Igra u Ranom Detinjstvu

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

1/21

Igra

Deo dokumenta Okvir za standarde ranog uenja i razvoja koji se odnosi na igru

bavi se sledeim pitanjima: ta znai igra za dete? Kako odrasli a kako deca

razumeju igru? Koje su osnovne unkcije igre? Kako se razvijaju ili menjaju prioritetiu igri deteta i kako to utie na karakteristike i unkcije igara? Kakvo je okru!enje

potrebno da bi se podr!ala igra deteta? "a koji nain odrasli mogu svojim

ukljuivanjem podr!ati igru? Kako dru#tvena zajednica mo!e pokazati da brine o

igri dece?

$itanja o igri predstavljena su kroz sledee celine:

Igra iz perspektive odraslih - s%vatanje igre kao dela konteksta !ivljenja deteta i

iskustva deteta& igre kao integralnog dela i promene kulture u kojoj nastaje&

odnos odrasli% prema igri deteta'

Dobrobit

(a#ta

)dentitet

)nterakcija

)stra!ivanje

Posmatranje, sluanje

Pa

rtne

rstvo

Organizacija

Dijalog

Kultura

ivotnoiskustvo

Odnos premaigri

deteodrasli

zajednica

*

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

2/21

Igra iz perspektive deteta - kako dete vidi sebe u igri& prioriteti deteta u igri +

karakteristike i unkcije igre

Funkcije igre i dobrobit za dete , igra kao rekonstrukcija i konstrukcija u

zami#ljenom kontekstu- gra.enje identiteta u igri- igra kao komunikacija i

interakcija- stvaranje simbola u igri'

Kratak pregled strategija podrke odraslih igri i u igri organizacija

okru!enja& materijala& vremena u igri- ukljuivanje odrasli% u igru: posmataranje&

slu#anje& dijalog- partnersko ukljuivanje odrasli%- podr#ka dejoj igri kao

kontinuirana aktivnost dru#tvene zajednice '

Igra iz perspektive odraslih

Odnos igre i kulture. )gra pokree ukupan kapacitet ljudskog bia za promenu&

kapacitet leksibilnosti da deluje u promenjenim uslovima& da tra!i alternative i u

skaldu sa njima autonomno i kompetentno deluje'

Igra je nadublji odziv deteta, njegovih bitnih ljudskih mogunosti: datransformie svet po vlastitoj meri a sebe strukturira i adaptira sledei ovu

transformaciju /(arjanovi&*012' 3

4 odnosu na kulturu zajednice detetu je njegova priroda zadana& jer pred dete

postavlja za%teve da se uskladi sa kulturom kojoj pripada' Kultura zajednice detetu

nije dostupna u svim aspektima na direktan nain' 5vet odrasli% i svet dece se

razlikuje' Dete 66ovladava66 kulturom i postaje njen lan uestvovanjem u kulturi i

preko razliiti% posrednika koje najveim delom izgra.uje u igri' Kultura se tako.emenja kroz igru' 4 igri dete ponovo predstavlja& reprodukuje doga.aje iz kulture

kojoj pripada& nain upotrebe predmeta ali i dodaje svoja pravila& ideje ili stvara

sopstvene rituale' 7ako dodaje sopstveni element i menja kulturu tokom vremena'

8rednosti i speciinosti u okviru odre.ene kulture utiu na s%vatanje igre od strane

odrasli% ali i na vrste igara i aktivnosti dece u igri' Od s%vatanja znaaja igre u

odre.enoj kulturi napr' zavisi da li e akcenat u ranom obrazovanju biti na igri i

razvoju deteta ili akademskim postignuima koja se propisuju za dete u vidu ciljeva

9

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

3/21

koje treba postii' 5%vatanje stvaralakog potencijala igre u odre.enoj kulturi utie

na vreme koje e odrasli dozvoljavati detetu da provodi u igri' 4verenja odrasli% da

je potrebno stalno anga!ovati dete u razliitim poslovima i zadacima& a da je igra

kratki preda% ili zabava& umanjuje mogunosti deteta za ma#tu i stvaranje' Odrasli u

okviru svake kulture imaju vitalnu ulogu u kulturnim stereotipima koji se javljaju u

igri' )grake koje se daju detetu posebno u ranom detinjstvu su poruka odrasli% o

oekivanjima od deteta' Kultura igraaka je kultura odrasli%& a tek potom kultura

deteta' 4 igri dete delovanjem i akcijom odgovara na kulturne izazove i menja

kulturu& tako da se igra kao celina gradi na stalnoj integraciji individualnog i

kulturnog'

Igra je deo konteksta ivljenja deteta i deo iskustva deteta. 5vako dete ivi&

igra se u odreenom drutvenom, kulturnom i fzikom okruenju.

Kontekst !ivljenja sa svim svojim resursima kao celinom pru!a vi#e ili manje

mogunosti za igru i ima znaajan uticaj na ono to dete bira u igri. )gra

deteta se ne mo!e pripisati samo uzrastu deteta ili individualnosti deteta& ona se

razvija kao me.usobna interakcija deteta 66u66 i 66sa66 okru!enjem u kojem !ivi'

(aterijali& vrsta izikog okru!enja& vreme& odnosi sa drugima su integralni delovi

koji zajedno utiu na igru deteta' $renagla#avanje samo jednog dela celine& npr'

opremanje igrakama i materijalima za igru& doprinosi igri samo ukoliko odrasle

osobe i itavo okru!enje grade sa detetom odnos o%rabrenja& podr#ke& tolerancije na

gre#ke& spremnosti na rizike& originalnosti i naravno spremnosti na nered& galamu i

slobodu kako odrasli sagledavaju igru dece'

Dete u igri istra!uje materijale kojima je okru!eno i koji su mu dostupni' 4 igri

izra!ava i predstavlja svoja oseanja i misli& prera.uje doga.aje iz svog okru!enja&

kao #to su npr' ro.enje i smrt& dobro i zlo& mo i nemo' 4 igri razvija osetljivost za

sistem vrednosti drugi% i gradi svoj sistem vrednosti' Odrasli su u konkretnim

uslovima !ivota odgovorni za stvaranje mogunosti za nova iskustva deteta koja su

mu potrebna za igru' $odsticajno okru!enje za igru je svako !ivotno oku!enje deteta

koje kod deteta podstie istra!ivanje& #alje mu poruke pri%vatanja i sigurnosti i

doprinosi razvoju samostalnosti i kompetentnosti& pokazuje interesovanje i brine za

deju igru' bog stalne integracije svi% delova !ivotnog okru!enja i slo!enosti

nji%ovog odnosa& koji je vi#e od aktivnosti deteta ili pona#anja koje se spolja mo!e

;

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

4/21

pratiti& igra se mo!e razumeti samo poznavanjem i razumevanjem konkretnog

konteksta u kojem se razvija'

