Правопис српског језика / Pravopis   srpskog   jezika Погледајте и Граматику српског језика.

Садржај

1. Писмо

2. Употреба великог и малог слова

I. Властита имена

a. Лична имена и презимена

b. Небеска тела

c. Празници

d. Књиге, часописи, новине, чланци, расправе песме, прописи, закони итд.

e. Божанства и свеци

1. Цркве, верске организације и храмови

f. Животиње, грађевине и ствари

g. Спортски, друштвени и културни догађаји

h. Именице које долазе иза редног броја

i. Историјски догађаји

j. Установе

k. Улице, тргови, градска насеља и остали јавни простори

l. Народи, етници, расе, државе, градови, села и др. насељена места

m. Историјске и незваничне државе

n. Називи административних јединица

o. Вишесложна имена насељених места, земаља, држава и континената

p. Географска имена

q. Атрибути и надимци

r. Титуле

s. Придеви

t. Заједничке именице

1. Школски предмети

2. Дани у недељи и месеци

3. Стране света

4. Називи периода, покрета, праваца и стилова

II. Прва реч у реченици

III. Речи које изражавају поштовање

3. Споjено и одвоjено писање речи

I. Уводна обjашњења

II. Битниjа правила споjеног, полусложеничког и одвоjеног писања

4. Иjекавско и екавско књижевно наречjе

I. Уводна обjашњења

II. Системски однос екавице и иjекавице

III. Приступ у нормирању замена jата

IV. Ближа правила и препоруке о заменама jата

5. Гласовне промене и односи гласова

I. Сугласник х

II. Позиционо j у суседству са и

III. Jош неки обрасци у вези са писањем j

IV. Једначење сугласника по звучности

V. Друга jедначења и нека разjедначења сугласника

VI. Упрошћавање сугласничких група

VII. Разликовање примарних и секундарних сугласника

VIII. Однос л и о

IX. Непостојано и

6. Уобличавање речи из класичних jезика и друге интернационалне лексике

I. Разлике у српскоj и хрватскоj адаптациjи

7. Прилагођено писање имена из страних живих jезика (транскрипциjа)

I. Увод

II. Правила транскрипције

III. Транскрипција имена из различитих страних језика

a. Транскрипција имена из француског језика

b. Транскрипција имена из немачког језика

c. Транскрипција имена из шпанског језика

d. Транскрипција имена из италијанског језика

e. Транскрипција имена из енглеског језика

IV. Транскрипција имена рачунарских програма

8. Интерпункциjа

I. Уводна објашњења

II. Запета или зарез

III. Тачка и запета (тачка са запетом)

IV. Заграда

V. Наводници

VI. Упитник и узвичник

VII. Цртица

VIII. Интерпункција: остали знакови

9. Скраћенице

I. Опште скраћенице

II. Мерне и опште скраћенице

III. Мерне и опште скраћенице међународног типа

IV. Верзалне скраћенице (акроними)

V. Вербалне скраћенице

VI. Слободно и програмирано скраћивање

10. Подела речи на краjу реда

11. Понављање тачке

Употреба великог и малог словаПочетним великим словом се пишу:

Властита имена

Прва реч у реченици

Речи које изражавају поштовање

Писање натписа и наслова искључиво малим словима у медијима зарад потреба ликовне обраде текста не сматра се погрешним, као што се не сматра ни писање истих искључиво великим словима.

Властита именаЛична имена и презимена

Лична имена и презимена пишу се великим словом: Петар, Марко, Јелена, Стана, Јанковић, Станојевић, Ивановић…Ако властито име има опште значење, онда се пише малим словом:Шкода (властито име) али: шкода (аутомобил); Волт (властито име), али: волт (мерна јединица); Ампер (властито име), али: ампер (мерна јединица).У страним именима, члан, предлог или везник на почетку имена пише се великим словом. У свакој другој позицији, пише се малим словом:Да Винчијев код, али: Леонардо да Винчи. Ван Гогови сунцокрети, али: Винсент ван Гог. Де Голова политика, али: Шарл де Гол.

Небеска телаИмена небеских тела и сазвежђа пишу се великим почетним словом прве речи: Јупитер, Земља, Сунце, Месец, Кумова слама, Млечни пут, Велики медвед, Мала кола, Халејева комета, итд.Уколико се именице земља, сунце и месец користе као заједничке именице, пишу се малим словом: Данас је сунце било баш јако.

ПразнициИмена празника пишу се великим почетним словом прве речи: Бајрам, Божић, Ускрс, Нова година, Први мај, Дан жена, Први април, Курбан-бајрам, итд.Ако је други део вишесложног имена празника и сам властито име, онда се пише великим словом:Дан Републике (односи се на СФРЈ), Свети Сава (празник).

Књиге, часописи, новине, чланци, расправе песме, прописи, закони итд.Наслови књига,часописа, новина, чланака итд. пишу се великим почетним словом прве речи. Такође ће се писати великим почетним словом реч која је део наслова а која означава властито име: Горски вијенац, На Дрини ћуприја, Закон о избору народних посланика, Друштво у Золиној Нани, Наш језик и ми, итд.

Божанства и свециИмена божанстава пишу се великим словом: Јупитер, Марс, Перун, Афродита, Вишну, Кецалкоатл, као и Свевишњи, Јехова, Господ, Богородица, Госпа, Алах.Када име божанства представља вишечлани назив, онда се пише само прво слово велико (Света тројица, Дух свети), осим у случајима када се ради о властитом имену (света девица Марија, преподобни мученик Теодосије, итд.).Код плуралних имена божанстава у грчкој митологији, имена се пишу великим словом иако су заједничке именице, јер обично представљају одређен и коначан број личности (Горгоне, Ерније, Еумениде, Мојре), па се стога сматрају личним именима.Има именица овог типа које се такође користе и у пренесеном значењу, и тада се пишу малим словом. Тако ће се великим словом писати девет Муза, али када именицу муза користимо у пренесеном значењу (као неко ко инспирише неког уметника), писеће се малим словом. Исто се дешава и са именицом Аргонаути. Када се мисли на ликове из грчке митологије, пише се великим словом, када се мисли у пренесеном значењу (као неустрашиви морепловци), пише се малим словом.Именице бог, богиња, божица, кад се употребе као заједничке именице, пишу се малим словом: бог Зевс, богиња Атина.Именице Бог и Алах се пишу великим словом када се њима персонификује божанство или се означава име неког лица: Рече Богу Михаил архангел…Када се користе у општем значењу, увек се пишу малим словом: бог, алах.Именица свети као и скраћеница исте (св.) се пише малим словом ако се односи на самог свеца као човека: Житије светог Саве, црква посвећена св. Ђорђу. Ако се, пак, односи на празник, цркву или географско име, онда се пише великим словом: Прошле године падао је снег на Светог Николу. Свети Петар на Лиму. Летовали смо на Светом Стефану.

Цркве, верске организације и храмовиИмена цркава и верских организација, ако се ради о званичним називима, пишу се великим почетним словом прве речи: Српска православна црква, Католичка црква. Незванични називи верских организација се пак, пишу малим словом: протестантска црква.Називи храмова и цркава пишу се малим словом: црква светог Марка, катедрала у Милану. Међутим, ако се ради о самом имену цркава и храмова, онда се пише великим почетним словом:Свети Наум, Ђурђеви ступови.

