Назив школе

Седиште, адреса

Матурски рад из (назив предмета)

НАЗИВ МАТУРСКОГ РАДА

Ментор: Ученик:

Име Презиме, проф Име Презиме, IV-2,3

Место, месец 2012. год.

Sadržaj

UVOD ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 1

SREDNJOVEKOVNA SRBIJA -------------------------------------------------------------------------------------------- 2

SRBIJA U XIX VEKU ------------------------------------------------------------------------------------------------------ 3

MILAN OBRENOVIC --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 5

SRBIJA U XX VEKU ------------------------------------------------------------------------------------------------------- 6

KRALJ ALEKSANDAR --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 7

INDEX ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 9

LITERATURA --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 9

FORMULAR --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 10

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 1

UVOD

Stevan K. Pavlović je istoričar koji je roĎen u Srbiji, u Beogradu, ali je ceo svoj radni

vek proveo u Engleskoj i univerzitetima širom Evrope. Danas je profesor u penziji na

Univerzitetu u Londonu, a takoĎe je i gostujući profesor na svetskim univerzError!

Bookmark not defined.itetima. Najpoznatija dela koja je Stevan Pavlović napisao su:

Anglo-ruski rivalitet u Srbiji (1961), Albanski problem u Jugoslaviji (1982), Jugoslovenski

veliki diktator – Tito (1992), Istorija Balkana od 1804-1945. (1999), Srbija: Istorija iza

imena (2002).

Stevan K. Pavlović je u svom delu Srbija: Istorija iza imena1, pokušao da spoji

obimne celine srpske političke istorije, od doseljavanja Južnih Slovena na Balkansko

poluostrvo, preko stvaranja i utemeljenja srpske srednjovekovne države, pa do gubljenja

državnosti, ponovnog nacionalnog buĎenja XIX veka, stvaranja Jugoslavije, i njenog

konačnog razbijanja. Knjiga predstavlja zanimljivo štivo, s obzirom na bitno drugačija

autorova gledišta na srpsku istoriju u odnosu na većinu domaćih naučnika, ali se ipak čini

da je preambiciozno napisati tako obimno istraživanje na manje od 300 stranica. Delo

Srbija: (Petrovic, 2012)liči na podsetnik srpske istorije, gde su svi važni dogaĎaji samo

površno obraĎeni, bez ikakvog udubljivanja u analizu datih problema. Ipak, autor pristupa

pisanju objektivno, kritikujući posebno period druge Jugoslavije, kao i sklonost srpskog

naroda da stvara mitove i na njima bazira identitet. U tom smislu, Pavlović kritikuje

stvaranje ,,lažnog mita’’ o kosovskom boju, stvaranje kulta ličnosti Tita i Miloševića2, i sl.

TakoĎe, autor pokušava da razreši i još uvek nerazjašnjen odnos izmeĎu Partizana i

Četnika u Drugom svetskom ratu, čije uloge u ratu podrobno analizira.

Delo je u Srbiji izdato 2004. godine u ediciji izdavačke kuće Klio iz Beograda, dok je

delo u originalu izdato 2002. godine u Njujorku. Podeljeno je u desetak celina, od kojih

1 Fusnota 1

2 Fusnota 2

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 2

svaka obraĎuje bitne periode srpske istorije, počev od VIII i XIX veka i prvih obrisa srpske

državnosti, pa do vladavine Miloševića krajem XX veka.

SREDNJOVEKOVNA SRBIJA

Autor delo počinje doseljavanjem Južnih Slovena na Balkansko poluostrvo i

stvaranjem prvih obrisa srpske državnosti oko grada Rasa, u današnjoj Raškoj oblasti

Srbije. Stefan Nemanja je prva velika ličnost srpske istorije, s obzirom da je uspeo da u

meĎuprostoru izmeĎu Ugarske i Vizantije stvori autonomnu srpsku oblast koja je zbog

nepristupačnosti terena bila nezanimljiva silama. U sukob s Vizantijom je došao zbog

borbe oko doline Morave, koja je zbog povezanosti s Vararskom dolinom bila veoma

važna strateška tačka.

