budue koncepcije, kapacitete i strukture.

Kada je re o vebama, obuci, proceni i ekperimentisanju, SACT ima vodeu ulogu u NATO i PfP zdruenom individualnom obrazovanju i obuci, i s tim u vezi povezanim uputstvima. Osmiljavanje, voenje i procena eksperimenata za pomo u razvoju i u proveri koncepcija, doktrina i tehnologije u nastajanju, deo su zadataka SACT-a. Tenje usklaivanje sa SACEUR-om i zemljama lanicama odvija se u odnosu na raspored i dostupnost snaga za obuavanje, uvebavanje i eksperimentisanje to se preduzima zarad ispunjenja reformskih ciljeva.

Zajednika obuka dodeljenih snaga NATO-a i PfP-a kao i potinjenih delova operativne komandne strukture odgovornost su SACEUR-a kome u osmiljavanju, planiranju i proceni vebi podrku daje ACT.

Saveznika komanda za transformaciju ima vodeu ulogu na podruju naunog istraivanja i razvoja, iako Saveznika komanda za operacije sprovodi i sopstvene operativne analize i obezbedjuje tehniku podrku za komadnu strukturu i operacije.

Operativna struktura

Sve NATO operacije koriste rasporedive ili statike elemente i kapacitete NATO-a dostupne integrisanoj komandnoj strukturi i strukturi snaga, i dizajnirane su prema posebnim zahtevima i izazovima svake operacije. Ovaj postupak se primenjuje bilo da je Savez preduzeo operacije kao

99


odgovor na pretnju jednoj ili veem broju zemalja lanica shodno lanu 5. Severnoatlantskog sporazuma ( poznte kao operacije iz lana 5.) bilo da su u pitanju operacije podrke miru ili nekim drugim vojnim operacijama o kojima odluuje Severnoatlantski savet (operacije van lana 5.).

Komadna i kontrolna struktura deluje na tri nivoa, stratekom, operativnom i nivou vida .

Na stratekom nivou Saveznike zdruene snage angauju se u politiko-vojnom okviru, usvojenom na Vojnom odboru, potvrenom od Severnoatlantskog saveta, a koji je osmiljen radi ispunjavanja stratekih ciljeva Saveza. Celokupno komadovanje bilo kojom operacijom, na stratekom nivou preuzima SACEUR koji taj zadatak obavlja iz taba Saveznike komande za operacije u Vrhovnoj komandi saveznikih snaga za Evropu (Supreme Headquarters Allied Powers in Europe, SHAPE) u Monsu (Belgija). SACEUR je odgovoran za pripremanje i voenje svih vojnih operacija Saveza shodno raspodeli odgovornosti izmeu stratekih komandi. On izdaje strateka uputstva potinjenim komandantima i usklauje multinacionalnu podrku, pojaanja i udeo razliitih delova i vidova u komadnoj strukturi.

U okolnostima kad su politike odluke donete na osnovu okvirnog dogovora postignutog izmeu NATO-a i Evropske unije o pomoi NATO-a u vojnim operacijama pod vostvom EU, od SACEUR-a se takoe mogu zahtevati tabni kapaciteti za te operacije, u kojima mogu da uestvuju svi saveznici.

Uee zemalja partnera u dogovorima oko komadovanja utvreno je na slian nain u utvrenom politiko-vojnom okviru PfP operacija pod vostvom NATO-a.

Na operativnom nivou, planiranje i voenje operacija koje se zasnivaju na dobijenim stratekim vojnim uputstvima u nadlenosti je imenovanog komandanta na operativnom nivou koji svoje zadatke izvrava kroz zdruenu stalnu ili rasporedivu operativnu komandu.

Savez ima tri stalne zdruene komande na operativnom nivou: dve Komande zdruenih snaga (Joint Force Command (JFC) Headquarters) u Brunsumu ( Holandija) i Napulju (Italija) i treu Zdruenu komandu manjeg obima (Joint Headquarters) u Lisabonu (Portugal). Postoje razliiti aranmani koji obezbeuju da u sluaju potrebe mogu istovremeno da se vode najmanje dve operacije, da moe da im se daje podrka u toku zadatog vremena i da njihovi raznorodni delovi mogu da se rotiraju. Odgovornost operativnog komandovanja i nadzora nad NATO snagama za odgovor (NATO Response

100


Force), po principu rotacije, snose tri Zdruene komande.

Obe Komande zdruenih snaga imaju potinjene kopnene, pomorske i vazduhoplovne komande (Component Commands). Trea Zdruena komanda nema odgovornost stalne operativne komande i ona je prvenstveno odgovorna za podrku operacijama Kombinovanih i zdruenih namenskih snaga (Combined Joint Task Force).

Na treem nivou komandne i kontrolne strukture postoje: dve komande za kopnene snage (Component Command-level land headquarters) u Nemakoj (Hajledberg) i paniji (Madrid); dve komande vazduhoplovstva (Component Command air headquarters) u Nemakoj (Ramtajn) i Turskoj (Izmir); i dve mornarike komande Component Command-Maritime headquarters) u Engleskoj (Nortvud) i Italiji (Napulj.)

