of 31 /31
FORMIRANJE BAZE PODATAKA

FORMIRANJE BAZE PODATAKA - Mikroelektronikamikro.elfak.ni.ac.rs/wp-content/uploads/2-Baza-podataka.pdf · 2020. 3. 18. · Formiranje baze podataka Formiranje Baze podataka • Za

  • Author
    others

  • View
    23

  • Download
    1

Embed Size (px)

Text of FORMIRANJE BAZE PODATAKA -...

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

  • Formiranje baze podataka

    ➢Formiranje Baze podataka

    • Za uspešnost prognoziranja osobina i tehnologija materijala preko

    njihovih nivoa struktura neophodna je dobra polazna baza

    podataka.

    • Zbog toga je objedinjavanjem postojećih eksperimentalnih i

    teorijskih rezultata formirana baza podataka fizičko hemijskih

    osobina hemijskih elemenata, hemijskih jedinjenja, kao i baza

    osobina hemijskih elemenata na visokim pritiscima.

    • Da bi se omogućilo proučavanje građe, strukture i električnih

    karakteristika keramičkih materijala kao posebna celina u okviru

    karakteristika jedinjenja napravljena je baza podataka

    mikrostrukturnih karakteristika materijala.

  • Baza podataka

    ➢Formiranje Baze podataka

    •Analiza podataka potrebnih za optimalnu kostruciju dijagrama

    stanja

    •Baza podataka

    •Baza podataka osobina hemijskih elemenata

    •Baza podataka osobina hemijskih elemenata na visokim

    pritiscima

    •Baza podataka osobina hemijskih jedinjenja

    •Baza podataka mikrostrukturnih karakteristika

    ➢ Baza podataka je napravljena za rad na personalnim PC- računarima sa

    odgovarajućim Winows-okruženjem, uz pomoć Access programa koji

    predstavlja savremeni softverski paket za upravljanje bazama

    podataka. On omogućava unošenje, izmenu i analizu podataka i

    efikasne metode projektovanja i informisanja.

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

    ➢ Prvi korak pri formiranju baze podataka je formiranje tabela sa

    odgovarajućom podelom i izborom parametara.

    ➢ Tabele se sastoje od zapisa, prikazanih po redovima tabele, i polja,

    sastavnih delova zapisa, koji u sebi sadrže kategoriju podataka, prikazanih

    u kolonama tabele.

    ➢ Polja u okviru tabela moraju da budu definisana tipom podataka koji

    želimo da predstavimo u okviru njih.

    ➢ Izbor podataka se vrši u zavisnost od toga da li je u pitanju brojčana ili

    slovna vrednost, vrednost dobijena konbinovanjem brojčane i slovne

    vrednosti ili slika.

    ➢ Osobine polja daju informacije o vrsti podataka, kao i o načinu njihovog

    čuvanja i povezivanja.

    ➢ Nakon toga se vrši određivanje maksimalne dužine polja, broja

    decimalnih mesta i ograničava unos podataka u polje radi poštovanja

    utvrđenih pravila.

  • PODACI POTREBNI ZA FORMIRANJE BAZE

    PODATAKA

    ➢ Od mogućih osam vrsta podataka prilikom formiranja baze

    korišćena su četiri i to:

    ➢ Text- ova vrsta odnosi se na kombinaciju karaktera (slova, brojevi,specifični znaci i prazan prostor). Veličina polja, odnosno broj karaktera

    se određuje, mada je uobičajena veličina polja od 50 karaktera.

    ➢ Memo- se koristi za čuvanje velikih tekstova. Ovde se može zapisatioko 32000 karaktera.

    ➢ Number- polje za čuvanje brojeva sa ili bez decimalnog zapisa. Uokviru ovog polja brojčanim vrednostima omogućeno je izvršavanje

    matematičkih proračuna.

    ➢ OLE objekt- koji se koristi za čuvanje grafikona i tabela, odnosnoslika.

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

    ➢ Pošto je u okviru baze podataka napravljen veliki broj tabela, potrebno je izvršiti

    uvezivanje tabela po određenim pravilima. Relacije između tabela omogućavaju

    analizu i korišćenje zajedničkih relevantnih podataka.

    ➢ Pre uspostavljanja relacije između dve tabele one moraju da sadrže odgovarajuća

    polja. Polje primarnog ključa u primarnoj tabeli vezuje se na odgovarajuće polje

    zavisne tabele tzv. polje spoljnog ključa.

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

    ➢ Ovo je omogućeno odgovarajućom formom koja se naziva upit ili queri koja

    predstavlja pitanje o podacima koji se čuvaju u tabeli i kriterijum za izbor željenih

    podataka iz različitih tabela u bazi podataka.

    ➢ Upiti biraju zapise i podatke po određenim kriterijumima tako da se sortiraju i

    selektuju samo oni podaci koji su poterbni. Pri ovome su korišćeni selektivni

    upiti. Na taj način je omogućena brza, laka i precizna pretraga podataka.

