Универзитет у БеоградуМашински факултет

КАТЕДРА ЗА ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

ИНДУСТРИЈСКА ЕРГОНОМИЈА

ЛабораторијскаВежба 4

-Процена физичког напора-помоћу пулса

Оцена (потпис/датум): Име и презиме:

Број индекса:

Наставник:

Стефан Туфегџић

543 / 10

Александар Жуњић

Школска година: 2012 / 2013.САДРЖАЈ

Четврта лабораторијска вежба из индустријске ергономијеПроцена физичког напора помоћу пулса

1. Увод...................................................................................................................................2

1.1. Појам и основне особине пулса...................................................................................2

1.2. Мишићни рад и срчана фреквенција..........................................................................2

1.3. Фактори који утичу на ниво пулса..............................................................................2

1.4. Мерење пулса................................................................................................................3

2. Проблем...........................................................................................................................4

2.1. Процена физичког радног оптерећења.......................................................................4

3. Метод.................................................................................................................................6

4. Резултати.........................................................................................................................7

5. Анализа резултата....................................................................................................11

5.1. Средње вредности пулса............................................................................................11

5.2. Хистограми промене пулса........................................................................................11

5.3. Зависност пулса од времена.......................................................................................13

5.4. Регресиони модели.....................................................................................................14

5.5. Стандардне девијације срчане фреквенције.............................................................19

5.6. Теоријска максимална вредност нивоа пулса при раду..........................................19

5.7. Оцена тежине обављеног рада на основу срчане фреквенције..............................19

_ _5.8. Упоредни однос PR / Pм.............................................................................................20

5.9. Радно напрезање на основу %CVL...........................................................................20

5.10. Радно напрезање на основу 50% Нивоа..................................................................20

6. Дискусија резултата................................................................................................21

7. Закључак.......................................................................................................................21

8. Литература...................................................................................................................21

ПРОЦЕНА ФИЗИЧКОГ НАПОРА ПОМОЋУ ПУЛСА

1.Увод

Као један од најстаријих и најчешће примењиваних поступака процене физичког напора, овај поступак се базира на праћењу промене нивоа пулса као главног показатеља физичког напора. Примећено је да како посао бива тежи, тј. оптерећење расте, тако и вредност пулса, односно срчана фреквенција у односу на неоптерећен срчани орган варира (расте). Неопходно је упознати се са основним карактеристикама пулса, да би се урадила одговарајућа процена његовог утицаја у даље потребним фазама испитивања - мировању, раду, опоравку.

1.1. Појам и основне особине пулса

Пулс представља периодичне осцилације крвних судова као последица њихове еластичности и проширења срчане аорте за време контракције срчаног мишића. Притиском на неки од крвних судова о мишић или неко друго ткиво, пулс се може осетити као краткотрајни удар (нагло повећање притиска у крвном суду услед срчане контракције).

Фреквенција пулса је (поред ритма пулса, висине, тврдоће, итд.) једна од најбитнијих карактеристика коришћена при анализи пулса. Примењује се када се врши процена неког физичког оптерећења. Фреквенција пулса илити пулс је уствари број откуцаја срца у минути.

1.2. Мишићни рад и срчана фреквенција

Извођење мишићних контракција и савладавање напора насупрот дејству спољашње силе захтева одређени утрошак енергије, што се манифестује кроз убрзани метаболизам. Долази до низа различитих реакција организма као последица потребе за уклањањем угљендиоксида, млечне киселине и продуката метаболизма. Промене настају и услед повећања количине кисеоника који се допрема активним мишићима, одржавања телесне температуре у одређеним границама и испуњења других захтева. Као основни предуслав за обезбеђење увећаних потреба организма у односу на стање мировања, неопходно је да срце својим радом омогући процесе размене путем повећане количине крви која се допрема у мускулатуру. То се остварује у највећој мери убрзањем срчаног рада, што доводи до повећања нивоа пулса у односу на стање мировања.

