УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

ДИПЛОМСКИ РАД

УЛОГА И ЗНАЧАЈ АНАЛИЗЕ ТАКТИЧКОГ

ПЛАНА ИГРЕ ЕКИПЕ У САВРЕМЕНОМ

ФУДБАЛУ

Кандидат: Бранимир Мићовић

Београд, 2011.

Чланови комисије:

Доц. др Александар Јанковић

Доц. др Бранко Гардашевић

Ван. проф. др Горан Нешић

2

Садржај:

1. УВОД .............................................................................................................................................3

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА ..............................................................................................................6

2.1. Дефиниција основних појмова ................................................................................................6

2.2. Досадашња истраживања ....................................................................................................8

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА ............................................................................................... 11

4. МЕТОД РАДА ......................................................................................................................................... 12

5. УЛОГА И ЗНАЧАЈ АНАЛИЗЕ ТАКТИЧКОГ ПЛАНА ИГРЕ ....................................................................... 12

6. ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ТАКТИЧКОГ ПЛАНА ИГРЕ ................................................................................ 14

6.1. Тимска анализа такмичарске активности ............................................................................... 17

6.2. Индивидуална анализа такмичарске активности ................................................................... 31

6.3. Анализа игре појединих делова екипе ......................................................................................... 32

6.4. Анализа појединих сегмената игре ............................................................................................. 32

7. ТЕРЕНСКО – ВИЗУЕЛНА АНАЛИЗА ....................................................................................................... 33

8. ТИМСКА АНАЛИЗА ТАКМИЧАРСКЕ АКТИНОСТИ ФК “ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“ – ИЗВЕШТАЈ ................... 36

9. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................................. 48

10. ПРИЛОЗИ ............................................................................................................................................. 50

11. ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................................ 55

3

1. УВОД

Фудбал је феномен сам по себи, то је најпопуларнија игра на планети. Разлоге за такву

омиљеност треба тражити у садржају саме игре и њеној прилагођености човеку и његовој

потреби за играњем и игром. Фудбал је одавно постао више од спорта. Практично је

немогуће описати његов утицај на плану социологије, психологије, политике, економије,

привреде и бизниса.

Моћ фудбала је његова једноставност. Једноставност изведена до савршенства. Да би

нешто постало „власништво“ многих народа у дужем периоду мора бити – једноставно.

Колективни ум је „то“ схватио, разуме логику, осећа чему то служи и – ужива. Осећа то

као своје. То га опушта. Члан колектива, сваки на свом нивоу, вољан је да учествује у тој

игри: они који знају такмиче се, около су милиони оних који би такође да „уђу у игру“,

милијарде гледају и уносе се у то као „нешто лично“, свако, кад се лопта докотрља до

њега, спреман је да је шутне, они који „ипак, не прате“ изговарају то као неко ко ипак има

неки однос према тако важној ствари (Рељић, 2010).

О феномену фудбала данашњице сведочи и многобројна фудбалска инфраструктура, од

импровизованих терена по насељима великих градова и пољанама у руралним срединама

(и у таквим игралиштима доминира сама игра), до велелепних храмова направљених у

част једне религије коју препознају сви житељи ове планете и где играчи са својим

способностима демонстрирају оно што су годинама увежбавали.

У фудбалској игри има неке митске дубине која опчињава масе. Вероватно због

савршенства те једноставности: сви све знају, али су свесни да само изабрани то могу да

изведу. Тако близу, а тако далеко. У фудбалском таленту има неке „генијалности“, сличне

уметничким „особеностима“. Да би се постао кошаркашки геније, мора се бити висок два

метра, да би се доминирало у рагбију предуслов је да се мора снажан... Највећи фудбалер

свих времена Дијего Марадона је висок 1,65м и обично су сви преостали играчи на

тереану били снажнији од њега. Али Марадона је имао таленат којим је надмашио све.

Неки мисле да је Пеле био већи, други жале што је Бест био недисциплинован и склон

пороцима, или што је такав играч као Бекенбауер играо на позицији либера, чији се задаци

превасходно односе на одбрану, а у фудбалу је убацивање лопте у мрежу, ипак, врхунац.

4

Али, има ту још нешто. Фудбал је, колективна игра. Постоје, наравно, игрaчи који

технички одлично изводе дриблинге, способни су да жонглирањем задрже лопту дуго, а да

не додирне тло. Али, ако то не може да постане део колективног напора, онда је то

безвредно, вештина за дивљење. Фудбалер не може да наступи у полувремену озбиљне

утакмице као забављач, јер увек има довољно противничких играча који ће на крају да

осујете напоре „усамљеног појединца“ и увек ће он својом „аутистичном генијалношћу“

толико руинирати колективни дух екипе и нервирати и деморалисати играче да је његов

допринос више штетан него користан. А фудбал је у коначници - рационалан. „Рачунају се

победе“, што би рекли они који углавном губе, али не губе наду.

Фудбал, због те сложености која се сложила у савршену једноставност, и јесте

„најпопуларнији спорт на свету“, односно „најважнија споредна ствар на свету“.

Распострањеност ове игре огледа се и у домену рекреативних активности људи током целе

године, и њиме су заокупљене бројне социјалне и узрасне категорије. Фудбал играју

гојазни и мршави, високи и ниски, образовани и необразовани, богати и сиромашни, људи

свих раса, старији и млађи; игра се на фудбалским, кошаркашким, рукометним теренима,

игра се на пољанама, трговима, на улицама; играју га у оквиру својих припрема

кошаркаши и рукометаши, боксери, гимнастичари, атлетичари, рагбисти.

На све ово треба додати и то да фудбалска вештина ма колико била универзална и

заснивала се, као грчка трагедија, на неким суштинским елементима људске природе и

друштвених законитости - носи и неке препознатљиве локалне, регионалне, националне

особености. Тимови из Енглеске играју оштро и једноставно, Немачки тимови тврдо и без

емотивно условљених грешака, тимови из Бразила раскошно и импровизаторски, Руски

солидно, али без највећих учинака. Скоро свако дете које скупља сличице фудбалских

мајстора умеће да каже запажање и о тимовима из Јапана, Србије, Уругваја, Гане,

Аустралије... Та моћ идентификације „обичним људима“ је нека врста путоказа у

компликованом и превеликом свету у коме је све теже наћи неки смисао. Момци у

националним дресовима, који утакмице почињу уз химну своје земље, чине милијардама

људи најједноставнију орјентацију могућом. Која друга делатност то може? Политика,

економија, религија, уметност подразумевају много већи ангажман и знање, а на крају је и

питање колико је та орјентација поузданија.

5

Фудбал се свакодневно развија и мења, било да су у питању аспекти везани за саму игру,

или социолошки, политички, економски, аспекти која га окружују. У савременом свету

информација има велику вредност, толику да се друштво у коме данас живимо често

назива „информационо“ друштво. Суштински покретач информационог друштва су

информације. Информација се данас дефинише као ресурс данашњице и будућности, али

она није попут материје или енергије. Употребом се не троши, расподелом се не смањује

(Drucker,1993). Информације су увек представљале кључни фактор у друштвима широм

света. Разлика је у томе што се сад располаже софистицираним средствима која

омогућавају тренутну обраду и дистрибуцију информација. Како пре доћи до праве

информације? Како доћи до информације која даје предност у односу на конкуренцију?.. -

нека су од кључних питања данашњице. Фудбалска игра је увек пратила тандеције развоја

друштва, тако да је вредност праве и правовремене информације постајала све значајнија у

овој игри, толико да се појавила потреба за прикупљањем и анализирањем информација

различитог садржаја, које омогућавају предност у односу на конкуренцију. До таквих

информација се у савременом фудбалу долази скаутирањем. Веома дуго се ова активност

спроводила тајно, да би се данас потпуно озваничила и нормативно дефинисала у

организационим шемама скоро свих (великих) клубова.

6

2. ТЕОРИЈСКИ ОКВИР РАДА

2.1. Дефиниција основних појмова

Тактика фудбалске игре – унапред припремљен осмишљен и организован план игре

којим се на најцелисходнији начин користе све индивидуалне, групне и колективне

вредности своје и све индивидуалне, групне и колективне мане противничке екипе

(Алексић и Јанковић, 2006).

Стандардна ситуација – тренутно стање или положај у фази игри и на одређеном делу

терена који се једном или више пута понавља и појединац или група играча га решава

скоро увек на исти начин.

Систем тактике – означава распоред играча на терену (Алексић и Јанковић, 2006).

Средства тактике – представљају сва кретања са лоптом или без ње која омогућавају

решавање одређених задатака тактике (Алексић и Јанковић, 2006).

Техника фудбала – подразумева способност или вештину играча да може у разноврсном,

сврсисходном кретању (ходању, трчању скакању, заустављању и окретању) и у

најсложенијим условима да изводи једноставне и рационалне, слободне и лаке, брзе и

естетски уобличене, сигурне и ефикасне покрете са лоптом (Алексић и Јанковић, 2006).

Тактичке вештине – Увежбане активности, скоро аутоматизоване, или боље је рећи

полуаутоматизоване. То су научене акције које су оптималне у одређеним типичним,

непроменљивим ситуацијама спортске борбе и оне су основ за спортску борбу

(Стефановић и Јаковљевић, 2004).

Варијанте тактичких вештина – су ситуацијом условљене, индивидуалне, групне или

колективне тактичке могућности решења тактичких задатака (Стефановић и Јаковљевић,

2004).

7

Такмичарска активност – обухвата оне активности које се спроводе у току такмичења

које се дефинише као облик делатности при којој се појединац или група људи залаже да

боље оствари циљ којем теже и други (Матић, 1992).

Тренажна активност - обухвата оне активности које се спроводе у току тренинга.

Тренинг се дефинише као процес стимулуса и адаптације спортисте уз помоћ кретне

активности или облик циљане припреме за такмичарски резултат/успех (Стефановић,

2006).

Анализа – је процес „растварања“ концепта, пропозиције, мисли, лингвистичког система,

као и било које поставке, на „крајње“ или једноставније саставне делове.

Већина научних грана (нпр. социјалне и економске науке, информатика, итд.) за анализу

примењују одређене статистичке алате. Анализа података одговара фази идентификације

и интерпретације сакупљених података. Циљ такве анализе је обично утврђивање

одређеног стања и испитивање узрока који су до тог стања довели (sh.wikipedia.org)

Скаутинг – фудбалска игра од својих почетака, познаје овај термин који је у савременом

фудбалу опште прихваћен од стране свих актера фудбалске игре. У свом изворном

значењу термин scout представља слушати, па се скаутинг у фудбалском смислу може

дефинисати као процес прибављања података (извиђања) о карактеристикама појединаца

и екипа.