Odnos odraslih prema igri deteta' $itanje odnosa odrasli% prema igri detetavezuje se za pitanje razumevanja konteksta u kojem igra nastaje& pitanje interakcije

izme.u uesnika u igri i obezbe.ivanje uslova koji najbolje podr!avaju deju igru'

Odnos odrasli% prema igri dece predstavlja okvir koji utie na to kako e dete

do!iveti sebe u igri i kako i koliko e razvijati leksibilnost u igri' Kvalitet ovog

odnosa znaajniji je od npr' raspolo!ivosti razliitim igrakama' "erazumevanje

znaaja igre od strane odrasli% mo!e dovesti do di%otomije u pristupu igri:

Di%otomija rada i igre mogla bi se predstaviti kao di%otomija slobodei kontrole' $odr#ka slobodno izabranim aktivnostima u igri deteta

esto daje najbolje mogunosti za odrasle da doprinesu pro#irenju

deje igre' 4koliko odrasli smatraju da su za uspe% deteta u dru#tvu znaajnija

akademska postignua dece od igre& vi#e e biti cenjeno i pri%vaeno uenje

koje planiraju odrasli& a igra e se smatrati zabavom& odnosno manje va!nom'

4sled nerazumevanja potencijala igre odrasli stvaraju podvojenost izme.u

rada i igre& #to utie na nji%ovo smanjeno ukljuivanje i podr#ku igri' Decatako dobijaju poruku da je nji%ova slobodno izbrana igra manje va!na od

aktivnosti u kojima posreduju ili i% vode odrasli' )gra i rad ipak nisu tako

suprotstavljeni krajevi detetovog delanja' (ogui uzroci di%otomije su

svakako u implicitnom s%vatanju igre iz perspektive odrasli% kao preda%a&

odmora& rekreacije i re,produkcije& a ne iz perspektive deteta za koje je 66 igra

je nain postojanja, praxis i poesis deteta i u tome je sva njena ozbiljnost,

njena razvojna i kulturna vrednost'' /(arjanovi&*0

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

5/21

Di%otomija usluge i vaspitanja zasnovanog na igri nastaje kod

izjednaavanja institucionalni% oblika i programima za decu sa konceptom

usluge' Koncept usluge se vezuje za prepoznavanje potreba savremene

porodice i dru#tva za uslugom& ije su karakteristike unapred odre.en ispolja kontrolisan kvalitet& merljiv prema odre.enim is%odima' $riroda igre

je vi#e od kontrole kvaliteta i predvidljivi% procesa& odnosno vi#e od odnosa

korisnika i potro#aa usluge koji je u su#tini uvek unapred deinisan i

odre.en i vrednovan kroz produkt' )gra ima uvek vi#e od jednog znaenja&

vi#e aspekata pona#anja& mogunosti& neizvesnosti& nepredvidivosti& te#ko se

mo!e razumeti i kontolisati mimo procesa i konteksta u kojem nastaje'

Di%otomija brige za prava dece i odnosa zajednice prema igri nastaje u

raskoraku da se& sa jedne strane& promivi#u& razumeju i na.u primenu prava

dece u svakodnevnom !ivotu i vaspitanju i obrazovanju i& sa druge&

zapostavljanje resursa za igru i poveanje kontrole odrasli%' 4poredo sa

pokretanjem pitanja u #irem dru#tvenom okviru o pravima dece& izostaje

dru#tvena strategija brige o resursima za igru dece u nji%ovom okru!enju'

bog zabrinutosti odrasli% za bezbednost dece& postaju izra!enija ogranienja

kretanja i boravka dece na javnim prostorima za igru& tako da se postavlja

pitanje kako deca mogu razviti samostalnost i leksibilnost u svetu koji

pojaava kontrolu odrasli%'

a poku#aj re#avanja ovi% i drugi% di%otomija u odnosu prema igri kljuno je

stalno preispitivanje sopstveni% s%vatanja o detetu i igri& postavljanje pitanja

koja mogu da ukljue: Da li razumem aktivnosti dece u igri? ta su deci

izazovi u igri? Kako ja mogu doprineti toj aktivnosti? Koje resurse za igru

mogu obezbediti? ta je za mene vredno u igri? Kako svoje s%vatanje igre da

razmenim sa drugima? Da li su odrasli potrebni deci u igri?

Igra iz perspektive deteta

$rema lanu *9' Konvencije o pravima deteta& dete ima pravo da izrazi svoje poglede

i svoj stav prema pitanjima koja se na njega odnose' Deca se s%vataju kao dru#tvena

grupa koja zajedno sa odraslima uestvuje u dru#tvenom !ivotu u skladu sa svojim

2

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

6/21

pravima& potrebama i sposobnostima (e.utim& kada je igra u pitanju& de#ava se&

posebno u detetovim ranim godinama& da se ono uvek ne konsultuje' 4obiajena

praksa za odrasle je da posmatraju& prate igru dece a zatim interpretiraju deje

pona#anje u igri' 7o ne mora nu!no da se poklapa ili da predstavlja saznanja i

iskustvo deteta' (ogue je postojanje nesklada izme.u toga kako odrasli razume

situaciju i kako ona izgleda iz perspektive deteta' bog toga je va!no da odrasli budu

spremni da slu#aju i razgovaraju sa decom tako da prikupe #to vi#e pogleda i

mi#ljenja dece o igri' )stra!ivanja poput razgovora i otograisanje npr' mesta gde

dete voli da se igra ili omiljene igrake& partnera koje bira u igri /$avlovi

Areneselovi& )stra!ivanje studenata pedagogije BB u Aeogradu& 9>>0'3 otkrivaju

podatke o tome kako dete vidi sebe u igri& #ta vidi kao prioritete u igri& koje prostore

smatra va!nim& kako vidi svoj onos sa drugom decom u igri& tako da odrasli mogu

svoje delovanje da usklade sa onim #to deca istiu u igri' Ovakav pristup istra!ivanju

pri%vata dete kao kompetentno bie koje ima kapacitete da izrazi svoje mi#ljenje i

odluuje o pitanjima koje vidi kao va!ne za sebe' "eka istra!ivanja perspektive dece

/(o=les&9>>3 pokazuju da su za decu od ;,2 godina najva!nija druga deca u igri&

zatim igrake& a tek onda odrasli' Deca& prema istom istra!ivanju& do!ivljavaju

odrasle kao osobe koje prave veinu izbora u odnosu na nji%ovu igru /vreme& mesto&

izbor igraka''' 3& uz izuzetak da deca mogu odluivati o tome koje e igre igrati.Deca

u!ivaju u igri& ali !ele vi#e prava na izbor& posebno u igrama na otvorenom'