1.3. Фактори који утичу на ниво пулса

ПЕРИОД МИРОВАЊА - У периоду мировања вредност пулса је она коју посматрани организам има при обављању елементарних животних функција. Та вредност је код физички здраве особе 60 откуцаја у минути (брадикардија), док је код неувежбаних особа вредност пулса 85 – 90, позната као тахикардија. Фактори који могу утицати на вредност пулса у фази мировања су: године старости (на рођењу 130 откуцаја у минути, у пубертету и надаље 70-80 откуцаја у минути), положај тела ( пулс највиши у стајаћем, најнижи у лежећем положају), телесна температура, пол, варење хране, телесна маса, стање ума, итд.

1

ПЕРИОД ОБАВЉАЊА ФИЗИЧКИХ АКТИВНОСТИ – Фактори који утичу на вредност пулса у току рада могу се сврстати у седам група: интензитет рада, мишићна маса, трајање рада, врста рада, положај тела, утренираност и темпо обављања рада.

Зависно од интензитета рада, пропорционално ће расти и вредност пулса до максималне вредности срчане фреквенције, где неће бити даљег пораста пулса. Како срчана фреквенција зависи од година старости човека, запажа се да је њена максимална вредност највећа код деце у првој деценији живота (220 откуцаја у минути). Потом се та вредност смањује за око откуцај по години старости. Максимална фреквенција се рачуна по формули (Николић, 1995):

FSmax = 220 – godine starosti (± 10)

Што се тиче трајања рада, услед појаве замора код дуготрајног обављања рада и потребом организма да компензује замор укључивањем додатних мишићних група, долази до постепеног повећања нивоа пулса.

Особе мање мишићне масе имају већу фреквенцију срца услед већег отпора приликом допремања крви у активирана мишићним влакнима; утренираност вуче мању вредност пулса; у вертикалном положају фреквенција срца је нижа него код рада у хоризонталном услед отежаног венског крвотока; код статичког рада фреквенција је нижа него код динамичког, због мањег напрезања и временског трајања контракције мишића.

1.4. Мерење пулса

Зависно од методе регистровања срчане фреквенције, постоји више наина за мере пулса. Директан начин мерења пулса је одређивање броја срчаних откуцаја дигиталном палпацијом у току једног минута. Пребојавање откуцаја срца се врши кажипрстом и средњим прстом, којима се притисне вратна артерија, атерија код корена шаке, на врату итд. За одређивање срчане фреквенције на временским интервалима користи се формула:

P = ·10

где је P пулс, а t време потребно за десет срчаних откуцаја. Недостатак ове методе је што је онемогућено континуално праћење пулса у току рада испитаника, а и саме потешкоће испитаника да обавља било какве радње док се врши праћење његовог пулса.

Фотоплетисмограгија представља методу за одређивање пулса која се базира на регистровању промена пртока крвне струје на површинским капиларима. За мерење се користе различити фотоелектрични бројачи, који садрже сензорске елементе којима се региструју промене запремине периферних крвних судова. Ови уређаји имају могућност континуалног праћења промене срчане фреквенције и погодни су за употребу у срединама где непостоје значајније светлосне промене.

Електрокардиографско одређивање пулса се заснива на регистровању електричне активности срчаног мишића са површине тела човека помоћу електрода које су саставни део посебног уређаја. Одређивање срчане фреквенције се обавља са електрокардиографског записа са електрокардиографског уређаја. С обзиром на присуство већег броја каблова, физички рад је отежан. Развијени су посебни телеметријски системи који не користе каблове за регистровање

2

срчане фреквенције. Очитана вредност се може видети на дигиталном показивачу, а постоји и опција аудиторне регистрације путем звучних импулса.

Најчешће се примењују уређаји за даљинско праћење нивоа пулса, који омогућавају праћење на дужим временским интервалима. Ради контролисаног праћења физичког напрезања испитаника са унапред утврђеним и познатим радним оптерећењима, врши се лабораторијска процена реакције организма на радни напор. У те сврхе обликовани су различити тестови, који захтевају присуство додатне опреме (нпр. бициклергометри).

2. Проблем

Фреквенција срца у мировању остаје приближно константна и не одступа много од средње вредности. Услед менталне реакције (треме) може доћи до пораста нивоа срчане фреквенције.

Са почетком обављања динамичког рада константног интензитета, ниво пулса нагло се повећава. После одређеног времена (углавном пар минута), успоставља се стабилно стање фреквенције пулса, са релативно малим осцилацијама. Тада је постигнут тзв. плато срчане фреквенције.

