Stefan Miljković IV3

8/15/2019 Stefan Miljković IV3

http://slidepdf.com/reader/full/stefan-miljkovic-iv3 1/20

MATURSKI RADKočni sistem – doboš kočnice

Profesor: Učenik:

Dejan Đore!i" Stefan

Mi#jko!i" I$%



SadržajUvod............................................................................................................................... 3

Princip rada kočnica.......................................................................................................4

Sistem poluga i hidraulika...........................................................................................5 Trenje...........................................................................................................................7

ednostavan kočioni sistem............................................................................................ !

Princip rada do"o# kočnica...........................................................................................$%

&o"o# kočnice...........................................................................................................$$

Pode#avač kočnice.................................................................................................... $'

Pomo(na kočnica.......................................................................................................$3Servisiranje do"o# kočnica........................................................................................$4

T)P*+) &*,*- */0)12............................................................................................... $5

S)PS */0)1....................................................................................................$5

&UPS */0)1.....................................................................................................$6

&U*&UPS */0)1............................................................................................ $6

&U*S8+* */0)1................................................................................................$792jU/2................................................................................................................... $!

)T82TU82..................................................................................................................'%

Uvod

očnica kao i:vr#ni organ kočnog sistema; predstavlja i njegov najvažniji



deo. U kočnicana se ostvaruje kočni moment potre"an :a usporavanje i

:austavljanje vo:ila; odnosno :a pretvaranje kinetičke energije vo:ila u toplotu.

očnice tre"a da o"e:"ede potre"nu snagu :a "r:o i e<kasno :austavljanje; ali iodgovaraju(e energetske kapacitete :a preu:imanje i dalji trans=er toplotne

energije koja se ra:vija tokom kočenja. *d vi#e ra:ličitih re#enja kočnica; ove:ahteve najpotpunije :adovoljavaju =rikcione kočnice. 0ajvažnija re#enja

=rikcionih kočnica su do"o# kočnice; kao predstavnik radijalnik kočnica. odputničkih vo:ila velikih masa; kakva su npr. ve(ina vo:ila se jo# uvek veomačesto koriste do"o# kočnice. *vo je re:ultat mnogih do"rih oso"ina do"o#

kočnica; a svakako i pomenutih pote#ko(a u ve:i sa parkirnim kočenjem. 9"og

toga u narednim godinama ne tre"a očekivati potpuno eliminisanje do"o#kočnica sa putničkih vo:ila; pose"no sa :adnjih osovina vo:ila ve(ih masa.

Princip rada kočnica

Svi mi :namo da pritiskom pedale :a kočnicu auto usporava do:austavljanja. 2li kako se ovo de#ava> ako "a# auto prenosi silu od va#e noge

do svojih točkova> ako on umnožava silu da "i ona "ila dovoljna da :austavitako ne#to kao #to je automo"il>



S#ika &' Prika( ti)ično* kočiono* sistema

ada pritisnete kočnicu va# auto prenosi silu od va#eg stopala do svojih

kočnica preko tečnosti. S o":irom da kočnice :ahtevaju mnogo ve(u silu od one

koje daje va#a noga; va# auto mora da umnoži silu va#eg stopala. *n to čini nadva načina?

mehanička prevaga sistem

poluga; umnožavanjehidraulične sile.

očnice trenjem prenose silu do guma; a gume prenose silu na put tako@e

trenjem. Postoje tri osnovna principa kočionog sistema?

sistem poluga;hidraulika;

trenje.

Sistem poluga i hidraulika

0a slici ' sila A se javlja na levom kraju poluge. evi kraj poluge je dva

puta duži B'CD od desnog kraja BCD; tako da je na desnom kraju poluge

dostupna sila od 'A; ali ona prela:i samo polovinu daljine BED u odnosu na levikraj B'ED. Promena relativne dužine levog i desnog kraja poluge menja i

umnožava(e.



