Моћ језика jezika 7...Настави језика у VII разреду су намијењена 72 часа, а настави књижевности 48. Локална

Драгана Ненадовић Миодраг Стругар

Црногорски језик за седми разред основне школеПриручник за наставнике

завод за уџбенике и наставна средстваПОДГОриЦа, 2012.

Моћ језика

Драгана НенадовићМиодраг Стругар

Црногорск језик за седми разред основне школеПриручник за наставнике

Моћ језика

Издавач Завод за уџбенике и наставна средства – Подгорица

Главна и одговорна уредница Нађа Дурковић

Уредница Биљана Ћулафић

Рецензенти др Аднан Чиргићдр Радослав РотковићЉубинка НедићРада МујовићЗорица Минић

Лектура и коректураСлађана Албијанић

Илустрацијe и дизајн Слађана Бајић-Богдановић

Технички уредник Рајко Радуловић

За издавача Небојша Драговић

ШтампаШтампарија Остојић – Подгорица

Тираж500

CIP - каталогизација у публикацијиЦентрална народна библиотека Црне Горе, ЦетињеISBN 978–86–303–1603–6COBISS.CG–ID 18450704

национални савјет за образовање, рјешењем број 16-3744 од 11. 7. 2011. године, одобрио је овај уџбенички комплет за употребу у основној школи.

3

SADRŽAJ

Увод ......................................................................................................................................... 5

1. Чујем те ................................................................................................................................... 8

2. Путујем и биљежим ........................................................................................................... 11

3. Нек' крене прича ................................................................................................................ 15

4. Трагом вијести .................................................................................................................... 19

5. Данас у нашем мјесту ........................................................................................................ 21

6. Напиши бар два – три реда ............................................................................................. 23

7. Позивамо Вас ...................................................................................................................... 25

8. Опрости, молим те ............................................................................................................ 27

9. Није – него ........................................................................................................................... 29

10. Љепота језика ..................................................................................................................... 31

Наставни листићи ......................................................................................................... 33

Рјешења наставних листића ........................................................................................ 76

Рјешења задатака из Радне свеске ............................................................................. 83

Литература ........................................................................................................................ 110

4

5

УВОД

Оно што је започето у шестом разреду у изучавању граматике и њене функционалности наставља се и у седмом – уочавање и откривање језичке појаве, свјесност ученика да ту језичку појаву користи у свакодневној комуникацији, именовање појма, извођење дефиниције и тек на крају записивање дефиниције.

И ове године објављен је уџбенички комплет: Уџбеник и Радна свеска за ученике и Приручник за наставнике.

Уџбеник има десет цјелина. Свака цјелина почиње најавом градива које треба научити. У најави неких цјелина упућује се на градиво које су ученици/ученице1 учили у шестом разреду и које треба да понове ради повезивања с новим градивом.

Пошто је циљ указати на моћ језика, на његову свеприсутност и свеобухватност, као полазни текстови за изучавање језика и језичких појава узети су неумјетнички текстови. То су најчешће новински чланци, домаћи и писмени задаци ученика, или илустрације. При одабиру се водило рачуна да буду занимљиви, разумљиви, да осликавају ситуације из свакодневног живота и, нарочито, да буду приступачни узрасту ученика. Настојало се да текстови разбију уобичајену слику озбиљности, строгости и граматичке крутости. Испод полазног текста или илустрације налазе се питања која су усмјерена на разумијевање прочитаног, развијање способности уочавања, запажања и повезивања градива. Некад се у полазном тексту налазе и „уљези“, тј. појмови који ту не припадају. На тај начин се ученик упућује на размишљање и повезивање са раније наученим градивом. Затим се постављају питања којима се иде од познатог ка непознатом, како би се развило учениково логичко мишљење и способност закључивања. Некад су дате дефиниције или табеле које служе као полазиште за разумијевање језичке појаве, некада се језичка појава именује и констатује а ученици на основу питања, задатака или дијаграма покушавају да је дефинишу. Напомињемо да је Уџбеник намијењен првенствено раду на часу (циљ је растеретити ученике, па је предност дата раду у школи, а не код куће). Ученици у међусобном разговору и разговору са наставником/наставницом2 слободно казују своје мишљење, образлажу своје одговоре и тврдње, уочавају шта су правилно закључили, ако су погријешили, уочавају у чему су погријешили и коригују своје мишљење. На тај начин (дакле, покушавајући да сами дођу до правилних закључака) њихова знања постају трајна. Некад се може организовати индивидуални рад како би потпуно самостално дошли до закључака. У том случају, пошто напишу дефиницију или закључак, могу га упоредити са дефиницијом или закључком који су дати у прегледу цјелине. Ако су погријешили, могу да исправе грешку. Потом ученици разговорају и размјењују мишљења. Не треба

1 У даљем тексту ученик2 У даљем тексту наставник

6

очекивати да ће ученици увијек доћи до рјешења. Тада слиједе објашњења наставника. Наставник не треба да дозволи да тренутни неуспјех ученике обесхрабри и учини несигурним. Наравно, може поставити и додатна питања. Ученици не треба да меморишу податке и дефиниције. Важно је препознавање језичке појаве, уочавање граматичких и правописних правила и, посебно, њихова практична примјена.

У одјељку Никад немој написати (и рећи) овако указано је на најчешће грешке и недоумице које се само упорним вјежбањем могу избјећи.

Свака цјелина има и одјељак Занимљивост означен иконицом. Ови текстови су, на неки начин, пауза у учењу. У вези са њима ништа не питамо, не анализирамо их, али могу у ђаку да пробуде љубав према језику, да му помогну да изгради оćећај за правилно и лијепо изражавање. Наравно, уколико ученици, као и наставник, покажу интересовање, може се и о њима разговарати.

На крају сваке цјелине налази се подćетник, односно кратки преглед градива цјелине. У Уџбенику су за рад предвиђена два пројекта у којима ученици треба да примијене

све што су научили у оквиру цјелине и створе нешто ново (путопис и/или биографија, израда каталога).

На самом крају Уџбеника налази се преглед глаголских облика и гласовних промјена с одговарајућим примјерима.

Радна свеска је подијељена на исте цјелине као и Уџбеник јер је предвиђена за рад уз Уџбеник. Задаци су конципирани од лакших ка тежим. У неким задацима на почетку је дато рјешење као примјер како треба радити тако да ученик зна шта се тражи од њега. У Радној свесци се налазе три теста којима се понавља и провјерава научено градиво и на самом крају тест којим се систематизује цјелокупно градиво наставе језика у VII разреду. Овим тестовима ученици се припремају за рјешавање тестова које ће да састави и оцјењује наставник.

Уочљиво је да нема домаћих задатака. Нијесу заборављени, већ смо настојали да предност дамо раду у школи. Наравно, наставник може да даје домаће задатке.

Приручник уз Уџбеник и Радну свеску Моћ језика написан је с циљем да рад с њима учини функционалнијим. Методички модели обраде наставних јединица који су дати у Приручнику нијесу детаљно разрађени, не обавезују наставника и не намећу се као нешто што треба строго слиједити. Модели су дати тако због тога што аутори сматрају да ће креативан наставник искористити понуђене моделе, као и садржаје из Уџбеника и Радне свеске, на начин и у мјери коју сматра примјереном својим ученицима, условима у којима ради, као и свом начину рада.

У Приручнику су аутори дали предлог разраде Наставног програма на број часова.Настави језика у VII разреду су намијењена 72 часа, а настави књижевности 48.Локална заједница учествује у изради Наставног програма 20% (10% за наставу књи-

жевности и 10% за наставу језика). Аутори су дали предлог за 41 час обраде и 25 часова за утврђивање, вјежбање и рјешавање тестова. У непосредном раду с ученицима, наставник ће виђети којим појмовима и садржајима треба посветити више пажње и зависно од тога планирати рад на осталим часовима.

Сваку цјелину аутори су подијелили на број часова. (Приједлог подјеле часова дат у табели.)

7

ЦЈЕЛИНА БРОЈ ЧАСОВА

1. чујем те 6

2. Путујем и биљежим 9

3. нек’ крене прича 9

4. трагом вијести 5

5. Данас у нашем мјесту 6

6. напиши бар два - три реда 7

7. Позивамо вас 5

8. Молим те опрости 5

9. није - него 8

10. Љепота говора 6

Ова подјела на број часова обраде и утврђивања, на број часова унутар цјелине, као и редосљед градива није обавезна. О томе одлучује наставник. Важно је остварити циљ у складу са стандардима знања. Такође, наставник треба да има у виду и број часова намијењен изради писмених задатака (један писмени задатак у првом и два у другом полугодишту).

У Приручнику се налазе и текстови које ученици треба да чују, а који су снимљени на ЦД-у. Њима наставник може да почне час или су предвиђени за рад у Радној свесци. На тај начин ученици се оспособљавају за пажљиво слушање и одвајање битних чињеница од небитних.

Аутори су полазили од максималног броја часова по цјелини. То значи да ће у једном одјељењу за обраду нпр. вијести и извјештаја бити потребно 5-6 часова, а у другом 2-3.

У додатку Приручника налазе се наставни листићи намијењени утврђивању, понављању и провјери наученог. Наставни листићи су приређени тако да их је лако умножити и дати ученицима на рјешавање. У Приручнику се налазе и рјешења задатака, вјежбања и тестова из Радне свеске, рјешења наставних листића.

Све добронамјерне примједбе и сугестије ауторима ће бити драгоцјене и добродошле за друго издање, посебно од оних који ће бити у прилици да процјењују ваљаност овог комплета у непосредном раду с ученицима.

8

1. ЧУЈЕМ ТЕ

Циљеви које треба остварити при обради ове цјелине су да ученици:- развијају способност читања и разумијевања неумјетничких текстова (разговора,

илу стра ција) - перципирају снимљене телефонске разговоре и разликују званичне (службене) и

незваничне (неслужбене)- сами припремају сличне разговоре и говорно наступају- развијају способност преговарања у пару- Разумију који говорни органи производе гласове, како глас настаје, као и подјелу

гласова на самогласнике, сугласнике и гласнике- препознају сугласнике по мјесту изговора и по звучности- у текстовима, на илустрацијама и у примјерима препознају и дефинишу сљедеће

појмове:- инфинитив- глаголски придјев радни

- У текстовима, на илустрацијама и у примјерима препознају и дефинишу личне замјенице и науче њихову промјену по падежима.

I ЧАС

На првом часу наставник са ученицима разговара о карактеристикама званичног и незваничног телефонског разговора. Затим ученици читају текст из уџбеника (стр. 7) и разговарају о њему.

Потом ученици два пута слушају телефонске разговоре са ЦД-а.

Разговор број 1- Дом здравља Подгорица. Изволите.- Добар дан. Желио бих да разговарам са директором Дома здравља. Тражи га

Данило Вукмировић, директор маркетинга предузећа „Еко” из Подгорице.- Молим Вас да сачекате, спојићу Вас с господином Лековићем. - (послије 5 секунди) Доктор Миодраг Лековић, изволите.- Добар дан. Ја сам Данило Вукмировић, директор маркетинга предузећа „Еко” из

Подгорице. Ми смо одлучили да, умјесто прославе пословног успјеха предузећа у неком ресторану, Дому здравља поклонимо неки медицински инструмент. Можете ли нам послати списак потребних инструмената како бисмо купили инструмент који Вам је неопходан.

- Господине Вукмировићу, заиста сам пријатно изненађен. Ја бих волио да се мој тим састане са Вама и лично Вам преда списак. Ми смо слободни сјутра у 11 сати, ако Вама одговара.

- Потпуно одговара. Ја ћу доћи у Дом здравља, јер прије тога у том дијелу града имам састанак.

- Хвала. Видимо се сјутра.- До виђења.

9

Разговор број 2 (особа која се јавља као да једе и јавља се умиљатим гласом, «непословном» интонацијом)

- Предузеће „Трас”. Изволите.- Добар дан. Хтјела бих да разговарам са директором Миодрагом Вукчевићем.

Тражи га Драгана Звицер, новинарка часописа „Живот”.- Тренутак, да видим је ли у канцеларији. (чује се музика, траје 10-15 секунди).

Хало, реците ми што ће Вам Мики?- Хтјела бих да закажем разговор с њим.Пишем текст о условима у којима послују

мала и средња предузећа.- Сачекајте. (опет музика, пар секунди) Мики није ту, мора да је на неком састанку.

Ја ћу му пренијети да си звала.- Хва... (спуштена слушалица)

Прије другог слушања наставник ученицима говори да обрате пажњу на врсту разговора (званичан, незваничан, приватни), на представљање саговорника, њихову говорну културу, начин обраћања, употребу једнине и множине ради уважавања и поштовања саговорника, именовање установа и предузећа да би послије одслушаних разговора ријешили вјежбања у радној свесци на стр. 4 и 5, вјежбања број 1, 2, 3 и 4.

Десетак минута ученици у пару припремају званичан телефонски разговор водећи рачуна о говорној култури. На крају слиједи разговор о телефонским разговорима које су ученици представили у одјељењу.

II ЧАС

На овом часу ученици треба да разумију и науче који говорни органи производе гласове, како глас настаје, као и подјелу гласова на самогласнике, сугласнике и гласнике.

Да би што успјешније и кроз игру уочили како настају гласови, односно њихову подјелу по начину изговора, у уџбенику су дати задаци за рад у пару и рад у групи. За рад у пару и рад у групи важно је преговарање и аргументовано саопштавање мишљења, без повишеног тона и свађе.

Ученици испуњавају табелу, односно распоређују 32 гласа (слова) црногорскога језика на основу описаног начина њиховог настајања (радна свеска, стр. 5, вјежбање број 5).

III ЧАС

На овом часу ученици треба да науче подјелу сугласника по мјесту изговора (посебно предњонепчане, задњонепчане и зубне због гласовних промјена) и по звучности. Да би што успјешније и кроз игру научили подјелу сугласника, у уџбенику су дати задаци за рад у групи и у пару.

За рад у групи битно је да смисле што оригиналнији и занимљивији начин учења и саопштавања подјеле сугласника. Наравно, свака група, односно члан групе води рачуна о тачности саопштавања – без гледања у уџбеник (могу да биљеже одговоре ученика из друге групе да би коментарисање било што прецизније).

10

За рад у пару важно је преговарање и аргументовано саопштавање мишљења. Наставник упозорава ученике да не смије бити повишеног тона и свађе. Треба мирно да саслушају саговорника, уваже чињенице које је саговорник саопштио, ако могу бити од користи, јер заједно треба да поднесу извјештај о што лакшем и једноставнијем начину учења подјеле сугласника по мјесту изговора.

Наравно, ако нема времена, на истом часу не мора да се одради и рад у групи и рад у пару.

Рад се наставља у радној свесци на стр5, вјежбања број 6, 7, 8 и 9.

IV ЧАС

Трећи час је предвиђен за учење инфинитива, инфинитивне основе и глаголског при-дјева радног. Ученици треба да препознају инфинитив и науче што је инфинитивна основа и како је одрeђујемо. Такође, треба да науче која је функција и како се гради глаголски придјев радни како би могли да схвате перфекат и начин на који се он гради.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 5 и 6, вјежбања број 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16 и 17.

V ЧАС

На овом часу се обнављају личне замјенице и њихова промјена по падежима. Посебно треба обратити пажњу на енклитичке облике личних замјеница, у којим се падежима појављују. Посебно треба да науче правилну употребу повратне личне замјенице и да уоче разлику између ње и повратне рјечце се.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 7, вјежбања број 18, 19, 20 и 21.

VI ЧАС

Шести час је предвиђен за утврђивање градива. Преко наставног листића број 1 може се провјерити градиво (инфинитив, инфинитивна основа, радни глаголски придјев).

11

2. ПУТУЈЕМ И БИЉЕЖИМ

Циљеви цјелине Путујем и биљежим су да ученици:- перципирају снимљене научне текстове повезане са темама других наставних

предмета (путопис)- развијају способност самосталног говорног наступа- развијају способност читања и разумијевања стручних текстова (биографија,

путопис)- у текстовима препознају сљедеће појмове и именују их одговарајућим изразима:

презент, перфекат, придјевски

I ЧАС

Наставник може са ученицима да почне разговор о биографија јер, највјеро ватније, знају значење те ријечи. Покушавају, наравно уз помоћ наставника, да обја сне разлику између умјетничке и научне биографије. Треба да дођу до закључка да се у умјетничкој биографији описује живот неке особе која је значајна за извјесну епоху језиком и стилом књижевних дјела, а да научну биографију више интересује јавни рад те личности (умјетнички, научни...) него њен приватни живот, душевна проживљавања, жеље, радости, осјећања – језик и стил ових биографија је једноставнији.