По извршетку рада, фреквенција срца полако опада. Време опоравка условљено јетежином претходно обављеног рада, условима просторије и физичкој спреми испитаника. Фреквенција срца брже опада у првим минутима опоравка, праћена опадањем нивоа пулса. Даље смањење пулса тече спорије све до постизања вредности у периоду мировања. Код мање захтевних радова, опоравак ће уследити после само пар минута, док је тренутни опоравак немогућ због резидуалних продуката насталих у току обављања рада.

2.1. Процена физичког радног оптерећења

Основни критеријум по коме се процењује тежина обављеног рада је заснован на класификацији тежине обављеног рада у зависности од срчане фреквенције. Састојан је у градацији нивоа обављеног рада у зависности од измерене вредности пулса испитаника. Ако је ниво пулса већи, рад се води као тежи. У табели 1 је приказана та квалификација, према AIHA – American Industrial Hygiene Assosiation.

Оцена тежине обављеног радаНиво срчане фреквенције

(откуцаја у минути)Веома лак рад 65 - 75

Лак рад 75 - 100Средње тежак рад 100 - 125

Тежак рад 125 - 150Веома тежак рад 150 - 180

Прекомерно тежак рад >180

Табела 1. Оцена тежине физичког рада на основу срчане фреквенције према AIHA

Као показатељ радног оптерећења користи се однос средњих вредности пулса у раду и мировању

_ _PR / Pм

3

У табели 2 су дати односи средњих вредност пулса у раду мировању за поједине професије.

Врста посла_ _

PR / Pм

Рад у челичани 1.37Пољопривредни радови 1.38

Послови које обавља помоћно болничко особље 1.45

Радови на монтажној траци 1.45Хируршки захвати 1.64

_ _Табела 2. Преглед односа средњих вредности пулса у раду PR и мировању Pм за различите послове

Радно оптерећење се може проценити преко посебног показатеља %CVL (CardioVascular Load). Овај показатељ обухвата одређивање неколико различитих вредности срчаних фреквенција:

PR – пулса у раду

Pм – пулса у мировању

Pмах8н – максималне вредности пулса за осмочасовни радни дан

Израчунавање %CVL омогућава да се одреди ниво угрожености радника одређеним радним оптерећењем, као и карактер мере које је неопходно предузети у одређеном временском периоду, у циљу елиминисања могућих штетних последица. Пуступак за одређивање %CVL се састоји из следећих корака:

_ _1. Одредити просечну вредност пулса у периоду рада PR и мировања Pм. Вредност за

средњу вредност мировања се добија на основу података везаних за седећи положај испитаника, а средња вредност мировања представља просечну вредност пулса за произвољно време у којем се обавља физичка активност.

2. Израчунати максималну вредност пулса за осмочасовни радни дан према формули:

_Pмах8н = ·(220 - G) + Pм

где су са G означене године старости радника.3. Одредити %CVL из релације:

_ _ _( PR - Pм ) / (Pмах8н - Pм )

4

4. Обавити процену радног оптерећења и мера које је неопходно предузети на основу података из табеле 3, узимајући у обзир вредности која је добијена у претходној тачки.

%CVL Процена

0< %CVL<30 Без нарочитог замарања

30< %CVL<60Ниво опрезности – мере за побољшање се препоручује током средњорочног периода

60< %CVL<100Акциони ниво – мере за смањење напрезања

неопходно предузети у што краћем временском периоду

%CVL>100 Није допуштено

Табела 3. Процена напрезања на основу %CVL

Ламер је дефинисао још један поступак на основу кога се може оценити радно напрезање. Критеријум за процену је одређивање такозваног 50% нивоа, који обухвата просечну вредност пулса у мировању и максималну вредност пулса коју испитаник може да оствари зависно од година старости. Формула за израчунавање овог нивоа гласи:

_ _50% Ниво = Pм+ (Pмах - Pм)/2

_Где је Pм просечна вредност пулса у мировању, а Pмах максимална вредност пулса коју особа може да оствари при максималном напору.

