ZO

RA

N L

J. N

IKO

LIC

MA

SO

NS

KI S

IMB

OL

I U B

EO

GR

AD

U

\=l

----

g C\ & s5

O N \ e\)

KRATAK ISTORIIAT I SIMBOLI SLOBODNOG ZIDARSTVA

(13J

vine. Oruda kojima su raspolagali tada5nji zidari bila su znatnoskromnija od dana5njih, pa je ovakav nadin njihovog organizovanjabio potpuno logitan.

Taj milje bio je idealan kli5e za nastanak slobodnih zidara. pod-

DZejms Anderson bio je sve5tenik Skotske crkve u katedrali_S1.fak9va. U-pravo njemu je bio dodeljen zadatak, posle formiranjaVelike loLe, da napravi jednu vrstu ustava, jer je razioj masonerije iztakozvane operativne u spekulativnu odigledno zahtevao i odredenupreciznost.

Uz Andersona je na kodifikovanju ovih pravila radio i DLordi.Pejn, alii odbor od r4 ilanova, kojije bio zadtLenza redakturu i pro-veru ovih pravila, te su se Naiela konaino pojavila ry4. godine, fbitasu sastavljena od tri dela - Istorije masonerije, DuZnostii propisa.

da budu dobri i iskreni ljudi, ili dasnog i po5tenog znaiaja... Time jeslobodno zidarstvo postalo sredi5te udruZivanja i sredstvo pomirlji-vog i vernog prijateljstva meclu ljudima, koji bi, inade, ostali zauvekrazjedinjeni."

Takode je neobidno vai,an onaj deo Konstitucije u kojem je redo tome da se u masonske loZe ne mogu unositi nikakve privatneuvrede i razmirice, a posebno politiika i religiozna neslaganja, bu-duii da su masoni protiv svake politike, jer ,,ono Sto do sada nikadanije doprinelo dobrobiti loZe nikada i neie".

I, posebno je vaLno to da je prema Andersonovoj konstitucijimason ,,miroljubivi podanik graclanske vlasti, gde god Zivi i radi, inikada se neie me5ati t zavere i pobune protiv blagostanja naroda".Konstitucija savetuje slobodnim zidarima da se dobrovoljno prila-gode svakoj zakonitoj vlasti i da revnosno rade na napretku svojezemlje.

Dakle, masoni su, po s'trom osnovnom kodeksu, prvenstvenopatriote.

III

Neophodno je da se naglasi to kako je prvobitni cilj masonerijebio da oslobodi ljudski duh bilo kakve tiranije i mentalne torture, zakoji je u srednjem veku, prema stavu masona, uglavnom blla za-duZena katolidka crkva.

Neki smatraju da je to bio i osnormi razlog nastanka reda slo-bodnih zidara- da se suprotstave katolidkoj crkvi i njenoj nedodirlji-voj moii. I upravo su tamo5nji o5tri religiozni sukobi bili razlog na-stanka masonerije u Engleskoj.

Masonski obredi, ili,,radovi", kako ih zovu slobodni zidari, od-vijaju se u loZi. |oi iz vremena radnog masonstva loLa je oznaiavalaposebnu prostoriju gde su se sastajali klesari, zidariidruge zanatlijeiz. esnafa, tu su imali svoje obrede, utili ve5tinu gradenja, i na tajrradin jednim delom ostavili milje koji su preuzeli masoni.

Da bismo objasnili elemen-tarne stavove koje su uoblidiliPejn i Anderson, moZda je naj-bolje uzeti citat iz dela DuZnosii.U poglavlju O Bogu i religiji na-rodito se naglaSava kako je ,,ma-son duZan da se povinuje moral-nim zakonima", a ako valianoshvati masonsku umetnost, nika-da neie postati ateista...' Thko-de, kod Andersona je nagla5eno iovo: ,,Premda je u drevna vre-mena masonima u svakoj zemljibilo naloZeno da prihvate religijute zemlje ili naroda, kakva godona bila, sada se smatra prikla-dnijim da se masoni obaveZusamo na onu religiju koju pri-hvataju svi ljudi, to jeste da bududobri i iskreni ljudi, dasni i po-

Steni, bez obzirakakvom se veroispove5iu i ubeclenjima odlikovali, ada njihova lidna mi5ljenja budu prepu5tena njima samima, ato znati

Veliki arhitekta

(r+) (rs)

, l

. 9yuki masonerija naziva se joS i ,,plava,, zbog plave boje kojadominira obredima, kao i na ritualnim predmetimi

'

. Od.sredine_r8. veka nastaje i sistem takozvanih visokih stepena,paje tokom daljeg razvoja masonerije danas u svetu aktivna i hije_rarhija od 33 stepena, poznata kao Skotski ritual.

LoZe koje su nastale na drugadiji naiin, po pravilu, smatraiu senepriznatim i nazivaju se ,divljim" loiama.

IV

(r6)

F 14 t; -rt $4 0T E t<Af .FAAA El i€TPAAA

odbija, aako su ilanovi loZe glasali jednom ili dvema crnim kugli-cama, tada je prijem odloZen na odredeno vreme, kada se balotaZaponavlja.

Ukoliko se postigne pirtpuna saglasnost medu svim ilanovimaloi.e, moi.e se pristupiti prijemu, a to je, po pravilu, posebnasvedanost u loZi, koja je i poseban ritual.

|edan interesantan obred posebno se neguje u tradiciji masona,a to je primanje u red takozvanih ,,luftona". To su sinovi vei poznatihmasona' a ova tradicija se veoma iesto u svetu u mnogim porodi_cama duboko po5tuje.

da se odrekne svega ,,5to sija laZnim sjajem'l

,,Odvojen od metala, svetovnjak se odvodi u sobu za kontem-placiju, sa povezom na odima. Sama soba deluje zloslutno. Zidovi su

pravljaj se jer blizu je ias kad ie$ primiti prosvetljenje, i njega mora5biti dostojan. Ovo prosvetljenje je istinski dan, besmrtna Zelja. Otistise da bi mu ukazao po3tovanje. Pe5tani sat koji beja5e prvobitni sat

Ol<o ovih predmeta poretlanih na zidovima, da bi naterali sve_lovn aka na korisna razmiSljanja, napisane su sledece reci:

Ako te ovamo goni znatii.elja, :udil

. Ne strahuj da se prosvetli5 na svojim gre5kama, biiei poudan zanasi

Ako- si sldon dvolidnosti, strahuj, mi iemo te prozreti i to prodi_tati u dubini tvoga srca!

Ako drii5 do razlika medu ljudima, ovde ih neieS upoznati!Ako je tvoja du5a znala za strah, vi3e neie!

, . Ako. budeS istrajan, otistiieS se, izaii ie5 iz ponora tame i ugle_dati svetlost!

Od tebe ie se moZda zahtevati najve & Lrwe, pa i sam Livot, da lisi spreman da ih podnesej?'

VI

.Istok je, u masonskom poimanju sveta, ona strana sa koie dolazisvetlost. Na simbolican naiin, kandidat u lo2u ulazi kao dete, rzmrainog sveta, sa zapada, da bi tra2io prosvecenje putujuci kaveinom istoku.

(r8)( t , r )

VII

Simbolika koju prate masoni, njene legende i predanja vezanr suza daleku, prethriSiansku pro5lost, ali i za neke potonje redove, kao5to je Red vitezova templara, pa je tako veoma teiko biti precizan utumadenju svih znamenja ovog reda, kao i njegovih ceremonija.

YaLno je, ipak, objasniti osnovnu legendu na kojoj svoja uienjai predanja zasnivaju masoni, a to je legenda o Hiramu Abifu, gradi-telju Solomonovog hrama.' O izgadnji Solomonovog hrama piSe i Biblija, a neke od ru-mata masonske istorije, upravo organtzaclja arhitekata, klesara, zi-dara i ostalih, asocira na prvu pojavu slobodnozidarske organizacgc,i u njoj nalaze upori5te. Uglavnom, ovo je centralno mesto u slobod-

';/y'.,

nozidarskoj organizaciji fovanovske loZe: kada .je Solomon Hiramuiz Tira poverio izgradnju hrama. Pripreme su bile opseZne, jer, kakojc zabeleZeno, jevrejski radnici su sekli kedrovo i iempresovo drvo, alcnidanski car ga je slao morskim putem u okolinu danadnjeg TelAviva, odakle su ga radnici dovladili do lerusalima. Hananski rad-nici su, u isto vreme, u brdima Jordana vadili i obradivali blokovel<oje su prenosili na brdo Morija, koje je ,,zbog gradnje hrama bilosrubljeno i poravnano". (Vidi poglavlje o Avali!)

Kako su to, na primer, u knjizi ,,Hiramov kljud" objasnili autoril<oji za sebe tvrde da su pro5li inicijaciju u status majstora, ,,kada seprvi put kandidatu predstavlja ovaj drermi lik, PoStovani majstor rz-govara sledeie reii:

U smrti nema uZasa koji bi bio ravan mrlii krivokletstva ibcdtaiia. O toj velikoj istini anali masonstva pruZaju slavne primere-i o nepoljuljanoj vernosti i prevremenoj smrti naieg Velikog maj-stora, Hirama Abifa, koji je izgubio iivot neposredno pre zavrietkagradnje hrama kralja Solomona, gradevine diji je on, iega ste nesu-mnjivo svesni, bio glavni arhitekt."

Naime, sve se odigrava zbog velike tajne koju je ovakav majstorrtrogao da zna, a ona nije bila dostupna onima koji je nisu bili dostoj-ni. To su bili neki od njegovih uienika, podanika, koji su Zeleli datloznaju tajnu na silu. I sklopljena je zavera tako 5to je bilo r5 udes-nika izgradnje koji su na silu Zeleli od Hirama da saznaiu tajnu, ali ihjc rz odustalo, vede uodi odluine akcije. Ostala trojica su ostala istraj-na u svojoi nameri, i desilo se sledeie:

,,Kada je zavr5io sa molitvom, uputio se prema juZnoj kapiji. Tirrrru je priSao prvi od ovih nasilnika, koji se, u nedostatku boljegoruija, naoru2ao zidarskim viskom, i zahtevao od na5eg Gospodaratla mu oda istinske tajne, preteii mu da ie ga ubiti ukoliko na to nel)ristane. Veran svojoj zakletvi, ovaj mu odgovori da su tajne po-znirtc samo trojici u svetu, i da bez saglasnosti druge dvojice on nitirnolc, niti Zeli da ih otkrije. Ali, da on liino ne sumnja da ie strplje-l1c i istrajnost, kada za to dode vreme, zidaru koji zavredi, dopustitirla uiestvuje u njima. A Sto se njega tiie, on bi radije umro no izne-vcrio sveto poverenje koje mu je dato.

I)oito odgovor nije zadovoljio napasnika, on je usmerio silovittttlurirc ka ielu na5eg Gospodara, ali iznenatlen njegovom od-Irrfnoliu, samo je zakatio desnu slepoodnicu, ipak dovoljno snaZnorlrr sc ovli zateturao i Dosrnuo na levo koleno.Solomonot hram

l2 l . )

Oporavljajuii se od zadatog udarca, poZurio je ka zapadnoj ka-piji, gde mu se ispredio drugi siledZija, kome je odgovorio isto kao iprethodnom, a ipak sa nesmanjenom dvrstinom kada mu je grubi-jan, naoruZan libelom, zadao strahovit udarac u levu slepooinicu,Sto ga je oborilo na desno koleno

Shvativii da je put za bekstvo u oba ova dela hrama odseien,na5 Gospodar se, slab i obliven krvlju, posriuii odl.ukao do istoinekapije, gde se nalazio treii grubijan. Dobivii slidan odgovor na svojdrski zahtev, jer je naS Gospodar ostao veran svojoj zakletvi iak i uovom trenutku najveteg iskuSenja, nasilnik mu je zadao snaZan uda-rac posred iela tedkim kamenim maljem... Tiako je umro na$ go-spodar. . . "

Postoje varijacije na o\rl temu - da je Hirama jedan od ubicaudario noZem - ali sudtina ostaje sliina...

Uskoro je i kralj Solomon iuo za zloslutne vesti o nestanku svognajvaLnijeg graditelja, pa je, iz istog izvora, ovako protumaden daljitok dogadaja:

,,euv5i to, kralj se jo5 vi5e zabrinuo za bezbednost svog glavnogumetnika. Stoga je izabrao 15 zanatlija u koje je imao poverenje i na-redio im da krenu u potragu za nadim Gospodarom, nadajuii se daje jo3 iiv, a strahujuii da je moida stradao kao Zrtva pokudaja da seiz njega izluku tajne njegovog uzvi5enog poloZaja.

Nakon 5to je odreclen dan njihovog povratka u Jerusalim, oni suformirali tri Zanatlijske loie, i kenuli u potragu sa tri ulaza u hram.Proveli su mnoge dane u besplodnom traganju. fedna grupa se vra-tila a da nije otkrila ni5ta znaiajno. Druga grupa je imala vi5e sreie.fedne vederi, kada su vei svi bili iscrpljeni, a namirnice istroiene, je-dan od braCe se, da bi se podigao, uhvatio za ibun pored koga jeleZao, a koji se, na njegovo iznenadenje, lako odvojio od zemle.Podrobnijim ispitivanjem, otkrio je da je zemlja bila sveZe iskopana.Pozvao je svoje saputnike i zajedniikim naporom su otvorili grob ukome su pronaili nedasno zakopano telo Gospodara. Ponovo su gazakopali sa dubokim poitovanjem, a grob obeleZili bagremovomgranom (akacijom), kako bi kasnije mogli da ga pronatlu. Potom supoZurili u |erusalim da bi kalju Solomonu saopitili bolne vesti."

Akacija je kasnije, po povratku zanatllja, ponovo dobila zelenuboju, grane su prolistale, a ovo drvo je postalo specifiino ,drvo Li-vota" u masonskim oredaniima.

VIII

Bilo kakva priia o istoriji masonerije bez pominjanja veomavaZnog mesta koje u njoj zarzimaju vitezovi templari bila bi li5enasvakog smisla. Templarske legende i njihova istorija najdirektnije sevezrl:u za nastanak reda slobodnih zidara, iako je nastanak ovog vi-te5kog reda vezan za vreme koje je dak nekoliko vekova prethodilooficijelnom nastanku slobodnozidarskog reda.

To je samo jod jedan od pokazatelja koji govore da je idejamasoneriie i udruZivanie slobodnih zidara u ovom ili onom oblikupostojala znatno pre njenog obelodanjivanja pred javnoiiu t7r7. go-dine. Th godina i ujedinjenje tetiri londonske loZe oiigledno je samopodetak faze u kojoj su se slobodni zidari jasnije otvorili prema svetui dali mu preciznije znakove svog postojanja, naravno, onoliko ko-liko su oni to procenili za shodno.

Sam templarski red nastao je znatno ranije, u vreme krstadkihratova. Hri5ianskim hodoiasnicima iz Evrope Palestina je postalanedostupna posle invazije Turaka SeldZuka koji su pokorili omsvetu hri5iansku zemlju ro76. godine. To je neminovno izazvalo Prvrkrstaiki rat, zapoiet 1o96. godine, na poziv pape Urbana Drugog. Nadelu ogromne vojske nalazila su se najuglednija vite5ka imena togdoba predvotlena biskupom od Le Pija Ademarom. Godfroa Bu-jonski je posle osvajanja Jerusalima bio progla5en za kralja. On jeipak insistirao da ga oslovll'avaju iskljudivo kao duvara Svetog groba,Sto mu je, odigledno, priiinjavalo znatno veiu dast od samog kra-ljevanja.

To je bilo vreme kada nastaju razliditi vite$ki redovi, iija misijaje uglavnom bila usmerena na zbrinjavanje hododasnika u Svetoj ze-rnlji, kao i na brigu o njihovom bezbednom dolasku i povratku kuii.Godfroa Bujonski ro99. godine osniva Sionski red, nedugo zatimoformljen je Red hospitalaca svetog Jovana Jerusalimskog, a oko sto-tinu godina kasnije i Teltonski red. Godine lr8. osnovan je Red vr-tczova templara ili, kako su se jo5 zvali, Red siroma5nih vitezovaI'lrista i Solomonovog hrama. Red je, navodno, osnovao Ig de Pejen,.sl jo5 osmoricom prijatelja, sa kojima se zakleo da ie braniti Svetuzcnlliu, istovremeno se zavetuju6i na siromaitvo, eistoiu, nepo-rotnost i poslu5nost.

Ovo bratstvo imalo je poseban pedat koji je simbolizovao dvakonjanika koji na istom konju jaSu istovremeno, 5to je predstavljalo

\22) \23)

ratova.

Interesantnu istoriju ovog reda predano su izuiavali i slobodnrzidari Kristofer Najt i Robert Lomas i svoja istraZivanja objavili uknjizi ,,Hiramov kljui'l ali oni nisu jedini koji su se dvoumili okotoga odakle devetorici vitezoya moi i ambicija da se bave tako sloZe-

macijama postojalo podno hrama cara Solomona.Godinama su bili posveCeni iskopavanjima, traZeii ne5to u

mreZi brojnih tunela koji su se tu nalazili. Te tunele moderni ar-heolozi na$li su tek t876. godine. Templari su znali $ta traie u |erusa-limu, i to je, navodno, bio svitak pergamenta koji je otkiven u

Vitezovi ovog reda uskoro postaju neobiino moina druZina.Organizaciono su bili superiorni u odnosu na sve druge konkurente,tak su ovladali bankarskim poslovanjem i plaianjem ,,na daljinu ljednom vrstom menica, pa su postali, po svojoj ekonomskoj snazi, -,,najjaia dri.avabez drLave" tBvropi. Imanja su im bila nepregledna,riznice prepune, a moi je sve vi5e rasla. Kreditirali su driave i crkvu,pa ih neki autori smatraju i pretedama danainjih multinacionalnihKomPanua.

Moi templara naroiito je smetala fiancuskom kalju Filipu Le-pom (1268-1314). Istoritari kaiu da je bio prezadu2en kod njih-, kao rto da templari nisu uvaiili njegovu molbu za prijem u njihov red, 5toga je nagnalo na Zestoku osvetu koju je dugo i paZljivo pripremao.Kada je uspeo da na papsko mesto dov€de svog toveka, pokazao jesvoje pravo lice i namere, i mogao je da brutalno stupi u akciju. To 'se desilo u petak, r3. oktobra r3o7. godine, kada je uhapien tada5njiveliki majstor ovog reda Zak de Mole, kao i 6o najuglednijih vite-zova. Interesantno, ,,crni petak r3." u stvari je za mnoge malerozandan, ali veiini nije poznato da je ovaj datum vezan za pogronltemplara.

Akcija je zapoiela u jednoj krdmi gde su zaverenici protiv vite-zova zaStitnika Hristovog hrama dekali signal za pogrom, a to je biotrenutak kada je prvi medu zaverenicima trebalo da okrene hleb na-opako. Od tada vaZi predanje, saiuvano i u mnogim srpskim kra;e-vima, da se hleb nikako ne sme okretati naopako. Predania su udladuboko u tradiciju iako je poreklo takvog pona$anja mnogima ne-poznato. Dodu5e, u srpskim krajevima hleb je desto doZivljavankultno, pa ga narodna predanja pominju uz najdublje postovanje.

De Mole je dan posle javno spaljen na lomadi, a tada formalnonestaje sa istorijske scene i ditav templarski red. U predanju je ostalozapisano da je, tokom stravidne ceremonije spaljivanja, sa lomateprokleo zaverenike i da im je prorekao zlu sudbinu, odnosno daneie poZiveti viSe od jedne godine posle njegovog umorstva. Le-genda kaZe da se to idogodilo.

Veliko bogatstvo monaha vitezova uglaYnom je prigrabio ftan-cuski kralj, ali veliki deo nikada nije pronaclen. Deo vitezova je sa r8galija otplovio uglarmom za Skotsku, dok je deo otiSao u Portugal.

U Skotskoj su doiekani dobronamerno i srdatno, ier su Skotr,na delu sa Robertom Brusom, ve( bili ekskomunicirani iz katolidke -crkve, buduii da su se pobunili protiv kralja Edvarda Drugog.

\24) \25 )

U Portugalu templari su prihvateni u novi red Vojske IsusaHrista, metlu iijim velikim majstorima se izdvajao Henri Moreplo-vac, a tu su bili i Vasko da Gama, Bartolomeo Dijaz i Fernando Ma.gelan. Kristofer Kolumbo, takocle vitez ovog reda, otisnuo se,,ka In-diji" noseii karte Martina Bahajma, templara i kartografa iz Nirn-berga. Posle mnogo objavljenih knjiga o vitezovima templarskogreda postaje izvesno da je Kolumbo kenuo na put ka Americi ko;usu uveliko poseiivali Evropljani pre njega. To dokazuju i dekoracijeunutar poznate Roslinske kapele, dudnovatog zdanja rr Skotskoj, rz-gra<lenog u r5. veku. Unutra, postoje neobidni delovi isklesani nastubovima koji prikazuju klipove kukuruza, kao i biljku aloju. Ne bito bilo neobidno da se pouzdano ne zna da su kukuruz i aloja tadarasli iskljutivo na ameritkom kontinentu, a da Roslinska kapela nijeizgrad,ena pre ovog Kolumbovog putovanja, toboZe ka Indiji. Ili je,pouden templarskim mapama, dobro znao 5ta radi?

U velikom delu Skotske i danas postoje saduvani templarskigrobovi koji su lako prepoznatliivi po tome Sto nemaju zapisano imepokojnika, vei su vitezovi sahranjivani ispod ravne plode. JedinoobeleZje bio je otisak maia koji je vitez za Livota posedovao. To;ebila jedina njegova imovina, dokje za naredna pokolenja bilo dovoli-no to da je bio templar, ali ne i njegovo ime.

Templari bivaju posredno uldjuieni u Seljaiki ustanak u Engle-skoi rJ81. godine, a njihovo pojavljivanje je testo bilo misteriozno, oiemu iscrpno govori DZon Robinson u knjizi ,,Rotleni u krvi'l Onkao navodne razloge za sukob pominje i animozitet izmeclu hospita-laca i templara, jer su ovi prvi nasledili veliki deo templarske imo-vine po ukidanju reda. Uglarmom, ostatak vitezova Hristovog grobaotigledno je nastavio da radi unutar svojih tajnih krugova, ljubo-morno duvajuii svoje pripadni3tvo ovom redu kao najsvetiju tajnu.MoZda je i veliki poiar u Londonu 1666. godine, kada je izgoreobez-malo ceo grad, bio pogodno tle za ponovno okupljanje zidara u veli-kom broju i na znadajnim poslovima, pa je i to bio interesantan sti-caj okolnosti koji je omoguiio da templari ponovo zaseju svoje semesnaZnije nego do tada.

Moida je, kako tvrde neki istoridari masonerije, ovog puta biloznatajno to 5to je zidarski esnaf bio simboliiki pogodan da se tem-plari transformiSu u masone. Tu vei dolazi do razlititog tumaden;a

pojedinih autora: jedni tvrde da je zidarski esnaf oduvek bilo jasan,,teren" za simbole masonerije, dok su drugi okrenuti tezi da su setemplari vedtom mimikrijom samo preobratili u masone.

Vaino je reii i to da je pripadnike ovog reda anatemisala kato-litka crkva zato Sto su prihvatali ezoteridna i hermetidna razmi5ljanjado kojih su dolazili logikom svog postojanja na Mediteranu, kao i7.ato Sto su uvaZavali platonistitki i pitagorejski nadin poimanjasveta, 5to se razlikoyalo od strogih crkvenih dogmi onog doba. Tek,templari i danas postoie, o niima postoje mnoga predanja, a u nared-nim poglavljima biie ponovo reii o njima i njihovom uticaju na slo-bodne zidare.

I danas, kako tvrde autori ,,Hiramovog kljuia'l postoji jasnoodredi5te koje povezuje templare i masone i ukita njihova predanja,a to je ve6 pomenuta Roslinska kapela. Ovo zdanje je saiuvano to-kom vekova bez obzira na besomuine borbe i razaranja u njegovojokolini. Kapela je, prema miSljenju mnogih, u stvari, jedna vrsta re-konstrukcije Irodovog hrama, a interesantno je to da na njoj nemahriSCanskih obeleZja, vei su simboli na njenim fasadama i unutra-$njosti iskljuiivo templarski i masonski.

IX

Mnogo prostora bi bilo potrebno da bi se prikazale sve legende isvi obredi koii su bitni za razrmevafie slobodnozidarske organrza-cije, ali ovi osnor.ni koje smo pomenuli vaZni su da bi se jasnije ra-zaznalo sve ono Sto smo videli na pojedinim beogradskim gradevi-nama.

Pre toga, nekoliko redi o tome kako su masoni doSli na ovajprostor, odnosno ko su sve u Srbiji, odnosno na Balkanu bili istak-nuti masoni.

Na Balkanu, metlu prvima i sigurno znaiajnljim masonimaonog doba bio je grof Ivan Dra5kovii, koji je u Glini osnovao loiu,,Ratno prijateljswo" jo$ davne t764. godine. Buduii da je masone-rija zvanitno osnovana yry. godine, ovo je jasan dokaz koliko sebrzo Sirila Evropom, i koliko je brzo postajala znatajna.

Grof lvan DraSkovii, hrvatski plemi6, kasnije osniva loZu uOtotcu, koja je, kao i prethodna, bila oficirska, Sto pokazuje da suna5i zemljaci na teritoriji onda3nje Austrije, u Lici i Krajini, na obodu

\27 )(26)

i r1!aq

TTNN^Pfi

Carevine kojoj su bili granitari, mecluprvima do5li u kontakt sa slobod-nozidarskim redom. Kasnije, a podpatronatom Dradkoviia, dolazi i doujedinjenja tetiri postojeie loZe u Ve-liku hrvatsku loZu.

Istovremeno, Srbi iz Vojvodinekontaktiraju sa masonerijom i prekoBudimpeite, pa se tako pominju losifJovanovii Sakabenta, vladika novo-sadski, kruiedolski arhimandrit Ste-fan Stratimirovit i drugi.

Veliki druitveni potresi u Evropis kraja r8. veka brzo se Sire i sve vi5e jeantiklerikalaca i prosvetitelja koji seo5tro suprotstavljaju feudalizmu rcrkvenoj dominaciji. Na tom talasu,verovatno, masonerija i stiZe u Srbijukoja je na razmedi vekova pod tur-skom dominacijom.

Medu masonima je i danas ve-oma uvaleno delo velikog narodnogprosvetitelia Dositeja obradoviia.NJega neki nazivaju i prvim moder-nim srpskim piscem, a njegov udeo umasoneriji ocenjuju znatajnim. Bu-duii da nije lako utvrditi da li je nekobio mason ili ne, oslonili smo sc natvrdnje samih masona, argumento-vane i cinjenicom da je jedna lo2a umeduratnom periodu iak i nosilanjegovo ime.

Dosi te j je bio veoma bl izak isaVukom KaradZiiem, za koga nekiistraiivati, dodu5e, bez preciznih do-kaza tvrde da je postao mason na

likog znaiaja, pogotovo kada se znada su tadadnje evropsko mnjenje for-mirali umovi kao dto su bili Gete, Be-toven ili Mocart, slobodni zidari dijeje delo i danas neprikosnoveno.

Postoie nagove5taji da je i vla-dika Petar Petrovii NJegoS bio, ako nemason, a ono sigurno u veoma bli-skom kontaktu s njima. To se tumatina razliaite natine, ali onaj, preteZanpotite od dinjenice da je mealu njego-vim prvim ui i te) j ima bio provereni ioduSevljeni slobodni zidar Sima Mi-lutinovit Sarajlija.

Nije zgoreg pomenuti da su upredveterje Prvog srpskog ustanka uBeogradu radili masoni koji su biliorganizovani unular loZe i i je ime is-toriiari nikada nisu saznali. Medu,,braiom" toga doba bili su PetarIiko, vojvoda Janko Kati(, braia Po-poviti - Cardaklije, svi potonji vodisrpskog ustanka i svi, oiigledno, slo-bodni zidari, zajedno sa velikim grt-kim patriotom Rigom od Fere i sa-mim Mustafa-pa5om, koji je bio ve-oma pravedan vladar naklonjen na-rodu, pa su ga zato zvali i,,srpskamajka'l U dahijskom zulumu su naSlimotiv da se spoje i naprave loZu kojaje okupljala i Turke i Srbe, koji su,eto, imali zajednidke ciljeve.

U godinama koje nastupaju, dokraja r9. veka, masonerija doZivl;avanovu ekspanziju iiz redova srpskihvidenijih ljudi regrutuje veliki broj

ilanova, pa tako nastaje i prva iskljudivo srpska loZa ,,Svetlost Bal-l<lna'l formirana 1876. godine. Medu istaknutim dlanovima te lo2ebili su profesor Velike Skole Mihailo Valtrovii, kao i Ivan Daia, iedan

i

Znaika loie,,Mit ro polit St ru t in i rov i t"

svojim putovanjima po Evropi. Podseiamo, u Evropi tog doba stva-rala se jedna nova kultura, kao i jedan novi nauini milji, kojima suposeban ton davali masoni. Uticaj na naSe prosvetitelje bio je od ve-

Atram Petronijerii, rTgi rll52

Dositej Obradovit lk|t I)dja,1884-1957

(zs)

Uz simbole koje sada pominjemo, neka tumadenja Cemo ko-mentarisati kada budemo opisivali zgrade na koje iemo nailaziti to,kom ovog beogradskog putopisa posvetenog slobodnozidarskojgradnji i,,potpisivanju'1

Za UCENIaKI STEPEN vaZno je da kandidat simbolidki doZivl.javanovo radanje, pa navladenje belih rukavica ima posebno znaienje,ba5 kao i opasavanje bele kecelje, kojom, kao simbolom distote, ulazru kraljevsku umetnost. Simboli ovog statusa jesu neobraden kamen ideki6 kojim kandidat poiinje njegovu obradu.

Za PoMoCNtaKI STEPEN bitna je moralna isprarmost koju pos-veienik pokuiava da dostigne. U ovoj fazi je znatajan simbolidkiprincip uglomera, libele i viska.

Za MAISTORA, masona uzdignutog na treii stepen, vazno je toda je na simbolidan naiin preiao preko sopstvenog mrtvatkog kov-tega, spoznajuii tako svoju ljudsku, animalnu prirodu. Postajucimajstor, mason u ovom stepenu postaje nalik samom HiramuAbifu, tiji je naslednik, i po iijem uzoru je obavezan na zavet veinog6utanja. Majstorska kecelja obrubljena je plavom trakom, a krase je rtri ruZe koje znade da je priroda ioveka, ono animalno u njemu,preobraZeno i pobedeno sa tri svetla. Majstor je mason koji je, ra-deii uglomerom i libelom, uskladio svoju trostruku prirodu.

XI

Simboli koji se izdvajaju u masonskoj ikonografiji jesu:SsstA.n i uclol\4en koji su u simbolitkom kodu teSce vidani za-

jedno nego odvojeno.Snsfan je simbol duha, njegove vlasti nad materijom. Masonski

majstor, kako kaZe ,,Reinik simbola", ,,izmedu uglomera i iestara uulozi je posrednika". Istovremeno, Sestar i uglomer se, u uzajamnimkornbinacil'ama, prikazuju kao komplementarni sklad nebeskih i ze-maljskih obiiaja. Saglasno simbolizmu kuga, koji iini Sestar, o'd-nosno detvorougla, koji nastaje radom pomoCu uglomera, Sestar sedovodi u vezu i sa odreclivanjem vremena, a uglomer sa odretli-vanjem prostora.

Znaiajno.ie i to da u masonstvu stepeni otvorenosti SestarasimboliSu moguenost i stepene spoznaje. Tako, 45 stepeni odgovaraosmini, 6o stepeni Sestini, a 90 stepeni ietvrtini. Ogranidavajuii ot-vor Sestara na najviSe 90 stepeni, masoni pokazuju granice koje do-

vek ne moZe da prekoradi. Istovremeno, ugao od 90 stepeni oponaSauglomer, a on je, opet, simbol materije. Sestar je simbol duha i rye -gove dominacije nad materijom. Otvor Sestara od 45 stepeni poka-zuje da materija nije potpuno savladana, a otvaranje od 9o stepeni -potpuno ostvarenje ravnoteZe izmetlu dve snage, jer sestar postajetadan uglomer.

Metlusobni poloZaj Sestara i uglomera simboli5u i razliiitastanja u kojima se nalazi slobodni zidar naspram materijalnih i du-hor,nih snaga. Ako je uglomer poloZen na Sestar, materija vlada du-hom. Ako su Sestar i uglomer ukrsteni, te dve snage su uravno-teZene, a ako je Sestar poloZen na uglomer, to je znak duhovne nad-moei.

Najzad, ako se otvor Sestara podudara sa otvorom uglomera, toje najviSe usklatlenje materijalnog i duhovnog nivoa.

UGLoMER (ucAoNIK), prema reiima autora Reinika simbola,buduii da oznatava vi5e dimenzija, horizontalnu i vertikalnu, sim-bolizuje prostor. Ali, podto sluZi samo za cttanje detvorougaonih ipravougaonih likova, istovremeno simbolizuje i isprawrost i po5to-vanje zakona i pravila.

U masonstvu, uglomer obeSen o uZe velikog majstora oznaiavada odluka poglavaralolr rnoLe da bude samo u skladu sa pravilimareda i da on moZe da deluje samo na ispravan natin.

Vtslr je orutle operativnih masona i gotovo uvek se veztje zalibelu. To je komad olova obes€n o konac i pokazuje vertikalan po-loiaj koji se proverava upravo pomoiu viska.

U masonskim radovima visak je taj koji spredava svako skre-tanje i iskrivljenost, a simbolizuje dubinu znanja i ispra\Trost. Po-modu njega slobodni zidar spoznaje svoje greike, u prilici je da ihlak5e otkloni, a na taj nadin u moguinosti je da oprosti ljudskenedostatke, uzdiZuii se iznad ostalih.

Tokom masonskih radova viskom manipuliSe drugi nadzornikkoji je zadui.en za Segrte okupljene oko severnog stuba u loZi. l$egovzadatak je i da ih u potpunosti razume, da im oprosti ako pogreSe,pa da ih, na taj naiin, uputi kako da isprave dela proistekla izsopswenih zabluda.

TRoucAo, prema stavovima slobodnog zidarswa, bitan je kao,,svetleia delta" (od velikog grikog istoimenog slova). Osnoucamasonskog trougla, prema Redniku simbola, oznaiava tajnost, astrane koje se sastaju u vrhu Tininu i Svetlost. To su elementi koji

(33J

odretluju Kosmidko trojstvo. ,,Syetleia delta' je jednakokraki trou-gao kojem je osnovica duZa od kakova, kao zabat na hramu. Sa ug-lom od 1o8 stepeni na vrhu i po 36 stepeni na svakoj strani osnovice,takav trougao odgovara ,,zlatnom brojul Osim toga, u takav trou-gao moie savrieno da bude upisana plamteia zvezda petokraka.

Naravno, za trotgao je vezana i simbolika broja tri. Naime, i ,,3"i trougao simboli su duha. Broj tri u masonskom svetu nosi vr-hunsko simbolitko znaienje. Postoje tri osno\.rra stepena: uieniiki,pomotnidki i majstorski. Veliki neimar svih svetova predstavljen je utrouglu. Svaka loZa ima tri velike svetlosti - Bibliju, moralni zakonkoji vezuje sve ljude, uglomer, koji ovog puta simbolizuje ljudski za-kon koji rukovodi svim njihovim delima, i Sestar, koji predstavljipraviinost i tafnost.

Tu su i takozvane ,,tri male svedosti", a to su Sunce, Mesec i sta-reiina, koji simbolizuju, pored ostalog, mudrost, snagu i lepotu.Nadalje, sa tri koraka ulazi se u loiu, a tri brata rukovode njenim ra-oom.

PENTAGRAM je jedan od najvainijih masonskih simbola, i on,su5tastveno, predstavlja masoneriju. Pentagram je u masona simbolGenija, onoga ko uzdiZe duSu do velikih stvari. Ne samo da je ovobio omiljeni simbol kod poklonika Pitagore, jednog od njihovih pre-teia, iije delo slobodni zidari veoma tvai.avaju i usvajaju, vei jebitno to da se ovaj simbol kod mason a zove ,,plamena zvezda". NienavaZnost je nepobitna, a pored ostalog, ,,brati' je vezuju i za stareEgipiane, jer je ova zvezda bila simbol, odnosno slika Izidinog iSundevog sina, kao tvorca godiSnjih doba, a1i i amblem kretanja. Onaje slika onog Horusa, ,,pramaterije", nepresuinog izvora iivota, slikaone svete vatre koia ie univerzalno seme svih biia.

Za pentagram je vezan i broj pet, koji ima simboliku i pomoC-nidkog stepena, a na rad na tom stadijumu ulazi se sa pet koraka.

Istovremeno, slovo ,,G" je veoma znaiajan simbol kod masorra,a on je peti konsonant i simbol ,,pete nauke" - geometrije.

Najzad, petokaka nastaje iz tri trougla, i predstavlja prelazak umajstorski stepen

SoLoMoNoV PEdAT je Sestokraka zvezda, saiinjena od dva jed-nakostraniina, mealusobno ukrStena trougla. Sama simbolika ve-zana za ksalja Solomona veoma je bitna u slobodnih zidara, ali jeznatajno 3ta sve ovaj znak nosi. Trougao sa vrhom nagore, u herme-tiikoj misli, simbol je vatre, a onaj, okenut nadole - vode. Tiougao

virlre, okrnjen osnovicom trougla vode, oznaiava vazduh, a isti ta-l<av, samo obrnut, trougao vode okrnjen osnovicom trougla vatre,otlgovara zemlji.

Kako kaiu autori Rednika simbola, sve to ujedinjeno u 6estou-gaoniku predstavlja sveukupnost elemenata univerzuma.

DvA sruBA su vee bila pominjana u ovom tekstu, ali im se valjavratiti joS iednom, zarad, preciznosti. Naime, pomenuli smo njihovusinboliku, ali je potenciramo jo$ jednom zbog toga Sto su to stubovikoji nose masonski hram. Ta dva stuba, ]akin i Boaz (najde5ie obe-lcl-eni sa,,J" i,,B"), zauzimal'u najznaiajnije mesto u hramu. ,,J" ienruiki, aktivan, vatren, dok je ,,B" pasivan, Zenski i vazduian. Sunceodgovara stubu ,,J'l dok je Mesec onaj koji karakteri5e stub ,,B'1

(:+) (35)

S Io b o dn ozi d at s ki s i mb o Iiiz fiasohskog tasopisa

"Sestar"

PRVE SLOBODNOZIDARSKE LOZE U BEOGRADU

Danainja Galerija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegdanutlobro je poznata Beogradanima, ali je njen nastanak za mnoge ne-poznanica. Kako napominje istoritar Marinko Paunovi6 u knjizi,,Beograd vediti grad'l nije iskljuteno da je podignuta na temeljir4akoji potiiu jo5 iz doba rimskog Singidunuma, odnosno Kastruma,kako su Rimljani nazivali tvrdavu koja je dominirala ovim delom ta-da5nje pokrajine Mezije.

Ova gratlevina, iako danas izgleda oduvano, nastala je tridesetihgodina r9. veka i spada u starije koje su posle silnih razaranja ostale ulleogradu, ali ono 5to je posebno interesantno jeste to da je bila prvanarnenski gradena masonska loZa u ovom gradu.

BaS kao Sto masoni to znaju da istaknu, mnoge simbole nijelako prepoznati ako posmatrai bai nije tome viian, ili ako nije jedanod posveienika. Na ovoj gratlevini pilastri su tu da asociraju na stu-bove )akin i Boaz, a pet stepenika na ulazu predstavljaju pet simbo-liCnih koraka kojima ilanovi pomoiniikog reda ulaze u hram. Jakini lloaz, u masonskom vitlenju, prikazuju dvojnost sveta, simbolidkovitlenje dva ,,pola" prirode, poznata u vaskolikim filozofijama sveta.Ulaz u hram orijentisan je prema severu, 3to je pravilo u gradnji slo-llodnozidarskih hramova, mada je svaka od strana sveta za masonesin.rbolitki vaZna.