Слиједи читање биографије о Ван Гогу. Послије читања, на основу питања наставника, као и питања из уџбеника, ученици изводе закључке о биографији.

Примјер подсјетника за говорни наступ ученика:

ВИНСЕНТ ВАН ГОГ

вријеме када је живио, земља у којој је рођен

- послије рембранта сматрају га највећим холандским сликаром- живио је и стварао крајем 19. вијека (рођен је 1853, а трагично

завршио живот 1890).- прије сликарства занимали су га књижевност и религија

стваралаштво

у његовом раду разликује се:- пријеимпресионистичка фаза (од 1880. до 1885) у којој

доминира саосјећање са сиромашним слојевима друштва- импресионистичка која је трајала мање од двије године и у којој

је открио значај боја- период у којем се његов таленат потпуно развио (од 1888. до

1890. настају његове најбоље слике)- плод његовог десетогодишњег стваралаштва је 800 слика и 700

цртежа, од којих је за живота продао само један

најпознатија дјелаЉуди који једу кромпирЖитно пољеаутопортрет

Напомена: ученици могу да ураде и другачији подсјетник.

12

II ЧАС

На овом часу наставник би могао да започне разговор о простим, изведеним и сложеним ријечима како би поменуо ријеч путопис. Ученици ће објашњавати значење ове ријечи, односно зашто се неки текст или књижевно дјело тако зове.

Затим ће ученици чути текст са ЦД-а о Бајкалском језеру. Послије првог слушања ученици треба да знају о којем језеру се говори у путопису, гдје се језеро налази и ко је аутор путописа. Прије другог слушања наставника ће упозорити ученике на пажљиво слушање (рећи ће им да обрате пажњу на научне податке, на то кога је проф. Ракић срео, са ким је разговарао...). Затим слиједи разговор и извођење закључака о путопису (шта је путопис, које податке може да садржи, којим облицима казивања може да буде саопштен).

III ЧАС

На трећем часу ове цјелине ученици читају путописе „Сими” и „Торино”. Прије читања наставник их може подсјетити на путопис о Бајкалском језеру. На основу питања наставника и питања у уџбенику изводе закључке које податке путопис може да садржи.

Рад се наставља у радној свесцина стр, 8, 9 и 10, вјежбања број 1, 2, 3, 4 и 5.Вјежбања која нијесу урађена на овом часу урадити на часу утврђивања.

IV ЧАС

Овај час је предвиђен за учење презента. Ученици читају путопис Торино. Циљ читања је уочавање облика презента, као и основног значења овог глаголског облика. Ученици уочавају гласовне промјене у презенту, али их не именују.

Напомена: наставник треба да укаже ученицима на неке глаголе који имају неправилно грађење, па облици за поједина лица гласе другачије.

Нпр. од глагола моћи 1. лице једнине гласи МОГУ, а не можем.Рад се наставља у радној свесци на стр. 10 и 11, вјежбања број 6, 7, 8, 9, 10 и 11.

V ЧАС

Пети час је планиран за учење перфекта. Облике перфекта уочавају у тексту о Ван Гогу. Поред питања која су дата у уџбенику, наставник може да поставља питања којима помаже ученицима да схвате шта је перфекат, које је његово основно значење и како се гради.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 12, вјежбања број 12, 13, 14, 15 и 16.

VI ЧАС

На овом часу се уче придјеви и њихова промјена по падежима. Треба да уоче разлику између придјева одрђеног вида и придјева неодређеног вида и да науче да их правилно мијењају по падежима.

13

Рад се наставља у радној свесци на стр. 13 и 14, вјежбања број 17, 18 и 19.

VII ЧАС

Утврђивање презента, перфекта и присвојних придјевских замјеница (вјежбања из радне свеске која нијесу урађена у школи) на наставном листићу 2.

VIII и IX ЧАС

Истраживачки рад

Ова два часа су предвиђена за пројектни рад. Потребно: материјал за подјелу ученика у групе, листићи на којима су написани

називи културно-историјских споменика, установа и имена личности о којима ученици треба да пишу, литература (енциклопедије, монографије, подаци с интернета и слично).

На претходном часу ученици су обавијештени да је сљедећи час предвиђен за истраживачки рад. Наставник им објашњава да на основу фотографија из уџбеника треба да напишу путопис или биографију. Фотографије су само покретачки мотив за писање. Нпр. на основу фотографије катедрале Светог Трипуна пишу путопис о Котору (не пишу само о катедрали), на основу фотографије Манастира Острог могу да пишу о Никшићу, Даниловграду, крајолику на путу Никшић – Даниловград, путу до манастира и сл. Ученици треба да донесу литературу која ће им помоћи при писању. Још је боље ако постоје услови да се организује обилазак неког града како би ученици написали прави путопис.

Као покретачки мотив не морају послужити фотографије из уџбеника, већ ученици у договору са наставником и поштујући предлоге локалне заједнице могу да напишу биографију познате личности свог мјеста (писац, музичар, спортиста, истакнути радник у области културе, образовања...).

Да би рад био занимљивији, аутори препоручују да ученици оживе културно-истори-јске споменике, установе и да говоре из перспективе знаменитих личности тог краја. На примјер, ако су ученици одлучили да пишу о Цетињу, један ученик из групе која је тражила податке о Биљарди говори о Биљарди тако што ју је оживио (нпр. Ја сам Биљарда. Подигао ме је Петар II Петровић Његош 1838. године за смјештај државних институција. (...). Друга група проналази податке о Цетињском манастиру, а један ученик га оживљава и податке до којих је дошла група на тај начин саопштава одјељењу. Трећа група, тј. ученик говори о Зетском дому оживљавајући га. Четврта група о штампарији Црнојевића, пета о Орловом кршу и Маузолеју владике Данила, шеста о Његошу, књазу Николи, Ивану и Ђурђу Црнојевићу и слично.

За овај истраживачки рад су потребна два часа (како би рад био успјешнији). На првом часу ученици траже податке. Подијељени су у 5/6 група (може да буде и

више група са 3 – 4 ученика). Затим ученици помажу једни другима тако што размјењују литературу и податке зависно од теме о којој треба да пишу. У свакој групи ученици се договарају ко ће да тражи историјске податке, ко податке везане за културу (обичаје, легенде о настанку мјеста...), ко ће литерарно да уобличи текст, а ко ће све то да одглуми,

14

тј. саопшти одјељењу. Наравно, тај ученик код куће треба да научи текст и да увјежба глуму и начин саопштавања.

Вријеме рада је 35 - 40 минута.(Пет-десет минута је прошло у подјели група и размјени литературе.)

На наредном часу представници сваке групе саопштавају податке и слиједе коментари. Редосљед казивања се одређује на претходном часу (групе могу да саопштавају по реду, а може да говори прво 1, 2, 3. група, па опет 1, затим 4, 5, па опет 4 и слично, ако такав начин казивања захтијева тематика; важно је да свака група саопштава исти број минута). Наставник је скренуо пажњу ученицима да потраже податке који су везани за теме осталих група како би активно учествовали у коментарисању и износили своје похвале, примједбе, указивали на евентуалне грешке и слично.

15

3. НЕК' КРЕНЕ ПРИЧА

Циљеви изучавања цјелине Нек' крене прича су да ученици:- развијају способност читања и разумијевања неумјетничких и публицистичких

текстова- развијају способност самосталног говорног наступа- препознају и именују одговарајућим изразима већ научене појмове (приповиједање,

фабула, увод, заплет, кулминација, перипетија и расплет, увод, разрада, закључак)- препознају сљедеће појмове и именују их одговарајућим изразима: аорист,

глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли и присвојне придјевске замјенице.

I ЧАС

На овом часу ученици треба да се сјете облика казивања, посебно приповиједања и његових карактеристика. Треба да уоче хронолошки и ретроспективни ток казивања па је зато дат и примјер и за ретроспекцију како би уочили и схватили разлике. На основу питања из уџбеника, као и питања наставника схватају у којем лицу се најчешће догађаји приповиједају и шта се постиже приповиједањем у првом, а шта приповиједањем у трећем лицу.

Наставник може ученицима да помене и објасни (али не мора) и друге називе за форме приповиједања (ЈА-форма или Ицх-форма и ОН-форма или Ер-форма, као и приповиједање у другом лицу које се веома ријетко јавља).

Рад се наставља у радној свесци на стр.16 и 17, вјежбања број 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9.

II ЧАС

Други час је планиран за учење аориста. Посебну пажњу треба посветити стилској изражајности овог глаголског облика.

Када ученици треба да именују аорист, наставник их упућује на рад у Радној свесци (стр. 18, вјежбање број 10) гдје ће рјешавањем испуњаљке добити назив глаголског облика.

Не треба занемарити ни илустрацију јер на тај начин наставник објашњава писање аориста помоћног глагола бити и његову употребу (посебно употребу у множини).

Наставник може ученицима да да домаћи задатак да кратко препричају књигу, филм, текст (по избору) уз употребу што више облика аориста.

Рад се наставља у радној свесци на стр.18 и 19, вјежбања број 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17 и 18. Вјежбање број 17 се може дати за домаћи задатак.

III ЧАС

На овом часу се учи глаголски прилог садашњи. Ученици на основу питања из уџбеника као и питања наставника изводе закључке о значењу, служби и грађењу овог глаголског облика.

16

Ако ученици не успију да одговоре на питања у вишим захтјевима, наставник може да им постави и додатна питања:

На коју се врсту ријечи односе ријечи охрабрујућу и засљепљујућа?Шта се њима казује? Како се зове врста ријечи којом се казује особина бића или предмета?Изведи закључак о служби глаголског прилога садашњег.Наставник саопштава ученицима да глаголски прилог садашњи може да има и

придјевску службу подсјећајући их на примјере дате у уџбенику у вишим захтјевима (на томе не инсистира).

Рад се наставља у радној свесци на стр. 19 и 20, вјежбања број 19, 20, 21, 22, 23 и 24.

IV ЧАС

На овом часу учи се глаголски прилог прошли. Ученицима су у уџбенику понуђени дијаграми и схеме на основу којих изводе дефиниције и закључке (због сличности са глаголским прилогом садашњим који су учили на неком од претходних часова).

Рјешење задатка из уџбеника, стр. 45

Бијело Поље

Када је прије више од четири деценије у тадашњој Југославији боравио Вилијам Саксен из Вашингтона, завршивши поćету резимирао је своје утиске. Разговарајући са новинарима, рекао је да је Бијело Поље најљепша долина коју је видио, а прошао је готово цијели свијет. Говорећи о своме крају, човјек постаје пристрасан. Американцу који је упознао свијет прошавши многе упореднике и меридијане, вјерује се. Ако већ није тако, зашто би тај комплимент подарио баш овоме кутку планете за који прије тога није, вјероватно, чуо.

Напомена: наставник ученицима може да помогне при одређивању предиката постаје пристрасан јер још нијесу учили непотпуне глаголе.

Рад се наставља у радној свесци (стр. 20 и 21, вјежбања број 25, 26 и 27).

V ЧАС

Овај час је предвиђен за обнављање градива из претходне године уз проширивање знања о глаголском прилогу садашњем и прошлом (због подјеле сложене реченице). Ученици треба да се сјете да ова два глаголска облика никада не врше службу предиката, већ прилошке одредбе и да то примијене при рјешавању задатка. Задатак раде по три ученика у групи. Један преписује просте и проширене реченице (нижи захтјев и ради га лошији ђак у групи), други преписује сложене реченице из првог пасуса, а трећи сложене реченице из другог пасуса. У свим реченицама ученици подвлаче предикате и одређују коју службу врше прилози садашњи и прошли.

17

У свесци ученика може да пише: ПОДĆЕТНИК ЗА ГОВОРНИ НАСТУП УЧЕНИКА (један од примјера)

У ЦИРКУСУ

Милена - приповиједач

Први пут у циркусу – 5 година

Поново у циркусу шатра, лампиони, свјетиљке

жена и кловнжонглер и акробате;

аплауз и музика

Реченице се по саставу дијеле на:просте – један предикат (субјекат може, а не мора да садржи)проширене – један предикат и/или именске и глаголске одредбе и допуне (субјекат

може, а не мора да садржи) сложене – два или више предиката (субјекат и именске и глаголске одредбе и допу-

не може, а не мора да садржи)

Просте реченице:Циркус је стигао.Проширене реченице:Тада сам први пут присуствовала циркуској представи.Али, сада је било другачије. Улазећи у шатру, зачудио ме је простор.Послије њих, дошли су извођачи – жонглер и двојица акробата.Током њихове тачке, на неким чудним инструментима свирале су двије жене. Сложене реченице:Реченица коју сам чула када сам имала пет година.Мама ме је опомињала држећи ме за руку: „Милена, не удаљавај се”.Одговарала сам: „Добро”, тражећи прву згодну прилику да јој се отргнем. Све сам запамтила – унутрашњи простор, тачке извођача, чини ми се и њихова лица.Још се по шатри примјећивало да ће то бити циркусанти-умјетници који су припремили

одличну представу.Чинило ми се да је мали за циркус. Шатра је споља изгледала огромна јер су је обасјавали лампиони и свјетиљке стварајући

утисак великог простора. Кад су гледаоци заузели своја мјеста, на позорницу је изашла млада жена.Монотоно је говорила о онима који су помогли да се представа одржи.Завршивши говор, узела је за руку кловна који је, наводно, тумарао по позорници

тражећи излаз.

18

Изводили су невјероватне и опасне вратоломије, једну су и поновили зарадивши огроман аплауз.

VI ЧАС

На овом часу се уче присвојне придјевске замјенице, али прије тога ученици треба да схвате појам придјевске замјенице. Треба да уоче подјелу придјевских замјеница и да објасне зашто су тако назване.

Рад се наставља у Радној свесци (стр. 21, 22 и 23, вјежбања број 28, 29, 30, 31 и 32).

VII ЧАС

Овај час је предвиђен за утврђивање градива (наставни листићи 3, 4 и 5).

VIII ЧАС

Ученици раде тест у радној свесци (стр. 24 и 25) који представља систематизацију градива прве, друге и треће цјелине. Ученицима треба скренути пажњу да не преписују једни од других (пошто сви раде исти тест) јер је овај тест само припрема за тест који ће да састави наставник, као и показатељ шта су добро научили, а шта лошије и чему треба посветити више часова и вјежбања.

IX ЧАС Анализа теста рађеног на претходном часу.

19

4. ТРАГОМ ВИЈЕСТИ

Циљеви изучавања ове цјелине су да ученици:- развијају способност читања и разумијевања публицистичких текстова- у публицистичким текстовима препознају присвојну придјевску замјеницу свој и

упитно-односну замјеницу који- примијене знања о употреби замјеница свој и који- науче како се пишу спојеви приједлога и замјеница

I ЧАС

Прије читања вијести из уџбеника, наставник са ученицима разговара о облицима новинарског изражавања које знају и које читају у новинама, слушају на радију и телевизији. Наставник настоји да ученици уоче и схвате разлику између стила писања у новинарству и књижевности, посебно указујући на субјективност, односно објективност.

Послије читања вијести из уџбеника, слиједи разговор. Најважније је да ученици уоче и запамте пет питања на која вијест даје одговоре. На основу примјера схватају разлику између вијести и флеша.

Рад се наставља у радној свесци (стр. 26 и 27, вјежбања број 1, 2, 3, 4 и 5). Напоменути ученицима да обрате пажњу на садржину вијести коју им је наставник/

ца дао/ла на наставном листићу број 11. Важно је да схвате зашто је новинар за ову вијест добио Пулицерову награду.

II ЧАС

На другом часу се учи извјештај. Упоређујући текстове „Срце од креде” и „Титула се одомаћила у Будви” ученици треба да уоче карактеристике извјештаја. Битно је да схвате да и извјештај даје одговоре на пет питања, као и вијест, али за разлику од вијести, код извјештаја је битан ток догађаја и извјештавање за вријеме или одмах након догађаја. Треба напоменути и значај новинских агенција, као и најпознатије свјетске новинске агенције, због брзог протока информација.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 28 и 29, вјежбања број 6, 7, 8. Девето вјежбање, ако има времена, могу да ураде бољи ученици на часу или се може дати као домаћи рад.