_Критеријум за оцену напрезања се заснива на одређивању односа (50% Ниво) / PR,

_где је PR просечна вредност пулса у периоду обављања физичке активности. Ако овај однос тежи јединици, каже се да радник обавља тежак континуални рад. У зависности од тога колико овај однос одступа од јединице у једну или другу страну, може се проценити тежина обављеног рада.

3. Метод

Од мерне опреме користи се телеметријски уређај за регистровање пулса испитаника фирме Hewlett Packard. Овај уређај поседује дигитални дисплеј, који показује фреквенцију сваког откуцаја срца. Поред тога обавља и звучну регистрацију откуцаја срца испитаника емитовањем "бип" звучних сигнала, тако да се тачна вредност пулса може добити на основу пребројаних вредности звучних сигнала у току минуте. Студенти се распоређују у околини мерног инструмента, тако да могу с лакоћом пратити промене пулса испитаника током времена и бележити очитане вредности у табеле 41, 42, 43 практикума.

Физичко оптерећење испитаника се остварује помоћу ергобицикла. Вежба се изводи са константним оптерећењем првог степена током целог периода фиичког рада, при чему и брзина педалирања треба да остане на константном нивоу у том периоду. Брзину педалирања од 15 km/h контолише сам испитаник на аналогном покаивачу брзине ергобицикла.

5

Мерење пулса се обавља у периоду мировања – испитаник седи релаксиран у фотељи 5 минута, потом у периоду рада у којем испитаник вози ергобицикл у трајању од 10 минута и у периоду опоравка где испитаник поново седи у фотељи у трајању од 10 минута.

Време се мери помоћу штоперице. У пределу грудног коша испитаника се посатвљају електроде а затим испитаник заузима седећи положај у фотељи. Штоперица се укључује и очитавања се врше са мерног уређаја на сваких 10 секунди. Након истека 5 минута испитаник прелази на ергобицикл и започиње са педалирањем.Треба нагласити да се рад штоперице не зауставља при преласку из стања мировања у радно. Висина седишта ергобицикла се подешава према испитанику тако да нога буде у испруженом положају у тренутку када је педала ергобицикла у најнижем положају. По истеку 10 минута, испитаник прелази на фотељу и започиње опоравак. Наставља се са континуалним праћењем времена и бележењем вредности пулса у табелу која је предвиђена за период опоравка. После 10 минута штоперице се заустављају и мерење се прекида.

4. Резултати

Редни број мерења Време мерења Пулс1. 16:10:10 732. 16:10:20 653. 16:10:30 714. 16:10:40 595. 16:10:50 636. 16:11:00 48+3*2=547. 16:11:10 1238. 16:11:20 699. 16:11:30 6510. 16:11:40 8811. 16:11:50 6612. 16:12:00 6713. 16:12:10 6314. 16:12:20 6615. 16:12:30 6716. 16:12:40 6717. 16:12:50 7118. 16:13:00 6819. 16:13:10 7020. 16:13:20 6621. 16:13:30 7222. 16:13:40 6923. 16:13:50 6524. 16:14:00 7025. 16:14:10 6926. 16:14:20 6727. 16:14:30 6928. 16:14:40 108-3*2=10229. 16:14:50 6730. 16:15:00 68

Средња вредност пулса 70.6333

6

за период мировањаТабела 4. Промена нивоа пулса испитаника у периоду мировањаРедни број мерења Време мерења Пулс

1. 16:15:10 1162. 16:15:20 943. 16:15:30 964. 16:15:40 64+3*4=765. 16:15:50 1506. 16:16:00 1847. 16:16:10 968. 16:16:20 929. 16:16:30 15510. 16:16:40 11811. 16:16:50 7812. 16:17:00 64+3*4=7613. 16:17:10 64+3*4=7614. 16:17:20 7115. 16:17:30 11016. 16:17:40 6917. 16:17:50 6818. 16:18:00 8219. 16:18:10 7620. 16:18:20 64+3*3=7321. 16:18:30 9922. 16:18:40 10823. 16:18:50 9524. 16:19:00 9525. 16:19:10 7626. 16:19:20 9227. 16:19:30 9528. 16:19:40 7929. 16:19:50 7630. 16:20:00 5931. 16:20:10 8132. 16:20:20 5833. 16:20:30 7634. 16:20:40 7735. 16:20:50 60+3*2=6636. 16:21:00 58+3*2=6437. 16:21:10 16638. 16:21:20 9439. 16:21:30 6540. 16:21:40 7841. 16:21:50 7542. 16:22:00 58+3*2=6443. 16:22:10 15+3*2=2144. 16:22:20 80