Животиње, грађевине и ствариИмена животиња, грађевина и ствари се пишу такође великим словом: Брундо (медвед), Шарац(коњ Краљевића Марка), Хектор (пас), Јаблан (бик), Лабуд (брод), Савски мост, Вакуфски небодер,Омладинска пруга итд. Ако ови називи нису властита имена, онда се пишу малим словом: дунавски мост (било који мост на реци Дунав). Исто се дешава и са називима животиња која се дају по некој физичкој особини исте: вранац, сивоња, шаруља, блекна, млијекоша, итд.

Спортски, друштвени и културни догађајиНазиви скупова, конгреса, сајмова, изложби, спортских и културних догађаја такође се пишу великим почетним словом прве речи: Сајам моде, Фестивал малих и експерименталних сцена Југославије, Олимпијске игре, Октобарски салон, итд.

Именице које долазе иза редног бројаИменице које долазе иза редног броја пишу се малим словом, јер редни број замењује прву реч: 1. батаљон/Први батаљон, 7. конгрес Удружења ортодонта Србије (Седми конгрес Удружења ортодонaта Србије).

Историјски догађајиИмена ратова, примирја, споразума, устанака, револуција пишу се великим почетним словом прве речи: Октобарска револуција, Опијумски рат, Корејски рат, Стогодишњи рат, Шпански грађански рат, Сељачка

буна, Илинденски устанак, Париска комуна, Француска револуција (односи се на ону из 1789. године), Споразум у Рамбујеу, Минхенски споразум, Новосадски договор, итд.Уколико назив историјског догађаја има описни карактер, онда се пише малим словом: устанак 13. јула, устанак из 1804. године, иранска револуција, српска револуција, ирачко-ирански рат, турско-аустријски рат, израелско-палестински сукоб.Називи ратова и других историјских догађаја који имају симболичко име и који се састоје од придева и именице, увек се пишу великим почетним словом прве речи: Косовски бој, Мохачка битка, Церска битка, Сремски фронт, Сарајевски атентат, Нирнбершко суђење. Вартоломејска ноћ, Сеоба народа, Ноћ дугих ножева.

УстановеНазиви установа, предузећа, организација, политичких тела и удружења пишу се великим словом на почетку прве речи: Градски секретаријат за саобраћај, Српска демократска странка, Палестинска ослободилачка организација, Министарство за културу, Удружење преводилаца Србије, итд.Незванични називи установа који се састоје од придева имена места у ком се налази и врсте установе такође се могу писати великим почетним словом прве речи: Београдски универзитет,Берлинска опера.Када се уместо званичног и пуног назива неке установе користи само једна именица која је саставни део назива исте, та именица се пише великим словом, јер се односи на једну једину, одређену установу: Матица и њен Правопис су главни ауторитети за српски језик. (мисли се на Матицу српску и на књигу Правопис српског језика). Премијера је одржана у Казалишту у Загребу.(мисли се на Хрватско народно казалиште у Загребу). Издање Академије у Београду. (мисли се на Српску академију наука и уметности).Ако се, пак, говорник не односи на неку одређену установу, него говори уопштено о више установа истог типа, онда се пише малим словом: Сви наши универзитети имају више од пет факултета.Такође ће се писати малим словом ако је та именица одређена неком заменицом или придевом: наше удружење, овај савет, горепоменута академија.Ако назив установе чини део неке веће и сложеније организације, оба назива ће се писати великим словом прве речи: Савет гувернера Народне банке Југославије, Извршни одбор Удружења новинара Србије, итд.Транскрибовани називи установа, иако се понекад у оригиналу пишу великим почетним словом свих речи у називу, у српском језику ће се писати само великим почетним словом прве речи: Стејт департмент, Форин офис, Манчестер јунајтед, Комеди франсез. У случају да нисмо сигурни да ли је друга реч властито име или није, увек је боље писати је великим словом.

Улице, тргови, градска насеља и остали јавни просториИмена улица, тргова, градских насеља, паркова, грађевина, споменика, пишу се увек великим почетним словом прве речи: Босанска улица, Савски венац, Студентски парк, Улица социјалистичке револуције, Вуков споменик, Ново гробље, Бела кућа, Бели двор, Дом синдиката.

Улица

1. Када се реч улица у множини или у једнини множинског значења нађе испред посебних имена — треба

је писати малим словом, а великим словом почетак посебног имена:

Без струје су остале улице Чика Љубина, Васина и Студентски трг.

2. При попуњавању формулара и образаца, кад је реч улица већ уписана, нормално је великим словом

уписати краће име улице, нпр.:

Кнез Михаилова, Кнеза Милоша, Интернационалних бригада.

3. Кад се појединачни пуни назив који почиње речју улица употреби у слободном тексту, нема сметње да

се примени начин писања предвиђен у Правопису:

Улица Бранка Радичевића, Улица браће Кавурића, Улица босанска, Улица социјалистичке

револуције.

4. Међутим, будући да реч улица у овим примерима није неодвојиви део имена, није језички погрешно

ако се она схвати као најавна општа реч и пише малим словом, а великим словом почетак

карактеристичког имена:

улица Босанска (боље Босанска улица), улица Бранка Радичевића, итд.

5. Овом другом начину писања дата је предност у Правопису, а он је нарочито погодан ако се

речулица скрати у ул. (погодније је ул. Мајке Јевросиме него Ул. Мајке Јевросиме).

6. Реч улица треба писати малим словом и кад се (као термин) нађе испред именичког или придевско-

именичког назива:

улица Велике споменица, улица Миријевски венац, улица Илица, итд.

7. Називи у којима нема речи улица исписују се увек као пуни називи, великим почетним словом:

Студентски трг, Булевар војводе Путника, итд.

8. Пуни назив, великим почетним словом, треба исписивати и кад је реч улица неодвојиви део имена:

Улица бродарица, Улица бреза, Улица платана, Улица слободе и сл.

Народи, етници, расе, државе, градови, села и др. насељена местаИмена народа, етника (имена становника) држава, земаља, покрајина, градова и др. насељених места пишу се великим словом: Срби, Босанци, Немци, Ваљевци, Београђани, Истрани, Тршићани, Италија, Хрватска, Шпанија, Енглеска, Лондон, Београд, Сарајево, Мадрид, Кумровец, Скореновац.Назив расе се пише малим словом: црнци, белци, црвенокожац. Ако расна припадност означава уједно и етничку припадност, онда се пише великим словом: амерички Црнци.Уколико је етник постао заједничка именица, онда се пише малим словом: француз (алатка),туропољац (врста свиња), шваба (инсект).

Вишечлана имена држава

Неправа и изражајним обичајем створена имена треба писати великим словом само прве

речи:Млетачка република, Свето римско царство, Дубровачка република, Османлијско царство, Источно

римско царство, Византијско царство, Римска република, Земља излазећег сунца, Земља хиљаду језера,

итд.

Службена и правна имена данашњих и ранијих држава пишу се великим словом сваке речи:Сједињене

Америчке Државе, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Савезна Република Југославија.Називи административних јединица

Називи административних јединица се пишу малим словом: ваљевски округ, загребачки котар, приморско-крајишка област. Ако се ти исти називи користе као имена административних установа, онда се прва реч пише великим словом: Колубарски округ се састоји од више општина. Али: У колубарском округу добро успева парадјз.

Вишесложна имена насељених места, земаља, држава и континенатаАко се име села, града, земље, државе или континента састоји из више речи, свака реч се пише великим словом, осим везника и предлога: Нови Сад, Бања Лука, Аутономна Покрајина Војводина, Савезна Република Србија, Северна Америка, Јужна Америка, Босна и Херцеговина.

Географска именаИмена географских појмова пишу се великим почетним словом прве речи, уколико је друга реч заједничка именица. Уколико се пак, ради о властитом имену, и друга реч се пише велким словом: Јадранско море, Балканско полуострво, Шар-планина, Скадарско језеро, Моравски слив, Велика Морава, Бели Дрим.

