BAZE PODATAKAMS ACCESS1

PodatakČinjenica o nekom predmetu i/ili

događaju koja se može zabeležiti i sačuvati na računaru

Struktuirani podaci: brojevi, karakteri, ...

Nestruktuirani podaci: slika, zvuk, video, ...

Podatak sam po sebi nema značenje, tek kada se interpretira nekom vrstom sistema za obradu podataka poprima značenje i postaje informacija.

2

Informacija◦ Podatak koji je obrađen na takav način da se znanje osobe

koja koristi podatak povećalo

Petar Petrović 1506983710325Marko Marković 0211979850123

Janko Janković 1112985830456- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Ime i prezime JMBG Smer Godina upisaPetar Petrović 1506983710325 M 2007

Marko Marković 0211979850123 I 2007Janko Janković 1112985830456 P 2006- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - P 2006

Podaci koji nisu korisni

Informacija o upisu – dopunjeni relevantni podaci 3

INFORMACIJA

Podatak1

Podatak2

Podatak3

PodatakN

Obrada podataka Informacija

Važno je razumeti šta je smešteno (stored) u BP, a šta se može dobiti (retrieved) iz BP 4

BAZA PODATAKA JE

organizovani skup logički povezanih podataka

integrisani skup podataka o nekom sistemu i skup postupaka za njihovo održavanje i korišćenje, organizovan prema potrebama korisnika

dobro struktuirana kolekcija podataka, koja postoji jedno određeno vreme, koja se održava i koju koristi više korisnika ili programa

5

PODACI/INFORMACIJE

DatabaseOcene studenataiz pojedinihpredmeta

Prosečna ocena studenta

Prosečna ocena nagodini studija

Prosečna ocena na fakultetu

PODACI INFORMACIJE

6

POJAM BAZE PODATAKA Baza podataka (BP) je kolekcija međusobno povezanih podataka, uskladištenih

na nekom meduijumu, koje koriste, zajednički, svi procesi obrade u sistemu.

Sa aspekta implementacije, Baza podataka predstavlja skup tabela međusobno povezanih putem spoljnog ključa.

7

ORGANIZACIJA PODATAKA U BAZAMA PODATAKA

8

ORGANIZACIJA PODATAKA U BAZAMA PODATAKA Podaci u bazi podataka su organizovani sledećim redom: bit,

bajt, polje, zapis, tabela, baza podataka. Bit je najmanji element prikaza podataka u računaru i

uzima vrednosti 0 ili 1. Bajt je najmanja adresibilna jedinica koja sadrži 8 bita i

predstavlja jedan karakter. Polje ili atribut predstavlja se sa jednim ili više bajtova. Zapis sadrži skup atributa o jednom primerku (instanci),

na primer atributi jednog studenta su: broj indeksa: 50/90, ime i prezime: Petar Petrović, semestar: 2.

Tabela je kolekcija različitih zapisa, a koje pripadaju jednom objektu.

Baza podataka je kolekcija povezanih tabela.

9

BAZOM PODATAKA (DBMS SISTEM ZA UPRAVLJANJE ) Sistem za upravljanje bazom podataka (kraće

DBMS, od početnih slova engleskih reči Database Management Systems) je softverski sistem koji

kreira, pristupa, upravlja i kontroliše podacima (bazama podataka) i služi kao veza (interfejs) između podataka i

aplikativnih programa.

Poznatiji sistemi za upravljanje bazom podataka su Microsoft Access, SQL Server, IBM DB2, Oracle 10g i mnogi drugi 10

KORIŠĆENJE BAZE PODATAKA IMA NIZ PREDNOSTI U ODNOSU NA KLASIČAN RAD SA PAPIRIMA: brži rad jednostavno korišćenje omogućava rad sa velikim brojem podataka jednostavan unos i promena lako pretraživanje i selektovanje podataka mogućnost sortiranja podataka prezentacija podataka iz baze podataka može da

bude na razne načine mogućnost razmene podataka sa drugim

aplikacijama (programima) tačnost podataka i izbegavanje dupliciranja

podataka više korisnika istovremeno mogu da koriste iste

podatke sigurnost podataka je veća

11

SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA JE JEDAN SLOŽENI SOFTVERSKI SISTEM KOJI TREBA DA OMOGUĆI:

Skladištenje podataka. Korišćenje zajedničkih podataka od strane svih

ovlašćenih korisnika. Logičku i fizičku nezavisnost programa od

podataka. Bez obzira što se podaci fizički pamte, po pravilu, samo jednom, u jedinstvenoj fizičkog organizaciji, svaki korisnik dobija svoju sopstvenu logičku sliku podataka kakva njemu najviše odgovara.