Под скаутингом се у стручном смислу подразумева прикупљање и анализирање података

који се углавном односе на тактику и технику фудбалске игре, са тим што је акценат на

информацијама из области тактике. Такве информације се добијају (углавном)

анализирањем средстава тактике, стандардних ситуација фудбалске игре, система игре,

тактичких варијанти... До информација о наведеним аспектима фудбалске игре долази се

анализом такмичарске активности, мада се не искључује ни анализирање тренажне

активности, као начин доласка до информација о игри своје екипе или појединаца у њој.

8

2.2. Досадашња истраживања

Иако је скаутинг одавно присутан у фудбалској игри његово дефинисање, као и област

коју покрива, па на крају и његова важност још увек није прецизно објашњења. Важност

скаутинга се креће од тога да неки тренери тактику своје екипе заснивају на скаутингу

тактичког плана игре противника, преко тренера којима скаутинг служи само ако су у

дилеми између два играча, па до оних који скаутингу не придају никакав значај. Што се

тиче досадашњих истраживања у области скаутинга, она се у главном однос на део

скаутинга који се бави анализом такмичарске активности, која и у фокусу овога рада.

Анализа такмичарске активности у савременом врхунском спорту (посебно су стручњаци

у спортским играма уочили неопходност прикупљања података и да у наизглед хаотичној

игри постоје одређене законитости) представља важан сегмент интегралне припреме

спортиста. Она обухвата прикупљање, испитивање и доношење закључака о дешавањима

која се одигравају током такмичења (Carling et al., 2005). Један од циљева систематичног

праћења такмичарске активности је да се индентификују предности екипе, која је у

директном тренажно-такмичарском циклусу, које могу бити даље усавршаване, као и

слабости које је потребно кориговати. Анализа такмичарске активности може бити

употребљена и за доношење закључака о игри противника у смеру индентификовања

начина за неутралисање врлина и искоришћавање његових мана (Carling et al., 2009).

Спортска игра у којој постоји велики простор за овакав вид истраживања и доношење

значајних закључака за теорију и праксу је фудбал. Детаљним праћењем такмичарске

активности тренери добијају одређен број егзактних информација за разлику од праксе,

где су се закључци доносили на основу субјективних запажања појединаца и који у

условима савременог фудбала не могу представљати чињенице на основу којих би се

доносили прецизни закључци (Franks, 1997). Управо из ових разлога фудбал је употпуњен

детаљима који су изван опсега запажања тренера. На основу анализе такмичарске

активности тешко је тачно одредити факторе који доводе до победе или пораза због врло

комплексне природе фудбалске игре (Naglack, 2001). Ипак, препознају ли се различити

облици играчке активности и прикупе ли се бројни подаци о понашању играча, линија

тима или целе екипе могли би се утврдити фактори који омогућавају успешност у

такмичењу. И поред присуства најмодернијих софтверских пакета за праћење утакмица,

9

прикупљање података који се односе на тактичка и техничка испољавања и даље зависе од

људског фактора. Циљеви праћења такмичарке активности и прикупљања значајних

информација остварују се методом посматрања (Armantas et al., 2005).

Откривање најефикаснијих метода и средстава такмичарске игре у фудбалу омогућује

систематизацију тренажног процеса ка суштинским и ефективним аспектима игре

(Јанковић и сар., 2009).

У досадашњим истраживањима, везаним за анализу фудбалских утакмица, углавном су

истраживачи били фокусирани на анализу постигнутих голова и активности које су

доводиле до ударца на гол (успешних напада) на најквалитетнијим репрезентативним

такмичењима – светска и континентална првенства (Јанковић и сар., 2009; Szwarc, 2008;

Јанковић и Леонтијевић, 2007; Acar et all., 2007; Luhtanen et all.,2001), а затим и на

најквалитетнијим клупским такмичењима (Buraczewski & Cicirko, 2007; Szwarc, 2007;

Bergier & Buraczewski, 2007). Као корисна метода за идентификацију фактора који

омогућавају успешност у такмичењу је процена квалитета и квантитета извођења

техничко - тактичких елемената између успешних и неуспешних екипа.

Као што је већ речено, већина истраживања се бавила значајем организације напада као

начином којим се долази у ситуацију да се упути ударац на противнички гол, односно да

се оствари успешан напад. Бројна истраживања долазе до сличних закључака када је реч о

вези између броја удараца на гол и успешности у фудбалу. Већи број удараца на гол,

обезбеђује већу вероватноћу за постизање гола, али указује на одређени однос на терену

између два противника (Јанковић и сар., 2011). Такође, закључак оваквих истраживања је

да већи број удараца ка голу противника карактерише успешније екипе (Szwarc, 2004;

Grant et al., 1998; Hughes & Franks, 2005; Roxburg, 2008; Lago et al., 2010; Armantas et all.

2009; Rampinini et all., 2009; Јанковић и сар. 2009).

Поред броја удараца на гол истраживачи су се бавили и ефикасношћу тих удараца.

Закључак оваквих истраживања је да успешније екипе имају већи проценат реализације

(ефикасности) у односу на остале екипе (Lago et all., 2010; Roxburg, 2008; Hook & Hughes,

2001; Scwarc, 2007; Rampinini et all., 2009; Armantas et all. 2009).

10

У истраживањима која су се бавила правцима напада, дошло се до закључака да су

успешне екипе нападале више кроз средину терена, док су неуспешне екипе организацију

својих напада усмеравале више ка странама терена (Hughes et al., 1988; Low et al., 2002).

Позитивни посед лопте у фудбалу је жељена опција, али без правог техничког квалитета

овај приступ повећава ризик од контра-напада, а понекад доводи до прекомбиновања и

недостатка завршнице (Roxburg, 2008). Закључци истраживања, којима је у фокусу била

пас-игра, односно посед лопте, су да је за постизање бољих резултата потребно имати

лопту у поседу дуже од противника (Hughes & Franks, 2005; Hook & Hughes, 2001; Japhet

& Hughes, 2001; Jones et all., 2004; Јанковић и сар., 2011). У прилог овим резултатима иду,

свакако и актуелна дешавања и резултати екипа, како на клупском тако и на

репрезентативном нивоу, који указују на доминацију екипа које гаје нападачку игру,

односно имају дужи посед лопте од противника. Прави репрезенти оваквог начина игре

су, ФК „Барселона“ и репрезентација Шпаније, актуелни првак Европе и Света.

Организација и спровођење контра-напада и брзих напада, такође заокупљују пажњу

истраживача у фудбалу. Истраживања која третирају проблематику тактике фудбалске

игре (Vasilis, 2005; Јанковић, 2004; Јанковић, 2006; Јанковић, 2006) указују на то да је

трајање успешно изведених напада, на великим такмичењима, у 60% случајева до 8

секунди, број играча који учествује у успешним нападима је у 80% акција највише 4, а

према појединим ауторима (Vasilis, 2005) чак у 70% акција три или мање.

Анализама стандардне ситуације прекид-игре дошло се до закључака који недвосмислено

указују на значај овог сегмента фудбалске тактике на постизање разултата у савременом

фудбалу. Најчешће су прекиди игре били анализирани као део истраживања која се баве

начином на који се постижу голови у фудбалу и закључци ових истраживања показује да

више од једне трећине свих голова у модерном фудбалу постиже након акција започетим

након прекида игре (Bangsbo & Peeitersen, 2000; Armantas et al., 2007; Hill et al., 2001;

Papas, 2002; Grant et al., 1999; Jinsan et al., 1993; Olsen 1988; Taylor et al., 2005; Michalidis et

al., 2004; Јанковић и Леонтијевић, 2006).

У претходно наведеним истраживањима примећује се да су се истраживачи у фудбалу

углавном бавили тактиком напада као делом свеукупне тактике. Скаутинг уопште,

11

обухвата ширу област у смислу тактичког испољавања екипа и појединаца. Поред тога

што обухвата и одбрамбене активности екипе, којима се истраживачи у фудбалу веома

ретко баве, приликом скаутирања тактичког плана игре, организација напада се анализа

на комплекснији начин у односу на онај који је до сада представљен истраживањима.

3. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

Предмет рада, у ширем смислу, је тактика фудбалске игре. У ужем смислу, предмет рада

је улога и значај анализе тактичког плана игре екипе.

Циљ рада је моделовање анализе тактичког плана игре екипе.

За успешну реализацију овако постављеног циља рада, неопходно је испунити следеће

задатке:

1. Прегледати литературу која за предмет има тактику фудбалске игре

2. Прегледати досадашња истраживања везана за анализу такмичарске активности и

тактичког плана игре екипе

3. Упознати се са различитим софтверским пакетима и компјутерским програмима

који омогућавају извођење анализа и прикупљање података

4. Путем емпиријских истраживања и сарадње са фудбалским колективима,

анализирати велики број утакмица

12

4. МЕТОД РАДА

Метод рада је библиографско – спекулативни. Библиографско – спекулативна метода

подразумева прикупљање, анализу и интерпретацију података превасходно теоријско-

контемплативним начином. Приликом непосредне реализације библиографско –

спекулативне методе, основни извор података су релевантне библиографске јединице

(књиге, уџбеници, часописи и сл.) и здрав разум, односно, примена формалне логике

(Перић, 2006).

5. УЛОГА И ЗНАЧАЈ АНАЛИЗЕ ТАКТИЧКОГ ПЛАНА ИГРЕ

Улога анализе тактичког плана игре екипе огледа се у представљању начина на који екипа

спроводи такмичарску активност. Анализа тактичког плана игре представља део теоријске

припреме.

Анализа тактичког плана игре екипе у савременом фудбалу представља важан сегмент

припреме за такмичење. Познавање организације игре екипе, мана и врлина исте, је један

од кључних фактора у припреми за постизање позитивног резултата у фудбалу. Из тог

разлога све већи број тимова у оквиру своје припреме за утакмице прмењује овакву врсту

анализе.

На који начин ће бити искоришћене информације добијене анализом тактичког плана игре

екипе, у многоме зависи од стручности и талента тренера као и од начина на који се

анализа презентује играчима.

Према намени скаутирање се може поделити на :

• Скаутирање у циљу довођења играча – изводи се у циљу прикупљања информација

о играчу који се жели довести у клуб. Анализирају се технички, тактички

квалитети, физичка припремљеност, психолошке карактеристике...

13

• Скаутирање у циљу довођења тренера – прикупљају се и анализирају информације

у вези са досадашљим резултатима, обележјима рада, начину доношења одлика,

стила вођства...

• Скаутирање противника – изводи се у циљу прикупљања што већег броја

информација о наредном противнику

Скаутирање противника се може поделити на:

• Скаутирање противничког тренера – односи се на начин на који тренер води

утакмицу, на стил игре који форсира, на измене који врши у одређеним

ситуацијама...

• Скаутирање организације клуба – анализирају се резултати клуба, инфраструктура,

руководеће структуре клуба... све ове информацију пружају слику о величини и

озбиљности клуба.

