Pripremila: Ivona Lazarević

Železnički saobraćaj danas zauzima drugo mesto po Železnički saobraćaj danas zauzima drugo mesto po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog)(posle automobilskog) ukupna dužina mreže puteva ukupna dužina mreže puteva oko 1,2 mil. kmoko 1,2 mil. km

Njegova glavna funkcija jeste prevoz masovnih Njegova glavna funkcija jeste prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih tereta na velika industrijskih i poljoprivrednih tereta na velika rastojanjarastojanja

Za početak železničkog saobraćaja može se uzeti Za početak železničkog saobraćaja može se uzeti pojava prve pojava prve parne lokomotive parne lokomotive Džordža StivensonaDžordža Stivensona (1825. g.),(1825. g.), koja je prevozila putnike na relaciji koja je prevozila putnike na relaciji Stokton Stokton – Darlington (– Darlington (EngleskaEngleska)), , brzinbrzinomom 15 15 kmkm//hh

Druga parna lokomotiva od strane istog pronalazača, Druga parna lokomotiva od strane istog pronalazača, 1829. godine, pod nazivom 1829. godine, pod nazivom RocketRocket, koja , koja postiže brzinu postiže brzinu od 56 od 56 kmkm//hh

Prvi tramvaj na električni pogon u Beogradu 1894.gPrvi tramvaj na električni pogon u Beogradu 1894.g

Pruga Beograd-NišPruga Beograd-Niš završena završena1884.1884.gg

1888.1888.g.g. završen i ogranci do Sofije i Skoplja završen i ogranci do Sofije i Skoplja

Posle II Svetskog rata pruga Beograd- BarPosle II Svetskog rata pruga Beograd- Bar

Vremenom se veoma modernizovala, tako da se Vremenom se veoma modernizovala, tako da se danas razvijaju nove vrste železničkog transporta – danas razvijaju nove vrste železničkog transporta – lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, monošinske pruge, železničke linije s automatskim monošinske pruge, železničke linije s automatskim obrtanjem pravca, superbrzi vozovi. obrtanjem pravca, superbrzi vozovi.

Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali Elektronsko praćenje i sigurnosni uređaji su povećali tačnost i bezbednost železničkog saobraćaja tačnost i bezbednost železničkog saobraćaja

Po dužini mreže železničkih prugaPo dužini mreže železničkih pruga vodeću poziciju vodeću poziciju u svetu zauzimaju najveće po površini zemlje: u svetu zauzimaju najveće po površini zemlje: SADSAD, , RusijaRusija, , KanadaKanada, , IndijaIndija, , KinaKina, pa slede , pa slede Nemačka, Nemačka, Argentina, Francuska, MeksikoArgentina, Francuska, Meksiko..

Najduža železnička pruga u svetuNajduža železnička pruga u svetu je pruga u Evropi je pruga u Evropi koja povezuje veliki broj evropskih i ruskih gradova: koja povezuje veliki broj evropskih i ruskih gradova: Lisabon – Madrid – Pariz – Minhen – Berlin – Lisabon – Madrid – Pariz – Minhen – Berlin – Varšava – Moskva – Novosibirsk – Vladivostok Varšava – Moskva – Novosibirsk – Vladivostok (povezana je u jednu liniju 1903. godine). Ona (povezana je u jednu liniju 1903. godine). Ona povezuje Atlantsku i Pacifičku obalupovezuje Atlantsku i Pacifičku obalu

Oko 6% ukupne dužine pruga u svetu je u Oko 6% ukupne dužine pruga u svetu je u tunelimatunelima Godine 1882. otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6 Godine 1882. otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6

km, a kasnije Simoplon I (18,8 km) i Simplon II (19,8 km, a kasnije Simoplon I (18,8 km) i Simplon II (19,8 km), koji povezuju Švajcarsku i Italijukm), koji povezuju Švajcarsku i Italiju

Najduži tunel na svetu (54 km) „Seikan“, koji spaja Najduži tunel na svetu (54 km) „Seikan“, koji spaja ostrva Honšu i Hokaidoostrva Honšu i Hokaido

Tunel ispod Lamanša („Eurtotunel“)dug je 50,45 km; Tunel ispod Lamanša („Eurtotunel“)dug je 50,45 km; ima dvojni kolosek kojim saobraćaju brzi vozovi (tzv. ima dvojni kolosek kojim saobraćaju brzi vozovi (tzv. „šatl vozovi“). Pušten je u promet 1994. godine. „šatl vozovi“). Pušten je u promet 1994. godine. Prokopan je na dubini 25-40 m ispod morskog dna.Prokopan je na dubini 25-40 m ispod morskog dna.

Vučno vozilo i vagoniVučno vozilo i vagoni Železnička saobraćajna sredstva za prevoz Železnička saobraćajna sredstva za prevoz

putnika i robe na duža rastojanja (sredstva putnika i robe na duža rastojanja (sredstva javnog saobraćaja)javnog saobraćaja)-vozovi-vozovi

Železnička saobraćajna sredstva za prevoz Železnička saobraćajna sredstva za prevoz putnika i robe na kraća rastojanja (sredstva putnika i robe na kraća rastojanja (sredstva mesnog saobraćaja) )mesnog saobraćaja) )-tramvaj,metro-tramvaj,metro

Šinska vozila u unutrašnjem procesnom Šinska vozila u unutrašnjem procesnom transportu tkz. neprekidni transporttransportu tkz. neprekidni transport

Može biti: Može biti: - jednokolosečna- jednokolosečna- dvokolosečnadvokolosečna- višekolosečnavišekolosečna