Funkcionalna Pismenost u Savremenom Drustvu

8/13/2019 Funkcionalna Pismenost u Savremenom Drustvu

1/14

1

1.UvodPismenost(alfabetizam) je poznavanjepisma,umeeitanjaipisanja.Oko 82%svetskog stanovnitva je pismeno1

Nepismenost ili analfabetizam je nepoznavanje pisma, neupuenost u vetinuitanja i pisanja. Kriterijum po kojem se neka osoba svrstava u nepismenostanovnitvo razliit je od drave do drave. Negde se smatra da je nepismena akone zna itati ili pisati, a negde ako ne zna itati i pisati. U nekim dravama, kao tosu Japan, Hong Kong i Gvajana,osoba se smatra nepismenom ako ne poseduje

osnovno obrazovanje.UNESKO svojom rezolucijom iz1958.godine preporuujeda se nepismenima nazivaju ljudi koji ne znaju proitati ili napisati jednostavan

tekst u vezi sa svakodnevnim ivotom. Najvie je nepismenih u Aziji, anajnepismenije je stanovnitvo Afrike, jer pojedine drave imaju veoma visokustopu nepismenosti. Oko 20% svetskog stanovnitva je nepismeno2

Funkcionalno pismen graaninje vie od pismenog graanina, od onog koji zna daita, pie i rauna. Vetine koje se tiu funkcionisanja u lokalnoj i iroj zajednici,razumevanje prava i obaveza, upotreba onoga to se zove lokalna infrastruktura iuee u javnom ivotu ukljuuju i itanje medija. Medijska pismenost shvaenakao funkcionalna pokriva iroko polje ljudskog bitisanja --poev od savladavanjaelementarnog umea prepoznavanja i tumaenja vizuelnih simbola, reklamnih

poruka, preko umea itanja i popunjavanja dijagrama i obrazaca, do mnogo viihnivoa kao to su upotreba kompjutera za dobijanje informacija u javnim

bibliotekama ili u biroima za zapoljavanje, pa razumevanje odnosa znaka iznaenja, intencije i poruke, emocionalnog i kognitivnog odgovora na medijskisaopteno.

Medijsko opismenjavanje, obrazovanje za medije ili medijsko obrazovanje,

razliiti su nazivi za programe koji su u veini zapadnih zemalja postali deokolskog kurikuluma. Cilj im je da mladima prue teorijska znjanja o medijima

masovne komunikacije, njihovim kulturnim, socijalnim i politikim implikacijama;da objasne mogue upotrebe i zloupotrebe; da ih osposobe da itaju i analizirajuporuke medija ali i da ih sami stvaraju. Informatika pismenost je samo jedansegment i jedna vetina vie ali se njome ne moe pokriti razumevanje i upotrebairokog spektra poruka i izvora za uenje koje mediji nude.

1The World Factbookizdava Central Intelligence Agency,1. januar,2007

2Glossaryizdava The Economist
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%9D%D0%95%D0%A1%D0%9A%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1958http://sr.wikipedia.org/sr-el/1958http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.htmlhttps://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.htmlhttps://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.htmlhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/sr-el/2007http://sr.wikipedia.org/sr-el/2007http://sr.wikipedia.org/sr-el/2007http://www.economist.com/screensaver/glossary.cfmhttp://www.economist.com/screensaver/glossary.cfmhttp://www.economist.com/screensaver/glossary.cfmhttp://www.economist.com/screensaver/glossary.cfmhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/2007http://sr.wikipedia.org/sr-el/1._%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B0%D1%80https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.htmlhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/1958http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A3%D0%9D%D0%95%D0%A1%D0%9A%D0%9Ehttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D0%BE%D0%BD%D0%B3_%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B3http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A7%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE


2/14

2

Ljudi sposobni da uspeno komuniciraju koristei razliiteverbalne i neverbalnejezike imaju veu kontrolu nad sopstvenim ivotima, a esto i nad ivotima drugihljudi, nego oni koji to ne umeju. Medijska nepismenost pojaava razlike koje

postoje izmeu privilegovanih i depriviranih socijalnih grupe.

Konvencija o pravu deteta, na primer, zahteva da se deci omogue ista prava nainformisanje kao i odraslim, zapravo da im se prui mogunost da pronalaze,

primaju i saoptavaju poruke i ideje, da ue bez granica i koriste sva medijskasredstva i sve izvore komunikacija i infromacija.

