Монетарна политика и финансијски сектор СрбијеМонетарна политика и финансијски сектор Србије

Радован Јелашић – гувернер Народне банке Србије

Суботица, 4. јун 2008. године

Циљеви централне банке су јасно дефинисани Законом о Циљеви централне банке су јасно дефинисани Законом о

НБС - средства нису лимитиранаНБС - средства нису лимитирана

Члан 3.

Основни циљ Народне банке Србије јесте постизање и одржавање стабилности цена.

Народна банка Србије, поред основног циља, има за циљ и очување финансијске стабилности.

Народна банка Србије, не доводећи у питање остваривање свог основног циља, подржаће спровођење економске политике Владе Републике Србије послујући у складу с начелима тржишне привреде.

Монетарна политика може и треба да лечи Монетарна политика може и треба да лечи последицепоследице......

Монетарна политика не може да:

заустави превелику јавну потрошњу;

повећа извоз;

повећа раст запослености на одрживој бази;

спречи настанак макроекономских шокова (нафта, пољопривредни производи..)

Монетарна политика може да:

постигне стабилност цена;

контролише инфлацију на ниском и стабилном нивоу;

“пегла” неефикасност фискалне политике;

минимизира ефекат преливања макроекономских шокова на општи ниво цена.

... ... иако су узроци најважнији!иако су узроци најважнији!

Зашто је пораст цена пољопривредних производа 33,4% (април 2008/

април 2007);

Зашто су се у прошлости користили нетржишни и доказано

неефикасни методи за сузбијање инфлације?

Зашто увек има пара за повећање зарада а никада могућности за

смањење акциза, доприноса тј. растерећивања привреде?

Зашто су сви убеђени да ће се бољи живот постићи вишим

зарадама?

Србија слушајући политичаре, а понекад и Србија слушајући политичаре, а понекад и “економисте”, још увек живи у 70-тим годинама “економисте”, још увек живи у 70-тим годинама прошлог века!прошлог века!

“Није проблем инфлација него чињеница што зараде не расту

довољно брзо”;

Инфлација није проблем све док има “раста и развоја” !

“Нормално је да су привредни субјекти и грађани изложени

превеликом девизном ризику али је ненормално да се курс дневно

мења”;

1993. гoдине радници ЕПС-а су захтевали паузу од пола сата после

исплате зарада како би могли одмах да их потроше!

Стопа инфлације и курс су показатељи стања у СрбијиСтопа инфлације и курс су показатељи стања у Србији

Свака промена појединачне цене утиче не само на апсолутне цене

него и на целокупни однос релативних цена – монополисти и

имућнији пролазе најбоље!

Инфлација значи додатни порез, редистрибуцију богатства и

најнеповољније утиче на грађане са ниским примањима!

Чињеница да Србија има своју валуту је шанса да покажемо “ко смо и

шта смо”!

Девизна тржишта – курс динара је

слика наше целокупне економске и политичке стварности –

огледало Србије које многима није по вољи !

непроцењива вредност за функционисање тржишне привреде

Кретање инфлације Кретање инфлације

Мај 2008:

Међугодишња базна инфлација 8,9% - изнад горње границе циљаног распона за крај

ове године;

Међугодишњи раст укупних цена на мало 11,6% (од тога, регулисане цене 12,7%);

Кретање инфлације (у %)

0.6

1.1

0.9

0.7

1.21.1 1.1

0.2

0.6 0.6

1.3

0.8

0.6

1.4

0.6

1.2

1.0

0.5

0.2

0.7

0.3

0.9

1.1

0.7

1.11.2

0.0

0.4

0.8

1.2

1.6

2.0

Maј2007.

Јун Jул Авг Сеп Окт Нов Дец. Jан Феб Мaр Aприл Maj2008.

