СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ РАЧУНОВОДСТВА

- ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ -

УВОД

Финансијски извештаји пружају информације о финансијском положају, успешности и променама у финансијском положају предузећа. Комплетан сет финансијских извештаја укључује: биланс стања, биланс успеха, извештај о токовима готовине, извештај о променама на капиталу и напомене.

У савременом привредном животу биланси се користе кад год треба изразити стање и резултат неке привредне активности. У рачуноводству биланс се користи када се исказује стање и резултат предузећа тако што се пословни догађаји, стања и резултати предузећа исказују преко новчаних јединица као општег мерила.

Значајна карактеристика биланса је билансна равнотежа. Биланс стања је финансијски извештај о стању имовине, капитала и обавеза на дан састављања обрачуна, односно на дан билансирања.

Биланс стања приказује билансну имовину и капитал (пасива) и начин инвестирања капитала (актива); актива се исказује на левој а пасива на десној страни, или у виду листе у којој актива предходи пасиви. Актива представља конкретне облике са којима располаже предузеће, а пасива представља изворе односно припадност средстава предузећа.

За разлику од биланса стања биланс успеха се саставља за одређени извештајни период у коме су исказани сви приходи и расходи и на основу којих је утврђен губитак или добитак. Карактеристика биланса успеха је да се у њему приходи и расходи исказују у виду више подбиланса: пословни приходи и расходи, финансијски приходи и расходи и непословни и ванредни приходи и расходи.

Извештај о променама на капиталу има за циљ да прикаже податке о променама (повећањима и смањењима) капитала предузећа у периоду од почетка пословне године до дана билансирања. Намењен је првенствено инвеститорима.

Извештај о токовима се саставља са циљем да се корисницима финансијских извештаја пруже информације о изворима готовине и начину њене употребе. Он је основна допуна биланса успеха.

Напомене се састављају са циљем да се корисницима финансијских извештаја пруже разне информације.

1

Финансијски извештаји

Основне информације о свом пословању привредни субјекти добијају из књиговодствених (рачуноводствених) података.

Предузећа састављају годишње финансијске извештаје (завршне рачуне, билансе), дакле извештаје који се односе на крај пословне године (у неким случајевима и периодичне књиговодствене извештаје, који се односе на краћи временски интервал, односно специјалне извештаје који се односе на дан статусне промене предузећа).

Циљ састављања финансијских извештаја је пружање информација о финансијском положају, успешности и променама у финансијском пословању привредног субјекта, које су корисне широком кругу корисника за доношење економских и пословних одлука. Такође, финансијски извештаји показују резултате начина на који руководство управља или начин на који руководство полаже рачуне за ресурсе који су му поверени. Корисници који желе да оцене начин рада и полагања рачуна руководства то чине ради доношења економских и пословних одлука.

Финансијске извештаје чине:

1. Биланс стања

2. Биланс успеха

3. Извештај о променама на капиталу

4. Извештај о токовима готовине

5. Напомене

2

Врсте биланса

Биланси се међусобно разликују по форми и садржини, односно деле се у зависности од времена када се састављају, циља због кога се састављају и законске основе на бази које се састављају. Дакле, биланс може бити састављен у односу на селдеће критеријуме:

- према вези са књиговодственим рачунима - биланс стања и биланс успеха

- према сврси исказивања биланса - имовински биланс, биланс утврђивања успеха и биланс кретања

- према меродавности примене правних норми при билансирању - пословни и порески биланс

- према подручју информисања уз помоћ биланса - интерни и екстерни биланс

- према подацима на основу којих је одређен - књиговодствени, инвентарни и плански биланс

- према дужини билансног периода - почетни, међубилансни и крајњи биланс

- према техници састављања биланса - бруто и нето биланс

- према броју укључених биланса - индивидуални, збирни и консолидовани биланс

- према односу средстава и обавеза - активни и пасивни биланс

- према односу прихода и расхода - успешан и неуспешан биланс

- према редовности састављања биланса - редовни и специјални

Сврха билансирања је упознавање успеха и структуре имовине и капитала.Најважнији критеријуми по којима се разврставају биланси су:

1) веза са књиговодственим рачунима 2) правне норме које чине основу билансирања

Биланси се користе када треба изразити стање и резултат предузећа и намењени су како интерним тако и екстерним корисницима.