Pet kljunih tema treba da ine sadraj medijskog opismenjavanja: razlika unainima medijskog predstvaljanja (informacija); interpretacija znaenja kodova iporuka (manipulacija); kognitivni i emocionalni odgovor na poruku (iskustvo);

izdvajanje, analize i uoptavanje podataka (znanje) i upotrebe razliitih medijskih

formi za komunikaciju (saoptavanje). Medijsko opismenjavanje podrazumeva,dakle, vie od sluanja predavanja i aktivnog uea u nekoj raspravi o medijima.Ono podrazumeva delanje u pravom smislu te rei: analizu, raspravu, konstrukciju

poruka i njihovo prenoenje.

Dobra nacionalna strategija obrazovanja bi morala da zahteva i medijsko

opismenjavanje a u cilju poboljanja kvaliteta ivota. Takva formulacija ukljuujesve od prava oveka da bude informisan i da informie, da moe da saopti svojeideje u razliitim formama, do anse da se bolje i adekvatno obrazuje koristeiupravo tehnoloke prednosti masovnih medija.

2.Pismenost kod nasIz osnovne kole vie od 40 odsto uenika u Srbiji izae funkcionalno

nepismeno, to znai da nisu u stanju da shvate malo duu reenicu.

Funkcionalna pismenost, prema kriterijumima Evropske unije, pokazuje u kojojmeri aci shvataju i koriste date informacije prilikom reavanja problema izsvakodnevnog ivota. Izmeu 40 i 50 odsto uenika u Srbiji izae iz osnovne kole

funkcionalno nepismeno, pokazuju testovi koje polau uenici osmog razreda.

Strunjaci se, uglavnom, slau da su rezultati uenika na meunarodnim testovimaznanja loi jer oni ne znaju da ue, nemaju radne navike, ne itaju ni obaveznulektiru, a za sve je kriv obrazovni sistem koji ih tera da gradivo ue napamet.


3/14

3

Na poslednjem PISA testiranju (program za meunarodnu procenu uenika) 2006.u kojem je uestvovalo 57 zemalja, a koje obuhvata razumevanje proitanog,matematiku i naunu pismenost, Srbija je zauzela 41. mesto.Karakteristika PISA istraivanja je da najveu panju posveuje upotrebi znanja urealnim, ivotnim kontekstima i situacijama.

Stopa pismenosti u svetu.

3.Definisanje pismenostiPoimanje i uloga pismenosti su se menjali tokom istorije, da bi u zadnjoj deceniji

pod uticajem razvoja informacijsko-komunikacijske tehnologije stekli i neke nove

dimenzije. Nekada je pismenost, kao vetina, bila potrebna ljudima koji sekoluju, otvarala im je put do sticanja znanja, danas je zbog promenjeneorganizovanosti drutva potrebna svima.

Naravno da razliiti autori razliito promatraju pojam pismenosti i razliito gadefiniu, ali ovde nije namera taksativno pobrojati sve definicije. Razumevanjepojmapismenosti s obzirom na istoriju moe se podeliti na etape:


4/14

4

- do 1950. godinepodrazumevala se alfabetskapismenost- iza 1950. godine govori se o funkcionalnoj pismenosti kao irem pojmu biti

pismen znai sporazumevanje tj. znati itati, pisati, sluati i govoriti. Dananji pakpojam pismenosti u sebi ukljuuje i proces (funkcionalnapismenostje proces kojitraje celi ivot.

Pismenost3(englesk:i literacy) proizlazi iz latinske rei literatus, uen ovek. Usrednjem veku kada je znanje izgubilo na svojem znaenju pod pojmom pismenostipodrazumevala se samo minimalna sposobnost itanja latinskog (Graditar,2000., str. 150).

UNESCOVA preporuka (1978.) vidi osnovnu pismenost i funkcionalnu pismenostkao etape rezultata procesa opismenjivanja. Prema toj preporuci pismena je ona

osoba koja moe s razumevanjem itati i napisati kratku jednostavnu reenicu koja

se odnosi na njen svakodnevni ivot. Ovako iroko postavljena definicijapismenosti odraz je zapadnog promiljanja u definisanju pojma pismenosti jerpodrazumeva univerzalne kognitivne i tehnike vetine koje se mogu savladati bezobzira na pojedini specifini kontekst ili kulturno okruenje. U stvari predstavljaopteprihvaeno miljenje da je pismenost neto emu se mogu pouiti sva deca ukolskoj dobi (Veeman, 2004., str.23). Ovo je prilino iroko postavljena definicijapismenosti koja u sebi obuhvata osnovnu (basic) i funkcionalnu pismenost..