S#ika +' Peda#a je di(ajnirana na način kako bi mo*#a !iše ),ta da ,!e"a si#, !aše* sto)a#a- )re

ne*o što se bi#o kak!a si#a )renese na kočion, tečnost

*snovna ideja svakog hidrauličnog sistema je veoma prosta. Silaprimenjena na jednoj tački se prenosi na drugu preko tečnosti koja se ne sa"ija

i skoro uvek je to ulje neke vrste. +e(ina kočionih sistema tako@e umnožava silu

u toku procesa. 0a slici 3 se može videti najprostiji mogu(i hidraulični sistem.

S#ika %' .ednosta!ni /idra,#ični sistem

0a slici 3 dva klipa Bprika:ana crvenom "ojomD postavljena su u dvastaklena cilindra napunjena uljem Bprika:ano svetloplavom "ojomD i me@uso"no

pove:ana lulom napunjenom uljem. 0akon #to se upotre"i potisna sila na

jednom klipu Bna levom; na ovoj sliciD; ona se prenosi na drugi preko ulja u luli.Po#to se ulje ne sa"ija; e<kasn ost je veoma do"ra skoro sva proi:vedena sila

se javlja na drugom klipu. &o"ra stvar u ve:i hidrauličnih sistema je u tome #to

lula koja pove:uje dva cilindra može "iti "ilo koje dužine i o"lika. Tako @e; lulamože da se račva; tako da jedan glavni cilindar može da povuče vi#e ulja ako je

potre"no; kao #to je prika:ano 0a slici 4.





S#ika 5' Si#a trenja )roti! te4ine

&a "i se ovo ra:umelo tre"a o"ratiti pažnju na jedan od "lokova i sto?

S#ika 6' 7ato što trenje )ostoji na mikrosko)skom n i!o,- ko#ičina si#e )otrebna da se )omeri

b#ok je )ro)orciona#na te4ini to* b#oka

ada se pogleda golim okom "lokovi i:gledaju glatko; ali namikroskopskom nivou vidi se da su oni veoma neravni. ada se "lok postavi na

sto; mali vrhovi i doline se :grče; a neki od njih se čak i spoje. Težina težeg

"loka prou:rokuje da se on vi#e :gr či; pa samim tim i teže kli:i.

8a:ličiti materijali imaju ra:ličite mikroskopske strukture; npr. teže guma

kli:i po gumi; nego čelik po čeliku. +rsta materijala odre@uje koe<cijent trenja;

proporciju sile potre"ne "loku da kli:i do svoje težine. 2ko je u ovom primerutaj koe<cijent $ onda je potre"no $%% =unti B45kgD sile da "i kli:ao "lok od $%%

=unti B45kgD ili 4%% =unti B$F%kgD sile da "i kli:ao "lok težak 4%% =unti B$F%kgD.2ko je koe<cijent %;$; onda je potre"no $% =unti B4;5kgD sile :a "lok od $%% =unti

B45kgD ili 4% =unti B$FkgD sile da "i kli:ao "lok od 4%% =unti B$F%kgD.

9nači; količina sile potre"ne da se pomeri odre@eni "lok je proporcijalna težini

tog "loka. -to je "lok teži potre"na je ve (a sila. *vaj koncept se možeprimeniti kod naprava kao #to su kočnice i kvačila; gde je pločica navaljena na

disk koji se okre(e. 2ko ve(a sila pritiska pločicu ve(a je i sila :austavljanja.

)nteresantna stvar u ve:i trenja je ta #to je o"i čno potre"na ve(a sila da"i se predmet oslo"odio; nego da "i nastavio da kli:i. Postoji koe<cijent

statičkog trenja; kod koga dve povr#ine koje su u kontaktu ne kli:e u odnosu

jedna na drugu. 2ko one kli:e u odnosu jedna na drugu; onda je količina sile

odre@ena koe<cijentom dinamičkog trenja; koji je o"ično manji od koe<cijentastatičkog trenja.