Интерне кориснике представља менаџмент предузећа чији је задатак да предузеће буде ликвидно и да послује рентабилно. Дакле проучавањем биланса стања управа предузећа доноси одлуке о ангажовању средстава, могућности задуживања итд.

Екстерни корисници су потенцијални инвеститори, кредитори, држава и државне институције, запослени, јавност који на овај начин могу доћи до битних података везаних

3

за предузеће - нпр. да ли капитал повући или додатно улагати, да ли је предузеће већ задужено, ликвидност предузећа, да ли се обавезе измирују на време итд.

Дакле, различити корисници имају потребе за различитим информацијама, али одређена група информација задовољава потребе свих корисника, а то су информације о имовинском и финансијском положају предузећа као и промене у тим положајима.

У пракси се финансијски извештаји састављају као два најважнија биланса - биланс стања и биланс успеха.

Биланс стања

Биланс стања представља један од инструмената књиговодства. Сматра се да назив „биланс“ потиче од латинске речи „bi“ - двоструки и „lanx“ - тас на ваги. Он представља слику имовинске позиције дате фирме у датом тренутку.

Биланс стања има за циљ да прикаже стање, капитала, имовине и обавеза датог пословног субјекта у моменту када се сачињава. Карактерише се појмовима „актива“ и „пасива“ које представљају имовину предузећа, уз основни услов да су ове две позиције увек и безусловно изједначене тј. да постоји билансна равнотежа, која се види по томе што је вредност свих позиција на левој страни биланса у активи једнака вредности свих позиција на десној страни биланса у пасиви:

АКТИВА

СРЕДСТВА ПРЕДУЗЕЋА ПРЕМА

ФУНКЦИЈИ ИЛИ НАМЕНИ

=

ПАСИВА

ИЗВОРИ ИЛИ ПОРЕКЛО СРЕДСТАВА

ПОРЕКЛО АКТИВЕ

односно

Стална средства + обртна средства = Сопствени извори + позајмљени извори

Уколико биланс стања није у равнотежи, то значи да биланс и не постоји. Ако финансијски резултат није расподељен, он се исказује у билансу стања, чиме се успоставља билансна равнотежа између активе и пасиве. Позитиван финансијски резултат, који представља вишак активе над пасивом, исказује се у пасиви, док се негативни финансијски резултат исказује у активи јер представља мањак активе према пасиви.

4

Основна шема биланса стања:

АКТИВА ПАСИВА

1. Основна средства 1. Сопствени капитал2. Дугорочна финансијска улагања 2. Дугорочне обавезе3. Залихе 3. Краткорочне обавезе4. Краткорочна потраживања 4. Сума пасиве5. Готовина6. Сума активе

Биланс стања предузећа саставља се:

1) редовно - на крају пословне године на дан 31. децембра2) ванредно у току пословне године због:

а) статусне променеб) промене облика организовања или продаје правног лица,в) власничке трансформације,г) престанка рада правног лица и др.

Биланс може бити приказан на два начина:

У виду двостраног рачуна, при чему се лево приказује актива а десно пасива:

Биланс стања ортачког друштва на дан...

5

У виду једностраног рачуна где се прво приказује актива а испод ње пасива:

Биланс стања ортачког друштва на дан...

Билансне позиције у активи биланса стања рашчлањене су према принципу растуће ликвидности, а све позиције пасиве према принципу растуће доспелости.

Принцип растуће ликвидности значида се на прво место у активи стављају „најнеликвиднија“ средства, тј. она која се најдуже користе односно она којима највише времена треба да се трансформишу у новчани облик. На последња места се стављају најликвиднија средства, а то је новац у благајни и жиро рачуну.

Принцип опадајуће доспелости значи да се на прво место у пасиви стављају извори средстава са најдужим роком враћања, што представљају трајни тј. сопствени извори средстава. На последње место извори средстава са најкраћим роком враћања, као нпр. обавезе према добављачима.