!rioriteti deteta u igri " karakteristike i funkcije igre. Cedan od va!ni% aspekata

igre odnosi se na to #to se u igri dete anga!uje kao celovito bie& pri emu integri#e

sve aspekte razvoja& sva pret%odna iskustva i saznanja' )gra omoguava detetu da isti

koncept koji poku#ava da razume& isprobava vi#e puta& da uve!bava u novim

kombinacijama' igri, deca stvaraju imaginarnusituacijuodre.enu ulogamai pravilima. 4 igri istovremeno postoji paradoks osloba.anja od svi% ogranienja i

pravila stvarnosti i& sa druge strane& postavljanje pravila u igri od strane njeni%

uesnika' Deca su svesna da pravila i uloge odr!avaju igru i ukoliko ne deluju u

skladu sa svojim ulogama igra e prestati.7o pokazuje da pona#nje dece u igri nije

sluajno& da su nji%ove akcije promi#ljene' )stra!ivanja /angston-(o=les&9>>3

pokazuju da npr' dvogodi#njaci u igri razvijaju #eme& obrasce pona#anja& kao #to su

kru!no kretanje& prevo!enje& spajanje& odvajanje predmeta& koji su podstaknuti

unutra#njom motivacijom i sopstvenim interesovanjem' Kada odrasli prepoznaju te

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

7/21

obrasce pona#anja koje deca razvijaju u igri mogu podr!ati i pro#iriti deju igru ili

podsticati decu da i% prenose na druge ativnosti koje nisu igra' "a primer& ako dete

esto prenosi materijale iz jednog dela prostora u drugi ili i% seli u druge prostore

mogue je da istra!uje ideju o udaljenosti& vremenu i masi' !eci je u igri potrebno

vreme da razviju i samostalno vebaju svoje ideje pre nego i%

kombinuju u sloenijim oblicima.Deca e tako.e u igri tra!iti druge koji su

zainteresovani za iste ili sline ideje' Odrasli bi trebalo da poka!u po#tovanje za

detetove ideje u igri i da pru!e podr#ku detetu tako #to e stalno poku#avati da

razumeju znaenja detetovi% radnji i prioriteta koje dete postavlja u igri'

Eazliiti prioriteti koje deca postavljaju u svojim akcijama na iluzornom planu igre&

utiu na karakteristike& vrste i unkciju igre' Oni mogu biti:

konstruisati i graditi& posebno kada se deci obezbedi nestrukturirani ipolustrukturirani materijal- kreirati& ure.ivavati male prostore za igru- igrati se stvarnim predmetima svakodnevne upotrebe- transportovati& prenositi- anga!ovati i pokretati celo telo- igrati se vodom& peskom& zemljom- stavljati u novi kontekst& ponovno igrati dru#tvene& kulturne vrednosti i doga.aje

kroz igru uloga- aktivno uestvovati u stvaranju& smi#ljanju prianju i predstavljanju-

biti kreativan& stvarati kada je ponu.en izbor razliiti% materijala- tra!iti& ukljuivati druge koji su spremni da pru!e podr#ku u kljunom momentuigre'

Funkcije igre i dobrobit za dete

toku igre deca su u akciji& akcijom u igri stiu va!na !ivotna iskustva. )gra je

slobodno i spontano anga!ovanje' !eca se dogovaraju i donose pravila kakoda se igraju i tako sauvaju igru- u igri ue da istra!uju i koriste predmete na

drugaiji nain i koriste sve svoje kompetencije' Deca samostalno odluuju o ulasku

u igru& igra je unutra#nje motivisana akivnost'!eca vebajuu igri raliite uloge'

Deca zami#ljaju i stvaraju nove kontekste u kojima igraju poznate doga.aje' 4 igri

deca stvaraju i re#avaju probleme' )gra doprinosi da deca koriste& menjaju i slave

ono #to znaju& u igri povezuju i rekonstrui#u pret%odna iskustva i znanja' !eca u

igri koordiniraju svoje ideje, oseanja i smisao odnosa sa svojom

porodicom, prijateljima i kulturom.' Deca u igri razvijaju samostalnost i

1

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

8/21

samokontrolu' 4 igri dete ui iz zajedniki% iskustava koje koristi u sopstvenoj

akciji' Deca razvijaju interakciju u igri kao okvir koji su izgradili zajednikim

pregovorima i nastoje da ga ouvaju i razviju'

Eazliite aktivnosti i unkcije igre u detetovom razvoju pokazuju da su svedimenzije razvoja kao #to su emocionalna& kognitivna& socijalna& psi%omotorna&

usko me.usobno povezaneu igri. Kontekst odrastanja deteta utie na to u kojoj

meri e dete imati mogunosti da koristi razliite unkcije igre' Odnos pri%vatanja&

sigurnosti i uva!avanja koji dete gradi saodraslima u neposrednom okru!enju

doprinosi da dete igru do!ivljava kao zadovoljstvo i lak#e se ukljuuje u igru sa

drugom decom'

Dobrobit za dete podazumeva da ono u igri osna!uje svoje iziko zdravlje& da je

zadovoljno& da se osea pri%vaeno& da u!iva poverenje& da je dinamino& da gradi

odnose& da je spremno na izazove' 4 skladu sa lanom "#. $onvencije

jedinjeni% nacija o pravima deteta u kojem se istie da deca imaju

pravo na najvii nivo zdravlja& igra prua mogunost da deca budu

iziki aktivna& da se igraju ono #to !ele& da pri tome uspostave vezu sa

drugima i da stiu raliita iskustva u svom okru!enju. Okruenje prua

jedinstvenu priliku detetu do oivisvoja iskustva kroz pokret i da seupozna sa se prirodnim i dru#tvenim svetom' &edostatak prilika za slobodnu

igru i kretanje& mo!e biti uzrok bolesti savremenog sveta kao #to su koronarna

bolest srca, gojaznost, %ipertenzija. 8eliki broj razliiti% istra!ivanja

/5mit%-(o=les&9>>3 pokazuju da deca tokom dana imaju sve manje iziki%

aktivnosti umerenog intenziteta i da veinu svog vremena provode u aktivnostima

niskog izikog intenziteta'

Festo su stavovi i s%vatanja odrasli% znaajniji od sprava& igraaka i materijala za

igru u okru!enju& posebno kada je re o situacijama kada dete %oe da rizikuje a one

ne predstavljaju stvarnu opasnost za dete' Odrasli koji su spremni da dozvole detetu

da pri%vata izazove i zainteresovani su za razliite ideje koje dete isprobava& zajedno

sa detetom ispituju mogunosti i ne !ure da unapred #tite dete' 7ime doprinose da

dete razvija samostalnost& spremnost na rizik& sposobnost da donosi odluke' 8ideo

zapisi praenja pona#anja dece u vrtiu pokazuju da deca imaju oseaj za granine

rizine situacije& npr' granine visine& brzine i da mogu da donose samostalno odluke

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

9/21

o za%tevima koje sebi postavljaju' Deca e graditi poverenje u sopstvene izike

sposobnosti samo ukoliko im odrasli omoguavaju da stiu iskustva u izazovnim

situacijma vodei naravno brigu o nji%ovoj bezbednosti' Deca u igri koncipiraju

svoje ideje na poznatom iskustvu i onome #to mogu isto koliko i na moguem& #to

podrazumeva rizik i neizvesnost' 5premnost na rizik i smi#ljanje razliiti% re#enja u

igri su osnova razvoja kapaciteta leksibilnosti'