9a automo"ilsku gumu; koe<cijent dinamičkog trenja je mnogo manji od



koe<cijenta statičkog trenja. 2utomo"ilska guma daje najve(e trenje kada

dodirna povr#ina ne kli:i u odnosu na put. ada kli:i Bkao u toku prokli:avanja

ili paljenjaD; trenje je dosta smanjeno.





Princip rada doboš kočnica

&o"o# kočnice predstavljaju jedno od najstarijih konstruktivnih re#enjakoje je primenjeno na motornom vo:ilu. Princip rada ostvaren je tako #to

pritisak deluje na =rikcionu povr#inu i:vedenu u o"liku cilindra ili do"o#a;

cilindrična povr#ina može "iti spoljna ili unutra#nja. 2ko se cilindrična povr#inado"o#a spolja pritiskuje; nepokretni elementi pomo(u kojih se koči do"o# mogu

da se i:vode kao spoljne papuče ili trake. *va dva načina se vrlo retko koriste

kod dana#njih vo:ila. *d svih do"o# kočnica; kočnice kod kojih je cilindrična=rikciona povr#ina unutra#nja; tj. kočnice sa unutra#njim papučama se koriste

daleko najvi#e.

&o"o#i se o"ično i:ra@uju od pose"nog; t:v. =rikcionog; sivog liva Bre@e

od nodularnog; čeličnog ili temper livaD; a papuče i nose(a ploča od presovanih

i :avarenih čeličnih limova. očne o"loge su složene smese vi#e materijala=ormirane tako da o"e:"e@uju visok i sta"ilan koe<cijent trenja i adekvatnu

mehaničku čvrsto(u i otpornost na ha"anje; visoke temperature i hemijskiuticaj kočne tečnosti; vode; i nečisto(a. Savremene =rikcione o"loge sačinjene

su od ve:iva Bnpr. =enolnih smola ili kaučukaD; ispune Bnpr. "akarita; liskuna;

aluminijumoksida ili metalnog praha od gvož@a; mesinga; "akra i sl.D;vlaknaste strukture koja o"e:"e@uje čvrsto(u o"loga Borganskih vlakana

aramida; ugljenika ili poliakrilnitrila ili čelične vuneD i t:v. =rikcionih modi<katora

:a o"e:"e@enje sta"ilnog koe<cijenta trenja Bnpr. antimonsul<da; praha od=ormaldehidne smole; čestica metala i metalnih oksida i podma:uju(ih

materijala kao #to je gra<tD. Standardne o"loge ostvaruju koe<cijente trenja

reda veličine oko %.35 Bgranice koje se pominju u literaturi najče#(e ležei:me@u %.3 i %.45D. *"loge se ve:uju :a kočne papuče :akivanjem ili

lepljenjem.

&o"o# kočnice rade na istom principu kao i disk kočnice; paknovipritiskaju povr#inu koja se okre(e. U ovom slučaju ta povr#ina se na:iva do"o#.

S#ika 9' okacija doboš kočnica

nogi automo"ili imaju do"o# kočnice na :adnjim; a disk kočnice na





ada se pritisne pedala kočnice klip gura paknove u: do"o#. 9a #ta su

nam potre"ne sve ove opruge> *vde su stvari malo komplikovanije. nogedo"o# kočnice su samopokretljive. Slika $3 poka:uje da u trenutku kada

paknovi dodirnu do"o# d ola:i do uklje#tenja; koje :a e=ekat ima ve (u silukojom paknovi ula:e u do"o#.

S#ika &%' Doboš kočnica , f,nkciji

*vo omogu(ava do"o# kočnici da koristi manji klip od disk kočnice; ali

:"og ovog procesa paknovi moraju da se i:vuku i: do"o#a onog trenutka kada

se pusti pedala kočnice. 9a ovo su potre"ne neke od opruga; a ostale oprugepomažu da paknovi "udu na svom mestu i vra(aju polugu :a pode#avanje.