6

Биланс успеха

До двадесетих година XX века, доминантан значај у приказивању пословања предузећа је имао биланс стања јер је приказивао средства и обавезе предузећа. Са развојем конкуренције, развојем нових предузећа и порастом значаја резултата пословања за будућност предузећа расте и значај биланса успеха. Биланс успеха свој корен вуче из биланса стања и у сталној је условљености и повезаности са њим.

Биланс успеха успоставља своју равнотежу преко финансијског резултата. То практично значи да се он такође јавља као двострани рачун у коме једна страна чини „расходе“ а друга „приходе“. Биланс стања и биланс успеха су међусобно повезани извештаји не само због тога што остварени резултат исказан у билансу успеха представља промену нето имовине предузећа, већ и због тога што недовршене пословне операције на дан биланса захтевају алокацију трошкова и предвиђање расхода, с једне и одлагање и предвиђање прихода с друге стране.

Биланс успеха показује финансијски резултат пословања посматран из две перспективе. Позитиван финансијски резултат, где су приходи већи од расхода, означава повећање сопствених извора средстава док негативни финансијски резултат, где су расходи већи од прихода, значи смањење извора средстава.

Биланс успеха може бити:

- годишњи - саставља се на крају пословне године на дан 31. децембра периодичан - у току пословне године због:а) статусне промене (поделе, спајања или припајања)б) промене облика организовањаили продаје правног лицав) власничке трансформацијег) престанка рада правног лица и др. Дакле, за приходе можемо рећи да су позитиван ток вредности, а за расходе да су негативан ток вредности у предузећу и можемо их дефинисати на следећи начин:ПРИХОДИ су повећања економских користи током обрачунског периода у облику прилива или повећања средстава односно смањења обавеза, што доводи до повећања сопственог капитала.

РАСХОДИ су губици и трошкови који проистичу из уобичајених активности (пословни, финансијски расходи). Настанак расхода повезан је са повећањем обавеза или са смањењем средстава, тј. расходи су повезани са трајним одливом средстава из предузећа.

Разлика прихода и расхода представља финансијски резултат, с'тим што уколико су приходи већи од расхода јавља се добитак, а ако су приходи мањи од расхода јавља се губитак. Приходи и расходи представљају и образложење зашто је и како у одређеном

7

временском периоду дошло до промене сопствених извора финансирања, тј. до промене нето имовине предузећа.

Основна шема биланса успеха:

РАСХОДИ

1. Пословни расходи (Редовни)2. Финансијски расходи3. Ванредни расходи4. Сума расхода (1+2+3)

ПРИХОДИ5. Пословни приходи (приходи од продаје)6. Финансијски приходи7. Ванредни приходи8. Сума прихода (5+6+7)

Добитак (8 - 4)Губитак (4 - 8)

Пословни приходи представљају најсигурније приходе и чине их вредности продатих производа, услуга, трговинске робе и примљених накнада у вези са продајом које утичу на пословни резултат у одређеном раздобљу.

Финансијски приходи представљају приходе од камата, реализованих курсних разлика и дивиденди, приходе остварене из односа са повезаним правним лицима са узајамним учешћем и са другим правним лицима, као и остале финансијске приходе.

Пословне расходе једног обрачунског периода чине трошкови садржани у производима и услугама продатим у том обрачунском периоду, као и набавна вредност трговинских роба, такође продатих у том обрачунском периоду, и које треба покрити приходима тог обрачунског периода.

Финансијске расходе чине, углавном, камате по добијеним зајмовима и кредитима.

Добитак чини вишак прихода над расходима. Анализом добитка, треба извести констатације о реалности његовог обрачуна, о обиму оствареног добитка у текућој години, његовом порасту или смањењу у односу на претходну годину и његовом учешћу у укупном приходу.

Губитак се јавља у случајевима када је остварени приход мањи од расхода. Појава губитка може бити узрокована интерним или екстерним факторима. Интерни фактори су израз поремећаја у токовима репродукције предузећа као што су неискоришћеност капацитета, погрешан избор технологије и средстава рада, неорганизованост процеса рада, недостатак креативног кадра, и слично. Губитак може имати пословни, финансијски и ванредни карактер, у случајевима када су расходи од наведених активности предузећа већи од прихода.