Zgrada dana3njeg Prirodnjadkog muzeja ima dve simetriinorasporedene prostorije u odnosu na ulaz u zdanje do kojih vodi istihoelnik, dok je centralna prostorija u osi sa ulazom u zgradt. Ova-liav raspored prostorija jasno pokazuje da je zdanje namenskiglatleno kako bi postalo rnasonski hram, tim pre Sto je centralnaotlaja, pravougaonog oblika, jasno orijentisana prema stranamasvcta. Posebna simbolika bila je posveiena istoku, gde tokom slo-lrodnozidarskih ceremonija sedi veliki majstor ili stareiina loZe, a

Gt)t36)

Galetija Prirodnjaikog muzeja na Kalemegilanu: lta Ii se sve dogadalo u ouoj zgradi?

sama IoZa je poaivala na tri stuba, u konkretnom sludaju tri drvenadireka, koji u masoneriii oznadavaju mudrost, snagu i iepotu. To sustubovi koji, po uzoru na staru grtku tradiciju, svojim izgledomasociraju na dorski, jonski i korintski stil.

- Uz zapise iz predratnih masonskih dasopisa koji opisuju ovo

zd,afi.e, znaiajno je misljenje masona Sretenj I. Stojko;iia-koji uknjizi ,,Slobodno zidarstvo" pominje or.r.r gradevinu i tudaSnli Kale-megdan.

Casopis ,,Sestar", sluZbeno glasilo Velike loZe Srba, Hrvata i Slo-venaca ,,Jugoslavija'l od maja t927. godine pominje beleike SretenaStojkoviia. On piSe, misledi na zgradt u kojoj je bila smedtena ovaloLa, da je ,,docnije preme5tena tz grada i do bombardovanja rE6z.godine nalazila se u varo5i ispod Glar.ne policije'l Stojkovit dalje do-daje: ,,Vi3e od ovoga piscu ovih redova poznato je, d,a je u ambulantivisio o zidu jedan uramljeni crteZ dovetje lobanje. PokuSavano.jebilo kod vojnih vlasti da kuiicu fotografiSemo, a crteZ lobanje pone-semo u LoZu, jer je govoreno da na poledini crteZa postoje neki za-pisi. Vojna vlast nas je odbila, a po svrSetku rata crteZ nije vi5e visiou kancelariji. Medutim, ima se razloga verovati da je on zaista od ne-kadainje LoZe, jer je izgledao veoma oveitao."

Tako 1927. godine dr Vojislav KujundZi(, poznati slobodni zidar,beleZi tak i to da su se na razmedi r8. i r9. veka meclu ilanovima beo-gradske loie, koja je postojala u danainjoj Galeriji Prirodnjatkognuzeja, nalazili Mustafa-paia, Janko Katii, Petar ldko, bra(a Car-daklije (Popovi€i), kao i veliki grtki revolucionar Riga od Fere. Ku-jundZii ovoj grupi ljudi dodaje i Dositeja Obradoviia, pa ceo skupcleluje veoma proevropski i prosvetiteljski.

U to vreme politidku atmosferu ovog dela Balkana umnogomeodrecluje antagonizam medu samim Turcima, koji ie kasnije i ubr-zirti podizanie Prvog srpskog ustanka. fako neprijateljstvo nastalo jeizrnetlu Mustafa-pa5e, u narodu poznatog i kao,,srpska majka'l sotrzirom na to da je bio veoma sklon reformama tada aktuelnog sul-tana Selima Treieg i kao takav blagonaklon prema Srbima, i Os-nrana Pazvanoglua, ioveka koji je bio na telu janitara koji su se pot-pLrno odmetnuli od sultana. Oni su u meduvremenu postali tolikojaki da su se osetili moinim da se suprotstave i samom sultanu. Taobcst i5la je dotle da je Pazvanoglu na sebe preuzeo i borbu protivItcogradskog paSaluka, tako da je na kraju ubijen Mustafa-paia, aozlogla5ene dahije su svojom bahatoiiu i nemilosrdno5tu premanarodu, izazvale Prvi srpski ustanak.

'l'nko zgrada Prirodnjaikog muzeja, sudeii po masonskim izvo-lirtrir, irna veliko istorijsko znatenje, a koliko su je predratni slo-lrrxlrri zidari doZivljavali u tom svetlu pokazuje podatak daje tu broplirrrimn i prvi masonski muzej u Beogradu. Ovu je graclevinu, dor,r r5. liocline, koristio jedan sanitetski major Vojske Kraljevine Jugo-sl,rvijc, da bi 1936. godine Velika loZa donela odluku da se zgrada;rokkrri Upravi varo5i Beograda, pa da se tu ofvori Muzej mason-

(:s)(38)

I I

sacuvan.

stva. Za postavku su bila zaduZenadva slobodna zidara - i to elitni rstor i iar i - Mi lan Prelog iz Zale\a iVladimir Corovit iz Biogradal

Vrtlozi potonjih ratnih vremenaspredili su ostvarenje ove ambicije, alisu i danas jasan pokazatelj kako 1eslobodno zidarstvo bilo doiivljavanou Beogradu pre Drugog svetskograta, a kako se sve dramatiino izme-nilo u posleratnim previranjima. pred-ratna masonerija je potpuno izgubilaznaiaj, osim u egzilu, pa tako i pri-liku za bilo kakve lorme organflo'vanja u Beogradu. O nekim njenim,,ekstremnim" varijantama govoriie-

Staro zdaftje

Kako beleZi Divna Durii-Zamolo, skupljajuii seaanja razlititihhronifara, hotel ,,Staro zdanje" prvo se zvao ,,Kod jelena", a potom,,Grand hotel'l Zauzimao je ceo blok izmedu danaSnjih ulica KraljaPetra, Graianiike, Ivan-begove i Cubrine, a nosio je ulidni broi roclana5nje ulice Kralja Petra.,,Staro zdanje" je zidao knez MihailoObrenovii za vreme svoje prve vladavine, a jo5 r85o. godine SigfridKaper beleZi kako ,,knez Mihailo nije Zalio izdatke, da ga i po obimui po njegovoj raskoii sagradi, da bi se mogao podititi pred ma kojihhotelom takozvane civilizovane Evrope".

Knez Aleksandar Karadordevit, koji je bio na ielu Srbije iz-nredu dva perioda vlasti kneza Mihaila Obrenoviia, potom gradirlrugi evropski uretleni hotel, ,,Srpsku krunu'l koji Beograclani destozovu i ,,Novo zdanje1 Thko je ,,Grand hotel", ponovo postao ,,Starozdanje'l kakvim su ga znali stari Beograclani do ruSenja, r938. godine.Kao $to ie se videti iz daljeg teksta, ovi prvi ,,evropski" hoteli u Beo-gradu bili su i veoma vaZna sastajali5ta slobodnih zidara.

Hotel se izdavao u zakup, i u njemu su se sme njlali razliiiti za-l<Lrpci. Deo njegove istorije koji je nama bio interesantan jeste onajgtlc Branislav Nu3it pominje svoja seianja yezana za ovu, u svojevlcnrc najveiu gratlevinu u Beogradu. On beleZi da je ,dugo godina

Wadimir Corovi( r8B5 tgqt

t40/ (4r /

Tako je, u skladu sa svojim imenom, ,,Grand hotel', imao zaistaraskoinu istortu, tokom koje je iak i goreo u poZaru koji je, posvemu sudeii, bio namerno izazvan. Proveravaju6i podatke iz jednepripovetke Ljubomira Nenadoviia, Divna Duri(-Zamolo nalazi lice

mason.Tako su r9oo. godine masoni iz loZe,,Sloga, rad i postojanstvo,'

morali da napuste ovo istorijski znaia.jno beogradsko idanje. potomsu neko vreme odrlavali sastanke u Valtroviievom stanu, ali se takavnadin rada pokazao nekomfornim.

Ova loZa je posle nove seobe imala sve te5te sastanke u jednoj odprostorija Narodnog muzeja, diji je Valtrovit bio osnivad i upravnik.

I I I

Slobodni zidari su imali svoje skupove i u nekada5njem hotelu,,Srpska kruna", u zdanju na po3etku ulice Kneza Mihaila, gde se

Nekarlainji izgled hotela ,,Srpska kruna"

sada nalazi Biblioteka grada Beograda. S tim vremenom, kada suse masoni tu okupljali, u vezi je i pikantna anegdota u kojoj je glavniuiesnik bio jedan nesreini policijski Spijun.

U nameri da otkrije ko su srpski masoni (ili ,,farmazoni", kakosu ih desto Beogratlani zvali u nesreinoj adaptaciji francuskog ter-rrina ,,framason"), agent, po nalogu Sefa policije Tase Milenkovica,nameri da se sakrije u jedan od Sifonjera koji se nalazio u sali u kojoije trebalo da se odrZi skup slobodnih zidara. Ne lezi vraZe, njegoveinformacije o vr€menu odvijanja dogadaja nisu bai bile naroditoprecizne, tako da je ,,proma5io" datum za jedan dan. Zbog svoje ne-taine informacije, bio je primoran da puna z4 sata provede u 5ifonjeru, iekajuii da se masoni najzad. pojave, a on, jadan ali odan,konatno satini toliko vaZan izveitaj svojim Sefovima.. .

Zgrada ,,Srpske krune" nije bila primamljiva samo slobodnimzidarima. JoS jedna asocijacija koja okuplja iskljudivo elitu graclan-skog druiwa - rotarijanci, takotle je testo organizovala svoje sku-pove u ovom zdanju. To je bilo tridesetih godina zo. veka.

Hotel ,,Srpska kruna" izgratlen je 1867. godine. U to vreme bio jenajbolji hotel koji je Beograd imao. Ovo zdanje gracleno je po ugleduna hanove, koji su nekada bili najieSia odmori5ta u gradu, pa je i,,Srpska kruna" imala veliko centralno dvori5te. Pritisnuta burmmvremenima, menjala je namenu, pa je tako u njoj bila smeStena i Na-

142)(+:)

!i::!.^!:,ri!!"! p"-riita natazita se zgrcita u kojoj su se okupljali

P rerTratn t masonL 1972,

rodna biblioteka Srbije od ro4s. do r97o. godine, kada je preseljena udanasnlu zgradu na vraiarskom p/atou pored hrama Sveiog Save.

. _,^f1.."u_o.,ulg.zdanja ni p*osle Loga nile bitno promeni-ena jer jeu nloj oanas brbtloteka grada Beograda.

IV

foi jedno vaZno _sastajali3te masona na razmecli vekova bilo je

l:lirl"!". pored, Skadarlije, u.zgradi koja se nalazila u Zetskoj

urrcr. l;anas nue lako prepoznati koj a je to zgrada, ako se sudi samopo rzgledu tasade. Nama su bili dostupni samo podaci o tome da su:e-

sl?b:dni zidari tu okupljalt, ali nije saiuuin podatuk o L,iojuzgrade, kao ni o tome da li je zgrada saduvana ili jJ sru5ena u bom_Daroovantu.

Tako su se masonski radovi odvijali u zdanjima koja uglavnomnisu bila pravljena kao namenske slobodnozidarske lo2e. N#.SCe ,upoiedine prostor i je unutar zgrade bi le naknadno adapt i r ine u tusvrnu. to te raztog Sto danas na fasadama takvih zgrada ne postojevidljiva. obeleija slobodnih zid.ara, jer one nisu ""i g-a"ir.-t uomasonska sastajaliSta.

lr. Or.rgog svetskog rata slobodni zidari su se okupljali i uzgradi koja se nalazila u neposrednoj blizini zdanja Narodnog pozo-ri5ta, na danaSnjem Tigu Republike. U to vreme nije postojala da-na5nja zgrada .Jugodrva", koja se nalazi tik uz pozori5te, vei je nanjenom mestu bilo drugo zdanje koje su izvesno vreme koristili ma-soni kao svoju loZu.

VI

Jod jedna po masoneriju veoma znatajna graclevina predratnogBeograda sruSena je, a nalazila se na uglu ulica Prote Mateje i \e-goieve. I u njoj su se odvijali slobodnozidarski obredi, a tu je stano-vao Jova AleksijeviC, sekretar Novog saveta Skotskog rituala Srbije iveliki seketar Velike loZe Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Aleksijevii je bio i dugogodiSnji glavni urednik masonskog ia-sopisa ,,Neimar'l kojtje poieo da izlazi r9rz. godine u Beogradu. Re-dakcija tasopisa se nalazila upravo u ovoj kuii, sa preciznom ad-resom; Prote Mateje broj 23. Kako je pisalo na,,Neimaru', admi-nistraci.ia lista nalazila se u Studeniikoj broj 46A.. To je zgrada koja jetakode veoma znaiajna za istoriju mecluratne masonerije, ali poddrugim imenom. Naime, Studeniika ulica je u meduvremenu pro-rnenila ime i postala GaraSaninova. Tamo se kasnije nalazila Velikaloia ,,Jugoslavija", a bila je u istoj zgradi, do Drugog svetskog rata saadresom - Gara5aninova broj 8.

VII

Posebno interesantnu proilost imala je gradevina koja je pripa-dala Vojislavu Kujundiiiu, a nalazila se u fakiiievoj ulici broj 9. Ku-jundZii je bio poznat predratni slobodni zidar, a pored ostalog, os-tao je zabeleien u istoriji i po tome Sto je bio jedan od osnivadadruitva kematista ,,Oganj'1 Ova zgrada je sruSena u drugoj polovinrzo. veka, a stariji Beogradani je pamte kao rasko3no zdanje. Nanjenom mestu nije niklo niSta osim parkinga, pa je ostalo pitanje koje i zaito reSio da je sru5i. Navodno je namera bila da se ovde sagradiArhiv SANU.

Dokjedni tvrde da se to desilo upravo zato 3to je zdanje imalolnasonsku namenu, upuieniji sve to tumade obiinim gradskim ja-

\44 ) \45 )

PIon zgrade dr Vojslata Kujund2iia

va3lukom, tako karakteristitnim u posleratnom, a bogami i po-tonjem Beogradu. Zgrada je bila napravljena r9r.r. godine, u-nagradevinskim_ planovima je kao autor bio potpisan gratlevinskiinZenjer Nikola Matejii.

-. U ovom_ zdanju dugo se nalazio bioskop,,Korzo" koji su poseii_

vali Beogradani, ne znajuii da posle prolek.ile ova iala postajemasonska loia.

. V]II

Slobodnozidarski radovi odvijali su se i u zgradama koje nisu nrprojektovane ni sagradene s namenom da budu masonski hramovi.Sticaj okolnosti im je ipak

"podario" i tu namenu, pa su se tako iz-vesno vreme beogradski masoni skupljali i u Kapetan-Miiinom ,zdanju, na danaSnjem Studentskom trgu.

Izgled Kapetafl Milinog zdanja u dobn nastarka

Ovo nije bilo neobiino, s obzirom na to da.je kapetan MiSa Ana-stasijevif bio slobodni zidar. Zgrada ,,dunavskog kapetana" napravljena je r863. godine, a prvobitno je MiSa Anastasijevii planirao da tobude njegova privatna palata. Za projekat prelepe gradevine, a u onovreme i jedinog monumentalnog beogradskog zdanja, bio je zaduZenCeh Jan Nevola koji je istovremeno bio i glavni inienjer u gradevin-skom odeljenju ,,Popeiiteljstva vnutrenih dela'l Kako tumadi drBranko Vujovii, u knjizi ,,Beograd kulturna riznica", gradevina je ob-likovana u duhu romantizma, pa njena arhitektura predstavlja stilskurneiavinu romano-gotskih, renesansnih i srpsko-vizantijskih gradi-tcljskih tradicija. Na sredi5njern delu glavne fasade, u posebno obli-kovanim ni5ama, nalaze se skulpture Apolona i Minerve.

Tokom izgradnje, kapetan MiSa je odustao od prvobitne na-rrene da zgrada bude privatni dvorac i odluiio da to postane njegova zaduZbina ,,oteiestvu", kako i danas piSe na zdanju. Interesantno, posle silnih druitvenih promena od r863. godine, kada je rzvanitno postala zaduZbina, zgrada je i do danas saduvala tu na-rncnu. Mnoge druge gradevine tiji su vlasnici imali istu ideju, tonisu doZivele, vei su desto menjale vlasnike posle zlosre(ne komu

(.16)

Simbol na thl fasade

nistiike nacionalizacije posle Drugog svetskog rata, iije posledice sui danas vi5e nego vidljive.

U zdanju kapetana MiSe Anastasijeviia bili su smeiteni Gimna-zija, Velika Skola, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Na-

rodni muzej, da bi se danas u njemunalazio Rektorat Beogradskog uni-verziteta, deo Filolobkog i deo Filo-zofskog fakulteta.

Deo glarme fasade ovog zdanjaprirukao nam je painju, jer se iznadprozora uodava sirnbol koji nije bioiest u ondaSnje vreme na ovakvimzgradama, a odavao je, moZda, slo-bodnozidarski stav Mise Anastasije-viia. To su stil izovano upleteni dvojnitrouglovi, koji tvore Solomonov pe-dat ili Davidovu zvezdu, kako je nekinazivaju. Ova j simbol testo je viclan ujevrejskom folkloru, ali je zbog Solo-mona imao snaZnu simbolidku vred-nost i kod slobodnih zidara. Ovogputa, moida ba5 da ne bi prirukaopreveliku paZnju, ovaj simbol nijenapravljen na tipiian naiin, vei je ro-tiran za 90 stepeni.

(+s)

Deo fasade Kapeton Milihog zdanja

(48)

Unutrainji izgled loie Jugoslavija pre,,samouspavljivanja"

Doduie, tako postavllena zvezda, kaZu upuieni, bila je prisutnau ornamentici hri5iana jod iz vremena Nikejskog sabora, pa o ovomsimbolu treba suditi kainie obazrivo.

IX

Istorijski gledano, verovatno najbitnije zdanje slobodnih zidarau Beogradu pre Drugog svetskog rata nalazilo se u dana5njoj uhctSvetozara Markoviia, kod broja 46. Ovde se u dvori$noj zgradi nala-zila slobodnozidarska loZa u kojoj su se okupljali meduratni masonr.

Kako smo vei pomenuli, i u periodu izmedu svetskih ratova ovaulica je menjala ime, pa je tako zgrada bila, prvo na adresi Stude-niika broj 46 A,, a zalim Gara5aninova broj 8.

\t\\hitItsti'o Suda Opitine grada Beogratla o rlasfliitru nad kutom u Studenikoi ulici

l)ozvolu za gradnju na ovom placu najpre je u svojstvu pravnoglirrr clobila slobodna zidarska IoZa,,Pobratim" iz Beograda. U sve-rlrriirnstvu koje je izdao Sud opitine grada Beograda, 27. juna ry23.1y rd inc, pi5e kako j€ ova loLa vlasnik placa u (tada) Studeniikol ulici.Kito zastupnik ove loZe naveden je Dorde Va.jfert, industrijalac. Oirrvnosti rada masona izmedu dva rata govori i deo ovog sve-rkrt'rustva u kome se iasno objaSnjava pravni status placa.

'lir piSe da je ,,imanje ozgo u tapiji prava svojina Vrhovnoga Sa-v('lir Srba, Hrvata i Slovenaca koje je Vrhovni Savet pribavio uje-tlirrjcnjcrr svih slobodnozidarskih LoZa u Kraljevstvu, a koje je bilosvojinir slobodnozidarske loZe 'Pobratim' po tapiji br. 8zo8/rz god. ilr,ojir jc tcSenjem ovog suda od 27-II-4. br. 10640 oglaSena za ne-v,t l t ' t ' t t ' l

t50/ t51/

$.-4.i1 -.ilq'

U Arhivu grada Beograda ostali su dokumenti koji govore otornc kako je od Gradevinske direkcije Suda opitine grada Beogradallllcno nadzidivanje r933. godine. Ovlaiteni arhitekt koii je nadgle-rllo radove bio je Dura Bajalovii, takode mason i ugledni beo-lilrdski gratlevinar, koji je iza sebe ostavio brojne upetatljive grade-virrc. U njegovom tehnitkom opisu, koji se duva u Arhivu gradallcograda, pi5e kako se ,,popravka zgrade u Garaianinovoj br. 8 sa-stoji od nadzidivanja sprata na zgradi u dvoriStu': Upravo u tomplostoru odvijali su se najbitniji radovi srpskih slobodnih zidara preI )rugog svetskog rata.

To je bilo vreme kada je nacistidka Nematka vidno napredovlll. Uskoro je potela da pokorava.jedan po jedan narod u Evropi,nc krijuii jak animozitet prerna masonima. Tada je postalo sasvimizvesno da ie, pre ili kasni.1e, krenuti i u progon jugoslovenskih, od-rrosno srpskih slobodnih zidara.

Upravo u zgradi u Garaianinovoj broj 8, godine 1940. doneta ieorlluka o takozvanom,,sarnouspavljivanju" Velike loZe,,jugoslavija'lZlhuktala nacistidka antimasonska propaganda nameravala je ka-srrije da u istom zdanju, tokom prve dve godine Drugog svetskoglirta, bude organizovana antimasonska izloZba, kojoj je posveienolxrseblro poglavlje ove knjige.

X

Da su neke od masonskih ideja bile ostvarene do kraja, sve ponrcrrute loZe, odnosno zgrade u kojin.ra su se odvijali masonski sku-povi, bile bi n.rnogo n.ranje vaZne od zdanla koje je trebalo da poneseirrrc ,,Kuta slobodnih zidara'l

'l'a bi gratlevina verovatno bila najupeiatljivije slobodnoz',lirlsl<o zdanje u Beogradu. Tako je, sudedi po r.racrtu koji je saduvanrr Alhivu grada Beograda, a predstavlja projekat zgrade iz ry4. gw-rlirrc. ll i lo je izvesno da su slobodni zidari ieleli da naprave velikirrrirsonshi hram u prestonici, ali iz nepozratih razloga on nije izlir,rilcn. Ostalo je zabeleZeno da je nacrt za ovu gradevinu uradiopozrrirli arhitekt onoga doba Nikola Krasnov, li inost koja je umnor1r r:rc rrticala na beogradsku arhitekturu izmedu dva svetska rata,Krasnovljev projekat mDom shbodnih zilara u Beograclu, ryzj.

(s:)

Peiat loie "Pobratim"

SPOMENICI PODIGNUTI ONIMA ZA KO'E SE TVRDI DA SU IMALIWZE SA SLOBODNIM ZIDARIMA

Lidnosti koje temo pomenuti u ovom poglavlju, a pogotovo nii-hovo delo, istorijski ne mogu biti dovedeni u pitanje. lrljihov znaiajje nesporan. NJihova pripadnost slobodnozidarskom redu samo jepokazatelj njihove neobidnosti.

Spomenik Rigi od Fere

Spomenik ovom grfkom pe-sniku i revolucionaru podignut je

4. maja ry94. godine i nalazi se napotetku ulice koja nosi njegovo ime.jedan je od revolucionara svog doba(tlsz-tzg8), sa jakim vizijama i ide-jama o osloboclenju balkanskih na-roda. Riga od Fere je rotlen u Grikoj,ali je Zivot okonfao u Beogradu, gdesu ga Turci pogubili u kuli Neboj5a.Njegovo pripadni3tvo slobodnozi-darskom redu vezuje se za grdku He-teriju, oslobodilaiku grupu koja ;'ebila bliska sa slobodnim zidarima, alii za dlanstvo u prvim beogradskimloZama, kao i za poznanstvo sa srps-kim masonima onog doba, poputDositeia.

To je bilo vreme kada je slo-bodno zidarstvo tek prodiralo na bal-kansko podneblje. Slobodni zidan sumetlu prvima pronosili duh ravno-prar.nosti i slobode kojije neposredno

(:s)\54 )

pre smrti Rige od Fere vei doneo revoluciju u Francusku. Sve se od-vijalo pod masonskom parolom,,sloboda-jednakost-bratstvo'l

Zadojen istim idejama, stradao je od turske ruke, koia ie bilanaiveca balkanska prepreka takvom druStvenom sistemu.

Spomenik Do siteju Obradovitu

Prvr.srpskr moderni prosvet i te l i , Dosirei Obradovic, dobio jespomenik r9r4. godine u Univerzitetskom (Studentskom) parku.Dosi te i je i iveo od 1742. do r8rr . godine, a veci to nemirnog duha ibeskrajno radoznao, u masoneriju je najverovatnije stupio riTrstu.

spomenika Karatlortlu. Tek nekoliko decenija kasnije, a u vezi sa sto-godiSnjicom Dositejeve smrti, beogradska opStina je raspisala kon-li.trrs za izradu monumenta, Izmedu dvanaest autora Dobedio ie Ru-t l , , l tVr ldec, kome ie povereno da spomenik inapravi .

UenianjekraljaAlekandra ikraljteMarije

Valdec jeste bio slobodni zidar, ali masoni wrde da to nije biorazlog Sto je upravo on pobedio autore kao 5to su bili Toma Rosanclii i Simeon Roksandii. Postoji anegdota o tome da je pokusao da,,aktivira" svoje slobodnozidarsk€ kontakte da ,,poguraju" njegov izboa ali je oitro odbijen, uz napomenu da te najbolja ideja pobediti.Valdec se dak pismeno obratio Andri Dorcleviiu, disketno nagla5a-va.luei kako bi upravo njegovo dlanstvo u slobodnozidarskom redutlebalo da bude od znadaja prilikom dodeljivanja autorskog prioritcta, ali je Dordevit oitro odbio ovakvu molbu, uz objainlenje da ienajbolji pobediti.

Valdecova ideja je, a to se danas vidi u Studentskom parku,zaista bila upedatljiva, a sudeii po pravednosti komisije i - najbolja.Njegovo slobodnozidarsko dlanstvo ovog puta nije bilo od presudnevirir.rosti.

Pominjanje Rudolfa Valdeca u vezi ie i sa plaketon koju je Ve-lika loZa SHS .fugoslavija" uputila nlihovim velidanstvima kraljuAlcksandru i kraljici Mariji na dan njihovog venianja 8. |una t9zz.godir.re u Beogradu. Povelju prepunu lepih redi i Zelja za buduinostrlrlrrve i dinastije potpisao je veliki majstor Dorde Vajfert. Kako je

Spome n ik D osit ej u ObradotitLt

- ^ 5. lg i z ivot Dosi te iev, isam spomenik je imao neobicnu istor i ju.U Srbiji r9. veka. osim Dosireju, razmisljalo se joS samo o podizanju

(56) Gz)

Dreneo masonski list ,,Neimar", ,,na koricama je u srebrnom okovuirebrna povelja sa likom \ihovih Velidanstava, izraclena od skulp-ture proiesora Rudoifa Valdeca, a na pergamentu ispisano je: \iho-vim Ve[danswima Kralju Aleksandru Prvom i Kraljici Mariji, VelikaIoia Srba, Hrvata i Slovenaca |ugoslavija".

AIIPECA

3E'IIIKE JIOXE C. X. C. JYTOC.IIABTTJAno!f lEcEl lA

IbI{XOAHM BE'IIII.AHCTBI4I{AICPAIbY 14 KPAJbI, I I IH

NPruIBKOM IbI{XOBA BEHqAI6ArlA llAE & Jyfia 1922

v EEOrPA.qv

(ltl roFadr i. y cp.6'&r orory cP.6gt. n'rr.fl

o dr"r lh6".u B.m{r.ar, rtDq.u or cryrdtr

fuo+. Prrr 8r'!.q. d' !.PFreE rdrdro i.: l5r-

r@ B.ficrrc ir kD$t Aiercrupt I r kpDqr

!,/|Fti\ B.,ru IIdfl ct6., XPur. r Crot€uq. JtrocM irl

Bama Be.rn<axctaa, Ha troltrony ae!et-

Eaeclora Eexor docte aalredonerEoFa Po-6ora.sa ntqrera eapoqa, npau 6,rrcrern

3!E|rt9. Bere]{e soeale JTereeaapaora KaPa'

dopba, Ponosaqeautxa Axxact'.ie KaPa-

DopbeDrLa, 3arPerePdrle EaA l|alrlr]rr Ay-

6paBelra E raroBect|3ue 3oPy ]Ien(rsx raEa

Erurex po!y, VnoPeao c ogo;n 3nel,qottr

.^cher^e^a 6eEe r EpBa l{cKpa Cno6oa_

rora 3nAapcrra sa EarlxansFra x ueno[

Cnoreacron Jyry, paclar6yiyHv ry6ny xoin

le aa ocrerau [yre ra cno6o!x.

SPomenik Knezu Mhailu

Iako za jednog od najProsve6e-nijih srpskih vladara, kneza Mihaila

O'brenoviia, ne Postoje Podaci koji

bi ga definitivno uvrstili metlu slo-

boine zidare, mnogi srPski masom

tvrde da je on nePobitno bio mason'

Ovakav zakljudak se uglavnom do-

nosi na osnovu negove ProewoP-

niiih liudi u italijanskoj istoriii' U zvanidnom iasoPisu Velike

loZe SHS ,,Jugoslavija'l ,,Sestar", na-

vode se beleSke Sretena J. Stojko-vi6a, koii kaZe: ,,SPram jakih intrm-

nih veza koie je knez Mihailo imao

sa talijanskim slobodnim zidarima i

Spomenik Karadordu

Vodi Prvog srpskog ustanka spomenik je podignut na za-padnom delu Svetosavskog platoa, a Postavlien ie na to mesto.1979'

eodine. Skulptura na kamenom postamenlu nalazi se na humci koia

6i trebalo da predstavlja zemljani 6edem Sanca sa kojeg je voZd posma-

trao Beograd t8o6. godine, pre nego 5to je oslobodio grad od Turaka.

(ss)

sDoneflik knezu oatriotima, Macinijem i Garibaldi-Mihailu Obrenoviiu iem, misli se da le i on slobodni zi-

dar. On je mogao da bude primljen u Parizu' Londonuili Laipcigu"'

Sreien St6ikovi6 analizira Mihailove kontakte sa Napoleonom'liei;, ali zakljuduje i,'da je knez poznavaa vrlo.dobro strogost r

l<onz-ervatirmosi svoga oca' pa je usled toga bio naiisto da br mu se

'/.ir ulazak u masonsku organizaciju strahovito osvetro u sluca1u sa-

znania. Biie dakle da je knez Mihailo bio primljen u Savez u na'uzem

(59)

krugu. Uostalom to se de5ava i danas u zemljama gde masonska organizacija nije simpatitna i gde se ona jedva toleriSe. Brat se re-gistruje pod pseudonimom, brojem ili nekim osobitim znakom'l

Spomenik knezu Mihailu napravio je takode Italijan, EnrikoPaci, a otkriven je 1882. godine. Za sveianost prilikom o&rivanjaspomenika vezana je prifa koja je dugo kruZila Beogradom. Naime,navodno je izbio skandal zbog toga 5to je knez bio prikazan bezkape. U to vreme bilo je teSko zamislivo da se odrastao dovek pojavrgologlav na ulici, a kamoli da tako izgleda konjanik. Beogradskadariija je dugo brujala o tome kako se Paci zbog toga silno razoiaraoda je, navodno, izvr5io samoubistvo.

Istina je, naravno, bila potpuno drugadija. Paci je poZiveo jo5dugo posle postavljanja spomenika, a navodno je bio toliko zaljubljen r-r Srbiju i njene ljude da je dak i svojoj deci, u Italiji, nadevaosrpsKa rmena.

Spomenik Moii Pijade

Postavljen je na Novinarskom trgu, ispred zgrade Politike. \e-govo delo bite joS pominjano tokom ovog pisanija, ali ovde samodigresija da je ovaj spomenik beleg joS jednom od slobodnih zidara.

Sponenik Moii Ptjade fla NoNinarskonr trtu

(6())

Spomenik Ivi Andritu

Veliki pisac, ovendan Nobelovom nagradom, ostavio je izuzetantrag u literaturi. f,ijegovo literarno stvaralaStvo uticalo je na genera-cije iitalaca. Za Andriia postoji podatak da je bio slobodni zidar, alii da je na krajnje neobidan nadin napustio ovu organizaciju. To se,navodno, desilo pre Drugog svetskog rata, kada je bio ,,previ5e bh-zak" sa suprugom Gustava Krkleca, takode masona. U slobodnomzidarstvu se neverstvo smatra velikim prestupom, a pogotovo kadaje takav greh uiinjen sa suprugom nekog od ,,braie'l

Spo me nik b ardu lite r at ureIvi Andritu

Sp o menik Branislav u Nuiiiu

Nalazi se na Trgu Republike. Prita o Nuiiiu tek predstoji. . .

MAGIJA AVAIE, KMLJ AIEKSANDAR, MESTROVIC IUTICAI FRANCUSKE

Avala je ,,jedva" planina. Tek malo je nadma5ila 5oo metaranadmorske visine, odnosno uslove da vi5e ne bude brdo' ali to je

bilo dovoljno da ostane toliko vaZna i dominirajuia nad ovim gra-oom.

Vekovima je bila za$titni znak Beograda, pa ie to i danas. Bezobzira na civi-lizacije i vladare koji su bili gospodari grada, ona mu je

bila neka vrsta ,,kapije'l Ali bai kao dto ovaj grad podseia na ,,kapijuEvrope", tako Avala asocira na kapiju Beograda

Bad na tom mestu, na vrhu Avale, dogodilo se nedto 5to smo Ze-leli da razotkrijemo, a potom i protumatimo...

II

Avala svojim izgledom zaista podse(a na piramidu.I sada su za n|u vezana razliiita predanja, poput onog da posle

I)rugog svetskog rata nikada nije okondano istraZivanje koje bi po-kazalo Sta se zaista nalazi podno ove planine, ali ostalo je zabeleienocla jedan mineral po njoj nosi ime i da je sama planina, ba5 kao i celanjena proilost, dostojna knjige samo njoj posveiene.

Samo ime, ,Avala', nastalo ie od turskog ,,havala', 5to bi trebalotla obeleii branu, ,,prepreku, pregradu, mesto ili objekat koji imapod sobom vidik koji dominira okolinom I Ali je, takotle, sigurno dasu na njenom vrhu iesto bivali oni koji su pravili utvrdenja ba5 zaradr)cuvania grada na us(u Save u Dunav. Najzad. tu je bilo utvrtlenie il\.rlce od Avale, a sam grad Zrnog koji se nalazio na njenom vrhu,ostao .je zabeleZen kao veoma vaZan job u srednjem veku.

MoZda je bolje vratiti se suStini naieg istraZivanja, jer je bastakvrr kakva je bila, Bogom dana, Avala mogla da posluii masonimazir intcresantnu simboliiku igru u,,predvor.iu" Beograda. Oni su, aIo nijc tajna, umeli u mnogim svetskim prestonicama da ostave svoj

(oz) (e:)

valo logitno, ali previSe jednostavno da bi toliko dugo Beograda-nima bilo potpuno nepoznato. Poudeni iskustvom da je u ovomgradu sve moguie, krenuli smo ka Avali.

IIIAutor spomenika Neznanom

junaku iesle lvan MeSt rovi(, 5lodobro upuienima vei dovoljnogovori, a za one koji to nisu, Po-znati vajar je bio i uvaZeni masorVeoma cenjen u Kraljevini Jugo-slaviji, a na osnovu pona5anja rstavova kralja Aleksandra Ka-radordevica prema njemu, bio je rjedan od onih u koje je vladarimao ogromno poveren;e.

Upravo je Ivanu Me5troviiubila poverena gradnja nekoliko ka'pitalnih spomenika koji su obele-iili ne samo ondainji Beograd, veii predratnu Kraljevinu. Sada, kadaje sve to uveliko pro5lost, znaiajn-oie to da je upravo Ivan Medtroviibio jedan od rodonacelnika rastu-

AtaLl stednjovekotni grad Zrnov, kolorisana razgledxica, t9ro.

trag, a taj obidaj je i danas najviSe uvreZen u Sjedinjenim AmeridkimDrZ.ayama. SAD su bukvalno kcate simbolima slobodnih zidara, amasoni su ih, dabome, ostavljali upravo na kapitalnim zdanjima.Naravno, ovakvi simboli postoje i dirom sveta.

Piramida je, podseiamo, veoma vaZan simbol masonske ikono-graFtje, jer slobodni zidari se iesto oslanjaju na tradiciju antiikoggraditeljstva, pogotovo na sedam svetskih tuda. Tu postoji i mnogoznaiajnlja vezanost jo5 za stari Egipat i njegovu gratlevinsku tradi-ciju, pa iak i za one kulture koje su joj prethodile, ili se uplitale u is-toriju ove veoma istaknute drZave starog sveta.

Pogotovo je vaZna zarubljena piramida koja na vrhu, kao cent-ralnom mestu, podrazumeva prostor za ,,oko svevideie", jedan odosnovnih simbola u slobodnih zidara.

Avala je trebalo da bude upravo takva. . .Uz pomoi i podrSku prijatelja, traZio sam vezu ove planine i

simbola koji podrazumeva piramida u masonskoj ikonografiji. Tre-balo nam je malo vremena, ali na kraju priie mislim da ne samo dasmo je nadli, nego nam je bilo potrebno neko vreme da shvatimo ko-liko je odigledna, a o tome bezmalo niko nije pisao; u javnosti je nisupominjali iak ni oni koji slove za poznavaoce istorije.

Na putovanje ka Avali potaklo nas je razmiSljanje Predraga Bati-niia, koji je pretpostavio da postoji veza izmeclu jednog spomenikana Avali i joi jednog u Beogradu. Posle razgovora s njim sve je delo-

ranja bivie drZave, a da je njegov sin Mate bio i duhovni pratilac oca,buduii da je bio jedan od voda ustaike emigracije.

Ivan Mestrovii je tokom Drugog svetskog rata otvoreno komu-nicirao sa Antom Pave[eem, Yodom usta5ke ideje' dokje Mate ostaoveran istim principima.

IV

r i r t r r izgLrbio Tivot braneci domovinu.

\64)(65)

U to vreme, posle Prvog svetskog rata, u Evropi su nicali sliinrspomenici, pa su takvi monumenti bili vec podignuti u Pragu i pa-rizu. To je bio jedan od nadina da se uz prjitet saiuvaju sec-anja naZrtve Prvog svetskog rata, a neznani junak je bio simbol svih ratnikakoji su u borbama poginuli.

Moida nije zgoreg da pomenemo i natin na koji je spomenik

Nrri slo tenik niie izi starog

Uz sebe je imao i uprtade, fiSekliju, 9o metaka i dva srebrnasr'psha dvodinarca.

l)ar.rainji istoridari pretpostavljaju da je nesreinik bio treiepozi-virr, tlakle, relativno vremeian tovek.

l(rda je donesena odluka da se posmrtni ostaci neznanog ju-nrrli.r sahrane kako je to red nalagao, uz dttLne poiasti, predsednikorllrora bio je onda5nji predsednik Narodne skupitine Kraljevine Ju-liosllvijc, dr Ivan Ribar. Interesantno, kada je bio okonian Drugisvctslii rat i takozvana ,,narodna revolucija" koja je donela potpunorrrvi lclin r.ra teritoriju Jugoslavije, na mesto predsednika Skup5tine| )li l Ponovo je izabran dr Ivan Ribar.

I )ol<tor Ivan Ribar je bio mason.

( 67)

Pnl az sp om eniku Ne zn ano m jut aku

( 66)

Broz i dr lyan Ribar

Zanimljivo je i to da je i taj prvi spomenik, koji je bio nadposmrtnim ostacima neznanog junaka, mogao da se dovede u vezusa masonskim simbolima...