• Скаутирање навијача – овим делом скаутинга презентује се утицај навијача на игру

екипе. Да ли атмосфера који „праве“ противнички навијачи може утицати на игру

екипе? Какво је понашање навијача у случају негативног резултата?...

• Анализу тактичког плана игре екипе

Већ је наведено да је предмет рада, у ужем смислу, анализа тактичког плана игре екипе, и

због тога ће се овом сегменту скаутирања посветити највећа пажња.

Анализа тактичког плана игре екипе може се поделити на:

• Теоријску анализу тактичког плана игре – представља презентацију начина игре

екипе

• Теренско - визуелну анализу - подразумева посматрање утакмица и бележење

информација о тактичком плану игре екипе “на лицу места“.

14

6. ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА ТАКТИЧКОГ ПЛАНА ИГРЕ

Теоријска анализа тактичког плана представља презентацију начина игре екипе. Састоји

се од :

• видео анализе – посматрањем видео материјала анализирају се карактеристике игре

екипе или појединаца. По завршетку анализе добија се видео материјал одређеног

трајања у коме су садржане најбитније информације везане за игру екипе,

појединаца, делова екипе или одређених сегмената игре

• Прикупљања података медотом нотације. Посматрањем утакмице (најчешће путем

видео материјала) бележе се подаци који су значајни за игру неке екипе или

појединаца у њој. Квалитативном анализом добијених података изводе се значајни

закључци о карактеристикама игре тима и/или појединаца.

15

Видео анализа

Значај видео анализе огледа се у упознавању стручног штаба и играча са начином игре

противничке екипе кроз видео материјал. Упознавање са игром противника је ефикасније

у односу на живу реч или писани извештај јер је омогућено визуелно памћење.

Видео анализа представља посматрање игре екипе или појединаца путем видео материјала

и анализирање њихових најбитнијих карактеристика. На крају видео анализе добија се

видео материјал одређеног временског трајања у коме су садржани најбитнији детаљи

који се односе на игру екипе или неког појединца.

У почетку оваквог начина скаутирања противника коришћене су видео касете, где се

играчима противник представљао на тај начин што су морали да гледају читаву утакмицу

и да слушају излагање тренера. Поред великог губитка времена и играча и тренера овакав

начин показао се као неефикасан из разлога што захтева висок ниво концентрације играча

у дужем временском периоду. Пракса је показала да играчи брзо изгубе концентрацију

приликом оваквих анализа и не запамте неке битне ствари у игри скаутиране екипе.

Касније су снимци убрзавани до ситуација које тренер жели да покаже и да образложи.

Ипак, у условима модерног фудбала када тренер и играчи имају да ураде много тога

(интегрална припрема), траже се начини како да се анализа игре противника што

ефикасније изложи тренеру и играчима.

Видео анализа може се поделити на :

• тимску анализу такмичарске активности – представља свеобухватну анализу игре

једне екипе

• индивидуалну анализу такмичарске активности – представља анализу

такмичарског испољавања појединца

• анализу игре појединих делова екипе – изводи се у тренуцима када се жели посебан

акценат ставити на активности појединих линија тима (одбрана, маневар, напад).

• анализу појединих сегмената игре – када се жели посебно представити одређени

сегмент игре (прекиди-игре, контра-напади,...) врши се оваква анализа. Изводи се и

у ситуацијама када се не жели презентовати тимска анализа такмичарске

активности већ само један њен сегмент.

16

Предности видео анализе :

• може се приказати тренеру или играчима

• на материјалу који се приказује екипи могуће је успоравати кључне ситуације,

истицати најбитније детаље (заокруживањем , подвлачењм, осветљавањем...)

• у току посматрања видео материјала могуће је враћати и успоравати битне

сутуације

• у тренуцима замора постоји могућност прекидања рада и каснијег настављања

• нема околних фактора који могу реметити концентрацију

Мане видео анализе :

• у многоме зависи од квалитета снимка и начина снимања (уколико видео снимком

није обухваћен читав терен тешко се може знати како је постављена задња линија

противника у тренутку када се лопта налази у њиховој нападачкој трећини терена)

• не осећа се емотивни утицај публике и атмосфера у којој ће се утакмица играти

Прикупљање података медотом нотације

Прикупљање података медотом нотације служи као допуна видео анализе такмичарске

активности и заједно представљају теоријску анализу тактичког плана игре екипе.

Формирањем посматрачког листа и прикупљањем, а касније анализом добијених података

може се стећи потпунија слика о анализираним карактеристикама тактичког плана игре

једне екипе. Прикупљање података методом нотације и касније квалитативно обрађивање

истих, се може поделити на :

• Тимску анализу – односи се на анализу успешно организованих напада (напада

који су завршени ударцем на гол). За спровођење овакве анализе неопходно је

формирати посматрачки лист одређеног садржаја. Пример оваквог посматрачког

листа налази се у прилогу овог рада.

• Индивидуалну анализу – односи се индивидуално испољавање играча за време

утакмице, где се бележи свака активност играча са лоптом. Као и код тимске

анализе, неопходно је формирати посматрачке листове, са тим што садржај тог

17

посматрачког листа, односно параметри који се посматрају, зависе од позиције

играча у тиму.

6.1. Тимска анализа такмичарске активности

Тимска анализа такмичарске активности представља свеобухватну анализу игре

противничке екипе. Након анализе већег броја утакмица противничке екипе путем видео

материјала, издвајањем ситуација које се најчешће понављају и које су најважније, прави

се филм трајања десетак минута у којем су представљене најбитније карактеристике игре

екипе.

Пре започињања тимске анализе противничке екипе, мора се „упознати“ противник чија

се игра скаутира. Захваљујући модерним технологијама, односно интернету, ретко која

екипа која игра неко међународно или национално такмичење нема свој званични сајт. На

том сајту могу се наћи основни подаци о клубу, али и подаци који могу бити веома

корисни у наставку скаутирања. Ти подаци се односе на:

• састав екипе,

• старост екипе,

• играче који најчешће започињу утакмице и који најчешће улазе у игру,

• позиције на којима играчи играју,

• бројеве које играчи носе на дресу,

• тренутне резултате екипе

• пласман екипе на табели

• ....

Тимска анализа такмичарске активности састоји се од анализе осам стандардних

ситуација које се јављају у фудбалској игри и које су најбитније за стицање јасне слике о

игри екипе. Осам стандардних ситуација, које се анализирају у оквиру тимске анализе

такмичарске активности, су:

18

• Систем игре

• Начини започињања напада

• Организација напада

• Прелазак из одбране у напад (контра – напад)

• Прелезак из напада у одбрану

• Организација одбране

• Организација офанзивног прекида игре

• Организација дефанзивног прекида игре

Систем игре

Под системом игре подразумева се распоред играча једне екипе. Систем игре се може

представити замрзавањем кадра у тренутку када се види распоред свих играча или у

тренуцима када снимак „прелази“ преко свих линија тима (ради још уочљивијег

представљања могуће је овај „прелаз“ успорити). У ком систему нека екипа игра најлакше

се уочава у ситуацијама када екипа очекује преносно додавање из задње линије

противника или од стране голмана у ситуацијама прекида игре, односно када екипа има

времена да се врати у своју основну поставку. Неретко се дешава, обзиром на природу

фудбалске игре, да се распоред играча једне екипе не може представити само једним

системом игре. На пример, приликом игре у одбрани екипа се брани у систему 4-2-3-1.

Међутим, у тренутку када дође у посед лопте један од двојице дефанзивних везних играча

одлази напред у везни ред, двојица бочних маневарских играча одлазе у линију напада,

тако да се тада уочава систем 4-3-3. Информација о систему игре је прва коју тренери и

играчи добијају о противнику и она представља оквир слике о игри једне екипе.

19

Начини започињања напада

Могућности за почетак напада су велике. Напад се може започети из било ког дела терена,

након одузимања, пресецања лопте или прекида игре. Под начинима започињања напада у

савременој тактици фудбалске игре углавном се подразумевају ситуације када напад

почиње из зоне одбране. Почетак напада се може дефинисати као активности које играчи

једне екипе предузимају у циљу довођења лопте на противничку половину.

Познавање начина на које противник започиње своје нападе је од изузетног значаја. Ако

се успеју пореметити најбоље уиграни начини започињања напада противника, онда је

урађено много што се тиче осујећивања организације напада, која је отежана већ у

зачетку. Поред тога што има значајну улогу у осујећивању намера противника у самом

старту, познавање начина на које противник започиње нападе може бити искоришћено за

организацију пресинг-игре. Одузимањем лопте у нападачкој трећини терена постоје

реалне шансе да се дође у ситуацију за угрожавање гола противника.

Приликом анализе започињања напада значајне информације добијају се из одговора на

нека од следећих питања:

• На који начин екипа углавном започиње нападе: преносним додавањима од стране

голмана или додавањима лопте у задњу линију?

• Где су усмерена преносна додавања, да ли у централни простор или ка странама

терена?

• Који играч је најчешће мета преносних додавања?

• Које су активности осталих играча приликом преносних додавања голмана ка, на

пример, нападачу?

• Да ли је почетак напада усмерен више ка средини или ка бочним деловима терена

када напади започињу из задње линије?

• Приликом започињања напада из задње линије, ко од везних играча прилази како

би примио лопту?

• Ко од играча врши отварање у простор?

• Каква је активност бочних дефанзивних играча приликом започињања напада?

• Каква је активност нападача?

20

• Шта се дешава у тренуцима притиска на играче задње линије?

• Ко је најнесигурнији играч у задњој линији када је у поседу лопте?

• Ко је од играча везног реда најнесигурнији приликом пријема лопте?

• ...

Од начина како противник започиње своје нападе зависиће и важност неких од одговора

на наведена питања, али на основу ових одговора добијају се значајна усмерења у

организацији игре у одбрани против противничке екипе.

Приликом анализе ове стандардне ситуације значајни закључци који се могу извести

анализирањем података добијених методом нотације односе се на одговоре на следећа

питања:

• ка коме играчи задње линије најчешће упућују додавања, односно број додавања ка

одређеним играчима?

• са колико контаката по поседу играју играчи задње линији и везни играчи?

• колико су у додавањима задње линије заступљена кратка, средња и дуга додвања?

• ....

Начин на који је репрезентација Србије започињала своје нападе, под вођством

Радомира Антића (у квалификацијама за Светско првенство 2010. године), је пример

започињања напада преносним додавањима од стране голмана. Начин на који је наша

репрезентацила започињала своје нападе може се представити и кроз одговоре на нека

од претходно наведених питања:

• Екипа чешће своје нападе започиње преносним додавањима

• Преносна додавања су усмерена ка странама терена

• Мета преносних додавања је најчешће Никола Жигић

• Приликом преносних додавања ка Жигићу, други нападач, Пантелић врши

откривање у централни простор

21

Организација напада

Организација напада у сваком спорту представља изузетно важан сегмент у целокупној

организацији игре сваке екипе. У фудбалу организација напада прeдставља кључни

фактор у остваривању победа, јер до пеобеде се долази нападом, док одбрана спречава

пораз (Callery, 2001).