Транскрибована географска имена пишу се великим словом обеју речи: Сијера Невада, Рио Гранде,Ист Ривер, Лонг Ајленд.Преведена страна географска имена пишу се великим почетним словом само прве речи: Огњена земља, Жута река, Аралско језеро.

Атрибути и надимциАтрибути и надимци, уколико су део имена или се користе као име: Јосип Броз Тито, Карло Велики, Ричард Лављег Срца, Јован Јовановић Змај, Петар Први, Хајдук Вељко, Хаџи Рувим, Александар ДимаСин, Плиније Млађи…Атрибут који није део имена, већ је његова сврха у реченици описивање и ближе одређивање именице уз коју стоји, пише се малим словом: Марковић отац, Црнковић млађи. Занимања, титуле или положаји се такође пишу малим словом: хаџи Тома, Смаил-ага Ченгић, мајстор Миле, кнезМихајло, краљ Петар…

ТитулеТитуле, кад се нађу испред властитих имена, обично се пишу малим словом: цар Душан, кнез Лазар, председник Буш, премијер Блер, дон Пепе, хаџи Тома, бан Кулин, Кулин бан, осим када чине део имена: Дон Кихот, Хаџи Рувим, Дон Хуан.

ПридевиПрисвојни придеви на -ов, -ев и -ин изведени од властитих имена, презимена и надимака пишу се великим словом: Перин, Иванов, Јагићев, Јабланов, Змајеве песме, Галебова крма.Међутим, придеви на -ски и -чки се пишу малим словом: његошевски, јабланички, београдски,крушевачки.Придеви изведени од имена празника пишу се малим словом: божићни, светосавски, ћурђевдански, првомајски, итд.

Заједничке именицеЗаједничке именице се пишу малим словом, али ако се њима персонификује неки апстрактни појам, онда се пишу великим словом: И завлада царство Смрти и Глади…

Школски предметиИмена школских предмета се пишу малим словом, осим ако се не наводи званичан назив предмета: Јуче сам полагао историју језика, има кеца из биологије и хемије, енглески му је одувек добро ишао, итд. Али: У петак сам пријавио испит из предмета Општа лингвистика.

Дани у недељи и месециПишу се малим словом: Рођен је у петак, у јануару.

Стране светаСтране света се пишу великим почетним словом уколико се користе да означе народе који тамо живе: Амерички грађански рат је био рат између Севера и Југа.Уколико речи север, југ, исток, запад представљају чисто географске појмове, онда се пишу малим словом.Синтагме Блиски/Средњи/Далеки исток и Дивљи запад пишу се великим почетним словом само у првој речи.

Називи периода, покрета, праваца и стиловаНазиви сторијских периода, културних, духовних и друштвено-политичких покрета и уметничких праваца и стилова пишу се малим словом: хришћанство, реформација, противреформација, феминизам, пацифизам, средњи век, камено доба, ново доба, рококо, ренесанса, поентилизам, фовизам, реализам, модернизам.

Прва реч у реченици

Прва реч у реченици се пише великим словом: Одосмо на скијање. Да ли знаш како се зове Петрова мајка? Не могу сад да те слушам.Такође се првим словом пишу прве речи стихова, чак и онда кад се наредним стихом само наставља реченица започета у претходном:

Остајте овдје!… Сунце туђег небаНеће вас гријат ко што ово грије;Грки су тамо залогаји хљебаГдје свога нема и гдје брата није.Велико почетно слово се пише и иза две тачке, као део управног говора: На састанку је рекао: „Треба да нађемо решење овог проблема што је пре могуће.“Ако је управни говор прекинут, наставак се пише малим словом. „Иди у кухињу“, рече Јанко, „и донеси ми чашу воде.“Иза узвичника и упитника, такође се прва реч пише великим словом: Како брзо пронаћи информације? Лако, на интернету.Али, ако је реченица са упитником или узвичником само део неке веће целине, онда се наставак пише малим словом почетне речи: „Хоћеш ли већ једном угасити тај телевизор?“ упита нервозно Петар.При писању писама, након уводног поздрава, обично се ставља или зарез или узвичник. У оба случаја, ако се писмо наставља у следећем реду, реченица почиње великим словом прве речи. Уколико, пак, наставак следи у истом реду, онда, ако уводном поздраву следи зарез, наставак се пише малим словом прве речи. Ако се пак, ради о узвичнику, онда се пише велико слово, у складу са већ раније наведеним правилима.

Драга мајко,Извини што се дуго нисам јављао….Драги брате!Пишем ти ово писмо….Али:

Поштовани г. Јовановићу, пишем вам у нади…Речи које изражавају поштовање

Стилови у којима је употреба великог слова средство за постизање посебног стилског израза нису предмет језичког и правописног питања. У такве стилове спадају пре свега свештенички и црквени текстови.

Општа неутралана правописна норма допушта (не прописује) писање великог слова у случајима где је постоји обичај, као и тамо где има извесно рационално и функционално оправдање.

У пословној и службеној преписци је уобичајено користити Ви, Ваш за једну особу. У приватној преписци такође се користи велико слово, али није погрешно ни необично видети ни ви, ваш, или Ти, Твој. У уметничкој књижевности се више користи облик са малим почетним словом.У изразима Ваша светости, Ваша екселенцијо, Ваше величанство, Ваш иде великим словом, а титула малим. Такође се могу употребити и други присвојни придеви као Њено величанство, Његова светост,итд.Именичке титуле и звања чак и кад им не следи име, пишу се малим словом. патријарх, краљ,председник, папа, краљ, краљица, итд.Куртоазно велико слово се не понавља у вишечланим титулама: Његова светост патријарх, а не Његова Светост Патријарх. Исто важи и за сраћенице: (Њ. св.).

Ијекавско и екавско књижевно наречјеУводна објашњења

У српском књижевном језику постоје два књижевна наречја, тј. изговора: екавско и ијекавско, или у старијој терминологији источно и јужно. Разлика је настала услед различите замене некадашњег самогласника „јат“ (пише се као ѣ или ĕ) у штокавским говорима.

Првобитно се јат изговарало између е и и (што се бележи као еи). Крајем средњег века, изговор гласа јат се диференцирала на отварање у е (екавица), затварање у и (икавица) и рашчлањивање у замене ие, ије, је (ијекавица).Границе замене јата су се кроз историју померале. На дијалектолошким картама Павла Ивића може се јасније видети распоред дијалеката и распоред замена јата.

Системски однос екавице и ијекавицеСрпски књижевни језик се заснива на двојству екавског и ијекавског наречја. Могу се приметити следећи системски односи:

е — е (неутрализовано јат)У оба наречја јат је дало е: бреза, брегови, времена, вредноћа, грешка, дреновина, мрежа, стреха, неки, некакав, негдје, некад, горе, резати, репа, обећати, ведро, итд.

ē — ије (дуго јат дало у ек. дуги, а у ијек. два кратка слога)цвет — цвијет, ријеч, нијем, двије, бријест, млијеко, свијећа, мијена, лијепа, сијевати, коријен, итд.

е — је (кратко јат дало кратак слог и у ек. и у ијек.)пјесма, вјешт, дјело, гдје, дјеца, вјечит, летјети, љето, љепота, његовати, сњеговит, насљедник, итд.