8a!ne unkcije igre za dobrobit deteta odnose se na razvoj kapaciteta za istra!ivanje i

delovanje u promenjenim uslovima& izgra.ivanje linog i kulturnog identiteta&

razviajnje komunikacije i interakcije sa drugima i razvijanje ma#te i simbolikog

predstavljanja'

Istra!ivanje i re"konstrukcija u igri' 4 igri dete istra!uje domen mogueg u

odnosu na sebe& predmete& doga.aje u svom okru!enju i tako rekonstrui#e pret%odna

iskusutva& saznanja& naine delovanja i gradi nova' )stra!ivanje u igri omougava

detetu ne samo ispitivanje doga.aja& materijala& predmeta& i ovladavanje nainima

nji%ove upotrebe nego i stvaranje novog konteksta upotrebe i smi#ljanje alternativa

#ta sve oni mogu biti' bog toga su redeinisanje i rekonstrukcija pret%odnog

potencijala deteta i konstruisanje novog& unkcije istra!ivanja u igri'Dete istra!uje u igri na osnovu svoje ideje& koncepta koji je unutra#nje motivisan& a

ne na osnovu toga #ta ga privlai ili #ta opa!a u spoljnom svetu' Dete u igri istra!uje

kao istra!iva,naunik& ima potpunu slobodu da isproba svoja uverenja da je sve

mogue& ono integri#e antaziju i stvarnost' 4 pedagogiji Ee.o Gmilja istra!ivanje

dece u igri s%vataju kao integraciju rada i igre& sna i razuma& ma#te i argumentovanja&

antaziju ruku i uma& jedinstvo glave i tela'

4 igri deca koriste ma#tu& ponavljanja& prenagla#avanja& stvarala#tvo da istra!e #tasve predmeti ili materijali ne samojesu nego ita mogu biti' )stra!ivanje u igri nema

cilj postavljen sa strane niti unapred oekivane is%ode'4 igri ne postoji ispravno ili

pogre#no kori#enje i upotreba materijala i predmeta' 4 igri akcije deteta na predmetu

postaju predmet igranja& kroz ponavljanje& prenagla#avanje& variranje& pri emu se

dete mnogo vi#e oslanja na komunikaciju unutra#nji% stanja nego na nain

spolja#njeg predstavljanja'

0

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

10/21

Aeba za najranija istra!ivanja u igri koristi svoje ruke i noge koji su pokretne i

savitljive& prste koje mo!e da kontroli#e& prstima ruku mo!e da do%vati prste na

nogama& #aku i stopalo mo!e da stavi u usta' 4 svojim istra!ivanjima neke bebe su

vi#e orijentisane na predmete i odnose me.u njima dok su druge usmerene na ljude'

Aeba e se igrati predmetima i koristiti i% na slian nain na koji to ine odrasli u

njenom okru!enju' Aeba istra!uje #ta predmeti jesu i #ta ine kao i odnose me.u

njima tako #to i% ispu#ta i baca& vue i% & otvara i zatvara& stavlja jedan u drugi''''

Obrasce istra!ivanja beba ponavlja& varira& tako da oni postaju predmet igranja' 4

kasnijem uzrastu deca aktivnostima u istra!ivanju odnosa izme.u predmeta& kao #to

su lupanje& bacanje& ispu#tanje& kotrljanje& guranje& uklapanje& manipulisanje

predmetima na nain koji nije uobiajen& otkrivaju smisao& bave se razumevanjem

pojmovai projektuju i% u nove& zami#ljene situacije'

#ra$enje identiteta u igri' Kroz igru dete upoznaje sebe& ono je u igri

manje zaokupljeno akcijama usmerenim na predmete& a vi#e potvr.ivanjem sebe

kroz sopstvene akcije' 4 igri se dete identiikuje sa razliitim ulogama i pravi i

prepoznaje razlike u odnosu na sebe' )gra na najbolji nain doprinosi da dete

izgra.uje svoj lini i kulturni identitet tako #to u igri dete gradi sliku o sebi kao

samostalnom& monom i kompetentnom biu& razvija samopo#tovanje& samokontrolunad svojim emocijama i aktivnostima i do!ivljava sebe kao uspe#no u gra.enju

odnosa sa drugima'

Osetljivost i pri%vatanje odrasli% ima va!nu unkciju u izgra.ivanju identiteta

deteta u igri' ajednika igra deteta sa bliskim odraslima u ranom periodu je va!an

potencijal slo!enosti igre deteta i socijalni% odnosa u igri u kasnijem periodu' 4

najranijim igrama sa roditeljima bebe izgra.uju svest o sebi kao biima koja su

zanimljiva drugima& zaslu!uju pa!nju i mogu biti partneri u zajednikoj igri'Dvogodi#njaci menjaju u igri uobiajeni poredak i odnose& prenagla#vaju neke

akcije& stalno menjaju radnju i tako upoznaju i testiraju svoje moi'

Deca u igri& kroz ulogu& prave releksiju na ono #to su do!ivela& ono za #ta su

zainteresovana&ono to oni znaju i ele da saznaju ili da razumeju iz

domena odnosa me.u ljudima' $roz igru, deca istrauju, izraavaju i

predstavljaju emocije& igra je poimanje& predstavljanje i uobliavanje& trenutak

distanciranja i uvida u emocije /(arjanovi&*0123' 4 igri deca pronalaze medij

*>

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

11/21

samoizra!avanja kroz koji izr!avaju svoje stra%ove& misli& brige u odnosu na situacije

nad kojima nemaju kontrolu u stvarnosti i na taj nain razvijaju pouzdanje u

sposobnost kontrole nad stresnim situacijama. 4 sociodramskoj igri dete

istovremeno ostvaruje ulogu i uspostavlja kontrolu nad pona#anjem kojim ostvaruje

ulogu' Eazdvajanje pona#anja od obrasca kontrole pona#anja predstavlja poetak

razvoja releksije koja je osnova moralnog rasu.ivanja i delovanja deteta'

Odrasli imaju kljunu ulogu u daljem razvijanju releksije deteta na emocije i

pona#anje u ulozi' Fetvorogodi#njaci i petogodi#njaci esto biraju da igraju uloge

udovi#ta ili dru#tveno nepri%vatljivi% likova& ili tema kao #to su oru!je& rat& smrt&

razaranja sa kojima se suoavaju preko medija ili u stvarnosti' Odnos prema ovakvim

igrama odre.en je vrednostima kulture u kojoj deca !ive i modelima pona#anjaodrasli%' $adaje odrasli model tolerancije onda se deca ue toleranciji

prema drugima, pregovaranju, me.usobnom slu#anju& empatiji& razmatranju

posledica akcije' $onavljanje stereotipa& predrasuda u igri& ili identiikovanje sa

lo#im junacima odrasli mogu problematizovati sa decom kroz dijalog& tako da

ulogu moi nad prevedu u ulogu moi sa drugima' $ada odrasli

razgovaraju sa decomu igri o nji%ovim oseanjima i pri%vataju i% kao

sposobne da razumeju slo!ene odnose& oni poma!u deci da razumeju sebe i tako seuspe#nije ukljue u igru kao partneri sa drugom decom' Dijalog ukljuuje i

objanjenja& komentare& oseanja iz pozicije dece' Eazgovor o igraima koji su

povre.eni u igri& o onima koji ine prekr#aje ili naru#avaju dru#tvena pravila& poma!e

deci da se ukljue u dono#enje odluka i razviju strategije u kontekstu igre kao #to su

razumevanje oseanja i pona#anja drugi%& iniciranje kontakata& postizanje

dogovora& odbijanje ili pri%vatanje pregovora'