7

45. 16:22:30 7646. 16:22:40 6047. 16:22:50 58+3=6148. 16:23:00 58+3=6149. 16:23:10 58+3=6150. 16:23:20 6051. 16:23:30 10052. 16:23:40 8453. 16:23:50 8254. 16:24:00 11055. 16:24:10 11056. 16:24:20 8057. 16:24:30 7458. 16:24:40 7059. 16:24:50 7360. 16:25:00 82

Средња вредност пулса за период рада

85.65

Табела 5. Промена нивоа пулса испитаника у периоду рада

Редни број мерења Време мерења Пулс1. 16:25:10 107 2. 16:25:20 1663. 16:25:30 62+3*4=744. 16:25:40 62+3*4=745. 16:25:50 806. 16:26:00 647. 16:26:10 738. 16:26:20 649. 16:26:30 8310. 16:26:40 8911. 16:26:50 6812. 16:27:00 6813. 16:27:10 6714. 16:27:20 6815. 16:27:30 7016. 16:27:40 6717. 16:27:50 6618. 16:28:00 7319. 16:28:10 6720. 16:28:20 7921. 16:28:30 7222. 16:28:40 71

8

23. 16:28:50 7424. 16:29:00 7525. 16:29:10 7226. 16:29:20 7027. 16:29:30 7128. 16:29:40 7029. 16:29:50 6430. 16:30:00 6931. 16:30:10 6732. 16:30:20 6833. 16:30:30 7334. 16:30:40 7635. 16:30:50 6636. 16:31:00 6937. 16:31:10 7138. 16:31:20 6839. 16:31:30 7340. 16:31:40 7241. 16:31:50 7642. 16:32:00 6243. 16:32:10 6544. 16:32:20 7045. 16:32:30 6046. 16:32:40 6547. 16:32:50 7348. 16:33:00 7849. 16:33:10 7950. 16:33:20 7151. 16:33:30 6952. 16:33:40 7253. 16:33:50 7054. 16:34:00 7555. 16:34:10 6456. 16:34:20 6557. 16:34:30 6758. 16:34:40 6859. 16:34:50 7860. 16:35:00 62

Средња вредност пулсаза период опоравка

72.7833

Табела 6. Промена нивоа пулса испитаника у периоду опоравка

9

5. Анализа резултата5.1. Средње вредности пулса

Средње вредности пулсаМировање Рад Опоравак70.6333 85.65 72.7833

Табела 7. Средње вредности пулса у мировању, раду и опоравку

5.2. Хистограми промене пулса

Дијаграм 1. Хистограм промене пулса у периоду мировања

Дијаграм 2. Хистограм промене нивоа пулса у периоду рада

10

Дијаграм 3. Хистограм промене нивоа пулса у периоду опоравка

11

Предвиђено за 5.3. замени са овом стр.....

12

5.4. Регресиони модели

Редни број мерења

Време мерења

ПулсРегресиона

вредност пулса

1. 16:10:10 73 69,79762. 16:10:20 65 69,85523. 16:10:30 71 69,91284. 16:10:40 59 69,97045. 16:10:50 63 70,02806. 16:11:00 54 70,08567. 16:11:10 123 70,14328. 16:11:20 69 70,20089. 16:11:30 65 70,258410. 16:11:40 88 70,316011. 16:11:50 66 70,373612. 16:12:00 67 70,431213. 16:12:10 63 70,488814. 16:12:20 66 70,546415. 16:12:30 67 70,604016. 16:12:40 67 70,661617. 16:12:50 71 70,719218. 16:13:00 68 70,776819. 16:13:10 70 70,834420. 16:13:20 66 70,892021. 16:13:30 72 70,949622. 16:13:40 69 71,007223. 16:13:50 65 71,064824. 16:14:00 70 71,122425. 16:14:10 69 71,180026. 16:14:20 67 71,237627. 16:14:30 69 71,295228. 16:14:40 102 71,352829. 16:14:50 67 71,410430. 16:15:00 68 71,4680