Nemanju nasleĎuje Stefan Prvovenčani koji nastavlja da gradi državu. Stevan

Pavlović iznosi pitanje o tome da li je Prvovenčanog krunisao Papa, ili ga je krunisao

arhiepiskop Sava, i to pitanje ostavlja otvoreno. I zaista je zanimljivo kako bi se srpska

istorija razvijala da je Srbija preko papske krune primila i katoličanstvo. U kulturološkom

smislu, zanimljivo je da se Srbija potpuno oslanjala na vizantijsko nasleĎe, pa autor kaže

da je ,,nemanjićka Srbija bila potpuno prožeta vizantijskom civilizacijom’’.

Posle Stefana Prvovenčanog, Pavlović pravi skok do vrhunca moći i ekspanzije srpske

države, do cara Dušana. Car Dušan je proširio srpsku zemlju na jug sve do Soluna, digao je

srpskog arhiepiskopa u rang patrijarha, i naterao ga da ga kruniše za cara. Dušan je želeo

da bude car svim ljudima Balkana, posebno Srbima i Grcima, pa se i proglasio carem

,,Srba i Grka’’. Dušan je čak imao planove da krene u krstaški rat, gde bi se on stavio na

čelo hrišćana, ali Papa nije imao sluha za takve planove. Neposredno pre plana za

osvajanje carigrada, Dušan je umro, a time se praktično raspalo celo njegovo carstvo, koje

njegov sin Uroš Nejaki nije mogao da održi svojim autoritetom.

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 3

Posle Kosovske bitke 1389. godine, srpska država se sve više raspada, sve do dolaska

Turaka u XV veku, kada Srbija potpuno gubi državnost. ĐuraĎ Branković i despot Stefan

Lazarević delimično uspevaju da povrate državnost, ali je Srbija toga doba u vazalnom

odnosu. U XVI i XVII veku se Srbija našla na udaru Turaka koji su prodirali na Balkan iz

Azije, i posle rata izmeĎu Turaka i Austrijanaca, Srbi bivaju primorani da napuste teritorije

Južne Srbije, jer su bežali od odmazde Turaka. Ovde Stevan Pavlović objašnjava važnu

ulogu koju je odigrao srpski patrijarh, koji je uspeo da okupi narod i povede ga na sever, ka

Austriji. 1690. godine je Arsenije Čarnojević III poveo srpski narod ka severu, jer se plašio

odmazde Turaka, koji su bili u kontra-napadu ka Austriji. Srbi se posle Velike seobe

naseljavaju na granične prelaze Austrije, u predelima oko Dunava, Save i Drine, gde

borave naredna dva veka kao krajišnici. XVIII vek je vek u kom se priprema nacionalno

buĎenje Srba i kreću akcije za konačno oslobaĎanje od Turaka.

SRBIJA U XIX VEKU

Autor deo knjige o vraćanju srpske državnosti počinje opisivanjem stanja u Srbiji,

odnosno Beogradskom pašaluku početkom XIX veka. Srbi više nisu mogli da trpe

ugnjetavanje od strane Turaka, i javila se želja za nacionalnim oslobaĎanjem. Na čelo tog

pokreta je stao, ili bolje reći izabran je, KaraĎorĎe Petrović. Ustanak je krenuo 1804.

godine, i posle nekoliko važnih bitaka turci su uglavnom proterani iz unutrašnjosti, mada

državnost nije povraćena, s obzirom da je Turska s Rusijom potpisala Bukureštanski mir, a

time i vezala ruke Srbiji u njenoj borbi za nezavisnost. Ipak, Srbija nije prihvatila

Bukureštanski mir, i nastavila je s borobm protiv Turske. Pošto je KaraĎorĎe zajedno s

nekolicinom velikaša napustio Srbiju, pokret za osloboĎenje od Turaka je preuzeo Miloš

Obrenović, sposobni i prevtljivi vojskovoĎa i trgovac. Od važnih datuma koje Stevan K.

Pavlović pominje u tom periodu, svakako su najbitniji donošenje Hatišerifa iz 1830.

godine, kojim je praktično Miloš priznat za najvišeg kneza, s pravom da prikuplja porez,

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 4

dok je Srbija dobila značajan vid autonomije. Drugi važan datum je donošenje Sretenjskog

ustava 1835. godine, koji je Miloša i sklonio s vlasti, budući da nije bio spreman na tako

značajno ograničenje njegovog apsolutizma. Iako je taj ustav oboren posle manje od mesec

dana, 1838. godine je donet Turski ustav, u formi Hatišerifa, koji je Miloša konačno

sklonio s vlasti u Srbiji.