0

2

4

6

8

10

12

14

Цене на мало-месечне стопе Базна инфлација-месечне стопеМеђугодишње стопе раста цена на мало Међугодишња базна инфлација

мг месечни раст Годишње стопе инфлације, крај периода

(у %)

13.7

17.7

6.6

10.112.0 11.611

14.5

5.9 5.4

8.08.9

11.0

14.6

2004. 2005. 2006. 2007. Aприл 2008. Maj 2008.

Цене на мало Базна инфлација Потрошачке цене

Циљ за базну инфлацију у 2008. ће бити остваренЦиљ за базну инфлацију у 2008. ће бити остварен

• И поред очекиваног успоравања месечне динамике, годишње стопе базне

инфлације ће у првој половини 2008. бити у порасту;

• Враћање годишње стопе базне инфлације у пројектовани распон (3-6%)

очекује се у трећем тромесечју 2008.

Пројектована базна инфлација(међугодошње стопе, у %)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

II III IV2007.

I II III IV2008.

I II III IV2009.

циљ за 2007. 4-8%

циљ за 2008. 3-6%

неформални циљ за 2009.

2-5%

Монетарни одбор НБС је одлучио да повећа Монетарни одбор НБС је одлучио да повећа референтну каматну стопу са 15,25% на 15,75%,референтну каматну стопу са 15,25% на 15,75%,

Инфлаторна очекивања су висока и у порасту;

Зараде у јавном сектору су у порасту;

Апресијацијски јаз се у просеку смањио;

Производни јаз је позитиван, највероватније ће ту и остати у већем делу

ове године;

Светска цена нафте бележи нове рекорде, не очекује се ускоро смањење

цене пољопривредних производа – ефекат преливања и надаље

присутан;

Значајна политичка неизвесност!

Одлуке монетарног одбора се базирају скоро искључиво на бази

средњорочних и дугорочних пројекција а ни у ком случају на

дневним кретањима!

Цене хране и безалкохолних пићаЦене хране и безалкохолних пића

Цене хране и безалкохолних пића (април 2008 / април 2007, у %)

13,4

10,1

5,78,7

14,6

6,8 6,2

24,8

20,4

9,611,8

28,6

13,711,5

10,1 9,4

3,7 2,9

12,2

6,55,0

0

5

10

15

20

25

30

35

Бугарска Македонија Хрватска Румунија Србија Мађарска Словенија

Укупан раст потрошачких цена Раст цена хране и пића Релативни раст цена

Србија, закључно са априлом, бележи најбржи годишњи раст цена хране. У

Бугарској, Македонији и Србији цене хране расту дупло брже од укупног CPI

(потрошачке цене);

Док су средином 2006. цене хране у Србији биле на нивоу од 67% просека ЕУ,

крајем 2007, према нашим проценама, оне су достигле 83%. Код млека и

производа од млека Србија се налази на просеку ЕУ, док је средином 2006. била на

75% просека.

Буџет државе и јесте а и није породични буџет !Буџет државе и јесте а и није породични буџет !

Недостатак текућих прихода може се тренутно лако надоместити једнократним приватизованим приходима (“дедовина”);

Ако се троши више за пензије и плате остаје мање за инвестиције тј. будуће пензије;

Постоји неограничен број “претумбавања испод и изнад линије” !

По чему јесте... По чему није ...

Већи приходи и на бази тога већи издаци = инфлација!

Аутоматско индексирање повећава приходе - трошкови неважни;

Постоји суштинска разлика у облику пореског прихода буџета (порез на доходак грађана или ПДВ)

Држава зарађује на скупљем бензину ...Држава зарађује на скупљем бензину ...

ПДВ

Акциза

Трошкови промета

Произвођачка цена

Малопродајна цена

МБ 9522.05.2007

(у РСД)

21.05.2008

(у РСД)

12.59 16.49

32.62 35.91

5.00 5.00

32.33 50.73

82.54 108.13

Држава 45.21 52.40

““Монетарна политика представља управљање Монетарна политика представља управљање

понудом новца и каматним стопама у циљу одржања понудом новца и каматним стопама у циљу одржања

стабилности цена “*стабилности цена “*

Централна банка може утицати на кретање монетарних агрегата

користећи следеће инструменте:

* Фредерик С. Мишкин, Члан борда америчких Федералних резерви, САД

1. Операције на отвореном

тржишту

2. Обавезна резерва

Дефиниција Емитовање и повлачење вишка

ликвидности путем ХоВ.