Када се говори о организацији напада једне екипе, најчешће се мисли на начин како нека

екипа усмерава своје нападе у циљу доласка у позицију за угрожавање противничког гола.

Организација напада неке екипе најчешће започиње из зоне припреме напада, а начини

довођења лопте у ту зону, сврставају се под почетак напада.

Значај скаутинга организације напада противничке екипе је изузетно велики. Ако су

стручни штаб и екипа упознати са квалитетима организације напада противника, онда је

могуће организовати одбрамбене активности на тај начин да се не дозволи испољавање

квалитета противничке екипе. Такође, офанзивни квалитети противника утичу на састав

екипе. На пример, уколико је највећи квалитет приликом организације напада игра по

левој страни и и уколико противник има једног квалитетног играча у игри један на један,

тренер ће се одлучити да на позицији десног бочног дефанзивног играча буде онај играч

који има израженије дефанзивне карактеристике и чије карактеристике не одговарају

квалитетима кључног играча противника.

Приликом анализе организације напада противника мора се стећи јасна слика о томе на

који начин и куда противник организује своје нападе.

Нека од питања на која скаутирање организације напада екипе треба да одговори су:

• Да ли екипа више напада кроз бочне делове или средину терена?

• Када се напади организују по бочним позицијама, на који начин се долази у

позицију да се упути центаршут (преносна додавања са једне на другу страну,

сарадња два играча...)?

• Приликом напада кроз средину терена, кроз које просторе се најчешће упућују

завршна додавања (између централних дефанзивних играча, између бочних и

централних дефанзивних играча)?

22

• Да ли се до позиције за ударац долази преносним додавањима (на пример, иза леђа

одбране или додавањима по земљи)?

• Који играчи користе просторе између линија тима?

• Који играчи „држе“ ширину приликом организације напада?

• Да ли неки играчи напуштају своје позиције и праве вишак на одређеном делу

терена?

• Да ли маневарски играчи врше откривања у простор из другог плана у завршници?

• Колико играча учествује у завршници напада?

• На који начин је најчешће организована завршница (ударци ван 16 метара,

повратне лопте, центаршутеви....)?

• ....

Подаци који се прикупљају методом нотације који су везани за организацију напада,

односе се на:

• Зоне почетка напада (одбрана, маневар, напад)

• Број играча учесника напада

• Временско трајање напада

• Број додавања у успешним нападима

• Укупан број додавања

• Усмереност додавања (у назад, у страну, у напред)

• Број контаката по поседу лопте

• Зоне из којих долазе завршна додавања

• Зоне из којих се упућују ударци

• Део тела којим се упућују ударци

• Да ли се ударци више упућују из игре или из прекида?

• ....

Екипа ФК „Барселона“ у сезони 2010/2011 и на почетку сезоне 2011/2012 организује своје

нападе изузетно разноврсно, тако да је тешко обухватити комплетну организацију

напада ове екипе. Ипак, оно у чему је ова екипа најбоља, вероватно у историји фудбала, је

организација напада кроз средину терена. Дакле, већ је речено да ова екипа своје нападе

23

више организује кроз средину терена. Приликом напада кроз овај део терена завршна

додавања се упућују иза леђа одбране. До ситуација за угрожавање противничког гола

ФК „Барселона“ долази додавањима по земљи (најчешће). Карактеристика организације

напада кроз средину терена ове екипе су откривања у простор из другог плана

маневарских играча. Најчешће та убацивања изводе Ћави, Инијеста и Фабрегас.

Приликом организације напада ширину у нападу „држе“ Санчез и Виља, који често

дијагоналним отварањима ка голу противника покушавају да искористе простор иза леђа

одбране. Најбитнији играч у организацији напада екипе Барселоне је најбољи играч света

Лионел Меси који има слободну улогу и својим кретањима прави вишак на различитим

деловима терена. Карактеристична организација напада фудбалског клуба Барселона

била би:

• Санчез и Виља (офанзивни играчи) се постављају широко у нападу остављајући

централне дефанзивне играче противника „без посла“, али ипак због места на

коме играју они остају у централном простору

• Лопта долази до Месија, најчешће на бочним позицијама, који захваљујући својим

сјајним техничким способностима лопту вођењем уноси у средину и одиграва је

по земљи (најчешће) између централних дефанзивних играча противника

• За то време маневарски играчи (Инијеста, Ћави или Фабрегас) користе ширину у

организацији напада Барселоне и откривањима у простор из другог плана и иза

леђа одбране по централним позицијама долазе у ситуацију да угрозе гол

противника

Прелазак из одбране у напад

Уколико се зна податак да лопта, у просеку на једној утакмици, промени свог власника од

245 до 292 пута (Боженко, 1979), и у односу на то, да са сваким губитком лопте постоји

могућност да се организовано брзо и као изненађење изведе напад, онда је неопходно да

се посвети пажња овом делу игре.

У овом делу тимске анализе такмичарске активности противника добија се слика о

активностима играча екипе у тренуцима промене поседа лопте. Овим делом видео анализе

најчешће су обухваћене ситуације у којима се екипа трансформише из дефанзивних у

24

офанзивне активности након освајања лопте у одбрамбеној или зони маневра, након

континуираног напада противника у коме је учествовао већи број играча. Приликом

анализе овог дела тактике фудбалске игре значајне информације добијају се из одговора

на нека од следећих питања:

• Где остају играчи који не учествују у одбрамбеним активностима своје екипе (на

којим деловима терена)?

• У који део терена и ка коме играчу се упућује прво додавање након освајања лопте?

• Да ли се контра нападе усмеравају ка средини или ка бочним деловима терена?

• Да ли се покушава преносним додавањима лопта упутити у простор иза леђа

одбране?

• Ко су кључни играчи у организацији контра напада?

• Да ли се нападач(и) открива у страну или у централни простор?

• Да ли нападач врши откривање ка играчу са лоптом или у простор?

• Колико играча најчешће учествује у контра нападима?

• ....

Подаци прикупљени методом нотације из којих се може стећи јаснија слика о преласку из

одбране у напад исти су као и код организације напада, са тим што у зависности од

вредности праћених података можемо закључити да ли екипа организује континуиране

нападе или контра-нападе. На пример, ако се прикупљањем података и њиховом

квалитативном обрадом увиди да екипа своје успешне нападе у највећем проценту

започиње из зоне одбране, да трају мање од осам секунди, уз учешће 2 до 3 играча, уз

рамену 1 до 2 додавања, уз врло мало коришћење вођења лопте и дриблинга тада се може

закључити да је тактичко опредељење те екипе угрожавање гола противниак кроз

организацију контра-напада.

Пример транзиције из одбране у напад може да представља игра фубалског клуба

„Арсенал“ (1999 – 2006. године), нарочито из периода када је дрес овог клуба носио Тјери

Анри. У то време приликом организације одбране ове екипе најчешће су дефанзивних

задатака били ослобођени Денис Бергкамп и већ поменути Анри. Анри се постављао више

у страну, а Беркамп више у средину терена.

25

• Суштина организације контра-напада Арсенала заснивала се на томе да се одмах

након удузете лопте прво додавање упути ка Бергампу, док одмах по доласку

Арсенала у посед лопте Анри врши полукружно откривање ка странама терена

правећи ширину у нападу.

• Захваљујући својим додавачким способностима Беркамп је одлично упућивао

завршна додавања иза леђа одбране, која је Анри, који је био изузетно брз,

дијагоналним утрчавањем у тај простор, прихватао и најчешће претварао у

голове.

• Анри се чешће откривао ка левој нападачкој страни своје екипе.

Прелазак из напада у одбрану

Одбрана гола је фаза игре која се стално смењује са нападом. Иако је напад у суштини

основни циљ фудбалске игре, а одбрана гола тренутни неуспех у спровођењу напада, мора

се и о овоме дејствовању екипе повести рачуна и посветити му се пуна пажња.

Одбрамбена активност играча почиње оног момента када екипа изгуби лопту. Одбрамбени

задаци свих играча, без обзира којим линијама припадају, долазе у први план (Топлак,

1985).

На основу анализе трансформације екипе из нападачких у одбрамбене активности

добијају се одговори на нека од следећих питања:

• Да ли играчи екипе покушавају да што пре поврате посед лопте или се брзо

враћају у одбрамбену зону?

• Колико играча остаје „иза лопте“, неучествујући у офанзивним акцијама своје

екипе?

• Да ли је прелазак у дефанзивне активности брз или спор?

• На који начин се може најефикасније угрозити противнички гол приликом овакве

транзиције?

• Који простори остају непокривени приликом овакве врсте трансформације?

• Да ли је гол противника лакше угрозити организацијом контра-напада кроз

средину или по бочним позицијама?

26

• Који играч противника касни да заузме своје место у одбрани приликом преласка

из нападачких у одбрамбене активности?

• ...

Пример преласка из нападачке у одбрамбене активности је екипа ФК „Црвена звезда“

(сезона 2011/2012).

• Транзиција ове екипе из напада у одбрану је спора.

• Приликом организације напада ФК „Црвена звезда“ учествује већи број играча уз

активно учешће бочних дефанзивних играча.

• У тренуцима континуираног напада иза лопте остају дефанзивни везни играч и

двојица централних дефанзивних играча.

• По губитку поседа лопте, играчи ове екипе не показују потребну агресевност да

би је брзо вратили у свој посед.

• Простори који остају не покривени су простори по бочним позицијама.

У квалификацијама за „Лигу Европе“ у сезони 2011/2012 у утакмици између ФК “Црвена

звезда“ и ФК „Рен“ из Француске, могле су се уочити наведене мане у транзицији из

напада у одбрану ФК „Црвена звезда“.

Организација одбране

Анализирањем организације одбране представља се поставка екипе у тренуцима када није

у поседу лопте и када се организовано брани од нападачких активности противника.

Приликом скаутирања организације одбране траже се мане у одбрани које би се могле

искорисити и врлине које би требало избегавати. Анализа организације одбране треба да

одговори на нека од следећих питања:

• Колико играча се приликом организоване одбране налази иза лопте?

• Где се појављују слободни простори, на бочним или централним позицијама?

• Како је постављена задња линија одбране (високо, дубоко или нормално)?

• Да ли су уочљиви велики размаци између линија тима?

• Да ли су уочљиви велики размаци између централних дефанзивних играча?

27

• Да ли су уочљиви велики размаци између између централних и бочних

дефанзивних играча?

• На који начин екипа организује прављење офсајд замки?

• Ко од играча касни у корекцији?

• Који играчи у одбрани су спорији?

• Ко од играча задње линије показује недисциплину приликом формирања линије

офсајда?