Autor na tom mestu objašnjava kompleksnost političke situacije u Srbiji toga doba, s

obzirom na dinastičku konfrontaciju izmeĎu Obrenovića i KaraĎorĎevića (Markovic,

2012). Na vlast 1824. dolazi Aleksandar KaraĎorĎević, a to vreme je poznato i kao doba

Ustavobranitelja. !858. godine se na vlast ponovo vraćaju Obrenovići, i to Miloš po drugi

put, ali vlada samo dve godine. NasleĎuje ga Mihajlo Obrenović koji je pokušao da

potpuno reformiše Srbiju, kao i da povede konačnu borbu za nacionalno osloboĎenje od

Turaka. Iako je bio kritikovan da ne radi dovoljno na pripremi rata protiv Turaka, Mihajlo

je doneo značajan rezultat, jer su 1867. godine svi Turci proterani iz Srbije. Od tada je

Srbija suštinski nezavisna od Turske. Mihajlo je ubijen 1868. godine, a time je i sprečen da

povede konačni rat protiv Turske.

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 5

Milan Obrenovic

Milan Obrenović(Slika 1), koji je nasledio na prestolu Mihajla3, imao je zadatak da

povede rat protiv Turaka i konačno izvojeva nezavisnost zemlje, što mu je i pošlo za

rukom 1878. godine na Berlinskom kongresu, kada je Srbija dobila nezavisnost. S obzirom

na austrofilsku politiku Milana Obrenovića, ne čude reči Stevana Pavlovića kad kaže da je

Srbija ,,postala satelit Habsburške monarhije’’ posle sticanja nezavisnosti i potpisivanja

carinskog ugovora s Austrijom. Isto tako, nejasno je zašto autor navodi kao datum sticanja

nezavisnosti Srbije jul 1879., ako se zna da je Berlinski kongres održan 1878. godine, i da

je Srbija tada dobila nezavisnost.

Slika 1 – Milan Obrenovic

Vladavina Obrenovića se prekida Majskim prevratom i ubistvom poslednjeg vladaoca

iz dinastije Obrenović – Aleksandra, kada se na vlast vraćaju KaraĎorĎevići. Kralj Petar,

koji se 1903. vratio u zemlju iz Ženeve gde je boravio duže vreme, bio je spreman da

postane prvi istinski ustavni vladar, pa se to doba srpske političke istorije zove zlatno doba

demokratije. Autor navodi da je Kralj Petar ipak bio primoran na prihvatanje ustava i

raznih ograničenja vladavine, jer je bio u podreĎenom položaju u odnosu na vojsku koja ga

je i dovela na vlast. Pavlović takoĎe navodi organizaciju Crna ruka, koja je bila jedan od

najbitnijih faktora odlučivanja u kraljevini Kralja Petra. Upravo ta organizacija, i

organizacija Ujedinjenje ili smrt, počinje da ističe pijemonstu ulogu Srbije u budućoj

zajedničkoj državi svih Južnih Slovena, i tu počinje da buja srpski nacionalizam i

3 Fusnota 3

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 6

jugoslovenske ideje. Konkretni koraci koji su preduzeti u cilju stvaranja zajedničke

jugoslovenske države jesu pre svega donošenje Niške deklaracije 1914. godine, kao i

donošenje Krfske deklaracije 1917. godine. Pošto je Srbija bila na strani pobednica rata,

ona je dobila priliku da svoju državnost unese u novostvorenu Kraljvinu Srba, Hrvata i

Slovenaca, koja će kasnije dobiti naziv Kraljevina Jugoslavija.

SRBIJA U XX VEKU

ao što smo i naveli, još tokom Prvog svetskogi rata započinju pripreme za

stvaranje jedne zajedničke jugoslovenske države na tlu tadašnjih teritorija

Srbije i Austro-ugarske. U tu državu je državnost unela jedino Srbija, dok

su se priključili oblast današnje Slovenije, južne Austro-ugarske i Južna Srbija. Odlučeno

je da će zajednička država biti ustavna parlamentarna monarhija, i da će na čelu države biti

Aleksandar KaraĎorĎević.