Podešavač kočnice

&a "i do"o# kočnice =unkcionisale tačno paknovi moraju da "udu u:

do"o#; ali da ga ne dodiruju. 2ko se mnogo odvoje od do"o#a; onda klipu tre"a

vi#e te čnosti da pre@e tu ra:daljinu; pa (e pedala kočnice potonuti "liže podu utrenutku kada se pritisne. 9"og toga ve(ina kočnica ima automatski pode#avač.



S#ika &0' Me/ani(am (a )odeša!anje

&ok se pločica tro#i i:me@u pakna i do"o#a se stvara ve(i prostor. Svaki

put dok se automo"il :austavlja dok je u rikvercu paknovi su prilepljeni u:do"o#. ada prostor postane dovoljno veliki; pode#avač se pokrene :a jedan

:u". Pode#avač ima na se"i navoje; kao na navrtki; tako da se on pomalo

odvr(e dok se okre(e kako "i popunio pra:ninu. 2ko se paknovi jo# vi#e i:ližupode#avač se i dalje okre(e kako "i paknove uvek držao "li:u u: do"o#. 0eki

automo"ili imaju pode#avač koji počinje da radi kada se povuče pomo(nakočnica. *vaj tip pode#ava ča može da se pokvari ako se pomo(na kočnica ne

koristi duže vreme. 9nači; ako imate ovakvu vrstu pode#ava ča morate povlačiti

pomo(nu kočnicu "arem jednom nedeljno.

Pomoćna kočnica

Pomo(nu kočnicu na automo"ilu mora da pokre(e odvojeni sistem u

odnosu na osnovni kočioni sistem. od do"o# kočnica u pitanju je o"ična sajla.ada se povuče pomo(na kočnica sajla povlači polugu koja ra:dvaja dva pakna.

S#ika &2' Pomo"na kočnica , f,nkciji

Servisiranje doboš kočnica

*snovni način servisiranja do"o# kočnica je :amena paknova. 0eke do"o#

kočnice imaju na :adnjoj strani otvor kro: koji može da se vidi u ka kvom su



stanju paknovi. Paknovi "i tre"alo da se :amene kada se materijal :a trenje

i:liže do vredno sti od $I3' inča B%;F mmD nitni Bri!etsD. 2ko je materijal :a

trenje pove:an sa tanjirom :a kočnice Bnema nitniD; onda "i paknove tre"alo:ameniti kada imaju de"ljinu $I$6 inča.

S#ika &5' Pakni i doboš

,a# kao i na disk kočnicama i kod do"o# kočnica se neki delovi i:ližu. 2ko se

i:li:an pakni koristi predugo; nitne koji drže materijal :a trenj e mogu danaprave žle"ove u do"o#u. *vako o#te(en do"o# može da se popravi

reparacijom. Tamo gde disk kočnice imaju minimalnu do:voljenu de"ljinu;

do"o# kočnice imaju maksimalno do:voljen prečnik. S o":irom da je kontaktna

povr#ina unutar do"o#a; ako se ukloni material i: do"o# kočnica onda seprečnik pove(ava.



TIPOVI DOBOŠ KOČNI!

SIMPL!S !"#$I%

0ajjednostavnije re#enje do"o# kočnica je t:v. do"o# kočnica prostog dejstvakoja se često na:iva i simpleks kočnicaJ$K. Sastoji se od dve papuče na kojimase nala:i =rikcioni materijal; oslonjene su na jednom kraju. 0a suprotnom kraju

papuče deluje se silom koja teži da ra:makne papuče i ostvari silu trenja

i:me@u =rikcionog materijala na papuči i do"o#a kočnice. *stvarena sila trenjaima ra:ličito dejstvo na same papuče; tako da su i e=ekti kočenja pojedinih

papuča ra:ličiti; tj. pritisak papuča na do"o# kočnice je ra:ličit. Papuča kojaostvaruje ve(i e=ekat kočenja na:iva se naila:na papuča dok se druga na:iva

sila:na papuča.

