Agresija kao destrukcija i kreacija -...

Agresija kao destrukcija i kreacija Teorijski seminari i predavanja

Geštalt Studija za edukaciju

Gordana Mićović i Ivana Vidaković

30. i 31.maj 2015., Beograd

Sadržaj

• Pojam Agresije u različitim psihološkim teorijama i Gestalt terapiji

• Fenomenologija pojma

• Razvojne faze

• Agresija kroz Teoriju Selfa i Ciklus kontakta

• Agresija i prihopatologija

• Agresija u terapijskom kontekstu, fenomenologija klijenta i terapeuta

POJAM AGRESIVNOSTI

Pojam agresivnosti

Od latinske reči AGGREDIOR= koraknut ka, zakoračiti, bliže prići ili iznenada napasti,

nasrnuti.

Psihološke teorije agresivnosti

Psihološke teorije agresivnosti

• Tri osnovna gledišta: 1. Agresivno ponašanje se nasleđuje

• Psihoanalitičke teorije: – Frojd – izvor agresivnost u analnoj fazi i u instiktu smrti i života – Melani Klajn- agresivnost postoji još od rođenja; sukob između ljubavi i

mržnje. – Vinikot

2. Agresivno ponašanje se stiče pod uticajem sredine (učenje) • Bihejviorističke teorije: Bandura, Dolard..

3. Agresivnost se javlja kao reakcija na frustraciju (interakcija između sredine i individue) • Humanističke teorije: Maslov, Perls • Istraživanja: rana somatosenzorna deprivacija

Fiziološke osnove agresivnosti

• Dva neurološka sistema u pozadini različitih oblika agresivnog ponašanja:

– Apetitivni sistem (ofenzivno-agresivno ponašanje)-

usmeravanje ponašanja na objekte koji treba da zadovolje primarne nagonske potrebe

• Predatorska, kompetitivna, teritorijalna i seksualna agresivnost

– Averzivni sisitem (defanzivno-agresivno ponašanje)- usmeravanje ponašanja na uklanjanje opasnosti ili neprijatnosti

• Odbrambena i iritativna agresivnost

Psihoanalitičke teorije: VINIKOTOVA TEORIJA AGRESIVNOSTI

• Prvi oblici

agresivnosti vidljivi još dok je beba u stomaku majke.

• Na početku života agresivnost je neodvojiva od aktivnosti.

• Razvoj dva oblika ispoljavanja agresivnosti preko dve osnovne aktivnosti bebe: – Aktivnosti vezane za kretanje udova (primitivna pokretljivost)

=> iskustvo susreta sa okolinom i sa samim sobom => kod odraslog se ogleda u vidu diferenciranje osobe u odnosu na sredinu.

– Aktivnosti vezane za sisanje (primitivna ljubav) => iskustvo života u društvenoj zajednici => kod odraslog se ogleda u vidu ljubavi, brige, uvažavanja, erotske želje, međuzavisnosti.

– Rezultat: SUBJEKT KOJI POSTAJE KROZ NAGONSKO ISKUSTVO – Zdrav razvoj: OPTIMALNA FRUSTRACIJA

Psihoanalitičke teorije:

VINIKOTOVA TEORIJA AGRESIVNOSTI

POJAM AGRESIVNOSTI U GEŠTALT TERAPIJI

„POSEGNUTI ZA“ kontaktom sa sredinom

Agresivnost: organizam-sredina

• Zdrava, biološka i neophodna funkcija nužna za život, ljubav i produktivnost.

• Razmatra pitanja agresivnost i destrukcije kroz nagon gladi. • Biološki predstavnik agresije je dentalni otpor. • Agresija je glavna funkcija nagona gladi; a kasnije glavno

sredstvo zadovoljenja svakog nagonskog implusa.

F. PERLS

Agresivnost i destrukcija

U Geštalt terapiji pojmovi imaju primarno pozitivno značenje.

