Pojam revizija potiče od latinskog izraza revisio“ ponovno

-Pojam "revizija" potiče od latinskog izraza "revisio“ -ponovno viđenje, ponovno gledanje, pregled, obnovu procesa, poslednji pregled sloga pred štampu

-Sistematski proces nepristrasnog prikupljanja i vrednovanja dokaza o nekim tvrdnjama koje se odnose na ekonomske aktivnosti i događaje.

-Revizija ima za cilj utvrđivanje stepena korespodentnosti između datih tvrdnji i nekog prethodno definisanog kriterijuma, kao i saopštavanje rezultata tih upoređivanja zainteresovanim korisnicima

2.DEFINICIJA REVIZIJE Sistematski proces, koji izvodi nezavisan i kompetentan revizor, koji

skuplja i vrednuje dovoljne i relevantne dokaze o poslovnim transakcijama i njihovim posledicama da bi utvrdio na koji je način stanje, vlasništvo, vrednovanje i obelodanjivanje tih akcija iskazano u računovodstvu i nivo saglasnosti iskazivanja tih promena sa računovodstvenim standardima.

Utvrđeni rezultati saopštavaju sezainteresovanim korisnicima u vidu revizorskog izveštaja.

Finansijske izveštaje o poslovanju obelodanjuje menadžment klijenta i informacije koje iz tih izveštaja zainteresovani korisnik može saznati predstavljaju odgovornost menadžera.

Predmet revizije su informacije o poslovnim transakcijama i događajima koji se obično izražavaju kvantitativno. Informacije koje su kvantifikovane mogu se verifikovati dok informacije koje se ne mogu kvantifikovati po definiciji nisu u domenu revizije (npr. podobnost zaposlenih radnika i sl.).

Revizija treba da bude planirana i da ima formulisanu strategiju.

Strategija svake revizije mora biti pažljivo osmišljena i fleksibilna, tj. podložna modifikaciji.

Cilj revizije finansijskih izveštaja je saopštavanje zainteresovanim korisnicima nezavisnog mišljenja o saglasnosti finansijskih izveštaja sa ustanovljenim kriterijima. To saopštavanje formalizuje se kroz Izveštaj revizora. Dakle, revizija uključuje i fazu izveštavanja, kada revizor saopštava mišljenje zainteresovanim korisnicima, kao što sadrži i fazu istraživanja, kada se sakupljaju i procenjuju dokazi da bi se formiralo mišljenje.

Svaka definicija revizije potencira određeni odnos između računovodstva i revizije.

3.POTREBA ZA NEZAVISNOM REVIZIJOM Korisnici finansijskih informacija mogu se posmatrati kao eksterni ili interni.

Kategorija internih korisnika uključuje menadžment, računovođe i interne revizore.

Eksterni korisnici oslanjanju na izveštaje revizora (vlasnici preduzeća (imaoci akcija), investitori (potencijalni ulagači kapitala u preduzeće), kreditori (banke), poslovni partneri (kupci, dobavljači), analitičari, organizacije koje nadgledaju finansijske informacije kao što su vladine agencije ili berze i organi koji vrše kontrolu primene zakona kao što je finansijska policija i sl.)

Mišljenje nezavisnog revizora omogućuje i internim i eksternim korisnicima polazne podatke za donošenje razumnih, logičkih odluka, koje se zasnivaju na informacijama o finansijskim stvarima, u koje spadaju zarada, finansijska pozicija, likvidnost,bonitet, rad menadžmenta i ekonomska osetljivost.

Bez revizorskog mišljenja, ovakve odluke bi više bile zasnovane na pristrasnim i nepotvrđenim finansijskim informacijama.

Revizija pomaže u minimiziranju pristrasnosti, putem nadgledanja finansijskih informacija koje daje menadžment.

U komunikacionom procesu postoje pet značajnih razlogakoji stvaraju potrebu za verifikacijom finansijskihizveštaja. To su:

1. konflikt interesa,

2. posledice,

3. kompleksnost

4. udaljenost.