Iako je posveten nekom nepoznatom ratniku, napravljen;etako da asocira na piramidu, Sto joi jednom potvrduje pretpostavkuda je sve ovo bilo deo masonskog ,,potpisivanja'l

Neznanom junaku su se poklonili mnogi vaZni masoni on-dainjeg sveta, pa tako izdvajamo posetu Beogradu ameridkog gene-rala Daglasa Makartura. On je poloZio venac na prvi spomenik, usvojstvu,,naielnika Deneral5taba Sledinjenih Ameriikih Driava"r93r. godine.

. Od masona kol i su poloZi l i venac na ovai spomenik casopis,,Sestar" je r927. godine izdvolio Ivana Palandadita, dlana loZe,,Gar-fild" iz Cikaga. U ,,Sestarrl'pi5e kako je Palandaiit jedan od ugled-nih ilanova na5e kolonije u SAD i vlasnik dva masonska lista koji seStampaju na naiem jeziku. On je bio i predsednik Kluba Jugoslo-venskih slobodnih zidara u Americi.

U ,,Sestaru" je zabeleZeno kako je Palandatii na grob neznanogjunaka na Avali poloZio ,,divan venac od prirodnog cveta okiien

tlvcura trakama sa drZavnom trobojnicom. Na trakama je natpis na

nirscm i engleskom jeziku u tri reda - Neznanom junaku lugoslo-vcrrski Klub slobodnih zidara u Americi".

VI

sI tonrctr ika.

(68 ) (os)

.\nlttlovcrouti grad Zrnor nekoliko minuta pre nienja

Uojtiici Vojske kdhel,ine Jugoslavtje tokom railova t 1 I t , ' . tLt l , ' t , t I n( l t t i lo , / rnov sa r t l 'u Aralc

(zo)

Kamionima su dugo odvoZeni kamenje i 5ut, dok je istovre-meno bio pravljen prilaz buduiem rnonumentu. Brojni vojnici go-dinama su Meitroviievu ideju pretvarali u delo, dok Zrnov nije na-silno,,prekomandovan" u istoriju.

Sada Me5troviiu nidta viSe nije stajalo na putu ka realizacrli nje-gove zamisli. Samo, Sta je on to uradio, a da drugima nije bilovidljivoi

VII

Nije vaZno samo to 6to je morao da zauzme sam vrh planine,vet i to 5to je odluiio da ,,dopiSe" planirane simbole kako bi njimaobeleZio ceo grad. Ovog puta tragao je za vezom kojom bi pokazaojednu vrstu tajne dominacije svoje ideje prestonicom, a koju bimogli da razumeju samo njegovi istomiSljenici.

To nije neobidno kod masona, naprotiv, to je jedan od naiinana koji masoni medusobno komuniciraju, istituii znadaj slobodnogzidarstva, ali tako da laicima, odnosno ,,profanima" to ne privlatipaZniu.

Najzad, to je i ideja zbogkoje je nastala ova knjiga.

MoZda je uputno bad ovdepodsetiti na to da u Va5ing-tonu, na primef postoii petvainih masonskih zdanja kojamedusobno tvore pentagramkoji bi bio uodljiv ukoliko bi sena ove gradevine gledalo iz avi-ona. Sliine ideje nisu bile zapo-stavl.jene ni u prethodnoj kraljevini. Jedino su ieste smenevlasti spretavale srpsku maso-neriju da udini ne5to slidno, pasu prevagnule ideje pojedinihslobodnih zidara da obeleZesvoje privatne kuie.

Dakle, ovaj natin ,,gradevinske komunikacije" i odnosa simbolaMeitroviiu je svakako bio jasan. On je ovog puta oiigledno imaodrugadiju ideju.

Podseiamo da u periodu izmeclu dva svetska rata ovakvonrirsonsko ,,potpisivanje" na gradevinama nije bilo nimalo neo-biirro. Naprotiv, veiina zdanja koja ie ova kn)iga pomenuti, jesu

gradevine nastale upravo u tom periodu. Taj meduratni period sesmatra i vremenom kada je slobodno zidarstvo doZivelo najvecuckspanziju u Srbiji, i kada je veliki deo srpske elite, bila ona poli-tiik;, duhovna ili je pripadala industrijalcima i trgovcima, broukljuien u red slobodnih zidara.

Najzad, poznavaoci masona i njihove istorije skretu paZnju i navei pomenutu arhitektonsku i duhovnu komunikaciju savremenihzgrada sa simbolima Starog sveta, pa je tako, a sada je to oiigledno,bilo i u MeStroviievoj viziii. ..

VIII

Dva najpoznatija spomenika koji krase danainji Beograd jesu

Pobednik na Beogradskoj tvrtlavi, odnosno ,,Vesnik pobede'l kako je

pre Drugog svetskog rata ovaj spomenik nosio ime, i spomenik Ne-znanom iunaku na Avali.

'Iido se ovaj spomenik zvao ,Vesnik pobede"

03)

Aleksandrijski svetionik, takode jedno od sedam svetskih iuda.Oiigledno je da je Meitrovii hteo da se ,,potpi5e", dovodedi svo-

ja dva spomenika, jedan crni a drugi beli, u medusobnu vezu. Ostajepitanje za5to je to radio?

ljudi, bio je samoljubiv, pa je gde god je stigao osnivao gradove ko-jirna je davao svoje ime. U Aleksandriji, u Egiptu, pokuSao je da ob-jcdini sve vredno u kulturi, nauci, filozofiji, arhitekturi, gratlevi-narstvu i urbanizmu helenskog sveta, Sto verovatno najboljeilustruje riznica ondaSnjeg naudnog i literarnog blaga Grka i istodnihnaroda - Aleksandrijska biblioteka, u kojoj su, pre nego Sto ju je

uniStio poZar, bile pohranjene stotine hiljada pisanog materijala.Medutim, osim ove biblioteke, Aleksandar je ceo svoj grad pokuSaoda izgradi u skladu sa vrhunskim helenskim principima.

Slova koj pisala na spomeniku: ,.aleksandar kralj lugosla je neznanom junaku,,4An4S 511 IUSA4A-..

x_ Odgovor smo potraZili od predraga Batiniia koji duZe od dvedecenije proudava or.u oblast i koji nas je upoznao sa nastankomsimbola iz ove priie.

_ Prema njegovim redima, ,,bitno je da je helenizam zapravo brovrhunac starogrdke kulture, sa svim atributima - uspesima i neu-spesima - pravog klimaksa'l

Aleksandar Makedonski je nastojao da objedini sva kulturna rmaterijalna bogatstva helenskog sveta. Kao i mnogi drugi moini Monument asocira na grobnicu persijskog rrladara Kira

\74)

U Joniji, u Maloj Aziji, nedaleko od Efesa i Halikarnasa (dana-Snjeg Bodruma), gradova u kojima su bila dva svetska duda - Arte-

guiavao je posebnim sluZbama da pale vatru pod podovima stam-benih zgrada, $to je prvi oblik centralnog grejanja. Postojao je i cen-tralni kanalizacioni sistem.

Nedaleko od tog dela jonijske obale nalazi se ostrvo Rodos, nakojem je bio izgraclen duveni Kolos, jo5 jedno od sedam svetskihiuda, koji je zapravo bio svetionik, baS kao i onaj na ostrvu Faros.

sandar je na obali podigao svetionik - beli spomenik. To su bilemecle grada.

goliieni muikarac.Pa op€t, gledano sa Avale, udaljene viSe od zo kilometara od

Beograda, ovirazlika u uglu posmatrania potpuno je zanemarljiva.Tako su Meitroviievo delo i doprinos ideji slobodnog zidarstva

ovog puta bili ocigledni.

Pogled ka Beogradu: ovom trasomstiglo bi se do srca prcstofiice

Tako je i Me5trovii, u stvari,nastavio da pratj istu ideju i da ta-kav simbolitki zapis ostavi i Beo-gradu. Pored simboliikog postavlja-nja mauzoleja i svetionika u okriljelugoslovenskog prestonog grada,MeStrovii je zi uzbr spomJniku Ne-'znanom junaku uzeo grobnicu per-sijskog kralja Kira, na koju avalskispomenik neobiino podseia.

X

Medutim, veza izmedu dvaMeitroviieva monumenta nije bilasamo u ovoj duhovnoj relaciji saspomenicima slarog, antickog sveta,vet se vajar potrudio da medu njimasprovede joi jednu, fizicku komuni-kaciju.

176)

I<ti iedan snimak za usPomenu

Metlutim, postoje i argumenti koji su metlu mnogim srpskrmmasonima izazvali gnev zbog MeStrovidevih potonjih ideja i postupaKa.. .

XI

pripada Me$troviieva stilska umetnost naSoj sredini, nadem na-rodu.. . "

Ovako je razmi5ljao Moia Pijade, takode mason.Zivotije Dorilevii pasionirano analizira Meitroviiev rad i tako

_ Samo za spomenik na Avali bilo mu je ispla€eno rzo milionaonda5njih dinara, i to iz lidnih sredstava poiivieg kralja.

O. Me(l.rovi(evoj,,finansijskoj ambicioznosti" upeiatljivo go-von r rdeJa da na obe strane Mosta kralja Aleksandra u Beogradu(gratlevine koja je prethodila danainjem Brankovom mostu, piecrz-

Gradnja spomenika Neznanom junaku bila je duga i naporna

nije - gratlevine na tije temelje je sa obe strane Save oslonjen dana-$nji most) postavi skulpture. Spomenik je podrazumevao skulpturecara DuSana i kralja Petra Prvog na desnoj obali Save, odnosno Tvr-tka i Tomislava uz lelu obalu.

Za ove radove Me5trovii je traZio ni manje ni vi5e nego z4 mr-Iiona onda5njih dinara, a tadainje NamesniSwo odbilo je ovakvu ve-liku investiciju. Razlog je bio oiigledan za toliki novac, kako beleiehroniiari, u Beogradu je mogla biti izgratlena i zgrada opere izgrada umetniike akademije.

XII

Priia o Avali, kao piramidi, odnosno Ivanu Meitrovi6u, kaotvorcu najupedatljivijih beogradskih spomenika, moida i ne bi izgle-dala tako autentidno da svoj pedat na nju nije stavio i prvi iovekKraljevine fugoslavije, kralj Alekandar Karaclortlevi6.

O njegovom pripadni$tl'u masoneriji mnogo se govorilo, na-'gailalo i spekulisalo, ali je konaino izve5taj francuskog poslanikaLeona Dekoa definitirmo potvrdio kraljevo ilanstvo u slobodnozr-darskoj organizaciji. O tom periodu obimno i precizno piSe dr Lji-ljana AleksiC-Pejkovi6 u knjizi ,,Odnosi Srbije sa Francuskom i Eng-leskom r9o3-r9r4".

(78) 0g)

Radovi na Avali: p.rilika lla naviiaai ,,portizana vidc Lako je zaisraESteaao Parnr vauaK

(8o)

Danas ostaje pitanje da li je Meitrovii samo po5torrao iderukralja Aleksandra da se na,,masonski natin" potpi5e na Avali, ili je,moZda, sam bio tvorac takve ideje. Sudeii po postupcima koji su us-ledili, kalj je morao da zna 5ta to, u stvari, Me5trovii radi.

Podseiamo i na to da je u ondaSnjoj javnosti, a pogotovo u onojbeogradskoj, vodena vrlo Zudna rasprava o tome gde bi trebalo dabude postavljen spomenik Neznanom junaku. Na kraju, bez obzirana mnogobrojne otpore toj ideji, upravo je kralj ,,presekao" debatudonevdi liino odluku da crni monument zauzme mesto na vrhunajbliZe beogradske planine.

Medu najvetim i najZudnijim protivnicima ove MeStroviieve rAleksandrove ideje bio je Branislav Nuiii, koji je iesto isticao kakoje heroju nastradalom u Prvom svetskom ratu mesto negde u centrugrada, i predlagao je da to bude mesto ispred Ratniikog doma, po-sleratnog Doma armije, odnosno danainjeg Centralnog kluba Voj-ske SCG.

Dalje je Nuiii govorio o tome kako je besmisleno da takav spo-menik bude postavljen tako daleko od centra grada, dak na Avali, jersu tamo odlazili samo imuini Beogratlani, sa ljubavnicama, kojimaje, zarad diskrecije, ponajmanje vaZno da se Sepure pred tako vaZnimspomenikom. Najzad, odlazak na Avalu tih predratnih godina, bio jeprivilegija samo dobrostojeieg sloja ljudi koji su imali svoje automo-bile. Doduie, ni danas nije mnogo drugafije.

Eto, to je bio NuSiiev argument, ali nije bilo po njegovom.Eto tipiine nu5iievske ironije, danas se tamo nalaii spomenik

posveien upravo - njemu.

XIII

Na Vidovdan 1934. godine kralj Aleksandar je doiao na Avalupraien oficirskom svitom u specijalnom automobilu. Gardisti su veibili tu. Postrojeni su fekali da potne sveiana ceremonija.

Posebnu dokumentaristidku snagu ovim fotografijama daje tre-nutak poietka svedanosti kada kalj Aleksandar drZi srebrni dekit utuci. A srebrni iekii soada u osnovne simbolitke alatke masona.StaviSe, u skladu sa simtolima slobodnih zidara, tekii ima posebnoznadenje, pa dak i kada mason umre, odnosno, kako kaZu njegova,,braia", kada ,,ode na vetni istoV', za njega se kai.e i ,,kako je ostavroiekii'l

Zahvalj$fti dokumenta-ciji Vojnog muzeja u Beogra-du, kao i predusretljivosti ku-stosa Marine Zekovi6, dojlismo do fotografija koje neu-mitno pokazuju kralja Ujedi-nitelja kao nespornog maso-na, jer postupci uvek govoreviSe od reti. Fotografije je na-pravio danas nepoznati autorkoji je pratio kralja tokom ce-remonije polaganja kamena te-meljca spomeniku Neznanomjunaku. Sve se deiavalo na Vi-dovdan, 28. juna t934. godine,po oiigledno veoma toplomoanu.

Buduii da je samo nekoli-ko meseci posle toga Aleksan-dar ubijen u Marselju, ove fo-tografije spadaju medu pos-lednje koje su obeleZile njegovZivotni put.

I

I

(8r)

Krr jevska svia stiIe tn Ataltr

."#

I't,lj A/|(s t.ldr sa srebrnitn iekttent u ruci poiitqe ceretlloniju

' l l l<o je, na specifidan naiin, posredno, krali pokazao svojurrrlsousku pripaduost, kao i simbolitnu slobodnozidarshu crtu da, 'bclcli i sam buduii spon.renik.

'lir postoje joi neki detal.li koji privlaie paZnlu. Na primer, pola-

llrrrjtr l<rrr.r.rcna temeljca prisustvovali su i pravoslavni sveitenici, 5tojos jctlrror.r.r skre(e paZnju na masonska pravila ko.ja govore da se slolrotlrro ziclarstvo i poboZnost ne potiru, ve( naprotiv. Masoni mo-r.rjrr tlrr bLrdu verujuii l judi. Ovog puta pravoslavni obitaji nisu ni ul,rrr slrrcir.ju on.retali masonski obred.

(s:)Krttli Alcksanclar dolazi na ccrrnaniju poldgdnld kantanu teuplj.d

(t iz)

XIV

. Dodu.S": n:.yi9i se jasno da li je Lu bila i posuda sa 2itom koja jeredovno simboliiki prisutna u ovakvim priliiama. Sve je to deo ra-kozvane ,,konsekracije", poslova koji prethode prvom ritualnomradu u novootvorenim prostorijama loZe.

- - Tako sernoZe zakljutiti da ovaj ritual nepobitno dokazuje slo-

bodnozidarski milje koji Me$trovida i kalja Aleksandra dovodi uvezu sa ostvarenjem ove simboliine ideje.

XV

Samo nekoliko meseci kasnije kralj Aleksandar je stradao uMarselju, u atentatu koji je uzbunio celu Evropu i ostavio duboktrag na onda3njim politidkim previranjima starog kontinenta.

Postojale su bezbrojne polemike o tome za5to ie do atentatatlo$lo. U analizi tog dogatlaja kobnog po Kraljevinu Jugoslaviju, isti-ciro se tadadnji analitiiar masonerije Milan Bani(, dajuii njegov prFkaz u knjizi ,,Masonerija i ]ugoslavija" koju je izdao podetkom Dru-gog svetskog rata.

Jedni tvrde da se prema Baniiu treba odnositi obazrivo, jer rznckih segmenata njegovog pisanja izvire Zestok animozitet premamasoneriji, mada je, navodno, i sam izvesno vreme bio dlan ovogrcda. Zlobnici kaiu i da je tako pisao jer nije brzo napredovao u slo-bodnozidarskoj hijerarhiji kao 5to je oiekivao. Banii je tak bio i je-dan od inspiratora Antimasonske izloZbe koja je r94r. i 1942. godineodrZana u Beogradu.

S druge strane, Milan Banii je oiigledno bio veoma dobro in-formisan o tadaSnjim dogadajima u slobodnozidarskim tokovimaEvrope, pogotovo o sukobu koji je nastao izmeclu kalja Aleksandra ifrancuskih masona. On to obja6njava na ovaj nadin...

XVI

,,Francuska je imala dominantnu ulogu u razYoju Jugoslavijeposle Prvog svetskog rata. Gotovo da je raspolagala Jugoslavijom a upotpunosti je davala ton druitvenom Zivotu u Beogradu."

Pored ovih reii, BaniC beleii i kako je Francuska imala monoPolna naoruZavanje Jugoslavije, kao i da je ,gotovo demonstrati\,Tro"bio podignut Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.((ile iuda, autor je Ivan Me5trovii! - prim. Z. N.)

Iako je tada procvat slobodnozidarskog reda u Jugoslaviji bio iz-razit, Banii ga tretira kao ,,upliv ftancuskog Velikog Orijenta" unaiu masoneriju koja je, posebno posle Sestojanuarske diktature,imala sna2no upori5te u mnogim ministarstvima. Masoni zauzi-nraju mesta ministara unutraSnjih poslova, finansija, trgovine rprosvete, socijalne politike...

Bitna za Baniievu analizlbtla je teza po kojoj je, navodno, kraljAlcksandar i pre 6. januara 1929. godine preuzeo obavezu da fugo-slirviiu neie traino uvesti u autoritativni sistem vladavine.

Vino, ulje, kamen temeljac i srebffii iekit

(84)(85)

Prema Baniiu, kralj nije uspeo da odgovori svemu na Sta seobavezao. Uvidevii njegovu slabost, fiancuska masonerija mu je okrenula lecla, pogotovo posle donoSenja Ustava r93o. godine.

Krenula je velika kampanja po francuskoj Stampi nazivajuciAleksandra,,kraljem krivokletnikom'l Poslednji sati njegovog Zivota,

Spomenrk zahvalnostiFrancuskojpotlignut y na mestugtle je nekada biospomenik Karadorduinlegol/lm ustafittfia

prcma Baniievom opisu, izgledali su tako Sto je brod ,,Dubrovnik"rrplovio u marseljsku luku. Tamo su ga dodekali mnogi iseljenic-i kojisLi uzvikivali parole ,,Dole kralj krivokletnik" , ,,Dole ubica" i slidne,da bi, navodno, Aleksandar odgovorio retima: ,$ko odavde iz-vLrdemo Zive glave, Zivetemo sto godina."

Ponos mu nije dozvolio da se povuie na ,,Dubrovnik", vei je

l<rcnuo automobilom na mesto gde je trebalo da bude otkriven spo-rrrenik francuskim herojima sa Solunskog fronta.

,,Po ranijem rasporedu, automobil u koji u seli kralj i njegovtlomatin, francuski ministar inostranih poslov Bartu, trebalo je da

i da tamo sadekaju dalja naretlen;a.I tako su na prolazu iz luke u varo5, kraljev automobil pratila

samo dva konjanika ko;i nisu - a to je vanredno znadajno - ja5ili pa-

ralelno sa automobilom, pored njega da bi ga za5titili, nego su rz-

roa, tvrdeii da.je on mason i naiodgovorniji krivac za uspeh atenta-tora. Na Saroa je potom vrSen toliki pritisak, da je morao da napustiministarski poloZaj".

Docnije, kako tvrdi Banii, zvanidna isledenja po predmetu mar-scjskog atentata utvrdila su da su gotovo svi bili

',usta5e", i da su-svi

do5li iz Madarske, sa iehoslovatkim pasoiima, na iijem ielu je bronrason Eduard Bene5.

Konadno, Banii pominje i iinjenicu da je ,,najZedia paljba posle

atcntata bila osuta na marsejsku policiju, ali da su se oni branili up-ravo rr. oktobra (dva dana nakon atentata), koz kominike, u komesLr izneli da su bili obaveiteni o mogutnosti atentata i da su zatraZili

(82)

preuzeli rukovodstvo celokupne sluZbe bezbednosti. Stigavii u Marsej, Bertoen i Sistron zbacili su sve sigurnosne mere Sto ih je marsej-ska policija vei bila preuzela. \ih dvojica spredili su da automobil skraljem prate policajci - motociklisti, a usprotivili su se iak i tomeda ga prate dva podasna oficira.

Betroen i Sistron, Sefovi francuske javne bezbednosti, bili sunesporno masoni, ba5 kao i sam Saro!"

Tako je ove dogadaje predstavio Milan Banii, a i danas su svegudie zavese koje natkriljuju istinu o tome Sta se zaista desilo posleulaska kralja Aleksandra u Marselj.

Ovo je bila samo jedna od, verzlja o tome kako je kralj Ujediniteli ,,ostavio" svoj srebrni tekii. . .

XVII

Nesporno je da je Francuska imala ogrornan uticaj na razvojslobodnog zidarstva, ali i na samo stvaranje Kraljevine SHS. Buduiida je detaljna analiza tog uticaja ogroman posao koji nije osnovnatema ove knlige, moZda je ipak vaZno pomenuti i one koji su pre-cizno analizirali sve Sto se dogadalo u prvoj polovini zo. veka.

Odnosom Kraljevine Srbije i Francuske u tom periodu detaljnose bavio dr Dimitrije Dimo Vujovit, koji je u knjizi ,,Francuski ma-soni i jugoslovensko pitanje 1914 1918" ovoj temi pokuiao da pris-tupi bez raspaljenih strasti i znatno objektivnije nego sto je to dinioMilan Banii. Tako je, uporedujuii brojne faktore koji su uticali napolitiiku situaciju u Evropi pre Prvog svetskog rata, najavio kako je,,najistaknutiji zagovarat i radnik na uspostavljanju veza sa francu-skim masonima bio industrijalac Vasa U. fovanovii, koji je jod r9oo.godine, kada je boravio u Parizu uspostavio bliske veze sa Velikimorijentom Francuske. Od istaknutijih srpskih politiiara, koji su bilimasoni, za francusku masoneriju bio .je vezan Ljuba Stoianovii, pr-vak Samostalne radikalne stranke'l

Pojainjavajuii bliskost izmetlu srpske i francuske masonerije,Vujovii iznosi mno5tvo interesantnih tinjenica koje doprinose stva-ranju jasne slike o njihovom odnosu. Tako kaZe da su srpski masonitraZili i materijalnu pomoi od francuskih masona za gradenje svojihhramova. ,,Tako se beogradska loZa 'Pobratirn' obratila r9o7. godineVelikoj loZi Francuske i Velikom orijentu Francuske za pomoi za rz-gradnju svog hrama. Molba je naiSla na pozitivan odziv"

U vreme Aneksione krize 19o8. godine masoni snaZno reaguju,tlabome preko Pariza, pa je tako Milovan Milovanovii bio zaduZen<la pridobije francuske masone. Milovanovii je tada bio, kako beleZiVujovii, ministar inostranih poslova Srbije, blizak Paiiiev saradniki, naravno, slobodni zidar. Ta tinjenica mu je izuzetno iSla u prilog utrenutku kada ga je primio francuski ministar spoljnih poslova Ste-{irn PiSon koji ie, takotle, bio mason.

Naravno, ni5ta se ne deiava sluiajno. Tako je Milovanoviia ul)ariz poslao lidno Paiii, znajuti za kontakte koje ovaj ima preko slo-bodnog zidarstva. I Paiii se u celoj pridi pojavljuje kao veoma inte-resantna liinost, jer sam nije bio mason, ali je zato stalno brookruZen slobodnim zidarima. lo5 pri osnivanju Radikalne stranke' unjegovom najbliZem okruZenju bili su ljudi za koje je PaSii pouzdanomorao znati da su masoni. Tako je, pored pomenutog Milovanovi(a,slobodni zidar bio i Jovan Dajd, suosnivat radikala. NJegovh biogra-fiia je, takotle, vredna zasebne studije, ali ovde joj, naZalost, neman.resta. Tek, vaZno je napomenuti da je bio rusofilski nastrojen i daje, pored redovnih drZavnih poslova, radio za rusku tajnu obaveitaj-nu sluZbu, da bi posle Oktobarske revolucije samo nastavio istiposao - ovog puta za novoformiranu sovjetsku vlast.

Za Pali?, koga definitivno smatraiu jednim od najveiih srp-skih politidara, vezuje se i jedan od najegzotiinijih opisa masonerije.Kada su ga jednom prilikom pitali Sta misli o slobodnom zidarstvu'odgovorio je da je ,,masonerija poPut vatre u hladno.1, zimskoj noci.Pored nje se moZe lepo ogrelati, ali onaj ko joj se previSe pribliZi mo-gao bi gadno da se opeie".

XVIII

Aktivnost srpskih masona pre Prvog svetskog rata nastavio je uzMilovanoviia i Svetomir Nikolajevi(, ugledni srpski politidar i ma-son, angaZujuii svoj ugled i uticaj. On je bio profesor Velike Skole i

osnivad Katedre za svetsku knjiZevnost. IstoYremeno, neumorni VasaL.l. Jovanovii krenuo je za Pariz, dok se loZa ,,Pobratim" odvajala od

Iriltronata Ugarske, jer su, spram politidkog razvoja situacije, odnosidvc loZe postali napeti.

Jovanovii je pokuSao loZu ,,Pobratim" u potpunosti da pribliZiVclikom Orijentu Francuske, ali kako to nije uspeo, istupio je iz oveloic i osnovao novu ,,Ujedinjenje'l Vei je samo ime loZe dovoljno

(88) (89)

govorilo o Jovanovitevom opre-deljenju, a ona se u potpunosti vezala za Veliki Orijent Francuske.Kao 5to je bilo realno oiekivati.njen stare5ina bio je Jovanovii. Uznjega, veliku ulogu i angaZman uokviru loZe ,,Ujedinjenje" imao ;eupravo fiancuski poslanik u Beo-gradu Leon Deko.

Istorijski je veoma znaiajnoda su i ostale loZe bile svesne og-romnog uticaja Francuske na ve-iinu dogatlaja u Evropi onog vre-mena, naroiito na pitanje reSavanjanacionalnih planova. U srpskomsludaju, to je jasno pokazalo for-miranje loZe ,,Ujedinjenje'1 Kakonaglasavd Dimitr i je Vujovic, , , i os

XIX

Znatajna je uloga Vase U. Jo-vanoviia u procesu srpskim za-tvorenic ima rgr7. godine, tzv. , ,Ba-njaluikom procesu', kada je viseod trideset Srba bilo osudeno nasmrt. Zalba koiu su podnel i aus-trougarskom monarhu nlje rzaz-vala nikakvu simpat i ju naprot iv.Niko ni le mogao da im pomogne.Kraj je bio jedino Sto im sleduje.

Kao u filmu, na scenu stupaVasa U. lovanovic. koii putuje uSvajcarsku. gde uz pomoc slobod-nozidarskih veza uspeva nesrec-nike da oslobodi zlehude sudbine

ISTORIJSKI DOGADAJI KOJI SU OBELEZILI,,MASONSKI" BEOGRAD

S1'etothir Nikolaj evit, fi 11-1922

tale srpske loi.e odri:avale su tesne veze sa francuskim masonima,posebno loZa'Pobratim', a posle formiranja i Veliki savet Srbije. Idalje se od francuskih loLa traLi materijalna pomoi za uredivanjemasonskih hramova, i one se odazivaju takvim zahtevima, a osimtoga medusobno se pozivalu na razliiite manifestacije i sastanke'l

I

Dva puta u 20. veku Beograd je bio neobiino vaina tadka namasonskom planu Evrope. Tokom svega 15 godina bio je domaiinnajpre velikog medunarodnog masonskog kongresa, 1926. godine,da bi vei krajem r94r, odnosno u proleie 1942. godine, bio mesto ukojem je organizovana velika antimasonska izloZba.

Oba dogadaja pobudila su paZnju, i oba su, kako se iz svega danaslutiti, bila od velike vaZnosti, ne samo za masoneriju, vei i zacelokupnu evropsku istoriju, kao i politiku tog doba. Ponovo se po-kazalo koliko je Beograd bio vaZna taika za meduatnu Evropu, veiprema tome koliko je znamenitih ljudi, okupljenih pod okriljem iliprotiv slobodnog zidarstva, bilo u tadadnjoj prestonici.

I I

Velikom loZom SHS ,,fugoslavija'l Tadainji novinski izveitaji pome-nuli su i to da su se velike loZe Holandije i Engleske izvinile 5to nisun.rogle da poSalju predstavnike.

Zanimljivo je da je Velika loZa Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-naca ,,Jugoslavija" ponela to ime putnih deset godina pre nego_Sto je

kralj Aleksandar Karatlortlevit i definitivno odluiio da drZava dobijeto lme.

(90 ) l9r./

Koliko je ovo bio vaZan slobodnozidarski skup, pokazuje podatak o tome koje su zemlje bile zastupljene i kolika je vaZnost datamogutnosti da se, joS rovita Evropa, izmudena tragiinim iskustvimaPrvog svetskog rata, okupi u iednom vedrijem i pozitivnom svetlu.Najzad, i sam naziv ovog masonskog okupljanja govori upravo tomeu prlog.

Drugi znatajan vid uvaiavanja manifestacije jeste onaj koji muje posvetio i sam krali Aleksandar Karadorclevii, kao i MomiiloNintii, tada5nji predsednik Skupitine Druitva naroda u Zenevi.Obojici je bio poslat telegram iz Beograda, i obojica su se odmah,uljudno i sa uvaZavanjem, obratili udesnicima skupa.

Kralju Aleksandru Karatlordeviiu masoni su poslali telegram ukojem je pisalo:

"Njegovom Veliianstm Kralju Aleksandru Prvom,Bled. Predstarn.rici r8 slobodnih masonerija od kojih je 16 iz Evrope,sakupljeni u cilju mira u Beogradu, mole Njegovo Velitanstvo Kralaslobodnih graclana Srba, Hrvata i Slovenaca da primi uz njihovublagodarnost za prijem koji im je bio ucinjen u l$igovoj presionicr,uverenje o njihovoj dubokoj odanosti."

Ista braia upuiuju diplomatiMomtilu Nindiiu telegram sledetesadriine:,,Predstavnici r8 slobodnihmasoneri;'a sakupljeni u cilju mirau Beogradu, upuiuju svoje iestitkeg. Nindiiu povodom njegovog izboraza predsednika Skupitine Dru5tvanaroda. Oni izraLavajt svoje najtop-lije Zelje za uspeh vadih napora."

Niniiieva pozicija )e bila jednavrsta visokog metlunarodnog pri-znanja Kraljevini SHS, a mestopredsednika u ovoj metlunarodnojinstituciji prestiZno i jasan znak da jetadainja drZava dobila vaZnu ulogu unovoformiranoj evropskoj hijerar-hiji. Uostalom, vei je dobro poznatoda je i Dru5tvo naroda, ba5 kao ka-

snije i njegov naslednik - Ujedinjene nacije, bilo organizacrja za itjeosnivanje su zasluZni mnogi masoni, tako da su obe institucije, usuStini, smatrane masonskim tvorevrnama.

Odmah poSto su masoni 1926. godine poslali pozdravne tele-grame kral.ju i Nindiiu, dobili su otpozdrav od svojih domaiina. Od-govor, odnosno zahvalnost obojice na lepim reiima stigla je istogdana.

Na dan kada je Kongres zavrSio rad, doneta je i deklaracija, ukojoj je istaknuto:

,,Verna nadelima socijalnim i moralnim, na kojima masonerijapoiiva, Skup5tina rzrai.ava Lellt da ideje slobode i demokratije, kolesu jedine kadre da osiguraju pravdu i po5tovanje meclu gratlanima,postanu pravilo u odnosima medu narodima koji su sada emanci-povani i koji su jednoduino reSeni da izbegnu povratak ranijihstanja stvari koje su bile ruglo civilizovanog sveta.

Da bi se postigao ovaj ciljkome teZi celo iovedanstvo, Skup5tinaZeli da masonerija, koja je strasno proZeta duhom mira, preporudi ipodrZi svaki poket koji je kadar da osigura ideju arbitraZe prilikommedunarodnih sukoba.

Skup5tinaje za to da se pomaZu svi napori koje je u ovome pra-vcu uiinilo Dru5wo naroda - kao i napori za razoruLarlem, a koji seimaju zavriiti potpunim uniitenjem naoruZanja.

Ali, opasnost sukoba izgleda da se osobito razvya na ekonom-skom terenu i zato je potrebno da se potraZi miroljubivo reienje tak-vih sukoba. Izbe(i ili predvideti te sukobe znaii delimidno ih re5iti.

SkupStina smatra da treba u svakoj zemlji da se obrazujumasonski odbori (po inicijativi nacionalnih masonerija, a u sPora-zumu sa medunarodnim) koji ie istraZivati naiine da se mirnim putem re5e ekonomski problemi. Posredstvom Medunarodnog Ma-sonskog UdruZenja (IMA) sva potvrdena i postignuta re5enja moguse posle predavati na upotrebu celoi masoneriji.

Rastajuii se, masonerija se raduje 5to je doprinela meduna-rodnom pribliZenju i ona Zeli da joj se ovakve prilike pruZe Stoie$ie."

NajbliZoj beogradskol planini - Avali vei je posveieno celo po-glavlje ove knjige, ali sigurno nije nimalo slutajno to Sto su se predstavnici svih masonskih redova prisutnih na ovom skupu fotografi-sali upravo na Avali, joS jednom dajuii planini pored prestonoggrada tadaSnje Kraljevine SHS posebno simbolitko znaienje.

Kako pominje francuski istoriiar masonerije Danijel Ligu, ,,u tovreme, jugoslovensko masonstvo bilo je sastavljeno od elite svihclruStvenih klasa, bez obzira na veru. Zahvaljujuii tome, mogla je da

t

Momiilo Niniit, 1886 1949

(92) (931

Neke stvari se ipak nisu promenile. Opisujuii prispele delegate,izveStai dalje beleZi da ovi odaju utisak ,,povudenih, skromnih, ali idostojanstvenih ljudi, koji nerado govore o sebi i svojim poslovima,a izbegavaju koliko god mogu novinare'l

n{eneraru cao6oanuxSr,rdapa geAon'a

Aar{ac cBoieBeTa HMafy

KOHrpecSlobodni zidari okupljeni na masonskom kongresuu Beogradu ry26. godine, fotografija sa Avale

se razvije delatnost u filantropskoj oblasti, po ugledu na engleske,ameriike ili skandinavske slobodne zidare. U svom ilanswu imalo jekatolitke sveitenike, pravoslavno viSe sveStenstvo, rabine'l

III

Okupljanje slobodnih zidara bilo je propraieno u beogradskojStampi pisanjem bez senzacionalizma i prenagla5ene misterioznosti,koje bismo mogli da oiekujemo recimo danas, prilikom nekogslitnog okupljanja. Ruku na srce, takav slobodnozidarski skup, sajavnim predstavljanjem masonskih visokodostojnika, viSe se nije niodrZao u jugoslovenskoj prestomcr.

Tako list ,,Vreme" od rr. septembra 1926. godine izveitava kakosu ,,jude prispeli u Beograd iz svih evropskih krajeva, a danas ot-poiinju kongresni rad, delegati pojedinih slobodnozidarskih orgam-zacija... A znaiaj ovakve jedne manifestacije tim reljefnije se ispo-ljava, kad se ima na umu, da ba5 u ove dane zboruju na Zenevskomjezeru Skupitina i Savet Druitva Naroda, iiji se napori usredsredujuna delo op5teg mira'l Izve5tai naglaiava i kako su ,,raznim vozovimau toku celoga juteraSnjeg dana stizali delegati za masonski kongres.Doiekivali su ih beogradski masoni vrlo srdaino'l l)nt.k n0 stdnrci: Lt sredini, g. Grusje, predsednik Saveta Retla

(s l )

y Feorpa4y

194)

*

MoZda je ovo dobro mesto za digresiju koja bi lak5e opisalakako je javnost onog vremena poimala masoneriju, jer je takvomstavu utro put, nekoliko decenija ranije, poznati politiiar i ministarondainji Andra Dordevii. Sve se deiavalo u. novembra r898. godine,kada je na jednom od zasedanja Narodne skupdtine opozicioniposlanik Stevan Veselinovii predloZio zabranu tajnih druitava, po-sebno aludirajuti na ,,farmasone". Medu sliinim udruZenjima ko-jima je, prema njegovorn mi5ljenju, trebalo zabraniti rad bili su r,,Nazareni i spiritizam'l "jer

negativno utiiu i rastaiu pravoslavlje'lTreba pomenuti da je u to vreme slobodno zidarstvo bilo na udaru,a s njim se dolazilo u sukob i preko skupitinske govornice.

Tada posebno mesto u istorijisrpskih slobodnih zidara preuzrmaprofesor Andra Dordevii, u to vremeministar prosvete i crkvenih dela. Onje istupio pred sve okupljene posla-nike i jasno im predotio da je tlanove organizacije. I ne samo to, pana-giridno je govorio o srpskim rnaso-nima i n j ihovim ci l jevima izadacima.a posebno o tome kako slobodno zi-darstvo ,,kao tisto humano druitvodeluje u mnogim prosveienim zem-ljama, ne samo pod zaStitom drZavnevlasti, ve( i samih vladalaca, a to jenajbolji dokaz da ono nije opasno niza nacionalnu crkvu ni za drLavlu''.Osvriuii se na odnose sa crkvom,tvrdio .je kako slobodni zidari ne radeprot iv crkve, a da re ion i icno bavio

,,pitanjima mirenja zavatlenih arhijereja u Srpskoj pravoslavnoj crkviispredio dalje razvijanje nemile pojave zaoStrene zavade izmedusveitenika".

To je bilo vreme kada su slobodni zidari mnogo jasnije ob-znaniivali svoje ilanstvo u ovom redu, pogotovo kada bi osetili da jena bilo koji naiin bio ugroZen ili na udaru. Navodenje ovog istupaAndre Dordeviia pokazuje da je javnost uveliko bila informisana i opostojarlu i o delovanju slobodnih zidara.

MaxxQecwoquj a Cnemckoe Cno6o n-HOe StnapcmBa y kopwcat ilupo u

HApoAae6nntkeruaNPO TPAM

Cydowo I I ceaarcndpa.,\onoeak n np je ,Ie,tce arnaEpawcxn odcA y xowery ,,ilaaac"

HeAe'ta 12 ceanex1pa

t 9tlz q(rcoBe: Repnpukaqnjd )toH:lowau n^e finnrema lerlezautj1 n uojelfittdud.

J' I0 ,racoBa: - Omnaportc ce rn4e;LToa.lpaw :lodpo.4outJt:iua ; l;npaH'( npr,Tce;I-HttUWBA tt CeKpemAp0 \'uIBPtt tidtte .:IHCIiNOiopel,A : e6eHJ'ur(t.ltttt tt.tt;CutIt0lit JeitC?L;.!itt.ltt 0 Jo-cdlorb€it pa:lt" Nr xot;itx. o0(J cl ll lJa lld lioH-conaloq j .ltupu ,t,t6.ut;tr(tr)t ftapo.1o. -- Il3-fie\a )t c.1,t 0 op;Li t:.;llttltitt t'rlutt:tt t-trtti t coPo t-,ne 3a dltyhuoct ,

6powcxn p)\aK .t' xomcny ,,Cptrcttrt listd.t,".[ lo nolue I Jl t ; : t t t t t ' t l I CQ( dttoh' , t ct/ f

HUqe,rcrrilcuiu. * PaattcAothe trapoutv.t 6 'ncono: Cnetuul pum)'o/uut poJ B(.r.