III ЧАС

Употреба повратно-присвојне замјенице свој је веома важна због правилног и пре-цизног изражавања. Грешка је честа (примјера њене неправилне употребе је много у свакодневном говору, штампи, на телевизији) и наставници упорним вјежбањем и навођењем очигледних примјера могу да помогну ученицима да је разумију и да науче када се употребљава замјеница свој, а када његов.

Рад се наставља у радној свесци (стр.30 и 31, вјежбања број 10, 11, 12, 13 и 14).

20

IV ЧАС

Често се у говору и писању гријеши и при употреби односне замјенице који. Ученици веома лако уоче разлику између упитног и односног облика ове замјенице, али треба инсистирати на разликовању у употреби односне замјенице који у акузативу.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 31, 32 и 33, вјежбања 15, 16, 17, 18, 19 и 20.

V ЧАС

Пети час цјелине Трагом вијести је предвиђен за учење правилне употреба спојева приједлога и замјеница. Посебно обратити пажњу на писање одричних замјеница у падежима са приједлозима.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 33, вјежбање број 21.

21

5. ДАНАС У НАШЕМ МЈЕСТУ

Циљеви цјелине Данас у нашем мјесту су да ученици:- развијају способност читања и разумијевања стручних и публицистичких текстова - јавних обавјештења (телетекст, културни и спортски програм)- током читања уочавају значајне податке у тексту и од њих праве подсјетник- развијају способност самосталног говорног наступа са унапријед припремљеном

темом- развијају способност самосталног писања сличних текстова- у тексту препознају сљедеће појмове и именују их одговарајућим изразима: футур

I и глаголски придјев трпни- науче писање властитих имена и присвојних придјева чија се основа завршава на

К, Г, Х и писање назива градских четврти и грађевинских објеката

I ЧАС

Ученици су прошле године научили шта је обавјештење и које податке треба да сдржи да би било потпуно и јасно. Зато преко прва два обавјештења у уџбенику (Атласмонт банка и“Загребачки солисти“) присјећају се службених и неслужбених, односно јавних и личних обавјештења. Потом, на основу питања наставника, као и питања из уџбеника уочавају обавјештења из области културе и спорта, као и гдје све обавјештења могу бити објављена (с посебним освртом на телетекст).

Ученици рад настављају у радној свесци на стр. 34, 35, 36 и 37, вјежбања број 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, и 8.

Осмо вјежбање раде у пару. Један ученик пише обавјештење из спорта, други из ку-лтуре. Прво помажу једно другом па тек казују и читају друговима у одјељењу. Уколико нема времена за рад овог вјежбања на часу, може се оставити за час утврђивања ( шести час ове цјелине).

Напомена: и у овој цјелини, као и у претходним, због различитих способности, знања и интересовања ученика, можда у свим одјељењима не буде могуће одрадити вјежбања у радној свесци па се препоручује да се она ураде на часу утврђивања (може и као домаћи задатак).

II ЧАС

На другом часу се учи футур I. На основу примјера и питања из Уџбеника, као и питања наставника, ученици схватају какву радњу означава овај глаголски облик, како се гради и како се пише.

Рад се наставља у радној свесци на стр.37, 38 и 39, вјежбања број 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16 и 17.

22

III ЧАС

Трећи час је предвиђен за учење глаголског придјева трпног. Ученици уочавају како се гради овај глаголски облик и које су његове функције .

Рад се наставља у радној свесци на стр, 39, вјежбања број 18 и 19.

IV ЧАС

На четвртом часу ученици уочавају како се пишу властита имена и присвојни придјеви чија се основа завршава на К, Г, Х. Наставник не именује палатализације, већ кроз текстове и вјежбања подсјећа ученике на примјере у којој долази до промјене задњонепчаних сугласника да би ученици само дошли до закључка у којим случајевима се одступа од ових гласовних промјена и због чега.

Посебно обратити пажњу да ученици науче како се пишу присвојни придјеви од личних имена која се завршавају на – ца.


V ЧАС

На овом часу учи се писање назива грађевинских објеката и градских четврти. У датим текстовима ученици уочавају писање великог и малог слова у овим случајевима и усвајају знање о томе.


VI ЧАС

Овај час је предвиђен за утврђивање градива.

23

6. НАПИШИ БАР ДВА – ТРИ РЕДА

У цјелини Напиши бар два–три реда циљеви су научити ученике да:- упознају намјену и значај незваничног писма- развијају способност логичког мишљења и вјештину прецизног и јасног изражавања- развијају способност самосталног писања сличних текстова - препознају сљедеће појмове и именују их одговарајућим изразима: именски

предикат, прави и неправи објекат- науче правописна правила за писање атрибута као саставног дијела имена и у

којим случајевима се властита имена пишу малим почетним словом

I ЧАС

На првом часу се говори о незваничном писму, тј. ученици уочавају основне дјелове писма. Посебно треба обратити пажњу на постскриптум (када се он додаје писму, у којем дијелу писма се налази). Да би боље схватили незванично (неслужбено) писмо, потребно је упоредити незванично и званично писмо (обраћање особи којој је намијењено, поздрави и потписи). (не мора пуно име и презиме).

Рад се наставља у радној свесци на стр. 40, 41 и 42, вјежбања број 1, 2, 3, 4, 5, 6.

II ЧАС

На овом часу ученици уче именски предикат. На основу питања наставника и кори-шћењем уџбеника, ученици изводе закључак о именском предикату, из који се дјелова састоји и које ријечи се употребљавају као именски дио предиката. Такође, учавају разлику између глаголског и именског предиката, а наставник ученицима може (није обавезно) детаљније објаснити њихову стилску функцију.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 43 и 44, вјежбања број 9, 10 и 11.

III ЧАС

На трећем часу се учи објекат. Прави објекат ученици су научили у VI разреду, тако да у првом дијелу часа обнављамо у којим све падежима може бити прави објекат. Затим, на основу датих примјера извести закључке о неправом објекту.

Рад се наставља у радној свесци на стр.44, вјежбања број 12, 13 и 14.

IV ЧАС Четрврти час је планиран за учење правописних правила за писање атрибута као

саставног дијела имена, надимака као и писање властитих имена Њутн, Џул....Писање властитих имена малим почетним словом за многе ученике је непознаница, па

треба да ученици наведу што више таквих примјера.Рад се наставља у радној свесци на стр. 45, вјежбања број 15 и 16.

24

V ЧАС

Пети час ове цјелине је предвиђен за утврђивање градива. Могу да се утврђују предикат, објекат, а такође и писмо и јавно обавјештење. Ученици пола сата индивидуално раде вјежбања која нијесу урађена на претходним часовима. Преосталих петнаестак минута се провјерава тачност написаног (фронтални рад).

VI ЧАС

На овом часу наставник може да да тест ради провјере градива IV, V и VI цјелине у радној свесци на стр. 46. Ученицима скренути пажњу као и при раду теста послије III цјелине.

VII ЧАС

Анализа теста рађеног на претходном часу.

25

7. ПОЗИВАМО ВАС

Циљеви цјелине Позивамо Вас су да ученици:- упознају намјену и значај званичних и незваничних позива- самостално пишу сличне позиве- у позивима препознају сљедеће појмове: показне придјевске замјенице, футур II,

и сложени предикат

I ЧАС

Ученици преко примјера из уџбеника (стр. 95, 96 и 97) сазнају које податке треба да садржи позив да би био потпун и јасан. На основу питања наставника, као и питања из уџбеника, уочавају врсте позива и објашњавају разлику између њих, њихову намјену и значај.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 50, 51 и 52, вјежбања број 1, 2, 3, 4 и 5.

II ЧАС

На овом часу ученици уче показне придјевске замјенице и, дајући одговоре на питања из уџбеника и питања наставника, тумачећи табелу и илустрацију, изводе закључке.

Ученици не морају да пишу подсјетник у свесци пошто је све написано у уџбенику. Сваки ученик би требало да прочита позив и замјенице које је пронашао његов/његова друг/другарица ради исправљања евентуалних грешака. То не може да се уради на једном часу па се препоручује да наставник одвоји 5 - 10 минута за провјеру овог задатка и на наредним часовима (или на часу утврђивања - III час).

III ЧАС

На трећем часу ученици уче футур II, на основу питања наставника и питања из Уџбеника изводе закључке о том глаголском облику.

Објашњење илустрације: Мама је погријешила у употреби футура II. Дјечаков одговор може двојако да се тумачи – уочио је грешку у реченици коју је рекла мама, али и незадовољство због условљавања.

Није добро футуром I казивати радње у будућности које се не одвијају истовремено. Радње које претходе треба изрећи футуром II или презентом.

Ако будеш научио футур II, ићи ћеш с нама у позориште. Будеш ли научио футур II, ићи ћеш с нама у позориште. Ако научиш футур II, ићи ћеш с нама у позориште.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 55 и 56, вјежбања број 13, 14, 15, 16, 17, 18 и 19.

26

IV ЧАС

На овом часу се обнавља именски и глаголски предикат и знање се проширује учењем непотпуних глагола и сложеног предиката. Наставник треба да инсистира на непотпуним глаголима како ученици не би гријешили при дијељењу сложених реченица на просте и проширене.

Такође треба посебну пажњу обратити на употребу и промјену глагола требати.Рад се наставља у радној свесци на стр. 56, вјежбања број 20, 21, 22, 23 и 24 и наставном

листићу број 19.

V ЧАС

Пети час је планиран за утврђивање градива. Вјежбања број 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 25 и 26 у радној свесци и на наставним листићима број 12, 13 и 14. Ученици могу да раде индивидуално око пола сата, а затим слиједи провјеравање и исправљање евентуалних грешака (фронтални рад).

27

8. ОПРОСТИ, МОЛИМ ТЕ

Циљеви цјелине Опрости, молим те су да ученици:- упознају намјену и значај незваничних и званичних оправдања- самостално пишу слична оправдања- у оправдањима (и другим неумјетничким текстовима) препознају сљедеће појмове

и именују их одговарајућим изразима: императив, једначење сугласника по звучности

- науче како се пишу називи кањона, националних паркова, долина, шума, професија и имена животиња

I ЧАС

На овом часу ученици на основу примјера из уџбеника уочавају врсте оправдања и које податке оправдање треба да садржи да би било разумљиво и прецизно. Ученици на основу оправдања потписаних ријечима Марко, односно Даница Вучинић треба да уоче разумљивост оправдања. Наставник питањем: Да ли податак који недостаје у трећем тексту доводи до неразумљивости треба да наведе ученике да уоче да недостаје молба да разредна оправда изостанак, али да оправдање није мање уљудно због потписа: Лијепо Вас поздрављам и пуног имена и презимена оног ко оправдава изостанак. У оправдању које је потписао Станко Николић изостала је молба па реченица: Оправдајте му изостанке дјелује као наредба.То ученици треба да примијете и да укажу на потребу уљудног и културног опхођења.

Такође, треба да уоче и на који начин се пишу оправдања, посебно јавна и званична, (на каквом папиру се пише, шта се пише у горњем десном углу, гдје се пише наслов, како се обраћамо оном коме је намијењено, оправдање треба да садржи поздрав, својеручни потпис аутора јер он одговара за тачност написаног, тон обраћања треба да буде уљудан...). Да би научили форму писања оправдања, наставник ученицима може да да и наставне листиће (погледати додатак Приручника) или, ако у школи постоје услови, омогућити им да на рачунару исправљају погрешно написана оправдања (наставник је на дискети откуцао неколико оправдања са грешкама које ученици уочавају и исправљају, нпр. листић број 10 може бити откуцан на дискети и ученици на рачунару правилно распоређују појмове – користећи миш и тастатуру, али не треба поново да прекуцавају текст).

Написано оправдање треба да садржи сљедеће податке:- коме је намијењено- ко пише оправдање (својеручан потпис, потписник одговара за тачност написаног),- кога оправдава (или чији се поступак оправдава),- за што се оправдава,- ђе, када и због чега је до тога дошло,- молбу за оправдање (уљудан, културан и васпитан тон обраћања).

Оправдања, према томе коме су намијењена, дијеле се на лична и јавна. Лична опра-вдања могу бити званична и незванична.

НАПОМЕНА: наставник, зависно од знања и предзнања ученика, одлучује да ли све

28

ово треба ученици да запишу или је неке податке довољно саопштити усмено.Рад ученици настављају у Радној свесци на стр. 60, 61 и 62, вјежбања бр. 1, 2, 3, 4, 5 и 6,

као и на наставном листићу бр. 10.

II ЧАС

На другом часу ученици уче значење и функцију императива. Треба да уоче да он не означава вријеме вршења глаголске радње, већ начин и да се због тога назива и заповиједни начин.

На основу питања из уџбеника, као и на основу питања наставника, схватају да се себи не може заповиједати и да због тога нема облик за прво лице једнине, односно да нема облике за треће лице једнине и треће лице множине јер се неприсутним лицима не може заповиједати, упућивати молба, жеља и слично. Преко илустрација уочавају да се трећем лицу може саопштити заповијест (молба, жеља) посредно уз употребу рјечце нека и да и облика презента.

Наставник ученицима треба да скрене пажњу на разликовање облика презента и императива.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 63, 64 и 65, вјежбања број 8, 9, 10, 11, 12 и 13.

III ЧАС

На овом часу ученици преко примјера и питања из Уџбеника, као и на основу питања наставника уочавају алтернацију звучних и незвучних сугласника и када до ње долази. Мора се указати и на одступања ради правилног усменог и писменог изражавања ученика. Да би ученици овладали правилом једначења сугласника по звучности, треба инсистирати на вјежбањима.

Рад се наставља у Радној свесци на стр. 65 и 66 , вјежбања број 15, 16, 17 и 18 као и на наставном листићу број 18.

IV ЧАС

На овом часу се уче правописна правила за писање назива кањона, националних паркова, долина, шума, професија, имена животиња. Ученицима треба дати што више примјера за вјежбање.

V ЧАС

Пети час је планиран за утврђивање градива. Ученици треба да ураде вјежбања у радној свесци на стр. 65 и 67, број 14, 19 и 20, као вјежбања на наставним листићима 9, 16 и 17.

29

9. НИЈЕ – НЕГО

Циљеви које треба остварити у цјелини Није – него су да ученици:- развијају способност логичког мишљења и вјештину прецизног и јасног изражава ња- препознају сљедеће појмове и именују их одговарајућим изразима: једначење

сугласника по мјесту изговора (творбе), директни и индиректни говор- усвајају и користе нове изразе и налазе им синониме, хомониме и антониме- примјењују правописна правила

I ЧАС

На овом часу ученици уз помоћ наставника именују појмове. Прије именовања нових појмова (лексема, лектура или лекторисање), обнављају синониме, хомониме и антониме како би могли један познати појам да замијене другим појмом са истим или сличним значењем, као и потпуно супротним (директни говор, индиректни говор; управни говор, неуправни говор). Затим ученици именују појмове који су им, ипак, познати и које су и раније помињали на часовима (нпр. једначење по мјесту творбе), а које ће потпуније изучавати у оквиру ове цјелине. Наравно, наставник може да да још појмова, чак и из других наставних предмета и области, само да води рачуна о поступности – ићи од познатог ка новом и непознатом појму.

Рад се наставља у радној свесци на стр.68. 69 и 70, вјежбања број 1, 2, 3, 4 и 5. Вјежбање број 6 се може урадити на часу, ако има времена, или дати за домаћи рад.

II ЧАС

На другом часу се учи једначење сугласника по мјесту творбе. На основу примјера, питања наставника и питања из уџбеника, ученици уочавају ову гласовну промјену, када до ње долази, који сугласници утичу на промјену, када се од ње одступа.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 71, вјежбања број 7, 8, 9, 10, 11.

III ЧАС

На овом часу ученици обнављају градиво – директни и индиректни говор. Наставник може са ученицима да разговара и о варијантама директног говора и начинима његовог обиљежаваја (подсјетити их на градиво претходног разреда). Посебно треба вјежбати претварање директног говора у индиректни.

Наставник може да разговара са ученицима и о стилској изражајности директног, односно индиректног говора.

IV ЧАС

Рад се наставља у Радној свесци на стр. 72, вјежбања број 12, 13, 14 и 15.

30

V ЧАС

Пети час је планиран за учење правописних правила – писање имена становника континената, покрајина и острва.

VI ЧАС

На овом часу може да се утврђује градиво научено у овој цјелини и то преко вјежбања из Радне свеске која нијесу рађена.