AGRESIVNOST DESTRUKCIJA

Rezultat Stvaranje/povezivanje Rastavljanje

FAZE RAZVOJA AGRESIVNOSTI

• Analogija između hranjenja i psihičkog života (ispoljavanja agresivnosti i destrukcije).

1. Predentalni stadijum ili faza sisanja

2. Faza griženja

3. Faza žvakanja

Predentalni stadijum ili faza sisanja (od rođenja do pojave prednjih zuba)

• Odlike: nestrpljenje, halapljivo gutanje mleka bez odlaganje

• Cilj: razvijanje načina prevazilaženja prepreka

• Posledice fiksiranosti u ovoj fazi: konfluentna ličnost, nepodnošenje neizvesnoti, melanholičnost, poremećaji zavisnosti.

Faza griženja (od trenutka izbijanja prednjih zubića)

• Odlike:

– Dete postaje aktivnije u odnosu na hranu

– Aktivno griženje vs. povremeno inhibiranje ugriza vs. blokiranje ugriza

• Posledice inhibiranja agresije:

projekcija i retrofleksija

Faza žvakanja

• Odlike: – Javljanje kutnjaka;

– Mehanička priprema hrane za proces varenja;

– Dete ima sposobnost da žvakanjem prerađuje ono što dobije iz sredine pa tek onda asimiluje.

Roditeljski uticaj- demobilizacija gađenja- neasimilovani introjekti

Laura Perls (1939) How to educate children for peace

Lichtenberg (1992)

• Vaspitni stil roditelja prema dečijoj

radoznalosti, istraživanju (spontanost-zaustavljenost, strah)

“nevaljalosti”, buntovništvu (individualnost -stid, krivica)

izlaganju opasnostima (granice, samozaštita – rizik, povrede)

Novi pogledi na agresivnost u geštaltu

Frank-M. Staemmler (2009) Ego, anger, and attachment:

A new way of looking at and working with

aggression in gestalt therapy.

• Nekritičnost prema“pozitivnom kultu agresije”,

ignorisanje “zla”, identifikacija sa agresorom

• Kritika tehnika katartičke ekspresije,

jer podstiču dalju agresivnost i

psihosomatske reakcije

• Prenaglašen biološki, zanemaren relacioni kontekst

Agresivnost vs Radoznalost Asertivnost

Cilj je averzivan atraktivan

Bazični stav “protiv” “za”

Osećanje stresa, neprijatnosti prijatnosti

Svesnost, fokus sužena proširena

Socijalna funkcija distanciranje, povezivanje,

razdvajanje spajanje

Diferenciranje dva aspekta po motivu i fenomenologiji

“”Anger-In” i “Anger-Out” klijenti

.

Polarnosti u agresiji

Uključujuća i isključujuća agresija Lichtenberg, P. (2012) Inclusive and Exclusive Aggression: Some

(Gestalt) Reflections

Dve bazične orijentacije ili dispozicije: ka drugima – od drugih

• Uključujuća agresija - poverenje osobe da će njene potrebe biti zadovoljene. Agresija se usmerava na povezivanje sa drugima/sredinom, težnja cilju, udruživanje, suočavanje sa izazovima, pretnjama. Doživljaj da je dorasla, jednaka.

• Isključujuća agresija – Nepoverenje ili ambivalentnost. Agresija služi za umanjivanje ili negiranje druge osobe/situacije ili sebe u odnosu na njih, a kroz dominaciju ili kroz emotivno/fizičko povlačenje. Iza različite fenomenologije stoji isti neosvešćen bazični doživljaj nejednakosti i vulnerabilnosti, koji se onda projektuje u drugog.

• Uključujuća: Inicijativa (Perls at al. 1951, p.342), Asertivnost (Staemmler, 2009) • Može biti i uključujuća i Isključujuća: Ljutnja je “simpatetička strast, ona povezuje osobe jer je

pomešana sa željom” (Perls at al. 1951, p.342) Kritičko mišljenje - kritika, samo-kritika • Isključujuća: Prezaštićivanje – poništava autonomiju Prezir, cinizam (Melnick& Nevis, 2010)

Uključujuća i isključujuća agresija Lichtenberg, P. (2012)

Zdrava vs. Patološka agresija

Kontinuum agresije: zdrava/asertivna..... patološka/nasilna (Rogers&Ridker , 1981) • Agresija je esencijalna sila u kreiranju promene kroz

destrukciju i asimilaciju onoga što je korisno za organizam. (Perls, Hhefferline&Goodman, 1951).