ē — јē (продужено јат)

у генитиву множине: вјêра, дјêла, медвјēдãч

пред сонантом: сјенка, Недјељко, кољенце, видјевши

у хипокористицима: дједо, Љепа, дјева, Вјеко

у итеративима: намјештати, помјерати, замјерати, засједати.е — и (сужено јат)

гријати, вијати, смијати се, умију, двију, разумију

дио, предио, цио, летио, желио, хтио, умио

биљег, биљешка, биљежити

Несистемски односи — изузециПоред ових типичних системских односа, постоје и изузеци. Нпр., у смеш - смијеш, умеш -умијеш, однос није као у снег - снијег већ се стварни системски однос (е — и) види у трећем лицу множине: смеју — смију. Још један пример изузетка од стандардних системских односа је и вансистемски однос и — ије у нисам — нијесам.

Приступ у нормирању замена јата Ближа правила и препоруке о заменама јата

Прилагођено писање имена из страних живих језика (транскрипција)Увод

Властита имена из страних језика у српском језику пишу се на два начина:

Прилагођено писање или транскрипција — применљиво и у ћирилици и у латиници

(Šekspir или Шекспир; Minhen или Минхен).

Изворно писање — применљиво само у латиници (Shakespeare, Newton, Casablanca).У изузетним сличајима могуће је и у ћириличком тексту написати страно име у изворном облику латиницом. То се дешава када, на пример, не знамо како се то име чита па га стога не можемо транскрибовати.

Изворно написаном облику имена се могу додавати падежни наставци.

С цртицом — у ћириличном тексту, падежни наставак се одваја цртицом и пише се ћирилицом.Краљ Лир је једно од најбољих Shakespeare-ових дела.

Без цртице — у латиничном тексту, падежни наставци се пишу заједно с именом. Оно најчешће не

мења своју графију, међутим, ако се основа имена завршава изговорним и или к, додаје се позиционо j,

односно глас к се обележава словом k, ако оригинална графија ту има неко друго

слово: Shakespeareov, Johnov, Lavoisierov, Petöfi али Petöfijev, Casablanca али Casablanke, Columbiaали Colum

bije, itd.Правила транскрипције

Транскрипција се назива још и фонетско писање зато што је изговор страних имена прилагођен пре свега нашем гласовном систему. Не опонаша се изворна фонетика — [келн] а не [køln] (Köln), [минхен] а не [mʏnçən] (München) — зато што у српском језику не постоје немачки гласови [ø] или [ʏ]. Често се дешава да се наша транскрипција доста разликује од изворне фонетике датог језика. Правила транскрипције не теже да што верније пренесу изговор неког имена на страном језику — то би био узалудан напор, јер многи језици имају артикулациону структуру веома различиту од српског језика. За наш језик важе друга мерила.- Усвојени и укорењени облици се не мењају, чак и ако одступају од уобичајених правила транскрипције. У ту групу спадају имена држава и географских појмова као што су Финска, Египат, Кина, Јапан, Индија, Огњена земља, Букурешт, Темишвар, Беч, Немачка, Напуљ, Рим, Солун, Скадар, Сардинија, Париз, Марсељ, Лисабон, Казабланка, Нил, Јерусалим, Хавана, Лос Анђелес, Пекинг, Мексико, или лична имена као што су Магелан, Галилеј, Исак Њутн, Џорџ Вашингтон, Борџија и сл.- Правила транскрипције често се доста разликују од изворног изговора иако се тежи да се ослањају на изворну гласовну структуру. Тако имамо Волгоград иако би приближније оригиналном изговору било Валгаграт, Оклахома уместо Оуклехоума, Гордон уместо Годн, Васко да Гама уместоВашку да Гама, Порто уместо Порту, Да Винчи уместо Да Винћи, Пучини уместо Пућини, Ван Гог уместоФан Хох, Ибањез и Запата уместо Ибањес и Сапата и др.- Међусамогласничко ј је обавезно у свим именима и позајмицама из свих страних језика, према правописним правилима српског језика (ија, ије, ију), а удвојени сугласници се преносе као једноструки: Дијаз а не Диаз, Лијеж а не Лиеж, Алах а не Аллах, Мухамед а не Мухаммед. Ово правило не важи само код сложених речи, обично на граници префикса и основе.- Не примењује се граматичко прилагођавање завршетака имена. Међутим, женска имена често одступају од овог правила тако што се додаје завршно -а и други наставци (Брижита уместо Брижит,Сабина уместо Сабине, Жаклина уместо Жаклин, Шампања уместо Шампањ итд.) или остају непромењена у номинативу, а у падежима се додају српски наставци, нарочито у дативу и

присвојном придеву: Агнес-Агнеси-Агнесин, Кетрин-Кетрини-Кетринин и сл. Системска адаптација се строже примењује кад су у питању словенска имена.

Транскрипција имена из различитих страних језикаТранскрипција имена из француског језика

Самогласници

1. AU и EAU — О

Daudet — Доде; Faure — Фор, Chateaubriand — Шатобријан; Bordeaux — Бордо

2. OU — У

Bourdelle — Бурдел; Angoulême — Ангулем; d’Abancourt — д’Абанкур

3. EU — Е

Montesquieu — Монтескје; Eustache — Есташ

4. U [Ü] — И осим ако је испред N или M, када се транскрибује као Е

Namur — Намир, али Verdun — Верден

5. É, È или Ê редовно као Е, док се Е у неким позицијама не преноси. Француско мукло Е (које је често на

крају речи) и већина сугласника који се налазе на крају речи се не изговарају па се према томе и не

транскрибују/пишу у српском језику.

Bourdelle — Бурдел; Angoulême — Ангулем; Faure — Фор

6. Слово I се транскрибује на више начина:

II I испред самогласника А, U и О, а иза сугласника, преноси се као И, што даје комбинацијеИЈА, ИЈУ ИО.

Christian — Кристијан; Mauriac — Моријак; Chateaubriand — Шатобријан; Briançon —

Бријансон; Brioude — Бријуд; Dior — Диор; De Viau — Де Вио; Berlioz — Берлиоз; Niort —

Ниор; Riom — Риом; Lyon — Лион; Nyons — Нион.

III I испред самогласника E, а иза сугласничке групе са R или иза L или N као И, što daje kombinacije ИЈЕ.

Другим речима, комбинације -BRIE- -DRIE-, -LIE-, -NIE- се преносе каоБРИЈЕ, ДРИЈЕ, ЛИЈЕ, НИЈЕ:

Chabrier — Шабрије; Baudrier — Бодрије; Molière — Молијер; Liège — Лијеж; Allier —

Алије; Montpellier — Монпелије; Julien — Жилијен; Saint-Junien — Сен Жинијен; Chénier —Шеније.

Изузетак: Richelieu  —Ришеље, и сл.

IIII У осталим случајима, I испред Е као Ј (IE — JE).

Pierre — Пјер; Crétien — Кретјен; Charpentier — Шарпантје; Gautier — Готје; Herbier —

Ербје; Duvivier — Дивовје; Amiens — Амјен; Montdidier — Мондидје; Louviers — Лувје;Dieppe — Дје

п; Mézières — Мезјер; Gien — Жјен; Saint-Dié — Сен Дје; Lorient — Лорјен;Ariège — Арјеж.

2. IN и IM у затвореном слогу се преноси као ЕН или ЕМ

Ingres — Енгр; Martin — Мартен; Rimbaud — Рембо

II OIN — ОЕН

Poincaré — Поенкаре

II OI — OA

Etoille - Етоал; Boileau — Боало

II ЕN или ЕМ — АН и АМ.

Alençon — Алансон; Aix-en-Provence — Екс-ан-Прованс, D’Alembert — Д’Аламбер, али EN иза I/ј/

као ЕН: Amiens — Амјен

II Ако су у гласовним групама EM или EN, M и N испред самогласника удвојени или иза њих долази

самогласник, онда се преносе у српски непромењени:

Ardennes — Ардени; Angoulême — Ангулем; Lamartine — Ламартин.

