КУЛТУРНИ И ЖИВОТНИ СТАНДАРД СТАНОВНИШТВА

Проф. Мирослав Маркићевић

Културни и животни стандард становништваПотреба човека јесте да за собом остави

траг свога постојања. У праисторији – цртежи по зидовима пећина,

украшено посуђе, разни уметнички израђени предмети за свакодневну употребу и фигуре коришћене за религијске обреде.

Касније – фасцинантни архитектонски подухвати, од којих су многи сачувани и представљају заштићену светску културну баштину.

Најстарији цртежи, у пећини Ласко на југозападу Француске

Пећина Ласко

Налази се на југу Египта. Саградио га фараон Рамзес II после победе код Кадеша

Абу Симбел, Египат

Ангкор Ват, престоница Кмерског царства, од 9. до 15. века, Камбоџа.

Ангкор Ват, Камбоџа

ЦивилизацијеЦивилизација, по Вилу Дуранту, је друштвени ред који

промовише стварање култура. Конституишу је четири елемента: економија, политичка организација, морална традиција и потрага за знањем и уметношћу.

Савремени свет одликују бројне тековине материјалног и нематеријалног наслеђа, те изразита етно-културна разноликост. Народносно, језички, историјски и нарочито религијски слично становништво и простори у којима живе творе неколико великих светских цивилизација.

Културе и цивилизације се међусобно прожимају, али и оштро сукобљавају – нарочито у контактним зонама. Под утицајем најмоћнијих земаља и њихове медијско-пропагандне доминације, постоје покушаји културне унификације света и стварања интегралне глобалне цивилизације.

Географски размештај савремених светских културно-цивилизацијских ареала

(према С. Хантингтону)

ПисмоЉудски род на Земљи

карактеристичан је по јединственом историјском феномену – међусобном комуницирању видљивим системом знакова који се назива писмо.

Пиктограми

Хијероглигско писмо

Клинасто писмо

Алфабет (Феничани)

Грчки алфабет

Абецеда

Ћирилично писмо

Историјски развој писма

ЋирилицаЋирилица је настала крајем 9. или почетком 10.

века, вероватно у историјско-географској области Македонији на југоистоку Европе. Користила се у старословенском и црквенословенском језику, брзо потиснувши претечу глагољицу.

Српска ћирилица (азбука) настала је у 12. веку и током готово 9 векова постојања се доста трансформисала. Данас има 30 слова и према Уставу (члан 10.) у Србији је службено писмо. У Европској унији, која од 2013. године има 28 чланица и где се користи 24 званична језика, ћирилица (бугарска) је једно од три званична писма (уз латиницу и грчки алфабет).

Животни стандард становништваКултурни напредак немогућ је без стабилног

привредног развоја и економске снаге, тј. без високог животног стандарда становништва. Објективни показатељ животног стандарда је годишњи бруто-домаћи производ по становнику (БДП/стан.).

У најразвијенијим земљама света (ЕУ, САД, Јапан, Аустралија, неке нафтом и гасом богате земље у Персијском заливу) износи више десетина хиљада долара по становнику, а у најсиромашнијим државама Азије, субсахарске Африке и Кариба мање од 500 долара по становнику.

БДП по становнику у свету

БДП по становнику у СР

Немачкој

Показатељи животног стандарда становништвапотрошња различитих прехрамбених артикала

по становнику годишње (меса, шећера), величина стамбеног простора по становнику,

број лекара (специјалиста, стоматолога...) на 100.000 становника,

број прикључака на водоводну и електро мрежу на 1.000 домаћинстава...

цена тзв. потрошачке корпе неопходних намирница и средстава за хигијену за четворочлану породицу месечно (нарочито важно за стандард градског становништва).

Добар индикатор животног стандарда јесте дневна енергетска вредност исхране (у калоријама, тј. џулима). Области где становништво уноси дневно мање од 2.600-2.700 калорија (10.000-11.000 џула) имају животни стандард испод „границе глади“.

Према подацима ФАО (Организација за исхрану и пољопривреду УН), број гладних у свету се смањује, али их је почетком друге деценије 21. века и даље било 868 милиона (12,5% светског становништва или сваки осми човек). Њихова концентрација највећа је у тзв. појасу глади – у деловима Латинске Америке, субсахарској Африци, јужној и југоисточној Азији.

На другој страни, постоји изобиље хране у развијеним земљама (САД, Европа, Аустралија), која је не само предмет извоза, већ и масовног уништавања ако јој се смањи цена на светском тржишту. Те земље се суочавају са другим проблемом – обилном, али неквалитетном исхраном која изазива гојазност, алергије, болести крвотока и органа за варење.

Показатељи животног стандарда становништва

Свет гладних и ситих

Показатељи животног стандарда становништваПочетком 21. века показатељи нивоа

економског, научно-технолошког и културног развоја су модерна средства комуникације.

Број мобилних телефона у употреби достигао је у ЕУ 900 милиона (1,8 по становнику), у Кини 650 милиона (0,5 по становнику), у САД 300 милиона (1 по становнику), у Индији 270 милиона (0,2 по становнику), у Русији 180 милиона (1,3 по становнику)...

Индекс људског развојаИндекс људског развоја, скраћено HDI, (енг. The UN Human

Development Index), је формула којом се мери сиромаштво, писменост, образовање, животни век, и други фактори за земље света. Многи преко ове формуле сврставају земље у развијене (земље првог реда), у развоју (земље другог реда) и треће земље света. До ове формуле је дишао Пакистански економистa Махбуб ал Хак, а Програм Уједињених нација за развој је користи од 1993. године у свом годишњем извештају о развоју.

ХДИ мери просечна достигнућа у земљама по три основна параметра у људском развоју: Трајање животног века и здравствено стање; Знање, мерено пна основу писмености. Такође се узима у обзир

основно, средње образовање, као и постотак уписа. Пристојан стандард живота, мерено према БДП-у по становнику,

према ППП-у у америчким доларима.

Крај предавања

Хвала на пажњи!