• Na interpersonalnom nivou omogućava zadovoljavanje potreba u odnosu sa drugima.

• Mobiliše energiju za kreativan i produktivan rad. • Zdrava agresija je esencijalna funkcija dobro integrisane

osobe koja aktivno zadovoljava svoje potrebe i želje u kontaktu sa sredinom.

Patološka agresija

• Preterana/neprimerena situaciji, nekontrolisana i eksplozivna

• Osećanja besa, nemoći i straha (za preživljavanje)

(Perls, 1975, pp.25-26)

Agresija i Destrukcija ≠ ANIHILACIJA

Destrukcija je funkcija apetita; rušenje celini u fragmente kako bi ih asimilirali u novu celinu. Svaki organizam u polju raste kroz inkorporiranje , varenje , i asimilaciju novih stvari , a to zahteva destrukciju postojeće forme na njene sastavne elemente. (Perls, Hefferlein, Goodman, p.394/395) Anihilacija je pretvaranje u ništa, odbacivanje objekta, poništavanje postojanja . Geštalt se završi bez tog objekta . Anihilacija je prvenstveno odbrambena reakcija na bol, telesne invazije , ili doživljaj opasnosti ( ... )

Patološki agresivna osoba ima izmenjenu percepciju i svesnost u sada i ovde jer su inicirani njeni introjekti i nezavršeni poslovi ...

Umanjeno je senzorno funkcionisanje, ograničen je ili iskrivljen doživljaj sredine i svesnost šta se dešava unutar i izvan nje, što dovodi do nejasnih granica i daljeg aktiviranja mehanizama prekida: introjekcije, projekcije, defleksije, retrofleksije. (Polster&Polster, 1974, pp.98-172)

Patološka agresivnost kao nemogućnost

ostvarenja/završavanja kontakta

Desenzitizacija – smanjena osetljivost i sužena svesnost ka unutra i ka spolja, potiskivanje senzacija, odložen ili produženi odgovor, izmenjen doživljaj sebe i sredine, nejasne/pomerene granice kontakta.

Razvija se kao reakcija na traumu, samozaštita od preteranih i averzivnih senzacija od kojih se ne može drugačije odbraniti, već “ubija/uguši” osetljivi deo sebe. (Harris, 1993)

Mogu provocirati pojačavanje pritiska i agresije na sebe

jer drugi ne vide njihovu reakciju i otpor,

i ne mogu na osnovu toga da se regulišu.

Introjekcija je dinamički centralna za razvoj i ekspresiju patološke agresije. Internalizovani, a neasimilovani sadržaj koji interferira sa slobodnim funkcionisanjem osobe.

Česti su introjekti koji otpisuju ili zaustavljaju spontano ispoljavanje ljutnje, besa, neslaganja, nelagode, prelaženja granica, agresivnog ispoljavanja

(Perls, Hefferline&Goodman, 1951). Introjekti često uključuju i katastrofična očekivanja – koliko je

razorna njihova agresija, šta će se strašno desiti ako se ispolji agresija.

Perls to naziva fobičnim stavom (Perls, 1970, pp.24-26) Introjekt zahteva represiju, koja intenzivira agresivnu energiju

unutar osobe, što na kraju dovede do nagle i eksplozivne agresivne reakcije.

Projekcija – osobe koje inhibiraju ekspresiju agresivnih emocija, obično aktivno poriču i otpisuju svoja agresivna osećanja da bi zadovoljili introjekt. To dovodi do projekcije, osoba eksternalizuje neprihvatljiva osećanja i pripisuje ih drugima, distancirajući se na taj način od svojih agresivnih impulsa i ponašanja (Zinker, 1977, pp.201-202).