II AI или AY — E

Aix-les-Bain — Екс ле Бен; Saint-Nazaire — Сент Назер; Romain — Ромен; Taine — Ten; Bayle —

Бел

II EI, EY — кад им не следи вокал, као Е

Seine — Сена; Reims — Ремс; Aveyron — Аверон.

II Y на почетку речи или између два сугласника — И; између два самогласника — Ј

Ypres — Ипр; Cluny — Клини; Syrano — Сирано; Laphayette — Лафајет

II -ILL/-IL (на крају речи и иза вокала) — Ј

Versailles — Версај; Montreuil — Монтреј; Auteuil — Отеј; Marseille — Марсеј (поред уобичајеног

и према Правопису правилнијег облика Марсељ. Изведенице Марсељац, Марсељка,Марсељеза пишу се

само са Љ)

III -ILL (иза сугласника) према изговору, као ИЈ (чешће) или као ИЛ.

Camille — Камиј; Castillon — Кастијон; Milly — Мији; Villeurbanne — Вијербан.

Изузеци: У називима градова често се јавља суфикс -VILLE. Иако се -ILL иза сугласника

најчешће транскрибује као “иј” то овде није случај и транскрибује се као “ил”: Albertville —

Албервил; Villers — Вилерс; Villefranche — ВилфраншСугласници

1. H — не изговара се у француском нити се транскрибује у српском.

Huitième — Итјем

2. CH — према изговору, као Ш (чешће) и као К

Champagne — Шампањ (уобичајени облик Шампања); La Rochelle — Ла Рошел; Chartres —

Шартр; Christian — Кристијан

3. Ј и ЈЕ — Ж

Jean — Жан; Jerôme — Žerom; Anjou — Анжу

4. G испред E, I и Y — Ж; иначе као Г;

Gilbert — Жилбер; Beranger — Беранже; али: Guizot — Гизо; Guiscard — Гискар; Langue —Ланг

5. GE испред вокала као Ж

George — Жорж

6. GU испред Е и I као Г:

Guillaume — Гијом

7. GN — Њ

Boulogne — Булоњ; Compiègne — Компјењ; Avignon — Авињон

8. C испред Е, I и Y — С; испред A, O, U и других сугласника као K.

Cevennes  —Севен; Cyrano — Сирано; Castillon  —Кастијон; Compiègne — Компјењ; Cluny —

Клини

9. Ç (C са седиљом) се увек преноси као С

Françoise — Франсоаз; Alençon — Аленсон

10. PH — Ф

Phillippe — Филип; Dauphine — Дофин

11. S између вокала као З. Ако је удвојено (SS), онда као С.

Lesage — Лезаж; Joseph — Жозеф; Bossuet — Босије

12. QU — K

Marquet — МаркеИзузеци: Треба изузети од ових правила традиционално усвојене облике, као што су: Париз (Paris— правилно: Пари), Бастиља (Bastille — правилно: Бастиј), Тиљерије (Tuilerie — правилно: Тилeри), Пикардија (Picardie —

правилно: Пикарди), Вандеја (Vendée — правилно: Венде), Бретања (Bretagne— правилно: Бретањ), Рона (Rhône — правилно: Рон), Руже де Лил (Rouget de Lisle — правилно: Руж де Лил), и сл.Цртица из француских имена се не преноси у српски.

Транскрипција имена из немачког језикаСамогласници

1. А, Е, O и U  се преносе исто —А, Е, И, О и У.

2. I — И, осим на крају дифтонга, кад се транскрибује као Ј

Heidelberg — Хајделберг, Meinz — Мајнц, Daimler — Дајмлер

3. Ä и Ö — E

Bäcker — Бекер; Schäfer — Шефер; Göttingen — Гетинген

4. Ü — И

Müller — Милер; München — Минхен

5. Ови самогласници се такође могу писати додавањем једног Е иза дотичног самогласника (АЕ, ОЕ, UЕ)

уместо додавања дијерезе (две тачке), па с тим у вези се може рећи да се и комбинације вокала АЕ,

ОЕ и UЕ такође транскрибују исто као и Ä, Ö и Ü — Е или И.

Schäfer/Schaefer — Шефер; Österreicher/Oesterreicher — Естерајхер; Altmühl/Altmuehl —Алтимил.

6. IE се у немачком изговара као дуго И и тако се и транскрибује.

Siemens — СименсДифтонзиНемачки језик има четири дифтонга који се исто изговарају и самим тим се у српском исто транскрибују.

1. AI, EI, AY и EY — АЈ

Maier, Meier, Mayer, Meyer — Мaјер; Kaiser, Keiser — Kajzer; Frei, Frey — Фрај

2. AA — A

Saar — Сар; Aachen — Ахен

3. AU — АУ

Augsburg — Аугзбург; Dachau — Дахау

4. AE — E

Schaefer — Шефер

5. EU — OJ* Neumann — Нојман; Heuss — Хојс

1. ÄU, EU — OJ

Reutlingen — Ројтлинген; Däubler — Дојблер

2. OW на крају имена — -ОВ

Pankow — Панков; Schadow — ШадовСугласници

1. SCH — Ш

Schiller - Шилер; Aschaffenburg — Ашафенбург

2. TSCH — Č

Deutschland — Дојчланд

3. ST — ШТ и SP — ШП

Stuttgart  —Штутгарт; Steiner  —Штајнер; Speidel — Шпајдел

4. Z и TZ — Ц

Zel - Цел; Mozart — Моцарт; Seidlitz  —Зајдлиц

5. CH  —Х, К или Ш у именима француског порекла:

Blücher — Блихер, München - Минхен; Milch - Милх

Christian — Кристијан; Fuchs — Фукс

Charlottenburg — Шарлотенбург

6. H иза самогласника само означава дужину истих, па се стога и не преноси у српски језик.

Brehm — Брем; Ruhr — Рур; Ohnesorg — Онезорг

7. CK  —K

Bismarck — Бизмарк; Rückert — Рикерт

8. S између самогласника и на почетку речи испред самогласника, као и у сугласничким

комбинацијама LS, RS, MS, и NS — З

Moser — Мозер; Seidlitz — Зајдлиц; Elsass — Алзас

9. S се, такође, у истом положају може транскрибовати и као С.

Salzburg — Салцбург; Siemens — Сименс

10. SS (ß) — С

Essen — Есен; Meißner — Мајснер

11. V — Ф

Vogel — Фогел; Vogt — Фогт

12. W — В

Wagner — Вагнер; Weber — Вебер

13. PF — ПФ

Pfalz — Пфалц

14. PH — Ф

Philipp — Филип

15. QU - КВ

Querfurt — КверфуртТранскрипција имена из шпанског језика

СамогласнициСамогласници у шпанском језику се читају исто као и у српском језику, тако да не постоје посебна правила за њихово транскрибовање.

Сугласници

1. B — Б

Cuba  —Куба; San Sebastián — Сан Себастијан;

Изузетак: Habana — Хавана и Córdoba  —Кордова, мада у овом последњем примеру, правилан

је и облик са Б (Кордоба). Име и надимак Cordobés транскрибује се искључиво као Кордобес.