Прописивање износа ликвидности

који се мора депоновати код НБС.

Предности Уобичајен - тржишни начин - у

развијеним економијама;

Сигнализира цену новца;

Развија тржиште новца:

Недостаци Скуп начин повлачења вишка

ликвидности за централну банку

али без последица на комитенте

Брзо делује;

Јефтин начин за централну

банку али скупо за комитенте;

Не тржишни и углавном напуштен

начин вођења монетарне политике

Подстиче смањење финансијског

посредовања

Повлачење новца преко обавезне резерве је Повлачење новца преко обавезне резерве је неефикасно и скупо !неефикасно и скупо !

Депозит у пословној

банци

РСД 100.000

ЕУР 1.000

РСД 90.000 кредит

РСД 10.000 НБС

ЕУР 600 кредит

ЕУР 400 НБС

Нова девизна штедња 30. маја 2008. године износи ЕУР 5.3 млрд

Одржавање стабилности цена преко операција на Одржавање стабилности цена преко операција на

отвореном тржишту је скупо – али без алтернативе!отвореном тржишту је скупо – али без алтернативе!

Висока/растућа јавна потрошња

+

Раст контролисаних цена

+

Екстерни ефекти

Инфлаторни

притисак

НБС диже

референтну

стопу

Смањење

инфлаторних

притисака али и

значајни трошак

за НБС

Aлтернатива је додатно повећање

обавезне резерве, што такође утиче на

раст ценa кредита!

Пример: додатно

убачени новац од

РСД 1 млрд на

годину дана

* Базирано на тренутној референтној каматној стопи од 15,75%

Трошак за НБС:

РСД 157,5 милиона*

годишње

Укупна инфлација

Базна инфлација

Разлика у курсу РСД према ЕУР

Трошкови стерилизације и добици од Трошкови стерилизације и добици од стабилизације (стабилизације (11/2)/2)

Задржавање референтнекаматне стопе на 9,5%

Актуелна монетарна политика

јун дец. јун дец.

13,9% 17,2% 11,0% 8,6%

10,7% 13,3% 8,1% 5,8%

+ 7.0 +14,5 - -

Процене НБС

Овакав сценарио би покренуо инфлаторну спиралу, посејао неизвестност,

значајно угрозио макроекономску стабилност!

Повратак на оригинални ниво би привреду гарантовано коштало неколико пута

више од садашњег трошка НБС!

Трошкови стерилизације и добици од Трошкови стерилизације и добици од стабилизације (стабилизације (22/2)/2)

Актуелна монетарна политика: Инфлациони притисци → Растућа неизвесност → Повећање референтне стопе → Додатни трошкови стерилизације: око 3 млрд динара до сада и укупно у 2008. око 13 млрд динара.

Задржавање референтне стопе: Повећање нестабилности → Пад кредитног и инвестиционог рејтинга → Слабљење динара → Додатни трошкови:

Само по спољном дугу око 5 млрд динара до сада и укупно у 2008. око 22 млрд динара.

Цене бензина би већ сада биле више за 2 динара по литру;

Пензије би при вишој инфлацији у априлу порасле за додатних 2,5%, што је до новог усклађивања повећање трошка за државу за 4,5 млрд динара. Међутим, пензионери би реално добијали све мање јер је инфлација све виша;

Значајне разлике у ефектима на инвестиције, економски раст и стандард грађана.

0

2

4

6

8

10

12

2006 2007Стране директне инвестције, нето

Нето задуживање (укључујући превремене отплате дуга)

Остали прилив, нето

30,86%

43,87%

25,26%

58,64%

26,23%

15,12%

9.72

8.37

Структура прилива капитала

(у УСД млн)

Некредитним изворима финансирања (страна улагања и домаћа

штедња) покривено је 73% текућег дефицита, што је око 11,8% БДП.