Perls identifikuje seme paranoidne agresivnosti u kome pojedinac projektuje svoju ljutnju i agresiju u druge i onda se nadovezuju/nastavljaju da reaguju na ono što “opažaju” u drugima. (Perls, 1974, pp 116-118)

Retrofleksija – osoba okreće svoju agresiju od sredine ka sebi, zamenjuje objekat agresije da bi izbegla realnu/zamišljenu opasnost konfrontiranja sa drugima. Ima strah ne samo od svojih agresivnih impulsa, već i od kontra-agresije koju bi mogli izazvati kod drugih.

Na fizičkom nivou hronična zgrčenost antagonističkih mišića rezultira u slabljenju mišićnog tonusa, a na emocionalnom nivou indirektnom/pasivnom agresijom – npr. ozlojeđenost i razdražljivost (Perls,Hhefferline&Goodman, 1951, p.146-167)

Osobe koje retroflektuju izbegavaju uzbuđenje (i opaženu “pretnju”) kontakta sa drugima, ciklus kontaktiranja i kontakt granice su narušene, što u drastičnim slučajevima može da dovede do eksplozivnog agresivnog ponašanja prema drugima ili sebi.

Defleksija – difuzno ispoljavanje, osobe gube svoj osećaj razlikovanja i odgovaranja na agresivno ponašanje i usvajaju posredne načine reagovanja - izbegavanja, ventiliranja i generalizovane ekspresije agresivnih osećanja. Agresivno ponašanje zbog toga gubi svoju primarnu funkciju i neposrednost i smislenost svoje ekspresije. Postaje nespecifična i usmerena na zamenske, ne-preteće objekte pre nego na one koji su originalno pobudili emociju. (Polster&Polster, 1973, pp.89-92).

To rezultira hroničnom hostilnošću i “slobodno-lebdećom agresivnošću” (Perls, 1975, pp.33-37)

Egotizam – nemogućnost decentriraja, proširenja svoje perspektive uključivanjem drugih i sredine.

Nepoverenje u ne-ja, neprepuštanje, uzdizanje, posmatranje “odozgo”, kritičnost. Potreba za održanjem kontrole i moći. Njihovu izdvojenost drugi mogu doživeti kao agresiju, ili biti agresivni u pokušaju da ih dosegnu. Konfluencija – stopljenost u odnosu, ne dozvoljavanje

različitosti i individualnosti. Svaka diferencijacija se doživljava kao pretnja i odbacivanje.

Njihova zahtevnost i preosteljivost guši drugu stranu koja zbog toga može reagovati agresijom da bi se odvojila.

Začarani krug patološke agresije:

osoba otpisuje svoja agresivna osećanja i

koristi projekciju da nađe nove provokacije,

dok se retrofleksijom i defleksijom koristi da

izbegne razrešenja.

Enton Stor – „Ljudska agresivnost“

• Vidi agresivnost u pozitivnom i negativnom svetlu

• Agresivnost:

– Potrebna za opstanak i

zaštitu od napada

– Osnova za intelektualna

dostignuća, ponos, ostvarivanje

i održavanje samostalnosti.

Agresija i psihopatologija

PSIHOSOMATSKE BOLESTI • Alergija • Astma • Kamen u žučnoj kesi • Želudačni problemi • Snižen/Povišen krvni pritisak • Autoimune bolesti • Reuma- blokira agresivnost na motoričkom nivou

DRUGI POREMEĆENI VEZANI SA AGRESIJOM

• Poremećaji ishrane • Impotencija • Samopovređivanje • Mucanje • Grickanje noktiju

POREMEĆAJI LIČNOSTI

• GRUPA A Bizarne ili ekscentrične osobe – Shizoidni PL: afektivno inhibirani, retko doživljavaju i

izbegavaju snažne misli i osećanja (bilo pozitivna ili negativna). Dominantna desenzitizacija.

