Osnovni metodološki pravci

METODOLOŠKI PRAVCI

PozitivizamOgist Kont, Džon Stjuart Mil, Emil Dirkem

StrukturalizamKlod Levi Stros, Mišel Fuko, Helga Galas

FunkcionalizamEmil Dirkem, Talkot Parsons, Robert Merton * Sistemska teorija* Niklas Luman, Viner

BihejviorizamIsak Tomas, Florijan Znanjecki, Rajt Mils

AksiologizamVilhem Diltaj, Gabrijel Tard, Maks Veber

Dijalektički pravacZenon, Parmenid, Melis * Idealistički dijalektički pravac* Hegel * Materijalistički dijalektički pravac* Marks, Engels i Lenjin * Frankfurtska škola, kritička teorija* Horghajmer, Markuze, Habermas, Adorno

POZITIVIZAM

• Koreni: EMPIRIZAM (iskustveno opažanje)• Negacija metafizike, sholastike i spekulacije• NAUČNI METOD• Pouzdane i prodorne metode kao u prirodnim

naukama

“Znati da bi se predviđalo, predviđati da bi se delovalo!”

MILOVI KANONI1. METOD SLAGANJA

“Ako dve ili više pojava imaju jednu jedinu zajedničku okolnost po kojoj se slučajevi slažu onda je ona uzrok.”

POSTUPAK: analiza, upoređivanje, odbacivanje, izdavajanje i zaključivanje

Primer: Cveće koje je u bašti uvelo preko noći Problem #1: Uzrok smo znali i pre primene ove metode

Primer: ĆELAVOST Problem #2: kada imamo mnoštvo zajedničkih okolnosti Problem #3: aktuelna uzročnost se ne ponavlja u beskonačno

Primer: GLAVOBOLJA Problem #4: nevaljanost analize

Vrednost metode slaganja: ELIMINACIJA IRELEVANTNIH OKOLNOSTI

2. METOD RAZLIKE

“Ako su slučaju u kojem se istraživana pojava događa i slučaju u kojem se istraživana pojava ne događa, zajedničke sve okolnosti osim jedne, koja se događa samo u prvom slučaju, ta jedna okolnost u kojoj se razlikuju dva slučaja je posledica, ili uzrok, ili neophodan deo uzroka te pojave.”

Primer: Čovek koga je udario grom

Problem #1: To ne mora biti JEDINI uzrok – samo deo uzroka

Primer: Bogata žetva ili početak I svetskog rata

Problem #2: DOVOLJNOST uslova

Vrednost metode razlike: ELIMINACIJA IRELEVANTNIH

UZROKA

3. KOMBINOVANI METOD SLAGANJA I RAZLIKE

„Ako dva ili više slučajeva u kojima se pojava događa imaju samo jednu zajedničku okolnost, a dva ili više slučajeva u kojima se ona ne događa nemaju ništa zajedničko, osim odsutnosti te okolnosti, jedina okolnost u kojima se razlikuju dva skupa slučajeva je posledica, ili uzrok, ili neophodan deo uzroka pojave.”

Primer: GLAVOBOLJA

Primer: RAZVODI

Vrednost: Spaja nedostatke prva dva metoda, ali i njihove

vrline

4. METOD KORELATIVNIH VARIJACIJA

(ZAJEDNIČKE PROMENE)

„Svaka pojava koja se menja na neki način, uvek kada se na neki posebni način menja neka druga pojava jest ili uzrok, ili posledica te pojave, ili je povezana s njom nekom faktičkom uzročnošću.“

Primer: Promena temperatura u jednoj oblasti

Problem: Bezbrojnost okolnosti (irelevantnost)

Vrednost: Sugerisanje pravca istraživanja uzroka

Eliminisanje irelavantnih okolnosti

5. METOD OSTATAKA

„Oduzmi od pojave onaj deo, za koji ti je na osnovu prethodnih indukcija poznato da je posledica izvesnih antecedenata, i ostatak pojave je posledica preostalih antecedenata.”

Primer: Otkriće planete Neptun

Problem: zavisnost sila, zakona i uzročnosti

STRUKTURALIZAM

• Javlja se 60tih godina XX veka• Kritika filozofije razuma i humanističke orjentacije (čovek

u središtu)• STRUKTURA – ključ za razumevanje društva• “JA” više ne postoji - bezlično “SE” (uklanjanje subjekta)• Negiraju mogućnost neposredne spoznaje sveta, već

afirmišu latentni, skriveni red uticaja na naša shvatanja i znanja.

