рад из ономастике

Филозофски факултет НишУниверзитет у Нишу

Департман за србистику

Семинарски рад из Ономастике српског језика

Антропонимија Кнез Села

Ментор: Студент:Проф. др Љубисав Ћирић Гордана Бајовић, 1957

Ниш, 2012

Антропонимија Кнез села

Садржај:

1.Уводне напомене.........................................................................3 1.2.Циљеви...........................................................5.........................................................6

2.Лична имена……………………………………………72.2. Словенска имена…………9

2.3. Хришћанска имена………….11 2.4. Муслиманска имена………...12 2.5. Хибридна имена…………….13 2.6. Модерна имена……………...13

2.7. Семантичка анализа словенских имена..132.8. Структурно-творбена анализа имена......16

3. Презимена…………………………………………………….204. Закључак……………………………………………………...225. Литература…………………………………………………....236. Речник………………………………………………………...24

2


1. Уводне напомене

Kнез Село је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се североисточном рубу нишке котлине, на око 10 км од центра Ниша. Занимљив назив села настао је, према легенди, која гласи овако: Неки Кнез који је живео у свом утврђеном граду на врху планине Градац. Јужније, недалеко од града налазило се село које је обрађивало кнежево имање. По овом Кнезу село је добило име „Кнежево село”, односно Кнез Село. Верује се да је прва локација села била у потесу Селиште, друга у потесу Селци, а трећа, садашња, око манастира и цркве, на Крсту. Ова локација је у строгом центру, елипсастог облика, атарског простора, на надморској висини између 422 и 470 метара. Кнез Село има три групе насеља: старо традиционално село – градско урбано несеље, Санаторијум и Викенд насеље.

Црква Св. Илије подигнута је 1870. године, а освећена 1892. Црква Пресвете Богородице налази се на Крсту. Санаторијум у Кнез Селу почео је да се гради 1938, а завршен је 1946. Заслугу за његово подизање има Драгиша Цветковић, Нишлија. Санаторијум је почео да ради званично 1947. Лечио ја плућну туберкулозу. Сада су то клинике нишког Клиничког центра за лечење болести плућа и малигних обољења. Кнез Село има четри споменика, такозвана „крајпуташа”, који се налазе на раузним локацијама. Не зна се коме су и када подигнути. Источно од цркве Св. Илије подигнута су 1923. два споменика – групи палих ратника у Првом светском рату, као мали лапидаријум. Велика зваонара у порти цркве Св. Илије подигнута је као споменик 1934. – свим ратницима ослободиоцима Србије 1912 – 1918. На зидовима звонара налази се мермерна плоча са именима жртава рата. На Чесми усред села 1952. подигнут је и споменик палим борцима у Народноослободилачком рату.1941 – 1945. на коме се налазе имена свих палих бораца. Кнез Село имало је библиотеку око 1950., чији је рад замро после неколико година, али је постао веома успешан током седамдесетих година, да би после тога сасвим престао рад библиотеке и читаонице. У Кнез Селу нема могућности за савремени начин забављања младих, али и других мештана. Постојао је клуб шахиста и стрељачка дружина, али више не постоје. Фудбалски клуб „Раднички” и даље одлично функционише.

Првобитни и најстсрији становници Кнез Села највероватније воде порекло од прастарих словенских досељеника, који су у VII веку нове ере заузели просторе Балкана и околину Ниша. За данашње становнике Кнез Села не може се са сигурношћу тврдити, али има трагова и доказа да су они скоро сви словенске националности, а православне и хришћанске вероисповести, који су вековима успевали да своја национална изворишта и корене – свој идентитет -сaчувају до данашњег дана. Име Кнез Села је веома старо и словенског је порекла. Рељефне, хидролошке и климатске карактеристике атарског простора Кнез Села определиле су његове становнике да се трајно баве земљорадњом и

3


сточарством., користећи скоро исте алате ( рало, мотику, секиру, будак, срп, косу, кола сточе запреге, начин и технологију рада од памтивека, па све до данашњих дана). Основу занатске и кућевне народне радиности чинили су ковачки, коларски, поткивачки, ужрски, кројачки, ткачки и други занати. Ови услови и начин бављења пољопривредом су сточарством опредељивали социјалну структуру становништва. Они су увек били и остали вековаима тежаци, сељаци или сточари – са правом или без права својине на земљу коју су обрађвали, у својој првобитној племенској заједници, или за време владајућих властелинских односа у средњевековној Србији, на турским спахилуцима за време вековног ропства, или као власници земље, која им је припала после ослобођења од Турака. Првобтини становници су, као што је то већ претходно речено, били хришћанске и православне вероисповести и имали су развијену и богату народну традицију, обичаје и културу. Овај спој ране православне саборности, духовности, народне културе и традиције, становници Кнез Села су, током своје дуготрајне и бурне историје успели да сачувју – до данашњих дана.1

У овом раду ћемо проучавати антропонимију2

становника Кнез Села. То ћемо радити према подацима добијеним од становника села.