– Paranoidni PL: Inicijalni impuls i hostilne, agresivne intencije se retroflektuju do tačke potpunog otuđenja i ocepljenosti - projektovanja neprihvatljivih agresivnih delova u ljude oko sebe. Nedostaje mu svesnost o senzacijama i stoga ne može da prepozna sebe kao agresora. U “ugrožavajućim” situacijama napadaju druge.

POREMEĆAJI LIČNOSTI

• GRUPA B Dramatične, emocionalne osobe

– Histerični PL: probijanje tuđih granica . Oralna anestezija-potiskivanje gađenja, pasivno “odbijanje”

– Granični PL: nizak nivo kontrole impulsa i afekta prema sebi (patološka retrofleksija u formi samopovređivanja) i drugima (impulsivni napadi, pretnje, uvrede). Ne osećaju zadovoljenje, halapljivo kupovanje/gutanje, “hrana/znanje” se ne svari već se u neprerađenom obliku vraća u sredinu

– Narcistički PL- U situacijama (npr. kritike) kada je ugrožena njihova idealna slika javlja se narcistički bes. Kognitivni sitem je posvećen redukovanju/ izbegavanju bilo koje tenzije koja bi mogla zagrebati njihovu narcističku ranjivost. Odlikuje ih arogantnost u akciji i interpersonalnim odnosima. Projekcije su selektivno kontaminirane fantazijama neograničene moći. Dominantni mehanizmi: egotizam, retrofleksija.

– Antisocijalni PL: akcije neobuzdane, acting-out, nema retrofleksije

POREMEĆAJI LIČNOSTI

• GRUPA C Plašljive i anksiozne ličnosti – Opsesivno- kompulzivni PL: agresija se sprovodi u rigidne akcije – Pasivno-agresivni PL: Nikada nisu otvoreno ljuti. Agresivni

impuls delimično retroflektovan. Ljutnju doživljava da dolazi od spolja - projektuju svoju ljutnju na drugoga. Eksperti za izazivanje tuđe ljutnje, dok poriče svoju odgovornost za agresiju. Često mrzovoljni, skloni prepiranju, tvrdoglavi i drugi im lako zasmetaju.

– Izbegavajući PL: Retroflektuje sve svoje impulse koje bi u njegovim očima vodile bolnim posledicama i zadržava ih u sebi da bi izbegao bol.

– Zavisni PL: Potčinjavaju se u kontaktu kako ne bi iskusili separaciju. Retroflektuje ljutnju prema značajnjim drugima i deflektuju u napetnim situacijama. Interpersonalni konflikti se izglađuju ili se poriču u potpunosti.

AGRESIJA U TERAPIJSKOM KONTEKSTU

AGRESIJA U TERAPIJSKOM KONTEKSTU

• Agresija klijenta - prema terapeutu/prema drugima (članovima grupe, osobama iz realnog klijentovog konteksta) /prema sebi

• Kontratransfer terapeuta – averzija, agresija kontra-agresija( neprijatnost, povređenost, izbegavanje,

strah, distanciranje, odbacivanje), osećaj neadekvatnosti, energiziranost, veća prisutnost, alertnost ...

Agresija u terapiji (kao i u životu) može biti

direktna/indirektna aktivna/pasivna prepoznata/neprepoznata

Svesnost o ko-kreiranju situacije

Kada podržavamo zdravu agresiju klijenta? Iskazivanje klijentove lične perspektive, individualnosti Jačanje ego funkcija, usmerenosti na cilj, intencionalnosti Direktnije, jasnije kontaktiranje Podrška procesima separacije i/ili povezivanja Odgovornost za ličnu terapiju i ličnu promenu Samozaštita i dobrodit klijenta Vitalna agresivnost klijenta(Žinžer, 2015) se podržava Terapeut pojačava iskustvo kontakta kroz konfrontaciju i

umerenu frustraciju.

Kada je terapeutu potrebna zdrava agresija?