Sa promenom smera kretanja do"o#a menja se e=ekat kočenja pojedinih

papuča; naime; papuča koja je "ila naila:na postaje sila:na; i o"rnuto. Llavne

komponente do"o# kočnica su o"rtni do"o# B'D :a koji se ve:uje točak; dvekočne papuče B$D sa =rikcionim o"logama po o"odu; povratna opruga B5D koja

skuplja papuče po prestanku kočenja i nepokretna nose(a ploča B4D; sa

osloncem papuča B6D; koja se čvrsto ve:uje :a nosač točka u okviru mehani:ma:a oslanjanje. U vo:ilima sa hidrauličkom kočnom instalacijom; aktiviranje

kočnice; odnosno #irenje papuča; ostvaruje se pomo(u hidrauličkog kočnogcilindra B3D; dok se u vo:ilima sa pneumatičkom kočnom instalacijom; kočnicaaktivira mehanički preko mehani:ma sa "regom ili sa klinom koji je pogonjen

pneumatičkim kočnim cilindrom. Pored pomenutih elemenata; u do"o# kočnice

se po pravilu ugra@uje i mehani:am :a manuelno ili automatsko regulisanje:a:ora i:me@u papuča i do"o#a #to je potre"no usled tro#enja =rikcionih o"loga.

S#ika &6 Doboš kočnica )rosto* dejst!a sa /idra,#ičkim akti!iranjem

D&PL!S !"#$I%



&upleks kočnice ili kočnice dvostrukog dejstva se i:vode tako da se na jednom

kraju kočnice nala:e mehani:am :a aktiviranje prve i o"rtni oslonac druge

papuče; dok se na suprotnom kraju nala:i oslonac prve i mehani:am :aaktiviranje druge papuče. 9"og ovakve strukture; dupleks kočnice imaju dva

kočna cilindra sa po jednim klipom. Usmerenost papuča u odnosu na smerrotacije do"o#a se usvaja tako da o"e papuče "udu naila:ne pri kretanju vo:ila

unapred. U takvim uslovima; a :a istu silu aktiviranja; dupleks kočniceostvaruju ve(e kočne sile nego simpleks kočnice. Sa druge strane; pri promenismera o"e papuče postaju sila:ne i kočnica ostvaruje :načajno manju silu

kočenja Bkoja je manja i od sile kočenja odgovaraju(ih simpleks kočnicaD.

S#ika'&8 D,)#eks kočnica

D&"'D&PL!S !"#$I%

&uodupleks kočnice su do"o# kočnice koje su konstruisane tako da

omogu(avaju da o"e papuče "udu naila:ne ne:avisno od smera kretanja

vo:ila. 8e#avaju se sa dva kočna cilindra sa po dva klipa. U duoduplekskočnicama svaka papuča ima dva oslonca Bna svakom kraju po jedanD; sa

kojima se alternativno spreže u :avisnosti od smera o"rtanja do"o#a. Prilikom

aktiviranja kočnice; u početku se svi klipovi ravnomerno #ire. e@utim; kadapapuče do@u u kontakt sa do"o#em; klipovi ka kojima deluje sila trenja "ivaju

potisnuti na:ad u ku(i#te cilindra s o":irom da na njih deluje reaktivna sila koja

je ve(a od sile aktiviranja Breaktivna sila je re:ultanta :"irnog dejstva sileaktiviranja drugog kočnog cilindra i sile trenja i:me@u do"o#a i papučeD.

9ajedno sa uvlačenjem klipova; pomeraju se i papuče; koje preko

odgovaraju(ih ispusta dola:e u kontakt sa o"rtnim osloncima; o"ično

i:vedenim u vidu osovinica na nose(oj ploči kočnice. U nekim konstrukcijamase kao o"rtni oslonci papuča koriste i sami klipovi kočnih cilindara.