Svakoj od pomenutih komandu podrku pruaju specijalizovane celine i potinjeni delovi u zavisnosti od prirode i obioma operacija, a to, u sluaju potrebe, moe biti pojaano dodatnim elementima i osobljem odgovarajueg nivoa spremnosti i obuenosti.

Uz ove pomenute komande, Saveznika komanda podmornikih snaga smetena u Norfolku (Virginia, SAD) potinjena SACEUR-u i finansirana od strane SAD-a, snosi glavnu odgovornost za ukupnu koordinaciju pitanja podmorniarstva u saradnji sa komandama mornarice u Nortvudu i Napulju.

Proces i struktura transformacije

Transformacija vojnih kapaciteta NATO-a obuhvata tesno povezane funkcije usmerene ka reavanju izuzetno vanih zadataka uvoenja poboljanja kapaciteta Saveza, neophodnih u suoavanju sa izazovima postojeeg i budueg bezbednosnog okruenja. Ove funkcije, naprimer, obuhvataju procenjivanje budueg bezbednosnog okruenja, odreivanje buduih zdruenih koncepcija na stratekom nivou, razvijanje, integrisanje i testiranje novih operativnih koncepcija, doktrina, organizacionih struktura, kapaciteta i tehnologija i doprinos sprovodjenju poboljanja.

Organizacija Saveznike komande za transformaciju osmiljena je kako bi se, u razliitim procesima pokrenutim u cilju poboljanja, postiglo celovito i objedinjeno okruenje transformacije. Proces se sastoji od nekoliko razliitih, ali povezanih funkcija koje obuhvataju: strateke koncepcije, politiku i identifikaciju potreba; planiranje i primenu kapaciteta, zdrueni i kombinovani koncepcijski razvoj, eksperimentisanje, procenu i doktrinu,

101


istraivanje buduih kapaciteta i tehnologija; i obuavanje i obrazovanje.

SACT-ov tab u Norfolku usko sarauje sa Komandom zdruenih snaga SAD-a i predstavlja centar za nadzor celokupnog procesa reforme i usklaivanja gore navedenih funkcija. Njegov rad zasniva se na mrei centara i celina u vojnoj strukturi NATO-a, smetenih u Evropi i Severnoj Americi, koji doprinose razliitim aspektima procesa transformacije. Neki od ovih centara ili celina pruaju podrku u vie funkcija ili postupaka.

Kad je re o organizaciji, uz tab u Norfolku, Saveznika komanda za transformaciju raspolae sa ACT timom (ACT Staff Element) smetenim u glavnom seditu NATO-a u Briselu koji pomae predstavniku SACT- a u Vojnom odboru. Osim njega postoji jo jedan ACT tim koji ima sedite gde i SHAPE obezbedjujui vezu i usklaenost sa Saveznikom komandom za operacije, Meunarodnim osobljem, Meunarodnim vojnim osobljem, nacionalnim vojnim predstavnicima i ostalim NATO telima i agencijama koji su odgovorni za planiranja odbrane i resursa kao i za pitanja primene.

U okviru strukture ACT-a takoe postoji Centar za zdrueno ratovanje (Joint Warfare Centre, JWC) sa seditem u Stavangeru (Norveka) koji unapreuje i sprovodi NATO-ovo zdrueno i kombinovano eksperimentisanje, analize i postupke razvoja doktrine kako bi se do maksimuma poveala sinergija reforme i poboljali kapaciteti i interoperabilnost NATO-a. Centar doprinosi razvojnom radu na novim tehnologijama, modeliranju i simulaciji, i rukovodi obukom i programima razvoja za nove koncepcije i doktrinu.

Struktura ACT-a obuhvata Centar za zdruenu analizu i nauene lekcije (Joint Analysis and Lessons Learned Centre) sa seditem u Monsantu (Portugal) koje rezultate zdruene analize i nauenih lekcija upisuje u mreu transformacije.

Kroz rad Centra za obuku zdruenih snaga (Joint Force Training Centre) sa seditem u Bidgou (Poljska), JWC obezbeuje programe obuke za podrku obe strateke komande i doprinosi ocenjivanju obuke zdruenih snaga koju vri Saveznika komanda za operacije. Ovaj centar odrava slubene kontakte sa ostalim NATO agencijama i telima kao i sa nacionalnim i multinacionalnim centrima i institucijama obuke.

Centar za podmorska istraivanja (Undersea Research Centre) u La Specii (Italija), rukovodi istraivanjima i integrie nacionalna nastojanja u podrci podmorskim operativnim i zahtevima transformacije NATO-a, a Centar za operativnu obuku u zapreavanju na moru (NATO Maritime Interdiction Operational Training Centre) je u Grkoj (Souda Bay).

Takoe, u vojnoj strukturi NATO-a postoji odreeni broj obrazovnih

102


institucija koji obuhvata NATO-ov koled za odbranu (NATO Defence College) u Rimu (Italija), NATO kolu (NATO School) u Oberammergauu (Nemaka) i NATO CIS kolu (NATO CIS School) u Latini (Italija) ije aktivnosti koordinie Saveznika komanda za transformaciju.