Ugovor (uslovi zajedničkog rada, naplaćivanje, seting, vreme, očuvanje granica,

ugovor o nepovređivanju sebe, drugih)

izbor teme, držanje fokusa,

izlazak iz konfluencije, razlikovanje, konfrontacija,

jasnost, direkcija, experiment, pomeranje preko granica poznatog, istrajnost, samopodržavanje ...

Fritz Perls and Gloria - Counselling (1965) https://www.youtube.com/watch?v=it0j6FIxIog

GT rad na agresiji

Cilj:

• Klijent treba da postane svestan svojih senzo-motornih, kognitivnih i emotivnih iskustava, i da može da ih iskaže i angažuje kroz usmerenu aktivnosti koja vodi realizaciji/zadovoljenju i drugim ishodima koje klijent može da integriše kao svoje iskustvo u odnosu sa drugima/svetom

GT Intervencije

• Osetiti šta se dešava u sebi i u sredini,

• Prepoznati aktivaciju agresivnih procesa i fizioloških reakcija koje ih prate,

• Osvestiti introjekte i subjektivne interpretacije,

preuzeti odgovornost za izbor,

• Osloboditi energiju kroz adekvatne načine ekspresije, iskazati negativne emocije na komunikativan način, kroz usmereno i diferencirano ponašanje, u uvažavajućem odnosu sa drugima

• Integrisati iskustvo i dati mu značenje

Samopomoć

• Sportovi i fizičke aktivnosti koji uključuju aktivnost , svesnost konteksta - sredine i drugih ljudi, iskazivanje, takmičenje sa sobom i drugima

• Meditacija, samorefleksija, odlaganje impulsivne reakcije

Osnovna literatura

• Perls, F. (1992). Ego, Hunger and Aggression: A Revision of Freud's Theory and Method. The Gestalt Journal Press

• Perls, F., Hefferline, R. & Goodman, P. (1951). Gestalt therapy: Excitement and growth in the human personality. NY: Julian Book

• Staemmler, F. M. (2009) Ego, anger, and attachment: A new way of looking at and working with aggression in gestalt therapy. In D. Bloom & P. Brownell (Eds.), Continuity and change: Gestalt therapy now (pp. 318-333). Newcastle, UK: Cambridge Scholars Publishing.

http://www.gestalttherapybrisbane.qld.edu.au/wp-content/uploads/2012/12/ Staemmler-2009-Ag

• Rogers, R. And Ridker, M. (1981) Dynamics of pathological aggression from a gestalt therapy paradigm, in The Gestalt Journal, Vo. IV, No. 1.

• Lichtenberg, P. (2012) Inclusive and Exclusive Aggression: Some (Gestalt) Reflections Gestalt Review, 16(2):145-161, 2012

http://www.gisc.org/gestaltreview/documents/InclusiveExclusiveAggressionSomeGestaltReflections.pdf

Šira literatura • Harris, B (1993) Rad sa besom u Terapiji, Gestalt pristup, Manchester

Gestalt center (interni prevod)

• Richardson, N. (2007) The handling of aggression in therapy from a gestalt perspective, PhD theses, http://uir.unisa.ac.za/bitstream /handle/10500/1937/dissertation.pdf?sequence=1

• Bongers, D.(2013). Violent Behaviours, in Francesetti, g., Gecele, M., Roubel, J. Gestalt Therapy in Clinical Practice, Milano: Franco Angeli

• Dalke, R. (2013). Bolest kao govor duše. Beograd: Laguna

• Detlefsen, T. & Dalke, R. (2012). Bolest kao put. Beograd: Laguna

• Ford, D. (2009). Zašto dobri ljudi čine loša dela. Beograd: Vulkan

• From, A.(1989) Anatomija ljudske destruktivnosti I-II. Zagreb: Naprijed

• Mur, T. (2011). Mračni Eros. Beograd: Mali Vrt

• Stor, E. (1989). Ljudska agresivnost. Beograd: Nolit

• Kernberg, O.F (2012) The Inseparable Nature of Love and Aggression Clinical and Theoretical Perspectives, American Psychiatric Publishing

Hvala na pažnji i ko-kreaciji