PLANIRANJE PORODICE

Planiranje porodice

Planiranje porodice

Planiranje porodice

• Planiranje porodice se ne može svesti samo na ograničenje broja dece ili određivanje razmaka

između dva rađanja.

• Roditelji moraju posvetiti pažnju i vaspitanju i zdravlju dece.

• Mladi ljudi sve ranije stupaju u seksualne odnose i to ima za posledicu neželjene trudnoće – to najčešći, ali

najlošiji metod planiranja porodice!

Planiranje porodice

• Zdravstvena služba ima značajne zadatke kada je u pitanju planiranje porodice, npr:

zdravstveno-vaspitni rad, lečenje steriliteta, uvođenje metoda kontracepcije i dr.

• Socijalna zaštita ima značajna ulogu u širenju shvatanja odgovornosti roditelja – pruža

pomoć porodici da stvori uslove za opstanak njihovih potomaka.

Sterilitet

• Sterilitet predstavlja zdravstveno stanje osobe koja ne može da ima potomstvo.

• Bračna sterilnost pogađa oko 15 % bračnih parova.

• U slučaju bračne sterilnosti, ispituju se oba partnera.

Sterilitet

• Sterilitet kod muškaraca se javlja usled nedostatka spermatozoida u semenoj tečnosti,

smanjenja broja spermatozoida ili njihove umanjene sposobnosti za oplođenje (smanjena brzina, nemogućnost penetracije jajne ćelije...)

• Uzroci ovog poremećaja mogu biti: zapaljenje testisa, oboljenja semevoda, prostate, semenih

kesica.

Sterilitet

• Sterilitet kod žena je učestaliji (oko 60%), a uzroci su različiti.

• Česti uzroci su: zapaljenje ovarijuma (jajnika), prepreka pri spajanju spermatozoida i jajnih ćelija,

oboljenja spoljašnjih genitalnih organa ili poremećaj u radu endokrinih žlezda.

• Čest uzrok steriliteta je i genetički faktor!

Genetičko savetovanje

• Genetičko savetovanje podrazumeva postavljanje pravilne dijagnoze, procenu dijagnoze i utvrđivanje rizika pojave neke

nasledne bolesti u porodici.• Genetičko savetovanje podrazumeva i svestranu

pomoć stručnjaka porodici u kojoj nasledno oboljenje postoji. Pomoć se sastoji u tome da

porodica razume i prihvati probleme, a zatim u nalaženju mogućnosti da se posledice ublaže.

• Danas postoje metode pomoću kojih se nasledne bolesti mogu otkriti u prenatalnom

periodu.

• Genoterapija – zamena mutiranih gena normalnim genima.

Genetičko savetovanje

GENETIČKA USLOVLJENOST ČOVEKOVOG PONAŠANJA

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja

• Geni determinišu osobine ponašanja indirektno – putem determinacije nastanka odgovarajućih enzima i drugih proteina od

kojih zavise struktura i funkcionisanje neurona i drugih tipova moždanih ćelija.

• Većina osobina ponašanja ne ispoljava se odmah, već se postepeno formira u toku

života.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja

• Proces razvijanja osobina uslovljeno je genetičkom konstitucijom organizma, ali je i

pod uticajem sredine.

• Najinteresantije nasledne osobine koje se mogu analizirati su: inteligencija, crte ličnosti i

talenti.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja

• Inteligencija primarno predstavlja sposobnost čoveka da rešava određene situacije.

• Može se izmeriti pomoću psihometrijskih testova pomoću njih se dobija koeficijent inteligencije (IQ).

• IQ 70 – mentalna zaostalost;• IQ 80 – 120 – prosečna inteligencija;• IQ iznad 120 – natprosečna intelgencija.

• Naučnici smatraju da genotip 60 %, sredina oko 30 % , a interakcija genotipa i sredine oko 10 % utiču na

razviće čovekove inteligencije.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja

• Analize psiholoških odlika ličnosti pokazuju znatan udeo naslednih faktora u njihovom razvijanju.

• Ove osobine su najčešće pod kontrolom poligena.

• Pod uticajem naslednih fakora su najčešće: osobine temperamenta, introvertnost, ekstrovertnost.• Pod kontrolom faktora sredine: kritičnost,

intuitivnost, osetljivost.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja

• Specijalne sposobnosti su nasledne verbalne sposobnosti i sposobnost orijentacije u

prostoru, dok su sposobnost razmišljanja i pamćenja pod uticajem sredine.

• Različiti talenti su takođe genetski uslovljeni.

• Genetičke promene mogu dovesti i do različitih mentalnih oboljenja.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja• Aberacije telesnih hromozoma mogu imati kao

posledicu veći ili manji stepen umne zaostalosti. Međutim, poremećaji u polnim hromozomima ne

moraju imati ovakav efekat.• Bez obzira na to, poremećaj mentalnih

sposobnosti je izražen kod osoba kod kojih je dijagnostikovan Klinefelterov sindrom, Tarnerov

sindrom.• Veći broj mentalnih oboljenja nastao je usled mutacija u pojedinačnim genima, a najveći broj

spada u enzimopatije.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja

• Najveći broj mentalnih oboljenja nastaje usled mutacije u poligenima. Takve bolesti su:

šizofrenija, manična depresija,epilepsija i drugi psihoneurotični poremećaji.

• Svi pomenuti primeri se odnose na tzv. aberantne osobine ponašanja, ali osobine

koje u manjoj meri odstupaju od normalnog ponašanja nazivaju se devijantne osobine.

Podsetnik

Sreda ( 16. 12.2015) – obnavljanje gradiva

Ponedeljak (21. 12. 2015) – pismena provera znanja