8

Приказивање прихода и расхода у билансу успеха може бити у несалдираним (бруто принцип) или салдираним (нето принцип) износима. Бруто принцип не компензује поједине врсте прихода и расхода, свака врста прихода и расхода се показује посебно. Овако исказан биланс успеха приказује остварени резултат по изворима (пословни и финансијски резултат). Нето принцип може бити састављен на различите начине. Салдирање прихода и расхода може да се врши потпуно и делимично.

У рачуноводственој теорији и пракси користе се две методе за билансирање успеха:

1. Метода укупних трошкова (погодна за сагледавање укупних улагања и њихових резултата)

2. Метода трошкова продатих учинака (погодна за анализу резултата пословања)

1) Метода укупних трошкова у први план истиче поделу расхода према њиховим природним врстама. У билансу успеха, према њиховој природи, расходе делимо на: амортизацију, трошкове материјала, трошкове зарада, трошкове производних и непроизводних услуга и др. Овако утврђени и рашчлањени расходи супродстављају се приходима од продаје готових производа. За ову методу је карактеристично да постоје два одвојена рачуноводствена система: финансијско рачуноводство и рачуноводство трошкова. Обрачун резултата у овој методи заснива се на укупним трошковима по природним врстама и приходима од продаје коригованим за промене вредности залиха учинака. Промена вредности залиха учинака исказује се као повећање залиха и смањење залиха. Овако утврђеним залихама коригују се приходи од продаје готових производа како би се утврдила вредност прихода остварених у текућем обрачунском периоду, који се супродстављају расходима тог обрачунског периода.

2) Метода трошкова продатих учинака - суштина је да се код обрачуна резултата у производним предузећима, приходима од продаје готових производа супродставе расходи изражени у форми трошкова продатих готових производа. У трговинским предузећима обрачун резултата подразумева да се приходи од продаје робе сучеле са расходима израженим као набавна вредност продате робе. Разлика ове две величине назива се бруто добитак. После бруто добитка у билансу успеха исказују се остали расходи, као што су: трошкови продаје, трошкови општег управљања и администрације и остали расходи. Ова метода се примењује у пословној пракси већине глобалних предузећа чије се акције котирају на најразвијенијем тржишту капитала.

Од изабране методе зависи и садржина биланса успеха, док финансијски резултат остаје исти.

Као и биланс стања, биланс успеха се може исказати једнострано у форми листе или двострано у форми конта. Биланс успеха у форми листе губи на јасности али добија на јасности вертикалног рашчлањивања резултата.

9

Једнострана форма (форма листе)

Расходи

I Пословни расходи

II Финансијски раходи

III Непословни и ванредни расходи

IV Добитак

Приходи

I Пословни приходи

II Финансијски приходи

III Непословни и ванредни приходи

IV Губитак

У двостраном прегледу, на левој страни су приказани расходи и позитиван финансијски резултат док су на десној страни приказани приходи и негативан финансијски резултат. Овај начин је прегледнији и јаснији и у непосредној је вези са књиговодством. Форма конта више одговара логици закључивања књига и успостављању везе између књиговодства са једне и биланса успеха са друге стране.

Двострана форма (форма конта)

Расходи Приходи

I Пословни расходи I Пословни приходи

II Финансијски раходи II Финансијски приходи

IIIНепословни и ванредни

расходи IIIНепословни и ванредни

приходи

IV Добитак IV Губитак

10

Извештај о променама на капиталуИзвештај о променама на капиталу је књиговодствени инструмент у коме се приказују подаци о променама (повећањима и смањењима) капитала предузећа у периоду од почетка пословне године до дана билансирања.

