PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKE

PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKEJednoćelijski ogranizmi

60.000 (80.000) slobodnoživećih i parazitskih vrsta

Kolonije - polimorfne

- monomorfne

Simetrija tela:

• asimetrični (Amoebina)

• sferično simetrični (radiolarije i heliozoe)

• radijalno simetrični (Choanoflagellata)

• bilateralno simetrični (ciliofore)

GRAĐA TELA

Protoplazma

Citoplazma (gola, pelikula ili ljuštura)

jedro

Ektoplazmaprotoplazmatični fibrili, bazalna tela cilija ili bičeva, trihociste i kontaktilne vakuole slatkovodnih protozoa

hromoplasti, hranljive vakuole,jedra, organele

(jedrova membrana, jedrov sok, hromatin i plastin)

Jedno jedro

Višejedarne (Opalina, neke amebe, Heliozoa)

Dva tipa jedra (sve Ciliophora)

Endoplazma

NAČIN ISHRANE

Autotrofi - zelene Flagellata

Heterotrofi

Saprobno (apsorbuju rastvorenu hranu površinom tela)

Holozojski(uzimaju čvrstu hranu)

Respiracija difuzijom preko površine tela

Ekskrecija preko površine tela (i kontraktilne vauole kod slatkovodnih)

Čula Receptori za prijem draži su cilije, ciri i bičevi

Očna mrlja ili stigma – Mnoge Fitoflagellata

Nemaju nervni sistem prisustvo protoplazmatičnih neuromotornih fibrila

Organele za kretanje • pseudopodije• cilije i • bičevi

Pseudopodije – karakteristične za Sarcodina

•limaks forma (pojedinačna izbočina na telu koja se povećava i ameba se kreće u tom pravcu)

•prstaste ili lobopodije (više pseudopodija u isto vreme)

•filopodije (više zašiljenih i granatih pseudopodija)

•retikulopodije ili rizopodije (razgranate pseudopodije koje anastomoziraju)

•aksopodije (zrakaste pseudopodije u kojima se nalaze aksijalni filamenti)

Cilije – karakteristične za Ciliophora

Ciri nastaju spajanjem cilija, čija se bazalna tela takođe spajaju i obrazuju bazalne ploče

Bičevi – karakteristični za Flagellata

RAZMNOŽAVANJEBESPOLNO POLNO

Binarna deoba poprečna – Ciliophora uzdužna – Flagellata

citokineza i kariokineza

Multipla deoba Sarcodine, SporozoaŠizogonija ili agamogonija

Plazmotomija Amoebina i OpalinaNezavisno od deobe jedara

Pupljenje egzogeno endogeno

Myxozoa, Flagellata, Ciliophora

POLNO

Plazmogamija spajaju se dve ili više jedinki delimično ili potpuno. Nije uočena razmena jedara ali su uočene promene u njima

Kopulacija učestvuju jedinke ili gameti sa haploidnim brojem hromozomaZigot-sinkarion ima diploidan broj hromozoma

hologamija učestvuju cele jedinkečešće celi gameti (izogamija, anizogamija)

Konjugacija privremeno spajanje dve jedinke pri čemu razmenjuju mikronukleuse, a zatim se razdvajaju. Ciliophora

Autogamija modifikacija konjugacije, učestvuje samo jedna jedinkaGenetska rekombinacija

SISTEMATIKA PROTOZOA

1. Sarcomastigophora

2. Labyrinthomorpha

3. Apicomplexa

4. Microspora

5. Ascetospora

6. Myxozoa

7. Ciliophora

Mastigophora

Opalinata

Sarcodina

Podcarstvo Protozoa obuhvata 7 filuma:

Subphylum Sarcodina

Pseudopodije, neke imaju bičeve

Asimetrične ili sferične

Bez pelikule na površini tela

Jedno ili više jedara

Citoplazma diferencirana na ekto – i endoplazmu

Mnoge na površini tela imaju zaštitnu ljušturu

Slana, slatka voda, vlažno zemljište

Holozijska ishrana

Razmnožavanje bespolno, a neki rodovi i polno (kopulacijom)

Najčešće žive pojedinačno, postoje i parazitske i kolonijalne forme

10 klasa:

1. Lobosea2. Acaromyxea3. Acrasea4. Plasmodiophorea5. Filosea6. Eumycetozoea7. Granuloreticulosea8. Acantharea9. Polyscistinea10. Pheodarea11. Heliozoea