Jednostavno komuniciranje sa bazom podataka preko jezika bliskih korisniku, kako bi se neprofesionalni korisnici neposredno uključili u razvoj informacionog sistema, a profesionalnim programerima značajno povećala produktivnost.

12

ZAŠTITA BAZE PODATAKA Zaštitu baze podataka tretiramo kroz dva aspekta i to:

Integritet – zaštita od slučajnog pogrešnog ažuriranja i

Sigurnost – zaštita od neovlašćenog ažuriranja i korišćenja podataka.

Termin integritet podataka označava tačnost, korektnost ili konzistentnost.

Integritet baze podataka podrazumeva problem zaštite baze podataka od pogrešnog ažuriranja, odnosno od pogrešnih ulaznih podataka, greški operatera i programera, sistemskih otkaza i dr.

Termin sigurnost podataka podrazumeva mehanizme zaštite baze podataka od neovlašćenog korišćenja.

13

SIGURNOST BAZE PODATAKA I PRAVILA INTEGRITETA Pravila integriteta definišu koje uslove podaci u BP treba da zadovolje,

kada se vrši provera i koje akcije treba preduzeti kada definisani uslovi nisu zadovoljeni.

Termin sigurnost podataka podrazumeva mehanizme zaštite baze podataka od neovlašćenog korišćenja.

Opšti model zaštite podataka treba da definiše koji subjekat zaštite, može nad kojim objektom zaštite da izvrši neku operaciju i pod kojim uslovima.

14

MS ACCESS KAO DBMS Da bi se okvalifikovala kao potpun sistem za upravljanje

relacionom bazom podataka, aplikacija mora da izvršava sledeće četiri osnovne funkcije Organizacija podataka – obuhvata izradu i rukovanje

tabelama koje sadrže podatke u konvencionalnom tabelarnom formatu koju Access naziva pogled (Datasheet).

Povezivanje tabela i izdvajanje podataka – povezuje više tabela prema relacijama između podataka radi izrade privremenih tabela, koje sadrže izabrane podatke. Access koristi upite da bi povezao tabele i izabrao podatke koji će se čuvati u privremenoj tabeli, koja se naziva objekat Recordset.

Unos i uređivanje podataka – zahteva projektovanje i implementaciju obrazaca za pregled, unos i uređivanje podataka kao alternativu tabelarnom prikazu. Obrasci su ti koji umesto aplikacije omogućavaju da kontrolišete prikazivanje podataka.

Prikazivanje podataka – zahteva izradu izveštaja koji mogu da sumiraju podatke u skupovima zapisa (Recordset). Njih možete da pregledate, štampate ili objavljujete na internetu ili intranetu. 15

Tabela Tabela Tabela

Upit

Forma Izveštaj

Makro

Modul

Bezbednost

Štampanje

OSNOVNE FUNKCIJE ZA PODRŠKU ACCESSA

16

TABELA Tabela sadrži podatke o određenoj temi,. Svaki zapis u tabeli

sadrži informacije o jednoj stavci, kao što je određeni zaposleni. Zapis se sastoji od polja, poput polja za ime, adresu i telefonski broj. Zapis se obično zove i red, a polje se obično zove i kolona. 

Baza podataka može da sadrži mnogo tabela od kojih svaka skladišti informacije o drugoj temi. Svaka tabela može da sadrži mnogo polja različitih tipova, uključujući tekst, brojeve, datume i slike.

Probna baza podataka, poput liste kontakata, može da koristi jednu tabelu. Međutim, mnoge baze podataka koriste nekoliko tabela. Kada kreirate novu bazu podataka, na računaru kreirate i novu datoteku koja sadrži sve objekte u bazi podataka, uključujući tabele.

Tabelu možete kreirati tako što ćete kreirati novu bazu podataka, umetnuti je u postojeću bazu podataka ili je uvesti ili povezati sa tabelom iz drugog izvora podataka – kao što je Microsoft Office Excel 2007 radna sveska, Microsoft Office Word 2007 dokument, tekstualna datoteka ili druga baza podataka. Kada kreirate praznu bazu podataka, nova prazna tabela će automatski biti umetnuta. Nakon toga možete da unesete podatke kako biste počeli sa definisanjem polja. 