Vie strunih centara (Centres of Excellence), osnovanih na nacionalnom ili multinacionalnom nivou, putem eksperimentisanja omoguava napredak interoperabilnosti i kapaciteta, testiranje i razvoj doktrine i potvrivanje novih koncepcija. Saradnja izmeu centara za usavravanje i Stratekih komandi zasniva se na osnovu posebnih memoranduma o razumevanju izmeu lanica uesnica i odgovarajue Strateke komande.

Vojne snage

U principu, NATO nema nezavisne vojne snage osim onih koje su mu dodelile zemlje lanice. Stoga, kada Severnoatlantski savet i donese odluku o poetku neke operacije, zemlje lanice moraju da dodele snage za raspolaganje kroz proces stvaranja snaga (force generation process). Ovaj proces moe da obuhvati i zemlje nelanice NATO-a, kao to su zemlje u okviru Partnerstva za mir (PfP) i Mediteranskog dijaloga. Kada takve snage zavre sa svojom misijom, one se vraaju u svoje nacionalne vojne strukture.

Zajedniki rad zahteva kompatibilnost opreme i zadovoljavajui nivo interoperabilnosti, naprimer da bi se omoguili sanabdevanje gorivom i logistika podrka koje prua druga drava. Snage NATO-a i partnerskih zemalja takoe se zajedno uvebavaju, uestvuju na kursevima standardizovanih operativnih procedura i jezika, sprovode vojne simulacije i uestvuju u drugim multinacionalnim vebama, to sve zajedno doprinosi poboljanju njihovog uea kombinovanim (multinacionalnim) operacijama.

Meutim, postoji odreen broj zajednikih kapaciteta odbrane medju kojima je najznaajnija flota aviona Vazdunog sistema za rano upozorenje i kontrolu nadzor (Airborne Warning and Control Systems, AWACS) koji nadgledaju vazduni prostor obezbedjujui rano upozorenje, komandovanje i kontrolu. Posle teroristikih napada na Sjedinjene amerike drave 2001. godine, avioni AWACS-a su upueni u nadgledanje teritorije SAD-a. Na zahtev Turske oni su 2003. godine uvali tursku teritoriju od moguih napada kao posledice sukoba u Iraku. Takoe, ovi avioni esto doprinose obezbeivanju znaajnih dogaanja, kao to su to naprimer bile Olimpijske igre u Atini 2004.

103


Osim aviona AWACS-a sposobnost NATO sistema za rano upozorenje i kontrolu u vazduhu obuhvata i odreeni broj aviona za multinacionalnu podrku i obuku, integrisani radarski sistem i zajednike instalacije infrastrukture. Te snage se popunjavaju multinacionalnim osobljem iz zemalja lanica za obavljanje ovih posebnih zadataka u okviru integrisane strukture snaga Saveza.

Civilno-vojna saradnja

U dananjem bezbednosnom okruenju, bliska saradnja izmeu civilnih i vojnih tela postala je sve vaniji faktor uspenog voenja vojnih operacija, posebno u operacijama podrke miru posle sukoba, poput onih koje je Savez preduzeo na Balkanu i u Avganistanu. Civilno-vojna saradnja podrazumeva i nunu koordinaciju izmeu operativnih komandi NATO-a i civilnih organizacija koje obuhvataju lokalne vlasti i lokalno stanovnitvo na podruju bilo koje operacije, kao i meunarodne, nacionalne i nevladine organizacije i agencije.

Grupa sever za civilno-vojnu suradnju (Civil-Military Cooperation CIMIC Group North) u poetku je bila multinacionalni projekt koji je finansiralo est NATO zemalja (eka Republika, Danska, Holandija, Norveka, Nemaka i Poljska), da bi 15. januara 2003. godine slubeno dobila status meunarodne vojne komande.

Njena uloga je da obezbedi potrebnu ekspertizu NATO komandantima i civilnim institucijama kako bi se stvorili uslovi potrebni da bi se prilikom vojnih operacija premostio jaz izmedju vojske i civilnog sektora, poglavito u operacijama podrke miru, posle sukoba, kada saradnja izmeu svih onih koji uestvuju predstavlja bitan faktor u pomoi lokalnim vlastima, prilikom ponovnog uspostavljanja drutvenih struktura i normalnih ivotnih uslova za lokalno stanovnitvo. Civilno-vojna saradnja moe takoe da predstavlja vaan aspekt humanitarnih operacija koje preduzimaju nacionalne ili meunarodne vojne snage, kao i operacija pomoi u sluaju katastrofa ili drugih operacija u sluaju civilnih vanrednih situacija.

CIMIC Grupa sever sa seditem u Budelu (Holandija), funkcionalno je pridruena Komandi za zdruene snage u Brunssumu i uspostavlja radne odnose i odnose obuke sa ovom komandom. Meutim, njena uloga je u pruanju pomoi svim NATO operacijama. Njen glavni prioritet je uspostavljanje efikasne operativne sposobnosti, sa poetnim fokusiranjem na obuku i obrazovanje CIMIC osoblja. Slinu inicijativu su razvile Italija, Maarska i Grka kako bi stvorile CIMIC Grupu jug (CIMIC Group South) pri Komandi za zdruene snage u Napulju.