Ове промене на капиталу настају по више основа:

- Додатним улагањем или повлачењем капитала од стране власника- Остваривањем прихода и расхода- Расподелом добити или покрићем губитка- Превредновањем средстава која се мере по фер вредности- Признавањем ефеката промена рачуноводствених политика и исправком

материјално значајних грешака

Дакле, укупна повећања и смањења капитала последица су настанка прихода и расхода али и износа повећања и смањења нето имовине привредног субјекта који су директно књижени на одговарајућем рачуну капитала, нпр. на рачуну ревалоризационих резерви. С обзиром да за процењивање успешности предузећа у одређеном временском периоду није довољно узети у обзир само остварене приходе и расхпде тог обрачунског периода, већ и све остале трансакције које доводе до промена на капиталу, предузеће саставља посебан финансијски извештај у коме ће се навести укупна повећања и смањења нето имовине привредног субјекта.

Извештај о променама на сопственом капиталу треба да пружи збирни приказ промена појединих елемената сопственог капитала предузећа насталих у датом обрачунском периоду. Извештај је намењен првенствено инвеститорима, јер су њима поред информација о резултатау, као и приходима и расходима, потребне информације о променама капитал насталим услед примене одређених МРС, који се не могу видети из биланса успеха.

Извештај о токовима готовинеИзвештај о токовима готовине је књиговодствени инструмент који се саставља са циљем да се корисницима финансијских извештаја пруже информације о изворима готовине и начину њене употребе. Представља приказ новчаних прилива и одлива у обрачунском периоду по основу пословних, инвестиционих и финансијских активности. Новчани токови који су приказани у овом извештају односе се на одређени временски период, па се овај извештај третира као периодични извештај.

11

Извештај о новшаним токовима приказује приливе и одливе готовине који су класификовани према:

- Токовима готовине по основу пословних активности- Токовима готовине по основу инвестиционих активности- Токовима готовине по основу финансијских активности

Извештај о новчаним токовима чини битну компоненту финансијског извештаја и сматра се централним циљем процеса финансијског извештавања, а са билансом стања и успеха чини нераздвојну целину. На тај начин се у систем финансијског извештавања уводи још један важан финансијски инструмент са циљем да корисницима омогући да оцене способност фирме да генерише позитивне токове готовине, односно да провере његову ликвидност. Он је основна допуна биланса успеха.

Напомене

Напомене су прилози који иду уз постојећи сет финансијских извештаја - биланс стања, успеха и новчаних токова. По својој суштини, нису финансијски извештаји, већ њихов неопходан, пратећи елемент. Садрже детаљне информације везане за основе на којима су финансијски извештаји састављени, тј. рачуноводствене политике које су примењене за евидентирање значајних пословних догађаја.

Циљ састављања напомена је да пруже корисницима информације потребне за тумачење и исправну интерпретацију финансијских извештаја, али и да омогуће истинито и поштено приказивање финансијских извештаја. У напоменама се приказују скраћени описи или детаљне анализе позиција у билансу стања, билансу успеха и извештају о новчаним токовима.

Напоменама уз финансијске извештаје, које садрже скраћени опис или детаљну анализу износа приказаних у извештајима треба да се прикажу:

- Информације о основама за припрему финансијских извештаја и о специфичним рачуноводственим политикама које су одабране и примењене на значајне пословне промене и догађаје

- Информације које захтевају Међународни стандарди финансијског извештавања, а које нису приказане у неком од образаца финансијских извештаја

- Додатне информације које нису приказане у обрасцима финансијских извештаја ако су битне за њихово разумевање.

12

Литература

1) Петровић, З., 2009, Рачуноводство, Универзитет Сингидунум, Београд2) Цветковић, Н., 2004, Анализа пословања предузећа, Универзитет Мегатренд,

Београд3) Родић, Ј., 1991, Теорија и анализа биланса, Економика, Београд4) Словић, Д., 2007, Основи рачуноводства, “ФИНЕКС” АД, Београд5) Кнежевић, Г., 2009, Анализа финансијских извештаја, Универзитет Сингидунум

Београд

13

Садржај:УВОД..........................................................................................................................................................1

Финансијски извештаји............................................................................................................................2

Врсте биланса...........................................................................................................................................3

Биланс стања........................................................................................................................................4

Биланс успеха.........................................................................................................................................7

Извештај о променама на капиталу.....................................................................................................11

Извештај о токовима готовине.............................................................................................................11

Напомене..................................................................................................................................................12

Литература.............................................................................................................................................13

Садржај:..................................................................................................................................................14

14