17

SVOJSTAVA POLJA Polje ima određene karakteristike koje ga definišu. Na

primer, svako polje ima ime koje ga jedinstveno identifikuje u tabeli. Polje ima i tip podataka koji se bira tako da se podudara sa informacijama koje će u njemu biti uskladištene. Tip podataka određuje vrednosti koje mogu da se skladište i operacije koje mogu da se izvršavaju, kao i količinu prostora za skladištenje potrebnu za svaku vrednost. Osim toga, svako polje ima i pridruženu grupu postavki koja se nazivaju svojstva i koja definišu karakteristike izgleda ili ponašanja polja.

Postavljanjem svojstava polja možete da kontrolišete izgled informacija, sprečite netačne unose, precizirate podrazumevane vrednosti, ubrzate pretraživanje i sortiranje, kao i da kontrolišete druge karakteristike izgleda ili ponašanja. Na primer, možete da oblikujete brojeve tako da ih je lakše čitati ili da definišete pravilo za proveru valjanosti koje mora da se poštuje kako bi se informacije mogle uneti u polje.

18

POSTAVLJANJE PRIMARNOG KLJUČA Primarni ključ tabele sadrži jedno ili više polja koja

jedinstveno identifikuju svaki red koji skladištite u tabeli. Često kao primarni ključ služi jedinstveni identifikacioni broj kao što je ID broj, redni broj ili kôd. Na primer, možete da imate tabelu „Kupci“ u kojoj svaki kupac ima jedinstveni ID broj kupca. ID polje kupca predstavlja primarni ključ tabele.

Za odgovarajući primarni ključ neophodno je nekoliko karakteristika. Prvo, on jedinstveno identifikuje svaki red. Drugo, nikada nije prazan ili bez vrednosti – vrednost uvek postoji. Treće, on se retko menja (u idealnim slučajevima, ne menja se nikada). Access koristi polja primarnog ključa za brzo povezivanje podataka iz više tabela.

Uvek treba da precizirate primarni ključ tabele. Access automatski kreira indeks primarnog ključa koji pomaže pri ubrzavanju upita i drugih operacija. Access takođe obezbeđuje postojanje vrednosti u polju primarnog ključa za svaki zapisa, kao i njenu jedinstvenost.

19

RELACIJA JEDAN-PREMA-JEDANJednom redu u jednoj tabeli odgovara jedan red u drugoj tabeli. Ovakve tabele možete kombinovati u jednu tabelu koja se sastoji od svih kolona obe tabele.

RELACIJA TIPA JEDAN-PREMA-VIŠEPovezuju jedan red iz jedne tabele sa više redova druge tabele preko relacije između primarnog ključa bazne tabele i odgovarajućeg spoljnjeg ključa u povezanoj tabeli.

RELACIJE TIPA VIŠE-PREMA-JEDANPovezuju više redova jedne tabele sa jednim redom druge tabele.

RELACIJE TIPA VIŠE-PREMA-VIŠE I ČETVRTA NORMALNA FORMANe mogu da se izraze kao jednostavne relacije između dva Njih ostvarujete tako što pravite tabelu koja ima relacije tipa više-prema-jedan sa dve bazne tabele.

TIPOVI RELACIJA

20

Normalizacija je formalizovani postupak za grupisanje atributa podataka u tabele i tabela u baze podataka.

Ciljevi normalizacije: Eliminisanje dupliranih informacija u tabelama. Prilagođavanje budućim izmenama u strukturi tabela. Umanjivanje uticaja strukturnih izmena baze podataka na

korisničke aplikacije koje pristupaju podacima.

NORMALIZACIJA BAZE PODATAKA

21

PRAVILA NORMALIZACIJE Prva normalna forma zahteva da tabele budu ravne

i da ne sadrže duplirane grupe. Druga normalna forma zahteva da podaci u svim

kolonama koje nisu deo ključa budu potpuno zavisni od primarnog ključa i svakog elementa (kolone) primarnog ključa kada je on složeni primarni ključ. Potpuno zavisni znači da je vrednost podatka u svakoj koloni koja nije deo ključa zapisa, na jedinstven način određena vrednošću primarnog ključa. Druga normalna forma uklanja veći deo nepotrebnih (redudantnih) podataka.