104


Rezervne snage

Znaaj rezervnih snaga raste s porastom broja vojnih operacija meunarodne zajednice, naprimer, u obliku voljnih koalicija (coalitions of the willing) i operacija pod mandatom UN-a pod vostvom razliitih meunarodnih organizacija.

Odbor za nacionalne rezervne snage (National Reserve Forces Committee, NRFC) predstavlja centralni forum Saveza za pitanja rezerve, sa zadatkom pripreme koncepcijskih predloga i razvoja pristupa Vojnog odbora (MC) i zemalja lanica u ovom domenu.

Da bi ispunio ulogu savetodavnog tela NRFC kontinuirano na celovit i maksimalno dalekosean nain razmatra aktuelne probleme preventivne bezbednosti u kontekstu pitanja rezervi. Odbor takoe slui kao forum za razmenu informacija izmeu pojedinih NATO zemalja koje se bave pitanjima rezerve i harmonizacijom rezervnih snaga, kada god je mogue, u skladu sa najboljim u praksi steenim principma. Od 1996. godine, NRFC je fokusiran na jaanje operativne spremnosti rezervnih snaga NATO-a putem proirenja razmene informacija i zajednikim angaovanjem rezervnih i aktivnih snaga.

Prouava se niz kljunih podruja kao to su mobilizacijski sistemi, potreba za obuavanjem i dopunskom obukom kao i motivacijom rezervista.

NRFC je osnovan 1981. godine. Danas su skoro sve NATO zemlje lanice odbora, dok su Vojno osoblje, Saveznika komanda za operacije i Saveznika komanda za transformaciju zastupljeni sa oficirima za vezu (Australija ima stalnog promatraa). NRFC odrava plenarne konferencije najmanje dva puta godinje.

Predstavnike NRFC-a imenuju nacionalna ministarstava odbrane, a efovi nacionalnih delegacija (HoD) veinom su naelnici ili komesari rezevrnih snaga iz NATO zemalja.

NRFC daje instrukcije Meusaveznikom udruenju rezervnih oficira (Interallied Confederation of Reserve Officers, CIOR) koje okuplja sva postojea udruenja rezervnih oficira u NATO zemljama. CIOR je nepolitika, nevladina i neprofitabilna organizacija koja je posveena saradnji udruenja nacionalnih rezevrnih oficira iz NATO zemalja kao i solidarnosti u okviru atlantskog Saveza.

lanovi ovih udruenja su, uz njihovu ulogu rezervnih oficira, aktivni kao civili na podrujima preduzetnitva, industrije, nauke, politike i u drugim aspektima profesionalnog ivota. Stoga, oni mogu da doprinose boljem

105


razumevanju bezbednosnih i odbrambenih pitanja od strane celokupnog stanovnitva, ali i da unesu civilnu ekspertizu i iskustvo u zadatke i izazove sa kojima se suoavaju rezervne snage u NATO-u.

CIOR su osnovala oficirska udruenja Belgije, Francuske i Holandije 1948. godine. Glavni ciljevi CIOR-a su podrka politici NATO-a i pomo u postizanju ciljeva Saveza, odravanje kontakata sa vojnim vlastima i komandama NATO-a i razvijanje meunarodnih kontakata rezervnih oficira kako bi se unapredilo obostrano znanje i razumevanje. Nacionalna udruenja rezervnih oficira biraju svoje delegate za CIOR. ef svake delegacije je ujedno i potpredsednik CIOR-a. Meunarodnog predsednika CIOR-a i glavnog sekretara bira Izvrni odbor koji je politiko telo CIOR-a koje odluuje koja e zemlja presedavati CIOR-om, gde e se odravati kongresi, koje e projekte prihvatiti razne komisije i koje e se krajnje radnje preduzeti u pogledu tih projekata.

CIOR se sastaje jednom godinje, leti, svaki put u drugoj zemlji lanici. Takoe se organiziraju zimske konferencije za Izvrni odbor i komisije CIOR-a.

Meusavezniko udruenje rezervnih sanitetskih oficira (Interallied Confederation of Medical Reserve Officers, CIOMR) je pridrueni lan CIOR-a. Ono odrava svoje sednice na istom mestu i u isto vreme kada se odravaju CIOR-ov letnji kongres i zimska konferencija, ali imaju svoj vlastiti dnevni red rasprave o medicinskim pitanjima.

CIOMR je osnovan 1947. godine kao slubena organizacija sanitetskih oficira u rezervnim snagama zemalja koje su trebalo da postanu lanice NATO-a. Organizaciju su osnovale Belgija, Francuska i Holandija, a danas su u njoj zastupljene sve zemlje lanice CIOR-a. Ciljevi CIOMR-a su uspostavljanje bliskih profesionalnih veza s lekarima i medicinskim slubama rezervnih snaga NATO zemalja, prouavanje tema od vanosti za rezervne sanitetske oficire a koje obuhvataju medicinsko-vojnu obuku i razvijaju efikasnu saradnju sa aktivnim snagama Saveza.

Uvek kada je mogue, CIOR, CIOMR i NRFC sastaju se u isto vreme i na istom mestu. Ova tri tela takoe nastoje da usklade svoje pojedinane programe i projekte.