'edna od (unkcijaigre sa pravilima u izgr.ivanju ideniteta odnosi se na to #todeca ue da po#tuju rituale& postavljaju i po#tuju pravila i konvencije i tako

razvijaju sposobnosti zajednikog !ivljenja sa drugima' Deca u igri sa pravilima

otkrivaju zami#ljenu siuaciju za koju va!e pravila i dogovori' )gre sa pravilima deca

razvijaju tako #to najpre igraju otvorene zami#ljene situacije u kojima otkrivaju

skrivena pravila& a kasnije igraju igre kao zami#ljene situacije sa gotovim& unapred

saznatim pravilima koje pri%vataju da po#tuju kako bi ouvali igru'

**

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

12/21

7radicionalne deje igre& kao deo kulture odre.eni% grupa doprinose izgra.ivanju

kulturnog identiteta dece' One poma!u deci da u igri i kroz igru razumeju

kontinuitet i tradiciju u kulturi& kulturni kontekst u kojem su nastale i da pri%vataju

odre.ene kulturne vrednosti' Odrasli mogu pomoi deci da razumeju kontekst

nastanka tradicionalne igre& jer tako deca upoznaju nain na koji su igre nastale u

odre.enoj kulturi kao i to kako se prenose kroz razliite generacije'

#omunikacija i interakcija u igri. )gra poma!e deci da grade i razra.uju razlite

naine komunikacije i zajednikog delovanja u kontekstu igre' )gra je okvir iz kojeg

deca na najadekvatniji nain ue saradnju i razmenu& jer se radi o okviru delovanja

koji su deca izabrala i koji oni zajedno podr!avaju' Kroz komunikaciju i interakciju uigri deca razvijaju sposobnosti da razmenjuju ideje& komentare& instrukcije ili

za%teve& odnosno sposobnosti da zajedno deluju' Komentari o akcijama& nu.enje

alteranativa& davanje ideja& deca koriste da u igri razviju dijalog' (e.utim& ukoliko

je nji%ova komunikacija istovremeno deo sekvenci zajednikog delovanja u igri& igra

ima vi#e #anse da du!e traje& da se pro#iri' Igra postajevie interaktivna, vie

izazovnai potencijalnodonosi vi#e zadovoljstva uesnicima kada oni izgrade

sekvence uzajamnog delovanja.Deca e imati du!e i ma#tovitije sekvence

zajednikog delovanja u igri ako dobro poznaju jedni druge i igraju se u

oputenoj atmoseri.

Aebe odma% posle ro.enja pokazuju da razlikuju ljudski glas od drugi% zvukova i

da za ljudski glas imaju vi#e interesovanja' $oeci zajednikog igranja odraslog i

bebe kao #to su podr!avanje bebe proizvodei zvuke koje ona proizvodi& igranje sa

bebom u naruju& obraanje bebi visokim glasom& savijanje bebini% nogu napred

nazad& ine bebu uesnikom koji u!iva u predstavi odraslog' 4 drugoj polovini prvegodine bebe u!ivaju u igri sme#ni% lica sa odraslima' Kada poznaju roditeljsko

lice bebe se zabavljaju kada se to lice menja& kao i kada u igri skrivalica povremeno

nestaje i ponovo se pojavljuje' $reovla.ujui oblici komunikacije u igri su jo# uvek

sa roditeljima i bliskim odraslima'

Deca ulaze u interakciju sa drugom decom i razvijaju igru kada su u sigurnom

okru!enju& u blizini poznati% osoba' Ona poinju interakciju kroz kopiranje drugog

ili nameru da ga podue rukovanju igrakom& da razmenjuju i tako se zajedno igraju

i ue' Eazmena znaenja u igri mo!e poeti od borbe za isti predmet& razmene

*9

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

13/21

predmeta& kopiranje akcija& zamene uloga& ponavljanje radnji' 4 komunikaciji sa

drugom decom u igri deca mogu otkriti nove te%nike re#avanja problema kojima

pret%odno nisu vladali' 4 drugoj godini se pojavljuju igre pretvaranja kao prelaz sa

praktinog plana igre na simboliki& tako da deca sve vi#e komunikaciraju iz

zami#ljenog konteksta igre' Odnose sa vrnjacima u igri & kod starije dece sve

vi#e karakterie visoki nivo reciprociteta' Eazmenom znaenja u igri deca

prave releksiju na ono #to znaju& kako to znaju i #ta !ele da slede u odnosu na to'

"a taj nain razvijaju metakognitivne sposobnosti koje se odnose na svest o

sopstvenom mi#ljenju& iskustvu& oseanjima& akcijama'

Odrasli koji podstiu decu da igraju kooperativne igre doprinee da deca u igri

zajedniki donose odluke& razvijaju odnose saradnje i ravnopravnoti& smanjujuagresiju& ue i vebaju pozitivna drutvena ponaanja.

$odr#kom interakcijimeu decom u igri odrasli poma!e da oni ue o sebi i

jedni o drugima' Odrasli mo!e podsticati nji%ovo zajedniko plniranje u igri&

zajedniko re#avanje konlikta& razmatranje autentini% re#enja i alternativa' 8rlo je

va!na procena vremena trajanja intervencije odraslog u interakciji dece u igri

tako da ona ne ometa ili neprekida deju igru'

$tvaranje simbola u igri.Igra kao transformacija, mata' 7okom druge godine

deca se u igri kreu od opona#anja ka pretvaranju odnosno poistoveivanju i

pri%vatanju uloga')zgra.ivanje simbola se sve vi#e razvija u igri kao sposobnost da

svoje iskustvo formulie kao neto zamiljeno i da svoj aktivitet podredi unutranjoj

slici i ideji/(arjanovi&*0123

5imbolizovanje najpre ukljuuje simbolizovanje sopstveni% akcija /pije iz #olje,

igrake3& zatim predmeta /pije iz kocke3& delova radnji drugi% ljudi /odlazak ukupovinu& kod rizera& u #kolu''3 zatim sekvence dvostruke simbolizacije /li#e kao

stoljnjak& listovi kao tacne3' 5imbolizacije u igri su sve kompleksinije' Deca polaze

od imitacije ili reprodukovanja pokreta kao odgovora na neposredan do!ivljaj' 4

odlo!enoj imitaciji dvogodi#njaci podra!avaju radnje koje nisu trenutno vidljive& & a