TRI STRUKTURALIZMA Žan Viju

1) FENOMENOLOŠKI (Huserl)

- Strukture oblika (vanvremenske)

- Saznanje: intuicijom i opažanjem uz shvatanje smisla

2) GENETSKI (Marksistički)

- Dinamičke celine (u suprotnosti sa statičkim)

- Povezivanje istorije – vremena, smisla i sadržaja

3) MODELNI

- Najizvorniji – STRUKTURALNA DEFINICIJA

- Ovladavanje apstraktnom strukturom

- Struktura se postavlja kao apsolutna i

transcedentalno važeća. Pojedinačno je nebitno.

FUNKCIONALIZAM

• Raskid sa evolucionističkim filozofijama istorije• Oslanja se na biologiju (organicizam)• Rodonačelnik: E.Dirkem• Uzročnost i uzročna analiza• Posebno se istražuju uzroci, a posebno funkcije

društvenih pojava. Moguće su pojave bez funkcija, ali i pojave koje imaju više različitih funkcija.

• Parsons: BESKONFLIKTAN SISTEM – ekvilibrijum (svaki podsistem vrši pozitivnu funkciju u sistemu)

* SISTEMSKI PRISTUP *

1) HUMANISTIČKA VERZIJA

- Protiv zloupotrebe sistema u cilju podređvanja i iskorišćavanja čoveka. On je pojedinačna, samosvojna i stvaralačka ličnost.

2) TEHNOKRATSKA VERZIJA (Luman)

- Kako istraživati sistem ako isključimo njegove aktere – ljude, i doći do saznanja bez njihovog učešća.

- Ljudi ne mogu ovladati složenom stvarnošću, zato je redukuju u sistem. Sistem je prilogodljiviji promenama u okruženju. (REDUKCIJA KOMPLEKSNOSTI)

- Stvaranje kontrolne zone = SISTEM

- Promene su nužne!

BIHEJVIORIZAM

• Najzastupljeniji je u SAD

I Klasični bihejviorizam (1913.-30.) Votson

S – R (stimulans-respons)

II Neobihejviorizam (1930.-50.)

S – O – R (stimulans – organism – respons)

III Neoneobihejviorizam (1950.- )

Isak Tomas i Florijan Znanjecki

• ČETIRI OSNOVNE ŽELJE: - želja za novim iskustvom - želja za saosećanjem - želja za priznanjem - želja za sigurnošću

“Definisanje situacije” – svesna aktivnost čoveka ka zadovoljenju želja.

Metodološki doprinosi: socijalna akcija (jedinica društvene strukture) i stav da se preko iskaza subjekta može shvatiti objektivna istina.

RAJT MILS

DRUŠTVENAULOGA

INSTITUCIJADRUŠTVENAULOGA

DRUŠTVENAULOGA

DRUŠTVENAULOGA

DRUŠTVENAULOGA

DRUŠTVENAULOGA

INSTITUCIJA

INSTITUCIONALNIPOREDAK

*srodnički*ekonomski

*politički*vojnički

*religiozni

D R U Š T V E N A S T R U K T U R A

SFERASIMBOLA

SFERATEHNOLOGIJE

VASPITNASFERA

STATUSNASFERA

• STATUSNA SFERA:

- ZANIMANJE

- KLASNA PRIPADNOST

- STATUS

- MOĆ

*Moć je verovatnoća da će pojedinac ili grupa, čak i protiv svoje volje, delovati kako drugi pojedinac ili grupa žele.

AKSIOLOGIZAM

• Misli, pojmovi, istina i teorija se potpuno odvajaju od stvarnosti i prakse.

• Prioritet IDEALNIH vrednosti• Oštro razlikovanje prirodnih i društvenih nauka• “Duhovne nauke”

MAKS VEBER

Poreklo Veberove misli

• Metodološki sukob u nemačkoj školi - stroga podela na prirodne i društvene nauke

• Uticaji: - Vilhem Diltaj - Hajnrih Rikart

Osnovna polazišta

• Realnost je beskonačna i prevazilazi našu moć razumevanja = NEMA savršenog i zaokruženog znanja

• Svaka nauka može biti i prirodna i drušvena

• Nema superiornog metoda, svi su jednaki

• Naučno saznanje je vođeno praktičnim ciljevima

Veberovo shvatanje načela izbora predmeta istraživanja

• Pitanje: Ima li naučnog metoda za odabir predmeta istraživanja?

