ПОДЕЛА ЛЕКСИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА(лексика је речничко благо, скуп свих речи једног језика)

према правилности:

књижевне речи некњижевне речи

ПОДЕЛА КЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ

српске народне речи позајмљенице црквенословенске речи

турцизмигерманизмигалицизми

италијанизмихунгаризми

русизмигрцизми

латинизмианглицизми

ПРЕМА УПОТРЕБИ

историзми архаизми неологизми термини

ПОДЕЛА НЕКЊИЖЕВНЕ ЛЕКСИКЕ

дијалектизми жаргонизми туђице вулгаризми

Подела књижевне лексике

Српске народне речи чине већину речи у савременом српском језику; оне су настале у нашем језику или су наслеђене из језика наших предака. Оне сведоче шта су наши преци јели и пили: грах, жито, вино, пиво; од чега су живели: плуг, рало, мотика, стадо, удица, мрежа, орати, копати, сејати; како су се облачили: вуна, лан, шав, шити, ткати; или забављали: свирала, бубањ, гусле, свирати, певати, плесати, пиштаљка ...Позајмљенице су речи страног порекла које су у српски језик улазиле кроз контакте са другим народима. Највише позајмљеница у српски језик ушло је из турског језика због вишевековног утицаја Турске на Балкану.

турцизми, речи турског порекла, потпуно су одомаћене и често немају синонима: авет, алат, бакар, Балкан, барут, башта,боја, бубрег, дуван, дадиља,дугме, дуд, ђон, ђубре, ексер, занат, јастук, јорган, јуриш, јоргован, кутија, кичма,каиш, канџа, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, креч, лимун, мајмун, маказе, марама, наранџа, олук, оџак, папагај, папуча, парче, пешкир, пиринач, пита,памук, ракија, сандук, сапун, сат, талас, тепсија, торба, топ, ћебе, ћилим, ћошак, хапсити (од хапс),чекић, чарапа, челик, чесма, чизма, џеп, џин, шегрт, шуга, шатор, шећер ....

германизми су речи пореклом из немачког језика: берза, вага, гроф, кељ, кромпир, кугла, мајстор, малтер, пегла, шунка .....

галицизми су речи француског порекла: бал, банкет, дама, журнал, мода, артиљерија, армија, бајонет, батаљон, бригада, командир, регрут, резерва, артикл, ас, билијар, биро, гаранција, гардероба, модел ....

италијанизми су речи италијанског порекла: арија, банда, банка, бас, бокал, бомба, браво, виолина, галерија, кабаница, капут, каса, компанија, компас, лава, милион, салама, салата, сируп ....

хунгаризми су речи пореклом из мађарског језика: ашов, битанга, бунда, варош, вашар, газда, гулаш, добош, кип, коров, кочија, лопов, лопта, салаш, ципела ....

русизми су речи руског порекла: вотка, запета, књаз, рејон, степа, тундра, чај, чистка, шињел ....

грцизми су речи преузете из грчког језика: анђео, икона, јеванђеље, манастир, фреска, колиба, комад, атмосфера, архитекта, апотека, библиотека, географија, гимназија, гимнастика, граматика, демократија, идеја, метал, стил, филозофија ...

латинизми су речи из другог (уз грчки) класичног језика – латинског: архива, вулкан, геније, елемент, датум, директор, дисциплина, инсект, култура, професор..

англицизми су речи које у наш језик данас највише продиру и то из енглеског језика: беџ, компјутер, лорд, магазин, пудинг, рум, сноб, спорт, фармер, филм, фудбал, џемпер, џунгла ....

Црквенословенски језик је стари књижевни језик православне цркве и културе уопште и из њега су многе речи улазиле у српски народни језик: ваздух, васиона, васкрснути, општи, општина, суштина, сабор, савет, савест ... 2

Подела књижевних речи према употреби

историзми су речи које су застареле зато што су појаве и предмети које обележавају не сусрећу у савременом животу; означавају оно што припада историји и могу бити домаћег или страног порекла: абаџија, бећар, дахија, ферман

архаизми су речи које су застареле зато што су их из савременог језика истиснуле друге речи истог значења; појаве и предмети које оне означавају постоје и данас али их означавамо савременим, синонимним изразима: борија-труба, хесап-рачун, џимрилук-шкртост, зрцало-огледало, тестир-одобрење,..

неологизми су новонастале речи које настају најчешће са новим појавама у друштву: вокмен, дискмен, дискета, интернет, компјутер, сајт, фајл,фонт ...

термини су речи којима прецизно означавамо појмове у науци, техници и уметности: језик, систем, подсистем, граматика, правопис, фонетика, морфологија, лексика, позајмљеница, историзам, архаизам, термин, елемент, једињење ...

Подела некњижевних речи дијалектизми су речи из српских дијалеката које нису ушле у састав књижевног

језика: лебац, курузи, чокањ, џомбе, шеница, котобања, долма ... жаргонизми представљају говор омладине у међусобним ситуацијама (на

одмору, улици, журци …) Особа која користи жаргоне не сме користити застареле жаргонизме, већ најновије и најмодерније. Суштина жаргона је, дакле, у сталној промени лексике, у сталном стварању нових жаргонизама. Зато постоје многи синоними у жаргону: смарач – гушач (досадна особа), ложана – примач (лаковерна особа), бедак – бедара (лоше расположење), фрка – шорка (туча), лова - кинта (новац), херц – чука (срце, храброст), ложити – палити (лагати); али има и их и са једним значењем: жвака (разговор, причање), болид (будала), педала (остављање), гајба (стан), стипса (шкртац) , снимити (видети), ваљати (продавати), често обнављају значење позајмљеницама: из енгл.језика – филинг (осећај), трип (умишљање), кул (опуштено); гиље(ципеле)/ромски/, текма(утакмица)/словенач./Жаргонизам често има више сродних значења, нпр. Реч чука у жаргону може значити и часовник (Купио сам нову чуку) и срце (Чука ми је стала од страха).Посебан тип творбе жаргона срећемо у шатровачком говору, где се у речима премештају слогови: тозла(злато), љаксе(сељак), репа(паре), мојне(немој)...Жаргони настају и губљењем једног или више слогова: шуља(кошуља), лоне (панталоне), тике(патике), бус(аутобус), зурка(фризура). Често се изводе суфиксом –ак: бедак (лоше расположење), народњак (врста музике), слободњак (ударац у фудбалу), црњак (црни хумор) ....

туђице су деформисане речи страног порекла, стране правилима срп.језика или се у њега нису уклопиле: продавнице Мега маркет, Велком, посластичарнице Свит ленд, печењаре Пиги и Твити, пицерије Квик, а пекаре Бонапетито, Еурополис...

вулгаризми су пример изразите језичке, и не само језичке некултуре; настају из потребе да се ослободимо напетости или страха, а то су ружне речи и псовке. 3