1 Б. Николић, С. Живковић: стр. 55,81, 551.2 Антропонимија је део науке о именима, Ономастике, и то онај део који се бави проучавањем личних имена и презимена. Назив је настао од грчке речи antropos, што значи човек, и грчке речи onoma, што значи име. Ономастика такође проучава и топонимију, која анализира географска имена. Њен назив је такође настао од грчке речи, topos, што значи место. Ужи предмети проучавања ономастике су: микротопоними- имена локалитета, тј. мањих делова терена; ороними- имена планина и долина; хидроними- имена бара, потока, река и језера; ојконими- имена насељених места (села, градова и држава); етници- имена насељених места и ктетици-присвојни прдеви од имена насељених места.

4


1.2. Циљеви

Циљ овог рада је:

1. упознавање са антропонимијском структуром Кнез села.

2. утврђивање семантике имена

3. одрђивање структуре имена

4. утврђивање семантике презимена

5. утврђивање структуре презимена

6. преглед надимака и хипокористика

5


1.3 Грађа

Мушка имена: Александар (2), Андреја, Богомир, Вуле, Владимир, Вељко, Вукан, Влада, Властимир, Горан (2), Дамјан, Давид, Дина, Драган (3), Драгутин, Драгомир (2), Демир, Ђорђе, Здравко, Зоран (2), Јаков, Јован, Јовица, Крста, Коста, Лазар, Лаза, Марко (2), Миленко, Милосав, Милан (2), Миомир, Младен, Милорад (2), Миодраг, Мита, Милан, Мирко, Николај, Новица, Новак, Ненад, Обрад, Петар, Петко, Радивоје, Риста, Растко, Стојан (2), Славко, Србољуб, Стојислав, Стаја (2), Спира, Станојко, Стале, Станко (3), Срећко, Слађан, Сарафин, Таса, Танасије, Томислав, Цветко.

Женска имена: Ана, Анђелија, Анђелина (2), Анка, Борка, Вида, Велика, Гордана, Грозда, Дарка, Даринка, Драгиња, Драгана, Даница, Душица, Есма, Зорка (2), Илинка, Јаглика, Јулка, Јелица, Костадинка, Кузманка, Лепосава, Љубинка, Марија, Марина, Милка, Маргита, Мара, Милојка, Митра, Милена, Милевка, Мита, Миланка (2), Милијана, Нада, Наталија, Николета, Нермина, Олга, Петра, Петрија, Радмила, Руска, Ружа, Спасена, Стамена, Слободанка (2), Славица, Синђа, Стојче, Славка, Стојанка (2) , Стојна, Слађана, Снежана, Станислава, Славица, Славенка, Сребра, Србинка, Фиљка, 3. Мушка скраћена имена: Вуле, Влада, Дина, Крста, Лаза, Мита, Рајко, Риста, Стаја, Стале, Таса, Коста.

Мушка скраћена имена: Вуле, Дина, Коста, Лаза, Риста, Стаја, Столе , Спира, Таса

Женска скраћена имена: Анка, Ана, Вида, Мара, Нада, Олга, Ружа, Стана, Синђа, Стојче.

Презимена: Антић, Бoшкоћи (2), Басарић, Бошкоћевић (4), Божанић, Вељковић (3), Вукашиновић (4), Власаћевић, Декић, Дејановић (3), Ђорговић, Ђорђевић, Живковић, Здравковић (8), Илић, Ивановић (3), Јанићијевић, Јаковљевић, Јовановић (5), Јанковић, Крстић (4), Ковачевић, Кривчевић, Крстићић, Кујунџић (5), Љубисављевић, Максимовић, Младеновић (6), Миловановић (4), Милисављевић, Марковић (7), Михајловић, Митровић, Недељковић, Петковић (9), Поповић, Павлетовић (4), Пунтаревић, Прлинчевић, Радић, Русимовић, Рачићевић,