• Odgovor: NEMA

• Osnova za odabir predmeta istraživanja su VREDNOSTI I STAVOVI samog naučnika

• To je jedini dopušteni subjektivni i arbitrarni trenutak u naučnom istraživanju

• Veber NE VERUJE u objektivnost vrednosti

• Nema hijerarhijski ustrojenog vrednosnog sistema!!!

• Ljudi svoja vrednosna opredeljenja biraju potpuno iracionalno.

Veberovo shvatanje nauke

• OBJEKTIVNA

• VREDNOSNO NEUTRALNA

• Fokusirana na “ono što jeste”

Veberova metoda razumevanja

• Zašto? – da zameni determinističko naučno objašnjenje pojava

• Razumeti znači shvatiti izvesno značenje nekog delanja

• Razumeti se mogu samo oblici smisaonog individualnog ponašanja (ciljno racionalno)

• CILJ – SREDSTVO Kapitalistička logika

• Naučno saznanje razumevanjem mora biti: a) kauzalno adekvatno – redosled b) smisaono adekvatno – smisaona veza

* Samo ako su oba uslova zadovoljena može se govoriti o stvarnom razumevanju pojave.

Centralne kategorije metode razumevanja: PONAŠANJE, TUMAČENJE, RAZUMEVANJE,

ZNAČENJE I SMISAO

Društveno delanje

• Ciljno-racionalno: DELANJE u skladu sa očekivanim ponašanjem drugih

• Vrednosno–racionalno: DELANJE zbog verovanja u sopstvenu obavezu

• Afektivno: DELANJE u skladu sa emocijama i afektima

• Tradicionalno: DELANJE u skladu sa ustaljenim navikama

Metoda idealnih tipova

• Konceptualne MAPE

• Konstruišu se kako bi zamenili “zakone”

• Sredstva za razumevanje i objašnjenje

• Idealan je zato što se nikada ili retko nalazi “čist” u realnom životu.

• Poređenje sa IDEALNIM TIPOM moguće je razumeti neku pojavu i njene greške, afekte i devijacije.

Šta idealni tip nije?/ Šta idealni tip jeste?

• NIJE: a) opis stvarnosti b) opšti pojam roda ili klase pojava c) naučna hipoteza d) statistička srednja vrednost• JESTE: a) misaona konstrukcija b) celina zamišljenih veza i odnosa c) nestvarna, zamišljena slika d) utopija

Konstrukcija idealnih tipova

A) APSTRAHOVANJE sastavnih delova određene pojave, procesa, ponašanja

B) JEDNOSTRANO PREUVELIČAVANJE ili PRENAGLAŠAVANJE jednog ili više delova i momenata pojave

PRIMER 1

• “Tvrdica” Molijer

- GRAMZIVOST = opšti koncept- Cicija, tvrdica, škrtac = različiti tipovi- HARPAGON je idealni tip škrtca, jer ima sve

osobine koje su TIPIČNE za tu sortu ljudi, koje je Molijer PREUVELIČAO.

PRIMER 2

• Kapitalizam - Ne postoji u svom čistom obliku – on je samo konstrukt

koji poseduje sve karakteristike koje ga odvajaju od ostalih ekonomksih doktrina.

- SAD = snažno razvijeno finansijsko tržište - Nemačka = veliki industrijski pogoni

PRIMER 3

• “Panika na berzi”

- Idealan tip: normalno berzansko ponašanje Kako se učesnici na berzi ponašaju bez

iracionalnih i nepredvidivih elemenata - Omogućava nam da izmerimo obim poremećaja

• IDEALNI TIPOVI su korisni kao instrumenti, eksperimentalne procedure

• Marksistički zakoni – idealni tipovi, ali greška je što su smatrani empirijski validnim!

• Imaju vrednost samo dotle dok pomažu istraživanju. Ako ne pomažu, naučnik mora konstruisati nove.

• Nisu ni ISITINITI ni LAŽNI, već samo korisna ili beskorisna sredstva.