5. Kvalitet informacija

4.REVIZIJA KAO PROFESIJA Kriterijumi kojima se određuje profesija najčešće su:

znanje,

potvrđivanje u profesiji,

rad od javnog interesa,

definisana pravila pristupa profesiji i

javno poverenje.

5. REVIZIJA KAO VEŠTINA Veština revizora sadržana je u sposobnosti primene znanja stečenog

kroz teorijsku obuku, permanentnog obrazovanja i prakse. Veština revizije ogleda se u sposobnosti revizora da implementira

revizorske tehnike i procedure na brojne računovodstvene podatke, koji se nalaze u knjigovodstvenoj i drugoj dokumentaciji.

Veštine se primenjuju da bi se mogla oceniti pouzdanost finansijskihizveštaja.

Revizor mora da savršeno poznaje računovodstvene metode i tehnike, kao i propise iz okruženja, koji kreiraju ambijent ekonomskogposlovanja.

Revizoru je neophodno da poznaje i metode i tehnike informacionihtehnologija koje se primenjuju u procesiranju računovodstvenihpodataka.

Revizija je veština kojom se prikupljaju relevantni i dovoljni dokazi naosnovu kojih se kritičkom analizom formira mišljenje revizora o nivouusaglašenosti tih transakcija sa računovodstvenim standardima

6.REVIZIJA KAO TEORIJA Teorija revizije je značajna zbog toga što adekvatne revizijske

procedure mogu biti planirane i kasnije branjene samo nateorijskim osnovama.

Revizija i naučni metod istraživanja su identični. Naučni metod istraživanja ima ustanovljene osnovne faze

istraživanja, koje su strukturirane kao: 1. posmatranje i uočavanje problema, 2. definisanje hipoteze, 3.

prikupljanje relevantnih i proverljivih dokaza, 4. vrednovanjedokaza i 5. formiranje zaključka.

Revizija finansijskih izveštaja ima slične korake, i oni se generalno mogu postaviti kao što sledi:

1. Klijent traži reviziju finansijskog izveštaja, 2. Postavljanjehipoteze - finansijski izveštaj o poslovanju korespondira saračunovodstvenim standardima, 3. Revizor planira procesrevizije, 4. Revizor prikuplja dovoljno relevantnih i pouzdanihdokaza, 5. Na osnovu dokaza formira mišljenje i sačinjavaizveštaj revizije.

7. ULOGA REVIZIJE

Razlikuju se:

druševena,

ekonomska,

psihološka,

javna uloga revizije I

lični interes.

8.DRUŠTVENA ULOGA REVIZIJE Društvena uloga revizije: Razdvojena je uloga vlasnika

finansijskih sredstava i onih koji upravljaju timresursima. Revizor mora da bude disciplinovan isamodisciplinovan prilikom vršenja revizije i da daobjektivnu ocenu o finansijskom položaju i uspešnostiposlovovanja nekog poslovnog subjekta jer odluke kojese na osnovu te ocene donose mogu uticati na društvokao celinu.

9. EKONOMSKA ULOGA REVIZIJE Najveći deo ljudske aktivnosti ima ekonomske

polsedice. Iz tog razloga revizija mora da obezbedi dafinansijski izveštaju u kojima se nalaze informacije nabazi kojih se donose odluke moraju da budurelevanten i pouzdane, zbog posledica koje sa sobomnose.

10. PSIHOLOŠKA ULOGA REVIZIJE Revizija povećava stepen poverenja koji korisnici

imaju u odnosu na finansijske izveštaje i otklanjajusumnju i nedoumice korisnika tih finansijskihizveštaja.

11. POLITIČKA ULOGA REVIZIJE Osnovni argument za političku ulogu je da revizori

kao profesionalci tvrde da deluju u javnom interesukoristeći svoja specijalizovana znanja, dok u suštinideluju u sopstvenom interesu kroz očuvanje statusakvo u ustanovljenim odnosima snaga u društvu.