Pojam pismenosti uvek je deo neke kulture i tradicije, on ima svoje istorijske,

politike, drutvene i ideoloke osobitosti. Profili danas potrebne osnovnepismenosti vrlo su razliiti: jedno je pronai bitnu informaciju u sportskom lanku,drugo je proitati novinski izvetaj o politikoj situaciji u nekoj zemlji i pronaireenicu komentara, tree je proitati ugovor za uzimanje kredita i uoiti svenjegove zamke, nadalje, proitati i razumeti polisu osiguranja ili uputu za upotrebunekog ureaja.

Pismenost je, dakle, postala specifina po sadraju i esto se temelji na kontekstu,a podrazumeva razliite sposobnosti i stupnjeve ovladavanja tim sposobnostima.Dananje informacijsko doba povezalo je narode, kulture, znanja i poslovanje, a

informacijski obojena svagdanjica, bez obzira na zemljopisne razliitosti,nametnula je nove drutvene prakse, nove medije i nove naine kreiranja znaenja,a time i nove interpretacije pismenosti.

3ANDRAGOKI GLASNIK: Vol. 13, br. 1, 2009, str. 25 -35


5/14

5

Uobiajeno izraavanje znaenja jezikom usmerava se prema multimedijalnomizraavanju znaenja koje je multiplicirano znaenjem i kontekstom slike i teksta.Shodno tome menja se i definicija pismenosti, zavisno o vrsti pismenosti. Tako se

u PISAprojektu (Programe for International Student Assessment) italakapismenost definie se kao sposobnost razumevanja, upotrebe te evaluacijepisanoga teksta u svrhu ostvarivanja uenikovih vlastitih ciljeva, razvoja njegovogznanja i potencijala kao i razvoja sposobnosti za delotvorno sudelovanje u

drutvu. Matematika pismenost definie se kao sposobnost identifikovanja irazumevanja matematikih problema, kao i sposobnost donoenja naunoutemeljenih procena o ulozi koju matematika ima u sadanjem i buduem iv otupojedinca kao konstruktivnoga, svesnoga i refleksivnoga graanina.

4.Podruje funkcionalne pismenosti i osnovnogobrazovanja odraslih

Pismenost i osnovno obrazovanje odraslih je fundamentalno ljudsko pravo i bitna

osnova za ostvarivanje svih drugih linih i socijalnih prava. Ali , bez obzira na to,proklamovano pravo na pismenost, koje ni u kom sluaju ne bi smelo biti sporno,jo uvek u mnogim delovima sveta nije u potpunosti ostvareno ili je, tanije reeno,samo delimino ostvareno. Brojne kampanje opismenjavanja koje su preduzimane

u pojedinim zemljama i podrujima nisu davale neke oekivane rezultate, panepismenost i danas predstavlja problem sistematske i strukturne prirode, koji

najee pogaa najsiromanije zemlje i u svim nacijama najoskudnije slojevedrutva.

Ako se rasprostranjenost nepismenosti u nerazvijenim zemljama savremenog sveta

delimino i moe razumeti, s obzirom na njihove nepovoljne istorijske, kulturne iekonomske okolnosti, sasvim je izvesno da visok procenat nepismenosti u svetu

teko moe biti razlono obrazloen. U SAD-u nepismeno je, u zavisnosti od

kriterijuma na osnovu koga se procenjuje funkcionalna pismenost, izmeu 2 -10procenata odraslih. Taj procenat je jo vei u drugim industrijski razvijenimzemljama i obuhvata od 10-20 procenata od ukupnog broja stanovnitva tj odrsle

populacije. Kod nas jeprocenat nepismenog stanovnitva veoma visok to uvek nepokazuju tradicionalni statistiki izvetaji. Tako podatak, da je u Srbiji bez Kosovai Metohije prema popisu iz 2002.godine bilo nepismeno 233 hiljade stanovnika

odnosno 3,5 odsto (prema-Politika,13. januar, 2004), valja primiti sa prilinom


6/14


7/14

7

6.Pismenost danasDanas, pismenost i osnovno obrazovanje odraslih dobijaju nova sadrajnaznaenja, postaju bliskija sa ivotm, to potvruju i mnogi novi izrazi, kao to su;radon orijentisana pismenost, tehnoloka pismenost, kompjuterska pismenost,internetska pismenost, i sl. Stoga je sve manje tradicionalnih i konvencionalnih, a

sve vie funkcionalnih definicijapismenosti. Tako, u Ruskoj pedagokojenciklopediji (Davidov, 1993) nalazimo da se konkretan sadraj pojma pismenostimenjao istorijski, postajui sadrajniji sa rastom i razvojem drutva, zahtevimaurazvitku individualnog - od elementarnog umea itanja, pisanja i raunanja, doovladavanja minimumom drutveno neophodnih znanja i navika to je u poimanjuautora u osnovi funkcionalne pismenosti.