Subcl. Gymnoamoebina(red Amoebida)Subcl. Testacealobosia (red Arcellinida)

red Foraminiferida

cl. Radioloria

Actinosphaerium Actinophrys

Klasa Lobosea

Vrste sa monopodijalnim ili polipodijalnim lobopodijamaNeke imaju ljušturiceNeke u specifičnim uslovima prelaze bičaste forme

Dele se na dve podklase:

Gymnamoebina Testacealobosia

Potklasa Gymnamoebina Bez ljušturica

Red AmoebidaSlatkovodne, retke u moruNeke su parazitiKreću se pomoću pseudopodija i stalno menjaju oblik

Hrane se holozijski algama, drugim protozoama i rotatorijamaNesvareni delovi hrane se odbacuju na bilo kom mestu na teluKontraktilne vakuole – slatkovodneRazmnožavanje- binerna deoba, multipla i plazmotomijaObrazovanje cista je česta pojava

ph.subph.cl.o.

SarcomastigophoraSarcodinaLoboseaAmoebida

AMOEBA LIMAX

AMOEBA PROTEUSph.subph.cl.o.

SarcomastigophoraSarcodinaLoboseaAmoebida

Slatkovodni oblik

ph.subph.cl.o.

AMOEBA RADIOSA

SarcomastigophoraSarcodinaLoboseaAmoebida

PSEUDOPODIJA EKTOPLAZMA

ENDOPLAZMA

KONTRAKTILNA VAKUOLA

HRANLJIVE VAKUOLE

JEDRO

ph.subph.cl.o.

SarcomastigophoraSarcodinaLoboseaAmoebida

AMOEBA SP.

Parazitski oblici

Entamoeba ranarum – u rektumu žaba

Entamoeba coli živi u crevu, hrani se bakterijama, nije patogena za čoveka

Entamoeba gingivalis – u ustima čoveka

Entamoeba histolyticakod čoveka izaziva amebnu dizenteriju

Potklasa Testacealobosia

Slatke i slane vodePuzeći organizmiLjušturice: - od organske supstance PSEUDOHITINA, ponekad prožete neorganskim česticama

- ovalne sa jednim otvorom (pylom=pseudostom) kroz koji prolaze pseudopodije (filopodije)

Razmnožavanje deobom. Jedna jedinka zadržava ljušturu, druga je potpuno obrazuje pre nego što se odvoji

Preživljavaju sušne periode tako što se incistiraju u ljušturi

Familija ArcellidaeHomogena ljušturaRod Arcella – žućkasta do tamna ljuštura u obliku sahatnog stakla

PSEUDOPODIJA

PYLOM

PSEUDOPODIJALJUŠTURA

ARCELLA SP.ph.subph.cl.subcl.o.

SarcomastigophoraSarcodinaLoboseaTestacealobosiaArcellinida

HRANLJIVA VAKUOLA

LJUŠTURA

JEDRO

PYLOM

KONTRAKTILNA VAKUOLA

PSEUDOPODIJE

KONTRAKTILNA VAKUOLA

JEDRO

HRANLJIVA VAKUOLA

JEDRO

JEDRO

PSEUDOPODIJE

LJUŠTURA PYLOM

PROTOPLAZMAHRANLJIVA VAKUOLA

Familija DifflugidaePeskovita ljušturaRod Difflugia– ljuštura kruškastog oblika

DIFFLUGIA SP.

ph.subph.cl.subcl.o.

SarcomastigophoraSarcodinaLoboseaTestacealobosiaArcellinida

DIFFLUGIA SP. LJUŠTURA

PSEUDOPODIJE

Klasa Granuloreticulosea

Granularne retikulopodijeVećina morske, izuzev nekoliko golih slatkovodnih oblikaKlasa obuhvata redove:•Athalamida – bez ljušturica•Monothalamida – sa jednokomornim ljušturicama•Foraminiferida – sa ljušturicama koje morfološki jako variraju

1. Jednkomorne2. Višekomorne

1. Inperforata – sa jednim otvorom2. Perforata - sa više otvora

Regularno raspoređene Iregularno raspoređene

Tipovi ljuštura:

Nodozaroidne TektularneSpiralneCiklične

Ljušture građene od materije slične hitinu, prožete kalcijum-karbonatom uz primese sicilijuma i dr.Osnova ljušturice se sekretuje unutar protplazmeKod višekomornih, živi u najmlađoj komori

Red Foraminiferida

PENEROPLIS SP. POLYSTOMELLA SP.

DISCORBIS SP.

GLOBIGERINA SP. MILIOLA SP.

QUINQUELOCULINA SP.