• Да ли централни дефанзивни играчи тесно покривају нападаче или их покривају на

одстојању када дођу у зону маневра?

• Каква је реакција одбране на дуге лопте, центаршутеве, повратне лопте…?

• Каква је реакција играча маневра на откривање противника у простор из „другог

плана“?

• Да ли екипа користи пресинг-игру, као вид организације одбране?

• Да ли се пресинг организује у односу на играча са лоптом или у односу на простор?

• У којим деловима терена се користи пресинг-игра као начин доласка у посед

лопте?

Када се неки од ових проблема уоче на стручном штабу је да нађе начине за њихово

искоришћавање у циљу постизања резултата.

Приликом прикупљања и анализирања података методом нотације параметри који

пружају јаснију слику о карактеристикама игре екипе везаним за ову стандардну

ситуацију, односе се на:

• Зоне почетка напада (одбрана, маневар, напад)

• Начин започињања напада (да до лопти долазе више пресецањем или

одузимањем?)

• Број фаулова у одређеним зонама терена

• ...

28

Пример анализе игре у одбрани је игра у одбрани екипе ФК “Андерлехт“ из Белгије пред

двомеч са ФК“Партизан“ у последњем колу квалифакација за Лигу Шампиона у сезони

2009/2010.

• Основна карактеристика игре у одбрани Андерлехта је да су недисциплиновани

приликом обављања дефанзивних задатака.

• Бране се у поставци 10 играча иза лопте, где је само најистуренији нападач

формално ослобођен дефанзивних задатака. Међутим, када лопта прође линију

одбране у којој се налазе три полушпица, они занемарују своје дефанзивне задатке

и престају да прате своје играче остајући тако испред лопте. Поред ове тројице

полушпицева (Суарез, Бусуфа, Лежер), десни задњи везни играч Kујате, често

слабо покрива простор и не прати свог играча и то може бити шанса приликом

организовања напада против ове екипе.

• Приликом игре у одбрани највише проблема настаје управо због недисциплине. Са

квалитетна 2 до 3 додавања врло лако се долази до 30м ове екипе. Проблеме за

ову екипу представљју убацивања играча између везног реда и одбране по

централним позицијама. Проблеми настају из два разлога: први је слобо

покривање играча противника, а други велики простор испред два централна

дефанзивна играча. Зоне које, такође, могу представљати проблем овој екипи су

и бокови. Превасходно из разлога што офанзивни маневарски играчи

(полушпицеви) не „прате“ своје играче. Више простора остаје на десној страни

одбране из разлога што је Жиле (30) квалитетнији у офанзиви него у дефанзиви.

Организација офанзивног прекида игре

Као што је већ наведено у прегледу досадашњих истраживања везаних за анализу

такмичарске активности у фудбалу, прекид-игра представља ефикасно оружје нападачке

тактике, па им се мора посветити велика пажња. Ове анализе обухватају начине на које

екипа изводи корнере, слободне ударце (по централним , бочним позицијама), ауте и

казнене ударце. Битне информације добијају се одговорима на нека од следећих питања:

• Каква је поставка играча приликом прекида игре?

29

• Колико играча долази на прекид игре?

• Да ли постоје уиграна кретања играча који долазе на прекид?

• У које просторе се додавања најчешће упућују (прва статива, централни део, друга

статива)?

• Да ли екипа користи „помоћне“ игре приликом организације прекида и на који

начин?

• Да ли екипа користи дугачко убацивање аута?

• Ко су најопаснији играчи приликом прекида игре?

• Да ли екипа прекиде игре изводи брзо?

• ...

Нотацијом се добијају подаци који се односе на:

• Број успешних напада који се организује након прекида игра (корнери, слободни

ударци, аути)

• Број удараца на гол директно из прекида

• Број акција у којима учествује два играча

• Број акција у којима учествује више играча

• Број удараца на гол из одређених простора након прекида игре

• .....

Начин организације офанзивних прекида игре ФК“Шахтјор“ из Украјине у сезони

2010/2011, представљаће пример анализе ове стандардне ситуације:

• Прекиде изводи више играча

• Приликом корнера четири играча доласе на скок

• Центаршутеви се углавном упућују у простор прве стативе

• Примећено је да приликом извођења корнера постоји уиграна акција упућивања

повратног преносног додавања на 16м

• Веома често примењују помоћну игру, тако што се два играча поставе на страну

одакле се изводи корнер

30

• Још једна варијанта помоћне игре је да лопта додавањима по земљи дође на

супротну страну од које се изводи корнер, а онда преносним дијагоналним

додавањем врати извођачу

• пажњу треба обратити на извођење аута, нарочито са десне стране. Иако то

није карактеристика, Срна (33) поседује способност далеког убацивања аута.

Организација дефанзивног прекида игре

Информације које се добијају из анализе организације дафанзивног прекида игре могу

представљати кључне факторе у остваривању резултата. Ретко када екипа не дође у

ситуацију да из прекида игре угрози гол противника и обзиром на то такве ситуације треба

искористити. Приликом скаутирања организације дефанзивног прекида противника битне

информације односе се на:

• Распоред противничких играча,

• Начине организовања одбране приликом прекида игра (човек-човека, зонска

одбрана, комбинована одбрана)

• Просторе који остају непокривени,

• Да ли постоји могућност остваривања “помоћне“ игре?

• Да ли се брзим извођењем може доћи у ситуацију угрожавања гола?

• Који играчи слабије обављају дефанзивне задатке приликом прекида игре?

• Какав је положај голмана приликом прекида игре?

• ....

Пример анализе овог сегмента скаутинга тимске анализе такмичарске активности је

организација дефанзивног прекида игре финалисте „Лига Европе“ у сезони 2010/2011, ФК

“Спортинг“ из Браге (Португал).

• Приликом организације дефанзивног прекида игре у зонској одбрани учествује 10

играча

• Један играч је на првој стативи, један између прве стативе и 5м, док је један у

висини 5м, остали су поређани на линији 5м и у том простору дочекују своје

противнике

31

• Постоји могућност да један играч директно покрива најбољег скакача

противничке екипе

• Играч који се налази на првој стативи не остаје на том месту до краја акције, већ

како се лопта приближава шеснаестерцу „напушта“ стативу

• Приметан је велики простор који се појављује у висини друге стативе

6.2. Индивидуална анализа такмичарске активности

Индивидуална анализа такмичарске активности користи се како би играч или група играча

стекла јаснију слику о свом директном противнику на терену. Она представља анализу

такмичарских испољавања појединца. Превасходно се односи на анализу технике

директног противника играча коме се анализа презентује. Презентација се састоји од

филма у трајању од максимално 3 минута у коме су представљене карактеристике

праћеног играча. У тим карактеристикама обухваћене су врлине и мане играча и најчешће

се те врлине и мане могу сврстати у одговоре на нека од следећих питања:

• Да ли се открива ка играчу са лоптом или од њега?

• У којим деловима терена најчешће изводи примањње лопте?

• Којом ногом боље изводи техничке елементе?

• У коју страну најчешће врши дриблинге?

• Какав је у скок игри?

• Како се понаша у ситуацијама када је леђима окренут голу?

• ...

Приликом индивидуалне анализе методом нотације у зависности од позиције играча у

тиму прикупљају се и анализирају подаци помоћу којих се стиче комплетнија слика о

карактеристикама играча. У прилогу рада приказани су посматрачки листови у које се

уносе подаци везани за испољавање играча током утакмице. Комбиновањем и

удруживањем ових података могу се добити подаци који су везани за игру појединих

делова екипе или њених сегмената.

32

Пример индивидуалне анализе такмичарке активности је анализа играча ФК

„Андерлехт“ Суареза у сезони 2010/2011, пред меч квалификација за „Лигу Шампиона“

између ФК „Партизан“ и ФК „Андерлехт“.

(9) Суарез – Oфанзивни маневарски играч/нападач

Игра као други нападач, али више врши откривања у страну. Технички квалитетан

играч, са одличним реализаторским способностима. Може да игра у центру

напада, као и 2. нападач или на крилима. Користи леву ногу подједнако добро као и

десну. Поседује добру игру леђима ка голу, одлично контролише лопту и врши

додавања. Брз на малом простору. Квалитетан играч, који не воли и избегава

контак- игру са дефанзивцима. Мало учествује у дефанзивним задацима, најчешће

остаје испред лопте на противничкој половини.

6.3. Анализа игре појединих делова екипе

Анализа линија тима (одбрана, маневар, напад) представља најочигледнији пример

анализе игре појединих делова екипе. Оваква анализа се примењује када се жели

свеобухватније извршити анализа, на пример, игре задње линије одбране. Тимском

анализом такмичарске активности жели се што потпуније представити игра екипе за мање

времена. Овакав приступ тежи представљању најкарактеристичнијих ситуација у игри

екипе. Ипак, уколико тренер жели да му се посебно анализирају све ситуације које се

јављају у игри, на пример, задње линије одбране екипе, тада таква анализа сврстава се под

домен анализе игре појединих делова екипе.

6.4. Анализа појединих сегмената игре

Као што сам назив говори примењује се када се жели извршити анализа одређених

сегмената игре екипе. На пример, жели се извршити анализа начина на који екипа

организује офанзивне прекиде. Тада се анализирају ситуације у којима је екипа

организовала офанзивне прекиде, прави се презентација видео материјала који у себи

садржи анализу овог сегмента игре.

33

Пример за овакву анализу је сарадња тандема ФК “Црвена звзда“ Николе Лазетића и

Павла Нинкова, у сезони 2009/2010, приликом организовања напада ове екипе по десној

страни:

Игра у нападу екипе ФК“Црвена звезда“ се базира на стварању услова са спровођење игре

2:2 по десном боку, где су у главним улогама Лазетић и Нинков. Карактеристике ове игре

су да Нинков креће у спринт у тренутку када се додавање (најчешће од стране

Богдановића) упућује ка Лазетићу. Када Лазетић улази у средину терена кретње Нинкова

су праволинијске и иза његових леђа. Када је Лазетић ближе линији која означава дужину

терена откривање Нинкова је испред Лазетића. Такође, карактеристика игре ове двојице

играча је убацивање Нинкова у спринту поред Лазетића када овај води лопту

праволинијски у напред.

Напади екипе ФК „Црвена звезда“ игром 2:2, када лопта већ дође на десни бок (у посед

Лазетића), се могу осујетити агресивном игром усмереном ка Лазетићу, тј. не

дозвољавањем да се окрене лицем према голу. Други начин, када је Лазетић окренут

лицем ка голу, је да му се агреесивном одбраном „одузме“ време које му је потребно да

сачека откривање Нинкова.