U takvom pristupu pismenosti i osnovnom obrazovanju odraslih podrazumeva senjeno povezivanje sa sadrajima iz radnog i ivotnog okruenja kako biodraslilake i uspenijeobavljali i reavali razliite problemenaposlu, u porodici idrutvenom ivotu uopte.

Ovakvo razumevanje funkcionalne pismenosti i osnovnog obrazovanja, uzdiferencijaciju njegovih programa i fleksibilniju organizaciju moe pospeitiuee odraslih uoblicima opismenjavanja i doprineti postizanju boljih rezultata u

prevladavanju pismenosti kao krupnog drutveno-ekonomskog i individualnogproblema.4

6.1.Vrste pismenosti Primarna i elementarna pismenost Sekundarna ili funkcionalna pismenost Tercijarna pismenost

4Kuli, R. , Despotovi, M. (2005), Uvod u andragogiju, Zenica.


8/14

8

Digitalnapismenost

Danas se sve vie komunicira putem apersonalnih medija, a za taj novi stilivljenja potrebne su raznovrsne informacije. To nam omoguuju digitalni mediji.Digitalni mediji - raunar, Internet, mobilni telefoni, DVD-ovi i sl. Te medije trebaznati koristiti za pronalaenje informacija.Digitalni mediji mogu se koristiti bilokada i bilo gdje.

Prednosti koritenja digitalnih medija u obrazovne svrhe:

Studenti ue nezavisno, vlastitim tempom na mestu i u vremenu koje samiodaberu;

Na raspolaganju im je velik broj predmeta koje nude razliite institucije ilimentori/pojedinci;

Odrasli ne trebaju putovati u mesto gde se odrava teaj; Teajevi su obino dosta jeftiniji od tradicionalnih; Smanjuje se geografska udaljenost i obrazuje se sve vei broj ljudi; Permanentno obrazovanje i samostalno uenje dobijaju novi smisao.

Medijskapismenost

Najea podela medija je na: Auditivne Vizualne Audiovizualne medije.

taje medijskapismenost?

Skup znanja i vetina u korienju medijima, koji e nam pomoi darazumemo granice izmeu realnoga sveta i virtualnog sveta medija, da usvakodnevnoj izloenosti tim medijima i porukama koje nam alju ne budemo


9/14

9

samo pasivni konzumenti, nego da postanemo aktivni i kritini sudionici togprocesa. U obrazovnoj komunikaciji preporuuje se kombinovati medije na nainkoji dobro koristi njihove prednosti i kompenzuje nedostatke.

Jedan od najboljih naina kombiniranja medija ue - uenju je tzv. hibridnouenje kod kojeg se jedan deo obrazovne interakcije odvija u uionici, dokse drugi deo obrazovne komunikacije odvija on-line.

U obrazovanju na daljinu koriteni su razliiti mediji: knjige, pota, radio,gramofonske ploe i audiokasete, film, televizija, kablovska i satelitskatelevizija, video, multimedijalni sistemi, CD-ROM mediji, elektronska

pota, Internet/web.

Informatika i informacijskapismenost

Razvojem informatike tehnologije sve se vie susreemo s pojmom informatikepismenosti koja je osnova za razvoj savremenog drutva.

Informatika pismenost (eng. computer literacy ) definie se kao sposobnostkorienja raunara i raunarskih programa.

Informacijska pismenost (eng. information literacy ) predstavlja uvianjepotrebe za informacijom te posedovanje znanja o tome kako nai, proceniti iiskoristiti najbolje i najnovije informacije koje su na raspolaganju kako bi sereio odreeni problem ili donela kakva odluka.

Informacijska pismenost ukljuuje:

Prepoznavanje potrebe za informacijom Pronalaenje informacije Analiza i vrednovanje informacije Korienje informacije Objavljivanje informacije.