2. V — В, иако звучи као Б

Violeta  —Виолета; Vaquero  —Вакеро

3. C испред E i I — С, у осталим позицијама — K

Cecilio  —Сесилио; Carmen  —Karmen; Cervantes  —Сервантес;

4. CH  —Č

PanchPan o —čo; MachMa — adočado

5. Ј  —Х

Juarez — Хуарез, Juan — Хуан, Baroja — Бароха

6. H се у шпанском никад не чита, па се самим тим ни не транскрибује.

Herrera — Ерера; Alcalá de Henares — Алкала де Енарес; Hoyo de Manzanares — Ојо де

Манзанарес; Hernán — Ернан; Hortensia — Ортенсија

7. G испред E и I — Х, у осталим позицијама — Г

Gerardo  —Херардо; Ginés — Хинес; Galeano — Галеано; Granada  —Гранада

8. LL — Љ

Sevilla — Севиља; Portilla — Портиља

9. Ñ — Њ

Logroño — Логроњо; Miñana — Мињана; Ibáñez — Ибањез

10. U у по изговору међувокалској позицији, а у писању иза H (H се не чита у шпанском) — В

nauhatl — наватл; Teotihuacan — Теотивакан; chihuahua — чивава

11. U у словним комбинацијама CUA, CUE, CUO, CUI, QUA, QUO — У

boricua — борикуа; Cuenca  —Куенка

12. U у словним комбинацијама GUA,GUO  —В

Guadalahara — Гвадалахара; Guantanamo — Гвантанамо; Guadalquivir — Гвадалкивир

13. U у словним комбинацијама QUE и QUI - не преноси се (KE, КИ)

Quevedo — Кеведо; conquistador — конкистадор, Quiroga — Кирога; Quito — Кито

14. U у словним комбинацијама GUE и GUI — не преноси се (ГЕ, ГИ), осим кад U носи дијeрезу —

GÜE, GÜI — онда се преноси као В (ГВЕ, ГВИ)

Guerra — Гера; Miguel — Мигел; Guipuscoa — Гипускоа; Güido Lombardi — Гвидо

Ломбарди;Güer Aike — Гвер Ајке

15. X — К, КС, С. Који ће глас од ова три бити, зависи од изговора. Изузетак је Mexico, који, иако се у

шпанском изговара као Мехико, у српском ће се ипак транскрибовати као Мексико.

Xavier — Хавијер; Oaxaca — Оахака; Cotopaxi — Котопакси; Aleixandre — Алеи(к)сандре; Taxco

— Таско; Xotchimilco — Сочимилко.

16. Y ако стоји само — И (везник), ако је између два самогласника или на крају речи — Ј

Uruguay — Уругвај; Goya — Goja; Cervantes y Saavedra — Сервантес и Сааведра

17. Z - З, као С испред безвучног сугласника и тамо где је већ укорењено.

Zamora — Замора; Zapata — Запата; Zapatero — Запатеро; али Cuzco — Куско (испред

безвучног сугласника); Velázquez — Веласкез (испред безвучног сугласника); Zaragoza —

Сарагоса (укорењено С); Panza — Панса (укорењено С)

18. TZ — Ц, испред безвучних сугласника као С.

Quetzalcoatl — Кецалкоатл; Patzcuaro — Паскуаро.Транскрипција имена из италијанског језика

СамогласнициСамогласници у италијанском језику се углавном читају исто као и у српском језику, тако да не постоје посебна правила за њихово транскрибовање. Једини самогласник чији изговор одудара од изговора у српском је I, те сходно томе постоје извесна правила транскрипције овог гласа, у зависности од његовог положаја у речи.

1. I иза C, G, GL или SC кад му следи самогласник (А, Е, U) се не изговара, па се самим тим и не

транскрибује.

Boccacio — Bokačo; Borgia — Борђа; Giotto — Ђото; Paglia — Паља; Guglielmo  —

Гуљелмо;Brescia — Бреша; Sciascia — Шаша; Cascio — Кашо

Изузеци: Кад је I у том положају наглашено, онда се чита, па самим тим и преноси у српски

језик: Lucia — Лучија;

2. I иза других сугласника а испред самогласника се чита па самим тим и транскрибује као И(Ј), то

јест: IA, IE, IU и IO као ИЈА, ИЈЕ, ИЈУ и ИО.

Maria — Марија; Viareggio — Вијаређо; Gabrielle — Габријеле; Rienzi — Ријенци; Claudio —

Клаудио

3. I на почетку речи и испред вокала или I између вокала — Ј.

Iannacci — Јаначи; Pistoia — Пистоја; Gioia — Ђоја; Flaiano — Флајано; Mastroianni —

Мастројани

4. I у другим положајима као И.

Mainardi — Маинарди; Boito — Боито; Mafei — Мафеи; Luisa — Луиза; Luigi — ЛуиђиСугласници

1. C или CC испред E и I — Ч, у другим положајима као К

Toricceli — Торичели; Cividale — Чивидале; Da Vinci — Да Винчи; Vicenza — Виченца; Beatrice —

Беатриче, Bertolucci — Бертолучи; Piacenza — Пјаченца; Monica — Моника; Ancona — Анкона

2. G и GG испред E и I — Ђ, а у другим положајима као Г.

Geronimo — Ђеронимо; Perugia — Peruđa; Regina Margherita — Ређина Маргeрита

3. GUA, GUE, GUI — ГВА, ГВЕ, ГВИ

Guareschi — Гварески; Guarnieri — Гвaрнијери; Guerazzi — Гвeраци; Guido — Гвидо;Sanguineti 

— Сангвинети; Guicciardini — Гвичардини

4. GN и GL  —Њ и Љ

Segni — Сењи; Benigni — Бенињи; Cagliostro — Каљостро

5. SC испред I и E  —Ш

Scipione — Шипионе, Scelba  —Шелба

6. QUA, QUE, QUI — КВА, КВЕ, КВИ

Torquato — Торквато; Quasimodo — Квазимодо Cinquetti — Чинквети; Quercia — Кверча;Aqui 

— Акви

7. H се користи иза C и G како би се спречило њихово умекшавање и не преноси се.

8. CH и CCH — K

Mаchiavelli — Makijaveli; Chicco — Кико; Boccherini — Бокерини

Изузеци: CH у завршецима на -ICH као Ч: Stuparich — Ступарич; Kezich — Кецич

9. GH — Г

Lamborghini — Ламборгини; Borghese — Боргезе; Margherita — Маргeрита

10. S  између два самогласника —З

Marisa — Mariza; Brindisi — Brindizi; Frosinone — Frozinone

Изузетак: Ако се нађе на почетку другог дела сложенице, онда се преноси као С: Aquasanta —

Аквасанта

11. S  испред свих звучних сугласника и сонаната на почетку или у средини речи —З

Sbarbaro — Збарбаро; Sgambati — Згамбати; Ghislanzoni — Гизланцони

12. S у другим положајима — С, такође SS — С.

Spalato — Спалато; Sforza — Сфорца; Francesco Solimena — Франческо Солимена; Salerno —

Салерно; Bolsena — Болсена; Tasso — Тасо; Rossini — Росини

13. Z или ZZ — Ц

Lorenzo  —Лоренцо; Mazzini — Macini; Zavatini — Цаватини; Bolzano — Болцано; Donizetti —

Доницети; Abruzzi — Абруци; Zanella — Цанела; Zampa — ЦампаОна италијанска имена која су дубоко укорењена, задржавају се у усвојеном облику иако не одговарају постојећим правилима транскрипције. То су: Рим (Roma — Рома); Напуљ (Napoli — Наполи); Трст (Trieste — Тријесте); Тибар (Tevere — Тевере); Сардинија (Sardegna — Сардења); Везув (Vesuvio — Везувио) Капитолио (Campidoglio — Кампидољо), Апулија (Puglie — Пуље); Лациј(ум) (Lacio — Лацио); Корзика (Corsica — Корсика); Пијемонт (Piemonte — Пијемонте); Фиренца (Firenze — Фиренце); Рафаел (Raffaello — Рафаело); Тицијан (Tiziano — Тицијано); Галилеј (Galilei — Галилеи — међутим кад наводимо и име и презиме, онда је Galileo Gelilei — Галилео Галилеи); Кристифор Колумбо (Cristoforo Colombo — Кристoфоро Коломбо), и др.

