СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ У 18. ВЕКУ

Сремски Карловци, историјски град на десној обали Дунава, окружен виноградарским

пејзажем, поседује урбанистичке, архитектонско-стилске и културно-историјске

вредности.

Овај градић, музеј под ведрим небом, сав је саткан од драгуља историје, али многи долазе

и због радости вина, јер се у Карловцима у време бербе организује грожебал. Фина

карловачка вина су још од 18. Века слата на бечки двор, у Париз, али не само као пиће, већ

као и лек.

У највећем карловачком винском подруму, лагумима из 18. Века, чији је власник била

породица костић, данас нажалост има нове господаре, тишину и празнину.

Захарије Стефановић Орфелин, песник, историчар, барорезац, просветитељ, гравер,

калиграф, писац уџбеника, један је од најученијих Срба 18. Века, који је живео у

Сремским Карловцима, штампао је 1783. Године књигу искусни подрумар, где збори да

вино није ништа друго до исцеђен сок из грожђа који се на почетку мускат зове, а кад

преври, тад га вином зовемо.

Сремски Карловци су идилични и ведри, са ситом тишином прошлости и размишљања

међу мирним сенкама великих народних здања, символ су наше послекосовске обнове.

У том уском простору, између Фрушке горе и Дунава, рађале су се јаке личности, као

митрополит Ненадовић и Стратимировић, архимандрит Рајић, као и већ поменути

Захарије Орфелин.

После 1699. године Карловци постају значајно трговачко насеље, јер се преко овог

местаусмеравају трговачки путеви према Турској. Близина Дунава свакако је доприносила

јошвећем интензивирању трговине. Од 16. века Карловци су постали једно од

црквенихсредишта српског народа. После Прве сеобе Срба 1690. Карловци постају један

одкандидата за ново средиште српских архијереја. Тек после Трећег

црквеногпривилегованог изборног сабора, 1713. године, одлучено је да се ново

средиштемитрополита из манастира Крушедола премести у Карловце.

 

Карловци су били седиште епархије.

 1718 .године Карловчани су обновили Доњу цркву коју су Турци оштетили

приликомповлачења после битке код  Петроварадина   1716 . а која је подигнута  1710 .

године.

 

Године  1726 . отворила се у Карловцима прва школа, заслугом  Митрополита Мојсеја

Петровића . Први учитељ био је  Максим Суворов , који је из Русије донео прве уџбенике.

 1733 . године, дошла је у Карловце још једна група учитеља предвођена  Емануелом

Козачинским , који је као  професор   поетике и реторике представио са својим ђацима прву

драму у историји новије српске књижевности, Трагикомедију о смрти последњег српског

цара Уроша V.

Римокатоличка жупа је у Сремским Карловцима основана 1737.године а црквене матице

су засноване 1739.године.

1739. године у Карловце се доселила бројна заједница од 51 немачке породице и

потомнастанила у подножју Магарчевог брега око  Капеле мира .

Године 1746. изграђен је нови храм Горње Ваведењске цркве на темељима старог,

помного чему судећи, манастира из 16. века.

 

Град је  1753 . имао 3.843 становника, од чега 3.110 Срба.

 

Најзначајнији период у историји града започео је од ступања на положај  митрополита

Павла Ненадовића   1749 . године. Оживео је запуштене школе, основао посебан

црквенонародни фонд, из којег су се финансирали  учитељи и  свештеници , основао је

штампарију, подигао  саборну цркву посвећену Св. Николају,која је једна од највреднијих

културно- историјских споменика, која је изграђена на месту старе цркве у времену од

1758-1762. Године у стилу барока, који се и данас види по торњу и иконостасу. Цркву је

саградио један гратитељ из Беча.

У овој цркви се налази чувени иконостас из 1787. Године, дело Јакова Орфелина и

Теодора Крачуна. У ђаконикону ове цркве Васкрсење, св. Тројица, затим једна иконица с

краја 17. Века, као и неколико историјиских и старозаветних композиција Паје

Јовановића- Мојсије на Гори Свети Сава мири браћу, Спаљивање Св. Саве и друге.

 1768 . године, Карловце су посетили будући цар Јосиф II, принц Алберт и фелдмаршал

Лаудон.

 

Болница у Карловцима је подигнута 

1770 . године у Доњем крају.

 

Године  1776 . штампан је у Карловцима први каталог митрополијске библиотеке

одаклесазнајемо да је фонд располагао са 504 књиге и 104 стара рукописа.

 

У овом периоду Карловци су имали највише занатских радионица и трговачких радњи -

1770 . било је 36 дућана и 144 занатлије, око 30-40 кафана и неколико хиљада    јутара под

засадима винограда.

 1787 . године грађани Карловаца су били ослобођени државног  кулука .

1788. године, у Карловцима је избио велики пожар. када је изгорела скоро читава  чаршија .

Карловци су брзо обновљени захваљујући  митрополиту Стефану Стратимировићу , који је

дао нови подстрек економском успону и новом препороду. У Карловцима су тада живели

најбогатији Срби, који су сабирали у ово место огроман капитал и који се увек на

правиначин каналисао и употребљавао за корист свога рода.

 

Један од таквих  пројеката био је и оснивање  Карловачке гимназије .  

Гимназија    је основа на прилозима  Димитрија Анастасијевића Сабова

  Цар Леополд II   повељом   од 11. 10. 1791. године, одобрио је оснивање гимназије. Бригу о

раду и животу гимназије преузео је Патронат и Старатељство гимназијских фондова са

митрополитом Стратимировићем на челу. 

Школа  је отпочела са радом 1. 11.1792. у старој згради Латинске школе где се

организовала настава до подизања нове зграде 1891. године.

 

Митрополит Стратимировић је 1794. године основао и  богословију , као другу по старости

у свету (после  Кијевске ) . Мало касније, 

1798 . године, основао је и  интернат Благодјејаније , у којем су становали и хранили се

сиромашни богослови и гимназијалци.

Овде пре свега треба поменути чесму Четири лава подигнуту на главном градском тргу

1799.године за време док је био Градоначелник Цаспарус Хаук , као део

сремскокарловачког водовода . Саграђена је у класичном стилу , од црвеног мермера , са

четири луле које излазе из лављих чељусти , распоредјене на све четири стране света и

базеном за акумулацију воде од преко 2500 литара . Здање чесме је уздигнуто изнад тла за

четири степеника на којој висини је подигнута када - базен за акумулацију воде из чијег

средишта се уздиже четвороугаони стуб на коме су распоређене већ наведене 4 луле из

којих истиче вода .

На све четири стране чесме изнад лављих глава из чијих чељусти излазе луле из којих тече

вода налазе се плоче са натписима и то :

са источне стране - » Л.Б.А. Генеине С.А.П. слав . ет ширмови . Рем . Белл . ет Стат .

Пвбл . цуранте « ( За време барона А. Женеју врховном војном заповеднику , политичком

и војном струком , управљачу ) ;

са северне стране - « регнете Францисцо II . имп . ет реге Аугусто « ( За владе Франца ИИ

Императора и краља аугустјејишега ) ;

са западне стране-»Степх. Стратимировицс А. ет М. рем. Сацр. ор. ецел. губернију «(За

време Ст Стратимировића Архиепископа и Митрополита, управљачу источно православне

цркве);

са јужне стране-»Магистр. Царловитиенсис цонс. Хаук Хунц Фонт фациендум цуравит ан.

МДЦЦКСЦИКС. Реноватус анно 1858. (сремскокарловачке магистрат изграђено за време

Градоначелника Хаука. Изграђено 1799. Обновљен 1858.године).