10/14

10

Internet

Internet u obrazovanju koristi se:

Zbog uenja na daljinu Virtualni seminari Virtualna predavanja Za razmenu informacija putem e-maila Za pretraivanje servera poput Googlea, Yahooa, itd.

Internet je danas osnovno sredstvo komuniciranja. Putem Interneta moe sepristupiti brojnim bazama informacija iz svih podruja nauke, umetnosti, sporta,tehnike i tehnologije.

Personalni kompjuter (PC) spojen na Internet omoguuje komunikaciju s brojnimdrugim osobama koje mogu pomoi samostalno uenje.

Motivi za koritenje Interneta:

Prikupljanje informacija i reavanje problema, Zabava i razbibriga, Korienje slobodnog vremena, Pogodnost Interneta kao dostupnog medija za komunikaciju, Kontaktiranje s drugima i odravanje meusobnih veza.


11/14

11

7.Zakljuakivimo u vremenu u kojem smo okrueni mnogobrojnim i raznovrsniminformacijama stoga jepismenostvrlo znaajna. Ona se ogleda u raznim formama:na papiru, kompjuteru, televiziji, mobilnim telefonima, jumbo plakatima,znakovima itd.

Posmatrajui pismenost u dananje vreme dolazimo do novih spoznaja uzelementarnu ili primarnupismenost, tj. poznavanje itanja, pisanja i raunanja, kaoosnovnih vetina, danas se upotrebljavaju i novi termini koje je nametnuo razvojdrutvene zajednice i tehnologije.

Novi termini u pismenosti su sekundarna ili funkcionalnapismenost(razumevanje

pisanih uputa u svakodnevnom ivotu, npr. upotreba pojedinih proizvoda,ispunjavanje ugovora ili formulara, razumevanje drutvenih kretanja i sl.) itercijarna pismenost (koja obuhvata nove tehnologije informatiku, kompjutersku

pismenost, Internet, SMS).Upravo je iz ovih dvaju poslednjih oblika pismenosti

iskljuen veliki broj ljudi.

Funkcionalna(ne)pismenostnije samo problem nedovoljno razvijenih drutava vese s tim pojmom (problemom) sve vie susreu i visoko industrijski razvijenadrutva. Sistem kolovanja esto puta nedovoljno priprema uenike za ono to eih ekati u budunosti kad jednog dana prestanu ii u kolu.

kolstvo je u veini zemalja definisano trajanjem, a ne postignuima. Tajproblemje vidljiv u zemljama Evropske unije, npr. Nemaka ima sve veih problemabudui da je program u osnovnim kolama tako strukturiran da se gradivo moraobraditi, bez obzira savladali ga uenici ili ne. Ukoliko se ne obradi propisanogradivo, roditelji decu premetaju u drugu kolu koja e odraditi propisani programbez obzira na krajnji rezultat. Slina je situacija i u naim kolama.

Trite rada postalo je nemilosrdno traei sve vee kvalifikacije ili pak posebna

specijalistika znanja. Danas se retko mogu pronai poslovi koji zahtevaju samoelementarnupismenostili je uopte ne zahtevaju.

Globalizacijski procesi obuhvataju sve sfere ljudskog delovanja i to bez obzira gde

se nalazili, i bez obzira prihvatamo li te trendove ili ne. Razvoj novih tehnologijasve vie menja upotrebu klasinih oblika, sve je manje knjiga, a sve vie


12/14

12

elektronskih dokumenata tako da osim znanja itanja i pisanja moramo savladavatii nove tehnologije.

Pismenostje postala jedno od najvanijih sredstava za postizanje razliitih linihciljeva i za obavljanje raznih uloga: u koli, na radnom mestu, u porodici i udrutvu.

Nivo pismenosti utie na nekoliko aspekata ljudskog ivota: sticanje obrazovanja,mogunost zaposlenja, uspenost na radnom mestu i samoostvarenje i uspenostdelovanja u zajednici.


13/14


14/14

14

Sadraj1. Uvod ....................................................................................................12. Pismenost kod nas ...............................................................................23. Definisanje pismenosti ........................................................................34. Podruje funkcionalne pismenosti i osnovnog obrazovanja odraslih ..55. Istorija Pismenosti ............................................................................... 66. Pismenost danas ...................................................................................7

6.1. Vrste pismenosti ............................................................................7

7. Zakljuak .............................................................................................11

8. Literatura .............................................................................................13

Documents

Funkcionalna Pismenost u Savremenom Drustvu