Treća normalna forma zahteva da sve kolone koje nisu deo ključa tabele budu zavisne od primarnog ključa tabele i nezavisne jedna od druge. Tabele moraju da odgovaraju prvoj i drugoj formi da bi bile sposobne za treću normalnu formu. 22

• Access omogućava pravljenje četiri osnovna tipa upita, za postizanje različitih ciljeva:– Upiti za izbor (Select Querys) izdvajaju podatke iz jedne ili više tabela i

prikazuju te podatke u tabelarnom obliku.– Upiti unakrsnih tabela (Crosstab queries) sumiraju podatke iz jedne ili

više tabela u obliku radne tabele. Ovakvi upiti su korisni za analiziranje podataka i izradu grafika ili dijagrama, na osnovu sume vrednosti numeričkih polja većeg broja zapisa.

– Akcioni upiti (Action queries) prave nove tabele iz tabela upita, ili prave velike izmene u nekoj tabeli. Takvi upiti dopuštaju da dodate ili obrišete zapise iz tabele, ili napravite izmene u zapisima na osnovu izraza koji unosite pri dizajnu upita.

– Parametarski upiti (Parameter queries) čije se korišćenje ponavlja pri čemu se vrše samo jednostavne izmene njihovih kriterijuma. Kad izvršavate parametarski upit, Access prikazuje okvir za dijalog koji od vas zahteva da unesete novi kriterijum. Parametarski upiti zapravo nisu poseban tip upita, jer ove parametarske funkcije možete da dodate u upite za izbor, upite unakrsnih tabela i u akcione upite.

Upiti - Querys

23

Forme Forme se koriste za unos, editovanje, pretraživanje i

prikazivanje podataka. Forme Vam omogućavaju da vidite one podatke koje želite na način koji želite. Izgled formi može da bude takav da liče na papirne dokumente.

Report (izveštaj) Report se koristi za prikazivanje i štampanje

podataka iz tabela ili upita, u obliku koji želite. Takođe, na report-u možete da obavite i neke matematičke operacije (izračunavanje sume ili proseka, na primer), da grupišete ili sortirate podatke.

Upiti - Querys Qvery omogućava da postavite pitanje i da

automatski dobijete odgovor, na primer: "Koliko ima proizvoda u magacinu ? "Koliko ima

kupaca iz Beograda?" i slično. Svaki put kada postavite upit (query) MS Acces će

Vam dati odgovor na osnovu trenutnih podataka.?"24

Makroi su sekvence aktivnosti, koje automatizuju operacije nad bazom podataka koje se ponavljaju. Pri radu sa bazama podataka Access 2000, za automatizaciju se koristi Visual Basic for Application (VBA).

Moduli su funkcije i procedure koje su napisane u programskom jeziku VBA. Funkcije VBA se koriste da bi se izvršavala složenija izračunavanja od onih koja se mogu lako izložiti pomoću niza konvencionalnih matematičkih simbola, ili za izračunavanja koja zahtevaju donošenje odluka. VBA potprogrami napisani su za izvršavanje operacije koje prevazilaze mogućnosti standardnih aktivnosti makroa što je jedan od razloga da se u Accessu napušta podrška makroima. VBA podprogrami se izvršavaju tako što se pridružuju odgovarajućim događajima, kao što je pritisak na dugme pomoću miša, koji se dešava kada je aktivni objekat neki obrazac ili izveštaj.

Osnovne funkcije za podršku Accessa (nastavak)

25

Bezbednost sačinjavaju funkcije koje su dostupne kao stavke menija i preko VBA potprograma. Pomoću funkcija bezbednosti podataka može se dopustiti drugim osobama da koriste vašu bazu podataka, u višekorisničkom okruženju. Pristup možete dodeliti grupi korisnika ili pojedincima, ali i ograničite njihove mogućnosti za pregled ili modifikacije svih ili samo nekih tabela u bazi podataka.

Štampanje dopušta da odštampate praktično sve što možete da pregledate u radnom režimu programa Accessa.

Mogućnost objavljivanja unapređuju distribuciju informacija preko intranet korporacije i javne Internet mreže u obliku Word Wide Web strana. Access uvodi strane za pristup podacima (DAP – Data Access Page). One vam dopuštaju da napravite aplikaciju za prikazivanje i ažuriranje podataka na stranama, koje koriste prednosti jezika Dynamic HTML (DHTML) i Extensible Markup Language (XML).