Табела 8. Регресиони модел за период мировања

13

Дијаграм 5. Регресиони модел за период мировања са приказом корелационих фактора и индексом криволинијске корелације

Редни број мерења Време мерења ПулсРегресиона

вредност пулса

1. 16:15:10 116 103,0022. 16:15:20 94 102,4133. 16:15:30 96 101,8254. 16:15:40 76 101,2375. 16:15:50 150 100,6496. 16:16:00 184 100,0607. 16:16:10 96 99,4728. 16:16:20 92 98,8849. 16:16:30 155 98,29510. 16:16:40 118 97,70711. 16:16:50 78 97,11912. 16:17:00 76 96,53013. 16:17:10 76 95,94214. 16:17:20 71 95,35415. 16:17:30 110 94,76616. 16:17:40 69 94,17717. 16:17:50 68 93,58918. 16:18:00 82 93,00119. 16:18:10 76 92,41220. 16:18:20 73 91,82421. 16:18:30 99 91,23622. 16:18:40 108 90,64723. 16:18:50 95 90,059

14

24. 16:19:00 95 89,47125. 16:19:10 76 88,88326. 16:19:20 92 88,29427. 16:19:30 95 87,70628. 16:19:40 79 87,11829. 16:19:50 76 86,52930. 16:20:00 59 85,94131. 16:20:10 81 85,35332. 16:20:20 58 84,76433. 16:20:30 76 84,17634. 16:20:40 77 83,58835. 16:20:50 66 83,00036. 16:21:00 64 82,41137. 16:21:10 166 81,82338. 16:21:20 94 81,23539. 16:21:30 65 80,64640. 16:21:40 78 80,05841. 16:21:50 75 79,47042. 16:22:00 64 78,88143. 16:22:10 21 78,29344. 16:22:20 80 77,70545. 16:22:30 76 77,11746. 16:22:40 60 76,52847. 16:22:50 61 75,94048. 16:23:00 61 75,35249. 16:23:10 61 74,76350. 16:23:20 60 74,17551. 16:23:30 100 73,58752. 16:23:40 84 72,99853. 16:23:50 82 72,41054. 16:24:00 110 71,82255. 16:24:10 110 71,23456. 16:24:20 80 70,64557. 16:24:30 74 70,05758. 16:24:40 70 69,46959. 16:24:50 73 68,88060. 16:25:00 82 68,292

Табела 9. Регресиони модел за период рада

15

Дијаграм 6. Регресиони модел за период рада са приказом корелационих фактора и индексом криволинијске корелације

16

17

Редни број мерења Време мерења ПулсРегресиона

вредност пулса

1. 16:25:10 107 80,7652. 16:25:20 166 80,4943. 16:25:30 74 80,2244. 16:25:40 74 79,9535. 16:25:50 80 79,6836. 16:26:00 64 79,4127. 16:26:10 73 79,1428. 16:26:20 64 78,8719. 16:26:30 83 78,60110. 16:26:40 89 78,33011. 16:26:50 68 78,06012. 16:27:00 68 77,78913. 16:27:10 67 77,51914. 16:27:20 68 77,24815. 16:27:30 70 76,97816. 16:27:40 67 76,70717. 16:27:50 66 76,43718. 16:28:00 73 76,16619. 16:28:10 67 75,89620. 16:28:20 79 75,62521. 16:28:30 72 75,35522. 16:28:40 71 75,08423. 16:28:50 74 74,81424. 16:29:00 75 74,54325. 16:29:10 72 74,27326. 16:29:20 70 74,00227. 16:29:30 71 73,73228. 16:29:40 70 73,46129. 16:29:50 64 73,19130. 16:30:00 69 72,92031. 16:30:10 67 72,65032. 16:30:20 68 72,37933. 16:30:30 73 72,10934. 16:30:40 76 71,83835. 16:30:50 66 71,56836. 16:31:00 69 71,29737. 16:31:10 71 71,02738. 16:31:20 68 70,75639. 16:31:30 73 70,48640. 16:31:40 72 70,21541. 16:31:50 76 69,94542. 16:32:00 62 69,67443. 16:32:10 65 69,40444. 16:32:20 70 69,13345. 16:32:30 60 68,86346. 16:32:40 65 68,592