#to su pret%odno radili odrasli ili druga deca' 4 njima deca kreu od opona#anja ka

pretvaranju odnosno poistoveivanju i pri%vatanju uloga& ka tome da igraju nekoliko

uloga istovremeno'

*;

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

14/21

4 simbolikoj igri dete postupke i predmete zamenjuje za simbole' $ri tome koristi

razliite orme izra!avanja kao #to su preru#avanje& pretvaranje& crtanje& pravljenje

modela& ples& razgovor' 5ve simbolike orme u igri predstavljaju vezu izme.u realne

radnje& neposredne praktine akcije u igri i razvijanja unutra#nji%& zami#ljeni% ideja i

koncepata' 5vojim idejama i konceptima dete gradi znaenje za stvari u igri& koje se

polako odvaja od stvari na koje se odnosi /kocka je auto zatim samo rei brm'''brm'''3

ali se ne odvaja od realne radnje na koju se odnosi /voziti auto3' Odnos realne radnje i

znaenja u simbolikoj igri dete zamenjuje tako #to je najpre dominantna radnja iz

koje nastaje znaenje /pomera ruke i noge kao da upravlja autom3& a u kasnijem

periodu dominira znaenje tako da se radnja obavlja radi znaenja /pomera prste kao

da se auto kree3' Kretanjem od dominacije radnje ka dominaciji smisla i znaenja u

igri dete razvija simbole'

$odr#ka odrasli% u simbolikoj igri vezana je za obezbe.ivanje vremena koje je deci

potrebno za igru& obezbe.ivenje materijala i prostora tako da deca mogu ponovljati i

dalje istra!ivati koristei razliite medije u istom igrovnom kontekstu'

5imboliki izrazi pred#olskog deteta su vrlo raznovrsni' Ee.o pedagogija vidi dete sa

sto jezika izra!avanja& stotinu nina igranja& govorenja& slu#anja' $roblem mo!e

nastati ako se odrali usmere na jedan stereotip koji oni pri%vataju kao simbolikiizraz & a oduzmu detetu ili ne podstiu ostali% devedeset devet'

Kod etvorogodi#njaka i pegodi#njaka se razvija sve vea tajanstvenost igrovni%

simbola i sve vea neprozirnost priode iluzornog plana u igri za posmatrae sa

strane& kojima sve mo!e izgledati #ematizovano i pojednostavljeno' 4 osnovi igre je

metakomunikacija unutra#nji% stanja& tako da igra nije podjednako uzbudljiva&

zanimljiva i nema isto znaenje za publiku koliko za uesnike'

Otvorenost ideja odrasli%& sloboda kreativnosti& imaginacije& evaluacija do!ivljenog i

saznatog& doprinose da odrasli osete zadvoljstvo i vrednost u igri deteta i na taj nain

najvi#e doprinose igri'

Kratak pregled strategija podrke odraslih igri i u i gri

Organizacija okruenja, materijala i vremena za igru.)gru sagledavamo i kroz

mesto za igru kao #to su npr' igrali#te& kutak za igru& pripremljen teren za igru'

*@

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

15/21

Okru!enje u kojima se odvija igra je deo konteksta !ivljenja svakog deteta' 4

svom !ivotnom okru!nju starija deca e sa drugom decom ili sama poku#ati da

organizuju prostor za igru' 4koliko ne postoje gotove sprave i igrake oni svoju

igru razvijaju preko prirodni% & kao #to su staze, breuljci& drvee& i tako

poveavaju mogunosti za matovitu i istraivakuigru'

Odrasli imaju kljunu ulogu u obezbe.ivanju okru!enja u kojem se dete osea

sigurno& pri%vaeno i koje detetu omoguava sticanje razliiti% iskustava u igri'

Odrasli utie na kreiranje konteksta u kojem dete do!ivljava sebe kao vredno i ima

slobodu i samostalnost da istra!uje u igri' Odrasli su odgovorni za bezbednost

okru!enja iza izbor materijala, na osnovu nji%ovog poznavanja razvoja

deteta i deji% individualni% interesovanja i sposobnosti 4 pru!anjupodr#ke dejoj igri va!no je da odrasli obezbede raznovrsne materijale& prirodne&

igrovne& materijale svakodnevne upotrebe ili produkte kulture'

$ret%odno smo naveli da se beba najpre igra svojim rukama i nogama' 4 odnosu na

ruke i noge odlika igraaka na ranom uzrastu treba da je upravo to: meke su &

savitljive& vi#edelne kao prsti da se uklapaju na razliite naine & pogodne za

stavljanje u usta& tako da se mogu sisati i !vakati' 4 drugoj polovini prve godine

igrakama& kao #to su lopte& zvona& obrui& zveke& beba povezuje ula vida i uladodira& npr' ruku koju beba pru!a ispred tela %vata igraku a zatim je %vata i drugom

rukom' $ogodne su kutije& igrake za uklapanje& re.anje poput prstenova na stalak&

voda& tvrde slikovnice& igrake za kadu& kutije& ka#ike' a igrake je va!no da su

bezbedne& imaju uglavnom kru!ni oblik& mekou' Ovakve igrake su deo detetove

!ivotne sredine& uglavnom su izbor odrasli%' "ain nji%ovog kori#enja beba ui od

bliski% osoba u svom okru!enju' a bebu je va!no u prvoj godini !ivota u igri

zajedniko bavljenje istra!ivanjem igraaka ili drugi% materijala sa odraslom osobom'4 drugoj godini igrake za dete postaju vi#e od oru.a za ispitivanje& postaju simbol'

Dete sve vi#e igraku koristi u igri u skladu sa dru#tvenom i izikom unkcijom koju

ima& odnosno koristi predmete onakvim kakvi oni jesu' Kada igraku koristi na

uobiajen nain dete pravi pojednostavljenu reprezentaciju& npr' lutku stavlja u

krevetac& teleon igraku koristi za razgovor& ''' bog toga je va!no da im odrasli

obezbede igrake koje su na neki nain modeli realni% predmeta& odnosno

predstavljju predmete onakvima kakvi jesu ili realne predmete kojima se ono mo!eigrati& a da ne predstavljaju opasnost u igri /ka#ike& la#ice''3 Dete poinje da se igra

*2

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

16/21

dvema ili vi#e igrakama istovremeno' Od druge do etvrte godine deca postaju sve

vi#e zainteresovana ne samo za igrake nego i za scenario& igrovni prostor uz koji

igrake idu'