6


Самарџић (4), Стојановић (9), Станковић, Сталетовић, Стевановић, Стојкови, Танасијевић (3), Фиљковић, Филиповић, Шаркоћевић

2. Лична имена

Милица Грковић о значају личних имена говори: ,, Лична имена, као један од облика народног стваралаштва и део лексичког блага, у себи носе печат историје, културних утицаја и веза, традиције, обичаја, религије, језичког развоја, народне психолоигије, схватања живота и погледа на свет''.3

Такође објашњава када се посебно почела обраћати пажња на ову структуру: ,,У време буђења националне свести, у доба оживљавња народне традиције, нарочито после ослобођења од турског ропства, и стварање модерне српске државе, лична имена су постала значајни елемент на који се обраћала пажња''4.

Милица Грковић се још једном осврнула на категорију личних имена у оквиру ,,Ономатолошких прилога'', где је предложила и њихову класификацију. Поделила их је на три ономастичка слоја, и то:

1. Словенска имена наслеђена из општесловенске заједнице и нова имена од словенских језичких елемената;

2. Календарска имена примљена преко хришћанства;

3. Имена позајмљена од других народа под разноврним утицајима, почевши од најранијих додира Срба са суседним народима, па до савремених утицаја.5

Излаже став да су се ,,српска имена мењала од најранијих времена, па све до данашњег дана, подлежући разноврсним утицајима зависно од ванјезичких чинилаца који су битни у образовању речника личних имена свих народа. Ти

3 Грковић, 1977: 5-7

4 Исто5 Грковић, 1983: Oп 5, стр. 212-215

7


утицаји су покретачка снага која је са једне стране разарала, а са друге градила наш антропонимијски систем''. .6

У оквиру ,,Ономатолошких прилога'' налазе се и радови Радмила Маројевића који је, између осталог дефинисао и појам антропонимијске категорије, као ,, тип именовања лица који се одликује и формално-граматички, тј. има посебну творбену структуру и семантички- има посебно ономатолошко значење. У овом случају, антропонимијске категорије су оне које чине антропонимијски систем једног језика. Антропонимијске категорије које чине антропонимијски систем савременог српског језика јесу лично име и презиме7

Још једну класификацију антропонима направио је Асим Пецо, и она изгледа овако:

1. Словенска имена

2. Хришћанска имена

3. Муслиманска имена

4. Хибридна имена8

.

6 Исто

7 Маројевић, 1983: ОП 5, стр. 212-215

8 Пецо, 1989: ОП 8, стр. 291.

8


2. 2.СЛОВЕНСКА ИМЕНА

Из општесловенске језичке заједнице, српски језик је понео и одређени антропонимијски систем тј. именослов. У структури тих речи огледа се прозирна семантика и њихова симболика.

Прасловенски ономастикон се састојао из следећих имена:

мушка лична имена,

имена по оцу тј. патроними,

женска лична имена,

имена по мужу.

Имена по оцу и имена по мужу су се изгубила. .

Српска имена су некада била искључиво старословенског порекла и давана су по именима животиња, биљака, појава и ствари. У току XIII века, према црквеним књигама из тог времена, иако доста од примања хришћанства, преко 90 процената случајева била су словенска имена. Ова имена су преовладала и током турске окупације, и чинила су око три четвртине свих имена. Од примања хришћанства почела су да се потискују подпритиском цркве, а увођена су календарска имена по називима светаца. Таква имена буила су страна, па их народ није радо прихватао. Црква је морала да врши притисак, тако што је признавала само хрошћанска имена. Хришћанска имена су прво прихватали владари и властела, како би дали пример осталима. Народни одговор било је преправљање хришћанских имена додавањем наставака: слав, љуб, мир, је (словенских), на хебрејске и грчке основе, као и измишљање имена, као што су: Богољуб, Богосав, Богдан...Српска православна

9


црква је, међутим била доста толерана, па хришћанска имена нису надвалада словенска. Међутим, у новије време словенска имена се ретко дају деци, па је њихов број све мањи.

Основни тип прасловенских мушких имена била су пуна или двотемска

У антропонимијском систему становника Кнез Села, огледа се следеће стање:

Богомир, Владимир, Властимир, Драгомир, Милосав, Миомир, Милорад, Миодраг, Србољуб, Стојислав, Томислав.

Од пуних личних имена, скраћивањем њихових основа и додавањем хипокористичног суфикса грађена су изведена лична имена:

Вељко, Вукан, Влада, Вуле, Горан, Драган, Здравко, Зоран, Миленко, Милан, Младен, Мирко, Новица, Новак, Ненад, Растко, Стојан, Славко, Стаја, Станко, Слађан, Цветко.