VII и VIII ЧАС

Истраживачки рад

Ученицима је најављен истраживачки рад. Речено им је да праве каталог Познати сликари Црне Горе.

Ученици су подијељени у 5 група. Треба да донесу потребну литературу. Из енцикло-педија, лексикона, монографија, преко интернета налазе податке о Петру Лубарди, Перу Почеку, Воју Станићу, Даду Ђурићу, Анки Бурић, Бошку Одаловићу, Ратку Одаловићу... Једна група прикупља податке о Петру Лубарди, друга о Перу Почеку и тако редом. Ако у школи постоје услови, ученици могу да скенирају или фотокопирају познате слике умјетника. Важно је да имена у каталогу буду поређана по азбучном или абецедном реду.

На другом часу (VIII час) је потребно да једна група напише јавно обавјештење о изложби познатих сликара Црне Горе, друга вијест, трећа позивницу за изложбу, четврта извјештај са изложбе, пета незванично писмо другу/другарици о утисцима са изложбе. Вријеме рада је 15 минута. Затим представник сваке групе представља пано који је урадила његова/њена група. Вријеме за презентовање резултата који су написани на паноу је по пет минута за сваку групу.

У посљедњих пет минута се гласањем бира најбољи пано, тј. група. Наравно, група не може да гласа за свој пано.

Напомена: На сличан начин се могу радити и други каталози, нпр. ГРАДОВИ ЦРНЕ ГОРЕ, ПОЗНАТИ ГРАДОВИ СВИЈЕТА, УМЈЕТНИЦИ И НАУЧНИ РАДНИЦИ ЦРНЕ ГОРЕ, ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ ЕПОХЕ, ПОЗНАТИ СЛИКАРИ ЦРНЕ ГОРЕ – назив каталога одређују ученици зависно од теме за коју су се опредијелили.

Преко овог истраживачког рада се обнавља и систематизује цјелокупно градиво.

31

10. ЉЕПОТА ЈЕЗИКА

У цјелини Љепота језика циљеви које треба остварити су да ученици:- упознају улогу и положај службеног језика- развијају способност сналажења у језичкој околини- упознају улогу стандардног језика и локалног говора- науче да користе језичке рјечнике

I ЧАС

На овом часу ученици обнављају градиво из претходног разреда и проширују га уз употребу географске карте Црне Горе (да би на карти пронашли градове и мјеста Црне Горе у којима су у употреби два службена језика).

Рад настављају у радној свесци на стр. 74 и 75, вјежбања број 1, 2, 3 и 4.

II ЧАС

На другом часу ове цјелине се говори о стандардном језику и локалним говорима.

Ученици слушају одломак из монодраме Петра Божовића „Чеговић“ (1 минут и 52 секунде). Наставник упозорава ученике на пажљиво слушање.

А у основну школу нијесам био лош ђак. Мада сам књигу ријетко вата у руке, осим ка’ сам мора и ка’ су ме наћерали.

Три дана бјеше пред крај године, а предаваше ми Вукан цртање. И сад, ја сам некад црта’, знаш, и ... дан-данас не цртам лоше. Мислио сам оцијениће ме на оно што сам досад црта’. И... ја ни књиге ни свеске, ниђе ништа. Кад..., а ово нијесу били ка’ ово сад, знаш, дневник с двадес имена, већ два-три реда у страну. И ја виђу да окреће на мој лист. Тапа, кроз прозор. Вукан скочи: „Што је, држ’ га“. Ја бјеж’.

А наставница из математике, и у математику нијесам био лош, онако, средњи, ка’ сваки. И нас неколицина рекосмо да ћемо да идемо у Техничку. Мада ја ту школу нијесам волио никако. Математика, математика, математика... да ти очи испану. Ал’ ђе ћеш мимо друштва, знаш. А и отац ми је волио да му један син буде инжињер, један доктор, један књижевник. Да се поноси синовима. Сестру није ни спомиња.

Рекнем ја тој наставници математике ту своју жељу. Она мене, крк, јединицу. То ти је, вели, да се боље спремаш за пријемни, да полажеш, и ово-оно, и вели да се, вели, боље спремаш за пријемни. Не зборам ништа, сматра сам је паметна жена, знаш, боље она зна, но ја ка’ ђак. Те се ја спремај, учи и, богоми, положих. Не само ови поправни, већ и пријемни.

Послије првог слушања наставник и ученици разговарају о теми одломка, наставним

предметима који се помињу, начину казивања глумца (занимљивост, увјерљивост, паузе, изговор, интонација ...). Најбитније је да ученици уоче да глумац употребљава локални говор да би му казивање било што увјерљивије, оригиналније и занимљивије.

32

Прије другог слушања, наставник скреће пажњу ученицима да запамте што више ријечи из одломка које одступају од стандардног језика. Ријечи локалног говора из одломка које су запамтили треба да замијене ријечима стандардног језика.

Послије тога, пожељно је да се ученици сјете што више ријечи које су карактеристичне за њихово мјесто и да их „преведу” на стандардни језик. Треба да науче када се и гдје употребљава стандардни језик, када може да се употребљава локални говор, а када могу да се комбинују.

Рад се наставља у радној свесци на стр. 75 и 76, вјежбања 5, 6 и 7.

III ЧАС

Ученици раде тест из радне свеске на стр. 78.

IV ЧАС


V ЧАС

Ученици раде тест који представља систематизацију цјелокупног градива (тест се на-лази у радној свесци на стр. 80).

VI ЧАС


33

НАСТАВНИ ЛИСТИЋИ

34

Наставни листић број 1

1. У сљедећи скуп „ушетала” су два уљеза. А) Подвуци их:стећи, пјевајући, красти, плети, слушати, јести, жељети, знати, прићиБ) Зашто су уљези?

2. Поред глагола из претходнога задатка напиши:A) њихову инфинитивну основуB) мушки род једнине глаголског придјева радног.

А Бстећи пјевајући красти плети слушати јести жељети знати


1. Барселона је главни град шпанске аутономне регије Каталонија који се смјестио у подножју брда Монтјуик и Тибидадо и једна од ријетких метропола која читавом својом дужином излази на море. (...) Иако вишемилионски град и осми по величини на свијету (око шест милиона становника), Барселона вам пружа осјећај угодног живота, ширине, неке посебне лагодности и ужитка. Сваке године је посјети око милион туриста који доносе огромне приходе државној каси. Каталонци, заиста, имају шта да понуде туристима, али исто тако знају и да све то добро продају. Посјета било којем музеју или било којој знаменитости овог града, па чак и улазак на чувени стадион „Барселоне” Ноу камп (један од највећих на свијету, са 105 улаза) коштаће вас 12 еура, а уз то ћете потрошити много више на неодољиве сувенире у стотинама варијанти, од шалова, мајица, оловака, керамичких посуда, накита до кастањета, без којих је незамислив традиционални каталонски плес фламенго (...)

(Силвија Радуловић, Породични магазин, бр. 44, април 2006)

A) Наведени текст је одломак из:1) биографије; 2) извјештаја; 3) путописа.(Заокружи број испред тачнога одговора)

B) У наведеноме тексту подвуци све облике презента.

2. У сљедећим реченицама употријеби презент глагола наведених у загради:а) Ученици _________________ ко ____________________ похвалу и то (знати) (заслуживати)_________________. (казати)

б) Ти ништа не ______________________, само ________________ и (говорити) (гледати)___________________ повољном исходу. (надати се)

3. Реченице из претходнога задатка препиши тако да умјесто презента употријебиш перфекат.а) б)

4. Сљедеће реченице препиши правилно и у њима подвуци облике перфекта.a) Жељео сам да пођем што даље од куће.

б) Нијесам бијо спреман да учествујем на такмичењу.

в) Чини му се да је њу вољео више него себе.

5. Напиши пет реченица у којима ћеш употријебити презент и пет реченица у којима ћеш употријебити перфекат (не смијеш употријебити двапут исти глагол).


1. мој, његов, себи, њихова, мени, својЗашто истакнуте ријечи не припадају наведеноме низу?

2. У нашем малом мјесту сваког љета се одржава велико такмичење у традиционалним спортским дисциплинама: бацања камена с рамена, скок удаљ, вуча конопа.... Сви радосно ишчекујемо те дане, јер у вријеме тога такмичења много је весеља, игре и доброга расположења. Мој тата и његови најбољи другови мјесецима се припремају, јер укупни побједник ужива поштовање свих.

Из наведенога текста препиши присвојне замјенице и одреди им лице, број, род и падеж:

3. Реченице допуни повратно-присвојном придјевском замјеницом:

a) Марта је узела _______________ новчаник и Милени вратила пет еура.б) Милан је изгубио _____________________ оловку, па је морао узети Миличину.

4. Објасни разлику у значењу између сљедећих реченица:a) Санела је из њенога стола извадила споменар.b) Санела је из свога стола извадила споменар.


1. Запливали смо према бовама. Снажним замасима грабили смо да постигнемо што боље вријеме. Прскали смо на све стране и ометали једни друге. Марица је прва дотакла бову и још једном доказала да је најбржа. Ја сам лагано кренуо назад. Нијесмо чули да су нас с обале упозорили да наилази чамац.

Наведени текст препиши тако да облике перфекта замијениш аористом.

2. сањати, скочити, прићи, долазити

Напиши све облике аориста од глагола свршенога вида. једнина множина

1. 2. 3.

3. Допуни сљедеће реченице облицима аориста глагола у загради:

a) ____________________ мајка и отац новог кућнога љубимца. (донијети)b) Ја _________________, _____________________, _____________________. (доћи) (виђети) (побиједити)c) Ана и ја ______________________ једно у друго и _______________________ (погледати) (потрчати)према кући.

4. Доврши причу из првога задатка употребљавајући аорист и презент.


1. ударити, рећи, учити, прелазити, спотаћи се, погледати

A) Од наведених глагола напиши глаголски прилог садашњи и глаголски прилог пошли:

глаголски прилог садашњи

глаголски прилог прошли

2. У сљедећим реченицама препознај глаголске прилоге и одреди им службу у реченици:а) Дјечак шљапкајући изађе из воде. б) Оклизнуо се нагазивши на кору од банане. в) Улазећи у кућу, чули смо галаму. г) Угледавши своју ђевојку, збуни се.

3. Не остајући дужан никоме, а водећи рачуна о другима, оштро је говорио и о својим и о њиховим грешкама не погледавши у нежељене свједоке.

Наведена реченица по саставу је .

4. Сложене реченице усправном линијом подијели на просте/проширене, а оне које то нијесу, подвуци.a) Краљ Лаомедон био је познат по томе што гази своју ријеч.б) Газећи своју ријеч, окренуо је и богове и људе против себе.в) Дошавши до стијене за коју је била везана несрећна принцеза, Херакле је сачекао

чудовиште.г) Херакле је тако однио још једну од побједа које су га прославиле по цијелој Хелади.д) Остајући вјеран својој природи, Лаомедон Хераклу не исплати обећану награду.ђ) Пријам, брат принцезе Хесионе, тражио је од Грка да му врате сестру пријетећи

осветом.


1. Вијест треба да одговори на сљедећих пет питања: ______, ________, _________, ____________ и _________ (________).

2. Састави вијест о неком актуелном догађају у школи.


1. мој, његов, какав, који, њезин, колико, својих, наших, чијих

Наведене придјевске замјенице разврстај на присвојне и упитно-односне.

ПрисвОЈне ПриДЈевске заМЈениЦе

уПитнО-ОДнОсне ПриДЈевскезаМЈениЦе

2. Нермин је на сајму купио књигу коју је три пута прочитао.

Препиши реченицу тако да односна замјеница постане упитна.

3. Упиши одговарајући облик замјенице који.а) Много јој се допао младић _____________ су позвали у госте.б) Није могао да вјерује да је то онај исти дрес _____________ је носио прије двије

године.ц) Купила је албум ________ је дуго прижељкивала.д) Рачунар ________ је купила прије два мјесеца већ се покварио.е) Наставник ________ су највише вољели, дошао је да се опрости.

4. Утакмица се игра на стадиону „Сутјеске”, која ће одлучити који тим ће бити овогодишњи првак.

Препиши реченицу тако да буде стилски сређена, а израз прецизан.


1. Глаголе из заграде стави у облик футура I.

За 15 минута ________________(завршити се) данашња настава. Неки ученици _____________(одјурити) у двориште. Други ______________ (поћи) право кући. ________________ (Стићи) да на ТВ-у погледају друго полувријеме утакмице коју игра наша репрезентација. И једни и други _____________________ (припремати се) касније за ćутрашњи контролни из географије и _________________ (радити) домаће задатке.

2. Мијењај глаголе стићи и појести тако да инфинитив дође испред помоћнога глагола.

Стићи једнина множина1. 2. 3.

Појести 1. 2. 3.

3. Поступајући по договору, њих десеторо кренуше у двориште. Знали су да ће и остали кренути за њима. Смислили су савршен план и ништа их неће спријечити да га остваре. Знају да много ризикују, али ће, уколико успију, постати хероји.

Из наведенога текста препиши глаголске облике. Напиши о којем се глаголском облику ради (именуј га).

4. Напиши 2. лице једнине, 1. и 3. лице множине футура I глагола вољети.

2. лице једнине 1. лице множине 3. лице множине

5. Изашао је из куће. Видио је како се све измијенило, и природа и људи. Све је изгледало нестварно, чинило му се да сања. Пожелио је да отпутује далеко.

Наведене реченице препиши тако да умјесто перфекта употријебиш футур I.


1. Заокружи број испред поздрава које можеш употријебити у званичноме оправдању.1. Поштовани господине Рабреновићу!2. Поштована госпођице!3. Драги наставниче!4. Поштовани професоре Михаило Станковићу!5. Љубазна моја учитељице!6. Поштовани господине директоре!7. Поштована разредна!8. Најдража моја предćеднице!

2. Заокружи број испред исправних тврдњи.1. Оправдање се пише на чистом, бијелом папиру.2. Оправдање пишемо на средини листа водећи рачуна о размацима, о ономе што

пишемо у горњем десном углу, о ономе што пишемо у доњем десном углу, о начину на који се обраћамо оном коме је оправдање намијењено.

3. Оправдање је кратко па га можемо написати и на папирићу или папиру истргнутоме из свеске.

4. Оправдање треба да буде читко написано.5. Оправдање не мора бити читко написано јер наставник/наставница може

прочитати сваки рукопис.6. Оправдање не мора да садржи датум у горњем десном углу ако је написан датум у

тексту оправдања.7. Откуцано оправдање мора бити потписано својеручно.8. Оправдање због изостајања ученика/ученице из школе може написати само

родитељ, старатељ или љекар.9. Оправдање због изостајања из школе може написати ученик, али да га потпише

родитељ или старатељ.10. Оправдање због изостајања из школе може написати ученик/ученица, а да га

потпише најбољи друг/другарица.11. Оправдање треба да буде написано без грешака.


На основу датих података правилно препиши оправдање.

од 24. фебруара до 9. марта 2007. године

Моја кћерка Марина Кнежевић Молим ВасОПРАВДАЊЕ није била у школи Пљевља, 10. март 2007.због операције крајника Поштована професорице!Драгутин Кнежевић

да јој оправдате одсуство с наставе

Лијепо Вас поздрављам


Кад пишете вијест, потрудите се да је напишете као добитник Пулицерове награде,престижне свјетске награде, који је своју вијест написао овако:

„Џон Берингтон, црнац, запошљен у бару ’Три аса’, покушао је синоћ упаљеном шибицом дапровјери садржај резервоара свог аутомобила. Имао је 37 година, жену и троје ђеце.”

Што се десило с Џоном Берингтоном?Из које реченице је то потпуно јасно?Како је то речено у датој вијести?

ОБЈАШЊЕЊЕ

Џозеф Пулицер (Jozeph Pulitzer,1847 - 1911) - ćеверноамерички новинар мађа-рског поријекла, издавач и власник листова Post-dispatch и Evening world. Бавио се истраживачким новинарством и у својим листовима објављивао прворазредне сензације. Допринио је стварању модерног новинског обрасца. У свом тестаменту оставио је значајна средства факултету за журналистику на Универзитету Колумбија и установио Пулицерову награду.

Пулицерова награда – годишње признање (износи 500.000 долара) које додјељује Универзитет Колумбија за најбоља остварења у америчкоме новинарству, књижевности, историографији и музици. Од 1917. године додјељује се сваке године у мају по препоруци Пулицерове комисије чије чланове бира универзитет.