Nazivi i adrese udruenja nacionalnih rezervnih oficira udruenih u CIOR i dalje informacije o CIOR-u i CIOMR-u mogu se dobiti od:

CIOR Liaison Office Reserve Affairs Secretary GeneralNATO/IMS/P1P/CIOR Advisor CIOMRNATO HQ Public Inform. Office 6 Boterdorpse1110 Brussels 7010 SHAPE VerlaatBelgium Belgium 3054 XL RotterdamTel: 32 2 707 529 Tel: 32 65 44 33 89 Netherlands Fax: 31 10 4635307

106


POGLAVLJE 10GLAVNI ZADACI MEUNARODNOG VOJNOG OSOBLJA

Na isti nain kao to Meunarodno osoblje predstavlja izvrnu agenciju koja prua podrku Savetu i njegovim odborima, tako i Meunarodno vojno osoblje (International Military Staff, IMS), pod nadlenou svog direktora, predstavlja izvrnu agenciju koja prua podrku Vojnom odboru i, kao i Meunarodno osoblje, podvrgava se povremenim reformama.

Direktor Meunarodnog vojnog osoblja (Director of the International Military Staff, DIMS) je general ili oficir u rangu admirala koga, izmeu kandidata nominovanih od strane zemalja lanica, imenuje Vojni odbor. IMS pod njegovim rukovodjenjem priprema procene, studije i izvetaje koji predstavljaju osnovu za rasprave i odluke Vojnog odbora. IMS je takoe odgovoran za planiranje, procenu i preporuku politike o vojnim pitanjima koju razmatra Vojni odbror, kao i za obezbedjivanje sprovoenja smernica i odluka Vojnog odbora prema naloenom. IMS osigurava kljunu vezu izmeu politikih tela Saveza koja donose odluke i Stratekih komandanata, a odrava blisku vezu sa civilnim Meunarodnim osobljem.

IMS se sastoji od vojnog osoblja koje su uputile njihove drave na tabna mesta glavnog sedita NATO-a kako bi radili na zajednikim interesima Saveza umesto i u ime zemlje iz koje dolaze. Neka mesta u IMS-u na administrativnim i funkcijama podrke popunjavaju civili. Uz potpomaganje rada Vojnog odbora, pripremu i praenje njegovih odluka, IMS je takoe aktivno ukljuen u proces saradnje u okviru EAPC-a i PfP-a kao i u okviru Saveta NATO-Rusija, Komisije NATO-Ukrajina i Mediteranskog dijaloga. Zemlje partneri zastupljene u Meunarodnom vojnom osoblju zastupljene su i u nekim delovima integrisane komande strukture koji se nazivaju tabni elementi Partnerstva za mir (Partnership for Peace Staff Elements). U vreme napetosti, kriza i neprijateljstava, ili u toku izvoenja NATO vebi, IMS primenjuje Organizaciju za upravljanje krizama zasnovanu na funkcionalnim vojnim timovima.

Za koordinaciju tabnih aktivnosti i nadzor toka informacija i komunikacija, kako u IMS-u, tako i izmeu IMS-a i drugih delova glavnog sedita NATO-a, odgovoran je Izvrni koordinator (Executive Coordinator) pri Kancelariji direktora IMS-a. Izvrni koordinator i njegovo/njeno osoblje takoe daju sekretarsku podrku i savete Vojnom odboru po pitanjima procedura.

Finansijski kontrolor (Financial Controller) daje savete glavnim funkcionerima u vezi sa svim finansijskim i poreskim pitanjima vezanim

107


uz grupu budeta kojima upravlja IMS. Finansijski kontrolor za finansijsko upravljanje budetom IMS-a odgovara Odboru za vojni budet (Military Budget Committee). Njegov zadatak je, takoe, pripremanje, obrazlaganje, upravljanje i nadzor svih pitanja vezanih uz budet koja se predstavljaju Odboru za vojni budet. On obavlja finansijski nadzor NATO tela sa budetima s kojima upravlja IMS, kao to su NATO Agencija za standardizaciju (NATO Standardisation Agency), NATOov koled odbrane (NATO Defense College) i Agencija za istraivanje i tehnologiju (Research and Technology Agency). Na kraju, finansijski kontrolor takoe odgovara za sprovodjenje unutranjih revizija rauna i aktivnosti s finansijskim posledicama u delokrugu svoje odgovornosti.

Kancelarija direktora IMS-a obuhvata i pravnog savetnika (Legal Counsel) u slubi direktora i IMS-a kao celine, koji prua savete o meunarodnim i nacionalnim pravnim implikacijama svih aspekata vojnih misija NATO-a i o implikacijama vojnih saveta koje Vojni odbor daje Severnoatlantskom savetu. Pravni saveti se daju o pravnim aspektima operacija, podrke operacijama, meunarodnim zakonima i sporazuma koji se odnose na oruane sukobe, po pitanju operativnih planova kopnenih, vazdunih i pomorskih snaga, pravila upotrebe snaga, politike izbora ciljeva, upotrebe oruane sile, logistike i pitanja nabavke, instalacija kao i po ostalim pitanjima. Saveti se takoe mogu odnositi na obaveze NATO-a prema ne-NATO-ovim vojnim i civilnim celinama, kao i na interna pravna pitanja u pogledu uloge IMS-a.