(aterijali koji najvi#e podr!avaju deju simboliku& stvaralaku igru sunestrukturirani materijali& kao #to su kartoni& papiri& olije& tkanine kao i

polustrukturirani materijali& jer nemaju unapred odre.enu unkciju a imaju iroki

raspon razliiti% tekstura, boja, oblika i veliina. )grake od prirodni%

materijala nestruktuirani prirodni materijali /li#e& voda& pesak& zemlja3 daju

bogatiji izvor senzorni% in(ormacija. Odrasli treba da uine dostupnim

deci materijale za igru tako da oni mogu da prave izbor resursa koji

najbolje odgovaraju prioritetima nji%ove igre'nji%ovim' nainu na kojimaterijale za igru ine dostupnim deci odrasli pokazuju koliko podravaju ili

spreavaju igru' $rimerenost materijala uzrastu deteta se odnosi na to da dete

mo!e njima vladati& podii i%& uzeti u ruke& poneti i igrati se bezbedno(aterijali za

igru tako.e treba da odra!avaju kulturne raznolikosti'7o je posebno va!no za

decu iz manjinski% grupa koja u nekim situacijma mogu biti iskljuena ili izolovana'

(aterijali kulturni% raznolikosti kod nji% doprinose da izra!avaju vrednosti i

pona#anje u skladu sa kulturom kojoj pripadaju& da pomou ti% materijala gradeodnose sa drugom decom i do!ivljvljju sebe kao pri%vaene u oviru druge kulture'

$njige, igrake& posteri za decu& treba da pru!aju pozitivnu sliku u odnosu

na pol, rasu,invalidnosti. &a taj nain, deca mogu istra!iti vrednosti kao

to su pravda& individualna i kulturna raznolikost'

)skljuivi izbori i organizacija igara na otvorenom kao i u zatvorenom protoru& od

strane odrasli% mogu ograniiti deje kapacitete za igru. )drasli bi trebalo da

obezbede dovoljno vremena deci za igru kao i nji%ovu kontrolu nad sopstvenomigrom , o tome koliko e igra trajati i kada e biti prekinuta'Ostavljanje dovoljno

vremena deci u igri je kljuni elemenat za ma#tovitost i igru& iako ponekad odraslima

to mo!e izgledati kao gubljenje vremena' Detetu je potrebno vreme za razmi#ljnje o

igri& potrebna im je pauza u aktivnostima dok ne poku#aju novu alternativu' !eca

planiraju, raspravljaju o idejama, trae pomo, doivljavaj neuspe%,

prave pauze, i onda pokuavaju iz razliiti% reenja da isprobaju

zam#ljeno'

*

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

17/21

%loge odraslih u igri. loge odrasli% u dejoj igri su brojne i zavise od

spremnosti odrasli% da razumeju dete i igru& razliiti% strategija koje koriste u igri

sa decom i nji%ove ostljivosti u primeni ti% strategija' loga odrasli% u igrije

kompleksna, jer tra!i od odrasleosobe da razvije repertoar odgovora&autentini% za svaku pojedinanu situaciju igre, u skladu sa detetom i

okru!enjem u kojem se nalazi' Dakle& uloge odrasli% su uvek kontekstualno

primerene' 4loge odrasli% u igri mogu da ukljuujuueeu igri, posmatranje

dece u igri, slu#anje dece 66u66 i 66o66 igri& konsultacije sa decom u odabiru

materijala i resursa i planiranje igre. 4 osnovi svi% uloga odrasli% je stvaranje

iziki sigurnog konteksta za igru u kojem se dete osea zadovoljno& sigurno i

aktivno& razvija oseaj da je igra vredna& razvija slobodu i samostalnost i gradiodnose sa drugima'

Posmatranje% sluanje% dijalog& *osmatranje deje igre pru!a

odraslom in(ormacije o dejim interesovanjima, to mo!e biti dobar

vodi za obezbe.ivanje resursa za okolinu i ukljuivanje odrasli% kojima

e se podravati igra.$odaci posmatranja omoguavavaju odraslom da

produbljuje svoje razumevanje dece kao uesnika u igri& odnosno aktivnosti

koje za nji% imaju smisla& da prati nji%ov razvoj& vreme koje posveuju igri&

materijalima i partnerima koje biraju u igri& naine izra!avanja i komunikacije

u igri'

*rilikom posmatranja, odrasli bi trebalo da poku#aju da u.u u

poziciju deteta i zapitaju se kako igra izgleda iz perspektive deteta')normacije

koje prikuplja u igri treba da budu jasne i dalje releksivno tumaene& u smislu

da odraslom koriste za dalje preispitivanje i razmi#anje o tome na koji nain

podr!ati igru deteta' Eazmena podataka sa drugim posmatraima poblj#ava uvid

i razumevanje deteta i igre'

apa!anja i zakljuci odrasli% u igri treba diskutovati sa detetom &

roditeljima dece ukoliko se radi o praktiarima u institucionalnim uslovima ili

onima koji su odgovorni za dru#tvenu brigu o deci & jer svako od nji% unosi

svoje jedinstvene uvide o igri. 4 novozelandskom kurikulumu 7%e H%ariki&

npr' odrasli koriste deje prie o nji%ovoj igri kao osnovu za diskusiju i

evaluaciju' "a osnovu lana *9' $onvencije jedinjeni% nacija o

*1

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

18/21

pravima deteta& detetu su potrebne odrasle osobe koje stvaraju

uslove i promovi#u procese kojimaosnauju decu da izraavaju

poglede, da budu konsultovana i da donose odlukeo svojoj igri'

$ri%vatanje i uva!avanje kapaciteta deteta da odluuje o pitanjima koja seodnose na igru podrazumeva odraslu osobu koja je spremna da slu#a& da ui od

i sa detetom& kako bi razumela njegovo gledi#te& da je spremna da

preispitujesvoje stavove& miljenja i reenja koja predvia za

dete.

4 dijalogu deca ue da opisuju situacije, tumae svoje ponaanje i

pona#anje drugi%& tumae pojave i doga.aje, predvi.aju akcije i izraze

svoje oseanje i stavove.Iutentini razgovori se pokreu u igri& onda kadaimaju smisla za dete i odraslog zajedno& tako da u njima ne dominira odrasli

davanjem preporuka i saveta iz pozicije moi& nego su vo.eni zajednikom

te!njom odraslog i deteta da se razumeju na osnovu zajedniki% iskustava

u igri' Odrasli koji vodi dijalog kroz podelu moi sa decom treba da je

istinski zainteresovan za deje misli i ideje, da im ostavlja dovoljno

vremena da pokrenu razgovor i izbegava zatvorena, test pitanja

koja su usmerena na fksirane i unapred poznate odgovore.