1. Бијело Поље, 15. фебруара 2006.

Драги пријатељу Сејфо Хаџимуховићу!

Позивам тебе и твоју породицу на прославу Маркова 1. рођендана. Славље почиње 22. фебруара у 11 сати у ресторану Хотела »Бијела рада«.

Добро дошли!

А. Овај позив је: 1)јавни, 2) лични.

Б. Који податак/подаци недостаје/недостају у њему?

2. У твојој школи се 25. маја у 17 h одржава приредба поводом Дана школе. Напиши званичан јавни позив.


1. Од давнина људи размишљају о томе постоји ли живот ван наше планете. Они који вјерују да постоји, кажу да у Свемиру постоји око сто милијарди милијарда звијезда. Једна од њих је и Сунце, које има своје планете. Таквих звијезда има небројено много. Знамо да и оне имају своје планете и да је мало вјероватно да смо, у оволиком Свемиру, потпуно сами. Такво размишљање имају и многи научници, а још је грчки филозоф Метродорус из Киоса, негђе око 400. године прије нове ере, писао: «Није могуће да се у великом пољу крије само један клас жита и у бескрајном Универзуму само један живи свијет». Такав став не дијеле сви. Многи тврде да смо ми на Земљи, овакви какви смо, једина интелигентна бића у Свемиру. Те дилеме ће вјероватно бити разријешене у будућности, а нама остаје да маштамо о неким далеким, напредним свјетовима.

Из наведенога текста препиши придјевске показне замјенице и одреди им лице, број и род.


1. – Наставниче, хоћете ли нас пустити петнаест минута прије краја часа? Желимо да гледамо нашу репрезентацију.

– Пустићу вас ако будете завршили све задатке.

Којим глаголским обликом је наставник одговорио?

2. Допуни сљедеће реченице футуром II:– Јави се да поправиш оцјену кад .– Вратићу Вам овај роман чим га .– Ићи ћемо у шетњу кад .

3. А. Реченице из претходнога задатка препиши тако да употријебиш неки други глаголски облик:

– – –

Б. Који си глаголски облик употријебио/употријебила? 4. Испиши све облике презента глагола бити:

1. 2. 3.

5. Напиши по један примјер у којима ће се футуром II означити радња која се догодила прије неке друге радње у будућности, истовремено с неком другом радњом и послије неке друге радње:


1. На крају села налази се мало језеро. Вода у њему је бистра, каква може бити само у планинским језерима. И зими и љети вода у њему је хладна. Иако није велико, само најиздржљивији су га препливали. На другој обали језера испреплетени су коријени чемпреса. У јутарњим часовима зраци сунца му дају боју неба. Одушевљени поćетиоци најчешће уздахну и кажу: »Ово је рај.«

А. Из наведенога текста препиши именске предикате.

Б. У тексту је и један сложени глаголски предикат. Пронађи га и заокружи.

2. почети, наставити, престајати, моћи, смјети, сматрати, умјети

А. Напиши реченице у којима ћеш употријебити наведене непотпуне глаголе.

Б. У реченицама које си написао подвуци сложене глаголске предикате.


1. Због високе температуре јуче нијеси био/била у школи. Напиши оправдање.


1. – Ви крените пречицом, а реците Марку и Јелени нека иду асфалтираним путем.

Из наведене реченице препишите облике императива.

2. Напиши све облике императива глагола пити, ćећи и викати.

1. 1. 2. 2. 3. 3.

1. 2. 3.

3. Глагол тући се напиши у одричноме облику 2. лица множине императива.


1. Именицу врабац мијењај по падежима у једнини и множини.

једнина множина

Н. Г. Д. А. В. И. Л.

2. Од приједлога и глагола образуј изведене глаголе

од пливати __________________ од штампати ___________________из причати __________________ раз писати ___________________пред ставити __________________ од скочити ___________________

3. Драгстор, бурегџија, слаткиш, робустан, дражестан, питак, вођство, претпоноћни

А. Препиши ријечи у којима је извршено једначење сугласника по звучности.

Б. Подвуци ријечи у којима је дошло до одступања од те гласовне промјене.

РЈЕШЕЊА НАСТАВНИХ ЛИСТИЋА

77

Рјешење наставног листића број 1

1. А) пјевајући, плетиБ) нијесу инфинитиви

2. А Бстек стекаопјева пјеваокрад крао плет плео слуша слушаојед јео жеље желиозна знао


1. А) 3) Б)

Барселона је главни град шпанске аутономне регије Каталонија који се смјестио у подножју брда Монтјуик и Тибидадо и једна од ријетких метропола која читавом својом дужином излази на море. (...) Иако вишемилионски град и осми по величини на свијету (око шест милиона становника), Барселона вам пружа осјећај угодног живота, ширине, неке посебне лагодности и ужитка. Сваке године је посјети око милион туриста који доносе огромне приходе државној каси. Каталонци, заиста, имају шта да понуде туристима, али исто тако знају и да све то добро продају. Посјета било којем музеју или било којој знаменитости овог града, па чак и улазак на чувени стадион „Барселоне” Ноу камп (један од највећих на свијету, са 105 улаза) коштаће вас 12 еура, а уз то ћете потрошити много више на неодољиве сувенире у стотинама варијанти, од шалова, мајица, оловака, керамичких посуда, накита до кастањета, без којих је незамислив традиционални каталонски плес фламенго (...)

(Силвија Радуловић, Породични магазин, бр. 44, април 2006)

2. А) Ученици знају ко заслужује похвалу и то кажу.Б)Ти ништа не говориш, само гледаш и надаш се повољном исходу.

3. А) Ученици су знали ко је заслуживао похвалу и то су казали.Б) Ти ништа нијеси говорила, само си гледала и надала се повољном исходу.

78

4. А) Желио сам да пођем што даље од куће. Б) Нијесам био спреман да учествујем на такмичењу.В)Чини му се да је њу волио више него себе.

Рјешење наставног листића број 3 1. Зато што су замјенице СЕБИ и МЕНИ личне замјенице, а остале су присвојне придјевске.

2. нашем – 1. лице множине, средњи, локативмој – 1. лице једнине, мушки, номинатив његови – 3. лице једнине, мушки, номинатив

3. а) Марта је узела свој новчаник и Милени вратила пет еура. б) Милан је изгубио своју оловку, па је морао да узме Миличину.

4. У првој реченици Санела је из нечијег другог стола извадила споменар, а у другој из свог.


1. Запливасмо према бовама. Снажним замасима грабисмо да постигнемо што боље вријеме. Прскасмо на све стране и ометасмо једни друге. Марица прва дотаче бову и још једном доказа да је најбржа. Ја лагано кренух назад. Не чусмо да нас с обале упозорише да наилази чамац.

2. еднина множина 1. скочих, приђох скочисмо, приђосмо2. скочи, приђе скочисте, приђосте3. скочи, приђе скочише, приђоше

3. а) Донијеше мајка и отац новог кућног љубимца. б) Ја дођох, виђех, побиједих.ц) Ана и ја погледасмо једно у друго и потрчасмо према кући.


1.А) глаголски прилог садашњи: учећи, прелазећи Б) глаголски прилог прошли: ударивши, рекавши, спотакавши се, погледавши

2.

а) шљапкајући - гл. прилог садашњи, глаголска одредба за начинб) нагазивши - гл. прилог прошли, глаголска одредба за узрок в) улазећи - гл. прилог садашњи, гл. одредба за вријемег) угледавши - гл. прилог прошли, гл. одредба за узрок

3. проширена

79

4.a) Краљ Лаомедон био је познат као човјек који гази своју ријеч.b) Газећи своју ријеч, окренуо је и богове и људе против себе.c) Дошавши до стијене за коју је била везана несрећна принцеза, /Херакле је сачекао чудовиште.d) Херакле је тако однио још једну од побједа/ које су га прославиле по цијелој Јелади.e) Остајући вјеран својој природи, Лаомедон Хераклу не исплати обећану награду.f) Пријам, брат принцезе Хесионе, тражио је од Грка /да му врате сестру пријетећи осветом.


1. КО, ШТА, КАД, ГДЈЕ, КАКО (ЗАШТО). 2. Рјешења су различита – зависе од радова ученика/ца.


1.

ПрисвОЈне ПриДЈевске заМЈениЦе уПитнО-ОДнОсне ПриДЈевске заМЈениЦе

мој, његов, њезин, својих, наших какав, који, колико, чијих

2. Коју је књигу Нермин купио на сајму и три пута прочитао?

3. а) Много јој се допао младић којег су позвали у госте.б) Није могао да вјерује да је то онај исти дрес који је носио прије двије године.в) Купила је албум који је дуго прижељкивала.г) Рачунар који је купила прије два мјесеца већ се покварио.д) Наставник којег су највише вољели, дошао је да се опрости.

4. Утакмица која ће одлучити који ће тим бити овогодишњи првак игра се на стадиону „Сутјеске”.


1. завршиће се; одјуриће (ће одјурити); ће поћи; стићи ће; припремаће се (ће се припремити), радиће

2. стићи једнина множина

1. стићи ћу стићи ћемо2. стићи ћеш стићи ћете3. стићи ће стићи ће

појести једнина множина

1. појешћу појешћемо2. појешћеш појешћете3. појешће појешће

80

3. поступајући – глаголски прилог садашњикренуше – аористзнали су- перфекатће кренути – футур Iсмислили су – перфекат неће спријечити – футур Iостваре – презентзнају – презентризикују – презентће постати – футур Iуспију - презент

4. 2. лице једнине: вољећеш (ти ћеш вољети) 1. лице множине: вољећемо (ми ћемо вољети) 3. лице множине: вољеће (они ће вољети)

5. Изаћи ће из куће. Видјеће како ће се све измијенити, и природа и људи. Све ће изгледати нестварно, чиниће му се да сања. Пожељеће да отпутује далеко.


1. Заокружи број испред поздрава које можеш да употријебиш у званичном оправдању.1. Поштовани господине Рабреновићу!2. Поштована госпођице! 3. Драги наставниче! 4. Поштовани професоре Михаило Станковићу!5. Љубазна моја учитељице!6. Поштовани господине директоре!7. Поштована разредна!8. Најдража моја предсједнице!

2. Заокружи број испред исправних тврдњи.1. Оправдање се пише на чистом, бијелом папиру.2. Оправдање пишемо на средини листа водећи рачуна о размацима, о оном што пишемо у горњем

десном углу, о оном што пишемо у доњем десном углу, о начину на који се обраћамо оном коме је оправдање намијењено.

3. Оправдање је кратко па га можемо написати и на малом папирићу или папиру истргнутом из свеске.4. Оправдање треба да буде читко написано.5. Оправдање не мора да буде читко написано јер настаник/ца може да прочита сваки рукопис.6. Оправдање не мора да садржи датум у горњем десном углу ако је написан датум у тексту оправдања.7. Откуцано оправдање мора да буде потписано својеручно.8. Оправдање због изостајања ученика/це из школе може да напише само родитељ, старатељ или

љекар.9. Оправдање због изостајања из школе може да напише ученик/ца, али да га потпише родитељ или

старатељ.10. Оправдање због изостајања из школе може да напише ученик/ца, а да га потпише најбољи друг/

арица.11. Оправдање треба да буде написано без грешака.

81


Пљевља, 10. март 2007.ОПРАВДАЊЕ

Поштована професорице!

Моја кћерка Марина Кнежевић због операције крајника није била у школиод 24. фебруара до 9. марта 2007. године. Молим Вас да јој оправдате одсуство са наставе.

Лијепо Вас поздрављам Драгутин Кнежевић


Џон Берингтон је погинуо. Из завршне.Без употребе ријечи смрт, погибија, настрадао је и слично.


А) 2Б) Недостаје податак ко је упутио позив.

2. Рјешења су различита – зависе од радова ученика.


1. Они – 3. лице множине, мушки родоволиком – 1. лице једнине, мушки родтакав – 2. лице једнине, мушки родовакви – 1. лице множине, мушки род


1. Футуром И и футуром II

2. Рјешења су различита – зависе од радова ученика

3. А) Рјешења су различита – зависе од радова ученикаБ) презент

4. 1. будем будемо2. будеш будете 3. буде буду


82


1. А) је бистра, је хладна, је рај Б) може бити



Рјешења су различита – зависе од радова ученика


1. крените, реците

2. 1. ______/________ ___ пијмо_______ 1.____/_________ ___сијецимо____2. _пиј___________ ___пијте________ 2.____сијеци______ ___сијеците___3. _____/_________ _____/__________ 3._____/__________ _____/________

1. ___/______ __вичимо________ 2. ___вичи___ ___вичите______ 3. ___/______ ____/___________

3. Не свађајте се.


1. једнина множина

Н. врабац врапци Г. врапца врабаца Д. врапцу врапцима А. врапца врапце В. врапче врапци И. врапцом врапцима Л. (о) врапцу (о)врапцима

2. отпливати одштампати испричати расписати представити одскочити

3. А) бурегџија, слаткиш, претпоноћниБ) драгстор, вођство

83

РЈЕШЕЊА ЗАДАТАКА ИЗ РАДНЕ СВЕСКЕ1. ЧУЈЕМ ТЕ

1. а)

2. б), ц)

3. А) 1)Б) На основу интонације, начина обраћања, помињања надимка директора, начина завршетка разго-

вора

4. А) Саговорник/ца у другом разговору који/а се јавио/ла на телефон.Б) Јавља се умиљатим гласом, „непословном” интонацијом, пауза у разговору дуго траје, свог директо-

ра зове надимком, не пита одмах који разлог за позив, већ касније, не персира саговорницу, спушта слуша лицу прије него што је саговорница завршила реченицу.

5.

самогласници (вокали) а е и о у

сугласници (консонанти) б п г к д т ђ ћ з с ж ш ź ś џ ч ф х ц

Гласници (сонанти) ј љ в р л м н њ

6. предњонепчани, задњонепчани, двоуснени, уснено-зубни и зубни

7. г, х, к

8.

б д Ђ з

к ш ч ś х 9. А) нетачне

Б) ч, ђ, њ

10. прост, именује

84

11. –ти, -ћи

12. стићи, прекопати, забавити, јести, стегнути, развесељавати

13. сложених

14. путова стигпрекопа забавићутаједстегну учиразвесељава

15. А) непотпуногБ) Рјешења су различита – зависе од радова ученика.

16. А) сложених глаголских облика

Б) означава да субјекат врши радњу; јер има облик глагола; јер има облике за ова три рода као придјеви

17. Смјети - смио, смјела, смјелоСмишљати - смислио, смислила, смислилоБити – био, била, билоЖељети – желио, жељела, жељело

18.

ја они

мене, ме њих, их

мени, ми њима, им

мене, ме њих, их

- -

мном њима

мени њима

19. А) Када сам је срео испред школе, рекла је да је све научила. Б) –трећег, женски, она

20. себе (се), за свако лице

21. Јој (датив), нам (датив), нас (акузатив), је (акузатив), нама (датив)

85

2. ПУТУЈЕМ И БИЉЕЖИМ

1. биографија, путопис.

2. 4, биографија; 3, путопис; 1, путопис

3. биографије

4. А) 1 Б) *************************************

5. путописа; Аутор износи своја запажања и утиске о Толеду, говори о људима и њиховом понашању (овдје о возачима), даје податке о његовој култури и прошлости (испреплетаност различитих култура и идеја, проглашен спомеником културе 1987).

6. Описивање.Аутор описује уличице Толеда, возаче и њихово спокојство у току вожње уским и кривудавим улицама. Описује и ријеку Тахо и њену „чудну плавичасто-зеленкасту боју”. Истиче да Толедо упорно чува тајну своје разноликости и поред упорног вјековног настојања пјесника, археолога, историчара и теолога да открију ту тајну.

86

7. А) која се дешава у вријеме када се о њој говори (садашње вријеме).Б) -м, -ш; -мо, -те, -ју (-е, -у).

8. пјевам; пјевамо трчим; трчимопјеваш; пјевате трчиш; трчитепјева; пјевају трчи; трче

9. 1. буде2. подсјећа3. идемо4. учим5. не зна, прича.6. се спремаш

10. А) 2Б) У првој.

Извиним се је прво лице презента глагола извинити се који значи оправдати се пред неким, замолити за опроштај. Извинем се је прво лице једнине презента глагола извинути се који значи савити се, ишчашити, изврнути.