Savetnik za javno informisanje (Public Information Adviser) daje savete predsedavajuem Vojnog odbora, zameniku predsdavajueg i direktoru IMS-a o pitanjima od znaaja za javno informisanje i ujedno je portparol predsedavajueg Vojnog odbora. Ovaj oficir je takoe odgovoran za razvijanje i praenje vojne politike i doktrine za javno informisanje. Tokom operacija NATO-a, savetnik za javno informisanje postaje predstavnik IMS-a u svim odborima i radnim grupama koji rade na pitanjima javnog informisanja i razvija, koordinira i izvrava strategije javnog informisanja. On blisko sarauje sa Meunarodnim osobljem i organizacijama za javno informisanje u Stratekim komandama i nacionalnim ministarstvima obrane.

Direktoru Meunarodnog vojnog osoblja podrku daju pomonici direktora, od kojih je svaki odgovoran za posebno podruje aktivnosti.

Planiranje i politika

Jedan od zadataka Meunarodnog vojnog osoblja je razvoj i koordinacija doprinosa Vojnog odbora politici NATO-a i pitanjima planiranja, politici

108


odbrane, stratekom planiranju, politici planiranja za specijalno naoruanje, proliferaciji oruja za masovno unitenje, odbrambenom planiranju i planiranju snaga, NATO Snagama za odgovor (NRF) i Prakoj obavezi za sposobnosti (PCC). Rad je podeljen u tri glavna podruja koja se bave stratekom politikom i koncepcijama, nuklearnom, biolokom i hemijskom (NBC) politikom, i odbrambenim planiranjem i planiranjem snaga. Ova podruja obuhvataju doprinos razvoju politiko-vojnih koncepcija, studija i procena, postupaka odbrambenog planiranja i snaga NATO-a, dvogodinjih odbrambenih revizija i dugoronih koncepcijskih studija. Osoblje razvija i zastupa gledita Vojnog odbora i Stratekih komadanata NATO-a o pitanjima vojne politike u razliitim telima NATO-a. Ono je takoe odgovorno za koncepcijski razvoj dokumenata vezanih uz odnose NATO-EU i njihovo strateko partnerstvo kao i za praenje tema vezanih uz Berlin Plus (vidi VII. deo).

Regionalna saradnja i bezbednost

Meunarodno vojno osoblje takoe je fokusirano na saradnju i regionalnu bezbednost koji obuhvataju vojne kontakte i saradnju kroz okvire Evroatlantskog saveta za partnerstvo, Partnerstva za mir, Saveta NATO-Rusija, Komisije NATO-Ukrajina i Mediteranskog dijaloga. Formuliu se vojni saveti o ulozi NATO-a u razliitim aspektima razoruanja, kontrole naoruanja i pitanjima kooperativne saradnje. Takoe je razvijena saradnja sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na podruju razoruanja, kontrole oruja i kooperativne bezbednosti. Osoblje Kancelarije za konsultacije Zapada (Western Consultation Office, WCO) u Beu potie iz redova Meunarodnog vojnog osoblja. Ova kancelarija je osnovana da bi olakavala i unapreivala saradnju NATO-a s OEBS-om.

Odnosi sa zemljama partnerima postali su deo svakodnevnih obaveza IMS- a. Od 1994. godine, otvoren je niz kancelarija za vezu sa zemljama partnerima, a od 1997. godine otvorene su stalne diplomatske misije u glavnom seditu NATO-a. Dodatno su ojaane vojne veze sa zemljama partnerima putem tabnih elemenata Partnerstva za mir (Partnership for Peace Staff elements) koje ine oficiri iz NATO-a i zemalja partnera smeteni u IMS-u u glavnom seditu NATO-a, i oni koji deluju u sklopu integrisane vojne strukture NATO-a. Oficiri iz zemalja partnera koji rade na takvim mestima zajedno sa oficirima iz NATO zemalja na meunarodnim pozicijama uestvuju u pripremanju rasprava o politici i o primeni politikih odluka koje se odnose na odgovarajua vojna pitanja Partnerstva za mir.

109


Operacije

Jo jedan vaan zadatak Meunarodnog vojnog osoblja predstavlja podrka Vojnom odboru u razvoju trenutnih operativnih planova i u bavljenju pitanjima koja se odnose na poloaj NATO snaga i na druga pitanja vojnog upravljanja vezana uz ulogu NATO-a u meunarodnim krizama. Takoe su obuhvaeni propaganda i razvoj multinacionalne obuke i vebi za zemlje NATO-a i PfP-a kao i nastojanja za koordinaciju vezana uz razvoj efikasnih NATO operacija informisanja i razvoj odgovarajue obuke i vebi. IMS obezbedjuje podrku i NATO Odboru za protivvazdunu odbranu kao i za sva pitanja protivvazdune obrane. Oficir za vezu NATO-a pri Ujedinjenim nacijama po potrebi osigurava redovan kontakt sa UN-om u ime Meunarodnog vojnog osoblja i Organizacije u celini.

