Сеобе Срба

Припремиле- Александра Милошевић и Мина Минић

ПОСЛЕДИЦЕ ТУРСКЕ ВЛАСТИПОЈАВА

ОТПОРА (хајдуци

и ускоци)

СЕОБЕ БУНЕ ИУСТАНЦИ

СеобеЈедна од најважнијих последица

турских освајања српских земаља јесу сеобе.

Прва већа померања пре пада Српске деспотовине под турску власт.

Узрок томе је начин турских освајања.Турски пљачкаши одреди су дуже

време намерно упадали у пограничне области, које су пљачкали и у којима су убијали народ.

Из страха од турских пљачкаша Срби почињу да се селе у сигурније крајеве.

Срби се селе са простора: БРДА, КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, СТАРЕ РАШКЕ

И ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ

Срби насељавају области у: БАНАТУ, БАЧКОЈ, СРЕМУ, СЛАВОНИЈИ,

ХРВАТСКОЈ И ДАЛМАЦИЈИ.

Прва пресељења Срба преко Саве и Дунава започела су већ после Косовске битке (1389. године).

Велики порази које су Османлије претрпеле у првим годинама Бечког рата (1683-1699) подстакли су српски народ на побуну.

Један од многобројних Срба који се прикључио хабзбуршкој војсци био је и гроф Ђорђе Бранковић, који је желео да обнови српску државу под влашћу Хабзбурга.

Ђорђе Бранковић(1645-1711) Био је дипломатa, пустолов

и претендент на српски престо. Рођен је у Ердељу (у данашњој Румунији) у породици која је наводно водила порекло од деспотске лозе Бранковића.

Титулу грофа добио је 1688 године од аустријског цара Леополда I. Он је позвао Србе да населе опустеле крајеве Угарске.

током ВЕЛИКОГ РАТА1690. ВЕЛИКА СЕОБА СРБА

предводник: АРСЕНИЈЕ III ЦРНОЈЕВИЋ

Насељени су простори ЈУЖНЕ

УГАРСКЕ- до Арада и Сент-Андреје(60000 Срба)

СЕОБА СРБА, рад Паје Јовановића

Царске (Леополдове) привилегије

Положај Срба досељених у Хабзбуршку монархију заснивао се на царским привилегијама (повластицама).

Прве и најзначајније привилегије издао је цар Леополд I 1690 и 1695. године.

Повластице Срба биле су: слободно исповедање своје вере, да имају црквену организацију и сами бирају црквеног старешину и да не плаћају десетак католичкој цркви ни порезе држави.

Карловачка митрополијаСрпска митрополија

основана је 1708. са седиштем у Крушедолу.

1718. године њено седиште је пренето у Сремске карловце и од тада се назива Карловачка митрополија.

У време стварања Српске војводине (1848.) карловачки митрополит уздигнут је у ранг патријарха.

током аустријско-турског рата1737. ДРУГА СЕОБА СРБА

предводник: АРСЕНИЈЕ IV ЈОВАНОВИЋ- ШАКАБЕНТА

До Сеобе је дошло због учешћа патријарха и народа у рату на

страни Аустрије

Српски народ под страном влашћу од XVI-XVIII века

Млетачка република

Хабзбуршка монархија

Османско царство

Због неповољних реформи у

Аустријском царству Срби се, средином XVIII века, селе из

Јужне Угарске у Руско царство (простори

данашње Украјине).

Српске насеобине у Руском царству“НОВА СРБИЈА” “СЛАВЕНОСЕРБИЈА”

Одговорити на питањастрана 66

Домаћи