11. не гријешим – 1. лице једнине, кажем – 1. лице једнине, истичу – 3. лице множине, налази се – 3. лице једнине, износи – 3. лице једнине, има – 3. лице једнине, видимо – 1. лице множине, љуљушкају се – 3. лице множине, лове – 3. лице множине, наиђе – 3. лице једнине, стижу – 3. лице множине.

12. прошлости

13. 2; Гради се од презента помоћног глагола јесам и радног глаголског придјева.

14. учио сам, трчао је, отишли су

15. 1. је дошао 2. нијесу слушали. 3. сам рекао 4. смо пјешачили 5. сам допутовао 6. си знао.16. није био – 3. лице једнине, мушки род је преварио – 3. лице једнине, мушки род су оставили – 3. лице множине, мушки род је поставило – 3. лице једнине, средњи род су пронашли – 3. лице множине, мушки род је затварала – 3. лице једнине, женски род

17. високе (женски, множина, номинатив), природни (мушки, једнина, акузатив) људске (женски, једнина, генитив), предивни (мушки, једнина, номинатив) ремек (средњи, једнина, акузатив), специфицног (средњи, једнина, генитив) сурових сивих (мушки, множина генитив), бијела (женски, једнина, номинатив)- доњи (мушки, једнина, номинатив), црвена (женски, једнина, номинатив),

87

горњи (мушки, једнина, номинатив) горњем (мушки, једнина, локатив) бијеле (женски, једнина, генитив), службене (женски, множина, номинативе), доњи (мушки, једнина, номинатив), локалне (женски, једнина, генитиве), црвене (женски, једнина, генитиве), привате (женски, једнина, акузатив), златна (женски, једнина, номинатив), кинеске (женски, једнина, генитив), златним (женски, множина, инструментал), могућих (средњи, множина, генитив), будистичког (мушки, једнина, генитив), религиозног (мушки, једнина, генитив), знаменитих (мушки, множина, генитив), утканим (мушки, множина, инструментал), вриједних (женски, множина, генитив), умјетничко (средњи, једнина, номинатив), фасцинантна (женски, једнина, номинатив).

18. А) одрђеног, неодређеногБ) СИВИ СОКО СИВ СОКО сивог сокола сива сокола сивом соколу сиву соколу сивог сокола сива сокола сиви соколе сиви соколе сивим соколом сивим соколом сивом соколу сиву соколу

19. тихо - номинативстарих дрвених – генитиве меки - акузативкривудаву - акузатив ђедовој – датив

3. НЕК' КРЕНЕ ПРИЧА

1. У првом.

2. Описивање, приповиједање, дијалог, монолог...

4. Приповиједање.У трећем лицу.

5. Причање о неком догађају, развијање радње, редосљед дешавања.

6. хронолошки

7. А) Приповиједање и описивање.Б) Приповиједање: „Догађај о којем ћу причати... ”, „У госте нам је стигао мали Василије”. (ток радње)

Описивање: „Сусрет бијаше срдачан: једногодишња беба слична Марсовцу, са огромним очима, није примијетила одлазак родитеља и живо и радознало нас је погледала”.

8. А) Увод (експозиција), заплет, врхунац (кулминација), перипетија (преокрет) и расплет. Б) Кулминација.

То је најузбудљивији тренутак радње – постоји могућност више рјешења. Василије, беба, ће неко вријеме провести у гостима без родитеља и не треба да заплаче (увод). Али, Василије својим плачем заплиће радњу. Сада на сцену ступају остали – браћа од тетке, тетка, можда тетак, родитељи...

88

10. 1 П е р Ф е к а т

2 П р и с в О Ј н а

3 Б и О Г р а Ф и Ј а

4 П у т О П и с

5 О П и с и в а Њ е 6 П р е з е н т

11. АОРИСТ НАПИСАО РИСТИЋ ДРУГО ПРЕЗИМЕ. 12. Аорист означава радњу која се извршила у непосредној прошлости, тј. непосредно пред тренутак

говора о њој.

13. 4

14. прочитах; прочитасмо извиних се; извинисмо се прочита; прочитасте извини се; извинисте се прочита; прочиташе извини се; извинише се

15. 1. позва 2. пођоше 3. посласмо 4. научих 5. пружише 6. рече

16. ранијих, дође, гледаше

17. Догађај о којем ћу причати ни по чему није велики нити значајан. Ипак, за мене је једно ново искуство. А и дан ми уљепша. У госте нам стиже мали Василије. То је мој брат од ујака. Мало ме зачуди мајчино забринуто лице јер би се увијек озарила и на помен његовог имена. Објасни нам разлог забринутости – Василије никада не би код нас без родитеља, али овога пута мора. Брат и ја добисмо задатак да све вријеме измишљамо начине да Василију не дамо да заплаче. Сусрет бијаше срдачан: једногодишња беба слична Марсовцу, са огромним очима, не примијети одлазак родитеља и живо и радознало нас погледа. Задовољан осмијех који нам упути потраја кратко. А онда се зачу глас бебе, тако лијеп да пожељех да нестанем. Наста трка по кући.

18. Аорист убрзава радњу и доприноси да текст буде занимљивији и динамичнији (и слични одговори).

19. истовремено -ћи

20. предиката

21. чувајући, слушајући, вукући

22. играјући, зовући, пливајући, текући, мислећи

23. А) прославити, урадити, отпјевати, помирисати, прећи

89

Б) Глаголски прилог садашњи се гради само од глагола несвршеног вида. Глаголи које сам преписао/ла су глаголи свршеног вида.

24. А) Не успијевајући, идући, знајућиБ) не успијевајући – прилошка одредба за узрок; идући – прилошка одредба за вријеме; знајући –

прилошка одредба за узрок25. 1

26. 2 Глаголски прилог садашњи и глаголски прилог прошли не мијењају се по лицима.

27.

ГЛаГОЛски ПриЛОГсаДаШЊи

ГЛаГОЛски ПриЛОГПрОШЛи

смјешкајући се ćекавши

слиједећи учивши

Будући могавши

Јурећи бивши

28. мениЗамјеница мени је лична замјеница, а остале су присвојне придјевске замјенице.

29. А) моја Б) 1. лице једнине, женски род

30. ваших

31. својим – присвојна придјевска замјеница за свако лице, инструментал, мушки род, једнина његове – 3. лице једнине, генитив, мушки род моје – 1. лице једнине, генитив, женски род твом – 2. лице једнине, локатив, мушки род мом – 1. лице једнине, локатив, мушки род његову – 3. лице једнине, акузатив, мушки род свој – присвојна придјевска замјеница за свако лице, акузатив, мушки род, једнина њен – 3. лице једнине, номинатив, женски род наша – 1. лице множине, номинатив, женски род

32. Дјечак. У употреби присвојне придјевске замјенице 3. лица једнине. Ненад је дошао код Луке и Лука га је упознао са СВОЈИМ родитељима.

90

РЈЕШЕЊЕ ТЕСТА БРОЈ 11. пећи, називати, вољети, нићи, венути

2. лег , збуњива, плет, крад, диг.

3. инфинитивна основа презентска основа писа пише плеса плеше воље воли ćек сијече

4.А) перфекат, аористБ) гл. прилог прошли, перфекат, презент, перфекатЦ) гл. прилог садашњи, аорист, инфинитив, презент

5. А) перфекатБ) Дијете ништа не зна, само тражи мајку, а отац дозива његово име, виче и маше рукама.

6. је хтио хоћемо хтједосте

7. А)

презент глаголски прилог

доћи дођемпричати причампукнути пукнемтрептати трепћемпоскочити поскочимграбити грабимтрепнути трепнем

дошавши – прошлипричајући – садашњипукнувши – прошлитрепћући – садашњипоскочивши – прошлиграбећи – садашњитрепнувши - прошли

Б) доћи, пукнути, поскочити, трепнутиЗбог тога што се гл. прилог садашњи гради од глагола несвршеног глаголског вида.

8. А. наша – 1. Лице, женски, множина, номинативБ. ми – датив

9. ш ђ ś ћ

10. А. коњских Б. га

11. Текст (дјело)у којем аутор износи своја запажања и утиске о земљама и предјелима кроз које је путовао назива се путопис.

91

4. ТРАГОМ ВИЈЕСТИ

1. 1, 3, 4, 6

2. КО, ШТА, КАДА, ГДЈЕ, КАКО (ЗАШТО)

3. флеш

4. А) вијестБ) 2. Шта ће ново да производи подгоричка фабрика сокова?

3. Гдје ће да презентује своје нове производе?4. Када ће их презентовати?5. Зашто ће подгоричка фабрика сокова да се појави на ИВ сајму пољопривреде?

5. Друга. (Вијест Радио Титограда; Вијест о земљотресу на Црногорском приморју.)

Непотпуна је, не одговара на свих пет питања. (То је флеш-вијест.)

Када умре или погине нека личност од великог националног или међународног значаја, поводом неке масовне катастрофе, елементарне непогоде, када „процури” нека изузетна новост из области културе, спорта...

6. упознавање са током догађаја извјештај

7. А) вијест, извјештај.Б) Први текст (вијест) одговара на пет питања и не говори о току изложбе (ко је отворио изложбу,

ко је говорио на изложби...). Други текст (извјештај), поред одговора на пет питања, приказује ток изложбе - како је публика прихватила концерт белгијског пијанисте, чија су дјела изведена, које су композиције дале „посебан печат” и биле „право освјежење”.

8. Стојан Стојановић је награђен десетодневним бесплатним боравком у Оксфорду за освојено прво мјесто из енглеског језика на републичком такмичењу „Науку младима”. Такмичење је одржано у Будви, 18. маја 2006. у ОШ „Стефан Митров Љубиша”.

( Признају се и другачија рјешења – на првом мјесту може да буде неко друго питање; битно је да ученик/ца одговори на свих пет питања.)

10. свој Замјеница свој је присвојна придјевска замјеница, а остале су личне замјенице.

11. присвојна придјевска замјеница. Субјекту

12. 1. Жељкове (Бицикл је Жељков.) 2. Миличина (Чоколада је Миличина.) 3. Стојаново (Марко је прочитао Стојаново писмо.)

13. 1. свој 2. твоју 3. своје 4. своје 5. његов

92

14. А) 1. Јелица је заборавила новчаник, па је Тамара узела Јеличин новчаник и посудила Јелици новац. (Значи Тамара је Јелици посудила новац из новчаника који је припадао Јелици.)

2. Када су пошли на скијање, Борис није имао рукавице, па је Алмир Борису дао Борисове рукавице. (Значи Алмир је Борису дао рукавице које су, у ствари, припадалеБорису.)

3. Послије дужег времена, Бојан се вратио кући и лијепо се осјећао у граду особе која није именована. (Употријебљено је треће лице - његовом.)

Б) Није. - У првој реченици се хтјело рећи да: Тамара посуђује свој (Тамарин) новац Јелици,а не: Тамара посуђује њен (Јеличин) новац Јелици.- У другој реченици се хтјело рећи:Алмир је Борису посудио своје (Алмирове) рукавице,а не: Алмир је Борису посудио његове (Борисове) рукавице.- У трећој реченици се хтјело рећи:Послије дужег времена, Бојан се вратио кући и лијепо се осјећао у свом родном граду,а не: Послије дужег времена, Бојан се вратио кући и лијепо се осјећао у граду неке треће, неименоване особе.

В) 1. Јелица је заборавила новчаник, па је Тамара узела свој новчаник и посудила јој новац. 2. Када су пошли на скијање, Борис није имао рукавице па му је Алмир дао своје.3. Послије дужег времена, Бојан се вратио кући и лијепо се осјећао у свом граду.

15. А) У првој.У другој.

Б) У првој реченици се ријечју који пита, па она има упитни облик и на крају је стављен знак питања. У другој реченици ријеч који се односи на ријеч дјечак, што значи да нема упитни облик. В) Зато што може да се употребљава и као упитна и као односна замјеница.

16.

ПрисвОЈне ПриДЈевске заМЈениЦе уПитнО-ОДнОсне ПриДЈевске заМЈениЦе

његов, мој, наш, њин, својих чији, какав, којег, колико, чијих

17. који

18. 1. који 2. којег 3. који 4. који 5. који 6. којег

19. Хенри Кевендиш је енглески научник који је дао низ радова из хемије, физике, астрономије и метеорологије, а којег је прославило то што је 1781. године први објавио чувену хемијску формулу. Двадесетак година он је изводио огледе. Током једног огледа који је извео, увидио је да киселина посута по металу производи изузетно лак и запаљив гас којег су касније назвали водоник. Бавећи се својствима тог гаса, открио је да ће, ако га запали варницом у стакленој посуди, добити воду.

93

Брижљивим проучавањем тежине једињења и његових састојака дошао је до Х2О – хемијског састава воде.

Током једног огледа који је извео, увидио је да киселина посута по металу производи изузетно лак и запаљив гас који су касније назвали водоник.

20. А) До непрецизности је довело мјесто на којем се у реченици налази замјеница који. Требало је да стоји непосредно иза ријечи на коју се односи, тј. иза ријечи вече.

Б) У КИЦ-у „Будо Томовић” синоћ је одржано књижевно вече на којем су о стваралаштву пјесника говорили познати књижевни критичари. (Књижевно вече на којем су о стваралаштву пјесника говорили познати књижевни критичари одржано је синоћ у КИЦ-у „Будо Томовић”.)

21. Ништа ни од кога не тражим и ни са ким нећу да се мијењам. Преда мном су два пута и ја сам морам одабрати прави.

5. ДАНАС У НАШЕМ МЈЕСТУ

1. јавна и приватна (лична).

2. У дневним новинама и часописима, на телетексту, на радију, на тевевизији.

3. наслов манифестације, име установе у којој ће се одржати манифестација (или која ће је преносити), дан и час извођења.

4. 3

5. А) Отворићу страницу 210. Б) На страници 410.

6. Утакмица Лиге шампиона за рукометашице 4. кола групе А између „Будућности” и „Икаста” играће се у неђељу, 30. јануара 2005. године у 16.45 у Хернингу у Данској.

7. НАПОМЕНА: иста схема као у р. свесци, само уписан текст

КУЛТУРА

КО?

сан о светом Петру Цетињском

ГДЈЕ?у великој сали ЦнП

ШТА?

биће изведена представа

КАД?у сриједу, 5. aприла и у четвртак, 6. априла у 20 сати

94

8. Рјешења су различита – зависе од радова ученика.

9. футур I. Хтјети и инфинитива.

10. 2, 4 11. ћеш плесати √ / проћићете / проћи ћете наћићу / наћи ћу гледаћу √ / смислићемо √ / ћу гледати √ / ћемо стићи √ / прећи ћу √ /

12. свираћу, успјећу, писаће, путоваће, читаћемо13. ће пећи (пећи ће); ћете пећи (пећи ћете); ће пећи (пећи ће) шапутаће (ће шапутати); шапутаћете (ћете шапутати); шапутаће (ће шапутати) отрешће (ће отрести); отрешћете (ћете отрести); отрешће (ће отрести)

14. Ја ћу помоћи. (Помоћи ћу.) Ми ћемо помоћи. (Помоћи ћемо.) Ти ћеш помоћи. (Помоћи ћеш.) Ви ћете помоћи. (Помоћи ћете.) Он ће помоћи. (Помоћи ће.) Они ће помоћи. (Помоћи ће.)

Ја ћу научити. (Научићу.) Ми ћемо научити. (Научићемо.) Ти ћеш научити. (Научићеш.) Ви ћете научити.(Научићете.) Он ће научити. (Научиће.) Они ће научити. (Научиће.)

15. одржаће се; ће бити

16. Рјешења зависе од радова ученика.

17. А) На Цетињу у петак, 29. априла, почеће финални турнир Купа СЦГ за рукометаше. Рукометаши „Ловћена” на свом терену играће са „Црвеном звездом”. Ако је побиједе, ићи ће у финале, гдје ће играти са бољим из утакмице „Железничар” – „Војвидина”. Цетињани очекују да ће публика бити њихов осми играч.

Б) На Цетиње - На Цетињу: тачно одређено мјесто па умјесто акузатива треба употријебити локатив на њиховом - на свом: РК „Ловћен” је са Цетиња, а утакмица се игра на Цетињу тако да треба употријебити замјеницу СВОМ. Ако се употријеби замјеница ЊИХОВОМ значи да ће рукометаши „Ловћена” играти на терену „Црвене звезде”, тј. у Београду.