Od stvaranja države Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine, pa do

donošenja ustava 28. juna 1921. godine, tzv. Vidovdanskog ustava, država je bila u

pravnom vakuumu. Niti je bila priznata od većine zemalja sveta, niti je bila ureĎena

iznutra, pa Stevan K. Pavlović kaže da je ,,još u Parizu uvideo koliko će biti teško da

Jugoslavija bude prihvaćena.’’ Posle tri godine od ujedinjenja, država je još uvek imala

samo privremene strukture i nerešeno pitanje meĎunarodnog statusa. Posle donošenja

ustava, otpočinje i zvaničan život nove države. Ispostavilo se da neće ići sve po planu u

odnosima izmeĎu Hrvata i Srba, i već tada počinju žučne parlamentarne rasprave izmeĎu

Srba, koji su optuživani za propagiranje hegemonizma i centralizma Srbije, i Hrvata, koje

su Srbi optuživali za secesionizam i podrivanje temelja zajedničke države. Sukob je

dostigao vrhunac ubistvom hrvatskog poslanika Stjepana Radića u parlamentu, i od tada

kreće značajnije zahladnjenje odnosa izmeĎu Hrvata i Srba.

K

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 7

Kralj Aleksandar

Kralj Aleksandar(Slika 2) je hteo da premosti nacionalne razlike koje su u tom trenutku

bile nepremostive, pa je 6. januara 1929. godine zaveo diktaturu, suspedovavši ustav.

TakoĎe, promenio je naziv državbe u Kraljevina Jugoslavija. Takvo stanje je potrajalo do

1931. kada je doneo novi ustav, tzv. Oktroisani ustav. Kralj Aleksandar je ubijen u Marseju

1934.ii godine, i autor je veoma kritičan prema njegovim ubicama, za koje je ubeĎen da su

ustaše kojima je bio za cilj momentalni raspad države, meĎutim, to pitanje je diskutabilno,

s obzirom da istoriografija i dalje nije dala kompletan odgovor na pitanje ko je sve bio

umešan u ubistvo kralja Aleksandra.

Slika 2 – Kralj Aleksandar

Ubistvo Kralja Aleksandra je bilo umnogome prekretnica za budući razvoj

Jugoslavije, posebno ako se zna da Jugoslavija nije imala jaku i autoritarnu vladu

neposredno pred početak rata, pa je pučom od 27. marta 1941. godine ušla u direktan

sukob s silama Osovine.

S obzirom da je Pavlović stručnjak za period izmeĎu 1939 - 1945., on u delu daje

iscrpnu analizu o odnosima Partizana i Četnika, odnosno o pripadnicima kraljevske vojske

u otadžbini i komunista. Pavlović kritikuje partizane zbog njihovih izvrgavanja rezultata

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 8

ratovanja, gde su najveće poraze predstavljali kao pobede, i postavlja otvoreno pitanje, šta

bi se desilo da je u tadašnjem unutrašnjem ratu pobedila strana Draže Mihajlovića. Posle

dolaska komunista na vlast, kreću razna razračunavanja sa svim ,,protivnicima revolucije’’,

podržavaocima kraljevine, Jevrejima, itd. Autor je veoma kritičan prema periodu vladavine

komunista, optuživajući Tita da je vladao pomoću ,,gvozdene pesnice’’, slavši

neistomišljenike u zatvor, ili isključivajući ih iz javnog života, kao Đilasa i Rankovića.

Stevan Pavlović je takoĎe kritičan i prema naslednicima Tita, a posebno je kritičan prema

Slobodanu Miloševiću i periodu njegove vladavine, koju naziva Srbija u tami.

Kad se sve svede, zaključuje se da je ovo jedan sveobuhvatan pokušaj povezivanja

raznovrnih istorijskih celina, gde je autor pokušao da spoji srednjovekovnu istoriju Srbije,

devetnaestovekovnu političku istoriju, kao i dinamičan dvadesetovekovni period kroz koji

je Srbija prošla. Kako smo na početku rada rekli, izgleda da je ovaj pokušaj bio

neizvodljiv, s obzirom da je nemoguće opisati brojne kompleksne dogaĎaje na ovako

ograničenom prostoru.

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 9

Index

D

Đurađ Branković, 3

K

Karađorđe Petrović, 3

Kralj Aleksandar, 7

M

Milan Obrenović, 5

S

Stefan Prvovenčani, 2

Stevan K. Pavlović, 1, 3, 6

Literatura

Markovic, M. (2012). Literatura 2. Beograd: Zuv.

Petrovic, P. (2012). Literatura 1. Lazarevac: ZUV.

Word 2010 test

Gimnazija Lazarevac 10

Formular

Ime Profesora : Rasha

Pol : m ž

Text Box

Da li vam je predmet zanimljiv ?

i Endnota 1 ii Endnota 2