Табела10.Регресиони модел за период опоравка

Дијаграм 7. Регресиони модел за период опоравка са приказом корелационих фактора и индексом криволинијске корелације

5.5. Стандардне девијације срчане фреквенције

Стандардна девијацијаМировање Рад Опоравак

12.67 26.98 14.04Табела 11. Стандардна девијација срчане фреквенције

Из табеле 11. може се запазити да је највећа стандардна девијација у периоду рада. Све три девијације су поприлично велике, за шта би одговорна могла бити неутренираност испитаника која доводи до мало већих осцилација срчане фреквенције или просто испитаников стил вођења живота.

5.6. Теоријска максимална вредност нивоа пулса при раду

Ова вредност пулса добија се из формуле за израчунавање максималне фреквенције срца FSmax (Николић,1995):

FSmax = 220 – godine starosti (± 10) = 220 – 21 = 199 oткуцаја/мин.

5.7. Оцена тежине обављеног рада на основу срчане фреквенције

На основу Табеле 1. (Оцена тежине физичког рада на основу срчане фреквенције према AIHA) у израчунате средње вредности у периоду рада која износи приближно 86 откуцаја у

18

минути, долази се до закључка да је испитаник био подвргнут лаком раду у току вршења експеримента.

_ _ 5.8. Упоредни однос PR / Pм

_ _PR / Pм = 85.65 / 70.6333 = 1.213

Како израчунати однос средњих вредности пулса у раду и мировању није у опсегу датом у

Табели 2. (Преглед односа средњих вредности пулса у раду PR и мировању Pм за различите послове) може се само спекулисати који посао је у питању, ал је једно сигурно, мора да је мање физички захтеван.

5.9. Радно напрезање на основу % CVL (CardioVascular Load)

Поступак за израчунавање %CVL приказан је у теоријском делу овог извештаја.

_ _PR = 85.65; Pм = 70.6333;

Pмах8н = 136.97;

_ _ _%CVL = 100 · ( PR - Pм ) / ( Pмах8н - Pм ) = 100 · ( 85.65 – 70.6333) / ( 136.97 – 70.6333)

%CVL = 100 · 15.0167 / 66.3367

0 < %CVL = 22.64 < 30

На основу Табеле 3 (Процена напрезања на основу %CVL) може се закључити да је у питању радно оптерећење без нарочитог напрезања.

5.10. Радно напрезање на основу 50% Нивоа _

Критеријум за оцену напрезања се заснива на одређивању односа 50% Ниво / PR. Неопходно је прво израчунати 50% Ниво, средња вредност пулса у раду је позната и износи 85.65 откуцаја у минути.

_ _50% Ниво = Pм + (Pмах - Pм) / 2 = 70.6333 + ( 199 – 70.6333) / 2 = 70.6333 + 64.1834 = 134.82

_ 50% Ниво / PR = 134.82 / 85.68 = 1.574

На основу добијене вредности овог односа, закључује се да је у питању лаган континуални рад.

6. Дискусија резултата

19

_ _Однос PR / Pм једнак је 1.213 и када се упореди са табелом 2, може се видети да је добијена

вредност мања од минималне дате, па се не може прецизно одредити којој делатности одговара добијено однос. Што се тиче тежине обављеног рада средња вредност пулса од приближно 86 откуцаја у минути према табели 1. спада у опсег лаког рада. Посматрано преко %CVL процењује се да је радно оптерећење према тебели 3. било без нарочитог замарања (што ће потврдити и одређивање радног напрезања преко 50% Нивоа).

7. Закључак

На основу вредности добијених у тачки 5 закључује се да је испитаник био изложен лаком раду, без нарочитог замарања уз нешто веће девијације пулса током експеримента, уз благу задиханост, што се може приписати неутренираности.

8. Литература

Жуњић А., 2007, Практикум за лабораторијске вежбе из индустријске ергономије, Машински факултет, Београд

20