7. ТЕРЕНСКО – ВИЗУЕЛНА АНАЛИЗА

Под теренско-визуелном анализом подразумева се посматрање утакмица и бележење

информација о тактичком плану игре екипе “на лицу места“. Значај овакве анализе је у

томе што се на овакав начин могу сагледати информације које често нису доступне

приликом теоријске анализе (понашање задње линије у тренутку када је екипа у

противничкој трећини терена...). Предности овакве анализе су:

• Могућност добијања информација које нису доступне видео анализом

• Добијање информације о атмосфери у којој ће се играти утакмица

• Добијање информације о организацији клуба чија се игра посматра

• ....

34

Мане теренско – визуелне анализе су:

• Не може се добити велики број података, услед природе фудбалске игре

• Немогуће је успоравати и заустављати игру како би се издвојио неки запажени

детаљ

• Спољашњи фактори (публика) могу ометати концентрацију

• Истовремено је потребно бележити карактеристике и изводити закључке о њима,

тако да постоји објективна могућност за грешке

• Анализу није могуће презентовати играчима и стручном штабу визуелно

На основу обележја анализе, да би се избегле њене мане и искористиле њене предности,

пре одласка скаута на утакмицу на којој је потребно урадити теренско – визуелну анализу

противника, потребно је организовати састанак на коме ће бити договорено које су

најбитније карактеристике екипе на које треба обратити пажњу и о којима се жели јасна

слика на крају утакмице. Због природе анализе, број карактеристика које се прате треба

свести на што мањи број.

Пример карактерика које треба пратити приликом теренско-визуелне анализе, може

изгледати овако:

• Да ли екипа примењује пресинг?

• На којим деловима екипа примењује пресинг игру?

• Какве су активности екипе приликом одузимања лопте?

• Какве су активности екипе непосредно по губљењу поседа лопте?

• Да ли постоје велики размаци између линија тима?

• Колико играча остаје у иза лопте приликом организације напада и како су

распоређени?

• Каква је офанзивна активност бочних дефанзивних играча?

• Које су главне врлине екипе?

• Које су главне мане екипе?

35

На основу карактеристика теоријске и теренско-визуелне анализе закључак је да се

теоријском анализом може представити већи број података и на ефикаснији начин. Ипак,

анализирањем података који су добијени теоријском и теренско – визуелном анализом и

њиховим поређењем и допуњавањем стиче се најпрецизнија предства о тактичком плану

игре неке екипе.

36

8. ТИМСКА АНАЛИЗА ТАКМИЧАРСКЕ АКТИВНОСТИ ФК

“ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“ – ИЗВЕШТАЈ

У овог делу дипломског рада биће презентован извештај тимске анализе такмичарске

активности ФК “Црвена Звезда“ у сезони 2009/2010. Анализа је извршена пред 138.

„вечити дерби“.

ФУДБАЛСКИ СКАУТИНГ ТИМ Д И Ф

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ФК „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА“

БЕОГРАД

28.5.2010.

37

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЕКИПЕ

38

1. Екипа Црвене Звезде је у већем делу првенства, а посебно по доласку новог тренера

Ратка Достанића играла у систему 4:4:2, са тим да један од нападача има више

задатака у дефанзиви тако да приликом игре у одбрани систем личи на 4:2:3:1.

2. Фудбалери ФК „Црвена Звезда“ у пролећном делу сезоне постигли су 22 гола, а на

гостовањима укупно 4 гола на 5 утакмица.

3. ФК „Црвена Звезда“ је екипа која успева да успостави квалитетну пас-игру, и у

предходних 5 кола успевала је да оствари, просечно, 341 тачнo додавањe на једној

утакмици, уз 75% успешности свих додавања.

39

4. У одбрани се најчешће бране са 10 играча иза лопте, тако да је само један од

нападача (Лекић 9) ослобођен дефанзивних задатака. Ситуације у којима се јављају

проблеми у игри одбране „Црвене Звезде“ је игра противника по десној страни,

када пре свега лоша игра у дефанзиви Кадуа (20) и лоше постављање Игњатијевића

(6) долазе до изражаја.

5. Екипа тежи да игра брз напад, преко Лазетића (17) који усмерава нападе или ка

десном боку где прави квалитетну сарадњу са Нинковим (24) у игри 2:2, или ако то

не успе, упућује дијагонално додавање или центаршут у простор друге стативе ка

нападачима.

6. Узимајући у обзир почетни распоред играча на терену, систем 4:4:2, ова екипа има

изражену игру по бочним позицијама, нарочито по десном боку где Лазетић и

Нинков представљају заштитни знак игре ове екипе.

7. Екипа се брзо трансформише у тренуцима промене поседа.

8. Основни квалитет екипи даје капитен Лазетић (17), који игра на позицији десног

бочног маневарског играча, који са другим кључним играчем у екипи Нинковим

(24) прави одличну сарадњу, а токође одиграва правовремена додавања ка

нападачима и има кључну улогу у организовању брзих и контра-напада екипе ФК

„Црвена Звезда“.

9. Приликом прекида у дефанзиви бране се са 9 играча применом комбиноване

одбране (један играч маркира простор (5 метара), док сви остали маркирају

противничке играче).

10. У досадашњем делу првенства, ова екипа игра у стандардном саставу са тим што се

на месту левог бочног дефанзивног играча смењују Рељић и Игњатијевић (Рељић

стандарднији у последњим утакмицама) и у нападу се ротирају Лекић, Јевтић и

Перовић (на последњим утакмицама најчешће играо тандем Лекић-Јевтић).

40

Почетак напада

Напади подједнако започињу дугим лоптама од стране голмана или кратким

додавањем ка задњој линији одбране. Дугим лоптама се најчешће „тражи“ Лекић.

Приликом кратког додавања када је напад усмерен на десну страну лопта се

одиграва до Нинкова који сарађује са маневарским играчима, а по левој страни

када лопта дође до Игњатијевића (Рељића) покушава се преносним додавањима ка

нападачима.

Организација напада

1. Игра у нападу екипе ФК “Црвена Звезда“ се базира на стварању услова са

спровођење игре 2:2 по десном боку. Где су у главним улогама Лазетић и Нинков.

Карактеристике ове игре су да Нинков креће у спринт у тренутку када се додавање

(најчешће од стране Богдановића) упућује ка Лазетићу. Када Лазетић улази у

средину терена кретње Нинкова су праволинијске и иза његових леђа. Када је

Лазетић ближе линији која означава дужину терена откривање Нинкова је испред

Лазетића. Такође, карактеристика игре ове двојице играча је убацивање Нинкова у

спринту поред Лазетића када овај води лопту праволинијски у напред.

Напади екипе ФК „Црвена Звезда“ игром 2:2, када лопта већ дође на десни бок (у

посед Лазетића), се могу осујетити агресивном игром усмереном ка Лазетићу, тј. не

дозвољавањем да се окрене лицем према голу. Други начин, када је Лазетић

окренут лицем ка голу, је да му се агресивном одбраном „одузме“ време које му је

потребно да сачека откривање Нинкова.

2. У ситуацијама када је лопта на десном боку, а није остварена сарадња Лазетић-

Нинков, Лазетић се најчешће одлучује на упућивање центаршута у простор друге

стативе.

3. Капитен Лазетић улази у средину терена где добија лопту и одиграва дијагоналан

пас унапред, најчешће ка Лекићу. Ово је нарочито приметно приликом

организовања брзих и контра-напада.

41

4. Преносна додавања од стране одбрамбених играча ка нападачима су један од

начина за организовање напада ФК “Црвена Звезда“. Оба штопера имају

квалитетну „дугу“ лопту. Ипак, најчешће се за преносна додавања одлучује леви

бочни дефанзивни играч (Рељић или Игњатијевић).

5. Централни маневарски играч Савио (2) често користи откривања у простор из

другог плана и активно учествује у завршницама напада.

6. Још једна карактеристична ситуација приликом организовања напада ове екипе је

улазак Кадуа вођењем лопте са леве стране у средину терена.

7. За континуирани напад екипа ФК “Црвена Звезда“ се одлучује када не успе

извођење брзог напада. Брзи напад је прва опција организовања напада.

8. Један од начина да се поремети игра у нападу ФК “Црвена Звезда“ је притисак на

централне маневарске играче чија главна карактеристика није техничка обученост,

већ разградња игре противника.

Прелазак из одбране у напад (контра - напад)

1. Приликом доласка у посед лопте, тежња у игри је да лопта што пре дође у посед

Лазетића који приликом организовања брзих и контра-напада улази у средину

терена. Лазетић усмерава даљи ток напада или на десну страну ка бочном

дефанзивном играчу (Нинков) или одигравањем дијагоналног паса унапред ка левој

страни.

2. Приметан је брз прелазак из одбране у напад. Организовање брзих напада је једна

од карактеристика и квалитета игре ФК “Црвена Звезда“.

Прелазак из напада у одбрану

Приликом завршнице у нападу, екипа се брзо трансформише у одбрамбене

активности. Време за брзу трансформацију „добијају“ из чињенице да лопте

најчешће „губе“ на бочним позицијама у нападу.

42

Организација одбране

1. Основна карактеристика игре у одбрани је да 10 играча учествује у одбрани и да се

систем 4:4:2 често трансформише у 4:2:3:1 враћањем једног од нападача у средину

терена.

2. Покушава се игра високог пресинга на противничкој половини, а када то не успе

играчи се враћају на своју половину на којој започињу одбрану. Примећено је да

приликом игре високог пресинга од стране нападача и везног реда, одбрана стоји

сувише дубоко правећи велики простор између нападача и одбране.

3. Два централна бека (Вилотић и Ђорђевић) су изразито квалитетни у скоку,

учествују активно у грађењу игре свога тима и неретко покушавају дугим лоптама

да упосле своје нападаче.

4. Игра противника по десној страни може да представља проблем за ову екипу.

Најчешће се проблеми јављају због тактичке недисциплине Кадуа (левог бочног

маневарског играча) приликом обављања дефанзивних задатака. Ово је страна по

којој се могу остварити квалитетни напади пре свега убацивањем десног бочног

дефанзивног играча. Поред Кадуове лоше игре у дефанзиви примећује се лоше

постављање Игњатијевића који често оставља превелики простор између себе и

централног бека или сувише улази у средину остављајући превелики простор на

крилним позицијама.

43

44

Организација офанзивног прекида игре

1. Приликом извођења корнера примењује се помоћна игра после које следи

центаршут у простор друге стативе.

2. Прекиде изводе Богдановић, Каду или са десне стране Лазетић.

3. Нападају кроз прекид са четири или пет играча који иду на скок.

4. Ка првој стативи углавном се креће Ђорђевић (18)

5. Ка другој стативи се креће Вилотић (15), док Савио улази у 5м и чека додавање.

Одбијену лопту чекају Лазетић и Каду, док у одбрани остају два играча.

6. Посебну пажњу треба обратити на извођење аута, нарочито са десне стране.