'artnersko uklju(ivanje odraslih u igru' 5u#tinsko pitanje

ukuljuivanja kao partnera u igru dece jeste da odrasli zna kada%kako i zato

e postati deo akcije deteta u igri' Iako iziko okruenje treba da bude

bezbedno i bez neoekivani% opasnosti odrasli treba da ponudi detetu

mogunost da istra!uje i odgovara na izazove' 4koliko odrasli s%vata dete kao

nekompetentno& ono kojem je potrebna za#tita od izazova to e uticati na

njegova oekivanja od deteta u igri kao i ote!avati njegovu ulogu partnera' Ono

#to odrasla osoba mo!e kao partner obzbediti detetu u igri jeste bezbedna

neizvesnost' 7o je ne samo bezbedno okru!enje za dete nego i za#tita deteta u

igri od apsolutni% i neprikosnoveni% stavova i znanja odraslog' 4koliko je

odrasli tolerantan prema neizvesnosti u igri kod deteta e podstai niz

kreativni% ideja i re#enja' Ono #to odrasli kao partner mo!e u igri da uini za

bezbednu neizvsnost jeste da prepusti i uva!i kreativnost i kontrolu detetu u

igri' "a vrlo ranom uzrastu bebe istra!uju svoje telo& zatim okolinu kroz igru'

*

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

19/21

Osetljiva odrasla osoba e odgovoriti i mo!e se ukljuiti u igru& kao 66ogledalo66

deteta& ponavljajui gestove deteta& zvuke& tao da stvara sin%roniju sa detetom'

)dgovori na detetove emocionalne reakcije u igri, kao to su

sme%& pla& su osnov emocionalne razmene i odnosa koji se na

njima grade /pri%vatanje& saradnja& interakcija3' situacijama& kada su

pozvani od dece da se ukljue u igru odrasli moraju biti na

raspolaganju da se pridrue u ulozi igraa, kada su npr' pozvanida

preuzmu ulogu pacijenta u bolnici. drugim sluajevima

odrasla osoba moe da odlui da se igra zajedno sa decom u

situacijama kao #to su slikanje, crtanje, modelovanje,konstruisanjeuz

nadu da e biti uvueniu razgovor i igru. Deca su aktivna u

tra!enju podrke u igri kada im je potrebna' Deca mogu vrlo brzo

odbiti podrku odraslog kada gube oseaj kontroleu igri i to je znak

odrasloj osobi da je podr#ka prenagljena. 5tereotipi odrasli% ili neprikladna

podr#ka i uestvovanje u igri dovode do nestajanja igrovne situacije'

$artnersko uestvovanje& a ne nametanje sopstveni% ciljeva odrasli% u igri&

o%rabruju i podstiu dete da istra!uje& produ!i igru& kreativno re#ava probleme&

da ui iz svoji% poku#aja& i dogovara re#enje sa drugim uesnicima igre'

"eukljuivanje u deju igru jednako #teti igri koliko i pedagogizacija igre od

strane odrasli%' 4verenja odrasli% da je potrebno pripremiti materijale i sredinu

i povui se sa strane bez ukljuivanja u igru spreavaju odrasle da u potpunosti

podr!e dete u igri' 4 tom sluaju igre dece traju krae& a deca nemaju stvarni

do!ivljaj da rade ne#to vredno u igri' $reterano ukljuivanje u igru dece& u

smislu pretvaranja igre u obrazovne aktivnosti koje je osmislila odrasla osoba

prema svojim ciljevima i u kojima nije uvek zagarantovan dobrovoljni

pristanak deteta #teti dejoj igri& izgra.ivanju poverenja deteta u svoje

sposobnosti da odluuje i predla!e' Iko odrasla osoba odluuje kroz obrazovnu

aktivnost o tome #ta e se igrati& koje materijale e koristiti i #ta e se postii

dete je dvostruko onemogueno& jer ne uestvuje u dono#enju odluke& a

istovremeno gubi oseaj kontrole i razvija zavisnost od odrasli% nasuprot

autonomiji i samostalnosti' +toga, odrasli mora biti najpre pa!ljivi

posmatra& a zatim aktivni sa,uesnik& partner u igri& koji poku#ava da uje

dete i razume poziciju deteta& poku#ava da razume #ta deca rade i #ta %oe'

*0

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

20/21

Odrasli koji se ukljuuje u igru, mo!e biti model deci i ne%otice

prenositi sopstvene vrednosti, pravila i obiaje na decu. &a

primer, ako odrasli decu iz neke grupe tretiraju drugaije od

ostale dece ili odrasli%, deca e uiti da svojim vrnjacima odgovorena isti nain.Odrasli kao model u igri mo!e podsticati decu da razvijaju

sposobnosti pregovaranja& odluivanja i re#avanja konlikta'

'odrka de(joj igri kao kontinuirana aktivnost drutvene

zajednice& Kako bi se deci osiguralo pravo na igru potrebna je stalna aktivnost

porodice& oni% koji se bave institucionalnim vaspitanjem i obrazovanjem

pred#kolske dece& lokalni% vlasti i #ire dru#tvene zajednice i preispitivanje

nji%ovi% s%vatanja i odnosa prema igri dece' Eazvijanje i osna!ivanje pristupa

dru#tvene zajednice kojim se promovi#e igra kao razvoj ljudskog kapaciteta

leksibilnosti je kontinuirana& stalna aktivnost svi% dru#tveni% grupa' 8ano je

dasviuesnici dru#tvene zajednice pokrenu dijalog u ciljudaljeg razvoja

odnosa prema igri dece i zajednikog razumevanja& jer svako od nji% u

dijalog unosi svoj aspekt s%vatanja i odnosa prema igri' Gekti dijaloga e biti

konkretne akcije od koji% neke mogu ukljuivljti sledee ideje:

$odr!ati istra!ivanja igre iz perspektive deteta i nji%ovi% iskustava u igri u

razliitom kontekstu /porodinom& institucionalnom''3

$raktiari koji se bave vaspitanjem i obrazovanjem pred#kolske dece

trebalo bi da budu podr!ani u nastojanju da istra!uju deju igru u

kontekstu svoje prakse kao i da budu aktivno ukljueni kao

istraivai u projektenauni%,istra!ivaki% institucija.

okalne sredine& osnivai razliiti% institucija za decu bi trebalo da

sagledaju svoje resurse za igru i mogunosti nji%ovog kori#enja

$romovisanje promene odnosa prema stvaralakom potencijalu igre od

strane nosilaca javni% politika mo!e uticati na promenu odnosa prema

prostorima za igru dece ili ponudu igraaka na tr!i#tu /npr'iza porasta

trenda obrazovni% igraaka& ili slikovnica i knjiga za decu u obliku

skica& #ema& umesto stvarni% pria koje nada%njuju ma#tu dece& javlja se

s%vatanje igre kao zabave- otvaranje igraonica kao komercijalni%&

#ablonizovani% prostora igre dece3'

9>

8/11/2019 Igra u Ranom Detinjstvu

21/21

)gra je pravo deteta s obzirom na unkcije koje ima u njegovom razvoju i

dobrobiti' Deca imaju pravo na igru& iz toga sledi da imaju pravo na prostore za igru i

sve druge resurse& jer u protivnom pravo na igru ne bi imalo smisla' $ri%vatanje igre

kao prava& prevazilazi pitanje prirode deteta i dijaloga samo odrasli% bliski% detetu i

proesionalaca koje se prirodom deteta bave' $ravo deteta na igru je pitanje dijaloga

i odgovornosti itave dru#tvene zajednice'