Женска пуна или двотемска имена:

Лепосава, Радмила, Станислава.

Изведена словенска женска имена:

Борка, Вида, Велика, Гордана, Грозда, Дарка, Даринка, Драгиња, Даница, Душица, Зорка, Јелица, Љубинка, Милка, Милојка, Милена, Милева, Миланка, Милијана, Спасена, Стамена, Стојна, Слађана,

10


2.3. ХРИШЋАНСКА (КАЛЕНДАРСКА) ИМЕНА

Са примањем хришћанства, Срби су примили и хришћанска или календарска имена. Та имена су по пореклу хебрејска (грчка) или латинска. Мушка и женска календарска имена била су мотивисана речима са непрозирном семантиком, тј. у њиховој структури биле су неразумљиве несловенске речи које су имале своју библијску симболику.

У грађи се налазе следећа календарска имена:

Мушка: Александар, Андреја, Дамјан, Давид, Ђорђе, Коста, Крста, Јаков, Јован, Лазар, Марко, Николај, Петар, Сарафин.

а) Од мушких календарских имена библијска су: Јован, Јаков, Лазар, Давид,

б) Имена јеванђелиста и апосола: Марко, Петар,Јован,

в) Календарска имена хришћанских светитеља: Андреја, Ђорђе, Николај,

г) Од осталих појављују се имена из грчког, латинског, руског: Александар, Коста,

Женска: Ана, Анђелија, Анђелина, Анка, Гордана, Илинка, Костадинка, Кузманка, Марија, Марина, Наталија, Николета, Петра, Петрија.

11


Име Кузманкаје највероватније пандан мушком имену Кузман чији је облик настао према облику Косма јер су се светитељи Косма и Дамјан увек спомињали заједно.9

Име Костадинка настало је према мушком облику Костадин што представља варијанту имена Константин.

2.4.МУСЛИМАНСКА ИМЕНА

Са продором Турака на Балкан и њиховим поробљивањем домаћег словенског становништва у српски ономастикон почињу да продиру исламска имена.10 Грађа садржи 2 мушка и 1 женско име: Дамир, Есма, Нермина.

2.5. ХИБРИДНА ИМЕНА

Хибридна имена саграђена су од основе страног порекла и словенског наставка.

У грађи имамо два таква имена:

Јовица – састављено од хришћанског имена Јован и словенског наставка –ица ;

Илинка – састављено од хришћанског имена Илија и словенског

наставка – нка.11

2.6.МОДЕРНА ИМЕНА

9 Дојчиновић 2006: 17.

10 Шкаљић 1973: 125.

.

11 6 Грковић 1977: 67

12


Модерна имена представљају најтањи антропонимијски слој. То су имена која су преузета из разних језика што је последица историјских, културних или пак неких других утицаја.

У грађи су заступљена два таква имена: Маргита од Маргарита, и из руског језика Олга.

2.7. СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА

Словенска имена су главни и најбројнији антропонимијски слој и то су имена са прозирном и јасном семантиком. Полазећи од симболике речи која се жели пренети на носиоца имена разликујемо следеће облике:

Имена по називима животиња и птица: Вуле, Вукан,

Имена образована по називима биљака: Борка, Грозда, Јаглика, Јелица, Ружа.

Имена у вези са бојом: Руска,

Имена у вези са природним појавама: Зоран, Даница, Зорка, Снежана,

13


Имена по месту и дану рођења: Горан, Петко,

Имена од апстрактних појава: Срећко, Душица, Спасена, Слободанка,

Теофорна имена, имена са основом бог настала су углавном превођењем са грчког језика: Богомир,

Имена мотивисана металима и минералима: Сребра,

Етноними узети за лична имена: Србољуб, Србинка, Славенка,

Имена од описних придева.

Ова имена настала су из веровања у тајанствену повезаност и узајамност личног имена и особине носиоца тог имена. У грађи су заступљена следећа имена:

велик: Велика, Вељко

горд: Гордана,

драг: Драган, Драгутин, Драгомир, Драгиња, Драгана,

здрав: Здравко,

леп: Лепосава,

љубак: Љубинка,

мио: Милан, Миланка, Миленко, Милена, Милевка, Милосав, Милојка, Милка, Милијана, Миомир, Миодраг, Мирко.

