https://www.linkedin.com/pulse/nikola-miljkovi%C4%87-1964-2015-drago-indjic

Danas se navršava mesec dana od smrti Nikole Miljkovića, srpskog matematičara koji je ostavio

dubok trag u svojoj generaciji. Prof. Peđa Nešković je već napisao lepo „Sećanje“ za Politikin dodatak

(1) i nije primereno misliti da ja sam mogu da napišem jedno još bolje sećanje. Postoji jedino skup

svih naših sećanja, a ionako su ona jedino u našim glavama.

Ali dopustite mi da se poigram sa pokušajem da Nikolu približim novim generacijama domaćih

srednjoškolaca i studenata putem serije misaonih eksperimenata, uprošćenim rečnikom

elektroinženjera, što je možda jedini način na koga smo mi sa ETF Beograda mogli sagledati Nikolu (ili

kako je jedan radio program o nauci i tehnici Beograda 2 probao da prenese domaćoj publici uživo).

U prvom eksperimentu, u jednom od neprebrojivo mnogo mogućih svetova, Nikola je sa par kolega

primio Nobelovu nagradu iz fizike za Miljković-Kurdi teoremu kojom je uopšten pojam asimptotske

slobode, naknadno potvrđen u ključnom eksperimentu izvedenom u CERN 2055-e.

U jednom drugom svetu, početkom ovog veka, Nikola je svoj brilijantan um i programerske veštine

iskoristio za razvoj sisteme ultrabrze berzanske trgovine derivativima. Nikolina vlastita tajnovita

firma u Londonu zadaje puno glavobolje DE Shaw, Getco i ostalim pretendentima jer je između

ostalog FPGA hardver za njega razvio domaći Pupin.

A opet u nekom trećem svetu, jer presretanje životnog saputnika u Petnici može biti zajednički

činilac više svetova, na porodičnom letovanju negde na Jadranu se sva naša deca igraju na lepoj plaži

dok svi mi uz ribu i vino pričamo o fizici i ekonomiji još dugo u noć.

A danas u onom nama najbližem, možda najizvesnijem svetu samo postoji generacija beograđana

rođena 1960-tih pod jednom srećnom zvezdom.

Srećnom, naravno! Zato što je jednoj celoj generaciji podaren snažan bedem repera sistema

vrednosti, a time i odgovor na pitanja šta su vrline, karakter i postignuće, tako da je jedna generacija

vođena intercijom jugoslovenskih ratova uzmogla ono barem da pogledom isprati rep Nikoline

zvezdane putanje koja je sada već zašla van vremena i prostora.

Kroz sve Peđine i ove reči se svi ovi zajednički svetovi dodiruju i postaju stvarniji, da svako poželi da

mu se dogode makar približno jednake reči.

U igrama protiv Prirode, Nikola je mogao da reši svaki problem. U brojnim kategorijama strateških

igara, na primer u igrama prijateljstva i emotivnih veza se snalazio bolje nego mnogi drugi vršnjaci iz

naših krugova. QED.

Međutim, teškoće ili ćorsokak 90tih su „wicked“ problem. Da li su domaće ratne igre i specijalni

ratovi bile presudni faktor rizika? Kako to da su njegov talenat zavele računarske kutije sa Unixom? I

zašto Internet danas zaćuti kada se spomene njegovo ime?

Ne postoji optimalno rešenje životne igre odnosno putanje. Mnogo truda (zbog nešto manjih

talenata) i ponešto unesenog šuma (ono barem radi regularizacije ličnih „wicked“ problema) je nama

ostalima pomoglo da dostignemo lokalno dovoljno dobra rešenja.

Ali šta reći mlađima, šta raditi nakon uočenog mladalačkog talenta?

Na primer, investiciono bankarstvo, Goldman Sachs i slični ničim nije zaslužilo da u njemu počivaju

najveći talenti prirodnih nauka. Takođe niti vojne tehnologije i ratna praksa, bez obzira na čijoj strani

vežbana.

Neki veliki, Pravi Problemi su ostali nerešeni jer ih je Nikola ostavio iz nekog nedokučivog razloga (da

nije zbog zova sirena sa Wall St ili patriotizma ili pak samo boravišne vize?). Možda ih upravo sada i

mi ostavljamo.

Svanuo je novi dan, berza je danas otvorena i čak i ako vašim i Nikolinim poslodavcima danas aman

baš ništa ne nedostaje, možda će ipak jedna vaša moguća teorema, veliko prijateljstvo iz mladosti ili

porodica biti večito pogođena.

Jato moje generacije polako nestaje iza društvenog i aktuarskog horizonta.

Zaradi budućih naraštaja, hajde da nešto učinimo da barem što veći broj društveno pogubnih

budućih svetova isčezne, pa da neki novi učenici Pete ili Matematičke gimnazije mogu da uzlete u

nebo, bez obzira na raspoloživi raspon krila koga su stekli po rođenju, odnosno poreklu.

Bila je čast biti Nikolin drug u mladosti i pomognite mi da očuvamo sećanje na njega u domaćim

klupama. Javite mi se sa idejama na @smelicvet.

Od srca hvala bliskim prijateljima na nedavnim razgovorima.

(1) http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/U-novom-Kulturnom-dodatku-u-subotu-

22-avgusta-citajte.lt.html