Životni ciklus Polystomella crispum

MIKROSFERIČNAGENERACIJA

MEGALOSFERIČNAGENERACIJA

Smena polnog i bespolnog razmnožavanja

mejoza

2n

n

bespolnopolno

Klase Acantharea, Polyscistinea, Pheodarea (Radiolaria)

AcanthareaSkelet u obliku spikula od stroncijum sulfata, pravilno raspoređeneU citoplazmi – perforirana kapsula deli na ekstrakapsularna mehurasta plazmu i intrakapsularnu kompaktnu plazmu

Skeletne spikule

Centralna kapsula

Intrakapsularna plazma

Ekstrakapsularna plazma

Miofibrili

Polyscistinea

Spoljašnji krečnjački skelet vrlo pravilnog oblika centralna kapsula u citoplazmi

Pheodarea Skelet od silicijuma sa primesama organskih česticaCentralna kapsula sa tri otvora (1 citostom, 2 i 3 za aksopodije)

HEXASTYLUS SP.

SPHEAROSTYLUS SP.

THYSOCYRTIS SP.

PODOCYRTIS SP.

Klasa Heliozoea

Slatkovodne, ugavnom planktonske, ima i sesilnih Sferična simetrija telaDuge aksopodije sa potpornim fibrilamaŽrtve se parališu u dodiru sa aksopodijama

dve Actinophrys sp. jedu dijatomeju

Citoplazma jasno diferencirana na ekto i endoplazmubespolno binarnom deobom, pupljenjem šizogonijomAutogamija samo kod rodova Actinosphaerium i Actinophrys

ph.subph.cl.

SarcomastigophoraSarcodinaHeliozoea

Kontraktilne vakuole

Aksopodije

ACTINOSPHAERIUM SP.

Kontraktilne vakuoleJedro

ACTINOPHRYS SP.ph.subph.cl.

SarcomastigophoraSarcodinaHeliozoea

podfilum Mastigophora

• Kretanje: pretežno slobodnoživeće u vodi, ima sesilnih, kolonijalnih• Poseduju bič=flagelum (1,2,4 ili više) koji polazi od bazalnog tela

Bičevi: a. prostib. složeni:

» sa bočnim ili vršnim nastavcima – mastigonemama » modifikovani u spiralno uvijene haptoneme kojima se

pričvršćuju za podlogu

• Kretanje se obavlja spiralnim kretanjem biča, izvode se undulentni pokreti

• Kontraktilna vakuola – osmoregulatorna i ekskretorna funkcija• Očna mrlja – stigma – prisutna kod nekih vrsta – funkcija:

receptorna organela za registrovanje svetlosni draži

Razmnožavanje: bespolno (uzdužnom ili poprečnom deobom) i polno (Phytomastigophora)

• Životni ciklus: prost, moguće palmela stanje nepokretnosti

Ishrana: • holofitski - fotosinteza (koje imaju hloroplasti), • holozojski - ameboidno u udubljenju na prednjem

delu tela (i imaju hranljive vakuole), • saprozojski

podfilum Mastigophora (Flagellata)

cl. Phytomastigophorea cl. ZoomastigophoreaOrdo:

Chrysomonadida, Cryptomonadida,

Dinoflagellida, Euglenoidea, Volvocida,...

Ordo:Diplomonadida, Kinetoplastida,

Choanoflagellida, Trichomonadida,

Hypermastigida, ...

Euglena viridis

Tripanosoma gambiense

Tripanosoma brucei

Phacus sp.

Klasa Phytomastigophora Red Euglenoidea• 1 ili 2 biča• Ishrana: holofitski – fotosinteza – u odsustvu svetlosti – saprofitski

(amfitrofno=miksotrofno=dva načina)• Kontraktilna vakuola, bazalno telo• Stigma (očna mrlja)• Hromatofori sa hloroplastima - hlorofilom i drugim pigmentima• Rezervna hrana – zrnca paramiluma• Razmnožavanje: bespolno, uzdužnom deobom• Moguć je palmela stupanj – stanje nepokretnosti, ali se razmnožavanje i fotosinteza odvijaju

Euglena viridis – slatkovodna, indikator organski opterećene vode, cvetanjePhacus sp – živi u čistim vodama

ph.subph.cl.o.

SarcomastigophoraMastigophora - FlagellataPhytomastigophorea - PhytomastigophoraEuglenoidea

EUGLENA SP.