14


млад: Младен,

нов: Новак, Новица,

рад: Радивоје, Радмила,

сладак: Слађан

Имена са кореном глагола у основи:

владати: Владимир, Влада,

даровати: Дарка, Даринка,

славити: Славко, Славица, Славка,

видети: Вида.

Заштитна имена:

имена са негацијом: Ненад,

зооморфна имена: Вуле, Вукан,

имена са кореном глагола стати: Стаја, Станојко, Стале, Станко, Стамена, Станислава, Стојан, Стојислав, Стојанка, Стојна,.

2.8. СТРУКТУРНО-ТВОРБЕНА АНАЛИЗА ИМЕНА

15


По својој структури словенска имена могу да буду:

самотворна,

сложена,

изведена.

Самотворна су једнотемска али нису хипокористик од неког другог пуног имена. Таква имена нису присутна у грађи.

Ако је име било састављено од префикса онда су то била имена са префиксом : Обрад.

Ако је прву компоненту чинила речца не онда су то имена са негацијом: Ненад.

Најбројнију групу чинила су сложена имена састављена из двеју основа: Владимир, Властимир, Драгомир, Милосав, Миомир, Милорад, Србољуб, Стојислав, Томислав, Радмила, Станислава, Слободанка.

Изведена имена настају суфиксалном творбом од основа из сложених имена. Највећи број суфикса наслеђено је из прасловенског језика:

- ак: Новак,

- ан: Вукан, Горан, Драган, Зоран, Милан, Стојан

16


- ен / ена: Младен, Милена, Стамена,

- ин: Драгутин,

- ица: Новица, Јелица, Славица,

- ко: Вељко, Миленко, Петко, Растко, Славко, Станко, Срећко,

- ојко: Станојко,

- оје: Радивоје,

17


2.9.СКРАЋЕНА ИМЕНА

Сложена имена могу да послуже за творбу више хипокористичних имена. Скраћена су како словенска тако и календарска имена:

Скраћена мушка имена:

Словенска: Дина, Вуле, Стаја, Столе,

Календарска: Коста, Лаза, Риста, Спира, Таса,

Сва скраћена мушка имена настала су:

Додавањем наставка –е на први део имена: Вуле од Вуксан, Вукашин,Стале од Станислав;

Додавањем наставка –а на први део имена: Стаја од Станимир, Коста од Костадин или Константин, Лаза од Лазар, Спира од Спиридон, Таса од Танасије;

Коришћењем носећег слога за основу: Дина од Костадин, Миладин, Стојадин.

Скраћена женска имена:

Словенска: Вида, Јулка, Мита;

Календарска: Ана, Анка, Синђа, Фиљка.

Женска имена настала су:

Додавањем наставка –а на први део имена: Вида од Видосава; Синђа од Синђелија;

18


Додавањем наставка –е на први део имена: нема у грађи.

Коришћењем најкарактеристичнијих гласова из имена: Ана од Александра ;

Коришћењем специфичног наставка –ка: Анка од Александра; Фиљка од Филомена, Јулка од Јулија;

Скраћивањем имена: Мита од Митра.

19


3.1.ПРЕЗИМЕНА

Прасловенски језик није имао презимена већ патрониме тј. имена по оцу. Процес стварања првих презимена почео је у првој половини 15. века, а завршио се током 19. века. Процес формирања презимена подстицале су власти којима је било потребно утврђивање презимена као видљиве ознаке сродства. Презимена су се код нас најраније формирала на просторима где је воћена добра администрација- тамо где је била заступљена власт аустоугарске и Млетачке републике. Тамо где је био заступљен племенски систем стара раодовска имена су се дуго задржала. Презмена су се најчешће мењала на простору централне Србије, и тамо су најкасније утврђена. Државне власти Аустроугарске су донеле 1817. године акт по коме Срби нису смели, на њиховим просторима ностит презимена на –ић. Тако су презимена која су се завршавала на –евић и –овић остала са наставцима –ев и –ов. Код презимена где је наставак –ић додаван директно на презентску основу, замењиван је наставком –ин.

Кнез Александар Карађорђевић 1851. актом је наредио постављање презимена по најзаслужнијим прецима.

О категорији презимена Радмило Маројевић каже: ,, Главна промена у развоју посебних словенских језика и њихових антропонимијских система јесте формирање презимена. Презиме као антропонимијска категорија није постојало ни у прасловенском, ни у првим фазама развоја јужнословенских, источнословенских и западнословенских језика. Словенска презимена формирана су неколико векова после примања писменоти, а код наших народа у XIX веку.12

Према постанку и према значењу облика од којих су постала, српска презимена се деле у четири групе:

Презимена на –ић која су настала преображајем патронима. Она су најстарија и основна српска презимена.

