Културни објекти у Нишу

Милица Живковић VII-1

Зграда Бановина:

Зграда Бановина налази се на десној обали реке Нишаве, у Шуматовачкој улици. Изграђена је 1889. године. Осим своје архитектонске лепоте, она има и важну улогу у историји Ниша. Друга фаза доградње започела је 1930. године, а 1935. она је добила данашњи изглед. Након Другог светског рата у њој се налазило средиште Среза , а од 1966. средиште Универзитета. Изграђена је за потребе Начелништва Нишког округа. У овој згради је потписан споразум између Србије и Албаније , познатији као “Нишки споразум”. Саграђена је у неоренесансном стилу, по пројекту Монументалана и модерна грађевина. У дворишту ове зграде се данас одржавају и неки концерти. Такође се у њој снимао филм “Пљачка трећег рајха”. Бановина је проглашена културним добром од великог значаја.

Народно позориште:

Народно позориште се налази на Синђелићевом тргу. То је институција културе са традицијом дужом од 120 година. Једно је од најзначајнијих позоришта у Србији. Изграђено је 1939. године за Позориште Моравске Бановине, а основано је 1887. године. Дограђена је 1946. године у духу основног пројекта. Иницијатори оснивања позоришта били су: Стеван Сремац, Милорад Петровић, Стеван Никшић, Хенрих Лилер и Шпира Калик. Прва представа била је “Српски ајдуци”. Предходна имена су била Позориште “Синђелић” и Позориште Моравске бановине.

Синагога:

Синагога се налази у центру града. Она је “Молитвени дом” Јевреја, али како у Нишу нема више Јевреја она постаје “храм културе”. Прва нишка синагога постојала је још 1695. године. Градња нове синагоге започела је априла 1924. године, а завршена је у пролеће 1925. године. Данас је синагога стављена под заштиту државе и користи се као галерија за одржавање бројних изложби, концерата, књижевних вечери...

Народна библиотека:

Народна библиотека се налази у улици Боривоја Гојковића 9. Библиотека “Стеван Сремац” је једна од најсаријих културних установа у Нишу. Она је прва јавна библиотека у јужној Србији. Основана је 1879. године, а основала је група професора у оквиру Гимназије. У Другом светском рату немачки окупатор спалио је око 5.000 одабраних наслова, а током окупације је велики број књига изгубљен. Данас је народна библиотека савремена институција , која располаже фондом од преко 250.000 монографских и преко 950 наслова сријских публикација, као и Кабинетом графике са око 200 оригиналних графичких отисака.