Protokol masonskog kotlgresa u Beogtudu 1926. godine

AndraDordevit

(96)

4

Istoridar masoneriie Sreta Stoj-kovii tada je zabeleZio: ,,mada je istu-panje Andre Dorcleviia bilo protivnopravilima slobodnog zidarstva, kojezabranjrle odavanie takvih podatakau nemasonskim kugovima, Dortle-vi( je primio iestilke sa razliditih ma-sonskih strana, a posebno iz Zagreba,od Spiridona Brusine". On dodaje i toda su se ,,od tog doba slobodni zidariu Srbiji oseiali mnogo bezbriZniji'l

Iako je te5ko porediti onda5nje isadainje javno mnjenje, kao i nadinena koje se dolazilo do informacija,vidljivo je da su masoni onog dobabili poznatiji u javnosti.

OPTAHJyrocil0llrxeKr{x (Jlo60Al{l,tx 3HAAPA

.Jj 'F

6EOTPA.II

TIABTIII YPE;IHHX:

JOBA A' IEKCIIJEBI{T

I

slriridon Brusfia, r8q5 1908

Addddnrlotr Strddldt ryr

run. t{ruo},,rFcr(^ Irrl[nAtHJA. A. a. - HrA.u(oNtf?tl y tu^ a

Naslovna strana,,Neimara"

lrotcl ,,Srpski kralj'l Isto je objavio i slobodnozidarski iasopis ,,Sestar".Sastinke iza zatvorenih vrata slobodni zidari su odrZavali u Stu-

l{cvcr5on, predsednik Medunarodnog masonskog saveza.Veoma pozitivan ton i atmosferu koja je javnosti bila predotena

rrrirsonshi Lokarno, to ie biti Beograd."

A::,ni tfl f rc'rP/l't IHJA :Crylcrrr||,l{y'r

Tcac{or 9-19Iogorr -

H-50 rrr-6[-

(ss)

OI.AS]LO VETII(E LO'E SRBA, HRVATA I SLOVENACA .IUCOSLAVDA't.hro lto mloplt a.ro |! bbr... !1,.. rd re.'. I ro .|rlje !. ltd.i.rlu 9tof.m rrl..

Lbt |l/brl nl.taado so uhurno 10 btol.ud aaso.ltnu.-Al.rolelistu co. !nl. iO dtndrc,pole.lot btolsot 6 r!1n.rc.

SluZbene viiesti.Zapisnik

XXV. sednlcc Savenoga VeCa Vellke LoZe Srba, HrvataI Slovenaca "Jugostavija".

Simbolika Lokarna, grada u Svajcarskoj, bila je jo5 sveia tihrlana, jer je tamo 1925. godine bio potpisan pakt koji je podrazume-vlo pet ugovora i arbitraZnih komisija izmeclu Nemaike, s jedne, iVclike Britanije, Francuske, Italije, Belgije, eehoslovadke i Poljske, stlruge strane. Znaiaj sporazuma bio je u tome 6to je definisao naiineizvrSenja Versajskog ugovora i precizirao granice na Rajni i demilita-rizaciju rajnske zone. Nemaikoj je tim paktom bio zagarantovanrrlazak u Ligu naroda, pa su sporazum u Lokarnu mnogi tumatilikao naiin da se stvori stabilan mir u Evropi.

Upravo kada su se slobodni zidari okupljali u Beogradu, Ne-madka je i zvanidno bila primljena u Ligu naroda, pa je skup u Lo-karnu dodatno dobijao na snazi i ulivao veru da ie mir na staromkontinentu biti dugotrajan. U tom svetlu masonski kongres u Beo-gradu posebno je bio znaiajan.

Svedarskoj atmosferi u prestonici Kraljevine SHS doprinelo i to$to su svi slobodnozidarski veliki majstori koji su prisustvovaliKongresu izabrani za njegove poiasne predsednike, a u kugovimana$ih masona vladalo je ,,veliko odu5evljenje za rad Kongresa, i ve-lika gordost Sto ;'e Beogradu sudeno da postane tako vaino istorijskomesto u analima slobodnog zidarswa'l

Posebno mesto u beogradskoj Stampi tog wemena zaluzimala ieinformacija o tome kako je ovo bio prvi metlunarodni kongresnrasona, ,,posle onog neuspeloga r9r4. godine u Frankfurtu na Maj-ni, do koga, usled rata nije moglo ranije doii. Trebalo je da prode ir-lavih rz godina da se jedan nov medunarodni kongres ostvari'l

Ovaj skup nije mogao da procle bez negatirmih komentara, arrni su stizali iz Italije, od Musolinija. Thko je u maju naredne t921.godine masonski dasopis ,,Sestar" pisao: ,,Kako je poznato, gromov-rril< Italije g. Musolini ogorien je neprijatelj slobodnog zidarstva. Usvojoj borbi protiv ove institucije on se laia sredstava vrednih inkvr-zicije srednjeg veka. O ovim progonima bilo je u naiem iistu opeto-virno govora, a u 4. broju od pro$le godine, slaana 67, mi smo javili,kirko je Musolini oklevetao veliku loZu talijansku, da je ona spremalafllcntat na njega... Cini se da Musolinijevom fadizmu nije dovoljnoblrrto, Sto ga je sasipao na italijanske slobodne zidare potev od prvogpodetka, 5to je stupio na politiiko popri3te. Od novijeg doba baca sena slobodno zidarstvo i u naSoj domovini. Bolo ga je osobito, Sto iepro$le godine u septembru odrZan internacionalni masonski kon-

P. 8r., l. llr., Jezd. l)j., B(1". Fl., l'.lr$, M. Mil., D. nad., D ., I)j. Br'j.,N- K, 8r- O., A, S., K. H. i I!. ll. iz Ot,tr€.grsdd"

.L ZuL V. Y. Rt Dr. M. pozdravl.jnprbutnn Bdu prisodrim lacinn.

Bt. Mil.:.lzvinlli Eu ,tc Bd{ Dr, Krl,Asdtr D. i al.

.7itL V. M, BL D.. U,: PomonutuBdr Di izvilirvamo, zohvdjuiurli

Naslot na strana "Sestarc"

ro j Bci i na pozdnvr l , r ' r l rz;n)o nalaiku I ( ils||jc zrtririnil{.

I'oSl.o jr tni Zrti$nil tt|rnrt)arr uSes0alu odustajc so od aitrnjs. & jernema lrim.ddba Zrpisnik ,tc X,KI\'scd ioc pro\croln. Prclozi st| na 2,ttrtk . lzt'or tlano!.& u lirr. Vefc?x L. Auroru, \:rino i l)os,tr'j Ohr&dovn, Boocrad.

Bt. IIil,: h L. Dositoi 0l,radovnt.rnrsto Stcrc S., })Ioiltrtc Ho Itt llRsanR. d($n<ltr ji zl|.sl. r nje ru &dA zrz:lst. Itl.. Srcto Ob.

Zsit. V. -tr|. Bt. Dr, M.: Prinra ti st,(l'rin'tr).

Bt . Mi l . :o i la prodlolrnu Bdu |salB|ror'o i r|tmenike L.Auroro. llrYo

( roo)uo1.j

gres u Beogradu, pa sad sipa i podvale i uvrede punom pregr5ti.Onaj kongres prikazan je najprije kao jedna opia zavjera, koja ide zapodjarmljenjem cijelo ga Balkana."

Osim na zahuktalog Musolinija, beogradski masonski kongresje ostavio traga i na ewopsko slobodno zidarstvo, pa je tako ,,Sestar"u broju od novembra 1927. godine objavio ,,IzveStaj Saveznom Vetuo boravku delegacije naie Vel. LoZe u Parizu prilikom zavrienih ra-dova konvenata Vel. Orienta i Vel. LoLe odri.anim 24. i 25. septembra1927. godine'l

Da utisci iz Beograda nisu izbledeli ni posle godinu dana pokazuje i uvodni tekst ,,Sestara": ,,Delegacija naSe Vel. LoZe bila je doie-kana veoma usrdno od celokupnog broja Braie Vel. Orijenta, a na-rodito od one Braie koja su udestvovala na na5oj beogradskoj Mani-festaciji od 1926. godine. Tom braiskom predusretanu su se prr-druZivala i sva strana Bra(a koja su takode na manifestaciji bila.Moglo se jasno videti da je doiek u Beogradu kao i sama Manifestacija uiinila dubok i trajan utisak. Pa i pri ritualnom dodeku i ulaskuu Hram uiinjena je naSoj Delegaciji od strane Vel. Or. Francuske iz-vanredna poiast jer je primljena bezobzira na starost na5e Vel. Loieprekoreda medu najuglednijim Obedijencijama."

O istorijskom znaiaju ovog kongresa za masoneriju moida naj-bolje govori podatak da su se 1934. godine masoni ponovo okupili uBeogradu, ovog puta u znak setanja na svetski kongres odrZan r9zo.godine. Pod pokroviteljstvom Metlunarodnog masonskog udruZenjaponovo je doilo 6o predstavnika iz oko 4o evropskih i ameriikih ze-malja, dok je tema bila ista kao na kongresu odrZanom osam godinaranije zajedniiki plan delovanja u sluZbi mira.

IV

Koliko je politika neumorna u iznalaZenju novog prostora zakonflikte, toliko je istorija primorana da ih sve ,,pohvata" i zabeleZi,5to nije nimalo lak zadatak. Jer, u vreme prowata slobodnog zidarstva u Beogradu, te 1926. godine, malo ko je mogao i da naslutida ie vei za 15 godina u istom gradu biti organizovan jedan odnajveiih antimasonskih skupova koje Beograd pamti. I to ne samoBeograd, vei i Evropa, jer je to bila manifestacija posveiena ne samoantimasonst\.u, vei su organizatori uz slobodno zidarstvo povezalijevrejstvo i komunizam, tvrdeti da su ovo tri lica iste pojave.

Uz duge najave koz tadaSnju Stampu, u kojoj je ubedljivoplcdnjaiilo ,,Novo vreme", javnost je bila dugo upuiivana u to Sta je

rrrasonerija, dabome, u krajnje pogrdnom svetlu, da bi na kraju' in-sistiraju(i na spektaklu, bila otvorena izloLba, i to u zdanju gde je i

,,samouspavana" Velika loZa ,,Jugoslavija", a gde su se do tada odria-vrli masonski radovi.

LoZa se nalazila u tada$nioj Gara5aniuovoj ulici broj 8 (dana5n;aSvetozara Markovita), a manifestaciia je otvorena u sredu, zz. ok-tobra r94r. godine.

U vatrenom tekstu protiv masonerije, autor Stevo Kluii, danposle otvaranja izloZbe, piie kako su se,,sticajem uPravo fantastidnihprilika i dogatlaja, naile pod istim krovom Velike loZe 'Jugoslavija'tri komponentne sile organizovanog jevrejskog kapitalizma, koji je

izazvao dana5nji nezapamieni sudar naroda'. Kluii dalje dodaje:

,,Ma koliko su ta tri misaona smera prividno u medusobnoj pro-tivnosti, ona su stvarno jedno isto. Masoni ie uvek tvrditi da nisunikakvo oruZje jevreja, komunisti te se isprsiti kako su bai oni pro-livnici kapitalizma, koji je vei odar.na sinonim jevrejske svetskemo(i. Pa ipak, kujna je jedna ista - kujna tajnog jevrejskog vodswa,

lyqe ie cneqailoailrlMac0[Gila

0n0[e[8r3'r0H6a

,,Nuvo vt c tnc" in,eitata o olvaranju afltlmasonske izloibe

(1o21 (103)

koja danas ima svoje sediSte u anglosaksonskim zemljama. Organi-zovanom talmudizmu svesno ili nesvesno sluZe sve medunarodneorganizacije, s levice i desnice bez izl.tzetka. Organizacije kapitala,kao i organizacije rada."

Koliko je skupu bio dat veliki znaiq pokazuje iinjenica da suotvaranju prisuswovali nematki feldkomandant Fon Kajzenberg,kao i predstavnici nemaikog Ministarstva inostranih poslova, ali iveliki deo ondainje Nediieve srpske vlade predvoden ministromprosvete Veliborom ]oniiem, ministrom poljoprivrede Miloiem Ra-dosavljeviiem, ministrom podta generalom fosifom Kostiiem, mi-nistrom narodnog zdravlla i socijalne politike Jovanom Mijuikovitem. Tu su bili i izvanredni komesar za iinovnidka oitania Tasa Di-ni( . pomocnik ministra unutrasni ih poslova Cveran bordevic, kao ipomoinik ministra prosvete gospodin Velmar Jankovii.

Izloibu je tadno u podne otvorio $efdrlavne propagande DortlePerii, reiima kako ,,masonstvo, ta veoma razgtanata medunarodnaorganizacija hote preobrataj sveta u kome viSe ne bi bilo ni prirooe,ni otadZbine ni religije. Umesto svih tih dragocenih tekovina do-vedanstva, postojale bi, po zamisli masona, njihova nadvlada i mi-lioni zarobljenih ljudskih biia. To je, u su5tini, smisao hrama kogamasoni tajno zidaju po svojim loZama Sirom celog sveta".

Kampanja koja je pratila ovu manifestaciju dobila je podrSku idrZar.ne poSte, pa su ovom prilikom Stampane detiri po6tanskemarke, na kojima je pisalo ,gntimasonska izloZba", a ispod je stajaodatum zz. oktobar r94r. Na sve tetiri marke prikazana je borbaSrba protiv slobodnog zidarstva, na jednoj od njih je sunce sa ietirisrpska ocila, koje svojim sjajem zaslepljuje doveka na dijim grudimaje iestokraka zvezda, dok se na drugoj srpski grb pobednitki poma-ljao iznad petokake koja je, simboli5uii poraz, bila ispod njega. Na-jupetatljivija je bila marka na kojoj dovek u srpskoj noinli stoji naSestokrakoj zvezdi i s naporom razdvaja dva stuba koja ga sputavaju.Na vei naprslim stubovima stoje slova ,,f" i ,,B'l koja jasno aludirajuna stubove masonske loZe - fakin i Boaz.

,,Misija" ovih poitanskih maraka nije se zavr5ila tinom propastiTieieg rajha i Nediieve vlade u Srbiji, vei je bila aktuelna nakratko itokom ratova na teritoriji bivde SFRI na samom zavrietku zo. veka.

'lirko je u medusobnom ,,hakerskom" ratu bilo promuslimanskih rhrvatskih sajtova koji su se domogli ovih maraka i puitali ih ujavnost, kako bi pokazali toboinju srPsku netrpeliivost prema maso-nirna i ievrejima. Time su Zeleli da podstaknu dodatni animozitetAmerikanaca prema Srbima, buduii da je svima jasno koliko surnasonska uporista u SAD iaka.

Priprema antimasonske izloZbe u Beogradu r94r. godine bila je

organizovana veoma pedantno i temeljno. Beogradskim novinarimabio je obezbeden obilazak postavke pre njenog podetka' pa iz-tlvajamo opis iz ,,Novog vremena" u kojem se titaocu dodarava am-bijent. Autor naglaSava da su u prvom, manjem delu posveienomSovjetskom Savezu istaknuti eksponati koji govore,,Sta su Sovjetipodinili za zo godina svoje vladavine, a posredno redito govori o nji-hovim danainjim neuspesima na frontu" (,,Novo vreme", r7. oktobarr94r. godine).

U prizemlju je blla izloi.ena engleska loZa iz DZersija. Kako .jeobjainjeno u listu, to je bila loLa,,Princ od Velsa'l koja je zarobljena

- ., : , : ;i: ;.-r{sl;i. i*'n"i

Poitanska marka izdatapovodom ot araniadntimasofiske izloibe uBeogradu r9qr. godine

(ro4)

kada su, tokom ratnih operacija, nemaiki vojnici izvrSili prepad naenglesko ostrvo i tada preuzeli sve 5to se u loii nalazilo. Oni su jekasnije izlagali u Nemadkoj, da bi je ovom prilikom doneli i u Beo-grad, kako bi na taj naiin nastavili antimasonsku kampanju.

Na gornjem spratu Garaianinove ulice broj 8 bila je izloZena re-konstruisana Velika loZa ,,Jugoslavija". Kako navodi autor, to je bro,,majstorski hram, onakav kakav je izgledao do rata, ili jos bolje do

stova red ,,Jevrej" napisana je iskljutivo malim slovom - prim. Z. N.),,Engleska loZa iz Di.erslja koja je do sada bila izloZena samo u Ne-mafkoj, obuhvata najglavnije delove ornamentike, dekoracije i dokumenta. U odeljenju posveienom masoneriji nalazi se i jedna oda;asa arhivskim dokumentima jugoslovenske masonerije, kao i odaja sanaroditim vitrinama, u kojima su izloL.ene razliiite dekoracije jugo-slovenskih masona."

Poseban prostor na izloLbi bio je posveien jevrejskom delu, aunutar njega, opet, naroditu paZnju privladila je soba Gece Kona. Nanjega su organizatori izloibe sa posebnom straiiu osuli drvlje i ka-menje. U tekstu koji je potpisan inicijalima ,,M. D." naglaSava se daje Kon bio matlarski Jevrejin Geza Kun, koji je tek dolaskom u Beo-grad promenio ime. Autor je o5tro osudio Kona da je uzurpiraosrpsko izdava5tvo, a optuZbe su iile do toga kako su ,,neki autori osvom tro5ku Stampali knjige i platali mu da se na knjigama sme sta-viti kako su izdanje Gece Kona. . . "

Autor teksta dak pominje duhovitu karikaturu Pjera KriZaniia,koja je bila izloZena na izloZbi, na kojoj je toboZe u Sali predstavljenokako Kon vuie za nos pegaza ta kome su ,,malne svi na5i literati".,Ah'l kuka on, ,da je sve to samo pusta iala, a ne gorka istina..."

Meclutim, ,,M. D." iz ,,Novog vremena" nije dobro poznavao sve5to se deiavalo u njegovom okruZenju. Ruku na srce, verovatno ni.;eni mogao d.a zna, jer onda svakako ne bi navodio Pjera KriZaniia,autora pogrdne karikature o Geci Konu.

Pjer KriZanii je bio mason.

I

ZGRADA DRUSTVA SVETOG SAVE NA DORdOLU

zgradd Druitva sletog Sale u Duiaflovoj ulici

(1o6) (tot)

Rasklimana slova dodatno ruie izgled zdanja

. - ZSr* Dru5tva svetog Save sazidana je r9r4. godine, po pro-

jektu arhitekte Petra Bajaloviia, masona. U arhitektonskomsmislu, ovo zdanje je kombinacija vi5e stilova, ali dominira srp-sko-vizantijski stil, u to doba veoma zastuplien u beogradskoj arhr-tekturi.

Masonska vaZnost ove zgrade je vi5estruka. Iako je danas u ve-oma loiem staniu, dotraialom fasadom i dalje odaje utisak dosto-janstvene gradevine, kakva je nekada bila. Doduie, iz Zavada za za-Stitu _spomenika grada Beograda dobili smo potvrdu da je i ovazgrada na spisku onih koje treba da budu renovirane, pa se nadamoda Ce nedugo posle izlaska ove knjige u javnost i ona povratiti makarmalo od starog sjaja, kojim je nekada zraiila.

II

7,olo stan izgled nekadaprelepe zgrade

gluvonemoj deci - ,,Kralj Dedanski",kao i Fond za pomoi ratnim invali-dima i deci ,,Sveti Dorde'l UdruZenje,,NasuSni hleb" organizovalo je bes-platnu podelu hleba nezaposlenima,a stvoren je i Antituberkulozni savez,kao iSavez za borbu prot iv prosja-denja. Istovremeno je u Zemunu bioorganizovan dom za slepe, ali i obra-zovni omladinski centar.

U listu ,,Sestar", glasilu VelikeloZe Srba, Hrvata i Slovenaca ,,|ugo-slaviia'] od maja t927. godine, utekstu,,Slobodnozidarska delatnost",koji je napisan u Zagrebu pi5e:,,...i im je u osmoj deceniji pro5logstoljeta (r9. vek prim. Z. N.) poieloslobodno zidarstvo jaie da se siri, os-noval i su s lobodni z idar i 'Drustvo izavod za siromainu i zapuitenudjecu' i u tu svrhu sagrddili dom, koiijoi i danas blagotvorno djeluje. Ka-snije osnovali su'Druitvo sv. Save',koje je osnivalo i uzdrZavalo Skole uneoslobodenim kajevima juZne Srbi-je, te za te Skole Stampalo knjige. I vodruSwo sagradilo si je li jepi dom i unjem otvorilo veternju Skolu i pansro-nat, gdje se je izdrZavalo na stotinetlaka, od kud su polazili u razne $kole

ru Beogradu. Osobito je lijep dokaz slobodnozidarske humanosti'l)ruitvo kralj Detanski' i njegov dom za gluhonijemu djecu, komujc kroz punih z9 godina stajao na ielu brat Svetomir Nikolajevic,dok je danas predsjednik tog druitva brat Dorde Vajfert. Thko isto i'lnvalidski dom sv Dorda', slobodnozidarska ustanova, kojom rdanas upravljaju sve sama braia zidari na diku i ponos zidarstva i nadobrobit mnogih nevoljnih."

Slobodni zidari koji su udestvovali u humanitarnom radu ve-orra su precizno podnosili izvedtaje gde su utroiili ili investirali no-

(ro8.) (ro9l

vac. Ta preciznost je bila i publikovana, a osim masona u humanr-tarnom radu utestvovali su svi dobronamerni Beogradani. Tako je uizveStaju koji je druitvo ,,Stefan Dedanski" podnelo u masonskomdasopisu ,,Neimar" od 16. marta 1926. godine navedena strategijarazvoja i rada drultva.

,,Rad druStvene uprave kretan je uglawrom u dva pravca: najednoj se strani uprava brinula da pojada materijalnu osnovu sa-moga Druitva, kako bi na drugoj strani mogla Sto intenzivnije po-magati svoju Skolu i rad u njoj... Uprava je uspela da povisi i utvrdimesetnu kiriju za druitveni Dom koji se nalazi u ulici Vojvode Mi-lenka sa r5 na zo.ooo dinara mesetno.

DrZavna pomoi naSem druitlrr ostala je i dalje 4o.ooo dinarameseino. .. Beogradska Op5tina pritekla je Druitvu novdanom po-moii od ro.ooo dinara. Koliko radi potprnosli ovog dela izvestija,da na ovom mestu pomenemo i to: da je Opitina re5ila da vratiDruitvu 11.830 dinara, koliko je austrijska okupaciona vlast, u svo;evreme, konfiskovala, pa docnije predala na rukovanje BeogradskojOp5tini. Druitvo je tako neto primilo od Beogradske Op5tine i ob-veznice 2,5 odsto ratne Stete u vrednosti nominalnoj od 54.89o di-nara. Ove su obveznice primljene na ime dosutlene naknade Stete,koju je Dru5tvo za vreme rata pretrpelo...

Ukupan broj svih udenika na podetku pro6le godine bio je 62,na kraju 6o. Mu5kih je bilo 5t, a devojiica devet. U zavodskom inter-natu bilo je 49. Dva su bila poluinternirci, a devet eksterni. Odukupnog broja pitomaca, njih 33 pla hli su izdrL.avanje, Sest su plaialisamo Skolarinu, a zz su bili besplatni druitveni pitomci...

...U toku pro5le godine Druitvo .le primilo sledeie uloge i pri-loge: Ijegova Svetost Patrijarh Dimitrije priloZio je na dan proSlogodi5nje slave dru$tvene 5oo dinara, vradarska zadruga upisala je poko;-nog Kostu Rizni€a za dlana velikog dobrotvora sa 5.ooo dinara, G-daMilica NeSii dlan na5eg upravnog odbora upisala je svog pokojnogbrata Nauna Naunoviia za ilana dobrotvora sa r.ooo dinara..."

]II

Dru5tvo svetog Save u najveiem broju satinjavali su slobodnizidari i svi su pripadali loZi ,,Pobratim'i lako zgradom danas ne do-miniraju masonski simboli koji bi odmah privukli paZnju, paZljivr-iem posmatradu oni neie promaii. Tako su tri ulaza - portala

UIaz u zdanjekoje su sagradilislobodni zidari

uradena tako da su oividena sa po dva stuba, dok izmedu njih postojijasan piramidalni deo koji se nalazi neposredno iznad ulaznih vrata.Diskretno, a sudeei po ljudima koji su bili angaZovani u Dru5tvu -dovolino iasno.

Kamen temel;'ac zgrade Druiwa svetog Save poloZio je princprestolonaslednik i potonji kralj Aleksandar Karadordevii, 5to je ce-lom zdanju dalo posebnu vaZnost i istorijsku teZinu.

Zgrad,a Doma svetog Save, gde se danas nalazi Fiziiki fakultet,takodJ ima odredenu istoriisku vrednost metlu beogradskim slo-bodnim zidarima, jer je upravo u njoj odrZana konferencija na kojojjc cloneta odluka o istupanju Svetomira Nikolajeviia i Doke Milova-

(u)(11O.1

novica iz loie ,,Sloga, rad i postojanstvo'l kako bi uz braiu AndruDordevita, Dorcla Vajferta, Stevana Mokranjca i druge oformili loZu,,Pobratim".

Kratko po5to je ova ).oLa doila pod za5titu Velike loZe Ugarske,,radovi" su odrZavani u kuii dr Vojislava Dordeviia, u Graianitkojulici, preko puta tada5njeg hotela ,,Grand'l

I sama zgrada Doma svetog Save nosi neke od simbola koji birnogli da budu povezani onovremenskim slobodnim zidarstvom.Ona je sagratlena r889 r89o. godine, po planovima tada tridesettrogodiSnjeg arhitekte Jovana Ilkiia. Zdanje je pro.jektovano u duhu ro-mantidarske arhitekture sa elernentima rane renesanse u kombina-ciji sa romansko-vizantijskirn motivima. Ova prvobitno dvospratnazgrada je r923. godine nadzidana za sprat po proj€ktu arhitekte PetraBajalovita.

Pored ostalih simbola, na ovom zdanju je jasan znak Sahovskogpolja, koji u slobodnom zidarstvu ima iaszetan znataj, jer predsta-vlja pod svake masonske loZe. U simbolitnom znaienju, ,,mason is-tinski hoda po mozaiinom temelju egzistencije i po sukobljenimtendencijama svoje viie materijalne prirode".

Sahovnica nalasadi zgrade u

ulici Cara Duiana

Aluzija naSlotenju

Neki od istoritara arhitekture ovaj medaljon sa fasade vezuit zagrb Hrvatske. Iako nam .je prvobitno ostalo nejasno da li je jugoslo-

venska ideja bila toliko razvijena u doba kada je ova zgrada naprav-ljena da bi hrvatski nacionalni simbol bio tako vidno istaknut naDomu, strudnjaci tvrde da jeste tako. Tim pre Sto ie na istoj fasadigrb vezan za Sumadiju, odnosno glava vepra prostreljena strelom,ali i simbol sa tri kune u trku, koji je opet predstavljao simbol Slove-nije. Dakie, moguie je da je na ovaj naiin loZa ,,Pobratim" vei naulasku u poslednju deceniju 19. veka nagove$tavala posveienost jugoslovenskoj ideji.

Ostavljamo mesto za sva tumaienja, buduti da su mnogi autori,pogotovo oni koji su analizirali arhitekturu u Beogradu posle Dru-gog svetskog rata, manje-viie nezgrapno izbegavali analizu fasadakoje su na sebi imale utkane slobodnozidarske simbole. Odiglednoje bilo da su to radili namerno, jer su Zeleli da izbegnu komentari-sanje ovih znakova. Drugo obja5njenie ne postoii, budu(i da je do-rrata arhitektonska ikola bila izuzetno kvalitetna, i da prenebrega-vanje ovakvih tumatenja ne moie biti protumaieno pukim ne-znanjem,

Ali moida i zato danainje predstavljanje ovakvih obeleZja jesterad koji podrazumeva mnoge teikoie i veliki broj pretpostavki.

Tek, razlititog prostora za neka tumatenja, izvesno je, ima...San.ra loZa ,,Pobratiri' zattzima znaiajno mesto u istoriji srpske

nrasonerije, moZda ponajpre time Sto se njenim osnivanjem r89o.

l r 12./(113)

godine ostvaruje cilj slobodnih zidara da se ,,stupi u Sto tednju vezusa zapadom'l U izveitaju loie ,,Pobratim" iz 1892. godine, dakle, dvegodine po osnivanju, objabnjava se potreba da se masoni pribliZematlarskoj loZi. U izve5taju se navodi da je ,,udaljenost Velikog orjenta u Rimu, pod dijom su zadtitom stajale dosada5nje slobodnozr-darske radionice u Srbiji, oteZavala je u mnogom pogledu razvijanjei napredovanje ove najplemenitije ustanove celog tovefanstva unaiem narodu, i ako su odnosi sa Rimom u izvesnim prilikamamogli da pokaZu sjajne rezultate". Autori izve$taja tumate kako jeprotekao dugi niz godina, a da srpski slobodni zidari nisu uspeli da,,ovoj uzviSenoj ustanovi daju Zivljeg poleta i veieg maha u naiemgradanstlrl, kakvog ona u istinu treba da ima..."

Tako su srpski slobodni zidari reSili da stupe u kontakt sa Veli-kom loZom Matlarske, koja je unela svetlo u loZu ,,Pobratim'l Intere-santno je da se sve de5avalo u Austrougarskoj, u kojoj je zakonombilo zabranjeno delovanje slobodnih zidara u austrijskom delu mo-narhijq. Istorijski, tu su se isprepleli mnogi iinioci, poput onog da jeVelika loia Ugarske bila meclu najvatrenijim protivnicima primataAustrije u ovoj dvojnoj drZavi, do toga da su i sami srpski masonibili svesni toga da su u dotadaSnloj istoriji Srbi i Madari imali

mnogo sukoba. Ali, eto, to je po njimabio naiin da se i takve srvari zaborave i

LoZa ,,Pobratim" okupljala jemnoge znadajne ljude tada5njeg Beo-grada i Srbije i satinjavali su je, uglav-nom, visoki intelektualci. Na njenomdelu bio je Dorde Vajfert, ali su se svo-jim delanjem isticali i Jovan Aleksije-vii, Stanislav Binidki, Andra Dorclevii,Nikola HadZi Toma, Duian Milidevii,Stevan Mokranjac, Svetomir Nikolaje-vit, Laza Paiu, Stevan Sremac, SretenStojkovii, Petar UbavkiC...

Dok su jedni od njih svojim delomi dotadaSnjim angaimanom vei steklivisoku reputaciju, drugi su se tek spre-mali da svojim delima ostave trag usrpskoj kulturi, politici i diplomatiji.

(r14)

KUCE U VEZI SA PORODICOM PIIADE

U Uzun Mirkovoj ulici nekoliko zgrada napravljeno je gotovo uisto vreme i sve imaju sliinu simboliku vezanu za slobodne zidare.Nalaze se u delu ulice bliZem Kalemegdanu, izmeclu mesta gde seUzun Mirkova ukrSta, sa jedne strane, sa ulicom Cara Uro5a, a sadruge, sa ulicom Kralja Petra (biv.ia 7. jula).

Prema miSljenju koje iznosrBranko Vujovii u knjizi ,,Beogradkulturna riznica", detiri petospratnlcesa brojevima 6, 8, ro i rz predstavljajustilsku i prostornu graditeljsku celinu.Radovi na izgradnji trajali su od r9zz.do 927. godine, a ove zgrade suuradene u duhu akademizma, sa ele-mentima ,,art dekoa". Prema poda-cima do kojih je dodao Vujovii, iz-gleda da je sve ietiri zgrade projekto-vao i radove izvodio inZenjer Sar,nuelSumbul, ovla$ieni arhitekta, uz sara-dnju sa inZenjerom H. Isakoviiem. Otome svedode natpisi na ploiama odmermera koje su ugradene na fasa-dama zgrada sa brojevima 6, 8 | 12.Fasade su oZivljene plastidnim deko-rativnim motivima i balkonima saogradama u obliku balustrada.

Uz ovo Vujoviievo tumadenjetreba dodati da se na zgradama sabrojevima 6 i rz pojavljuje lik bogaHermesa na dva razlidita naiina. Takose na uglu zgrade broj 6, koja je uga-

l1 l5.J

Sk ptura boga He esa na fasadi4innlc na raskiiu ca Kraljal\'trn i Uzun Mtkol/e

Bog Hermesna fosadi zdaflja u

Uzun Mirkotoj

ona, pa zahvata deo ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra, nalazi skul-ptura ovog mitolo5kog lika, dok je na zgradi sa brojem rz Hermesprikazan u reljefu na vrhu fasade. Zgrad,a r Uzun Mirkovoj broj rzimala je interesantan udeo u beogradskom Zivotu pre Drugog svet-skog rata i zbog toga 5to je u njoj bila smeitena Kolonijalna banka. Otome svedode i inicijali ove institucije, sa dva upletena slova,,K" i,,B" (dabome, iiriliina). Kako nam je posvedodio nekada5nji iiteljovog dela Doriola Radoslav Stojanovii, na viSim spratovima zdanjastanovali su, uglar.nom, Jevreji, a i kapital ove banke navodno je brojevrejskog porelda. U samom prizemlju dugo je bila ftizerska radnjaIlije Orbanovida, u kojoj je radila i njegova majka, pa zato pamti Zi-vost koja je nekada krasila ovu zgradu.

O samom Hermesu, antidkom bogu i veoma destom simbolukod slobodnih zidara, biie posveien znaiajan deo pogovora oveknjige, pa iemo ga ovom prilikom samo pomenuti kao dekoracijuzgrada sa brojevima 6 in u ovoj ulici. Na poslednjoj, sa brojem 8,odnosno na vrhu njenog ieonog dela, istaknut je reljef sa dve biljkeoko kojih je uvijena lenta u tri nivoa. Hermes je bio griko boian-stvo, jedini koji je imao pravo komunikacije izmedu dva sveta, bogkoji ima znatajan udeo i u slobodnozidarskoj simbolici. Istina, preDrugog svetskog rata skulpture boga Hermesa uglavnom su bile nazgrad,ama banaka i osiguravajutih druitava, jer su ga u najvetojmeri ,,prizivali" kao zaititnika finansijskih institucija. To masonimanije smetalo. On je i unutar slobodnozidarske ikonografije bio ve-oma bitan.

Kako starosedeoci ovog dela Doriola kaiu, ceo ovaj kraj odUzun Mirkove ulice, pa naniZe, dui ulice Kralja Petra nastanjivali su

vi(, dlan Glavnog odbora Napredne stranke.Problemi sa Jevrejima masonima javljaju se od r9o5. godine, Sto

se poklapa sa obnavljanjem rada loZe ,,Pobratim" koja potinje sara-dnju sa hrvatskom loZom ,,Ljubav bliZnjega". U to vreme u Hrvatskoinarasta antisemitska struja izazvana delovanjem katolidke crkve injenim odnosom prema Jevrejima.

Verovatno je i to bio jedan od razloga 5to se u Beogradu osnivaprva beneberitska IoZa, sadinjena od Jevreja. LoZa je potela da radir9. januara r9n. godine.

Uz joi neke istorijske razloge, Jevreji iesto bivaju na udaru, pa uloZi ,,Pobratim" raste antijevrejsko raspoloZenie. Tada je zabeleZeno irrckoliko kurioziteta, nesvojstvenih masoneriji, a to je da su neki slo-bodni zidari levreji uili u loZu ,,Pobratiri' tako Sto su bili primorani

levreji. Tu se danas nalazi i zgrada

levrejske opitine. Oni su tu Ziveli ve-kovima, a po tradiciji su bili ve5ti tr-govci. Ovaj trgovadki deo prostirao seinaniZe. prema ul ic i Cara DuSana' ibio je trgovinska Zila kucavica, a tu susvoje radnje imali Dubrovcani koji suse bavili istim poslom, pa odatle i na-ziv jedne od doriolskih ulica - Du-brovatka.

Meclu beogradskim levreiimapotelkom .zo. veka regrutovano je idosta masona. Oni su bili ravnoprav-ni gradani Srbije, Sto je bilo potvrtle-no i Ustavom iz 1888. godine, a u Beo-gradu ni je bi lo nikakvih anl isemit-skih ispada. fevreji su u Evropi onog

Detalj sa ztradeUzun Mirkotojulici

( r6) tu7.)

Josip Broz iMoia Pijade u

kaznionici uSrenskoj Mifrot'ici

imenom - kao M. Porobit, ali ni tada njegov ulazak medu slobodnezidare nije bio lak. Na nekoliko sednica ove loie razmatran je njegovprijem, tokom 191o. i r9n. godine, da bi tek u junu 19n. godine Poro-bii, odnosno Pijade, bio priml;'en medu tadainju beogradsku,,braiu'l Njegova vezanost za srpske, a ne za jevrejske masone izgledapomalo neobidno, ali moZda i nije tako, ako se sve sagleda sa ovevremenske distance i uzme u obzir delo Moie Piiade koie je usledilo.

svom referatu, napisanom 1943. godine, koji je saduvan u NediCevoj

nosti, navodimo ih u potPunosti:

,,elan z) Voclswo jugoslovenske komunistiike partiie svesnosvoje uloge, priznaje da se Balkansko poluostrvo neee tako dugomoii komunizirati, dok se srpst!'u i pravoslavnoj crkvi ne slomrkidma, poito je poznato da su upravo ova dva faktora uvek spreda-vala kako prodiranje Osmanlija na zapad, tako i komunizma iAustrije prema istoku. Radi toga ovo vodstvo sloZno je u tome dapripremi zajednidki teren za komuniziranje Iugoslavije i Balkanskogpoluostrva i za uni5ten;'e svega onoga Sto je srpsko i pravoslawre ver€.

Vodstvo hrvatske ustaike organizacije predoseia da & u sludaju

uputima oYoga voalstva.elan :) Vodswo hrvatske usta6ke organizacrie obavezuje se da

ie potpomagati i udestvovati u svima materiialnim izdacima, de-monstraciiama, manifestacijama i raznim dtrajkovnim akcijamakoje provode kom un isticke formacije.

Vodstvo komunistiike partije smatra hrvatsku usta$ku organi-zaciju kao vaZnog faktora i kao pomagada u uni5tenju postojeiegstanja, u postizanju ustadkih ideala obeiava svaku svoju pomoi'

Vodstvo ovih partija obvezuje se da ie izmedu sebe izbegavatisve nesuglasice i raspre, na primer: putem javnih proglasa, privatnihrazgovora itd. te da ie se obostrano bezuslovno Potpomagati usludajevima demonstracija, revolucije ili rata, a osobito 5to se tiieuni5tenja svega onog Sto je srpsko ili pravoslavno, kao dto je to na-glaSeno u tadki z. ovog Sporazuma."

Prida o MoSi Pijade samo naizgled ne pripada ovom mestu' Na-vodno je Liveo t zgradi sa brojem 6, a starosedeoci kaZu kako je rnjegov otac bio jedan od vlasnika ovih zdanja.

MoZda je i zato MoSa sa toliko strasti Zeleo da uale medu slo-lrodne zidare?

On je otigledno bio zakleti neprijatelj Kraljevine, jer je, poredostalog, liino u Kaznenom zavodu u Sremskoj Mitrovici potpisaosporazum sa Miletom Budakom o medusobnom nenapadanju ko-munista i ustaia. Ovaj sporazum detaljno navodi Milan Banii u

(118) (1191

Bez ikakve sumnje, najveie masonsko zdanje nastalo u Beograduizmedu dva svetska rata jeste zgrada dana5njeg Poitanskog muzeja uPalmotitevoj ulici broj 2.. Ta zgtada je napravljena kao Ministarstvopo5ta, a rekonstruisana ie tokom poslednje decenije zo. veka.