Нето задужењем остварен је прилив капитала од око 10,9% БДП.

Платнобилансна кретања у Србији: кредитно-Платнобилансна кретања у Србији: кредитно-

финансијске трансакцијефинансијске трансакције

Инструмент обезбеђења од кредитног ризикаИнструмент обезбеђења од кредитног ризика

((credit default swapcredit default swap))

CDS spreads - тржишни индикатор

ризика земље;

Одређује ниво каматних стопа по

којима се банке задужују у

иностранству;

Показује добро слагање са

кретањем других показатеља

премије ризика (EMBI);

За Србију се прати од маја 2006.

Растући тренд је последица

неизвесне политичке ситуације у

земљи у погледу наставка процеса

евроинтеграција.

Петогодишњи CDS за Србију у USD(дневне промене, у базним поенима)

0

50

100

150

200

250

300

350

12.5

.200

6

12.7

.200

6

12.9

.200

6

12.1

1.20

06

12.1

.200

7

12.3

.200

7

12.5

.200

7

12.7

.200

7

12.9

.200

7

12.1

1.20

07

12.1

.200

8

12.3

.200

8

Извор: Bloomberg.

У циљу повећања ликвидности МДТ-а НБС је током ове У циљу повећања ликвидности МДТ-а НБС је током ове године у просеку дневно продала године у просеку дневно продала EUREUR 4,4 млн 4,4 млн

Куповина/продаја девиза од стране НБС на фиксинг састанку и курс евра

-120.000

-100.000

-80.000

-60.000

-40.000

-20.000

0

03

.01

.07

17

.01

.07

31

.01

.07

14

.02

.07

01

.03

.07

15

.03

.07

29

.03

.07

16

.04

.07

30

.04

.07

16

.05

.07

30

.05

.07

13

.06

.07

27

.06

.07

11

.07

.07

25

.07

.07

08

.08

.07

22

.08

.07

05

.09

.07

19

.09

.07

03

.10

.07

17

.10

.07

31

.10

.07

14

.11

.07

28

.11

.07

12

.12

.07

26

.12

.07

14

.01

.08

28

.01

.08

11

.02

.08

26

.02

.08

11

.03

.08

25

.03

.08

08

.04

.08

22

.04

.08

12

.05

.08

(000 EUR)

76

77

78

79

80

81

82

83

84

85RSD/EUR

Интервенције НБС на МДТ-у (лева скала) Kурс (десна скала)

Курс се не брани на фиксинг састанку од средине маја 2007. године;

Од почетка године (за 89 радних дана) НБС је продала укупно EUR 393 млн (ван

фиксинг састанка), а у истом периоду претходне године (на фиксинг састанцима)

EUR 556,7 млн – 42% више!

Структура промета банкарског сектора на МДТ-у у 2007. и 2008. години*

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

Јан.2007.

Мар Мај Јул Сеп Нов Јан Мар 1-16.мај

2008.Банка-банка Банке-НБС

у млн EUR

* НБС на МДТ-у продаје део откупљених девиза од мењача.

Девизно тржиште је ту да покаже утицај и политике на Девизно тржиште је ту да покаже утицај и политике на вредност динаравредност динара

Ниво курса и дневни нето откуп НБС

од мењача(5-16. мај 2008)

80

81

82

83

84

5 6 7 8 9 12 13 14 15 16

RSD/EUR

-40

-20

0

20

40у млн EUR

Продаја девиза НБС - откуп од мењачаКурс динара

Избори 11. маја

нето куповинането куповина

нето продаја нето продаја од стране НБСод стране НБС

““Фиксни курс” постоји и данас = терминска продаја Фиксни курс” постоји и данас = терминска продаја валуте за оне који извозе!валуте за оне који извозе!