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

    ➢ Odgovor na upit se naziva dinaset. On se ponaša kao tabela, mada to nije,

    i predstavlja dinamički pogled na podatke iz jedne ili više tabela koji su

    sortirani i izabrani zahtevima iz upita. Na ovaj način je omogućen pregled

    i izbor samo podataka koji su neophodni za određenu fazu proračuna a ne

    listanje celih tabela

    ➢ Program omogućava uvezivanje tabela tako što se odgovarajućim

    komandama, komandnim tasterima, u odgovarajućim formama može ići

    napred ili nazad kroz bazu podataka, zahtevati posebni uslovi za pregled

    podataka, izvršiti odgovarajući proračuni i sve to dobiti u obliku izveštaja

    na ekranu, odnosno štampi.

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA

    ➢ Sve komande se ostvaruju preko makroa u kojima je definisano koje će se procedure

    izvršiti. Njima se omogućava automatsko startovanje programa i komandi komandnim

    tasterima, brzo i logičko pretraživanje podataka, efikasan vizuelni pregled sadržaja

    baze, obavljanje odgovarajućih proračuna do davanja krajnjih izveštaja.

  • FORMIRANJE BAZE PODATAKA-MASKE

    ➢ Na kraju se formiraju odgovarajuće maske programa čija je osnovna

    namena da obezbede efikasan pregled sadržaja tabele, lako menjanje,

    ažuriranje i dodavanje novih zapisa, izradu menija i štampanje.

    ➢ Maske omogućavaju prezentaciju podataka u atraktivnim formama, sa

    specijalnim fontovima i drugim grafičkim efektima. Postoje četiri izgleda

    maske i to:

    ❑ pravi izgled (Form view)- koji se koristi kada se podaci unose, menjaju i

    pregledavaju pri čemu se vide sva polja jednog zapisa,

    ❑ tabelarni izgled (Datasheet view)- koji pokazuje polja sređena u redove i

    kolone u formi tabela,

    ❑ projektni izgled (Disign view)- koji se koristi za stvaranje nove ili

    menjanje strukture postojeće maske,

    ❑ izgled pred štampanje (Print preview)- koji se koristi da se vidi kako će

    izgledati od štampana maska.

  • PODACI POTREBNI ZA FORMIRANJE BAZE

    PODATAKA

    Nivoi raspolaganja podacima- pri formiranju maski moguć četiri načina:

    ▪ Data Entry-Unos podataka,

    ▪ Allow Edit- Dozvoljene izmene,

    ▪ Read Onli-Dozvoljeno samo čitanje,

    ▪ Ne mogu se dodati zapisi.

    Prva dva nivoa omogućavaju potpuni uvid u organizaciju podataka, pri čemu

    se raspolaže pravom na izmene u postojećoj strukturi, na generisanje i

    ažuriranje novuh podataka, odnosno izmene podataka u slučaju njihove

    zastarelosti. Treći i četvrti nivo omogućavaju samo korišćenje podataka kao i

    manipulaciju njima, bez mogućnosti narušavanja postojećeg stanja.

  • PODACI POTREBNI ZA OPTIMALNU KONSTRUKCIJU

    DIJAGRAMA STANJA BINARNIH SISTEMA

    • Atomski broj

    • Razlika valentnosti

    • Entropijski faktor (ns)

    • Temperaturni faktor (nt)

    • Dimenzioni faktor (nd)

    • Relativni jonizacioni potencijal (Urel)

    • Elektronegativnost (n)

    • Statistička težina SVASK

  • EKSPERIMENTALNE METODE ZA DOBIJANJE I ANALIZU

    MIKROSTRUKTURNIH KARAKTERISTIKA MATERIJALA

    Elektronska mikroskopija

    • Skenirajući elektronski mikroskop (SEM)

    Spektroskopska analiza X-zraka

    • Energijsko-disperzivni spektrometar (EDS)

    • X-fotoelektronska spektroskopija (XPS)

    • X-difrakciona metoda (XRD)

  • BAZA PODATAKA

    Podaci unešeni u baze podataka podeljeni su u četiri grupe:

    1. Fizički parametri (fizička, hemijska, termodinamička i elektronska

    svojstva hemijskih elemenata i jedinjenja), koji predstavljaju ulazne

    podatke za konstrukciju faznih dijagrama.

    2. Kriterijumi i zavisnosti za izračunavanje fizičkih parametara i konstanti.

    Ovu grupu čine poznate fizičke i hemijske zakonitosti, formule i

    kriterijumi vezani za konstrukciju faznih dijagrama stanja.

    3. Eksperimentalni podaci koji uglavnom imaju korektivnu ulogu.

    4. Parametri koji definišu poznate fazne dijagrame stanja ( klasifikovane

    prema tipu dijagrama).