Restauratori su, odigledno, poitovali originalni izgled zdarya' paje i danas vidljiva vaskolika masonska simbolika ove gratlevine, i to u

DELO VELIKOG MOMIRA KORUNOVICA

a

\rr

ledna od najveiih gradet,ina sa masonskim simbolima tt Beogradu

(1201

l)o;tatlski fiuzej

I |1211

punom sjaju, kao Sto je to, otigledno, autoru i bila namera. Sa vrhazgrade koja dominira ovim delom grada jasno ,,gledaju", naizme-niino, simboli trougla i viska, dok su Sestar, visak i trougao domi-nantni i sa svih ostalih segmenata ograde. Stilizovani deo Sare kojakrasi veliki deo zdanja takotle pokazuje iste isprepletene simbole, itoovu prelepu zgradu, odigledno i bez ikakve sumnje, svrstava medunajupetatljivije objekte sa masonskim obeleZjima u Beogradu.

Ispred ulaza u zgradu iz Palmotiteve ulice (poito se samozdanje nalazi na uglu ove i ulice Majke Jevrosime), ostali su simboliprimereni duhu vremena u kojem je gradevina i nastala. Thko danasna ulazu u zgradu stoji grb sa simbolima Kraljevine lugoslavije.

Zdanje Ministarstva poSta projektovao je poznati mecluratni ar-hilckt Momir Korunovit, jo5 iedan medu istaknutim dlanovimarnirsonske organizacije tog doba. Izgradnjaje okoniana r93o godin..Korunovii je, inaie, medu tadadnjim arhitektama imao istaknutonrcsto i bio je rodonadelnik takozvanog srPsko-vizantijskog stila,kojim je pokuSavao da oiuva deo estetske tradici.ie gradevinarstvarraScg podneblja. Uz taj stil, u prvoj polovini zo. veka, Beogradom sudr>nrinirali akademizam i secesija, a kasnije i moderna.

Mnogobrojni su Korunoviievi arhitektonski potpisi u gradu, ajcclan od najupeiatljivijih bila je zgrada koja je prethodila danainjojl'oSti broj 6, koja se nalazi pored beogradske Zeleznidke stanice. Tazgrada je imala neobidnu sudbinu, jer su veliki delovi fasade stradali

Neobitne porukejetinog ztlonja

Na samoj fasadiupletc i i

ostali simboli

Simbol na ogradi isPrerlPoitanskog tfiuze|o

( rzz)

Impresi,no zdarye polte pored zgratle ielezniike stontce

tokom nemaikog i savezniikog bombardovanja u Drugom svetskomratu. Posle toga, ostala je konstrukcija Korunoviievog zdarya, ali 1enjena spoljainjost bila znadajno osiromaiena. Sada je to tipiina soc-realistidka gradevina, po izgledu daleko od onoga 5to je moini arhitekt zamislio i ostvario. Uzgred, i to zdanje je bilo prepuno slobod-nozidarskih simbola, pa je i danas ostalo predanje kako mnogi pred-ratni Beogratlani nisu tadno znali 5ta su sve predstavljali znakovi natadainjim fasadama poite.

Korunovii svoje poitovanje i pripadnost masor.reriji r.rije vizuelno pokazivao samo putem javnih graclevina, vei je isto uradio i nasvojoj porodiinoj kuti, u naselju KoteZ Neimar. I tamo je, doslednosvojoj ideji, na samoj ogradi terase prikazao trouglove ukrStene uiestar, iineii svoje masonstvo nezaobilaznim i u segmentima svogprivatnog Zivota.

Korwlolticev potp6 na ogradi terase u kuii tr kojoj je Lfueo

Veoma ie bitno to da je Momir Korunovii medu dana5njim ar-hitektama jedan od malobrojnih neprevazidenih uiitelja i da je n1egov autoritet ogroman. Iako je u posleratnom periodu bio desto naudaru modernih kolega i kritidara, vreme je dokazalo njegove vizije rsmisao autentiinog gledanja na stvari, a u monografiji posveienolovom velikom arhitekti, dr Aleksandar Kadijevii napominje i ovo:

,,lako je (Korunovii) dobro poznavao savremenu sv€tsku arhitek-turu, u kojoj su tada prednjadili arhitekti Bauhausa i francuske pulistitke avangarde, Korunovii kao pravi romantiiar, ali i kao istinskistvaralac, nije ieleo da zarad vrlina aktuelnosti i avangarde odstupiod vlastitih graditeljskih ubeclenja.

Da bi se bolje razumeo Korunoviiev stvaralaiki lik, valja nagla-siti da on umetnost nije shvatao kao teoriju, a arhitekturu kaonauku ili tehniku. Korunovii je smisao graditeljstva video u neienlviicnr i svetijem. Ono je za njega bilo'6in vere', moralni i duhovniakt kojim se odaje poita duhu predaka i doprinosi ostvarenju idealanarodnog oiivotvorenja."

lr24) (rzr)

lr

INICIJALI,,B.I."

t

Na nekim beogradskin.r fasadarra otigledna je saglasnost projcktanta i vlasnika da simbol slobodnih zidara iak i don.rinira grade-vinom. Dodu5e, na takav naiin da ma koliko znak bio krupan, ipakne privuie paZnju nerLputenih posmatraia.

i

Sirnbol koient

inici inl i vlasntka

Mctlnljon sLt zgradc gde se donas nalaz grtki konzulat

Ovog puta govorimo o zgradi koja danas postoji na raskr5iurrlica NuSiieve i Majke levrosime. U Nuiiievoj ulici narlaze se dvarrlirza sa brojevima zz r 24, a u Majke Jevrosinre jc joi jedan ulaz, sabrojem 5o. Painju privlaii i dinjenica da u obe ulice postoji joS neko-lil<o zgrada sa sliininr, slobodnozidarskim obeleZjima, ali ovu gradevrntr izdvajamo kao dominantnu.

Nije teiko pretpostaviti da su u predratnom Beogradu upravoovo bile ulice gde su stanovali n.rotni i ugledni ljudi, a n.rnogi medur r i i r r r . r l . ' i l i su rroznal i i zasluzr i ma' 'on i .

( r26) (.r271

Milovanoviia.

n[[u Jl ll0Bv nD,til I. t$l^uoHlhl uAu[rI|| lt. ultl$l I n{tl Jlr$0il _-

Ytl

i * t i /

|_i --_n-r-E-r-i-r--l l r , l l l l l t r l l l g '

IJ-r!?!- .!!=I4a4.{

II

U blizini ove zgrade, tek nekoliko stotina metara dalje, nalazi sejoi jedno zdarye irja fasada govori o posYeaenosti vlasnika slo-bodnom zidarstvu. Ova zgrada nalazi se na mestu gde s€ ulica Stra-hinjiia bana spaja sa Francuskom ulicom. Beograelani je lako pre-poznaju poito je tu smesten Konzulat Grdke, a tu se dugo nalazila iGrika ambasada.

o

lo: na planu kuteIlije Bogdon ol,itdbilo je wZno dabudu ucrtonislobodnozidarckisimboli

Vrh fasarle zgrade narasktsnici Nuhieve i

Malke Jeltrosine

Grad e|in a j e pr eP ozn a tljiramnogim Beogradanima

(128) \.r29 )

I

ProieLje zlaia tlanatujeg grikog konzulata

preduzeia ,,Pionir" potpisao S. Vaci. Kutu krase dva velika me-daljona, jedan okrenut ka Francuskoj, a drugi ka ulici Strahinjicabana. Medaljoni su identiini i prikazuju gotovo sve simbolidnealatke karakteristiine za slobodno zidarstvo. U mreii upletenihgradevinskih oruda dominiraju Sestari, uglomeri, visak.. .

SI,]TNIA OD TEHNICKOG FAKUNETA DO NARODNE BANKE

Zgrada Tehnitkog fakulteta danas predstavlja zdanje koje bi ser r rrglo smatrati tipitnim mestom na kome su jasno ispoljeni slobod-roziclarski simboli. Doduie, ovde postoii kompleks zgrada tehnid-liih lakulteta, ali smo posebnu paZnju poklonili teonoj fasadi gratle-virrc gde se danas nalaze Arhitektonski, Graalevinski i Elektroteh-n iil<i fakultet.

l, l t u i i l, i lik t l tt t BLlcwr u kralja Aleksand ra

(, : r )

Ova zgrad,a je gradena u periodu izmedu 1925. i r93o. godine,upravo u doba kada je masonerija u Jugoslaviji okupljala izuzetnouticajno dlanstvo. Planove po kojoj je izgradena zgrada napravili suarhitekti Aleksandar Dordevii i Nikola Nestorovii.

Prema mi5ljenlu dana5njih arhitekata, ovaj kolosalni objekatsvojim akademskim arhitektonskim konceptom, olitenim kroz per-fektno zanatski izvedenu opnu od veStatkog kamena, preteZno zraiijasnoiom i preii5ieno5tu. Tako daje prepoznatljiv lik perspektivnolpanorami Bulevara kralja Aleksandra od Vukovog spomenika doukrsnice sa Beosradskom ulicom.

Pogled na deo fasarle Tehniikog fakuheta

Gotovo da je neverovatno kako niko o tome nije pisao niti go-vorio tokom posleratnih decenija, kada su simboli toliko jasnr rupeiatljivi. Po5to je prosto nemoguie da ih nisu videli, izvesno je danisu smeli ,da ih vide", 3to je mnogo verovatnije, odnosno da je pro-

( ( rir rlrDogih ko.1i su znali sta ti simboli znade - da je bolje da iute.l'rcviic umnih ljudi je proilo ovim prostorom, a mnogo ih je i pre-,l,rvlkr na tom fakultetu, da ne bi prepoznali simbole slobodnih zi-rl,rll na ovoj, na neki naiin, posebnoj graclevini.

Simbol koji posebno krasi fasadu Fakulteta jeste Sestar sa ukr5-t( r)inr trouglom. Ovaj tipitan masonski simbol istaknut je na neko-lil<r rresta na fasadi zgrade, upeiatljivo upu(ujuti na prisustvo slolrotlrrih zidara tokom izgradnje, kao i poruku koju su hteli da ostaverlslcduicima.

I I

Stari dvor je jedna od najznaiajnijih reprezentativnih palataslirrog Beograda. Na njegovim kupolama, koje su krasile ovo pre-Icpo zdanje do bombardovanja, tokom Drugog svetskog rata nalazilisrr sc simboli slobodnih zidara: devet pentagrama na svakom od se-tlanr zidova tetiri kupole. U posleratnim obnovama kupole nisuI estl urirane. Pentagram, ili zvezda pektokraka tek kasnije, za vremelirtil, uzima primat u simbolici koju podinje da proklamuje novona-slrtlir drZava.

I ttt tn krilaiuia knPole Starog tivoro koju su krasili Pelltaydmi

(rrz) (rl)

U masoneriji, opet, pentagram odnosno ,,plamena zvezdt' ib,,plamteia zvezd,t' jeste jedan od osnovnih i najvaZnijih simbola.Nalazi se desto i na petatima ili amblemima loZa.

Pentagram je Siroko rasprostranjen simbol koji se, prema ,,Rei-niku slobodnog zidarstva" Danijela Ligua, zove i ,,pentalfa", ,,ako secrta unutrainji petougaonik u stvari se dobija pet velikih alfa'l Ova.ysimbol se nalazi desto medu pitagorejcima koji su ga izuzetno po5to-vali, a koriste ga i Sjedinjene Ameriike DrZave, ali i nekadainjiSovjetski Savez.

Ligu citira i Obrednik Vrhovnog saveta Francuske u kojem sepentagram pominje na stepenu nadzornika gradevina (8. stepen Sta-rog i prihva(enog Skotskog obreda) gde se objainjava: ,,Da bi se pri-kazalo pet arhitektonskih stilova, koriS(enih za izgradnju Hrama, dabi se pokazalo pet stubova BlaZenstva, da bi se simbolizovalo petiula bez kojih nijedan dovek nije savr5en, da bi se personi{ikovalopet svetlosti masonstva."

I I I

Da li je taj pentagram bio prikazan na kupolama Starog dvora,pitali smo se, istovremeno svesni da ne moZemo da dodemo do si-gurnog odgovora. Kao Sto su poru5ene kupole ove palate, tako sutraZenia po nekim slobodnozidarskim idejama onog vremena danaste5ko moguia.

Palata Starog dvora delo je barda srpske arhitekture AleksandraBugarskog. Zateta.je r88r. godine, a dovr$ena tri godine kasnije. Ovozdanje akademskog arhitektonskog koncepta postoji gotovo vek i po.Tokom istorije menjalo je namenu, pa se tu nalazila palata dinastijeObrenovit, Prezidijum Narodne skup5tine, do danaSnjeg sedi5taSkupitine grada Beograda.

Posle Drugog svetskog rata usledila je obnova zgrade koja je tra-jala do 947. godine, i tada je zdanju znaiajno izmenjen izvorni lik.Sa namerom ili bez nje, u to ne ulazimo. Ali, ostaje pitanje da li jeobilje pentagrama napravljenih na njoj imalo i simbolidku ulogu uonda5njem slobodnom zidarstvu. Ne bi bilo neobidno da jeste.

IV

Zgrada Narodne banke u ulici Kralja Petra broj rz (nekadaSnja 7.jula) po mnogima je najlep5a od svih u Beogradu sa ,,saiuvanim"

cntcrijerom iz doba kada je nastala. A napravljena je davne 1889. go-rlirrc po planovima Konstantina A. ]ovanoviia. Nastala je kao up-r'.rvno-administrativna palata Narodne banke Krallevine Srbije.l(irl<o sa velikim pijetetom i uvaZavanjem beleZi Branko Vujovii, ukrrjizi ,,Beograd kulturna riznica", danainji oblik zgrada je dobila

lrosle pro3irenja i dogradnje izvedene od tgzz' do tgz5 godine, a

l'r'cn.ra projektima istog autora. ,,Zapravo", beleZi ovaj eminentnistluinjak ,,Narodna banka je Jovanoviievo poslednje i najznafajnijeTivotno delo. Ona zauzima ceo jedan manji blok koji koii formirajurrlicc Kralja Petra, Cara Lazara, Nikole Spasiia i Graianitka."

1:, \ ' ' , t , lJ , , l ' l t t i ia:4t ' t r l , t n ' larodtrc I 'at tLt

(tJ4) (r:s )

Ono 5to nam je privuklo paZnju dok smo posmatrali fasaduzgrade jeste njen vrh koji ukraiava nekoliko neobiino obradenih, za-rubljenih piramida, stilski uratlenih tako da moZda odmah ne asoci-raju na piramidu kojoj je ,,uskraien' vrh.

Da li je Konstantin Jovanovii mogao da ima kontakte sa slo-bodnim zidarstvom onog vremena, ili je, molda, u pitanju obitnazabuna nas koji smo posmatrali fasadu ove zgrade? Da li je odgovoru tome Sto je prvi mason onog doba Dortle Vajfert bio prvo velikimajstor Ujedinjene Velike loZe SHS, a potom Jugoslavije? A da je uto vreme bio guverner i viceguverner Narodne banke.

Vrh fasarle Natodne banke u ulici Kralja Petragde je neko vreme stoloyao i Dode Uajfert

U ulicama Svetog S ave, Zmaj fovinoj, Internacionalnih brigada,lli landarskoj, Kneza Milo5a... stoje zdanja koja i danas nose oir-gledne simbole svojstvene slobodnom zidarstr.'u, iako je vreme nji-hove izgradnje vezano za prvi deo proilog veka'

To ie bilo vreme kada je masonerija u Beogradu imala veomalruran Zivot, i kadaje doLivljavala jednu vrstu ekspanzije u kojoj nijelrila retkost da se vlasnici zgrada veoma jasno potpisuju na fasa-ilama, odajuii na taj natin svoju pripadnost slobodnim zidarima

Na deonoj fasadi kuie u ulici Svetog Save broj ro, koja je jedna

od porodiinih kuia izgratlenih u tom periodu, iznad obe terasejasno stoii simbol trougla ukr5tenog sa Sestarom. Bezmalo isti takavsirnbol, takode na vrhu fasade, nalazi se na zgradi Damjana Branko-viia, svega stotinak metara odatle, u Bulevaru JNA broj z.

Ova kuia pripadala je Stojanu Veljkovieu, predratnom arhitektii inZenjeru, a izgradnja je trajala od ry27' do 929. godine. Na ruko-hvatima originalnih vrata, koji se i danas nalaze na ulazu u ovu lepukuiu, ostali su ispisani inicijali ,,S" i ,,V", naravno, iirilidnim pi-

KUCE VELIKIH GRADITELIA

Upeiatljivslobodnozidarskisimbol imad terase

I(r36) (tv)

smom. Veljkovii je, prema retima njegove unuke Branke Pavlovic,zavriio Veliku Skolu, kako se tada zvao univerzitet, i bio ie veoma 1.,jalan i vatren ilan Demokratske stranke Ljube Davidoviia.

Jedan od istorijskih dogadaja kojije u vezi sa ovom kuiom bilaje poseta dr Vlatka Maieka Beogradu, kada je Veljkovii ustupio up-ravo ovo zdanje da u njemu budu odrZani vaZni polititki razgovori

ondrSnjeg drZavnog politidkog establiSmenta sa hrvatskim politida-

rrnr i njegovim najbliZim saradnicima. To su bili razgovori koji suplcthodili konadnom potpisivanju sporazuma,,Cvetkovii-Madek"-()groman broj ljudi koji je prisustvovao celom dinu pokazivao je'

l<.rko znake sklonosti ka mirnom reSenju ,,priie", tako i optimizamkoji je bio neopravdan pred Drugi svetski rat.

I

Pogletl na zgradu u ulici Svetog Save n I\rlititki licleri t%8. goili e no terasi ove kuie

( r_tu ) (r-rs)

Dem onstncii e o n d a lni e o Dozic ii eprerl kuton Stojan a ieljkit ita-u uliti Stetog Save

Metlutim, Veljkoviteve kieri NadeZda i Jovanka Zive u ubedenjuda njihov otac nije bio mason, i da nije imao nikakve kontakte saslobodnim zidarima. Kako tvrde, dak ni prilikom selekciie niegovihlitr.rih stvari, posle V€ljkovieeve smrti, a prilikom ostavinske ras-

masonski simbol na fasadi njegovog doma.

i u materijalnom smislu.Medutim, na osnovu podataka do kojih smo doili daljim

istraZivanjem, kao i iz albuma sa fotografijama koje nam je ljubaznoustupila njegova unuka Branka Pavlovii, lako smo zakljudili da je

Veljkovii bio znadaian dlan slobodnozidarskog reda.

I I

MoZda je prilika da napomenemo nekoliko dogadaja nastalih

,,dckoracija" znaii. To je bilo moguie kada su graditelji vlasnikuzdanja hteli, uslovno reieno, da ,,podmetnu" masonski potpis, kojegovaj ne bi bio svestan. I takaY gest mogao je da se desi neprosveie-rrim a bogatim trgovcima, kojih je bilo i tada, kao 5to ih ima i danas.

Medutim, te5ko je poverovati da je tako bilo sa Veljkoviiem kojijc isam izutio najvi5e graclevinske Skole u ondaSnjoj drZavi. Najzad,

(r4r)

Kao danas: veiito str se ljudifiadali da te lm politiidri

doneti boljitak

I

iak i da je bio u tolikoj meri neobazriv, ne bi moglo da se desi da mutakav ,detalj" promakne dva puta, kao 5to je to sludaj sa njegovomkurlom.

Ako bismo doveli u pitanje autentiinost takvog simbola, ondanju sigurno opovrgava zgrada Damjana Brankoviia, koja ima isti ta-kav znak, a o Brankoviievom lojalnosti masonima posebno iemogovoriti.

Primera o tome kako ilanovi domaiinstva nisu znali za slobod-

Banjici izbavilo upravo ilanstvo u slobodnozidarskom redu. OnabeleZi: ,,Mnogo kasnije sam se zapitala Sta li su znaiile te rukavice.Da nije Vlada pripadao nekoj grupi ljudi kojima su bele rukavice nekakav simbol? I setila sam se iudnog Svajcarca. Setila sam se i dok-tora_ Vajnmana. Da nije i on, pre rata, bio povezan nekim tajnimmedunarodnim vezama sa nepoznatim ljudima? Ne znam niSta omasonima, da li su postojali u mojoj blizini? To bi bilo nekakvo ob-jainjenje pojave Svajcarca i njegovog nepokolebljivog stava da odemSto pre kod Vajnmana i da samo on moZe Vladu da izvude. To bimogao da bude razlog Sto je Vajnman otiiao na Banjicu."

Tokom godina koje su prethodile Drugom svetskom ratu otl-gledno nije uvek bilo tako, o iemu govori i svedotenje Jare Ribnikar.Mnogi su slutili nepovoljan razvoj dogadaja za slobodne zidare. Uo-stalom, zato je Velika loZa ,,fugoslavija" ,,samouspavana" 1940. go-dine, znatno pre samog poietka ratnih sukoba. U takvom okruZe4u

nije bila retkost da se pojedini metlu bra6om ogluie o neka pravila, rtla svoje slobodnozidarsko pripadni5tvo ne odaju tak ni svojimnaibliZim ilanovima porodice.

Tako nije do kraja moguie biti izridit kada se komentari5e kuiaStojana Veljkovita u ulici Svetog Save, kao Sto nije mogute biti pot-puno precizan prilikom traZenja ,,krivca" koji je odgovoran zamasonska obeleZja na fasadi ove kuce.

MoZda bai zbog burnih vremena koja tako desto ,,protutnje"kroz Beograd, nije lako pronati sve uzrotno-poslediane veze koje suprouzrokovale neki dogadaj. Ali, izvesno je to da je Veljkoviievakuia bila jedno od mesta koje je predratno slobodno zidarstvo uBeogradu poznavalo.

III

U naselju KoteZ-Neimar nalazi se jo5 nekoliko porodiinihzgrada koje su nastale tokom prvih decenija zo. veka, koje su vla-snici ili graditelji obeleZili simbolima slobodnog zidarswa.

Pored doma Momira Korunovita, koji je vei pomenut i iija seporodidna kuia nalazi u Lamartinovoj ulici broj ro, jedna zgradaposebno privladi paZnju, sa adresom Internacionalnih brigada broj

3o. Ova porodidna kuia na ugaonom spoju dve fasade ima dva istak-nuta medaljona, od kojih na jednom piSe godina izgradnje - 1925.Simbol u vezi sa kojim je greika nemoguia jeste onaj koji se nalazrna uglu zdanja i na kojem su istaknuti, osim inicijalna autora, ukri-ter.ri Sestar i uglomer. Ispod njih se nalaze tri taike, rasporedene kaoda tvore jednakostranidni trougao.

Kada se ovako postave tri tadke, one jasno ukazuju na to da jepotpisnik mason. Stavi3e, i prilikom korespondencije u ono doba,bio je uvreZen obiiaj da slobodni zidar koji se obraia nekome zakoga nije pouzdano siguran da je mason, uz potpis stavi i tri tadke,rasporetlene tako da dine ovakav trougao. Tako je onaj koji Saljepismo testirao primaoca, a ovaj bi u odgovoru ili dao do znania darazume smisao potpisa, ili, jednostavno, ne bi prepoznao da te tritaikc bilo Sta znaie, a po5iljaocu bi vei posle prvog odgovora bilojasno da li mu je korespondent ,,brat" ili nije.

Ovakav raspored tri taike naSli smo na vrhu deone fasade, naznatno starijem zdanju u Zemunu, u Itkovoj kuii, domu jednog odprvih srpskih masona Petra Itka

1142) ( t43l

rt

ItLovn kuco u Zemunu

Izgled kute u uliciInternacionalnrh bngaila j<t

Masonski znak i godina kada jekuta sagrailena

(r++)

Detalj sa fasade

u45l

firtom ffrt

Masnik kuie u Internacionalnih brigada broj 3o bio je profesorDragomir Tadi6 koji je ovo zdanje i projektovao kao svoj porodiinidom. Ovaj dovekje imao burnu biografiju, a ispostavilo se da je broizuzetno principijelan i odan Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To ga nijeometalo da bude tlan slobodnozidarskog reda, Sto je jasno pokazao rna fasadi svog doma.

Rotlen je 1893. godine, a studije je zapodeo u Drezdenu. Podet-kom Prvog svetskog rata napu3ta studije i kao jedan od nezaborav-nih r3oo kaplara prolazi pakao sa srpskom vojskom, kao i njen le-gendarni povratak kuii. Po zavr6etku ratnih sukoba TadiC odlazi uTorino, pa u Italiji okondava studije, a nedugo zatim i doktorira. Popovratku u zemlju bio je profesor Arhitektonske Skole od njenog os-nivanja, 1924. godine. U biografiji ovog arhitekte neobidne energije rpredanosti ostalo je zabeleZeno da je projektovao r5r crkvu, ukljudu-juii i obnoru poznate VoZdovaike crkve u Beogradu. Izradio je imnogo zvonika i crkvenih portala, a prema njegovoj id eji izgraden jei ulaz u Botanitku ba3tu "Jevremovac" u Beogradu.

Posle okonianja Drugog svetskog rata potpuno se posvetio re-stauraciji manastira. Tadii nije imao nikakve politiike nedoumice, teje,,glatko" odbio da utle u Komunistiiku partiju, Sto mu je sigurnozatvorilo vrata Arhitektonskog fakulteta, iako je imao znanje i kvali-fikacije kakvi su tada bili potrebni ovoj prestiZnoj nauinoj ustanovi.

Kako nam je objasnila njegova unuka Gordana Tadii, ovaj arhr-tekta ie tokom svog radnog veka proiektovao i kraljev letnjikovac uMiloderu, ali i pravoslavnu crkvu u Engleskoj, u Birmingemu, gde senalazio kao bolesnik ratne 1942. godine. Tadi€ je prvo bio nemaikizarobljenik Vojske Kraljevine Jugoslavije, jer je rat dodekao u um-formi, da bi se kasnije, baien nepredvidljivom ratnom sudbinom,obreo u Velikoj Britaniji.

Dragomir Thdii je umro 1976. godine, a u znak priznanja zaprojektovanje i restauraciju brojnih manastira, sahranjen je u portimanastira u Rakovici.

IV

KoteZ-Neimar, iijom ulicom Internacionalnih brigada domi-nira Tadi1eva zgrada sa brojem 3o, arhitektonski je veoma znaiajanza Beograd, a mnogi ga po kvalitetu i umetniikim dometima svrsta-vaju ispred Dedinja i njegovih palata. Sam naziv ,,Kotei-Neimar"

potite od francuske reii cottage tto znati vila, a ,,Neimar" je bilo imeprcduzeia koje je u ovom delu grada pravilo neke od zgrada.

Naziv ,,Kote2" kasnije je bio prevotlen i kao ,,predgracle sa vi-lnnra", ito je bio i najispravniji naziv za ovo mesto, u weme kada sutrrkve zgrade nicale. I danas se vide predratni natpisi na mnogim ka-pijama, sa irnenima koje su vlasnici nadevali svojim vilama. Masonionog doba, gotovo bez razlike, bili su imutni ljudi, a u Beogradu ihjc bilo dosta, pa nije neobiino Sto nisu bili retki u ovom, tada eks-kluzivnom delu grada.

Jedna fasada, takocle, privlaii paZnju, a nalazi se sa dYorisnestrane vile ,,Ne$i6", na uglu Internacionalnih brigada i ulice PetraKotiia. Preciznije, zgrada se nalazi na adresi Petra Koiiia broj 3. Nadelu kuie koii ie okrenut ka dvoriitu reliefiro su prikazana tri ma-li5ana koji liju beton i pokudavaju da naprave svoju gratlevinu. Nasamom medaljonu vide se dva deiaka koji zdudno, zajednitkim sna-gama prelivaju beton koji su zahvatili velikom kadikom, dok se treiinalazi pored minijaturne gradevine koja na reljefu podseia naatinski Partenon, a tu slikovito kako simbolizuje hram.

Mali heiflarigrade hram

Ovakva simbolika i alegorije vezane za slobodnozidarski redrrisu bile retkost, pogotovo stilizovane figure deiaka, kakve smovitlali i na zgradi Damjana Brankoviia. Mali5ani su prikazani u po-ku$aju da ovladaju graditeljskom ve5tinom, a simbolidki put njiho-vog duhovnog stasavanja, po pravilu, nije ni kratak ni jednostavan.

Gq6) \147 )

Pogled na fasadu ove zgrade nagove5tavao je to da je vlasnik biopovezan sa slobodnim zidarima, ali ovo zdanje nema drugih simbolakoji bi govorili u prilog masonskom statusu vlasnika. Metlutim, i ova,,misterija" je biia veoma brzo re5ena. Vlasnik ove kuie bio je MilanNeSii, ugledni slobodni zidar prve polovine zo. veka.

Istini za volju, svaki put kada bi prida podela da nas vodi ka ne-koj od porodica koje su imale veze sa masonerijom, ispostavilo se dasu autori zdanja bili ljudi od velikog znataja za onovremeni Beograd.Tako se i ovog puta ispostavilo da je supruga Milana NeSiia bila go-spoda Angelina Neii6, druga dama arhitekta u istoriji Srbije. Prva jebila Jelisaveta Naiii.

Kako nam je ispridala njihova kdi Olga Aleksid, rotlena NeSiC,vila ,,Ne3ii" zavr3ena je 1926. godine. Prema njenom saznanju, njenotac Milan u to vreme jod nije bio slobodni zidar. Kasnije je saznalada je pripadao loZi ,,Istina". Tada devo jiica, OIga je zapamtila kako ;'enjen otac imao ormar u kojem su se nalazile uredno opeglanekoiulje. Kao i svako dete, i ona je ielela da se poigra odevim stvarimai jednom je nepozvana ,,zavirld' tamo gde je naSla, kako je za-kljuiila, beskajno interesantne stvari. PaZnju joj je prirukla omanjakutija teget boje na kojoj je pisalo ime loZe - ,,Istina'] dok joj je po-sebno zanimljiva bila kecelja koja se tamo nalazila. Devojtica je, svaponosna, otkrivii ovaj neobitan garderobni deo, oti5la u grad opasa-v5i kecelju kako bi se pohvalila. Povratak kuei joj je uprilidio og-romnu neprijatnost, ier je otac bio veoma besan, i, kako se seda go-spoda Olga, tada je doZivela stra5nu grdnju. ViSe joj nije padalo napamet da pritle ofevim stvarima.

Za razliku od onih koji kiju da su potomci slobodnih zidara, ilijednostavno kaZu da o tome nisu niSta zna1i, Olga Aleksii, rodenaNe5ii, o masonima kojima je pripadao njen otac ima izuzetno vi-soko mi3ljenje. Ona se sa pijetetom seia oca koji je, pored ostalog,bio predsednik fugoslovensko-poljske lige, a to je na njega, odmahpo okupaciji, skrenulo paZnju Nemaca. Kako je posvedodila OlgaAleksit, nacistidki vojnici su napravili premetadinu u kuii, ,,sve supreturili i odneli mno5tvo depeSa i knjiga'l Ono 5to nisu pronaili,pamti gospoda Olga, njena majka je briiljivo zakopala u baSti svojekuie, i sav taj materijal je istrulio.

Pridajuii o predratnoj masoneriji, Olga AleksiC kaZe kako je ve-oma ponosna na oiev status u toj organizaciji, ali i da je, premanjenom miSljenju, tada u masoneriju bilo nemoguie uii ,,nekome ko

ni,ic dastan i poiten". ,,Tada je u Beogradu, koji je bio mnogo manjincgo danas, moglo na prste jedne ruke da se nabroji ko krade." Kakosc ona seia, to je bio drugadiji grad od ovog danas. ,,Sada odawrorrcrnamo dovoljno prstiju da nabrojimo sve koji bi poneli taj epitet."

JoS jedna porodiina zgrada obeleLena je na slidan nadin, anrrlazi se u samom centru grada, u Zmaj Jovinoj broj 6. U vremekrda jc zgrada napravljena, 1926. godine, ova ulica je nosila imel(rrcg,inje Ljubice. Zdanje je sazidano prema nacrtima beogradske fi-lijllc arhitektonske radionice Matije B1eha, koia se nalazila u Cikal , iubinoi u l ic i .

Zgrada uZmaj lottinoj ulici

(48) (149)

Vei po obidaju, zgradom dominiraju skulpture koje privlaieznatno viSe paZnje nego sami masonski simboli. Tako su u samomvrhu glavne fasade glomazne skulpture nazvane ,,Srbijanac i Srbijan-ka" sa industrijskim toikom. I muikarac i lena obuieni su u narodnu noinju, s tim da Zena u rukama ima preslicu, a tovek gusle. Uzovu skulpturu, na njenom centralnom delu, nalazi se industri.jskitoiak koji bi mogao da bude simbol poitovanja trenda, a istovreme-no i uklapanja u onda$nje ritmove savremenog, industrijskog sveta.

U sredini prodelja ove zgrade nalazi se medaljon u reljefu, nakome se joi moie rzzaznali otvorena knjiga, uz nekoliko ucrtanihmasonskih alatki koje su simbolidki prisutne prilikom obavljanjaslobodnozidarskih rituala.

,,Stbijdnac t Srbijankd" i danas gleclajuna prolaznike

VI

U Hilandarskoj ulici sa brojem 11, na samom spoju sa ulicomDure Daniiiia, stoji kuia diji je vlasnik bio arhitekta Milan AntonovtC Zgrada 1e gradena tokom r9o7. i r9o8. godine prema pro.jektu sa-mog vlasnika. Na njoj je vidljiv masonski simbol koji prikazu.je trougao i visak, mada ti detalji arhitektonske plastike nisu toliko upeda-tljivo i kvalitetno uradeni, kao Sto je to na ostalim kuiama koje smopomenuli u ovom poglavlju. Doduie, moZda je tome krivo i vreme,odnosno gotovo pun vek od kada je kuia napravljena, pa je i onouticalo da se znakovi blaso istro5e.

Kuaa tog uglednog irhitekte menjala je vremenom, kako vla-snike, tako i namenu. U Drugom svetskom ratu navodno su je koristile nematke okupacione snage, dok je sada vlasni3tvo Komerci-ialne sluZbe Radio-televiziie Srbii..

l\,ghd 6 zyad u Hilandarskoj n

Antonovii nije bio autor samo tog zdanja, vet je neposrednoprcko puta i danas veoma lepa kuta koja je napravljena pribliZno uisto vreme, i u kojoj je Ziveo njegov brat. Na tom zdanju, sa adresomI Iilandarska broj 9 nema tako upeiatljivih masonskih simbola, ali jegladevinski kvalitetnije izvedena, pa je progla6ena spomenikom kulItrrc. U tom zdanju sada se nalazi ambasada Brazila.

Antonovii je bio po-znati i priznati arhitektaonog doba, pa je, na pri-mer, njegovo delo i palata,,Anker" na Terazijama broj28, kao i zdanje u Njego5e-voj ulici broj r, koje je sag-radeno namenski za ,,Dru-Swo za ulepiavanje Vraia-ra". Strastveni graditelj ipakje bio najpoznatiji kao au-tor projekata za viSe od sto-

tirrrr plivatnih beogradskih zgrada, 5to ga dovodi u red najproduktiv-r ii ih i najpoznatijih beogradskih arhitekata.

MedaLjon na teonom deluot e zgrade

lrt t t t l i sn Atl lonol i ierc zgrade

(rso ) (rsr)

t

VII

Joi jedan elitni deo grada nije mogao da ostane bez vile na kojojbi se naSli slobodnozidarski simboli, a to je ulica Kneza MiloSa. Tajdeo grada i danas je rezidencijalni, i u njemu se nalazi veliki broldiplomatskih predstavni5tava, uglavnom sme5tenih u vile koje sugradili ugledni predratni Beogradani. Prelepe porodidne i poslovnezgrade su, dabome, posle,,narodne revolucije" ,,nacionalizovane" -kako .je bio zvaniian termin za drZavnu otimaiinu.

'Ib je, u prvo vreme, omoguiilo novonastaloj drZavi da u taztllnja smesti tek pridodle komunistiike moinike koji su, medutim,rrsl<oro pokazali mnogo viSe ambicija za reSavanje stambenog pr-t.rrjl na Dedinju, pa je tako taj deo grada postao najpogodniji zat l ip lomate.

Jedna od kuia koja je i danas pod za5titom drZave nalazi se ul(ncza Milo5a broj 4o. Sedamdesetih godina zo. veka je restaurirana,p.r joj je vraien prvobitni sjaj, 5to je samo pojaialo i upadljivost sim-

Simboli tn kutiNikole Nestoroviitl

( r531(t52)

bola koji se pojavljuju u arhitektonskim dekoracijama na njenoj fa-sadi. Doduie, prolaznik moie da vidi ukr5ten trougao sa Sestaronrjedino u kasnu jesen i zimu, jer ko5nje stoletnog drveta gotovo daurastaju u fasadu zdanja, i tako, u danima bujne vegetacije, kriju de-love koje smo tako dugo traZili.

To je delo poznatog arhitekte Nikole Nestoroviia, doveka iijasmo zdanja pominjali u ovoj knjizi, jer je on, odigledno, bio blizak saslobodnozidarskim redom, ali i sa stvaranjem sliinih gratlevina uBeogradu onog vremena.

Kuia je napravljena kao porodiina vila porodice Nestorovii,naravno, prema projektu samog vlasnika. Gradnja je zapoteta t9ot,ali je okontana tek r9o3. godine. Uz raskoSne plastiine dekoracije nasamoj zgradi, na vrhu teone fasade dva simbola su tu kao disketana vaZan potpis.

Nikola Nestorovit je bio jedan od najpoznatijih beogradskih arhitekata, a predavao je i na Arhitektonskom fakultetu. NJegov srnBogdan je krenuo oievim stopama, pa je sam bio i arhitekta, i profe-sor, i poznati autor mnogih beogradskih zdanja. Zanimljivo je to daje ta zgrada jedna od prvih koju je za zaStitu zvanidno predloLro Za-vod za zaititu spomenika grada Beograda prvih godina po svom os-nivanju. Kako nam je objasnila gospocla Gordana Gordii, istoriiarumetnosti i strudnjak Zavod.a, to je bio jedan od prvih objekata uBeogradu koji je graden u duhu secesije. Na njemu se izdvajala deko-rativna plastika u terakoti pored prozora, ograde od kovanoggvoZtla, a poseban ton davala je raskodna baita iza zdanja, kao i pre-lepa kuina desma koje danas vi5e nema.

Nikola Nestorovii je autor koji se na mnogo mesta ,,potpisao"na gradu svojim prefinjenim ukusom i veStinom, pa je prida o njemunepotpuna ako ne pomenemo zgrade u ulici Kralja Petra broj 4r, ho-tel ,,Bristol", iuvenu ,,Beogradsku zadrugu' koju je Nestorovii pro-jektovao zajedno sa Androm Stevanoviiem i koja, tako prelepa, kaodokona ali strpljiva dama, ieka da joj se vrati stari sjaj.

U ulici Kralja Petra 16 danas se nalazi robna kuda ,,Grateks'l kojaobazrivom oku posmatrada zainteresovanog za naSu temu teSkomoZe da promakne. Zdanje napravlieno r9o7. godine nalazilo se i u tovreme u ekskluzivnom delu Beograda, i oduvek je privlatilo paZnju.

JEDNA ZGRADA SA DVA STUBA

I

/.rltttjt tlnnainje ,,Grateksove" rcbne kute

tr54/

Gradevinu je projektovao Viktor David Azriel koji je, a to;cmakar po izgledu nlegove zgrade otigledno - bio mason. Bio je ilanloZe ,,Srbija'l a interesantno je da rnu le u istol loZi ,,brat" bio MoSaPijade. Neobiian je podatak i to da je Azriel, u stvari, bio inZenjer, ida mu je ovo jedini projekat koji je ikada napravio u Beogradu.