Obavetajna pitanja

Generalnom sekretaru, Severnoatlantskom savetu, Odboru za planiranje odbrane, Vojnom odboru i ostalim NATO telima svakodnevno se prua podrka u vidu stratekih obavetajnih podataka.

U nadlenosti IMS-a su objedinjavanje i procena obavetajnih podataka dobijenih od zemalja lanica NATO-a i NATO komandi, a njihovo prosleivanje u glavnom seditu NATO-a i prema komandama, agencijama, organizacijama i zemljama NATO-a je centralizovano i koordinisano.

Izrauju se i prosleuju procene strateke obavetajne analize NATO-a, upravlja se i koordinie dokumentima obavetajne politike i osnovnim obavetajnim dokumentima, a odravaju se odabrane baze podataka i informatike slube digitalnih obavetajnih podataka. Dodatni zadaci obuhvataju uloge stratekog upozorenja i upravljanja krizama, povezivanje sa drugim NATO i nacionalnim telima koja obavljaju specijalizovane obavetajne zadatke, pruanje informacija NATO telima o relevantnim zbivanjima i olakavanje oblikovanja vojnih saveta politikim vlastima NATO-a.

Logistika i resursi

Niz vanih zadataka obavlja se u podruju logistike i resursa: upravljanje resursima Saveza kao podrka vojnim telima NATO-a, razvoj i auriranje

110


vojne politike i procedura za upravljanje resursima Saveza, podrka u osoblju Vojnom odboru i prikladno zastupanje Vojnog odbora u sledeem:

- u svim pitanjima koja se tiu razvoja i procene NATO-ove vojne politike i procedura naoruanja, istraivanja i tehnologije kao i aktivnosti standardizacije vezanih uz Vojni odbor;

- u svim pitanjima koja se tiu logistike, medicinskog planiranja, planiranja za sluaj civilnih vanrednih situacija, vojnog i civilnog osoblja, zadataka zaposlenih i zajedniki finansiranih sredstava NATO-a koja su obezbedjena kroz NATO Program za bezbednosna ulaganja i kroz Vojni budet;

- u svim pitanjima, zajedno sa osobljem koje radi na regionalnoj saradnji i bezbednosti , koja se tiu logistike, naoruanja, ukljuujui istraivanje i tehnologiju, upravljanje resursima i aktivnostima standardizacije vezanim uz Vojni odbor i svim zemljama i organizacijama koje sarauju s NATO-om.

Konsultovanje, komandovanje i kontrola (C3)

Osoblje glavnog sedita NATO-a za konsultacije, komandovanje i kontrolu (NATO HQ Consultation, Command and Control Staff, NHQC3S) je kombinovano osoblje koje obuhvata civilne lanove Meunarodnog osoblja i oficire Meunarodnog vojnog osoblja u slubi zadovoljavanja zahteva Severnoatlantskog saveta, Vojnog odbora i NATO C3 odbora (NATO C3 Board, NC3B) u pogledu konsultacija, komandovanja i kontrole. U ovkviru strukture Medjunarodnog vojnog osoblja je i Administrativno sedite NHQC3S-a kojim rukovodi direktor (Director, NHQC3S) koji je zamenik predsedavajueg NATO C3 odbora i predstavnik Vojnog odbora u NATO C3 odboru. lanovi NHQC3S-a pruaju podrku NC3B-u i njegovim podreenim odborima i daju savete Vojnom odboru o politikim standardima komunikaciono-informacionih sistema(CIS), proizvodima, analizama i paketima sposobnosti vezanim uz konsultacije, komadovanje i kontrolu (C3).

NATO Situacioni centar

Situacioni centar NATO-a (NATO Situation Centre, SITCEN) pomae Severnoatlantskom savetu, Odboru za planiranje odbrane i Vojnom odboru u izvravanju njihovih zadataka na podruju konsultacija. SITCEN predstavlja centralno mesto Saveza u prijemu, razmeni i distribuciji politikih, vojnih i ekonomskih informacija. On tokom 24 sata svakodnevno

111


prati politika, vojna i ekonomska pitanja koja su od interesa za NATO i njegove zemlje lanice. SITCEN je takoe odgovoran za svu spoljanju komunikaciju glavnog sedita NATO-a, zatienu i otvorenu, i obezbedjuje kontakte sa glavnim gradovima, sa stratekim komandama i sa drugim meunarodnim organizacijama; prua i usluge podrke glavnom seditu NATO-a u podruju geografije. SITCEN takoe obezbedjuje uslove za brze konsultacije tokom perioda napetosti i kriza, odrava i aurira ire relevantne informacije.

Kancelarija za pitanja ena u NATO snagama

Ova kancelarija obavlja ulogu sekretarijata i savetodavnog tela Odbora za pitanja ena u NATO snagama (Committee on Women in the NATO Forces, CWINF). Kancelarija je odgovorna: za razvijanje mree sa odbrambenim i drugim agencijama koje se bave zapoljavanjem ena vojnika; za pruanje kratkih izvetaja o integraciji polova; za prikupljanje i obradu odgovarajuih informacija koje se potom prosleuju zemljama lanicama i zemljama partnerima, zemljama Mediteranskog dijaloga i drugim meunarodnim agencijama i istraivaima. Ona predstavlja centralno mesto NATO-a za sva pitanja koja se tiu regrutacije i zapoljavanja, obuke i razvoja, i kvaliteta ivota ena u uniformi. Prati se takoe uinak uea ena na nivou spremnosti i sposobnosti za njihov rad u multinacionalnom okruenju tokom misija pod vodjstvom NATO-a.