S#ika &9'D,o<d,)#eks kočnica

D&"'S()" !"#$I%

0ajve(i kočni moment daje t:v. servo kočnica; i u ovom slučaju o"e papuče su

naila:ne; samo prva naila:na papuča B$D nema nepokretni oslonac ve( se prekopolužja B7D oslanja na drugu naila:nu papuču B'D; koja je na suprotnom kraju

oslonjena na osovinicu B6D i nosač papuča B5D. &ruga naila:na papuča ima

oslonac koji kod nekih konstrukcija može da "ude plivaju(i; sa paralelnim ilikosim oslonim povr#inama. 0a taj način; prva naila:na primarna aktivira

drugu naila:nu sekundarnu papuču; i to silom koja je :natno ve(a od sile

kojom se aktivira prva naila:na papuča. 9ato druga naila:na papuča ostvaruje jo# ve(e kočne e=ekte od prve; pa servo kočnica u celini ostvaruje ve(e kočne

momente od dupleks kočnice. Pri promeni smera o"rtanja do"o#a; servo

kočnica postaje veoma malo e<kasna. *"e papuče su sila:ne; a druga seaktivira jo# manjim silama od prve. U ovom slučaju servo kočnica je praktično

neupotre"ljiva. 9ato se i u ovom slučaju ide na takva re#enja sistemaaktiviranja i oslanjanja koja omogu(avaju promenu oslonca; tako da o"e

papuče "udu uvek naila:ne. To su t:v. duoservo kočnice. 0ačelno imaju do"re

oso"ine i ra:vijaju visoke kočne momente :a odre@enu silu aktiviranja. +elikaima je mana; me@utim; #to su veoma osetljive na promenu koe<cijenta trenja;

#to pose"no dola:i do i:ražaja kod velikih "r:ina kretanja. 0jihovo osnovno

polje primene su traktori i poljoprivredne prikolice; kao i slična vo:ila manjih"r:ina kretanja i manjih ukupnih masa.



S#ika +;' D,o<ser!o kočnica &<=)r,*a a,tomatsko* )odeši!ača> +<?ai#a(na

)a),ča> %<=)r,*a !e(no* e#ementa> 0<Prič!rsna oso!inica> 2<P#oča (a !oenje

)a),ča> 5<$e(ni e#ement )arkin* kočnice> 6<Pod#oška> 8<=si*,rač )o#,*e

)arkin* kočnice> 9<Si#a(na )a),ča> &;<=)r,*a (a dr4anje )a),ča> &&<Po#,*a

)arkin* kočnice>&+<K,"ište kab#a )arkin* kočnice> &%<Po!ratna o)r,*a

nai#a(ne )a),če>&0<Po!ratna o)r,*a si#a(ne )a),če> &2<A,tomatski

)odeši!ač> &5<K,ka kab#a

"!K#$UČ!K

ožemo primetiti da je sistem :a kočenje jedan od najvažnijih sistema namotornom vo:ilu. *n nam omogu(ava "e:"edno učestvovanje u sao"ra(aju

tako da ne ugrožavamo ni na#u ni "e:"ednost ostalih učesnika u sao"ra(aju.

*vaj sistem nam omogu(ava da i:"egnemo opasne situacije koje sesvakodnevno de#avaju u sao"ra(aju; :ato je ovome sistemu poklonjena i

najve(a pažnja. očionom sistemu je potre"no posvetiti najve(u pažnju i:

ra:loga da "i se i:"egla mogu(a otka:ivnja i ugrožavanje drugih učesnika usao"ra(aju. 9austavni put vo:ila koje poseduje ispravan sistem :a kočenje je

mnogo kra(i nego kod neispravnog. ): tog ra:loga dola:i do čestih stradanja naputevima. &o"o# kočnice i dalje nala:e veoma veliku primenu kako kodteretnih tako i putničkih vo:ila.



#IT%&!TU&!

J$K. otori i motorna vo:ilaM osip N. enasi; Tomislav 2. 8isti(

J'K.http?IInikolavujic.Oee"l.comIuploadsI3I4IFI%I34F%733IsistemQ:aQkocenje.pd=

J3K. http?IIOOO.motornavo:ila.comItagIdo"oskocnica



Documents

Stefan Miljković IV3