Strudnjaci kaZu da je ova zgrad,a sagradena po uzoru na fla-mansku secesiju, na razmedu t9. i zo. veka, i da, bezmalo, identidnezgrade postoje bai u tom, belgijskorn delu Evrope.

Prodeljem zgrade dominiraju dva simetriina ugaona pilasterakoji simbolitno podsetaju na one ko.ji se nalaze na ulazu u masonskihram, i zovu se Jakin i Boaz. Ve( smo pominjali njihor.-u vi5estrukusimboliku, ali je interesantno i to da se u njihovom vrhu nalazi trou-gao, ali i upletene alke sa gajtanima u produZetku koje simbolizujuslobodnozidarsko jedinstvo i povezanost.

Palilukka pijaca

U Beogradu postoji joS jedna lepa poroditna ku(a sa dije fasadena prolaznike gledaju simboli slobodnih zidara. To je graclevina kojase nalazi na uglu danainjih ulica Ilije Garaianina i Aberdareve, ne-posredno preko puta Pal i lu lske pi jace.

Ku(a je podignuta 1932. godine, a zabeleLeno je da je n en autorbio Branko Manojlovii. Diskretno, ispod prozora, zapaZamo sim-bole slobodnih zidara, odnosno ukriteni trougao i Sestar, koji namjasno govore o prisustvu rnasonerije u tadainjem Beogradu.

htana Milutinovita broj 86

Na fasadama beogradskih zgrada postoii nekoliko medaljona

koji posmatrada upuiuju na precizan zakljutak o tome kako ie vla-

SIMBOLI.NI MEDALIONI

Znakoti na kuiipreko puta

Palilulske pijaceZdanje u uliciIvana Milutitlovita

I

(r56)

snik imao ivrste kontakte sa slobodnim zidarstvom. Ovo ie prilika daprikaZemo neke od njih, kako bi se jo3 lednom videla veitina diskre-tnog potpisivanja predratnih masona na beogradskim gradevinama.

Medaljon na kojem atleta dfti iestar dok mu se hram pomalja im leda

U ulici Ivana Milutinoviia broi 86 nalazi se iedna od takvihzgrada. U doba kada je ona bila gratlena, ova ulica je nosila ime kne-ginje Zorke. Na bodnoj fasadi ove zgrade dominiraju tri medaljona,od kojih je centralni veoma jasno posveien slobodnom zidarstvu. Nanjemu je prikazan lik atlete koji u ruci drZi 5esta1 dok mu se iza ramena promalja obris hrama koji siluetom podseia na griki Partenon.

Gradnja ove kuie potela je jo5 r9r4. godine, da bi zbog ratnihdogadanja bila prekinuta. Zavrdena je t9r9. godine. Prvi vlasnik i ze-mljiSta i zgrade bio je Jovan K. Nikolii, tada5nji tinovnik firme,,Borna i kompani'l Tokom gradnje Nikolii je odluiio da prodakuiu, tako da je jo$ za weme zidania gradnju preuzeo novi vlasnik,koZarski trgovac Nikola iuzbaiii, koji je zdanje i zavr3io. JuzbaSi€ jeu ono vreme bio ooznati slobodni zidar.

Vasina broj 14

U Vasinoj ulici postoji zgrada sa ulazina na broievima 4 i 16, ul<ojoj su Ziveli vrlo zanimljivi stanari i, dabome, neki od njih su bili

I

(158) l r59l

Pogled na ztlafieu Vasinoj ulicr

slobodni zidari. To se vidi po jednom od medaljona koji se nalazi naglavnoj fasadi zgrade, okrenutoj ka ulici. Na njemu je prikazan at-letski mu(ki l ik sa Seslarom u ruc .

Ova zgrada je bila vlasni5tvo uglednog Beogradanina dr NikoleKrstiia i njegove supruge Milice. Prethodni vlasnik, od koga je Krstiikupio kuiu, bio je beogradski trgovac Jovan Kiki. Projektant ovogzdanja, poznati beogradski arhitekta Petar Krstit, na planu je potprsan kao asistent Univerziteta. Zdarye je napravljeno 1927. godine.

Na prvom spratu dugo je Ziveo Abduselam DZumhur, otac ve-likog novinara i publiciste Zuhe Diumhura, zabeleien kao slobodnizidar.

Sestar kao sinbol: medalon na zgtadi uVasinoj4

Sime Miloietiia broj jj

U ovoj ulici se nalazi ku6a sa istim simbolom na fasadi: snaZna,atletska muika figura sa Sestarom u ruci. MoZda je ovo trenutak dapriznamo i strah autora od neizvesnosti koju ova prida sobom nosi,

Zdarye u uliciSifie Miloievitd

(r6r)( r6o)

kao i nemoguinosti da neki od simbola budu apsolutno pravilnoutvrdeni. Prosto, teiko je kazati kako ovaj simbol nema veze sa slo-bodnim zidarstvom.

i

Pre Drugog svetskog rata jedna od vaZnih finansijskih asocija-cija u Beogradu bio je Fond zanatskog doma. Thda masonerija nijebila toliko velika tajna. Naprotiv, mnogi medu beogradskim dobro-stoietim liudima borili su se za mesto u ovom redu. Tako je i uokviru Fonda zanatskog doma bilo masona koji su poku5avali daime slobodnog zidarstva, shodno njihovim ambicijama, podignu najoS viSi nivo...

Pored zgrade u Nu5iievoj broj 8, ovaj fond je napravio i zgraduRadio Beograda koja je prvobitno bila namenjena Skolovanju za-natske omladine, a nosila je ime Zanatski dom. Medutim, vre-menom je promenila namenu. Prilikom osvetivanja zgrade dana-Snjeg Radija Stampana je publikacija ,,Spomenica prilikom osveienjaZanatskog doma septembra 1933" sa tekstom povelje koja je stavljenau temelj Zanatskog doma, zr. juna r932. godine:

,,U ime Oca i Sina i Svetoga Duha Amin. Za vlade Nliegovog Ve-lidanswa Kralja Jugoslavije Aleksandra i praunuka VoZda Karadordai Sina Kralja Petra Oslobodioca, Fond zanatskog doma za zanatlijegrada Beograda uz pripomoi zanatlijskih ustanova: Zanatske ko-more, Zanatskog penzionog fonda, beogradskog zanatlijskog esnafa,kao i plemenitih zaveStanja velikih dobrotvora, prilozima dobro-tvora, utemeljata i pomaZuiih dlanova postavlja kamen temellacdana dvadeset prvog meseca juna godine hiljadu devet stotina tride-set druge po rotlenju Hristovu.

Na ovom istom mestu 22. juna 1914- godine bio je osveien ka-men temeljac i otpoteto zidanje Zanatskog doma, ali usled svetskograta i okupacije zidanje je prekinuto i stari temelji iskopani.

Ovoj novoj povelji prilaie se i povelja koja je bila uzidana u ka-men 1914. 8odine."

U Spomenici se dalje navodi kako su povelju potpisali: izaslanikNj.w kralja pukornik F. J.M. Leko, patrijarh Varnava, zastupnik

ZANATSKI DOM I NIEGOV FOND

Akt muikarca sa neizostawtim iestarom u ruci

(r62) (r6i)

predsednika vlade g. dr Kramer, predsednik Narodne skup5tinedr Kosta Kumanudi, potpredsednik Senata ]. Altiparmarkovii, mr-nistar prosvete dr Kojii, ministar trgovine i industrije dr Albert Kra-mer, ministar gradevina dr Stjepan Srkulj, predsednik Fonda zanat-skog doma Mihailo Stojadinovii, predsednik Zanatskog penzionogfonda Kosta Atimovii, predsednik beogradskog esnafa Jovan Hrani-savljevii, dlanovi uprave fonda doma Dragoljub K. Miloievii, AntonSuster, sekretar Komore R. Dostanii, komesar ministra trgovine iindustrije u Zanatskoj banci dr B. Ma5ii, projektant Bogdan Nesto-rovii, preduzimadi Savdii i Slavkovii, sveitenik K. Milutinovii i dla-novi novosagradenog odbora Mihailo Stojadinovii, Milan Stoiano-vii, Kosta Aiimovii, Jakov Simjanovic. Iovan Hranisavljevii, Stoja-din Andelkovii, JosifHranZan i Zoran Vasiljevii.

Po navedenim imenima vidi se da ie elita ondaSnie drZaveudestvovala u polaganju kamena temeljca ovog zdanja koje na sebiipak nosi odredena masonska obeleZja.

I I

Zbog vaZnih masonskih skulptura koje se na njo.j nalaze, zgraduRadio Beograda pomenuiemo ponovo, ali znakovi koji ukazuju namasonsko opredeljenje dlanova ovog Fonda vidljivi su i danas uNu5iievoj ulici.

Slobodnozidarski znakot i na terasi Fonilo zanatskog iloma

Na terasama, iije su ograde od kovanog gvoZda, nalaze se stilizovana slova koja predstavljaju skraienicu ,,FZD", ispisanu iirilicom.Ali, kako? Svako slovo simboliiki predstavlja neku od masonskihskra(enica ili simbola. U medaljonima na fasadi stoje ukr5teni trou-gao i Sestar, Sto.samo dodatno nagla$ava jasno opredeljenje autoraprema masonerr.Jr.

Prema knjizi Eurdice Sikimii ,,Fasadna skulptura u Beogradu',zdanje u Nu5iievoj broj 8 podignuto je 1926. ili 1927. godine. Njimesu nekada dominirala joS dva lika - muSkarac sa detetom i mu5karacsa sekirom. Durdica Sikimii beleZi kako je fasada uradena u veStai-kom kamenu, ali i to da ie autor nepoznat.

III

Jedna priia o ovom zdanju znaiajna je i zbog toga Sto ilustrujesudbinu mnogih beogradskih gratlevina, ukljudujuii i one, slobodnozidarske, koje su tema ove knjige.

Neposredno po okonianju Drugog svetskog rata i nekoliko go-dina posle toga, u zgradi u NuSiievoj broj 8 bio je ,,narodni sud'lmesto gde su se sudije novoformiranog politidkog sistema obradu-Danainji izgled zdatja u Nuiitet oj 8

(r6+) (165)

Crailevina i ilanas odile masonskim sinbolima

navale sa onima koji takvom poretku nisu bili skloni ili su proveli ratkao ,,sluge okupatora', kako su ih u to vreme okarakterisali.

Iza jedne zavese koja je bila na prozoru u zgradr preko puta, naprvom spratu ulaza broj 7, mnogi su dolazili da poslednji put videsvoje najmilije koje je milicijska ,,marica", kako su i tada zvali ka-mion koji je prevozio uhapSenike, dovodila na suclenje. To je, ne-retko, bilo i poslednje pojavljivanje optuZenih pred svetlom dana.

Kako se i danas seia Rajko Zedevii, koji je kao maliSan proveoratne i poratne godine u tom stanu, kod njegove majke su dolazili

mnogi unesreieni ljudi koji su molili vlasnicu stana ,,sa pogledomna pakao" da moZda poslednji put vide svoie roditelje, bratu ilirodake, makar nakratko, dok prelaze nekoliko koraka izmetlu ,,ma-rice" i ulaza u susednu zgradu. Razumevajuti njihovu neYolju, Zenaim je to dopu5tala , ali, zarad sigurnosti, to su radili tek provirujuiiiza navutene zavese.

Sudbina ovog ioveka bila je odretlena upravo ratnim dogada-jima koji su prethodili godinama koje tako jasno pamti. Njegovi ro-ditelji su uspeli, kao Srbi izbeglice iz Hrvatske, da predu Drinu i po-begnu. Posle golgote koju su preiiveli, saiekala ih je druga, pa su za-jedno sa malim Rajkorn zavriili u Banjiikom logoru. Tada je bilodozvoljeno Beogradanima da posete logor i od zatodenika uzmumaliSane na odgajanje. Rajko Zeievii se samo seia lika svoje majkekako moli Zenu koja je prolazila logorom da ga uzme, i tako ga

spase. Njegovoj usvojiteljki tada nije bilo nimalo lako da na staranjeuzme dedaka obolelog od difterije. Ipak, odluiila se na taj korakkako bi spasila dete.

Rajko Zedevii je izgubio roditelje u logoru na Banjici, ali mu je

u setanju ostao prozor i zavesa iza koje su neki drugi liudi otajniikigledali prema ulazu u susednu zgradu. Pamti Rajko i prve posle-ratne prvomajske parade koje su se odigravale na Terazijama. Trr-bine su bile postavljene izmeclu danadnjih hotela ,,Moskva" i ,,Bal-kan'l a NuSiieva ulica je izlazila na Terazije, i nije bila, kao danas,iorsokak. U vreme parade Rajko nije smeo da ulazi u tu sobu, u stva-ri, niko nije smeo osim dva doveka koia su brinula o obezbedenju.

Ovo, naravno, nije prida o slobodnim zidarima. A.li jeste prida ogratlevinama starog jezgra Beograda, o jednoj od zgrada koja nosrsimbole ovog reda, a koja je posle tog strainog rata promenila na-menu. To je potrajalo i podetkon-r pedesetih godina. Bezmalo ni-jedna zgrada u ovom gradu nlje zadriala namenu zbog koje je sa-gratlena. Tolike bure i udari, prevrati i ubistva, smene vladara donosile su i ljudskim gratlevinama neliudske boje i stravidna seiania'

Ni5ta u Beogradu nije trajno, sve je promenljivo, pogotovo ljudi.A gradevinu iine ljudi. Oni je stvaraju, spoznaju, menjaju, i, na kraju- ubijaju. Nije to nemogu6e. Gradevine imaju duiu. Bez nje bi bilesamo hrpa sklepanog kamenja.

( t66) l t67)

STUBOVI IAKOG SVETLA

Dve masonske skulpture posebno krase centar Beograda. Veiprema tradici.ji ko.ju smo pominjali, ove umetnidke figure privladepaZnju samo upuienih. Laicima su potpuno neprepoznatljive. Ovoje prita o jednoj skulpturi koja se nalazi iznad ulaza u zgradu RadroBeograda i o delu koje krasi jednu od zgrada u Knez Mihailovo.yulici. Obe su nastale u periodu izmedu dva svetska rata, u doba kojesmo pominjali kao vreme kada je masonerija u Beogradu doZivlja-vala ekspanziju.

Simbolika tog meduratnog perioda podrazumevala je snaZne,skladlre figure. Masonska arhitektura i vajarska re5enja sledila suobrasce vrhunske grdke antiike kulture - helenizma. SnaZne, atletske figure na naiim fasadama, posebne su i neobiine interpreta-cije te ideje.

Prva skulptura, ona iznad ulaza u zgradu Radio Beograda,predstavlja majstora i kalfu (uienika) ispred kojih stoji nakovanj.PaZljivi posmatrai ie na centralom delu nakovnja odmah uotiti 3e-star, tipidan masonski simbol, koji dominira medu ostalim rekvizttirl.a, i zaro zaLlzima centralno mesto. U pozadini se vidi totak, sim-bol savrienstva.

Ova zgrada je sagradena r933. godine, kao zdanje ondaSnjeg Za-natskog fonda. Projektant je bio Bogdan Nestorovii, a prvobitno suna njenoj fasadi reljefno prikazani ukrSteni uglomer i Sestar koji jekasnije skinut. Ostao je ovaj spomenik, koji odigledno nije privlatropaZnju u vreme Drugog svetskog rata, i to ga je, pretpostavljamo, ispasilo do danainjih dana. Nestorovi( se pojavljuje kao autor joi ne-kih znaiajnih masonskih zdanja u Beogradu tog vremena, pa nijeteiko zakljuiiti kako je on bio ,,dovek od poverenja" metlu ,,braiom"koja su htela da sazidaju objekte na kojima bi se veito potpisali umaniru slobodnos zidarstva.Saiutaxa masonska skulptwa na zgradi Radio Beogtuda

( r68) ( r6s)

Zaurt" a"lrullrl"g Radio Beograda prvobitno je bilo napravljenokao Zanatski dom. U njemu je ova izl;zetno finansijski jaka pred-ratna organizacija imala sobe u kojima su udenici spavali, dok je velika i danas veoma lepa sala sluZila kao balska dvoiana, gde su bile

re, kako bi je ,,razodenuli" masonskih znakova, ali tada, oiigledno,nikome nije pala u oii bista iznad samog ulaza u zdanie. Tako je ovaskulptura opstala do danas.

Drugi, bezmalo isti spomenik nalazi se na zgradi u Knez Mihailovoj ulici broj 42, na zdanju u kome se nekada r.ralazila Prva hr-vatska Stedionica. I na ovoj skulpturi prikazani su snaZni autorita-

spada u red zdanja koja nose osobine takozvane eklektidke secesije.Direktor Prve hrvatske itedionice pre Drugog svetskog rata

bio je Branko Pliverii, mason blizak nelegitimnoj loZi ,,Libertas" zakoga je karakteristidno da se tokom Drugog svetskog rata veoma

odrZavane svedanosti ibalovi, o slavama poje-dinainih esnafa. Jednovreme tu je bio i bioskop.Dugo je na fasadi pred-ratnog Zanatskog domastajao natpis ,,Kino".

Koliko je to bilamoena, a istovremeno ivaZna masonska institu,cija, govore i simboli nazgradi koja je pripadalaovom fondu, a nalazi se idanas u Nu5iievoj ulicibroj 8. To zdanje bilo jeod izuzetne vay'nosti zaonda5nji Zanatski fondkoji je okupljao velikibroj predratnih zanatlija.

Podseiamo na to daje tokom Drugog svet-skog rata hajka na maso-ne u Beogradu bila izu-zetno oStra i da je bila or-ganizovana Antimason-ska izloZba, pod patro-natom nacista. Oni subili Zestoko suprotstavlje-ni ne samo slobodnim zi-darima, vei i svakome koim je bio blizak. Sa zgra-de Radio Beograda ski-nuli su uglomere i Sesta-Muikaraq iekit, mali:a i potkorica: sye je tu Zgratla Prue hrvatske itedionice Lt Knez Mihaiovoj ulici

1170 ) (rtr)

pribliZio ustaitvu. Uostalom,,,Libertas"ie na _neki natin, pre Drugog svetskograla, bio prava kolevka ustaskog po-kreta. Pliveritu je bilo sudeno u Zagrebu,1942. i 1948. godine. zajedno sa,.kr i2a-rima" ozlogla5enog ustaskog ubice LjubeMiloia.

Na spomeniku postavljenom na zgradi Radio Beograda deiakjevei stasao u momka na kojeg majstor odigledno u odredenim prili-kama moZe da se osloni. Zato ie dekii vei u kalfinim, odnosno u ru-kama pomoinika, a ne u tukama majstora. To predstavlja status koiigovori da je uienik vei podeo simboliiki da ovladava odretlenimznanjima, dok je na skulpturi u Knez Mihailovoj dekii jod u sigur-nim, majstorskim rukama.

MoZda je joi jedna neobidnost vredna pom€na, a gotovo da nijeskrenula paZnju prolaznika Knez Mihailovom ulicom. Iznad samogtlaza r zgradu nekadainje Prve hrvatske Stedionice nalazi se me-daljon sa dva neobidna lika. To su prikazi dvoje mali5ana, dedaka idevojiice, sa izrazito alavolskim prerogativima. Tako ih oboje krasevraZije, izvitoperene u5i, kao i minijaturni rogovi na glavi.

Upuieni kaZu da su to moZda simboli satira, koje smo Po-minjali u vezi sa Roslinskom kapelom, a uzeti su iz prethriSianskogdoba dije su simbole slobodni zidari takode usvajali.

Peiat loie ,,Libertai'

Satiri koji gledaju na prolaznike sa protelja Hrvdtske lte.lionice

(rz:)

Boginje ispod oka svevideteg iznad ulaza u Brankotiietu kutu, u Buleuaru JNA

EUDNo Z(DDANJE DAMJANA BRANKOVICA

1

Neobidno bi bilo da zdanje, koje je kao svoju porodidnu kucupodigao Damjan Brankovii, ne nosi obeleZja masoneriie, buduii dajoj je vlasnik pripadao svim srcem. Tako, kuia na samom podetkuBulevara Jugoslovenske narodne armije, sa brojem z, tek nekolikodesetina metara iznad Slavije, obiluje simbolima slobodnih zidara.Vei u dobro poznatom maniru, na zgradi je sve oiigledno, ali samoza one koji to ,,znaju da vide'l A vlasnik kuie je, tokom svog veka,prema hronidarima i iitoridarima, zaista video svaSta. . .

Damjan Brankovit je joi poietkom zo. veka bio istaknuti dlanmasonskog reda i jedan od osnivada ietnidkog pokreta. To je bilovreme kada je osnivan ovaj gerilski pokret na jugu Srbije kako bi sesuprotstavio Bugarima. Uz Damjana Brankovita tu su bili i istaknutimasoni Miloi Godevac, Vasa U. Jovanovii i Jovan Aleksii.

Do r933. godine Brankovii je bio veliki besednik Velike loZe ,,Ju-goslavija" i sa tog mesta se povukao ne napuitaju(i slobodne zidare.Slovio je za veoma snalaZljivog doveka. Izgled svoje kuie, odnosnonjene fasade, u potpunosti je podredio slobodnozidarskom pripad-ni5trrr, a samu gradevinu je, u duhu akademizma, projektovao po-znati arhitekta DragiSa Bra5ovan. Odmah iznad ulaznih vrata nalazise upetatljiv medaljon iznad kojeg dominira piramida sa ,,okom sve-videiiml iije je znaienje dominantno kod masona. Sundevi zracrobasjavaju siluete dve Zene, od kojih je jednoj na ramenu sova, sim-bol stalne budnosti, a drugoj ogledalo u ruci, koje predstavlja intro-spekciju, samospoznaju. To su dve gracije, Lepota i Mudrost, AtinaPalada i Afrodita.

Na zgradi se nalazi jod mnogo medaljona i minijaturnih figura.Metlu autorima koji su do sada tumaiili simbole na toj fasadi, po-stoje oni po iijim tumadenjima se medaljoni i figure odnose na raz-litite vidove umetnosti, ali nema onih koji bi se simboliiki odnosili

(tts)

g

lr74)

Likovi maliiana na fasadi kute Datryana Brankotica

na masoneriju, odnosno na uieniike stadiiume u duhovnom stasa-vanju slobodnih zidara. Prema mi5ljenju nekih od slobodnih zidar a,te figure bi mogle da predstavliaju duhovni napredak, individuacijukoja je, po pravilu, sastavni deo masonskog stasavanja i mukotrpnognapredovanja.

Tako, fasadom Brankoviieve zgrade dominiraju figure mali5anakoji deluju zdepasto, odnosno snaZno, ali joi nisu sigurni u svojeznanje. Zalo su iesto prikazani u raskoraku, ili sa blago raiirenimnogama, Sto dokazuje njihovu nestabilnost, odnosno iinjenicu daim je znanje jod skromno da bi moglo da im ulije dovoljno samo-

pouzdania. Bitna karakteristika detinjih likova jeste to da iesto imajupognut pogled, dakle, da se ne razmeiu skromnim znanjima, vei dasu podloZni autoritetu majstora koii ih vodi ka duhovnoj spoznaji

Naravno, kao i na svim masonskim zgradama u Beogradu, i nakuii Damjana Brankovi(a dominiraju upleteni Sestar i trougao, kaokruna pripadnosti slobodnozidarskom redu.

II

Biografija Damjana Brankovita bila bi vredna zasebne knjige.Danas mogu da postoie oni koji se slaZu sa njegovim delanjem ili r.re,ali rnalo je onih koji ie poverovati da je toliko stvari mogao da uradiu samo jednom iivotu. Brankovii, vispren poslovan tovek, jo5 prePrvog svetskog rata bio je zastupnik za Kraljevinu Srbiju svemoinenen.radke korporacije ,,Krup'l Potom, beleZe razliiiti hroniiari, bio jeveoma visoko kotiran u masonskom svetu, ali i u svetu politike, bu-

I

(176) (ttt)

Znanenje slobodnih zitiara na ieonom delu zgrade Damjana Btankovita

du(i da je bio prvi koji je PaSitu r9ott. godine nagovestio okupacijuBosne i Hercegovine od strane Austrougarske monarhije. Prisustvovao je mnogim razgovorima sa kraliem Aleksandrom Karadorcle-viien.r, gde je bio neka vrsta,,kurira'l prenosioca poruka izmetlupredratnih slobodnih zidara i samog monarha.

Uloga Damjana Brankoviia bila je neprevazidena tokom nekoliko decenija, odnosno celokupne prve polovine zo. veka, sve dor956. godine kada se upokojio u dubokoj starosti, ali spomenutemosarno neke od njegovih akt ivnost i . . .

I I I

Jedan od izvora biografije Damjana Brankoviia jesu policijskearhive od 1945. do r957. godine koje se bave posleratnim delovanjemslobodnih zidara. Izvod,e iz arhiva prikupio .1e i objavio Zoran Petrov, u kojima islednici opisuju Brankoviia kao ,,Velikog majstoraMasonske loZe'l

,,Igrao je rani.je i polititku ulogu, kao pristalica Radikalnestranke i poverljiva liinost Nikole Paiiia. Bio je ieiie u tajnim misljama u inostransh.u po PaSidevom nalogu."

U izjavama koje je Brankovi6 dao policiji, izdvaja se ona o tomekako je posle pogibije kralja Aleksandra Kemal Ataturk poslao izjavusauie5ea u kojoi kaZe kako je izgubio brata, a prema Brankovitevrmredima, Aleksar.rdar je bio ilan loZe Grand Orijent u Parizu. To je bioi general Saraj, komandant Solunskog fronta. ,,Uopite'l beleZi islednik citirajuai reai Damjana Brankoviia, ,,veiina Sefova drZava sumasoni."

Neuputen u stvarno stanje stvari, islednik se iSiudava i nekimBrankovi6evim konstatacijama, pa kaZe: ,,Po Brankoviiu, i Trumanje mason."

Brankoviieva veStina i snalaZljivost potvrdene su u nekoliko kri-tiinih trenutaka srpske istorije zo.veka. Iz policijske arhive izdvajamopodatak o tome da je on imao po-sebno vaZne informacije uodi anek-sije Bosne i Hercegovine r9o8. godine. Brankovic je tada rekao kako ,,ieto politidko-istorijska stvar. O tomese ni5ta nije znalo kod nas. DirektorSevernonematkog Lojda, velikog bro-darskog druitva u Bremenu, fon Piliskoji je bio moj lidni prijatelj, dolazioje iz Beda gde je saznao da ie naPreobraZenje, rodendan Franca Jo-sipa, bi t iproglaSena aneksi ia Bosne i

Hercegovine. To mi je saopitio kad je dolazio u Beograd. I zamohome je da to saopitim na5oj vladi."

U ostalim delovima izveitaja navode se Brankoviteve reti kakose ,,nerado me5a u politidke stvari", pa je zato ugovorio sastanak svognemadkog prijatelja i Nikole Pa5iia. Na sastanku je PaSii ubedivaoFon Pilisa da se ,,tako neito ne otekuje".

Brankovii dalje govori: ,,Direktoru je bilo neugodno jer je r zana5u loZu doneo tu izvornu vest. Metlutim, aneksija je bila izvr5ena.Kada je posle toga dolazio direktor fon Pilis u Beograd, posetio je

Ame r iikt predsed ntk Trum anu masonskoj odori

(rz8) \ t79)

Pa5iia, a on mu se izvinjavao i zahvalio se na tadnom saopitenju itom prilikom direktor fon Pilis je primetio suze u odima g. Paiiia."

Kako je jo5 bilo zapisano u policijskim arhivama, Brankovii jetada zald,'utio kako je ,,to bio dokaz koliko su bili dogadajima iz-nenatleni i slabo o njima obaveiteni'1

,,Na5a slobodnozidarska loZa koja je do tog doba radila pod za-Stitom velike ugarske loZe istupila je iz nje u znak protesta za nasilnoizvedenu aneksiju'l dalje je govorio Brankovii. ,,Brat Svetomir Niko-lajevii odrZao je u Berlinu javno predavanje (masonima) da ovaj iinne moie ostati bez istoriiskih posledica."

IV

Iza kulisa bitnih istorijskih dogaclaja, u koje je na neverovatannadin uvek imao uvid, Damjan Brankovit je zabeleLio fo$ neke do-gaclaje o kojima nije mnogo pisano u savremenoj istoriji. Tako jesluZbeniku Udbe o ultimatumu 1914. godine ispriiao joi neke intere-santne teze, odnosno najave koje su stigle do njega.

,,Meni je u poverenju saop5teno u Berlinu da je ultimatum Srbi-ji spremljen u Potsdamu i da je rat protiv Srbije odluden u Ko-nopiitu, izmetlu Vilhelma i Franca Ferdinanda u januaru mesecu1914. godine, nekoliko meseci pre atentata. Ovu vest saop5tio mi jekao zastupniku Krupove fabrike, njen direktor dr Milon. On mi je

izmetlu ostalog rekao da je Nematka dala Austriji slobodne ruke uakciji protiv Srbije, da izabere i uzrok i vreme kad ie je napasti. Jasam to saopstio i na5oj slobodnozidarskoj loZi i Vladi (Pa5iiu). Dej-stvo loie svojim putem podelo je da rat osujeti. Francuska loZaGrand Orijent pokazala je Ziv interes i njenim posredstvom u veeinrpariskih listova, u raznim pitanjima, drZalo se simpatidno premana5oj zemlji, nagovestavajuii time Zivi interes za naSu zemlju. Isto jeto bilo i u londonskim listovima. Tadainja vlada, zauzeta je bila ne-prekidno partijskom borbom, odstranila je svaki interes od doga-<laja spoljne politike, tako je uila u izbornu agitacr|u za novi parla-ment, do iega nije ni do5lo objavom ultimatuma."

Damjan Brankovii uodi Prvog svetskog rata niie prestajao daradi. Imao je izuzetno vaZnu ulogu u sprovoclenju mobilizacije i prr-prema za rzt, za iiji poietakje on prvi saznao.

Informacije o svim tim dogatlaiima dobila je Udba posle Dru-gog svetskog rata od samog Damjana Brankoviia. Posetivali su ga unjegovom domu, preko ubadenih ljudi koji su mu dolazili u posetu upratnji njegovih proverenih prijatelja. Tako je osamdesetiestogodiSniiBrankovii opisao joi neke svoje aktivnosti uoii PrYog svetskog rata.

Pred sam podetak vojevanja, r9r4. godine, uspeo je da podmitiaustrougarske tinovnike u Zemunu kako bi u Beograd bile pre-badene nove ieleznidke ma5ine. One su tada bile veoma vaLne zaVojsku Kraljevine Srbije. Bez njih bi se teiko izvr5ila mobilizacija,objainjavao je Brankovii. Tako najverovatnije ne bi ni dodlo do bitkena Kolubari. Zato je on aktivirao sve svoje veze i dopremio maSine uBeograd.

|oS jedan njegov spektakularan uspeh desio se neposredno preDrugog balkanskog rata, kada je uspeo da dopremi dve hiljade konjaiz Rusije. U to doba Srbija je bila relativno spremna za rat, buduii daje imala dovoljno topova, ali nije imala ni pribliZno dovoljno koniakoji bi ih r.ukli. Tada je opet Brankovit stupio na scenu, sa svojrm

Deiaiki dani Aleksaxtlra Karadordeviia

(r8o) (r8r)

vei legendarnim vezama i kontaktima, pa je za samo sedam dana us-peo iz Rusije da dopremi silnu konjicu. Bugari su se kasnije posebnoialili na pokretnost srpske artiljerije.

U odnosu na te velike poteze ,,iz senke", koje bi u normalnimokolnostima morala da uradi cela jedna solidna obaveitajna sluZba,neka od Brankoviievih dela koja )e zabeleLlla Udba deluju gotovobeznaiajno. Tako je u policijskoj arhivi bilo zabeleZeno njegovo ,,ak-tiviranje veza" u Nemaikoj tokom Carinskog rata sa Austrougar-skom 1905. godine. Tada je BrankoviCa angaZovao Nikola Padii, a onje omoguiio izvoz srpskog mesa u Nemaiku, razbijajuii carinskubarijeru.

U doprinos predratnoj /ugoslaviji Brankovieu se upisuje i to Sto jeuspeo da izdejswuje zajam od Francuske. Navodno je ceo posao ura-dio potpuno sam, itobez posrednika. Cakse odrekao i delakojije tre-balo da mu pripadnekao proviztja za uspe3no posredni5tvo u poslu.

VI

U vreme progla5enja diktature kralja Aleksandra t929. godine,slobodni zidari su traZili prijem kod monarha, na koji se ovaj oda-zvao i uprilidio sastanak. Sa kraljem su razgovarali predstar.nici Ve-like loZe ,,Jugoslavija'l a Brankovii je ceo tok razgovora zabeleLio.Kako citira Ivan Muiit u knjizi ,,Masonstvo u Hrvata", u Brankoviie-vim bele5kama je pisalo:

,,Kralj je razgovarao sa nama kao sa braiom.On zna da smo mi protiv bilo kakve diktature, komunistiike ili

bilo iije druge, pa i ove njegove. A1i drugog izbora nije imao ako jeieleo da saiuva celinu drZave. Dodao je da mu je dobro poznato dasmo mi za celinu drZavnu. Govorio je nervozno, ali jasno ili 'am-putacija Hrvatske ili diktatura. On lidno je jedno vreme bio za am-putaciju. Ali su mu predodili posledice, tako da je on promeniomi5ljenje. Evo za5to - amputacija bi donela olak5anje Srbiji i srpskimzemljama u sada5njoj Kraljevini, koja bi se smanjila ali bi zato bilafvrSia, jedinstvenija i kompaktnija. Ali, samo privremeno. Hrvati biodmah pali u ruke Italiji (ili pod italijanski protektorat ili u zajednicu sa Matlarskom, Sto je svejedno), pa bi ih opet jednoga danaimali protiv sebe u rovovima .jedni prema drugima. Dobro je po-znato da su hrvatske regimente bile srpski najteZi protivnik u ratovima. Hrvati su u svojoj istoriji dugo bili 'topovsko meso' tudinu."

Prema Brankoviievim bele5kama, kralj nije bio za amputaciju rzato Sto bi od takve Hrvatske Musolini odmah mogao da uzme, i tosve uz pomoC Francuske i Engleske, sve ono Sto su u Dalmaciji Lon-donskim ugovorom saveznici dali Italiji r9r5. godine.

,,fedino smo mi, Srbi'l beleZio ie Brankovii kralieve redi, ,,tomogli, iza5avSi oventani oreolom slave, preoteti od Italijana r9r8.godine."

Monarh je, prema tom zapisu, zavrdio zakljudkom da on, eto,tuva i brani Hrvatsku time 5to je nije amputirao i pustio da izade izokvira drZavnog jedinstva i bude samostalna.

Brankovii je zabeleiio i pitanje jednog od ,,braCe": da li bi fede-racija mogla da bude izlaz u takvoj situaciji, na 5ta je monarh odgo-vorio ,,moZda'l U drugom istorijskom sticaju prilika, ali ne kadazver kakva je Musolini sa Sest-sedam miliona bajoneta deka da je5iepa. ,,Federacija u sadadnjim metlunarodnim prilikama znadi smrtHrvatske, a ne Srbije"... ,,|a znam da u Hrvatskoj ima politiiara kojiho6e da dodu na vlast po bilo koju cenu. Po cenu cepanja drLave,pocenu da budu tutlinska kolonija' po cenu da udu u savez sa nekomdrugom drZavom, dak bilo kako i bilo kojom. Ali to su zaslepljeniljudi, isti oni koji tvrde da su bolje Ziveli pod carom Franjom negosada. I mi, Srbi, bolje smo iiveli bez Hrvatske, pa Sta? To ie proti,svetska kriza joS trese svel. Bice bolje i nama injima..."

VII

Brankovii nije bio samo hroniiar. Naprotiv. Specififan u svojimstavovima, ali i vrlo odreden, neposredno posle ovog razgovora sakraljem, vei r93o. godine u Sara.jevu, predloZio je da se jugoslovenskikatolici otcepe od Svete stolice. Tada je, kako beleZi Muiii, izrekao rove redi:

,,Nije joi dockan, da kv nade kvi, kost na5e kosti, dovek odnauke i srca, pred jesen svog inaie plodnog Zivota i rada, potle sto-pama slavnog mu prethodnika Vrhovca i pokaie celom svetu da ka-tolitka religija nije religija Rima, no religija naie nacije, da istinskaslulba svome rodu stoji iznad stranih autoriteta i oktroisanih pra-vila, te da se na izvoru, gde se sa mnogo uzvi$enije taike glediStaposmatra i kultivi3e strahopo5tovanje prema tvorcu vasione, na-dahne veinim istinama i nepodeljenom ljubavlju prema svirn lju-dima. Tako se stide oreol dovekoljupca i pravog Hristovog sledbe-

(r8z) (r83)

nika, a ne podizanjem verskih ustanova, u kojima se bezazlena mIa-deL napaja srednjevekovnim duhom i stvaraju fanatici, koji iivotposmatraju kroz mutnu i usku prizmu religije, nemajuii pravog ra-atrnevanja za ltda gledi3ta i ispovesti. fa mu od srca Zelim da utinrtaj korak, koji od umi5ljene slave vodi ka pravom boZanstvu."

Danas je teiko tumaditi te redi, buduii da Zivimo decenijamaposle Brankoviia. ,,Tumaienje" iesto biva u klopci okolnosti u ko-jima tumai stasava i gradi svoje stavove. U okolnostima u kojima jeBrankovit Ziveo, postojao i ,,gradio" svoj put ka velikom arhitekti toje bilo, u najmanju ruku, interesantno i autentitno gledanje na stvar.

Brankovid nastavlja i dalje. RazmahnuvSi se, on predlaZe da se u,,cilju socijalne pravde crkvena imanja stave pod udar agrarne re-forme, jer u Slavoniji treCinu oranica poseduje katoliika crkva... a umoralnom je interesu da se za katolidko svebtenstvo propiSe obave-zan brak, i da se ono navede na legalan i normalan seksualni Zivot..."

To je bilo previ5e za onda5nje poimanje politike i Zivota, makarbilo izredeno iz usta takvog slobodnozidarskog autoriteta kakav iebio Damjan Brankovti. Zato jery3p. godine bio primoran da napustipoloZaj velikog besednika Velike loZe. Bez obzira na sve, to ga je po-najmanje udaljilo od masonerije iiji je zakleti tlan ostao do smrti.

I posle Drugog svetskog rata, i samouspavljivanja Velike Loie

"Iugoslaviia", Brankovii je, bez obzira na godine nastavio da radi naobnovi slobodnozidarske aktivnosti u novonastalim okolnostima.Medu hronitarima, u stvari, samo Brankovid ostaje zabeleien kaodovek koji je u tom periodu okupio masone, i to poietkom pedese-tih godina. Tada se oko njega okupljaju stariji slobodni zidari, advo-kati Ljubi5a TiifunoviC, Vasilije Jovanovii, sudija Dobrivoje Branko-vii, a ta loZa od 1953. godine uspostavlja veze i sa masonerijom izvankrugova nove Jugoslavije. Ipak, sa BrankoviCevom smrtu, 1956. go-dine, videlo se da se ta grupa ugasila, a da je on bio vezivno tkivo bezkojeg se nije moglo.

Prida o ovom doveku ne moZe biti jasno okoniana nekim kon-kretnim sudom, a segmenti koje smo pomenuli samo su uvod u pn-tu o njegovom nesvakidainjem Zivotu.

Prisustvo Rusa u Beogradu izmedu dva svetska rata bilo je iupedatljivo i moino. Ruski arhitekti su umnogome uticali na dana-Snji izgled ovog grada.

Meclu znadajnim graditeljima za nadu pridu je moZda najintere-santniji Nikola Krasnov, po iijem projektu ie izgtadena zgradaVlade Srbije.