игра ће, ићиће – погрешно написани облици футура И; треба да пише: ИГРАЋЕ и ИЋИ ЋЕ (Глагол у инфинитиву гласи ИГРАТИ па на писање утиче мјесто помоћног глагола; ако је помоћни глагол иза, пише се заједно, а ако је испред, пише се одвојено. Код глагола на –ћи, помоћни глагол се у футуру I увијек пише одвојено.)

18. А. 1. Затворених

2. ријешени

Б. прочитан, искоришћен, научен

19. А. пасиваБ. трпи радњу, зато што је облик глагола, зато што има три рода.

20. Луки – Луци; Ријеци Црнојевића – Ријеки Црнојевића; Ленкин – Ленчин: Драгицин – Драгичин;

95

Олгин – Олжин; Десанкин – Десанчин;

21. Да бисте дошли у Блок пет из Херцеговачке улице, најбоље је да идете преко Московског моста. Када дођете до Мале пијаце, наставите право и сљедећи дио града је Блок пет.

6. НАПИШИ БАР ДВА – ТРИ РЕДА

1.

званично незванично приватно јавно

2. незванично, званично. 3. А)

Александар Рогановић.У име Завода за уџбенике и наставна средства. У горњем лијевом углу је назив и адреса установе установе.Родитељима који треба да купе књиге за своју дјецу. Упућено је „Просвјетном раду”, листу просвјетних,културних и научних радника Црне Горе.Да би било објављено и јавност обавијештена када ће се књиге наћи у књижарама Завода.

Б) званично и јавно

4. Драга тетка; Волим те. Поштовани господине; Лијепо Вас поздрављам Поштована професорице; С поштовањем Здраво Анђела; Ћао! Напомена: признају се и другачија рјешења (важно је да ученици/це знају коме могу пишу званично, а коме незванично писмо).

5. Уписивањем бројева од 1 до 7 обиљежи логичан редосљед дијелова у незваничном писму.

3 Текст писма 4 стандардни поздрав (жеља, нада) у функцији закључка 6 П.С. (постсцриптум) 2 наслов (обраћање особи којој се пише) 5 потпис 1 заглавље (мјесто и вријеме писања писма) 7 П.П.С.

6. Рјешења су различита јер зависе од радова ученика.

7. Рјешања су различита – зависе од рада ученика.


9. А. смо уморни Б. именски предикат

96

Ц. глаголског, именског

10. смо били најбољи пријатељи, сам био тужан,


12 А) прави и неправи. Б) Неправи; диони, прави

13. А) Бојана је сатима чешљала Каћу, док је Рајко гледао телевизор. прави

Б) Непрецизно је рећи гледати телевизор (не мисли се на „кутију”, тј. телевизор као ствар). Треба рећи гледати телевизију. Ц) Бојана је сатима чешљала Каћу, док је Рајко гледао телевизију (или: програм телевизије).

14.ПИСМО КОЈЕ ПОДМЛАЂУЈЕ

Соња Голдстајн недавно је примила писмо које је развеселило ову седамдесетосмогодишњу старицу која посљедњих година живи на Флориди. Позвали су је да се придружи маринцима, елитним америчким јединицама, сматрајући да говори неколико страних језика и да показује изузетну физичку спремност.

- Када сам прочитала писмо, прво сам помислила да је нека грешка – објашњава Соња Голдстајн. – Одмах сам позвала своје двије кћерке. Ту је био званичан печат и заглавље па смо све три закључиле да није у питању неслана шала. Цио дан смо се смијале. Замишљале смо како бих ја изгледала у униформи, с ходалицом испред себе, без које, иначе, не могу да се крећем.

Мајора Џозефа Клопела, у маринцима задуженог за односе с јавношћу, новинари су питали како је дошло до грешке. Неко у администрацији је писмо погрешно адресирао. То је за сада једино извјесно, објаснио је Клопел. Јер, како би непокретну старицу која говори само енглески позвали да се придружи јединици која, иначе, регрутује особе између осамнаест и двадесет седам година.

Прави (ближи, директни) ОБЈекат неПрави (даљи, индиректни) ОБЈекат

писмостарицустраних језикаизузетну физичку спремностстраних језикасвоје двије кћеркеМајора Џозефа клопеланепокретну старицуособе

маринцима, елитним америчким јединицамаза односе с јавношћујединици

15. Мјерне јединице џул, тесла и њутн добиле су имена по научницима Џејмсу Прескоту Џулу, Николи Тесли и Исаку Њутну.

16. А. великимБ. Рјешања су различита – зависе од рада ученика.

97

РЈЕШЕЊЕ ТЕСТА БРОЈ 21. Извјештај2. Вијест

3. А) назив манифестације, име установе укојој ће се одржати манифстација (или која ће је преносити) и дан и час извођења манифстације.

Б) Час извођења манифестације.

4. ће се одржати, ће говорити, побринуће се

5. Подвуци погрешно употријебљене присвојне замјенице у тексту, а затим грешке исправи тако што ћеш те замјенице преписати и поред их написати правилно.

Изложба слика и компјутерских графика Дарка Вучковића биће отворена вечерас у 19 сати у которској галерији »Стари град« на Тргу од оружја. Вучковић ће се представити својим радовима насталим у периоду од 1996. до 2005. године.

Сљедеће вечери у истој галерији с почетком у 20 сати биће отворена изложба »Поглед кроз боје« графичарке Андријане Иванде. Своју прву самосталну изложбу, којом ће се вечерас представити которској публици, чини девет литографија и девет инсталација, а организатор пројекта је Културни центар »Никола Ђурковић«.

Програм рада галерије Културног центра предвиђа годишње два до три термина за представљање младих још неафирмисаних сликара, графичара и вајара којима се на тај начин пружа прилика да се представе њиховим радовима ликовној публици.

своју - њенуњиховим - својим

6. а) је чудовиште, је мали оркестарб) створени, раздвојени

7. А) Човјек __којег__ нијесмо знали устаде и рече: „Скуп _који_ имам част да поздравим...”

Б) Веричин брат дао је Анки листицу на којој је писало да су били у Бијелом Пољу и да је тамо у једној књизи нашао податке које је тражио.

8.a) својим b) свој, свој

9. А) писмоБ) 2)Да је писмо незванично види се посебно из обраћања (Драга Гага) и поздрава (Адиос). Ц) ЈованаГага Родбински Воли те највише на свијету твоја сестра Јована.Да саопшти сестри да ужива док обилази музеје и цркве по Црногорском приморју, јер је спојила лијепо и корисно тражећи податке за дипломски рад.

98

10.

Прави ОБЈекат неПрави ОБЈекат

музеје и цркве, акузативто, акузативмобилни телефон, акузативписмо, акузативвелики поздрав, акузативписамце, акузативте, акузатив

дипломски испит, акузативти, дативо овом градићу, локатив

11. Мост Миленијум је за многе постао обиљежје нове, модерне Подгорице, али ја још увијек тражим разгледнице на којима се види Стара варош са Сахат кулом и стадионом Под Горицом.

7. ПОЗИВАМО ВАС

1. А) позив Б) Позивамо Вас2. Издавачка продукција ЦДНК. Јавности. Промоција књиге „Господарска палата” Драгане Кршенковић – Брковић. У четвртак, 9. децембра 2004. године у 18 часова. У библиотеци „Радосав Љумовић”.3. позив. Позив; лични позив (приватни); јавни позив.

4. А) 2) Званични позив не почиње овако („Кемале, друже...”), а у потпису мора да буде пуно име и презиме позиваоца. У званичним позивима се не употребљавају поздрави из разговорног језика (се видјамо...). Б)1) У горњем лијевом углу се налази назив установе из које је упућен позив, а у горњем десном углу датум писања позива. У потпису је назив установе која шаље позив.

5. А) 2) Б) 1) Фали датум одржавања славља (свадбе).

6. А) 1), 4).Позив је званичан јер садржи назив установе из које је упућен (Галерија „Тицијан” – Поморски музеј у Котору); датум писања позива; име, презиме и функцију представника установе која упућује позив. Обраћање је с поштовањем (Поштовани господине Дончићу!)Позив је лични јер је упућен једној особи (господину Дончићу).

8. овај, оним, таква, тим 1

9. лична замјеница онаквипоказна придјевска замјеница свакаквиприсвојна придјевска замјеница њихлична замјеница за свако лице себе наших

99

10. А) 1), 3) Б) Не зна се ко позива грађане на прославу. Ц) тај – друго лице једнине, мушки род, акузатив

11. КОЈОМ БРЗИНОМ ПУТУЈЕ ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА?

Овдје постоје два одговора у зависности од тога да ли се мисли на брзину сигнала или на носиоце електрицитета. Сигнал се у вакууму преноси брзином свјетлости. Ова брзина је мања у металним жицама. Али стварни носиоци електрицитета (електрони у случају метала) крећу се много спорије. Њихову брзину смањује међудејство са атомима метала.

замјеница у тексту

Облик замјенице у номинативу

врста придјевске замјенице

Педеж у којем је замјеница у тексту

тогатањихову

тајтањихова

показнапоказнаприсвојна

генитив номинатив акузатив

12. оне – треће лице множине, женски род, номинатив

13. 3), 4)

14. А) будеш имао Б) 2)

15. 2

16. А) сложеним Б) 1) буде позвала 2) будемо завршили. 3) будеш видио 4) будем стигао.17.

будем отишао будемо отишли; будем се спремао будемо се спремалибудеш отишао будете отишли; будеш се спремао будете се спремалибуде отишао буду отишли; буде се спремао буду се спремали

18. 1) будеш писала истовремено (за вријеме друге радње) 2) будем дошао прије 3) будеш урадила послије 4) будеш научио прије

19. А) 1) ћеш казати будеш казао 2) ће прочитати буду прочитали 3 4) ћу стићи будем стигао 5) ће играти буде играо Б) Презент.

20. А) 1) је омиљена књига 2) је била најоригиналнија 3) Спремили су се. 4) је отишао

100

Б) Предикати у првој и другој реченици су именски предикати, а у трећој и четвртој глаголски.

21. помоћног; именице, замјенице, придјева, броја. прост сложени

22. сложени, прости.

23. моћи, морати, хтјети, смјети, жељети (почети, престати, наставити, умјети, вјеровати, намјеравати, сматрати...)

24. А) 1) Пас мопс је висок око тридесет центиметара, / а може да буде и мањи. 2) Због дружељубивости и пријатне нарави, спремности да се повинује наређењима господара, / мопс се убраја међу најпопуларније кућне љубимце. 3) Ако желиш да набавиш мопса, / треба да пазиш на његову исхрану. 4) проширена реченица 5) Мопс је био звијезда играног филма Џејмса Брукса „Добро, да не може боље” из 1997. године / у ком су главне улоге тумачили Хелен Хант, Џек Николсон и Грег Кинер. Б) 1) може да буде 2) --- 3) желиш да набавиш; треба да пазиш 4) може да скрати 5) ---

25. позивамо – глаголски, прост присуствујете – глаголски, прост ће се одржати – глаголски, прост желимо да популаришемо – глаголски, сложен спаја – глаголски, прост

26. А) Примјер број 1 Поштовани грађани!

Позивамо Вас да 21. јула 1969. године у 2 сата по нашем времену укључите своје ТВ-пријемнике и тако са још 528 милиона становника планете Земље присуствујете „уживо” несвакидашњем догађају – човјековој шетњи по Мјесецу. Телевизија Титоград

Примјер број 2 Поштовани грађани!

Позивамо Вас да 16. јула 1969. године у 14 часова и 30 минута на нашем програму у директном преносу посматрате историјски догађај - човјеков први одлазак на Мјесец. Телевизија ТитоградПримјер број 3 Поштовани грађани!

Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс у ракети „Сатурн В”, у капсули „Аполо 11” 16. јула 1969. године око 14 часова по нашем времену одлазе на Мјесец.

101

Наша телевизија ће се укључити у директан пренос у 13 часова. Позивамо Вас да преко малих екрана присуствујете овом догађају. Телевизија Титоград

Б)Човјек је одувијек желио да открије неке нове свјетове, да сазна да ли има живота на другим

планетама и звијездама. Тако је 16. јула 1969. године у 14 часова и 32 минута, са седам хиљадитих дјелова секунде закашњења, започео историјски догађај. Уз заглушујућу буку својих пет мотора, џиновска тростепена ракета „Сатурн В” понијела је у капсули „Аполо 11” свој живи терет ка Мјесецу. Послије четвородневног пута од Земље до Мјесеца, астронаути Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс су 21. јула 1969. године стигли на одредиште. У 3 часа и 56 минута по нашем времену Нил Армстронг је полако и опрезно спустио ногу са посљедњег степеника „Апола 11” на површину Мјесеца, а 528 милиона становника планете Земље пратило је преко телевизијских екрана први снимак „уживо” са другог небеског тијела.

„Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство”, биле су прве ријечи које је Армстронг изговорио на том сивом, хладном и пустом мјесту. Послије првих корака, мада у тешком и незграпном свемирском одијелу, Армстронг је захваљујући смањеној Мјесечевој гравитацији почео да прави дуге и лаке скокове.

Прва човјекова шетња по Мјесецу била је налик на фантастичан, свемирски балет. Сада је требало да сакупе узорке тла и да поставе инструменте који ће и након њиховог одласка слати научницима на Земљи податке о Мјесецу. Вјековима мистичан Земљин пратилац почео је да одаје своје тајне.

Први човјеков боравак на Мјесецу, који је трајао 21 час и 36 минута, завршио се 21. јула 1969. године у 18 часова и 54 минута по нашем времену.

Именски предикати: је мали корак, биле су прве ријечи, била је налик

Сложени предикати: је желио да открије, почео да прави, је требало да сакупе, почео је да одаје своје тајне

8. МОЛИМ ТЕ ОПРОСТИ

1. 2

2. Име (и презиме) особе која пише оправдање

3. А) оправдање; Молим вас да уважите ово извињење. Војислав Драшковић Господину Авдићу Због тога што Војислав Драшковић неће моћи да преисуствује састанку на који је позван. Б) 1 1

4. А) На основу ријечи којима му се обраћа (Поштовани господине Авдићу), и којима га поздравља (С поштовањем).

Б) Да се извини јер не може да присуствује састанку. 5. А) Оправдање Ова потврда се издаје ради оправдања изостанака.

102

Б)

кО – љекар тошић стојан

заШтО – имала је гнојну ангину ОПРАВДАЊЕ кОГа – ученицу самарџић Јелену

каДа – од 3. до 6. маја 2006. Шта – изостанак са наставе

6. А) Друго. Зато што је јавно, док су прво и треће лична оправдања.Б) Прво оправдање је лично незванично, а треће лично званично.Званично је обраћање – Поштовани господине Ђуровићу, потписано је пуним именом и презименом.

7. Оправдање је незванично, приватно; непотпуно је – није написан узрок кашњења; однос између примаоца и пошиљаоца је родбински – кћерка шаље поруку мајци; мама се, највјероватније, неће љутити јер кћерка употребљава ријечи молим те и показује своју велику љубав према мајци.

Напомена: ученици ће написати различите узроке кашњења.

8. заповијест, молба, жеља; заповиједни начин; начин, вријеме.

9. А) За прво и треће лице једнине и треће лице множине.Б) Императиву треба помоћ презента код посредног заповиједања.

10. читај, пишимо, пиј, пожури, останите, понављајмо

11. А) ПАЗИТИ1. ----- пазимо2. пази пазите3. ----- -------

РЕЗАТИ1. ------- режимо2. режи режите3. ------ --------

ЗАПЛИВАТИ1. -------- запливајмо2. запливај запливајте3. -------- -----------

СЈЕЋИ1. --------- сијецимо2. сијеци сијеците3. --------- ----------

12. 1. не купуј2. откријте3. испеци4. покажимо5. Одспавајте6. Смиј се

13. У првој реченици се директно (непосредно) заповиједа, а у другој индиректно (посредно).

103

14. А) препишемПрепишем је презент, остали примјери су императиви.Б) кажите; Играјте се; вјерујте; будите

15. А) Гласовна промјена једначење сугласника по звучности.Напомена: могу да изостану ријечи ГЛАСОВНА ПРОМЈЕНА

Б)

г д з џ _ _

незвучни сугласници п т ш ś ф х

16. гипка, истјерати, дрска, пловидба, тешко

17. А) 22, 3Б) изтрчао, исгледа, гратскиЦ) У ријечи изтрчао требало је да се изврши једначење сугласника по звучности, у ријечи гратски

није требало да се изврши – одступање, а ријеч исгледа треба да буде написана са з умјесто са с.