112


POGLAVLJE 11SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE I AGENCIJE

Uz svoj politiki tab i strukture vojnog komandovanja NATO takoe ima izvestan broj specijalizovanih agencija u razliitim zemljama lanicama NATO-a. Dok Meunarodno osoblje i Meunarodno vojno osoblje pokrivaju svakodnevne aktivnosti Saveza kao i aktivnosti koje su na politikom i vojnom dnevnom redu, odgovornost agencija lei u podrujima koja su vie tehnike prirode i u specijalizovanim podrujima koja dopunjavaju agendu NATO-a inei njegov integralni deo. Agencije pruaju savete i preduzimaju istraivanja, podravaju primenu odluka Saveza, obezbedjuju usluge komunikaciono- informacionih sistema i upravljaju programima saradnje. Jedan od glavnih zadataka agencija je da olakaju najbolju upotrebu ogranienih odbrambenih resursa zemalja lanica kroz razvoj zajednikih projekata, procedura i standarda.

Na Prakom samitu u novembru 2002. godine, lideri drava i vlada NATO-a ovlastili su Generalnog sekretara da pokrene reviziju uloga NATO agencija i potreba za njima, obuhvatajui njihov odnos sa strukturama NATO-a u celini, a posebno sa Severnoatlantskim savetom. Ciljevi ove revizije bili su da se ispitaju efikasnost i usklaenost strukture agencija, mogunosti racionalizacije projekata, napretka kanala izvetavanja i mehanizama koordinacije, kao i odnos izmeu uloge agencija i pokrenute NATO-ve reforme u celini, obuhvatajui mere kojima bi se sprovelo poboljanje sposobnosti.

Revizija je preduzeta istovremeno kad i preusmeravanje resursa i racionalizacija vojne strukture koji su dogovoreni tokom Prakog samita. Na istom sastanku preteno su razmatrani aspekti s uinkom na ulogu Atlantske komande za transformaciju koja ima vodeu ulogu u razvoju vojnih struktura, snaga, kapaciteta i doktrina, postupaka istraivanja i akvizicije, interoperabilnosti i pitanja standardizacije i programa obuke i obrazovanja.

U osnovi postoje dve vrste agencija i to one koje imaju ulogu koordinatora projekata i one koje pruaju usluge. Nekoliko agencija bavi se utvrivanjem zajednikih zahteva zemalja lanica i upravljanjem proizvodnjom i logistikom za zajednike projekte nabavke u ime zemalja lanica. Posebno mesto zauzimaju agencije koje upravljaju velikim projektima i stoga raspolau znatnim budetima, a u njih se ubrajaju NATO Agencija za upravljanje programom vazdunog sistema za rano upozorenje i nadzor (NATO Airborne Early Warning and Control Programme Management Agency,

113


NAPMA), NATO Agencija za upravljanje sistemom komandovanja vazduhoplovnim snagama i kontrole vazdunog prostora (NATO Air Command and Control System Management Agency, NACMA), NATO Agencija za sistem prikupljanja i upotrebe informacija sa ratita (NATO Battlefield Information Collection and Exploitation System (BICES) Agency), i Agencija za upravljanje srednjeevropskim naftovodom (Central Europe Pipeline Management Agency, CEPMA). Druge logistike agencije bave se praktinom saradnjom u svim aspektima logistike podrke, obuhvatajui nabavku logistikih potrebtina i odravanje odbrambene opreme. Glavna logistika agencija na ovom podruju je NATO agencija za odravanje i nabavku (NATO Maintenance and Supply Agency, NAMSA) sa seditem u Luksemburgu. Ona prua racionalnu logistiku podrku za oruane sisteme NATO-a koji su u vlasnitvu 25 zemalja lanica i pomae NATO-u i njegovim zemljama partnerima u nabavci opreme i rezevnih delova, najisplativijim uslugama odravanja i popravke.

Agencije podnose izvetaje posredstvom Upravnog odbora (Boards of Directors) ili Upravljakih odbora (Steering Committees) Severnoatlantskom savetu pod ijom nadlenou obino rade. Rukovodioci agencija se redovno sastaju, redovno odravaju sastanke sa Generalnim sekretarom NATO-a i primaju brifinge o najnovijim zbivanjima i razmiljanjima o odbrambenoj nabavci, planiranju, operacijama, kadrovskoj politici i o bezbednosti. U radu ih podrava njihovo vlastito osoblje, a oni koordiniu nastojanja osoblja kako bi doprineli celokupnom napretku u pitanjima aktuelnog dnevnog reda NATO-a, na primer, razvijajui standardizacionu praksu i zajedniki sistem kodifikacije.

Programi i aktivnosti koje preduzimaju agen

Documents

Приручник за НАТО део 3б