Red je, u izvornom nazivu, o palatama Ministarstva finansija iMinistarstva Suma i ruda, poljoprivrede i voda. Zdanja se nalaze nauglu ulica Kneza MiloSa i Nemanjine, a danas je u jednoj sme5tenaMada Srbije, dok se u drugoj nalazi Ministarstvo inostranih poslova'Na ovim zdanjima se i danas vidi simbol - dekii uvezan u lentu, Stoipak ne moie biti pouzdan dokaz da je graditelj imao veze sa slobod-nim zidarima, bududi da je ceo kompleks krcat razliditim simbo-lima, tako uobidajenim za predratni Beograd. Tako su mnoge od fi-gura na fasadama napravljene da bi prikazale znakove Zeljenog pro-speriteta zajednidke drZave (fugoslavije), pa se tu nalaze simboli ve-zani za industr i ju, pol jopr ivredu.. .

Osim toga, Krasnov je zas\tLan i za izgradnju zdanja danainiegsediSta Skup$tine SCG, a njegovo je i arhitektonsko reienje enterijerazgrade, a1i i neposredno parterno ureclenje oko palate.

Ipak, postojali su razlozi zbog kojih smo povezali Krasnova saslobodnim zidarima, a najjaii dokaz njegove bliskosti sa masonimabio je iin poverenja koje je ovaj zasluZio prilikom planiranja da uBeogradu osvane ,,Kuia slobodnih zidara'l koju je projektovao badovaj autor. Ondainji meduratni masoni svakako ovaj posao ne bi dalinekome u koga nemaju poverenja, a u Krasnova su, odigledno, imali.

,,sudaraiuti se" sa novijom istorijom, opet dolazimo do mestagde je teSko ili nemoguie dokazati kako su neki beogradski dogadajivei posle nekoliko decenija postali nedokudivi, bez obzira na Leli'tistraiivada.

SIMBOLI RUSKIH GRADITELJA

(184) (r85)

I I

Irriia o Nikoli Krasnovu niie sluiajno ovde, jet nroida moZc daprcdstavi jasan uvod u uticaj ruske tnasonerijc na danainji izgledBeograda.

Cckit sa lenton nn zgradi Millisfnrstn mostranilt poslotn

( rn6)

ldntt od Krast'rwlicvih zgrada

( r 87)

Kada je doilo do straSnog egzila Rusa, za vreme Oktobarske re-voluci.je i posle nje, prestoni grad Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenacapostao je i ruska ,,bela prestonica" i takav status ga je pratio decenrjama posle r9r7. godine. Kako se istide u Zborniku radova Filolo5kogfakulteta u Beogradu, ,,Ruska emigracija u srpskoj kulturi zo. veka'l,,prema ne sasvim pouzdanim podacima, preko naie zemlje je pro5loizmedu pedeset i sedamdeset, a zadrLalo se i u njoj Zivelo ne5to viSeod detrdeset hiljada biviih podanika Ruske carevine".

Buduii da su Rusi koji su pobegli u Beograd bili u velikombroju Skolovani ljudi, i u velikoj meri ba5 onaj sloj koji je dinio ta-dainju rusku aristokatiju, neminovno je nosio i odreclen brojmasona koji su i u najvetoj zemlji sveta, prirodno, bili regrutovani iznajvi5eg dru5tvenog sloja.

U knjizi ,,Ljudi i loZe", Ruskinja Nina Berberova koja se pasioni-rano bavila istorijom ruskih slobodnih zidara u zo. veku navodikako je posle Oktobarske revolucije u Beogradu radila jednamasonska loZa. Kako pi5e Berberova, ,,u Beogradu je loZu nazvanu'Maksim Kovaljevski' osnovao profesor Cubinski, unapreden u ste-pen prefasnoga brata'l Preciznije, postojala su dva prezimenjaka odkojih je jedan bio Arsen M. eubinski, a drugi Mihajlo P eubinski.Obojica su bili profesori, a prema Berberovoj, Arsen M. Cubinski jebio majstor beogradske loZe ,,Maksim Kovaljevski'l dok je Mihajlo P.Cubinski (r87r-r943) bio pretasni majstor i jedan od osnivaia oveloZe. Nina Berberova navodi ioi nekoliko interesantnih imena Rusakoji su bili tlanovi ove IoZe, pa je tu i profesor Nikolaj Saltikov, ta-kocle jedan od osnivada ruske loZe, koji je i umro u Beogradu t95r.godine, a zapisano je i ime profesora Leonida Taubera koji je preda-vao politidku ekonomiju i bio docent univerziteta u Harkovu, prenego $to je emigrirao u Beograd. Masonski rad nastavio je u IoZi,,Maksim Kovaljevski'l a na ,,veini istok" se preselio u srpskom prestonom gradu. Jedan od znaiajnlh slobodnih zidara bio je i Vladi-mir Maruievski, takotle jedan od osnivada ove loZe. Svi pornenutiruski slobodni zidari su zabeleZeni kao dlanovi ove loZe r92.5. godine,pa se moZe naslutiti da je te godine loZa obrazovana, odnosno da jetada zvanidno oodela da radi.

Ono 5to je vaZno jeste dinjenica da je bilo joS mnogo ruskih slo-

bodnih zidara koji su postali dlanovi drugih loZa i tako ostavili tragnc samo unutar uskog ruskog kruga.

III

Priia o ruskim masonima bila bi veoma duga i nesvakida6nja,baS kao 5to je to i sama istorija Rusije, pogotovo ona tokom 20. veka,

koja nas ovom prilikom najvi5e interesuje. Zalo te ovde biti pome-

nuto samo najosnovnije.

Ono dto ie vaZno za rusko slobodno zidarstvo, koje posle Okto-

barske revolucije svoju braiu rasejava po svetu, jeste to da je ta-

rrloinja masonerija postala znatno otvoreniia od r9o5. godine. Ma-

soni su postojali i pre toga, ali su formalno bili zabranjeni, dok posle

r1o5. lole podinju da delaju gotovo potpuno javno. Posle Napoleo-novih ratova i u vojsci, medu oficirima, pojavljuje se dosta masona.Medu slobodnim zidarima bio je i tuveni filozof Petar Jakovljeviieadajev, jedan od najveiih ruskih umova, koji je umro 1856. godine.

Velike polemike vodile su se i oko Pu5kinovog dlanstva u slobod-nozidarskom redu, jer su iza njega ostali kontroverzni podaci, na-

rodito oni o njegovom navodnom izlasku iz slobodnog zidarstva.Ali, upravo je Puikin u savez slobodnih zidara uveo Simu Milutino-vica Sarajli iu. To je bilo u Besarabiji.

U carskoj Rusiji masoni izlaze na scenu posle Manifesta od r7.

oktobra, donesenog r9o5. godine. Tada je cvet inteligencije, umet-nika i politidara priSao masoneriji. Ogroman doprinos razvoju ru-skog slobodnog zidarstva dao je Maksim Kovaljevski (r85r-r9r6). Onjc bio profesor Ustavnog prava na Moskovskom univerzitetu, ali mujc bila oduzeta katedra, pa je emigrirao u Francusku. Tamo se pri-

bliZio slobodnom zidarstvu i po povratku u Rusiju, 19o6. godine,

odmah je osnovao dve loZe, u Moskvi i Sankt Petersburgu. Samo dvegodine kasnije u Rusiji je radilo joi t8 novih loia.

Potvrda o ra5irenosti masonerije u predrevolucionarnoj carskojl{usiji bila je i u tome da je u sastavu privremene vlade 1917. godine

ocl n ministara bilo iak ro slobodnih zidara. Mason je bio i Aleksan-dar Fjodorovii Kerenski, predsednik te vlade.

(r88) (r89)

Studentskog doma u ulici Kralja Aleksandra, koji je projektovao

Dorde Kovaljevski, kao i na zgradi Glavne poite Vasilija Androsova.

Jedna zgrada, koja i danas postoji u Beogradu, Ruski dom' po

mnogo iemu je karakteristiina za nad grad onog vremena' ali je po-

sebna njena simbolika koja gradi impresimu sliku o moii onih Rusa

koji su izbegli iz otadZbine, a da nisu zaboravili ni zapostavili snagu i

lepotu napuitene carevine.

Autor ove zgrade bio je Viljem Baumgarten, a na njenoj fasadi

smo pronadli deo koji bi mogao da bude u vezi i sa slobodnim zida-rima. Buduti da ih je bilo, nije neobidno ako je neko medu njimauticao da se, makar u naznakama, pojave slobodnozidarski simbolina fasadi ovog doma. Stilizovani trougao, Sestar i dekif nalaze se na

delu fasade okrenutom prema ulici Narodnog fiorita, odakle se r

Ruski dom, ry33

Posle revolucije najveii broj slobodnih zidara emigrira u Fran-cusku, gde su njihov uticaj i organizovana povezanost bili najjadi, alinije zanemarljiv ni onaj broj koji se obreo u Beogradu.

IV

Medu vrsnim arhitektima u Beogradu, u periodu posle Prvogsvetskog rata, pored Krasnova, znaiajno mesto je zauzeo i VilemBaumgarten koji je projektovao zgradt GeneralStaba u ulici KnezaMilo5a broj i3. Kako je istoritar umetnosti mr SneZana Toieva u is-tom Zborniku opisala ova dva autora, njihove kompozicije su veomasliine,,po nekim op5tim karakteristikama: stereotipne kompozicije,raskoine fasade, monumentalnost i reprezentativnost, bogatoobraaleni podeoni i kovni venci, balustrade, kamene vaze, balkoni,raskoine kupole, reljefi i slobodne skulpture'l

Narednih godina mlatli autori napu5taju stroga pravila svojihprethodnika, pa dolazi do prodi5ienijih varijanti akademizma, kojese vide na fasadi hotela ,,Balkan", delu Andrije Papkova, na zdafiu

|.190.)

Medalion nn zgradi Ruskog doma

ulazi u zgradu Ruskog doma. Iako se uz medaljon nalazi i maska kao

simbol iozori5ne umetnosti, kao i Iira koja simbolide muziku,

-uron.ki simboli bi mogli da imaju svoje opravdanje Uostalom,

masonerija se u internoj terminologiji slobodnih zidara zove i

,,kraljevska umetnost", pa ovi simboli sasvim osnovano mogu da

zauzmu mesto upravo tamo gd€ su ga ruski umetnici i postavili'

Joi jedan simbol vezan za Krasnova uputuje na razmiSljanje o

ruskoj masoneriji, i ne samo to, vei i o simbolici i smislu postojania

velikog dela slobodnozidarskog reda u Beogradu prve polovine- zo'

veka. io je skulptura koja krasi sam vrh kupole Krasnovljeve Vlade

Srbile. Thmo se nalazi skulptura ,,Jugoslavija I koja dominiracvim

delom ulice Kneza Milo5a, a vidi se iz centralnog dela grada' Tu fi-

guru u bronzi postavio je posle dogradnje sprata, 1938. godine, autor

borde Jovanovie, a nalazi se na vrhu kupole ugaonog dela zgrade iz

ulica Kneza Miloia i Neman)ine.Tadainju drZavu simboliSe skulptura Zene sa bakljom u desnoj

ruci, koju drZi podignutu visoko iznad glave. Ovo je bila ona.ista

ideja koja je estetski rukovodila francuske masone da ameridkrrn

slotodnim.zidarima podare Kip slobode, postavljen na ulazu u nju-

jor5ku 1uku. On je zaititni znak Sjedinjenih Amgri-6ki! DrZava, ali ijedan od najpoznatijih i najvi$e isticanih simbola slobodnog zi-

darstva u svetu.

(r92) u93)

Neka ostane sve u domenu hipoteze, ali ako je Iugoslavija bilamasonska tvorevina, ako su i Sjedinjene Ameriike Driave, prvamasonska drZava u svetu, jasno dale do znanja da je Kip slobodespomenik sa dubokom masonskom simbolikom, ako oba kipa pri-kazuju siluetu Zene sa podignutom desnom rukom u kojoj drZi ba-kl.ju, ako .le sve sludajno, Sta je onda namerno? Gotovo svi likovnrprikazi u vezi sa Francuskom burioaskom revolucijom imaju kaosimbol figuru Zene sa bakljom.

Odgovor je jednostavan. Slobodno zidarstvo je u doba stvaraniaJugoslaviie imalo, moZda, i presudnu ulogu. Medutim, period posleDrugog svetskog rata doneo je veliki zazor od slobodnih zidara.Tako mnoge iinjenice govore da je uloga ruske, pa i masonske emrgracije nezaobllazna u velikom delu srpske istorije zo. veka, ali zatoni u jednom udZbeniku istorije ne postoji lekcija koja im je po-sveiena u onoj meri u kojoj to, verovatno, istorijski zasluZuju.

Tradicionalnu bliskost sa Rusijom Beograd je doZivljavao tako5to je i sam osetao potrese unutar ove zemlje. Thko su na ovaj grad usvakom smislu ostavili trag i Rusi i Sovjeti.

Joi tokom zavrinih operacija tokom oslobodenja Beograda, odt4. do zo- oktobra 1944. godine, posebna jedinica Crvene armijeimala je zadatak da pronade jednu neobidnu arhivu koja se nalazilau gradu. To je bila arhiva slobodnih zidara iz ,,samouspavane" VelikeloZe ,,Jugoslavija'l Sada se moie samo pretpostaviti da su posle uspa-vljivanja loie, jugoslovenski masoni sakivali velike delove svoje ar-hive na posebnim mestima, slute(i neprijateljstvo, ali i velika ratnarazaranja. Cinjenica je bila i to da im nisu bili naklonjeni ni nacistipodetkom rata, ni komunisti, tokom okondanja ratnih operacija.Tako je ostala samo usmena prita koju je Ljubomir Durkovii-Jak5itispridao nekim bliskim prijateljima, a koji su nama otvorili duiupred nastanak ove knjige.

Dakle, Ljubomir Durkovii-IakSii se, navodno, na5ao na drumukoji vodi ka Vi5njici, odakle su Rusi nadirali ka Beogradu, u vremezavrinih operacija za oslobodenje grada. Zaustavila ga je ruska pa-trola i pitala govori li ruski i da li je iz Beograda. Buduii da je pozi-

tivno odgovorio na oba pitanja, upravo je on bio iovek koji im ;etlcbao. Rusi su ga angaZovali da ih odvede na Kosaniiiev venac, ne

lrajuii Sto grad nlle blo potpuno osloboden, a jo5 manie ttezbedan''lamo su tiaZili tadno odredenu adresu, gde se danas nalazi umet-

niika galerija. Kada su je naili, i samom voditu postalo je jasno

,"Sto sir toliko insistirali da je se dto pre domognu To je bilo mesto

na kome je duvana arhiva slobodnih zidara.

Ljubomir Durkovii-Jakiii nije bio slobodni zidar, niti je mnogo

,,ruo o to-., ali je kao mnogi beogradski daci tokom prve dve go-

tline okupacije morao da poseti Antimasonsku izloZbu' Tamo je vi-

cleo izloZene mnoge masonske medaljone, kecelje i druge simboliine

rekvizite, koje je i ovog puta prepoznao' kada su sovjetski vojnicr

uoieli da ih iznose na svetlo dana.Dalja sudbina ovih slobodnozidarskih rekvizita, kao i kom-

pletna ilokumentacija predratnih jugoslovenskih slobodnih zidara

i,il" i" u.rurru za moskovske arhive. Tamo se preselila arhiva sve do

oerioda kada su izmedu Tita i Hrusdova poieli prvi znaci oloplla-

vania odnosa. U okviru prvih kontakata u novom svetlu, oko 1956'

godine, jedan od soietskih dobronamernih gestova bio je povratak

ovih dokumenata u Iugoslaviju.Tako se vaZna slobodnozidarska arhiva ponovo nasla na mestu

odakle je i potekla. Naiveii deo te masonske zaostav5tine i danas se

nalazi u Arhivu Jugoslavije, medutim' niko sa sigurnoSiu ne moi-e

da tvrdi da se tamo nalazi sve 5to su Rusi odneli iz Beograda Vero-

vatno nikada neiemo saznati Sta su vratili, a za Sta, moZda, nisu Ze-

leli da ponovo bude u ]ugoslavijiPogotovo u svetlu tolitidkih dogadaja koji su tada odretlivali

SVCt.

(t94) (rsi)

PIRAMIDA U SRCU GRADA

I

U centralnom delu najpoznatije beogradske ulice, Knez Mihai-love, danas stoji simbol koji predstavlja joS jedan ,,jasan" masonski,,potpis".

To je piramida koja se nalazr rs-pred zdanja Srpske akademije nauka iumelnosl i . Zvanjcno, piram ida jepostavljena rq95. godine, kada je uVelikoj galeriji SANU odrZana veomaposeiena izloZba ,,Svet merenja 1 Onaoficijelno oznatava geografski po-loZaj Beograda; na njoj su ucrtane5Lrane svela, gravi laciono ubrzanje igeografska duZina i Sirina.

Formalno objainjenje za posta-vl janje ovog simbola glasi (a zaista jetako): malo je znamenitosti u naiemgradu koje su posve(ene nauci, r ovoje jedna od'njih.

Posle svih iskustava Zeleli smo da pronademo i,,eventualnoclrugo lice" ovog simbola. Ve6 smo bili poduieni koliko je piramidavaZan simbol u masona, i, jednostavno, nije nam bilo logidno da jeovo objainjenje, koje smo dobili iz Muzeja nauke i tehnike, jedinodovoljno da utaZi na5u radoznalost.

Uostalom, vei smo bili "progonjeni"

iskuswom koje smo imalina Avali, i velikom vaZnoStu piramide, kao bitnog obeleZja slobod-rrih zidara. Tako smo reiili da uporedimo izgled ovog spomenika sadrLrginr masonskim predstavljanjirna piramide. Ovog puta bilo jeziristir .jednostavno, ali i Sokantno u prepoznatljivosti...

(rs6) lr97 )

Uz fotografiju piramide ispred SANU postavili smo novtanicuod jednog dolara. Sliinost je bila odigledna, pa razloga za sumnjugotovo da nije ni bilo.

Poseban dokaz predstavljala je dinjenica da je piramida pri vrhuprecizno zarubljena na istom mestu gde .ie to slikovito ufinjeno naameridkoj novdanici. Na moneti je na tom mestu prikazano ,,okosvevideie'l Podseiamo da se u levom uglu novianice od jednog do-lara nalazi masonska piramida od r3 cigala, na iijem se vrhu, utrouglu, nalazi oko. Ono lebdi iznad zaravnjene piramide i simbo-Iitki izraZava slobodnozidarsku ideju o predodretlenosti masonerijeda bude neka vrsta elite.

Na novdanici je, iznad ove piramide, ispisan masonski moto od(opet) r3 slova, ,Annuit coeptis", koji powrtluje da su oni ,,na vrhu",,izabrani'l Ista moneta sadrZi i natpis ,,Nol.us Ordo Seklorum", dto uprevodu znati ,,novi svetski poredak'l

III

Tako je Beograd dobio joS jedan od mnogih simbola kojiodraLava masonsko prisustvo u samom srcu grada. U odnosu naovu gradevinu koja je novijeg datuma, masonski simboli izmetludva svetska rata, kada je i nastalo najvide slobodnozidarskih ,,pot-pisa" na gradu, bili su obiino sastavni deo dekorativne arhitek-tonske plastike na kuCnim fasadama.

Ova skulptura je izdvojena, i potpuno samostalna.Veoma je vaZno i to da je piramida postavljena u osi ulaznih

vrata u zgradu Akademije i da se veoma vqdilo raduna o savrienojsimetriji u ploiniku prilikom postavljanja tog obeleija.

Najzad, masoni su, po ko zna koji put, dali jasan znak svog prr-sustva, ali, po pravilu, neprepoznatljiv za ,profane", odnosno za onekoji nisu dlanovi njihovog reda.

Odani svojoj tradiciji, koja oiigledno dugo postoji u srpskojprestonici, oni ne skrivaju svoje simbole na neve6t nadin, vei ih ot-voreno plasiraju u naipoznatijem delu grada, ali tako da neupuienr.,od drveta ne vide 5umu".

ryDa li je to jedini simbol koji se, kao deo masonskog folklora,

vidi na fotografiji piramide ispred Akademije? Postoji li joi neSto,

rnoZda upedatljivije od same piramide, Sto skreie paZnju na potpunodrugu stranu, a upotpunjuje tezu o tome da je kroz istoriju Beogradbio veoma znaiajan grad masona.

Tako paZnju privlaie i tri prozora sa zdanja Srpske akademijenauka i umetnosti, koji gledaju na Knez Mihailolrr ulicu, odnosnona samu piramidu. Da to nisu tri svevideCa oka, ili ie opet odgovornositi ,,obiino" obja5njenje kako je rei samo o ,,slobodnom stilu" uinterpretaciji? Ili je, ipak, u pitanju ne5to drugo?

MoZda je red da pomenemo i iinjenicu kako je bai u toj zgradi,mealu akademicima koji su predvodili ovu drZavu i naciju, bitisalo ,mnogo masona? Samo zdanje SANU koje dominira ovim delomBeograda, gra<leno je izmetlu dva rata, tokom 1923. i 1924. godine, rpredstavlja monumentalnu palatu nastalu prema projektima Dragu-tina Dortleviia i Andre Stevanoviaa. Interesantno, projekat je iz-ratlen joS r9rz. godine. Zgradt je izvelo preduzeie arhitekte MatijeBleha iz Praga, dok su za njenu spoljainjost, odnosno dekoratir..nuarhitekturu bili zaduZeni ,,|ugman i Sunko" izZagreba. Ova palata jestilski reSena u duhu eklekticizma, uz razlidito koncentrisane prr-mese neobaroka i secesije.

Kroz Srpsku akademiju nauka i umetnosti tokom istoriieproSao je veliki broj masona. Tu su bili: MiSa Anastasijevii, Ivo An-driC, Aleksandar Belii, Spiridon Brusina, Mihailo Valtrovii, Vladi-mir Variiak, Dragomir Vasii, Mihailo Vujid, Vale Vouk, MihailoGavrilovit, Iovan Dudii, Ivan Eaja, Stefan Delineo, Andra Dorde-vii, Niko Zupani(. Franjo Zah, \4adimir lovanovii, Slobodan Jova-novii, France Kidrii, Petar Kolendii, Marko Leko, Ivan MeStrovic,Dortle Milovanovii, Dragutin Milutinovii, Stevan Mokranjac, Sve-tomir Nikolajevii, Branislav Nuiii, Veljko Petrovii, Avram Petronr-jevii, Pavle Popovii, Bogdan Popovii, Mihailo Pupin, Milan Rakii,Stevan Sremac, Ljubomir Stojanovii, Fran Tuian, Petar l.Ibavkit,Vladimir Corovit, Filip Hristii, Ksenofon Sahovic, Ferdo SiSic, Vik-tor Novak. . .

O velikim umovima Akademije nije se mnogo govorilo ujavnosti kao o masonima, ali je ipak povremeno provejavala i takvainformacija. Moida se u tom svetlu izdvajao AJeksadar Deroko, po-znati arhitekta i publicista. On je svoj zaista buran Zivot literarno

(198) t199,,

Stevan Sremac, kii2et nik1855-1906

uobliiio u knjizi svojih seianja. Ali,nije se libio da svog starijeg rodakaStevana Sremca opi5e kao masona. Usvojim opisima iskazuje duboko poi-tovanje prema Sremcu. U knjizi ,,Aondak je letijo jeroplan nad Beogra-dom" Aleksandar Deroko ovako opi-suje Sremievu sahranu i poslednjeprebivaliste, ali i razmisljanje o smrtr:,,...on kaie ne5to kao eto, kad dovekpode sa ovog sveta, najbolje tako tupod drvo, pod zemlju, bez sanduka,pa se sve pretvori najzad u to pro-strano zeleno l is ie. . . u cvrkut pt i -dica..." Kasnije Deroko dodaje kako,,Sremac nije bio religiozan. Leli,ipak, pod kamenom sa krstom, ali napogrebu su, seiam se, bili neki ljudi u

crnom, koji su nosili neke tudne znake (kao trougao, kao Sestar, kaomistrija?). A deca sve vide i za sve pitaju. Nisu im baS sve objasnili,ali smo razaznali da su to jzaslanici nekakve'lo2e' i razumeli docnijeda je bio mason."

Deroko na slitan naiin deklariSe i svog prijatelja Rastka Petro-vita. Za njega je napisao: ,,Rastko je bio i mason. Kad je po5ao uAmeriku, ostale su tu, uz jo5 neke druge stvari, i jedna keceljica i ru-kavice. Meilutim, to on nije uzimao suvi5e ozbiljno. Sigurno ie tamoudao pod uticajem jednoga od svojih najintimnijih prijatelja jod izdetinjstva, a moZda i dva svoja docnija prijatelja iz Ministarstva:Ivana Frangeta iz Zagreba i Alberta Iliea iz Splita."

Za ovu Derokor,.u knjigu recenziju je napisao Bogdan Bogdano-vi€, autor knjige ,,Zaludna mistrija'l

I u savremenom Beogradu, gradenom posle Drugog svetskograta, nastajala su zdanja koja asociraju na masonsku simboliku. Zasve te zgrade nije lako sa sigurnoiiu wrditi da su u njihovom stva-ranju udeo imali i slobodni zidarl, ali neke koincidencije su, u naj-manju ruku, neobidne.

MoZda je od suStinske vaZnosti prikaz slobodnog zidarswa kojeje prethodilo Drugom svetskom ratu, kao i onog koji joj je, posvemu sudeii, usledio. Stoga postoie broine pretpostavke, pa i distanagadanja oko vainosti masonerije u Titovo vreme. Natin nakoji je

slobodno zidarstvo funkcionisalo pre r94o. godine (odnosno do ,,sa-mouspavljivanja" Velike loZe ,,Jugoslavija I lto je odigledno bio krajjednog velikog istorijskog ciklusa), uglavnom je bio opisan_u pret-hodnim poglavljima uz gradevine koie su u to doba i nastajale.

Zz potonji, posleratni period, iako je rei o relativno bliskoj

zamrlo r94o. godine.U ranom posleratnom periodu, dodu5e, postojale su ambicije

da se masonski poket obnovi na predratnim postulatima, ali je utim ambicijama ostao uglavnom usamljen neusahli Damian Bran-kovii. On je posle rata pokudao sa obnovom slobodnozidarske idejekoja bi nastavila da funkcioniSe u Beogradu, ali okolnosti mu nikakonisu iile na ruku, ba$ kao ni duboka starost u koju je bio uveliko za-gazio. Ostao je samo njegov entuzliazam, ali on, odigledno, niie biodovoljan.

Da bismo opisali period Posle Drugog svetskog rata bilo je

uputno prelistati policijske arhive. Tadabnji policijski analitidari za-

NOVA ZDANIA VELEGRADA

(zoo) (zor)

(zo:)\zo2)

Zapadnakaplla

Beograila

( :or)

O simbolima lakin i Boaz vei je bilo reti, bai kao i o vaZnostipiramide u slobodnozidarskoj simbolici. Tek, ovakav pogled na beo_gradske kapije mozda nije beznacajan.

proganjanjem slobodnih zidara tokom okupacije, da bi sve kulminr_ralo Antimasonskom izloZbom koja je onovreme je imala strahovrtpublicitet.

Prema nekim hronitarima, ipak su masoni imali i te kako velikiupliv, odnosno najvaLniji uticaj na posleratnu buduinost i politiku

fugoslavije, odnosno njenog politiikog vrha' Na ovakav stav navodipitanje o tome ko su bili predratni slobodni zidari koji su i posle rataiauzeli vaZna mesta u eliti novonastale jugoslovenske drZave?

Doktor Ivan Ribar je bio predsednik Narodne skupStine Kralje-vine Jugoslavije pre Drugog svetskog rata i predsednik SkupitineDemokiatske Federativne iugoslavije neposredno po okondanjurata. Moia Pitade ie bio mason, Edvard Kardelj je po mnogima bro

,,Titovo drugo ja'l dovek bez kojeg ni Broz nije donosio odluke. (Na-

vodno je bio dlan rimskog Velikog Orijenta gde je bio predstavljenkao Eduardo Kardeli.) Veoma znaiajan akter cele priie bio je i VIa-dimir Bakarii, jedan od onih iz hrvatske elite tadaSnje SFRJ. Ovakavspisak ne moZe da bude potpun, ali je neobiino vaZno ne preskoiitiMiroslava KrleZu i lvu Andriia. Dakle, bardove literature i svetskiuvaiene pisce.

Ako su oni naili na6in da iz meduratne masonerije, koiu bismoovom prilikom mogli da nazoYemo ,,gradanskom", predu u jednu

vrstu komunistiike - ,,crvene" masonerije, onda imamo razlog da sezapitamo zaito je tako. Ono sto je vaZno jeste to da je takva vrsta slo-bodnog zidarstva postoiala, odnosno da sve nagoveitava kako je

takva, ,,crvena" masonerija bila prisutna u Beogradu.Iako je bila nespojiva sa onom predratnom delovala je i kao

njena direktna negacija.

III

Otigledno.je da se enigma re5avala, ili makar podinjala zapletjednim imenom - Tito. Josip Broz je, po svemu sudeii, bio u bli-skom kontaktu sa slobodnim zidarima u godinama pre Drugogsvetskog rata. To beleZi Zoran Nenezi(, u knjizi ,,Masoni u Jugosla-vijr r764-tg99". Nenezii navodi kako je Broz prve ozbiljne dodire saslobodnim zidarstvom imao sa masonima loZe ,'Libertas", i to preko

advokata Ive Politea i dr Sreika Siloviia. U prilog toj tezi govori po

datak da su bili bliski jo5 kada je Politeo branio Broz,a na famoz-nom ,,Zagrebaikom procesu', rgz8 godine, dok je dr Silovii' inatelekar, prvo bio ilan loZe,,Vrhovec", a potom i loZe ,,Libertas" odr92.9. godine.

Tito je u ,,Libertas" stupio 1926. godine. Istoriiski je veomavaZno da su pod tom loZom radile tri iregularne loZe, buduti da susc van elen.rentarnih masonskih kodeksa odvojile ispod zaitite Velike

(zo6) \2()7 )

loZe ,,lugoslavija 1 To znaii da ,,Libertas" nikada nije bio priznat nrod jedne velike loie. Tako je ova loia nastavila da radi vrlo perfidno.Iedni, skloni oiuvanju jugoslovenske ideje, bili su pod okriljem Ve-like loZe ,,Jugoslavija'l dok su drugi ostali u,,Libertasu" koji jenaudtrb svemu nastavio sa radom i okupljanjem ilanova.

Potonja istorija pokazala je da je iz ove loie, kasnije, regruto-vana bezmalo sva elita ustaSkog pokreta, dok Ivan MuZii u knjizi,,Masonstvo u Hrvata" kai:e da je doSao do podataka iz jednog ne-madkog obaveitajnog izvora u kojem se tvrdi da je jedan od organr-zatora atentata na kralja Aleksandra, Eugen Kvaternik, bio ilan oveloi.e. Uz njega su tu bili dr Budak, dr Puk, Benak, Du5an Kralj,dr Tot, koji su vei tokom Drugog svetskog rata pokazali svoje jasnousta5ko opredel.ienje, stvorivii Nezavisnu drZam Hrvatsku.

Ru5enje Kraljevine fugoslavije, odnosno njenog driavnoguredenja, obavljano je u komunikaciji izmedu losipa Broza i pome-nutih usta6kih ideologa. Iako naizgled nespojivi, ustaie i komunistisu tada imali i te kako jasan zajednitki cilj koji je i dokumentovanpotpisima Mileta Budaka i MoSe Pijade u zatvoru u Sremskoj Mitro-vici, kada su napravili sporazum o nenapadanju u buduiim suko-bima koji su, odigledno, pretili Evropi.

Drugi segment u Brozovom izvanrednom poznavanju maso-nerije bio je podetkom Drugog svetskog rata. O tome govori i nje-gova izjava koja se odnosi na upozorenje koje je uputio SovjetskomSavezu neposredno pred Hitlerov napad. Tito se seiao kako ,,...smoupozorili Sovjetski Savez. Ja sam se, na primer, sastao sa sovjetskimvojnim ataSeom i rekao mu da se nematka vojska kreie prema nji-hovoj granici i da ie sigurno doii do napada. Imao sam informacijeiz Zagreba od nekih slobodnih zidara koji su bili upoznati sa onimSto se sprema. Sve sam mu to saop5tio i kazao da to treba primiti oz-biljno. . . "

- Oiigledno je da je Tito veoma dobro znao ko su bili predratmmasoni, dabome, prvenstveno oni hrvatski, kao da je, po sop-stvenom priznanju, sa njima imao intenzivne, a sudeii po kvalitetuinformacija, i izuzetno vaZne kontakte.

IV

Istovremeno, masonerija je, makar u ovom sludaju, bila vaZnamaska iza koje se ratlala kratkotrajna NDH, dok su se Velika loia

,,lugoslavija'l kako je vei pominjano u delu posveienom kuCi Dam-jana Brankoviia i njemu samom, i svi ostali slobodni zidari Kralje-vine jugoslavije upirali kako bi saiuvali drZavu. Opet je vaino na-praviti razliku izmedu masona i ,,masona'l Jedni su, u ,,Libertasu",dakle, nepriznatoj 1oZi, radili intenzivno na jednoj, a drugi, unutarVelike loZe ,,Jugoslavija'l na drugoj ideji. U su5tini, zbog takvog sta-tusa ,,Libertasa" bilo bi potpuno osnovano pitanje da Ii su oni uo-pdte bili masoni, ako ih niko nije priznavao.

Titov slobodnozidarski angaZman ipak je uiao u najvaZnijufazu Drugog svetskog rata, a sve zbog intenzivnog, a kasnije se poka-zalo, i bliskog kontakta sa britanskim premijerom Vinstonom Cerii-lom. Prema nekim izvorima, upravo je Ceriil bio taj koji je promo-visao Broza u 33. stepen, u Napulju, tokom njihovog susreta 1944. go-dine. To se odigralo u loZi ,,Diasters" koja je brojala z5o dlanova,vrlo visoko kotiranih u masonskoj hijerarhiji. Od tada je podeo Ti-tov streloviti napredak kroz svetsku politiku.

5er vlnston Spenser Lerc rebio mason od 24. maja r9o1. go-dine, kada je iniciran u maso-neriju u Londonu. Tada je imaoz6 godina. Do drugog stepena do-segnuo je r9. jula r9or. godine, ado treteg - 25. marta r9oz. godine.U vreme Drugog svetskog rata vetje bio visokorangirani mason rzsvetske elite, a kada je kreirananova karta sveta) na lalti, rtzeerdila mason je bio i Ruzvelt.Ruzveltovo tlanstvo je bilo do temere otvoreno da je i danas po-znata fotografija na kojoj je onopasan masonskom keceljom iokruZen simbolima slobodnog zi-darstva. U dugom nizu ameriikihpredsednika koji su bili dlanovrslobodnozidarske organizacije onje bio rz. po redu. U Matinekok

loZi u \ujorku dobija prva tri simbolidna stepena, 2. jantara,27.marta i 24. aprila r9oi. godine.

Ambriiki predsednik Ruzveh samasonskofl keceljotfi

(208) (2o9)

Koliko su Titovi i Ceriilovi kontakti bili vaini, najbolje govori

uloga Broza posle rata, ne samo u naSoj, vei i u svetskoj istoriji. Naplanetarnu politiku bitno je uticalo keiranje i vodstvo Pokretanesvrstanih zemalja. Tai pokret je bio vaZan za balans izmetlu dvasuprotstavljena bloka u vreme takozvanog hladnog rata. U to dobaZapadt je pretila latentna opasnost - pribliZavanje zemalia ,,tretegsveta" Sovietskom Savezu. Neke od njih su sa simpatijama poiele dagledaju na doktrine o ravrlopravnosti i druge socijalistiike parole

kojima je prva zemlja socijalizma manipulisala. Medutim, ilanstvoovakvih drZava u Vardavskom ugovoru dovelo bi do strahovite stra-teSke neravnoteZe. Upravo je tu Titova uloga bila neprevaziclena, austanovljavanje Pokreta nesvrstanih obezbedtTo ie Zapadu, pokazalo

se, dobitak na vremenu, a samim tim i uslove za miran san.

Za mnoge simboliian iin odigrao se upravo na Samitu nesvr-stanih u Havani 1979. godine, kada se Tito pojavio sa belim rukavi-cama na rukama, belim SeSirom i Stapom, dto je jedan od osnovnihsimbola slobodnih zidara za vrerne masonskih radova. Rukavice sutu da simbolidu iistotu duha onoga koji ih nosi.

Ritam ovog dogada)a prvo je odredilo izlaganje kubanskog li-dera Fidela Kastra koji je predloZio da se nesvrstane zemlje pribliZeIstodnom bloku. Potom je usledilo Titovo izlaganje u kojem je on, uzneprikosnoven autoritet, to jasno odbio. Sa govornice je otiSaopraien frenetidnim aplauzom.

|o5 jedan argument u prilog Brozovom pripadni5tr.u slobod-nozidarskom redu jeste grobnica u kojoj je sahranjen Bela mer-merna ploda, ispod koje danas poiiva, u mnogima racla slikovituasocijaciju, tako testu u masona, koja se odnosi na obracleni kamen.Najvidi simbolidki cilj svakog slobodnog zidara jeste da ,,svoj" kamenobradi, da se 5to viSe pribliZi velikom arhitekti svih svetova. MoZda je

Biozov nadgrobni kamen tu da pokaZe ba5 talcrru simboliku.

Ispod sliine ravne plode danas podivaju, na primer, DositejObradovii i Vuk Karadiii u porti Saborne crkve u Beogradu.

Brozova sahrana bila je interesantna i po tome 5to je to bio,kako beleie hronidari, ,,najveii skup visokih svetskih dostojanstve-nika u dotadainioj istoriji". Meclutim, bitno je i to da je takav skupmorao da bude i jedno od najznadajnijih masonskih okupljanja tihgodina.

'l'ilo1/ grob Kuti clreta

Kako se Titovo slobodnozidarsko angaLovanje odraiavalo na ta-da$nje unutraSnjopolitiike prilike u zemlji, verovatno naibolje go-

vore kazivania Vjenceslava Centiia. On ne samo da tvrdi da je Brozbio slobodni zidar, vet to dokazuje nekim int€resantnim citatima idokumentima, koji privlade veliku paZnju, a ujedno predstavljaju, saove istorijske distance, putokaz kojim je vredelo tragati za istinom.Ono Sto ie on napisao pro5lo je kroz ruke mnogih obave5tajaca onogvremena, i niko ga nije demantovao. Moi:da je tu jedan deo odgo-vora na pitanje za5to je posleratna masonerija u Beogradu, Srbiji i

Iugoslaviji bila tako taianstvena, znatno viie nego ona koja joj je

prethodila. I zaSto je jedan njen veliki, predratni, nazovimo ga

,,srpski", deo bio u tolikoj meri zapostavljen. Srpska predratna elitajc toliko duboko prihvatila tadaSnju masoneriju, da bi njen prelazak

ru novu ,,Titovu", ili uslovno redeno ,,crvenu", kako smo je ranije na-zvali, bio nedosledan ideji koju su zastupali pre r94o. godine.