Транскрипција имена из енглеског језикаСледе три табеле у којима се обрађује изговор наглашених и ненаглашених самогласника, као и сугласника у енглеском језику.

У првој колони се налази транскрибовани глас обележен фонолошким симболима које је предложилоМеђународно фонетско удружење (International Phonetics Association - IPA). Британски изговор је обележен са BrE, док је амерички изговор обележен са NAmE.У другој колони се налази упрошћени ИПА глас које користи Твртко Прћић у својим табелама објављеним у његова два речника – Транскрипциони речник енглеских личних имена (1998) и Транскрипциони речник географских појмова (2004).

У трећој колони налази се српски глас или комбинација гласова која најприближније одговара датом енглеском гласу у одређеној позицији. Одабрана су мала слова, а велика слова означавају дужину самогласника. Да би се ови знакови могли разликовати од слова у правопису, стављени су у косе заграде.

Наглашени самогласници

Енглеским кратким и дугим монофтонзима одговарају српски наглашени кратки и дуги самогласници,

претежно са силазним тоналитетом.

Енглеским дифтонзима за које не постоје одговарајући дифтонзи у српском, одговарају спојеви

српских наглашених кратких самогласника са претежно силазним тоналитетом и елемената /j/ и /u/.

Енглески латентни сугласник /ʳ/, у неким монофтонзима и дифтонзима увек се преноси као Р (по

угледу на амерички начин изговора).

Остале комбинације енглеских гласова сматрају се низовима монофтонга и дифтонга.ИПА ЕН СР ПРИМЕРИ

/ɪ/ /i/

/i/ /и/Tim, Miller, Dylan, Barry, Murray, Harvey, Swayze, Bridges, Jeffries, Babbage, Etherege

/i:/ /i:/ /И/ Gene, Cleese, Weaver, Fielding, Sheila

/ɪəʳ/ /iʳ/ /ир/ Lear, Greer, Gere, Pierce, Deirdre

/ɛ/ /е/

/e/ /е/ Ken, Betty, Pleasence

/eɪ/ /ei//еј/ /E/1

Blake, Mailer, Clay, Mae; Le Carré, Olivier

/ɛəʳ/ /eəʳ/

/eʳ/ /ер/ Fairley, Waring, Clare

/ɜʳ:/ /ə:ʳ/ /ер/ /oр/2

Kershaw, Burns, Firth, Byrd, Searle; Wordsworth, Galsworthy

/æ/ /æ/ /a/3 Chaplin, Daniel, Addison, Harry

/ʌ/ /a/ /a/ Buck, Russell, Somerset, Young

/ɑː/ /a://A/ /ал/4

Francis, Grant, McGrath; Palmer

/ɑːʳ/ /a:ʳ/ /ар/ Garland, Edgar, Clerk

/aɪ/ /ai/ /aj/ Mike, Byron, Dwight

/aʊ/ /au/ /ау/ Pound, Brown, Howe

BrE /ɒ/ NAmE /ɑː/ /o/ /o/ Bob, Tommy, Watson, Gough, Lawrence

BrE /ɔː/ NAmE /ɑː/ /о:/ /О/ Paul, Shaw, Walter, Maugham, Broughton

/ɔːʳ/ /o:ʳ/ /ор/ Ford, Warner, Rourke

/ɔɪ/ /oi/ /oj/ Moira, Joyce

BrE /əʊ/ NAmE /oʊ/

/ou//оу/ /О/5

Stone, Coe, Oates, Bowen, Marlowe; Fiona, Boulton, Beaumont

/ʊ/ /u/ /у/ Wood, Fuller

/uː/ /u:/ /У/ Hoover, Lucas, Brewster, Dougal, Cruise

/juː/ /ju:/ /јУ/ Hume, Dewey, Eugene

/ʊəʳ/ /u:ʳ/ /ур/ Moore, McClure

1. Овај глас се увек транскрибује као /еј/, осим ако се ради о неком гласу из другог језика адаптираном у

енглеском и представљеним словом /е/, када би га према слову требало представљати као /Е/. Преношење

овог гласа као /е/ или као /е/ данас се сматра застарелим.

2. Како у српском не постоји одговарајућа акустичка адаптација, преноси се као /ер/ под утицајем

немачког. Изузеци: комбинација слова (W+)OR када се преноси према словима, као /ор/, да би се избегло

изобличавање имена.

3. Пошто у српском не постоји акустички одговарајући глас, овај глас се може пренети или као /а/ који је

релативно сличнији британском изговору, а и према слову које га представља, или као /е/ према

америчком изговору, али и према погрешном тумачењу да се свако слово А преноси као /е/. Нема разлога

да се ова двојност одржи, према томе, боље је преносити овај глас увек као /а/ из више разлога:

облици са /а/ су старији и бројинији у српском, чиме се смањује број укорењених изузетака на

/е/;

изједначује се облик сродних имена са већином осталих европских језика: боље је Адам, Агнес,

Алберт, Данијел него Едам, Егнес, Елберт, Денијел. Осим тога, у енглеском језику, глас А из других

језика се углавном адаптира као глас /æ/.

4. Овај глас се увек преноси као /А/, без обзира што у америчком енглеском у одређеним случајима се

изговара као /æ/. Изузетак: У комбинацији слова AL преноси се као /ал/.

5. Овај глас се увек преноси као /оу/, осим у вишесложним именима где је најчешће представљен словом

О, те се и преноси као /О/ како би се избегло изобличавање имена. Погрешно је преносити овај глас увек

као /О/ или /о/, што се некад радило или под утицајем адаптације имена из немачког језика или због

погрешног тумачења да се свако слово О преноси као /о/.Ненаглашени самогласници

Глас /ə/ се скоро увек преноси, а нарочито у позицијама где би његовим изостављањем у транскрипцији дошло до комбинацијe гласова која нису у духу српског језика (нарочито на крају речи: жн, шн, сн, пн, итд.).

Енглеским ненаглашеним самогласницима одговарају српски ненаглашени кратки самогласници, с неутралним тоналитетом који се могу адекватно утврдити једино према релевантном слову. Другим речима, ако је представљен словом /е/, овај глас се преноси као /е/ (Carpenter —Карпентер), ако је представљен словом /о/, преноси се као /о/ (Mason — Мејсон а НЕ Мејсн,Keaton — Китон, а НЕ Китн, Television — Телевижон, а не Телевижн, Newton је Њутон, а НЕ Њутн(осим изузетка, укорењеног имена Исака Њутна). ако је представљен словом /i/ преноси се као /и/ итд.Ово правило о преношењу /ə/ мало је лабавије код заједничких именица; у супротном бисмо

имали сешон и плејстејшон уместо сешн и плејстејшн, а да је ово друго исправно потврђује и Прћић у књизи „Речник новијих англицизама“.ИПА ЕН СР ПРИМЕРИ

/ə/ /ɪ/ /ə/ /е/1

Elaine; Carpenter; Derek; Durrel; Burgess; Fawcett; Chamberlain; Madeleine; Bradbury

/ə/ /ə/ /а/2Astaire; Vanessa; Montague; Pamela; McDonald/MacDonald; William; Sullivan; Wyatt; Badham; Goodman; Cartland