• Нинков има способност далеког убацивања аута. Дугачко убацивање се

примењује не само у висини 16м већ и приликом убацивања аута са своје

половине. Овакав начин убацивања лопте са стране се често користи тако да се

може рећи да је то један од начина започињања односно организације напада.

• Брзо извођење аута, где Нинков и најчешће Лазетић користе неорганизованост

одбране за брзо извођење аута.

Организација дефанзивног прекида игре

1. Примењују комбиновану одбрану. Само један играч, Нинков стоји на пет метара,

док су сви остали у стриктним маркацијама.

2. Један играч је на првој стативи, Игњатијевић (Рељић 16). Нинков се налази у

висини прве стативе у простору 5 м.

3. Сви остали су у стриктној маркацији у зависности од броја играча који учествују у

прекиду игре. Лазетић стоји на 16м, док је Каду ослобођен задатака у дефанзивном

прекиду и налази се на 40м од свог гола.

45

Индивидуални извештаји

(22) Стаменковић – голман

Голман који је у дужем временском периоду стандардан на голу ФК „Црвена

Звезда“. Започиње акције свог тима додавањем лопте у задњу линију или ка

нападачима. Прва опција је додавање лопте на десну страну, ка Нинкову, а затим

штоперском тандему. Ретко започиње нападе додавањем лопте ка левом беку.

Голман који нема добру технику хватања лопте. Сваки ударац ка голу ФК “Црвена

Звезда“ треба „испратити“ до краја јер постоји реална могућност да се „одбитак“

спроведе у гол.

(18) Ђорђевић – централни бек

Играч задње линије који уз Нинкова највише учествује у грађењу акција свог тима.

Има висок проценат тачних додавања, око 82%. Дистрибуцију лопти углавном

врши у маневарски ред и на десну страну ка Нинкову. Одличан у скок-игри.

(15) Вилотић – централни бек

Играч који има мање лопте у поседу у односу на Ђорђевића, такође и мањи

проценат тачних додавања (око 74%). У последње време склон грешкама, нарочито

приликом враћања лопте ка голману. Прва намера у додавању му је Ђорђевић

(уколико игра), затим маневарски ред и лева страна - Игњатијевић (Рељић). Има

квалитетно преносно додавање ка нападачима.

(24) Нинков – десни крилни бек

Уз Лазетића окосница игре ФК “Црвена Звезда“. Изузетно офанзиван, понавља се,

офанзивне намере у додавањима лопте... Користи и најмањи контакт у 16м за пад.

Игра у одличној форми, изузетно физички спреман. Изузетно упоран и борбен.

„Ничије“ лопте најчешће решава у своју корист. Треба се што пре ослободити

лопте у ситуацијама када он напада играче задње линије приликом убацивања.

Најбољу сарадњу има са Лазетићем, уколико игра, али и са Блажићем, а такође и

46

велики број лопти упућује ка десном централном беку екипе. Има висок проценат

успешних додавања, око 83%.

(6) Игњатијевић – леви крилни бек

Играч који је добар у игри 1:1 са нападачем, али мана му је постављање у одбрани.

Често прави сувише велики простор који омогућава додавање између њега и

централног бека или оставља сувише простора на страни. Лош у скок-игри.

(16) Рељић – леви крилни бек

Играч који остварује добру сарадњу са Кадуом по левој страни, просечно је 12 пута

на утакмици додавао лопте овом играчу, док је са осталим играчима сарађивао

неупоредиво мање. Просечна успешност паса му је 71%. Под притиском се

одлучује за упућивање дуге лопте ка нападачима.

(2) Савио - дефанзивни маневарски играч

Играч добре конституције, снажан, јак у дуелима на земљи и ваздуху. Учествује у

завршници акција свога тима, придодаје се убацивањима из другог плана, по

централном делу терена. Сарадњу остварује са офанзивним маневарским играчима

тима. Дијагоналним, офанзивним додавањима лопте проиграва крилне играче тима.

У досадашњем делу првенства имао променљиву успешност када је пас-игра у

питању, од 63% против ФК “Рад“, до 87 % против ФК “ Хајдук“.

(32) Богдановић – дефанзивни маневарски играч

Дефанзивни играч тима, нема офанзивних додавања, тежи сигурним додавањима,

једноставан. Игра у ширину и у назад. Нема препознатљиву сарадњу са неким од

саиграча, већ лопте дистрибуира подједнако у десну и леву страну, и уназад.

Основни задатак приликом организовања брзих напада је додавање ка Лазетићу.

Слабо креативан играч, може бити опасан ако му се остави довољно простора за

центаршут. Изводи већину прекида. Играч на кога треба вршити притисак јер се не

одликује техничком обученошћу.

(17) Лазетић – офанзивни маневарски играч

47

Играч од којег зависи игра тима у фази напада. Десна нога доминантна, и

препознатљива сарадња са Нинковим. Искусан фудбалер, има правовремена

додавања у простор, осваја терен вођењем лопте. Сарадње остварује, поред

Нинкова, више од осталих играча са нападачима тима (Јевтићем и Лекићем). Нешто

лошије сналажење са играчем „на леђима“.

(20) Каду – офанзивни маневарски играч

Офанзивни играч, углавном игра по бочним позицијама, мада се добро сналази и у

маневру. Истиче се креативним решењима и смислом за игру, кавалитетан у игри

1:1, квалитетном техником, десна нога домимантна. Играч који у последње време

игра по левом боку и уласком унутра, вођењем лопте са леве стране, може да буде

изузетно опасан. Користи правовремена убацивање Рељића, али и дијагонална

кретања Јевтића. Уласке у средину покушава да заврши ударцима или додавањима

ка нападачима. Та додавања могу бити центаршутеви или додавања „под лакат“ ка

једном од нападача који се дијагонално убацује. У досадашњем делу првенства има

81% успешног паса, што, узмајући у обзир офанзивну улогу у игри, представља

позитивну карактеристику овог фудбалера.

(21) Јевтић - нападач

Нападач који има добра дијагонална кретања у простор, тражи лопту иза крилних

бекова противника и изузетно директан у кретању са лоптом ка голу. Врши

притисак на задњу линију одбране. Јача нога десна.

(9) Лекић – централни нападач

Играч који игра углавном по централном делу терена, добро се сналази у 16м.

Ударце на гол упућује и десном и левом ногом. Дијагонална отварања врши

углавном ка левој страни. Најчешће по левој страни води лопту десном ногом и

онда финтирајућим покретом пребацује на леву којом изводи ударац. Користи

сваку прилику за упућивање ударца, често и са великих растојања од гола. За своју

конституцију, може се рећи да је брз фудбалер. Добра скок игра. Недостатак је

свакако техничка обученост у појединим ситуацијама.

48

9. ЗАКЉУЧАК

Анализа тактичког плана игре неке екипе (скаутинг) представља изузетно значајан фактор

припреме. Оваквом анализом стиче се свеобухватна представа о игри једне екипе, њеним

врлинама и манама. Састоји се од теоријске и теренско – визуелне анализе. На основу

карактеристика теоријске и теренско-визуелне анализе закључак је да се теоријском

анализом може представити већи број података и на ефикаснији начин. Ипак,

анализирањем података који су добијени теоријском и теренско – визуелном анализом и

њиховим поређењем и допуњавањем стиче се најпрецизнија представа о тактичком плану

игре неке екипе. На који начин се користе и презентују подаци добијени оваквом анализом

од једнаког је значаја као и сама анлиза. Анализирање стандардних ситуација представља

суштину анализе тактичког плана игре екипе. Стандардне ситуације које су обухваћене

овом анализом су: систем игре, начини започињања напада, организација напада, прелазак

из одбране у напад, прелазак из напада у одбрану, организација одбране, организација

офанзивног прекида игре и организација дефанзивног прекида игре.

Иако је скаутинг одавно присутан у фудбалској игри његово дефинисање, као и област

коју покрива, па на крају и његова важност још увек није прецизно објашњења. Важност

скаутинга се креће од тога да неки тренери тактику своје екипе заснивају на скаутингу

тактичког плана игре противника, преко тренера којима скаутинг служи само ако су у

дилеми између два играча, па до оних који скаутингу не придају никакав значај.

Досадашња истраживања нису на прави начин обухватила ову област фудбалске игре. Са

сигурношћу се може тврдити да је анализа тактичког плана игре екипе много више

присутна у пракси него у теорији. У досадашњим истраживањима примећује се да су се

истраживачи у фудбалу углавном бавили тактиком напада као делом свеукупне тактике.

Поред тога што обухвата и одбрамбене активности екипе, којима се истраживачи у

фудбалу веома ретко баве, приликом анализирања тактичког плана игре екипе,

организација напада се анализа на комплекснији начин у односу на онај који је

представљен досадашњим истраживањима.

49

Даља истраживања везана за ову област могу се усмерити у два правца. Први је

дефинисање бољих параметара чијом анализом би се добијале значајне информације

везане за тактички план игре екипе. Други правац је усмерен ка истраживањима чији циљ

треба да буде прављење бољих софтверских пакета за прикупљање и анализу података.

50

10. ПРИЛОЗИ

Посматрачки листови који се користе са уношење података везаних за тимску анализу:

Posmatrački list broj 1.

Vrsta takmičenja:_____________________________________________________

Ekipa: _____________________________________________________________

Utakmica:___________________________________________________________

Redni

broj napada

Vremеnski

interval

Preciznost

napada

Način započinjanja

napada

Zona

početka napada

Broj igrača

učesnika

napada

Vremensko

trajanje napada sec.

izveo

udarac

Izveo

zavrsno

dodavanje

zona

zavrsnog pasa

Taktička sredstva

Udarac

na gol Dodavanje Vođenje Dribling

1 precizan golman odbrana odbrambeni zona 1

2 neprecizan presecanje manevar manevarski zona2

3 efikasan oduzimanje napad napadac zona 3

4 aut zona 4

5 sl. Udarac zona 5

6 korner zona 6

7 Zona 7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

51

Posmatrački list broj 2.

Vrsta takmičenja:_____________________________________________________

Ekipa: _____________________________________________________________

Utakmica:___________________________________________________________

Redni

broj napada.

udarac na gol

Sa

prijemom

lopte

Bez

prijema

lopte

Dir. iz

prekida

Desno

stopalo

Levo

stopalo

Glava Ostali

delovi tela

Lopta u igri

2 igraca I

vise

Prekid

komb. 2i

više igrača

Prekid

direktno u

gol

Ostalo zona suta

1 < 5 m

2 5 - 11 m

3 11 - 16 m

4 16 m >

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

52

Посматрачки листови који се користе са уношење податак везаних за идивидуалну анализу:

pas presecanja oduzimanja centar sut nap. faulovi

br.izgub. lopti

br udar. ostvario

Ime i prezime pozicija <10m 10 - 30m 30>m iz prve. sardnju sa

+- +- +- +- +- +- +- +- +- + + +- +

dužina pasa

UKUPNO

br duela br skok duelaODBRAMBENI IGRAČI

53

ostvarioIme i prezime pozicija pas u napred pas u stranu pas u nazad <10m 10 - 30m 30>m pas D. pas l. saradnju sa

+- +- +- +- +- +- +- Npr.5,6,2 + + + Npr 3;2 itd. + - +

br zavr.pas br udar.