18. испричатиотпловитиизмислитиисхитритипредставитиразмјеститиодштампатипретпоставитиизгубитирастрчатиодшетатиодćести

19. А) СРЕБРОЉУБАЦН. среброљубац среброљупциГ. среброљупца среброљубацаД. среброљупцу среброљупцимаА. среброљупца среброљупцеВ. среброљупче среброљупциИ. среброљупцем среброљупцимаЛ. (о) среброљупцу (о)среброљупцима

НАРЕЗАКН. нарезак наресциГ. нареска нарезакаД. нареску наресцимаА. нарезак нарескеВ. нарешче наресциИ. нареском наресцимаЛ. (о) нареску (о) наресцима

Б) Код именице среброљубац у свим падежима у једнини, осим у номинативу, и свим падежима у

104

множини, осим у генитиву.Код именице нарезак у свим падежима у једнини, осим у номинативу и акузативу, и свим падежима у множини, осим у генитиву.

20.

1. Свог љубимца Арија водила сам ветеринару, јер је почео да се лиња.2. Са Śеничког дола смо отишли у подне, јер смо планирали да ноћимо на Биоградском језеру.3. Волио бих још да поćетим Национални парк “Ловћен” И да послије тога у школи направимо

изложбу фотографија свих наших националних паркова.

9. НИЈЕ - НЕГО

1. НОМИНАТИВ

СЛОВО (графема) зависни дјелови реченице, који стоје уз глаголе и означавају вријеме, мјесто, начин и друге околности вршења глаголске радње

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ независни падеж који служи за дозивање, обраћање, скретање пажње

писани знак за глас (фонему)

независни падеж којим се именују предмети, бића и појаве

2. 1. императив заповиједни начин 2. сложена реченица 3. путопис 4. вијест

3. А) јеловник Б) Јеловник је списак јела (и њихових цијена) која гости могу да наруче у Ресторану (мотелу, хотелу...) у којем бораве.

4. Бонтон – лијепо и углађено понашање; правила о лијепом понашању Варијанта – једна од неколико могућности у датом контексту; један од облика у којима се јавља исти основни садржај; један од начина рјешавања истог проблема Ски-лифт – жичара којом се скијаши возе до терена на одређеној висини Рачунарски вирус – рачунарски програм који је урађен да би се убацио у друге програме с циљем да их поквари или оштети; узрочник рачунарске „заразе“ која може да оштети и уништи драгоцјене податке; програм чији је циљ мијењање структуре података или брисање записа у меморији и на диску компјутера

5. А) сликовит, ријеч/и употријебљена/е у преносном смислу Б) 2 В) ћутати опасност лак, безначајан; лако, безначајно пролаз

105

6. А) градити (стварати, радити) Б) изговог, грађење

7. Када се зубни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ж, Ш. (Тада прелазе у предњонепчане Ш и Ж.)

8. шчепати, пажња, замишљен9. А) ишчезнути Ишчекати Ишчеткати Б) једначење сугласника по звучности и једначење сугласника по мјесту творбе.

10. рашчистити ЈСПЗ и ЈСПМТ размазити / расправити ЈСПЗ разгледати / рашчупати ЈСПЗ и ЈСПМТ

11. А) т, д, д, т, т, т Б) з, с, з, з, с, з Ц) з, з, ж, з, з, з Д) одштампати, представник; изљубити, разњежити, изњихати, изњедрити, разљутити Е) одштампати, представник – одступање од ЈСПЗ изљубити, разњежити, изњихати, изњедрити, разљутити – одступање од ЈСПМТ

12. А) управни Б) индиректни

13. управног (директног), интерпункције; неуправног (индиректног)

14. 1 15. Боле Бошковић, композитор, поводом свог албума „Профил”, рекао је да су његови филмови и

његова музика само неки његов скривени свијет чаролија и тајанства, ђе се све оно што је немогуће и нестварно за њега учини могућим и стварним,

16. “Многи наши рођаци су се”, причао ми је ђед, “одселили из Црне Горе. Сви су задржали презиме,

али њихови унуци су постал прави американци, аустралијанци, сибирци, иако”, каже он, “никад нијесу заборавили своје поријекло”.

10. ЉЕПОТА ГОВОРА

1. црногорски; српски, босански, хрватски и албански

2. На црногорском и албанском. ( Или: називи школа у Пљевљима и Никшићу су написани на црногорском језику, а назив школе у Тузима на црногорском и албанском). У Тузима. У близини Подгорице. Зато што у Тузима већину становништва чине припадници албанске националности, па су у службеној употрби и српски и албански језик.

106

3. 2

4. стандардни језик или локални говор. стандардни језик5. да / (не) / (не) да / (не)

6. 1. Стави то овђе/овдје.2. Овај папир је цио мастан. 3. Јесте ли śеђели/сједјели јуче код барбе?4. Пошао сам код ђеда па сам свратио успут на два-три мјеста.5. Купао сам се на Плашници, али је била прехладна.

7. Рјешења су различита - зависе од радова ученика.

РЈЕШЕЊЕ ТЕСТА БРОЈ 3

1. А)1)Б) Кад његов син није био у школи.

2. А) хомонимиБ) ноћ - дан

плакати - смијати сетуга - радостпасти - устати

Ц) синоними

3. А) a) бурегџија, претпоставитиb) прехрамбени, пажња

Б) ч, ш, ж, ћ, њ

4. А) ишчистити потписати одступати изљубити

Б) одступати – ЈСПЗ, изљубити - ЈСПМТ

5. А) пецинапијтеумијмо

107

6. а) Јеси ли видио __она___ кола како пројурише.б) Додај ми __ту___ свеску с твоје клупе.ц) Погледај ___ову_ слику у мојој књизи.

7. А) Село је мирно чак и кад војска пролази.

Б) именски, глаголски.

8. а) огромнаб) разјарену

9. Будем ли ти пришао на корак само, уплашићеш се.

10. А) једнина множина 1. будем се смијала будемо се смијале 2. будеш се смијала будете се смијале 3. буде се смијала буду се смијале

Б) смијте се 11. А)

„Кад год пођете без мене, сигурно губите утакмицу”, причао је Марко гледајући нас попријеко.Б) Гледајући нас попријеко, Марко је причао да сигурно губимо утакмицу кад год пођемо без њега.

ТЕСТ – провјери што си научио/научила

1 А) БиографијаБ)ВијестЦ) Обавјештење, културе.

2.Вас позивамоПородице Ракочевић и Гардашевић. Господину Пековићу.Породице Ракочевић и Гардашевић желе да позову господина Пековиће на свечаност. У ресторану „Рибница”.Да би прималац позива имао времена да испланира свој долазак на свечаност (вјенчање, свадбу).

3. А) оправдањеБ) 2) У званичном оправдању не можемо да се обратимо именом и да неког поздравимо са ћао.

4. А) Постскриптум Б) Писмо

5. бачен, просут, испијен, продат, коришћен

6. А) ће наступити - наступајуБ) молим – презент, извини - императив, нијесам сачекала – перфекат, сам отишла – перфекат,

журим - презент

108

7. 1) Нико __рече__ Сањи да га сачека.2) Нико, _реци_____ Сањи да ме сачека. 3) Нико, чим __будеш рекао__, јавићу се Сањи.

8. Гледајући с пажњом у корице књиге, спотаче се о камен. А) Проширена. Б)

гледајући – глаголска (прилошка) одредба за вријемес пажњом – глаголска (прилошка) одредба за начин у корице – објекат књиге - атрибутспотаче се - предикато камен – објекат

9. А) пјеватиБ) Од инфинитива који си подвукао/ла образуј:1. пјевајући2. пјевавши

10. Андријевица, 19. април 2006. Драга моја Лејла!

Писмо којег сам имала намјеру да напишем прије три дана, због своје немарности пишем тек сада. Не правдам се, али није у питању само немарност. Ових дана много учим јер морам да поправим оцјене. Драшко ме је стално опомињао говорећи: »Оној твојој Лејли треба да се јавиш.« За његов рођендан добио је ролере и од тада то дијете не улази у кућу. Да видиш само како их вози. (...)

А) 4)Б) Да је изостављен дио текста (писмо има наставак).Ц) моја – присвојна, женски род, 1. лице једнине, вокатив, којег – односна, средњи род, једнина, акузативсвоје – присвојна за свако лице, женски род, једнина, генитивових – показна, мушки род, 1. лице множине, генитивоној – показна, женски род, 3. лице једнине, дативтвојој – присвојна, женски род, 2. лице једнине, дативњегов – присвојна, мушки род, 3. лице једнине, акузативто – показна, средњи род, 2. лице једнине, номинатив

Д) Писмо којег – којеЗа његов рођендан добио је ролере – За свој

11. А)

Зоран, Десанкин најбољи друг , онај нерашчешљане косе, дође јуче код мене и рече: »Бићу мало одсутан. Сјутра треба да отпутујем и остаћу у Рожајама три дана.« Ја сам морао да завршим неки домаћи задатак, а он опет: »Види ти њега! Ја дошао на неколико минута, а он не мари (..., а њему није стало до мене) за мене. Ма одох.« Мислим да се наљутио па те молим да када дође, јавиш ми да бисмо заједно отишли код њега. Десанки не говори ништа.

Б) Зоран, Десанкин најбољи друг , онај нерашчешљане косе, дође јуче код мене и рече да ће бити мало

одсутан. Сјутра треба да отпутује и остаће у Рожајама/у три дана.

109

12. Кренули смо с Какарицке горе пјешке према Старом аеродрому, али смо залутали и завршили на Ћемовском пољу.

110

ЛИТЕРАТУРА

1. а. андерсон, Даглас и итјул, Д. Брус Писање вести и извештавање за данашње медије, Медија центар Београд, Београд, 2001.

2. андрић, Драгослав, Речник жаргона, БиГз, Београд, 1976.3. Бал, Франсис, Моћ медија, Цлио, Београд, 1997.4. Барић, еугенија, Мијо Лончарић, Драгица Малић, славко Павешић, Мирко Пети, весна зечевић,

Марија зника, Хрватска граматика, Школска књига, загреб, 2005.5. Берг, Хјуго де, Истраживачко новинарство, Цлио, Београд, 2007.6. Бернарди-Гловацки, зрињка, О тексту, Школска књига, загреб, 2004.7. Бугарски, ранко, Језик у друштву, Просвета, Београд, 1986.8. Бугарски, ранко, Увод у општу лингвистику, завод за уџбенике и наставна средства Београд, завод

за уџбенике и наставна средства, нови сад, 1989.9. чиргић, аднан, иво Прањковић, Јосип силић, Граматика црногорскога језика, Министарство

просвјете и науке Црне Горе, Подгорица, 2010.10. чомски, ноам, Граматика и ум, нолит, Београд, 1972.11. чоп, Миливој, Писмене вјежбе и саставци, Педагошко-књижевни збор, загреб, 1972.12. Ћирилов, Јован, Речник нових речи, народна књига, Београд, 1982.13. Димитријевић, радмило, Проблеми наставе књижевности и матерњег језика II, издавачки центар

студената, Београд, 1977.14. Димитријевић, радмило, Проблеми наставе књижевности и матерњег језика III, научна књига,

Београд, 1978.15. Фекете, егон, Драго Ћупић, Богдан терзић, Српски језички саветник, службени лист србије и Црне

Горе, српска школска књига, Београд, 2005.16. Фекете, егон, Језичке доумице, апостроф, Београд, 2002.17. Хагеман, вернер, Путеви развијања језичког израза, савремена школа, Београд, 1964.18. Хлебец, Борис, Енглеско-српски, српско-енглески речник сленга, Београдска књига, Београд, 2006.19. илић, Павле; иван клајн; Митар Пешикан, Бранислав Брборић, Језички приручник, ртБ, Београд,

1991.20. ивић, иван, ана Пешикан, слободанка антонић, Активно учење 2, Министарство просвете и спорта

републике србије, Министарство просвјете и науке Црне Горе, институт за психологију, униЦеФ, Београд, 2001.

21. клаић, Братољуб, Рјечник страних ријечи – Туђице и посуђенице, накладни завод МХ, загреб, 1978.22. клајн, иван, Испеци па реци, ЦПЛ, Београд, Прометеј, нови сад, 1999.23. клајн, иван, Језик око нас, нолит, Београд, 1980.24. клајн, иван, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, нови сад, 2006.25. клајн, иван, Писци и писмењаци, ЦПЛ, Београд, Прометеј, нови сад, 1999.26. клајн, иван, Речник језичких недоумица, чигоја штампа, Београд, 1997.27. клајн, иван, Странпутице смисла, нин, Београд, 2000, (друго издање)28. кликовац, Душка, Граматика српскога језика, службени лист србије и Црне Горе, српска школска

књига, Београд 2004/2005.29. кликовац, Душка и весна Ломпар, Збирка задатака из граматике српског језика за основну школу,

српска школска књига, Београд, 2005.30. корни, Даниел, Етика информисања, Цлио, Београд, 1999.31. котлер, Филип, Управљање маркетингом, Мате, загреб, 2001.32. кристал, Дејвид, Енциклопедијски речник модерне лингвистике, нолит, Београд, 1998.33. кристал, Дејвид, Кембричка енциклопедија језика, нолит, Београд, 1995.34. квинтилијан, Марко Фабије, Образовање говорника, веселин Маслеша, сарајево, 1985.35. Лалевић, с. Миодраг, Синоними и сродне речи српскохрватског језика, нолит, Београд, 2004.36. Лексикон новинарства, Београд, 1979.37. Летић, Добрила и Јован вуксановић, Српски језик и књижевност, завод за уџбенике и наставна

средства, Београд, 1994.

111

38. Мамузић, илија, Настава усменог и писменог изражавања у основној школи, Београд, 1967.39. Мамузић, илија, Прилози савременој настави матерњег језика, савремена школа, Београд, 1959.40. Маринковић, симеон, Методика креативне наставе српског језика и књижевности, креативни

центар, Београд, 1995.41. Мицић, др стеван, Настава језика и књижевности у основној и средњој школи, Педагошки завод

војводине, нови сад, 1982.42. Мићуновић, Љубо, Речник страних речи, Просветни преглед, Београд, 1998.43. Милићевић, Блажо, Настава културе изражавања, свјетлост, сарајево, 1974.44. Миљанић, П. Михаило, Новинарске подуке и поуке, радио Црне Горе и инпропекс, Подгорица, 2001.45. Милошевић, др Милош, Граматички приручник, Драганић, Београд, 1998.46. николић, Милија, Методика наставе српскохрватског језика и књижевности, завод за издавање

уџбеника срс, Београд, 1988.47. Остојић, Бранислав, Кратка прегледна граматика српскога језика, унирекс, Подгорица, 1997.48. Поповић, Душанка, Стандардни језик и настава језика у основним школама, завод за уџбенике и

наставна средства, Подгорица, 2011.49. Правопис црногорскога језика, Министарство просвјете и науке Црне Горе, Подгорица, 2010.50. Правопис српскохрватског језика (школско издање), Матица српска, Матица хрватска, нови сад,

загреб, 1989.51. рајнвајн, Љубомир и Марин Младенов, Облици новинарског изражавања, Београд, 1980.52. росандић, Драгутин, Настава хрватскосрпског језика и књижевности, Школска књига, загреб, 1968.53. славковић, Душан, Увод у новинарство, Београд, 1973.54. стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик I и II, научна књига, Београд, 1969.55. Шамић, Мидхат, Како настаје научно дјело, завод за издавање уџбеника, сарајево 1972. (треће

издање)56. Шипка, Милан, Занимљива граматика, ЦПЛ, Београд, Прометеј, нови сад, 1999.57. Шкаљић, абдулах, Турцизми у српскохрватском-хрватскосрпском језику, свјетлост, сарајево, 1985.58. тежак, стјепко, Говорне вјежбе, загреб, 1980.59. тежак, стјепко, Граматика у основној школи, загреб, 1980.60. васић, вера, твртко Прћић, Гордана нејгебауер, Речник новијих англицизама, змај, нови сад, 2001.61. вујаклија, Милан, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1996/97.62. вуковић, Бранкo, Naše jezičke boљke, Podgorica, 1997.

112

Documents

Моћ језика jezika 7...Настави језика у VII разреду су намијењена 72 часа, а настави књижевности 48. Локална