Jedan od najupeiatljivijih Ceniiievih tekstova bio je onai opisr.nu koje je general Ivan Go5njak uputio lidno marSalu fosipu

(ztt)(2ro)

Brozu Titu. Sve se de5avalo posle Goinjakove smene, koju ie on,5toie se iz pisma videti, primio sa nevericom i razoiaranjem. U burnojvojnitkoj i ratnidkoj karijeri Ivan GoSnjak je dostigao do najvi5egfina u JNA - generala armije. Od 1933. bio je ilan Komunistidke par-tije, a od 1935. upuien je u SSSR, gde je pohatlao Lenjinsku partijskuSkolu, a zatim i oficirski kurs. Bio je veoma aktivan u Spanskomgradanskom ratu, a od 1939. do r94r. godine interniran u logore uFrancuskoj. Tokom 1942. godine vraia se u zemlju i uskoro postajekomandant Glavnog Staba NOV Hrvatske. Od 1953. do 1967. godinebio je i drZavni sekretar za narodnu odbranu SFRJ, i autor knjige,,Tito, strateg revolucije i tvorac narodne armije'l

Goinjak je, otigledno, bio upuien u neka dogadanja koja, na-vodno, Brozu nisu prijala i, 5to je bilo vaZno, gotovo da se nije usu-dio da poveruje u njih, a to ga je ko3talo karijere, odnosno preranogpenzionisanja.

Pismo je bilo napisano 27. jnna t975. godine, Go5njak ga je upu-tio direktno Brozu, ali ga ovaj nikada nije dobio. Na pismu je dopi-sano, kako beleZi Cendii, Kardeljevom ili Dolancovom rukom: ,Netreba ga dati Titu jer je bolestan i u godinama. O tome treba da ra-zgovara posebna komisija sa Go5njakom." Ispod ove napomene, po-red potpisa ove dvojice, slede i potpisi Vladimira Bakariia, PetraStamboliia, Nikole Ljubidi€a i fovanke Broz. Pismo je imalo 6o stranica, i u njemu je Goinjak traZio odgovore na zo pitanja. Navodimodeo pisma koji je interesantan za na5e istraZivanje:

,,DruZe Tito, piSem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadrZaja i saovakvim naslovom. Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjeiampotrebu da bih Zelio razgovarati s Tobom u detiri oka. |er, nakon sa-stanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podriku od DZemilaSarca, Radojice Neneziia i Doke fovanita, a mislio sam da iu je do-biti i od Tebe, a nisam, osjeiam se ljudski povrijetlen, jer je uz Tvoju'dobronaklonost' pobjedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pase sve okrenulo, zavalfujtd Tebi, u korist konzervativaca, onih kojisu i do sada oponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinamaogovaraju."

U pismu Goinjak predlaZe Titu da pozove Koiu (Popoviia),Kostu (Nada), Josipa (Kopinida) i njega, i da ga oni informiSu,,Sta sezaista dogatla u zemlji'l Takocle, Goinjak traZi odgovor na pitanjeTasto ie pao Aleksandar Rankovic.

,,Tito, ja znam da ie5 mi zameriti 5to Ti s mojim smenjivanjempovezujem Marka (misli.na Rankoviia), koji je prije devet godinaproSao joi gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Koli$evski, Kopr-nii, Koda, lovanka i ja znali smo za5to si naprosto oterao Marka. Isa n.r znai da je prislu$kivanje laZ. .. Razlog smenjivanja je, to Ti druie'l'ito dobro znaS, jeste njegov izveStaj o masonima u Jugoslaviji, od-rrosno konstatacita i tvrdnja autora izve5taja da masoni vladaju Jugo-slavijom. DruZe Tito, zna$ i to da sam imao prilike proditati taj iz-vcStaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga naii najbolji obaveitajcr rimao je dva dijela. U prvom dijelu izve5taia piSe se o masonima kojisu djelovali u Jogoslaviji do r94r. godine, a u drugom, 'strogo pover-ljive naravi'- Masoni i njihova aktivnost u SFRJ.

Taj izveltaj Markove policije kaznio je Rankoviia, posebno deoizveStaja gde se pominje i tvoje ime. Naime, tebe se spominje sa t96r.godinom, kada je do5lo (a ti si bio na putu mira po afrifkim ze-n.rljama), do sukoba izmedu Jovanke i Koli5evskog, koji je spreiio daide5 na skupitinu masona koju je organizovao marokanski suveren -kralj def 'Velike masonske loZe'.

Taj, i drugi podaci ubili su Marka, mislim 'politidki ga ubililMislim da to i druge 'bisere' tog izvestaja Ti dobro znas. Nisam znao,clruZe Tito, dok nisam protitao izveitaj (a dao mi ga je Marko), dasu Kardelj, Bakarii (pod imenom 'Kuper5tajn', z6ogtajnosti), (cuper- bakar - prim. Z. N.) braia Dizdarevii, KrleZa, Vidmar, dr Novak,dr Savii, Koia, Velebit, Augustindii, Z. Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar,Ivo Andrit, A. Belii, Ivan Krajaiit - Stevo, Srdan Budisavljevic,Crnjanski, Vasa iubrilovii, Oskar Davido, DZemal Bijedit, M. Dilas,P. Gregorii, Hristii, Isakovii, Mladen Ivekovit, Ribnikar, braia Levi,Moia Pijade, H. Macanovii, Ivo Mihovilovii, Krajger, Ivo Politeo,Srclan Prica, Smodlaka, Velimir Terzii, AleS Bebler, Mika Tiipalo,Milan BartoS, Gustav Krklec, Kre5imir Baranovit, da ne nabrajam idruge, masoni loZe 'Nova lugoslavija' kojom je rukovodio lvan Ri-bar, a posle njega KrleZa. DruZe Tito, sada mi je jasno za$to je Markomorao otiii, zadto sam ja morao da budem smenjen!"

Ime ili nadimak Tito nije uobidajeno kod naroda koji su iinilibivSu zajednidku driavu. Prema tumaienju jednog od najpriznatijihmrtora o ovoj oblasti, Danijela Ligua, tvorca,,Reinika slobodnog zr-tlarstva", ,,ovakvo ime ili naziv nije slovenskog porekla, vei se njegov

\2r2) (zr:)

nastanak najverovatnije prvenstveno moie vezati za mediteranskopodneblje pre Hrista. U masonskoj simbolici ovo ime sreiemo nasedmom stepenu Starog i prihvaienog Skotskog obreda, gde se podimenom Tito pojavljuje poglavar i sudija, knez Harodimski, votla33oo nastojnika koje Solomon odredi da posluju nad Hramom".Ligu i njegovi saradnici jasno i nedvosmisleno zakljuiuju kako ,,usvakom slutaju ovo ime nije jugoslovensko'l

VI

Ovaj neito duZi istorijat Titovog angaZovanja u slobodnozidar-skom redu moZe naizgled da odudara od teme, odnosno od samihgradevina koje danas dominiraju Beogradom, na posredan naiinnaznaiavajuii odretlen masonski k6d ovog grada. Medutim, tu-maienje veza tih zdanja sa masonerijom bilo bi teiko ostvarljivo akobi se u tom kontekstu osvetlio Brozov uticaj na vreme u kojem sunastajale. A taj uticaj bio je neprikosnoven. Uz duinu distancu u od-nosu na Goinjakovo pismo koje, kao i mnoge druge informacije,nije stiglo do Tita, mora se imati u vidu da je veliki broj dogatlayatog doba bio iniciran ba5 od samog Tita, a tada pogovora u izvrienjunije bilo, niti ga je smelo biti.

U vreme Brozove vlasti, uostalom, gotovo sva vaZna dedavanjaodigravala su se upravo u Beogradu, pa nije nelogiino Sto je prestonigrad SFRJ poneo i neka obeleZja koja su bila poznata samo malombroju upuienih. Thkotle, neka zdanja koja ukazuju na masonsko prr-sustvo podignuta su posle njegove smrti, ali se ona vezuju za maso-neriju koja i sada postoji u Beogradu, a nastala je r99o. godine, obre-dom koji je predstavljao ,,butlenje" ,,samouspavane" loZe ,,|ugosla-vija" fiji je rad zvaniino zamro zbog pretnji koje je sobom nosroDrugi svetski rat.

Odigledno je da ta masonerija poku5ava da probudi onu,,,gratlanskri', kako smo je laiiki nazvali, odvajajuii ie od ,,crvene",kako smo krstili slobodno zidarstvo Titovog vremena. Razlike suoiigledne i primerene politidkom trenutku u kome se promenrokompletan sistern. Tako, danainji slobodni zidari ili tvrde da Titojednostavno nije bio mason (jer, zaSto bi onda proganlao posle rataslobodne zidare koji su to bili u predratnom periodu), ili je, opet,

bio slobodni zidar jednog sasvim drugog kova od onog koji je danas

zrrstupljen u Beogradu. Iz do sada navedenog postaie izvesno da je

rcdiojednomiodrugom.

VII

Danas se u Beogradu lako uoiava piramida koja se nalazi na

krovu hotela ,,Slavija luks", kao i stilizovana piramida na zdanju Ra-

dio-televizije Srbiie. Naravno, postoie jo5 mnoga zdanja diji su oblik

arhitekte odluiile da zavrie stilizovanom piramidom na whu, dto ne

znadi da su autori bliski slobodnim zidarima, ali su moguinosti

iesto prisutne. A da bi se svako zdanje ponaosob proudilo, potrebnoje ogromno vreme. Neke ideje i pretpostavke, ipak, ostavljamo sa-

mom ditaocu. Za neke od njih moZemo lako da pruZimo jasne mate-

\2r4) l2r5 )

rijalne dokaze, kao 5to je to bilo sa piramidom ispred Srpske akade-mije nauka i umetnosti, gde ie to vi5e nego oiigledno, ali neke ostav-ljaju dovoljno upeiatljivu naznaku. . .

BaS kao Sto je i nagoveiteno na podetku ove knjige, Beograd nijemoguie na ovakav nadin analizirati u potpunosti, i za takav posao bibili potrebni i tim i vreme, koji autoru nisu bili dostupni ni moguii.Metlutim, ovo je natin da se mnoga pitanja makar otvore, a to je,najzad,, i zamisao ove knjige: da se osvetli jedan i te kako bitan deobeogradske istorije, i da vaZnost grada, kako bi to rekli masoni, budeobasjana jod jednim jakim svetlom.

POGLED BESMRTNIH SA MONETA

Suptilnost masonskog potpisivanja ogleda se na joS jedan nacrnkoji jasno govori da su upokojena ,,braia" ostala prisutna i_u mi-slima dana5njih masona. Naravno, a u skladu sa naiinom na koji suse slobodni zidari potpisivali na gradevinama, i ovog puta koriSienje isti ,,recept" - prepoznavanje obeleija masonerije jasno je samoonima koji dobro znaju 5ta znaie pojedini simboli' ili, opet' likovikoji su predstavljeni.

Tako, u vreme izlaLenja ove knjige monete koje su u opticaju uSrbiji obiluiu likovima nekada6njih masona.

Na novdanici od ro dinara nalazi se lik Vuka Stefanovita Kara-dLth, zakoga ne postoje pouzdani podaci da je bio ilan slobodnozi-

Piramidalna konsttukcija koja krasi zgradu Radio telettizije Srbije

1216) 1217 )

darske organizacije, ali ga mnogi srpski masoni pominju kao mo-guieg ,,brata". Na to nagoni njegovo delovanje, posebno bliskost saonima koji su tada bili u masoneriji. Uticaj na Vuka imao je DositejObradovii, pored kojeg i sada poiiva u porti Saborne crkve u Beo-gradu. Pored toga, koristeti upravo prosvetiteljske ewopske kanaleondainje Evrope, Karadi:i( je nesporno morao da bude u kontaktusa slobodnim zidarima. Tako neki tumaie i iinjenicu da je Gete preveo bad ,,Hasanaginicu" na nemadki. Gete je bio jedan od najugle-dnijih slobodnih zidara svog vremena.

Wadika Petar Petroyit Njegoi

Na novdanici od t o dinara nalazi se lik crnogorskog vladikePetra Petroviia Njego5a, oko tijeg ilanstva meclu slobodnim zida-rima postoje mnoga nagadanja, ali malo sigurnih podataka. Tako se io vladikinoj eventualnoj vezi sa masonskim redom najviSe za-kljuiuje po tome 5to je \ego5a vaspitavao i bio mu liini uiitelj SimaMilutinovii Sarajlija, jedan od prvih i najposve€enijih masona no-vije srpske istorije. Bespogovorno je to da je Milutinovii bio u prilicida utife na mladog ljego5a. Ponovo, masoni kao argument koji go-vori u prilog vladikinom masonskom angaZmanu iesto pominjul$egoSeve stihove,,brat je mio koje vjere bio'l koji su tipidanmasonski moto, a ovaj stih se nalazio i na pedatima nekih slobod-nozidarskih IoZa u nas.

Na novdanici od 5o dinara nalazi se lik Stevana Mokranjca,

tako ostala bez njega. Mokranjac posebno moli za brigu o bratovlje-

voj deci koju je, pored svoje, podizao, buduii da mu je brat umro'

Portret Nikole Tesle nalazi se na novianici od rco dinata' Za

Ster,an Mokranjac

(218) \219 )

Nikola Tesla

i Mihailo Pupin, Teslin savremenik. U prilog ovoj tezi mogla bi da

bude i'dinjenlca da je Teslin blizak prijatelj Mark Tven, legendarni

ameriiki pisac, takode bio slobodni zidar.Na n-ovdanici od zoo dinara nalazi se portret Nadeide Petro-

vid koja je jedina Zena diji je lik zauzeo mesto na jednoj moneti, i za

diju braCu se kaie da su bili slobodni zidari.

Dorde Vajfert

Najpoznatiji i najuticajniji veliki majstor iz Jugoslavije bio je srgurno Dortle Vajfert, poznati industrijalac, osnivai loZe ,,Pobratim"'fao i veliki malitor vilike loZe ,.lugoslaviia"' Vajfertov lik se nalazi

na novtanici od rooo dinara. Kada se moneta pojavila delovalo je

tudno da se na tada najveioj novianici nade industrijalac iz prve

polovine zo. veka. Medutim, njegov najvi5i status medu srpskim slo-

otuva kako |ugoslavija i njen dotadadnji poredak, tako i samo

masonstvo.Nadeida Petrovit

\22O ) \221)

PUT VECNOG ISTOKA

I

Republiku Srbiju.Tamo se preselila elita Srbije proSlih vekova, ali na groblju je

postavljeno i mnogo nadgrobnih spomenika dijije zadatak da dostoj-

no i u-skladu tu id.lu-i sa kojima je pokojnik proZiveo svoj vek,

obeleZe mesto gde njegovi ostaci podivaju

Inaae, istoriiat Novog groblja umnogome podseia na istoriiat

Srbije, odnosno Beograda. U stalnim sukobima i nadmudrivanju sa

Turcima, koji su i obeleiili r9. vek, i groblja su menjala svoja rnesta'

Kako beleZi istoridar umetnosti Bratislava Kostii u monografiji

1222) \223 )

Akacijo poted biste Zivojina Miiiia na Novom groblju

(zzc)

II

Nije nimalo retko da su upokojeni masoni i na svom poiivali5tuputnicima namernicima, kao i ,,braii" koja su ostaiala iza njih' ostav-ljali simbole po kojima bi se i po odlasku sa oYog sveta deklarisalikao slobodni zidari.

Simbolika nekih od nadgrobnih spomenika, iini se da je otr-gledna.

Zaro iemo $etnju najlepiim beogradskim grobliem podeti obr-laskom nadgrobnog spomenika posveienog Zivojinu Mi5iiu, veli-kom srpskom vojskovodi iz Prvog svetskog rata. Uz nieSovo poprsie

stoji skulptura Zene koja sla\-u stratega pozdravlla granom akacije,inaie uobiiajenim masonskim simbolom.

Podseiamo, u rnasonskoj ikonografiji akacija ima posebno

mesto i nosi simboliku drveta Zivota, zbog toga Sto je ova vrsta me-

diteranskog bagrema veiito zelena, i vezuje se za graditelia Solomo-novog hrama Hirama Abifa. Naime, podto su prona5li njegov grob

hiramovi sledbenici su na njega stavili suvu granu akacije, koja je

dudesno olistala i ozelenela. Tako, ova biljka ima izuzetno jaku sim-bolitku vrednost kod slobodnih zidara.

Zivojin Mi5ii primljen je u masoneriju 29. decembra r9o8. 80-dine, u IoZu ,,Pobratim".

Podseiamo, Miiii je r9o9. godine postao pomoinik vojvodeRadomira Putnika, tada$nieg naielnika Glamog generalStaba, a to-kom balkanskih ratova, posle Kumanovske bitke, dobio je fin gene-

rala. Bio je jedan od najveiih stratega Kolubarske bitke, r9r4. godine,

a tokom povladenja kroz Albaniju te5ko se razboleo. Od r9r9. godinenalazio se u Francuskoj na letenju, ali je dve godine kasnije umro.Tada je i ureden njegov grob, tiji je autor bio akademski vajar Dortle

Jovanovii.

Zivojin Mi5ii je bio, kako tvrde masoni, jedan od istaknutih icenjenih slobodnih zidara svog vremena. Zato se ova ikonografija nanjegovom grobu smatra potpuno prirodnom.

io5 nekoliko spomenika pobutluje painju, pogotovo u svetlunade pride. Ovde iemo pomenuti samo nekoliko, jer bi samo SetnjaNovim grobljem bila vredna cele knjige...

(zzs)

Nadgrobni spomenik porodice Dukanouii

III

Jedna porodiina grobnica deluje krajnje tipiino za ovu nalupritu i nju karakteri5u bezmalo svi simboli uobidajeni kod masona

Na vrhu nadgrobnog spomenika posveienog porodici Dukan.,-vii nalazi se mrtvadka glava sa ukritenim butnim kostima, simbolkoji je sastavni deo simbolike slobodnih ztdara. Ovaj simbol je uprvo vreme bio vezan za Hiramov grob, metlutim, vremenom po-staje simbol vezan za grob bilo kog masona koji je stigao do majstor-

sl(og stepena. Takode, ovaj znak je testo bio u vezi i sa vitezorimatcmplarima, dto joi jednom pokazuje povezanost masonskog ilcr.nplarskog reda, kao i njihovu isprepletenost.

jc od tri trougla, a njen postanak na taj nadin simboliSe ptelazak nutenidkog u majstorski stepen.

Bai ovaj spomenik je prilika da podsetimo kako su masoni, popravilu, veoma religiozni ljudi. Kako to oni tvrde i propovedajuinedu sobom, razliiite vere se ne potiru, vei je sve u skladu sa Nie-goievim stihom ,,brat je mio koje viere bio'l To dokazuje upravoovaj spomenik na kojem se vidi i ikona pravoslavnog sveca, itoodretluje pokojnika i kao pripadnika pravoslavne vere.

IV

Pored toga lto zauzirna znai:ajno mesto u srpskoj komediogra-fiji, Nu5ii je proveo punu deceniju radeii kao diplomata, uglar'nomu Makedoni.ii, a kao vicekonzul - u PriStini' Thkode' bio jeupravnikNarodnog pozori5ta u Beogradu, a jedno vreme i novosadskog po-zoriSta.

Sa srpskom vojskom prosao je pakao povlaienja preko Albanije'l<ada mu je poginuo sin. Period posle Prvog svetskog rata proveo ietu Beogradu, u kojem je i umro t9. januara 1938. godine.

Nuiii je bio mason, Sto, kako kaZu upuieni, niie preterano krio,ali dela uvek govore vi3e od formalnih zapisa. Prema poznavaocrmarrasoneriie, on ie zainteresovanima davao odgovor da je ilan ovogreda.

Meclutim, manirom iskusnog doveka kome je igra reii posao,tumeo je da odagna od sebe one koji nisu razumeli njegovo ude5te uslobodnozidarsko j organizaclii. Jedna od najrabljenijih beogradskihpriia koja se tiie grobalja i pokojnika, odnosi se upravo na Branislava

I

I

(zz6) (.zzl)

N rrii(a i njegovo opravdanje pred ljudima od pera - zaito rnu je grob-riel u obliku piramide. U literaturi gotovo da nije pomenut pravir.rzlog, dok je sam Nuiii imao objaSnjenje, vei u svom duhu: On nelrio voleo da mu se drugi pogane na grobu, a evo, ovakav nadgrobnisporrenik, odnosno njegov oblik, svakako ie ih u tome spreiiti.

Zaista, retoritki, ovaj odgovor bio je primeren velikanu srpskogtcirtra, ali se mora pohvaliti i njegova domiiljatost koja mu je obe-zbcdila diskreciju u vezi sa redom slobodnih zidara.

Ono 5to je na ovaj natin potvrdio jeste to da je spomenik u ob-liku piramide bila njegova ideja.

MoZda je joi jedan segment, a u vezi je sa spomenikom Brani-slavu Nu5iiu, vredan paZnje... Red je o sliinosti sa prvim spomem-l<om Neznanom junaku koji je bio postavljen na Avali. Kada se do-vsdu u vezu, ova dva monumenta neobidno asociraju jedan nad rugi . . .

Kao 3to smo vee pominiali, Branislav Nu$ii je odtro bio protivicleje Ivana MeStrovita da Neznani junak ostane da podiva na Avali,gde je i poginuo, ali njegovi argumenti nisu bili uvaZeni. Ipak,sliinost prvobitnog spomenika na Avali i Nudiievog, na Novom gro-blju, verovatno ima znadajnu simboliku, jer ih spaja ista ideja.

VI

Ne Zeleii da remetimo niiiji vedni mir, u Setnji Novim grobljempro5li smo pored joS nekih poroditnih grobnica koje nose obeleZjaslobodnozidarskog reda.

Kao Sto ideja nije bila da pomenemo sve zgrade koje direktno iliposredno nose obeleZja masonerije, tako nam nije bila namera ni daih sve obidemo na groblju. Prosto, hteli smo da pokaZemo simbolikusrrnro onih koji su svoju lojalnost i privrZenost ostavili kao spomen,bcz obzira na njihov poloZaj u slobodnozidarskoj hijerarhiji.

Tako je na porodiino.j grobnici Nikole I. Stamenkoviia poredpirarlridalnog spomenika ostala slika, ali i otvorena knjiga, iza ko;ej;rrrrrr vire Sestar, cekic i uglomer.

Nad porodiinom grobnicom Nikole Lukiia, preduzimaia, nailisnro trezmalo iste simbole, samo malo druktije rasporedene.Piramitla na grobu Btanislava N iiia

(228) ( r rq)

it: l r ! l

l1lf i l , I i lr l i l i ir ' l i i

\ ,; i l i i i ir l i l l i l l i r i

lltpllh lll;llrr i r ' ,r11.,.,",,;: l Ilpii,q ;b l:lr\\n[h glr'

Porodiina grobni Nikole Stanenkoviia sa otvorefiom kfljryomim koje vre masonski simboli

S,,star i uglomerkao jasan simbol

(23o)

/

/ )r t ,r , . ' r /or?rrrrIrr r ' r ,d.q s1,orr|rrr l i rr

Na sponrcni l<rt Jcivl tr t t Jovirrrctvic'r t uapisi l t lo jc t l i t sc t lpl l l ioj to

r p lctcn,r t rougla.

(:-r:) ( r l l )

._I

na ovom nadgtrJbnon sPonrcniku

Na ,,fan.rilijarnoj grobnici" porodice Zivadinovii' pored por-

treta. jednog od pokojnika jasno stoji oko svevideie, tipiian ma

sonsKr z1laK.Ovo je, dabome, samo mali broi takvih spomenika na Novont

groblju. Tamo ih in.ra vredr.rih cele jedne monografi.je, naravno.) u

6rlo* rtutil.ro delu groblja. Nismo pomenuli ni brojne grane ak"

cije koje su postavljene na mnogim grobnim tnestrma. Ova priia,,putuje" kao i beogradski slobodni zidari. Ka.o- ilo na

grobljima danai itna na.jviSe Beogradana, tako su i beogradski ma

soni na njima najbrojniji.

GrLtb u i ro pontl i cc Zfu a di n o v ir'

(z:+) (z: s)

OD HBRONEIE DO OBNOVE HRAMA DUHA(ILI UMESTO POGOVORA)

Skulptura Hermesa na lasailizgrade u Makedonskoj ulici

,Osim toga,.Sve.de nbotgov. 2i vot se Prom.e nio. t"lom smislu slo je on oslavio sve svoJe kn|tg( tznauke. Smstrao je da su nauina prouiavanjabila boLija priprema za suoienje s drugimdelima"

H. L. Borhes, ,Emanuel fuedenborg"

Pogovori su getovo, po pravilu, jalova stvar, dok oni retki dobripotitu od vanredno darovitih ljudi. Kako ne Zelim da pi5em jalove

itvari i kako mi pisana red uvek zadaje muke, uiinilo mi se kaodobra ideja da ispritam pridu o nekim asocijacijama koie me vei iz-vesno vreme neodoljivo privlate. Moram reii, kad ie dogovoreno danapiSem pogovor za Stivo koje je pred iitaocem, nisam to doZiveokao zadatak, vec kao zadovoljstvo.

umetnici i poneki vitez u potrazi za gralom i to upravo u umetnji-kim delima.

polazi uvek od nekog (sludajno) otkrivenog dela tajne.

(ztt)( z:6)

Mnogobrojna su i sasvim razliiita tumaienja masonerije: odoptuZbi da je organizaclja u sluZbi centara moii, preko teorija o je-vrejsko-masonskoj zaveri protiv demokratija modernog sveta do glo-rifikovanja tog bratstva kao ekskluzivnog induktora pozitivnih promena u zapadnom svetu. Rado bih za trenutak zanemario sve teori.;eo toj asocijaciji ograniiene tajnosti i razmislio o spekulativnom karakteru masonerije. Sve znatajne civilizacije pripisuju ogromanznadaj inicijaciji, odnosno, ulasku u svet odraslih ili ulasku u svetposvetenih, uopSte - ulasku u svet duhovnog razvoja.

Mnogi smatraju da je kolevka zapad,ne civitzaclje antidka Jo-nija. Antitki grfki gradovi - dri.ave, polisi, s jedne i druge straneEgejskog mora, moZda su mogli da se razviju u nekom drugom prav-cu; moZda je druStveni i drZavni obrazac mogla da bude atinska demokratija (moZda bez robova), a intelektualni obrazac moida jemogao da bude sokratovski ili platonovski. Metlutim, neumitne is-torijske okolnosti (zapravo, tei.ak poraz koji je savezu Atine i Tebekod Heroneje 338. pre n. e. naneo Filip Makedonski znatio je i kajsamostalnih gradova - polisa) odredile su da se na tim prostorimarazvije helenistitki svet Aleksandra Makedonskog i duhormi obrazacvelikog ,,kolekcionara" Aristotela. Taj svet izrodio je, posredstvomgrike kolonije na jugu danasnje Italije - Velike Grdke, i instrumentsvog okonianja - Rimsku imperiju. Zapadna civllizacija, nagla5enoekspanzionistidka (kao i Aleksandrova Makedonija, a zatim i Rim)rodila se iz tih tokova i do zr. veka donela tolike vredne plodove.Medutim, zanemarila je, u korist razuma i logiikog, mnogobrojneduhovne i du5evne potencijale. Na kraju krajeva, zanemarila je iliprofanisala inicijacijsku praksu. Da li je time i zapadna civilizacijastvorila instrument sopstvenog okondanja?

Cin inicijacije beskrajno je znadajan deo procesa individuacije,samoostvarenja, samoaktuelizacije. Harmoniian razvoj litnostiteSko je zamisliti bez inicijacije, posveienja u vi5e tajne, ili je boljereii u viSa duhovna stanja. Inicijacija gotovo, po pravilu, podrazu-meva simbolidku smrt, misterijski uvid i asocijacije, pa je tako i umasonskim misterijama. Cak i inicijacija obrezivanjem kod tzv.,,primitivnih" naroda predstavljala je din umiranja deteta i radanjaodraslog. Dakle, inicijacija je luek metanoja - izluzeta\ veliki obrt,kako bi rekao Bela Hamva5. On kaZe da je uvek rei o pripremi zametatezu, vellk), prelazak, dramatidnu promenu. Dovoljno je da je tosimbolidki prelazak, duboko liino doZivljen. Bez inicijacije proces

skladnog unutradnjeg razvoia ozblljno je naru5en. Inici;'acija u svetodraslih iinom Skolskog maturiranja, inicijacija u voini din ili sve-

Bratstvu slobodnih zidara.

Biblija kaZe da je Kain, poito ga je Bog kaznio da bude potukat

i satinio mu znak zbog ubistva brata Avelja, otiSao u zemlju Naidskui, oZenivSi se, dobio sina Enoha (,,mladenca BoZijeg"). Lameh, jedan

od Enohovih potomaka, s dve Zene izrodio je tri sina. Prvi je bio lo-vil, tiji su potomci bili nomadi. Drugi sin beSe Juval, koji je izmisliogeor'netriju i od njega se ,,narodi5e" gudadi i sviraii, a treii je.bio To-

vel, izuzetno ve5t kovai. Oni su svoje znanje zapisali na dva kamenastuba. Takozvano esnafsko tradicionalno predanje o postanku maso-

nerije smatra da je, posle Noievog potopa, jedan od ta dva stubapronaiao Hermes.

Jedna druga tradicija kaZe nam da su u drevnom Egiptu posto-jala dva grandiozna, gotovo istovetna stuba, jedan na severu, drugina jugu, i da su simbolizovala jedinstvo i ravnopravnost Gornjeg i

Donjeg kraljevstva.

Hermes je u antidkom grdkom Panteonu bog pastira (pa i

nomada) i trgovaca, a kao glasnik bogova i glasnik izmeilu neba, ze-maljskog i podzemnog sveta, za5titnik je i govornika. On je zaititnikreiitosti i duhovne okretnosti. Kao zaititnik govorniStva, Hermes ie,

duhovne sposobnosti za lukavost, podmuklost i prevaru. Hermesposreduje razmenu izmedu neba i zemlje. Ta razmena se moZe is-

kvariti (npr., prodaja indulgencija), ali moZe i da omoguii po-

sve6enje.

(238) 149)

Zbog moguinosti brze promene mesta Hermes je zaititnik pu-tovanja, pa su Grci kamene plode ugradene u drumove nazivali her-nal, a na raskrsnicama, njemu u iast, dizali spomenike. Na raskrsm-cama su se stari Grci klanjali i Hekati, boginji mrtvih, koiu iestosimbolizuju tri Zene oslonjene na stub. Hekata je lunarna boginja r,bai kao i ve5tice u Kelta, i nju iesto prati tamni pas, vuiica ili kobila.Eto, simbolidkih veza Hekate, koju stari Grci susre(u poredHermesovih spomenika na raskrsnicama, s tri Gracije, sa grikimproroiicama Pitijama iz Apolonovog svetili5ta u Delfima, odnosno,proroiicama Sibilama (kod Rimljana, jer se smatra da je u korenutog imena isti koren kao u imenu konj).

Karl Gustav Jung, u delu ,,Psihologija i alhemija'l kaZe: ,,Merkurje, medutim, boZanski, krilati Hermes, koji se pojavljuje u materiji,bog oiitovanja, bog miSljenja i du5ovo da par excellencel'

Naroiito vaZno: Hermes je psihopomp, du5ovoda. Kao posred-nik izme<lu nebeskog, zemaljskog i podzemnog sveta i kao glasnikbogova (nosilac blagovesti), on je vodii du5a u boravi5tu mrwih.Poito je i zaStitnik pastira, on je, dakle, dobri pastir.

eetiri-pet stotina godina pre Hristovog roclenja, grdki su se put-nici susreli sa egipatskom religijom i mitom o Ozirisu. Ozirisa, bogaplodnosti, uniStio je Set, njegov brat, zli i opasni bog oluja, koji jeimao svinjsku glavu, i rasuo raspardano Ozirisovo telo. Ozirisovaudovica Izejis, kraljica bogova, i ierka Neftis, uz svesrdnu pomoiboga Anubisa, prikupile su Ozirisove ostatke, a Anubis je balsamo-vao Ozirisa, 5to se smatra prvim mumificiranjem, i omogutio Izejisda oZivi muZa. Anubis je bog s pseiom ili Sakalovom glavom i usvim egipatskim kosmogonijama bog je volje, inteligencije i psiho-pomp, duSovocla mrtvih pri poslednjem sudu kad se gresi du5e upo-reiluju na kantaru s perom, koje je simbol lakoie istine. On je ta-kotle duvar grobova i grobalja. Upravo zato Anubis i ima pseiuglavu. Gotovo u svim mitologijama moZemo da pronatlemo pse iu-vare granice izmedu dva sveta - zemaljskog i podzemnog. Udrevnom Egiptu ;'e dak postojao ceo grad, zapravo kompleks neko-pola, posveien psima i grdko mu je ime bilo Kinopolis. Naime, vero-vatno je tu i nastalo verovanje u posebne moii psa jer su oni rasko-pavali grobove i odnosili zemne ostatke, pa se starim Egiptanima,

kojima animizam nije bio dalek, iinilo da psi obavljaju neku po-sebnu misiju za bogove. Sasvim je razumljivo da je Anubis lidio Gr-cima na njihovog Hermesa i nesumnjivo su Hermesu dodali ponekiatribut po ugledu na Anubisa.

Tako Platon na vide mesta u dijalozima pripisuje Sokratuzakletvu ,,tako mi psa, boga egipatskog'l NaS veliki helenista MiloSN. Durii napraviie, medutim, dramatidnu pogreiku u komenta-rima za 7. knligu Odbrane Sokratow. On objainjava: ,,Boba mi, tre-balo bi doslovce da se prevede: tako mi psa. Tako se Sokrat zaklinje it Fedru (328 B), a opiirnije t Gorgiji (482 B):'Tako mi psa, boga egi-patskog.' Ovaj dodatak'boga egipatskog' jasno pokazuje ironiiansmisao zaklinjanja... To bi se moglo prevesti formulom'bora mi' jerse kod nas u zaklinjanju mesto Bog deito govori bor." Dakle, ako jetako mogao da se o stare Helene ogredi jedan takav strudnjak kao Stoje bio Durii, ne dudi 5to je u nas naielno poznavanje znaiaja tutlihmitologija i kosmogonija, koje su uticale na duhovno biie naieg na-roda, sasvim rudimentarno.

Medutim, Hermesa mnogi izjednafavaju s Totom, egipatskimbogom meseca, bogom mudrosti, udenja i magije, koji je prona5aopisanje (Ridard Kenedi, ,,Enciklopedija religija"). DZejms DZojs, uromanu ,,Portret umetnika u mladosti", govori o strahovima glav-nog junaka, pa i o strahu od ,,Tota, boga pisaca, koji je trskom pisaona plotici i na svojoj uskoj ibisovoj glavi nosio srpasti mesec".

K. G. Jung u pomenutom delu u slobodnom prevodu donosihermetidki tekst pripisan gnostiku Zosimu (III vek): ,,I promatrajplotu koju je pisao i Bitos, i triput veliki Platon, i beskrajno velikiHermes, da je prvom hijeratskom retju Tojt oznaien prvi dovek, tu-mad svega postoje6eg i imenovatelj svih telesnih stvari."

Bela Hamvai smatra, u delu ,,Scientia Sacra", da je zapravo Her-mes bio uiitelj Totu i da utenika odvodi na svetu goru inicijacije.Uienik doZivljava oseiaj jedinstva, otkriva jedno i uzvikuje: ,,Ote,vidim vaseljenu, vidim sebe u nevidljivom." Hermes mu odgovara:,,Sine moj, to je ponovno roclenje."

Pomenimo ovde da Konstantin Filozof u ,,Zivotu despota Ste-fana Lazarevi(a" (XV vek), u samom poietku, u ,,Opisu srpske ze-

\240 ) \241)

mlje", pominje ,,fermisa Trivelikog' (Hermesa. Trismegistosa)' Da-

k"i<o. Konstantin lrelidaiuii ]eline utire put veliianju srpskog naroda

i despota Stefana Veliiog, a misli pripisane- Hermesu tumaii u

hri5Canskom duhu' Obrazovanome srpskom dvoru nisu, znati' bila

daleka znanja o Hermesu, Tukididu i drugima koje Konstantin'

metlutim, nikorektno i u pogreinom kontekstu citira' BaS kao Sto je

car Trojan (Trajan) s kozjim (tlavolskim) u5ima u5ao u srpsku tradi-

ciiu, tako su, dini se, i mnoge druge tekovine prostora na kojima smo

kao narod stasavali ,,pogreino" (',pogre$no" samo na nivou svesnog)

u5le u na5u tradiciiu, kao i Krilati ioviek iz priia o caru Dukl;anu'

Vuk Stefanovii KaradLit t852. godine, opredeljuje se da, uz po-

moi Lukijana Mu3ickog i Pavla Solariia, Stampa svoje kapitalno

delo - ,,Sipski riednik'novim pravopisom Muiicki je-dao prediog

za izgted slova D; DZ je osnovu imalo u rumunskoj iirilici' a Vuk la-

tiniino I unosi na predlog lerneja Kopitara'

Veliki zagovornik jugoslovenstva Natko Nodilo iitao je, t(ideset

tri godine pJsle Karadiiievog kapitalnog dela,.svoje misli ("Stara

vler-a Srba i Hrvata") u Jugoslovenskoj akademiii znanosti i rmret-

nosti u Zagrebu. Tu on tumaii pridu o Krilatom -iovjeku'

koja se

nalazi u Vi.rkovom Srpskom rjedniku pod odrednicom Dukljan:

,,Krilati dovjek izlaz i izjezera sa'zlatnijem kosama-, dugijem do peta'

doh*ruta ,r"kukutt t niralu, dugu previjenu i darenu kao najveta zmlja'

i poie u nju svirjeti, da se od mila Boga ne moZe slubati i na ovaj glas

poti"j" t. sve kamenje i drvede Sikati'' Svak uvigja, da se ovo- taino

slaZe s glavnim odlomkom pride helenske o prvom kitaredu Or-

feju. . ." lako, na temelju KaradZiCa, s najboljim namerama.pogresno

"akliuiuie Nodilo. Once ne5to kasnije navesti da Orfej, sin Apolo-

no'r, p..-o legendi sviralu dobija ili upravo od Apolona' ili od

,,noinoga Herme".

Mogao je Nodilo nesumnjivo da pronacle uzore za Krilatog io-

veka u slovenskoj mitologiji, ali' korisno i vrlo umesno, tragao Je po

helenskoj, metluiim, potpuno prenebregavaiud Hermesa, koji mu

je, eto, bio pred nosom.

Krilati Hermes izumeo je prvu liru tako Sto je preko oklopa

kornjade (drevni Kinezi su gaiali, vraiali pomo(u kornjatina oklopa)

(ztz) \243 )

kalfe u majstorski rang kljuina ie simbolidka smrt i novo radanje

sada prosvetljenog maistora, ito je zapravo podseianie na smrt maj-

stora Hirama Abifa. NoYog majstora iz groba diZe Veliki maistor i iz-

vesno je njegova uloga ista kao i Hermesova. On je dudovoda mladeg

brata u ritualnom putovanju od simboliike smrti do uskrsnuia u no-

je Hristonosac, onaj koji nam je najavio dolazak Hristov i koji ga je

krstio u svetoj vodi Jordan, Sveti Jovan Krstitelj, obuien u kostret ijagnjeie koZe. A, masonska slava je Sveti Jovan Krstitelj.

Prethodni redovi nastojali su da pokaiu znaiaj i sliinost Her-

mesa i Hirama, kao i neke zablude umnih ljudi ovih prostora, koje

stidko g sveta neprocenjiv

Praksitelov Hermes, Aleksandar Makedonski prikazan u junad-

kim proporcijama (prvi put u helenizmu primenjen taj obra'ac),

Efremov ,,Nerukotvoreni obraz Hristov" iz Hilandara izuzetno lide.

Istoridari umetnosti ie ovu tezu kritikovati, ili, moZda' opravdavati

istovetno5iu antitkih grikih uzora. Milenijumi su kratki periodi za

dina dugoveinija od veinog Rimskog carstva, i nama prenela te tra-

dicije. Dobro bi bilo da ih zbog sebe bolje poznajemo.

Hiram je bio veliki gradit€li, a Aleksandar je za svog kratkog 2i-

vota podigao desetine i desetine gradova' S druge strane, u moder-

nija vremina, London posle katastrofalnog poZara 1666. godine,

Predrag Batinii

(244) \245 )