/ə/ /ə/ /о/Tobias; Christopher; Keaton; Mason; Gainsborough; Edgecombe; Chisholm

/ə/ /ə/ /у/ Angus; Edmund; Ferguson; Gallup; Aldous

/əʳ/ /eʳ/ /ир/ Virginia; Hampshire

/əʳ/ /eʳ/ /ер/ Emerson; Hester; Collier; Dacre; McGuire

/əʳ/ /eʳ/ /ар/ Richard; Hayward; McKellar

/əʳ/ /eʳ/ /ор/ Pickford; Major; Taylor; Barbour

/əʳ/ /eʳ/ /ур/ Turturro; Arthur; Wilbur

/ɪ/ /I//и/ /e/ 3

Hamilton; Edison; Colin Emotion

1. У случајима где је овај глас представљен словом Е, понекад се неоправдано преноси као /и/, пошто се у

појединим именима изворни говор заиста приближава том гласу. Наставак -buryтрадиционално се преноси

као /бери/, вероватно аналогијом према преношењу наглашеног енглеског /e:ʳ/.

2. У именима у којима је представљен словом А, овај глас се неоправдано преноси као /е/, нарочито у

комбинацијама Mc/Mac, -AM, -AN, -ATT, -HAM, -MAN, -LAND, делимично због утицаја адаптације у немачком

језику, а делом и због погрешног тумачења да се свако слово А преноси као /е/.

3. Ненаглашено /ɪ/, кад је представљено словом E транскрибује као као /e/. Ово потврђује Прћић у књизи

„Енглески у српском“, где на стр. 96 каже да се „фонема E /i/ у ненаглашеном положају, приказана

графемом E ипак „према моделу преноси као графолошки условљено /e/“.Сугласници

Сугласници у енглеском језику су углавном исти као и у српском. Енглеским звучним сугласницима одговарају српски звучни сугласници. Исто се дешава и са безвучним сугласницима — српски безвучни сугласници одговарају енглеским безвучним сугласницима.

ИПА ЕН СР ПРИМЕРИ

/p/ /p/ /п/ Pete; Tippet

/b/ /b/ /б/ Bill; Gibbon

/t/ /t/ /т/ Tom; Hutton

/d/ /d/ /д/ Dick; Teddy

/k/ /k/ /к/ Ken; Cole; Rebecca; McCoy; Hackman; Chris; Quinn; Alex

/g/ /g/ /г/ Gibb; Peggy

/tʃ/ /tʃ/ /ч/ Charles; Fletcher

/dʒ//

dʒ//џ/ John; Roger; George; Coolidge

/f/ /f/ /ф/ Fred; Griffith; Philip; Gough

/v/ /v/ /в/ Vic; Stephen

/θ/ /θ/ /т/1 Thatcher; Dorothy; Smith

/ð/ /ð/ /д/2 Carruthers; Galsworthy; Rutherford

/s/ /s/ /с/ Sue; Ross; Keats; Tracy; Priscila; Alex

/z/ /z//з/ /с/3

Zoe; Dizzy; Boswell; Bridges; Matthews; Evans; Hobbes; James; Galsworthy; Kingsley; Xander

/ʃ/ /ʃ/ /ш/ Shelley; Patricia; Charlotte

/ʒ/ /ʒ/ /ж/ Roget

/h/ /h/ /х/ Hardy; Docherty; Callaghan

/m/ /m/ /м/ Mary; Plummer

/n/ /n/ /н/ Nick; Lennon

/ŋ/ /ŋ//нг//н/4

Fleming; Cunningham; Pinkerton

/l/ /l/ /л/ Locke; Dillon

/r/ /r/ /р/ Ron; Harry

/j/ /j/ /ј/ York; Sawyer

/w/ /w/ /в/5 West; Asquith; McGuire

/ʦ/ /ts/ /ц/6 Fitzgerald; Krantz; Shulz

1. Пошто код нас не постоји акустички сличан глас, овај глас, увек представљен комбинацијом слова /TH/,

традиционално се преноси као /т/. Разлог за ово је утицај француског и немачког, где се ова комбинација

слова тако изговара.

2. Пошто код нас не постоји акустички сличан глас, овај глас, увек представљен комбинацијом слова /TH/,

звучни је парњак претходног гласа, па би га сходно томе требало увек преносити као /д/ а не као /t/.

3. Иза самогласника на крају и унутар речи, овај глас, представљен увек словом S, има пуну звучност па

би га увек требало преносити као /з/, а не као /с/. Међутим, кад се нађе иза сугласника на крају речи и иза

сугласника унутар речи, онда се преноси као /с/, јер је у изворном говору обезвучен.

4. Пошто код нас не постоји акустички сличан глас, овај глас, углавном представљен комбинацијом /NG/,

традиционално се преноси као /нг/, осим када иза слова N следи слово K, када се преноси као /н/.

5. Пошто код нас не постоји акустички сличан глас, овај глас, углавном представљен словом W,

традиционално се преноси као /в/. Разлог за ово је утицај немачког језика у којем се ово слово тако

изговара.Транскрипција имена рачунарских програмаНаводници

Наводницима писац текста издваја речи које нису његове, него преузете, као и оне које не представљају њему својствени, слободно одабрани израз и његову праву мисао и суд.

Уобичајене су, у истом значењу, графичке варијације наводника: они могу бити ресичасти (двојни зарез на почетку, а двојни апостроф или изврнути апостроф на крају навода) или угласти (у пракси нешто ређи):„Долап“, „Долап”, — »Долап«За ове варијанте нема нормативне сметње, и обично се избор између њих препушта типографима, с тим што у истом издању треба да буду уједначени. Само се у дактилографији допушта писање двојног апострофа и на почетку навода а не само на његовом крају (“Долап“).У посебним службама употребљавају се и полунаводници, које треба писати као апостроф (тј. подигнути зарез) и на почетку и на крају навода, нпр:горе, ’навише’ — горе ’лошије’или, са левим наводником као обрнутом подигнутом запетом:

горе, ‘навише’ — горе ‘лошијеИнтерпункција: остали знакови

АпострофАпостроф је знак у облику подигнуте запете — пише се у речима које се схватају као окрњене, на местима на којима су у писању изостала слова (обично на једном месту једно), а у изговору гласови.

Апостроф се пише кад се дословно наводи нечији говор који се од нормалног, стандардног разликује изостанком појединих гласова (специфични жаргонм, дијалекат или лични манир), нпр. Нисам 'тела д' идем. У ствари се овај поступак примењује у текстовима опште намене да би се нечији говор обележио као некњижеван и да би се лакше разазнала окрњена реч, а не у егзактном стручном записивању говора.Потреба за изостављањем самогласника — а тиме и за писањем апострофа — посебно је честа у стиховима утврђеног броја слогова. Примера има доста у народним песмама (нпр. Он с' обзире здесна налијево) и код старијих песника (нпр. код Змаја: Ал' и мене ј' мирис овај обасуо), а у новијој поезији знатно мање. Особито се избегава нереално, произвољно окрњивање речи, тј. уношење облика који се у некој прилици не чују и у живој речи.Нема потребе да се апостроф пише у доста обичлним краћим облицима као што су нек, међ, нит, рад(уместо нека, међу, нити, ради), чинит, планут, знајућ, мислећ, а када се два кратка самогласника сажму у један дуги боље је писати знак дужине него апостроф. Кад се због потреба стиха ијекавско ијеизговара као је, може се писати и пуни облик и скраћени са апострофом (б'јеле дворе или бијеле дворе).