26

Osnovne funkcije za podršku Accessa (nastavak)

Access ima tri osnovna radna režima:Režim za pokretanje (Startup mode) omogućava da konvertujete,

šifrujete, dešifrujete i popravite podatke iz baze, izborom komandi iz podmenija Database Utilities i Security, menija Tools, pre otvaranja baze podataka. Ove komande su dostupne samo ako baza podataka nije otvorena.

Režim projektovanja (Design mode) omogućava da napravite i modifikujete strukturu tabela i upita, razvijate obrasce za prikaz i uređivanje podataka, kao i da formatirate izveštaje za štampanje.

Režim izvršavanja (Run mode) prikazuje dizajn tabela, obrasca i izveštaja u posebnim prozorima za dokument. Makroe izvršavate tako što jedan od njih izaberete, a zatim izaberete režim izvršavanja. Ovaj režim se ne primenjuje na VBA module, jer se funkcije izvršavaju kada se pojave kao elementi upita, obrazaca ili izveštaja. Režim izvršenja za tabele i upite naziva se pogled Datasheet, za obrasce pogled Form, za strane za pristup podacima (DAP), pogled Page, a za izveštaje pogled Print Preview.

Režimi rada Accessa

27

Još jedna kategorija datoteka, kod baza podataka u Accessu, pojavljuju se dopunski programi, koji se nazivaju i biblioteke.

Dopunski programi predstavljaju bibliotečku bazu podataka Accessa, obično sa oznakama tipa .mde ili .mda, da bi se razlikovali od korisničkih baza podataka, a sa Accessom možete da ih povežete izborom alatke Add-In Manager (kojoj možete da pristupite izvorom opcije Tools, Add-Ins).

Kada povežete neku biblioteku Accessa, svi elementi te bibliotečke baze podataka biće vam dostupni kada otvorite Access.

Bibliotečke baze podataka programa Access

28

KORACI KOD PROJEKTOVANJA BAZE PODATAKA

29

1. Identifikujte objekte (izvori podataka) koje sistem baze podataka predstavlja.

2. Otkrijte veze između objekata.3. Odredite značajna svojstva (atribute) i ponašanja objekata.4. Ustanovite kako svojstva objekata utiču jedna na druge.5. Izradite uvodni rečnik podataka da biste definisali tabele koje čine

osnovu baze podataka.6. Naznačite relacije između tabela baze podataka na osnovu veza

između objekata koje se nalaze u njima i ove informacije uključite u rečnik podataka.

7. Uspostavite tipove ažuriranja i transakcija koji prave i menjaju podatke u tabelama, uključujući sve neophodne zahteve u vezi sa integritetom podataka.

8. Odredite način korišćenja indeksa kako biste ubrzali upite9. Ako je potrebno da se obezbedi zaštita podataka, odredite ko može

da pristupi i menja podatke u svakoj tabeli (zaštita podataka) i da promeni strukturu tabela.

10. Dokumentujte dizajn baze podataka,.

Postupak projektovanja sistema relacione baze podataka

30

Većina klijent-server baza podataka prepoznaje sledeće tri grupe korisnika baze podataka:

1. Administratori (Admins) imaju ovlašćenja da pregledaju i ažuriraju postojeće tabele i dodaju ili obrišu tabele i druge objekte baze podataka iz baze podataka. Članovi grupe Admins obično imaju dozvolu da menjaju aplikacije sadržane u bazama podataka.

2. Obični članovi radnih grupa (Users) imaju dozvolu da otvore bazu podataka, a po potrebi im se dodeljuje dozvola za pregledanje i menjanje baza podataka.

3. Povremenim korisnicima baza podataka (Guests) ćesto su dodeljena ograničena prava da koriste bazu podataka i objekte koje ona sadrži, ali im se ne dodeljuje korisnički nalog.

Upravljanje grupama i korisnicima

31

Access ima dva nivoa bezbednosti: na nivou aplikacije (zahteva da svaki korisnik

Accessa unese korisničko ime i lozinku da bi mogao da pokrene Access) i

na nivou datoteke (uspostavio je mrežni operativni sistem, kao što je Windows NT Server i ona određenim korisnicima dozvoljava ili ne dozvoljava pristup zajedničkim omotnicama i/ili pojedinačnim datotekama).

Upravljanje grupama i korisnicima

32