UKUPNO

VEZNI IGRAČI br. Kontakata

po posedu

br. osv.

lopti

br.izgub.

lopti

duzina pasazona završnog pasa

br.nap.faulova

54

ostvario Ime i prezime pozicija saradnju sa

+- +- +- +- +- + +- + + + +

NAPADAČI iznudio

faulova

br. osv.

lopti

br.izgub.

lopti

br

zavr.pas.

UKUPNO

primanje u nogeprimanje u

prostordribling dodavanje

udarac na

golduel u skoku

55

11. ЛИТЕРАТУРА

1. Алексић, В. Јанковић, А. (2006). Фудбал, историја-теорија-методика. Факултет

спорта и физичког васпитања, Београд.

2. Боженко, А. (1979). Анализа техничко-тактичке активности фудбалера у

екстремним условима такмичења. Спортска пракса79(6), 7-11. Београд.

3. Јанковић, А. (2004). Упоредна анализа успешних напада на XVI и XVII Светском

првенству у фудбалу. Физичка култура, 1-4, стр. 57-69, Београд.

4. Јанковић, А. (2006). Последња етапа развоја светског фудбала између резултата

тактике офанзиве и дефанзиве. Фудбал.

5. Јанковић, А. (2006). Тактика пресинга у просторним карактеристикама савременог

напада у фудбалу. Физичка култура, Београд

6. Јанковић, А. и Леонтијевић, Б. (2006). Тактичкре законитости у савременом

фудбалу. ФИС Комуникације, ФФК Ниш.

7. Јанковић, А. и Леонтијевић, Б. (2007). Упоредна анализа у брзини извођења брзих

напада у фудбалу (на примеру Европских и Латиноамеричких репрезентација)

ФИС Комуникације (97-107), Ниш: ФФК.

8. Јанковић, А. Леонтијевић, Б. и Мићовић, Б. (2009). Тенденције развоја тактике игре

кроз анализу успешних напада на XVI, XVII и XVIII Светском првенству у

фудбалу. Међународна научна конференција (пп. 115-121). Београд: Факултет

спорта и физичког васпитања.

9. Јанковић, А. Леонтијевић, Б. Пашић, М. и Јелушић, В. (2011). Утицај појединих

нападачких средстава тактике на остварени резултат екипа учесница Светског

првенства у фудбалу у Јужноафричкој Републици 2010. године. Физичка култура,

65(1): 34-45, Београд, ФСФВ.

10. Јанковић, А.(). Контра напад и одбрана од таквог напада у функцији успешности

савременог, врхунског фудбала.

11. Матић, М. (1992). Општа теорија физичке културе, ФФК, Београд.

12. Перић, Д. (2006). Методологија научних истраживања. D.T.A. TRADE, Београд.

56

13. Стефановић, Ђ. (2006). Теорија и пракса спортског тренинга. Gnosis. Београд

14. Стефановић, Ђ. Јаковљевић, С. (2004). Технологија спортског тренинга. Gnosis:

Београд

15. Топлак, И. (1985). Савремени фудбал и његове тајне – тактика и методика. ФСЈ,

Београд.

16. Acar, M. Yapicioglu, B. Arikan, N. Yalcin, S. Ates, N & Ergun, M. (2007). Analysis of

goals scored in 2006 World Cup. In Reilly and Korkusuz. Proceedings from: Science and

Football VI: Sixt World Congress on Science and Football (pp. 235-242). Oxon:

Routlege.

17. Armantas, A. Yiannakos, A. & Hatzimanouil, D. (2007). Record and Evaluation of set-

plays in European Football Championshio in Portugal 2004. Inquiries in Sport 6 Physical

Education, Vol 5(2), 302-307.

18. Armantas, V. Yiannakos, A. Ampatis, D. & Sileloglou, P. (2005). Analysis of succesful

counter-attacks in high stantard soccer games. Inquiries in Sport & Physical Education

(electronic), 3(2), 187-195.

19. Armantas, V. Yiannakos, A. Papadopoulou, S. & Skoufas, D. (2009). Evaluation of the

goals scored in top ranking soccer matches: Greek „Superleague“ 2006-07. Serbian

Journal of Sports Sciences, 3(1), 39-43.

20. Bangsbo, J. & Peitersen, B. (2000). Soccer Systems and strategies, Human Kinetics.

21. Bergier, J. & Buraczewski, Z. (2007). Analysis of successful scoring situations in football

matches. Journal of sports science & medicine, 6(10), 199-209.

22. Buraczewski, T. & Cicirko, L. (2007). Chosen elements of actions resulting in goals in

football matches of the highest rank. Moloda Sportivna Nauka Ukraine, 3, 67-71.

23. Callery, S. (1991). Soccer – tehnique, tactics, training. The Crowood Press. Ramsbuty,

Marlborough Witshirе.

24. Carling, C. Reilly, T. & Williams, A. (2005). The Handbook of Soccer Match Analysis.

London: Rutledge

25. Carling, C. Reilly, T. & Williams, A. (2009). Performance assesment for field sports.

London: Routledge.

26. Drucker, P. (1993). Post – capitalist Society, pp. 177.

57

27. Franks, I.M. (1997). Use of feedback by coaches and plazers. In Science and Football III.

Ed: Reilly, T. Bansbo, J. & Hughes, M.D. London: E & FN Spon. 267-268

28. Grant, A.G. Williams, A.M. & Reilly, T. (1998). An analysis of successful and

unsuccessful teams in 1998 World Cup. Insight The F.A. Coaches Association Journal, 2,

21-24.

29. Grant, A.G. Williams, A.M. & Reilly, T. (1999). Analysis of goals scored in the 1998

world cup. Journal of Sport Sciences, 17, 826-827.

30. Hill, A. & Hughes, M.D. (2001) Corner kicks in the European Championships for

Association Football, 200. In PASS.com, edited by Hughes, M.D. and Franks, I.M.

(Cardif, UWIC), pp. 284-294.

31. Hook, C. & Hughes, M. (2001). Patterns of play leading to shots in “EURO 2000”. In:

Pass.com. Ed: CPA (Center for Performance Analysis). Cardiff: UWIC. 295-302.

32. http://sh.wikipedia.org/wiki/Analiza (преузето дана 28.8.2011. године)

33. http://standard.rs/vesti/38-sport/4925-slobodan-relji-pomae-li-nam-fudbal-da-shvatimo-

svet-.html (преузето дана 9.8.2010.године)

34. Hughes, M. Robertson, K. & Nicholson, A. (1988). Comparison of patterns of play of

successful and unsuccessful teams in 1986 World Cup for soccer. In: Science and

Football. Eds: Reilly, T. Less,A. Davis, K. & Murphy, W.J. London: E And F.N. Spon.

363-367.

35. Hughes, M.D. & Franks, I. (2005). Analysis of passing sequences, shots and goals in

soccer. Journal of Sports Science 23(5), 509-514.

36. Japhet, A. & Hughes, M. (2001). The playing patterns of France and their opponents in

the World Cup for association football, 1998, and the Championships, 2000. In M.D.

Hughes & I.M. Franks (Eds.), Pass. Com: Computer Science and Sport III &

Performance of Sport V (pp. 277-284). Cardif: University of Wales Institute.

37. Jinsah, X. Xiaoke, C. Yamanaka, K. & Matsumoto, M. (1993). Analysis of goals in 14th

World Cup. In Science an Football II, edited by Reilly, T. Clarys, J. & Stibbe, A.

(London: E. & FN. Spon.), pp. 209-220.

38. Jones, P. James, N. & Mellalieu, S.D. (2004). Possession as a Performance Indicator in

Soccer. International Journal of Performance analysis in Sport, 4(1), 98-102.

58

39. Lago, C. Lago, J. Dellal, A. & Gomet, M. (2010). Game-related statistics that

discriminated winning, drawing and losing teams from zhe Spanish soccer league.

Journal of Sport Science and Medicine, 9(2), 288-293.

40. Louthanen, P. Belinskij, A. Häyrinen, M & Vänttinen, T. (2001). A comparative

tournament analysis betwen EURO 1996 and 2000 in soccer. International Journal of

Performance Analysis in Sport, 1(1), 74-82.

41. Low, D. Taylor, S. & Williams, M. (2002). A quantitative analysis of successful and

unsuccessful teams. Insight 4, 32-34.

42. Michalidis, C. Michalidis, I. Papaiakovou, G. & Papaiakovou, I. (2004). Analysis and

evaluation of way and place that goals were achived during the European champions

League of Football 2002-2003. Sports Organization, 2(1), 48-54.

43. Naglak, Z. (2001). Teoria zespolowej gry sportowej. Ksztalcenie grasza. Wroclaw:

Akademia Wychowania Fizycznego.

44. Olsen, E. (1988). An analysis of goal scoring strategies in the World Championship in

Mexico 1986. In Science and Football, (Eds Reilly, T. Less, A. Davids, K. & Murphy,

W.J.) E. & F. Spon., London, pp. 373-376.

45. Pappas, A. (2002). Effectivenes of offensive tactic of dead-ball situations in the World

Cup 2002. Master Thesis. Department of Physical Education and Sport Science, AUTH

46. Rampinini, E. Impellizezeri, F.M. Castagna, C. Coutts, A.J. & Wisloff, U. (2009).

Technical performance during soccer matches of the Italian Serie A League: Effect of

Fatigue and competetive level. Journal of Science and Nedicine in Sport, 12(1), 227-233.

47. Roxburg, A. (2008). Technical report EURO 2008. Nyon: UEFA's Football Development

Division.

48. Scwarc, A. (2004). Effectiveness of Brazilian and German teams defeated by team during

the 17th FIFA World Cup. Kinesiology, 36(1), 83-89.

49. Scwarc, A. (2007). Efficacy of Successful and Unsuccessful Soccer Teams Tking Part in

Finals of Champions League. Research Yearbook, 13(2), 221-225.

50. Szwarc, A. (2008). The Model illustrating the efficiency of actions in soccer game.

Research Yearbook. Medsportpress, 14(2), 74-77.

59

51. Taylor, J.B. James, N. & Mellalieu, S.D. (2005). National analysis of corner kicks in

English Premier League Soccer. In Science and Football V, edited by Reilly, T. Cabri, J.

& Arujo, D. (London and New York: Routledge), pp. 225-231.

52. Vasilis, A. Athanasios, G. Dionisi, A. & Paraskevi, S. (2005) Analysis of successful

counter-attacks in high standard soccer games. Inquiries in Sport & Physical Education,

Volume 3(2), 187-195, Hellas.