Санстефански мир и Берлински когрес у историјској свести Срба

Санстефански мир и Берлински когрес у историјској свести Срба. Тринаестог јула навршава се 133 година од завршетка Берлинског конгреса, на коме је Велика источна криза, отворена српско- турским и руско-турским ратовима вођеним од 1876. до 1878, добила од стране великих сила своје међународноправно решење. У српској историјској свести помињање Берлинског конгреса изазива тројаку асоцијацију. С њим се, најпре, неизоставно повезује међународно признање независности Србије и Црне Горе, које је због раније стечених атрибута суверености, посебно у односу на Србију, било само званично одобрење српским кнежевинама да могу да приступе клубу европских држава. Уз формалноправно прокламовање независности, Берлински мировни уговор је српским кнежевинама донео и територијално проширење. Србији су придружени Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ, укупно 11. 100 км², док је Црна Гора добила Подгорицу, Никшић, Колашин, а на приморју Бар, коме је касније, услед албанског отпора у Плаву и Гусињу, као територијална компезација придружен и Улцињ, укупно око 3. 900 км². 1)И најзад, Берлински конгрес се редовно повезује са поништавањем Снастефанског мировног уговора од 3. 3. 1878. године, који је, речју класика српске историјске науке В. Ћоровића, „био велико разочарење за Србе”, јер је „руска дипломатија стварала на њему Велику Бугарску на чисту штету српских интереса”.2) Иако су одлуке Берлинског конгреса имале далекосежан утицај на српску националну политику у XIXи XXвеку, изостала је озбиљна оцена њихових стварних домета, јер је представа о Берлинском мировном уговору грађена у сенци наведеног стереотипа о Санастефанском уговору. Резултати Берлинског конгреса приказивани су као безусловно позитивни, али не због тога што је насупрот Берлинског уговора стајао поништени Санстефански уговор, већ зато што је противтежа његовим добицима био вредносни суд о „о великој руској неправди према Србима” учињеној у Сан Стефану. Овакав историографски стереотип о Снастефанском уговору постао је омиљено опште место свих прозападних политика у Срба, а тиме је добрим делом одредио и пут који је српска национална политика прошла од 1878. до данас. Сто тридесет три године после Берлинског конгреса и првог српског уласка у клуб европских држава, чланство у новом преуређеном

Documents

Санстефански мир и Берлински когрес у историјској свести Срба