Citostom

Bič

Stigma

Bazalno telo

Kontraktilna vakuolaHromatofori

Jedro

PelikulaParamilumska zrna

Nemaju hloroplastaČesta pojava undulentne membrane (flagelum i pelikula)Veliki broj parazitskih vrsta (ima i slobodnoživećih i kolonoijalnih)

Podred TrypanosomatinaParaziti biljaka, praživotinja, beskičmenjaka, kičmenjaka i čovekaRazmnožavanje: bespolono, uzdužna ili multipla deobaSloženi životni ciklus tokom koga se menjaju morfološki i menjaju domaćine

Značajna karakteristika POLIMORFNOST:Svaki rod se javlja u dva ili više oblika: LEISCHMANIA, LEPTOMONAS, CRITHIDIA, TRYPANOSOMA

Klasa ZoomastigophoraRed Kinetoplastida (Protomandina)

TRYPANOSOMA – elementi za kretanje polaze od zadnjeg dela tela, odakle polazi bič i obrazuje dugu undulentnu membranuLEISCHMANIA – okruglast, bez biča, sa bazalnim telomCRITHIDIA – elementi za kretanje su blizu centra organizma pored jedra, bič polazi odatle, spaja se sa pelikulom i obrazuje kratku undulentnu membranu, ka prednjem delu telaLEPTOMONAS – izdužen sa kratkim bičem, polazi sa prednjeg dela gde je i bazalno telo

Rod: LEISCHMANIA

Obuhvata samo one forme koje imaju leischmania i leptomonas stupnjeveU insektima – leptomonasU kičmenjacima – leischmania – kao intracelularni paraziti vrste: Leischmania donovani, Leischmania tropica

Rod: TRYPANOSOMA

Krvni paraziti kičmenjaka. Prenose ih muve (Glossina) koje sišu krv. Patogene samo za čoveka i domaće životinje u tropskom regionu.

Trypanosoma gambiense – uzrokuju bolest spavanja kod ljudi, stalan domaćin – antilope (otporne), prelazni domaćin čovek (neotporan). Prenosilac Muva ce-ce Glossina palpalis

Trypanosoma rhodensiense - uzrokuju bolest spavanja kod ljudi, prenosilac muvaTrypanosoma brucei – uzrokuje bolest nagana kod goveda u j. Africi, prenosilac muvaTrypanosoma lewisii – živi u pacovu, prenosilac buve

oblik (morfa)

vrsta

leišmanija leptomonas kritidija tripanozoma

Leptomonas sp. crevni epitelinsekatai drugihbeskičmenjaka

šupljina crevainsekatai drugihbeskičmenjaka

Leishmania sp. retikuloendotelčoveka ikičmenjaka

crevo insekatai drugihbeskičmenjaka

Trypanosoma sp. crevobeskičmenjaka

crevobeskičmenjaka

crevobeskičmenjaka

krvkičmenjaka

vrste i bolesti koje izazivajuvrsta naziv bolesti domaćin prenosilac simptomi

bolestirasprostra-

njenje

Leishmaniatropica

orijentalnabolest

čovek insekti otvorenerane na licurukama inogama

Afrika, Azija,južnaEvropa

Leishmaniadonovani

kala azar(crna bolest)

čovek, pas imačka

kod nas dvokrilacPhlebotomuslongicuspis(papatač)

anemija,mršavljenjepatološkepromene naslezini, jetri,koštanoj srži

skoro ceo svet

Trypanosomalewisii

pacov buva

Trypanosomagambiense

bolestspavanja

čovek i nekimajmuni(za ovce igoveda,…nije patogena)

muvaGlossinapalpalis,Glossinamorsitans,…

groznica,povećanjelimfnih žl.,duševnaporemećenostkoma i smrt

tropskaAfrika

Trypanosomarhodesiense

bolest spavanja

čovek muvaGlossinamorsitans

smrt nastupa pre simptoma

tropskaAfrika

Trypanosomabrucei

nagana kod svihsisara semčoveka (divlježivotinje neobolevaju)

muvaGlossinamorsitans

smrtnastupa za15 dana do3 mesecakod domaćeživotinje

tropskaAfrika

Trypanosomaevansi

sura konj, magarac,kamila,goveda

obadi Azija

Trypanosomaequiperdium

durina konj i magarac

prenosi se parenjem

polni i nervni s. 1945. uVojvodini

TRYPANOSOMA SP.

ph.subph.cl.o.subo.

SarcomastigophoraMastigophora - FlagellataZoomastigophorea - ZoomastigophoraKinetoplastidaTrypanosomatina

Bazalno telo

Jedro Bič

Undulentna membranatalasasta

Kinetoplast