  • BAZA PODATAKA

    Baza podataka faizičkih parametara podeljena je u četiri nove baze:

    a. Baza podataka osobina hemijskih elemenata;

    b. Baza podataka osobina hemijskih elemenata na visokim pritiscima;

    c. Baza podataka osobina hemijskih jedinjenja;

    d. Baza podataka mikrostrukturnih karakteristika;

  • BAZA PODATAKA OSOBINA HEMIJSKIH ELEMENATA

    ▪ Podaci koji se odnose na osobine hemijskih elemenata, fizičko-hemijska svojstva

    atoma elementa, temodinamičke osobine i osobine elektronske strukture elemenata.

    ▪ Podaci o strukturi materijala počevši od makrostrukture preko kristalne i atomske do

    elektronske strukture kao opšte osnove prognoze svojstava materijala.

  • PREGLED PARAMETARA ELEMENATA

  • UPOREDNI PREGLEDPARAMETARA DVA

    ELEMENTA

  • BAZA PODATAKA OSOBINA HEMIJSKIH

    ELEMENATA NA VISOKIM PRITISCIMA

  • BAZA PODATAKA OSOBINA

    HEMIJSKIH JEDINJENJA

    Podaci koji se odnose na osobine hemijskih jedinjenja, fizičko-hemijska svojstva

    molekula jedinjenja, termodinamičke osobine i osobine elektronske strukture molekula.

  • PREGLED PARAMETARA HEMIJSKIH

    JEDINJENJA

  • Algoritam baze podataka hemijskih jedinjenja

  • BAZA PODATAKA MIKROSTRUKTURNIH

    KARAKTERISTIKA

    Baza podataka mikrostruktura obuhvata izuzetno veliki broj mikrofotografija snimljenih

    optičkim, TEM ili SEM-elektronskim mikroskopom, podatke koji se mogu dobiti

    analizom mikrofotografija, kao i osnovne električne karakteristike keramičkih materijala.

  • PREGLED MIKROSTUKTURNIH KARAKTERISTIKA

  • ULAZ

    IZLAZ

    Baza podataka fizi~ko-hemijskih osobina elemenata i jedinjenja

    Baza podataka teorijskog znanja

    Baza podataka eksperimentalno dobijenih dijagrama stanja

    BAZA PODATAKA ZA KONSTRUKCIJU FAZNIH DIJAGRAMA

    DIJAGRAM STANJA SAGLASAN SA TEORIJOM I EKSPERIMENTOM

    -Jednokomponentni sistemi-Dvokomponentni sistemi-Trokomponentni sistemi

    Zakonitosti fizike i hemije-hemijski potencijal-Gipsovo pravilo faza-tipovi dijagrama stanja-hijerarhija strukture

    KriterijumiFormule za izra~unavanjeModeliMetode

    Struktura materijala

    Gustina Atomska masaElektronegativnostJonizacioni potencijalTemperatura topljenja i klju~anjaPeriode i grupe elemenataEntalpije topljenja i klju~anjaEntropija isparavanja i topljenja

    -Makro-Kristalna-Atomska-Elektronska

    Struktura baze podataka za konstrukciju faznih dijagrama

  • DIJAGRAM TOKA PROGNOZE

    PRORA^ UN

    PARAMETRI

    BAZA PODATAKA

    OPTIMIZACIJA

    ODRE\ IVANJE

    TIPA INTERAKCIJE

    TIP DIJAGRAMA

    I OPIS FAZA

    BAZA PODATAKA

    Elemenata

    (Prora~un kriterijuma)

    (Odre| ivanje oblasti

    egzistencje i

    interakcije faza)

    Jednokomponenetnih

    sistema

    Jednokomponentnih

    dijagrama (prora~un i

    analiza koordinata

    krivih T= (p,c)f

    temperaturnih i faznih

    prelaza

    PRORA^ UN FAZNIH

    [email protected] (uslovi ravnote`e

    G = G )

    OPTIMIZIRANI SET

    KOEFICIJENATA

    KOEFICIJENTI

    (eksperimentalne i

    prora~unate vrednosti)

    MODELI

    (pode{ivi koeficijenti u

    modelima)

    min

    D I J A G R A M

    S T A NJ A

  • 1

    N

    N

    N

    N

    EMN

    N

    N

    2

    3

    4

    6

    10

    5 1

    18

    19

    20

    3 16 14 22

    23

    24

    17

    141881711

    1

    15

    8

    15 10 16

    21

    9

    16

    10

    11

    11

    15

    1

    14

    13

    12

    21

    1

    5

    7

  • Hf 0.2 0.4 0.6 0.8 Mo

    T[K]

    3000

    2000

    1000

    xel

    xbl

    xll

    xbl

    xll

    b)

    Dijagram stanja sistema Hf-Mo a) regularni rastvor, b) faza Lavesa, c) oblasti postojanja pojedinih faza

    c)

    Hf 0.2 0.4 0.6 0.8 Mo

    T K[ ]

    3000

    2000

    1000 e+l

    b+l

    l+b

    a)

    Hf 0.2 0.4 0.6 0.8 Mo

    TK[ ]

    3000

    2000

    1000

    l

    b

    e+b

  • T[K]

    3000

    2000

    1000

    Hf 0.2 0.4 0.6 0.8 Mo