Презимена на –ов, –ев ,–ин. Она су новијег порекла настала у 18. и 19. веку на северу језичке територије.

Презимена настала према пореклу и занимању претка.

Презимена настала од некадашњих личних и породичних надимака. 12 Маројевић, 1983, OП: стр. 212-215

20


Презимена на – ић са мушким именом у основи су малобројнија у односу на она која су изведена од присвојног придева којима је додат исти суфикс: Антић, Басарић, Божанић, Декић, Илић, Крстић, Радић.

Презимена са присвојним придевом у основи и суфиксом –ић. Према овом моделу грађен је највећи број српских презимена: Бошкоћевић, Вељковић, Вукашиновић, Власаћевић, Дејановић, Ђорговић, Ђорђевић, Живковић, Здравковић, Ивановић, Јанићијевић, Јаковљевић, Јовановић, Јанковић, Кривчевић, Крстић, Љубисављевић, Максимовић, Мирковић, Михајловић, Митровић, Недељковић, Петковић, Павлетовић, Русимовић, Стојановић, Станковић, Сталетовић, Стевановић, Танасијевић, Фиљковић, Филиповић.

Презимена на –ов, –ев , –ин нису заступљена у грађи.

Презимена која у основи носе занимање претка: Ковачевић, Кујунџић, , Поповић, Самарџић.

Презимена која су настала од некадашњих личних и породичних надимака: Кривчевић.

У грађи се појављује облик са суфиксом –оћи ( Бошкоћи ). Тај облик се тумачи као краћи облик од –овић где је дошло прво до губљења гласа в, а онда до даљег збијања тога наставка за презимена ( Бошкоћевићи – Бошкоићи – Бошкоћи). Таква скраћена презимена као да су почела да губе значења презимена, те код неких има нових секундарних наставака: Крстићић, Рачићевић. 13

13 Урошевић 2001 : 241.

21


4. ЗАКЉУЧАК:

Предмет рада била је антропонимија становника Кнез Села.

Имена су записана од стране становника, по њиховом сећању, јер се до другхих записника није могло доћи.. Од 146 лица, 77 су мушкарци а 69 жене. Имена мушкараца је више и међу њима је заступљено 53 различитих, а различитих имена жена је 51.

Имена која се понављају међу женама су: Анђелина (2), Зорка (2), Миланка (2), Слободанка (2), Стојанка (2). Мушка имена која се понављају су Александар (2), Горан (2), Драган (3), Драгомир (2), Зоран (2), Марко (2), Милан (2), Стојан (2), Стаја (2), Станко (3).

Најмање је модерних имена 2, словенских мушких имена има 33, а женских 28. Мушких календарских имена има 26, а женских 14.

Из наведеног се види да у грађи доминирају словенска имена и то она сложена из двeју основа. Код мушких имена највише је изведених са наставком –ко, а код женских наставком –ка. Од свих ових имена највише је оних са придевом мио у основи.

Забележено је 52 презимена. Најчешћа су: Здравковић (8), Марковић (7), Петковић (9), Стојановић (9). Међу презименима са скраћеним именом наставак је – ић, а међу презименима са пуним именом у основи наставак је –евић или – овић.

22


5. ЛИТЕРАТУРА:

1. Грковић, Милица, Неке нове појаве у српској антропонимији, Ономатолошки прилози V, САНУ, Одељење за језик и књижевност, Одбор за ономастику, Беогард 1983, стр. 212-215

2.Грковић Милица, Речник личних имена код Срба, Вук Караџић, Београд, 1977.

3.Дојчиновић Биљана, Књига имена – водич за будуће родитеље и кумове, Креативни центар 2006.

4.Маројевић, Радмило, Словенски антропоними, Ономатолошки прилози V, САНУ, Одељење за језик и књижњевност, Одбор за ономастику, Београд 1983, стр. 212-215

5.Николић Бранислав, Станимирка Живковић, Кнез Село, Библиотека „Хронике села”, Београд, 2005

6.Урошевић Атанасије, О Косову, Народна библиотека, Београд 2001.

7.Шкаљић Абдулах, Турцизми у српскохрватском језику, Свјетлост, Сарајево 1973.

23

Documents

рад из ономастике