Извозник извози робу вредну 1.000.000 евра у ЕУ;

Девизни прилив очекује након 3 месеца;

Текући куповни девизни курс ЕУР/РСД = 81,8532(средњи 82,4302)*

Извозник склапа термински уговор да прода 1.000.000 евра након 3 месеца по курсу

ЕУР/РСД = 81,0000

Након 3 месеца уколико је курс:

ЕУР/РСД= 79,00 извозник остварује “добитак” на курсним разликама он уместо РСД

79.00 добија РСД 81.00 за ЕУР 1.00 * 1.000.000 = РСД 2.000.000.

ЕУР/РСД= 81,0000 нема “добитка”, нема “губитка”

ЕУР/РСД= 82,00 извозник остварује “губитак” на курсним разликама – он уместо

РСД 82.00 добија РСД 81.00 за ЕУР 1.00 * 1.000.000 = РСД -1.000.000.

* Курс ЕУР/РСД на 30.05.2008.

““Фиксни курс” постоји и данас = терминска куповина Фиксни курс” постоји и данас = терминска куповина валуте за оне који увозе!валуте за оне који увозе!

Увозник увози робу вредну 1.000.000 евра из ЕУ

Обавеза плаћања доспева након 3 месеца

Текући продајни девизни курс ЕУР/РСД=83,0072 (средњи 82,4302)*

Увозник склапа термински уговор да купи евре кроз 3 месеца по курсу

ЕУР/РСД=81,0000

Након 3 месеца уколико је курс:

ЕУР/РСД = 79,00 увозник остварује “губитак” по основу курсних разлика –он

уместо РСД 79.00 плаћа РСД 81.00 за ЕУР 1.00 * 1.000.000 = РСД -2.000.000.

ЕУР/РСД= 81,0000 нема “добитка”, нема “губитка”

ЕУР/РСД= 82,00 увозник остварује “добитак” по основу курсних разлика – он

уместо РСД 82.00 плаћа РСД 81.00 * 1.000.000 = РСД 1.000.000.

* Курс ЕУР/РСД на 30.05.2008.

Шта је а шта није пословање банака!Шта је а шта није пословање банака!

Банке нису институције које финансирају социјалне случајеве и

физичко преживљавање грађана Србије, него институције чији је

основни циљ обезбеђивање профита;

Банке неће и не могу да обезбеде јефтине кредите и високе камате

на депозите – противно основном циљу банке;

Тржишно формирање цена – укључујући и банкарске услуге – значи

да се не формирају на бази трошкова, него понуде и тражње!

2007.2007. година је била успешна за банкарски сектор (1/2) година је била успешна за банкарски сектор (1/2)

Билансна сума

(у РСД млрд)

368510

775

1,169

1,562 1,615

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

Кредити

(у РСД млрд)

178

272

414

522

740

840

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

223313

485

666

960 975

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

Депозити

(у РСД млрд)

86 99126

216

328

368

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

Капитал

(у РСД млрд)

2007.2007. година је била успешна за банкарски сектор (2/2) година је била успешна за банкарски сектор (2/2)

Кредити становништву

(у РСД млрд)

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

Остало

ПољопривреднаделатностОбављање другихделатностиСтамбенаизградња

64

124

195

302

28

Кредити привреди

(у РСД млрд)

136191

272308

417

487

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

7.3

16.5

23.5

15.2

-5.0-1.1

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

Профит банкарског сектора

(у РСД млрд)

2003 2004 2005 2006 2007 Апр-08

ПредузећаБанке

Укупно коришћење иностраних кредита приватног сектора

(у УСД мил)

7,064

5,246

2,681

1,682

707

1,497

329

Циљ последњих мера НБС је да ојача улогу динара!Циљ последњих мера НБС је да ојача улогу динара!

Ниска каматна стопа код различитих валута не мора и често не значи

јефтинији кредит!

Ко се задужи у динарима не треба да брине о курсу!

Виша референтна каматна стопаВиша стопа

инфлације

Већи курсни ризици

Скупљи кредити

Хвала!

Информативни центар НБС

Позовите бесплатно

0800-111-110