Tvoj život, tvoja odluka!

Projekat II5:

Navika pušenja duvana datira od 5000. godina p.n.e. Duvan je

u Evropu i Aziju stigao u 16. veku i postao popularan uprkos

brojnim studijama o njegovoj štetnosti.

Svake godine oko 5,4 miliona ljudi izgubi život zbog

pušenja, tj. dnevno oko 14 800 ljudi ili svakog minuta 10

osoba umre od neke bolesti izazvane dimom duvana.

U cigaretama se nalazi preko 4 000 štetnih i 43 kancerogene

materije koje izazivaju preko 40 vrsta različitih oboljenja od

kojih je većina veoma teška i smrtonosna.

Jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u

organizam legalan ??

Mladi sve ranije i ranije počinju da konzumiraju duvan

Procenjuje se da u svetu ima 1,1 milijarde redovnih pušača

Blizu 40% muškaraca, 30% žena i 10% mladih uzrasta od

13 do 15 godina puši (podaci iz 2008. godine)

U Srbiji ima oko 66,4% pušača

Momci

Devojke

Momci

Devojke

Pušači II razreda – 18% Nepušači II razreda – 82%

Anketu je uradilo ukupno 137 učenika II razreda, 88 devojaka i

46 momaka.

52% majki pušača su takođe pušači

46% očeva pušača su takođe pušači

Roditelji 24% pušača zna da oni puše

36% pušača je podstaklo društvo da počnu da

puše, dok 52% razmišlja o razlozima zbog

kojih su počeli da puše i čak 48% smatra da je

prihvatljivo pušiti zbog problema

48% pušača oseća posledice pušenja

88% svesno je rizika po zdravlje

46% oseća grižu savest

44% sebe smatra zavisnikom od

cigareta

16% je ponekada u iskušenju da počne

da puši

38% nepušača je probalo cigarete

39% majki nepušača su pušači

33% očeva nepušača su pušači

97% nepušača se ponekad nađe u

društvu pušača

57% nepušača je u društvu bilo

ponuđeno cigaretom

5% nepušača je nekada bilo

ismejavano u društvu

84% svih pušača u svetu živi u zemljama u razvoju i u

zemljama čije su ekonomije u tranziciji

Najsiromašnija domaćinstva u Bangladešu troše skoro 10 puta

više na duvan nego na obrazovanje.

U Indiji deca sa ulice i drugi beskućnici, troše više na duvan

nego na hranu, obrazovanje ili štednju.

U Srbiji se dnevno popuši 73 000 000 cigareta, što pušače

košta 3 100 000 evra! Za godinu dana Srbi za cigarete izdvoje

1 131 500 000 evra!

Beograd od svojih sugrađana na poklon dobije 6 tona opušaka,

pri čemu jedan opušak zagadi do 10 L vode.

Samo u Beogradu žene mesečno za cigarete daju koliko je

potrebno za most preko Dunava. Kada bi neko štedeo umesto

muškaraca, za mesec dana bi uštedeo dovoljno novca za dva

takva mosta.

Gajenje duvana - intenzivna radna aktivnost

Troškovi ulaganja za fertilizatore i pesticide

Farmeri u nepovoljnoj ekonomskoj situaciji

Tri najveće multinacionalne duvanske kompanije (Japan Tobacco,

Philip Morris/Altria i British American Tobacco) zajedno imaju

prihod veći od 121 milijardi američkih dolara.

U cigaretama ima 4000 štetnih materija i nijedna korisna! Od

toga su mnoge kancerogene.

Sagorevanjem sastojaka cigareta nastaje i gas ugnjen-monoksid.

To je otrovan gas bez boje i mirisa.

Jedan je od najjačih otrova sa velikim afinitetom prema

hemoglobinu. Nastaje karbokshemoglobin koji blokira

snabdevanje celog organizma kiseonikom.

Ukoliko dođe do trovanja javlja se glavobolja, vrtoglavica,

poremećaj u disanju i grčenje krvnih sudova, a nakon toga i smrt.

Vulkanizacija guma

Uništavanje korova,

proizvodnja lekova,

šibica, pesticida i papira.

Sumpor se stavlja u

cigarete kako bi

nekvalitetan duvan dobio

žutu boju. Sagorevanjem

sumpora nastaje otrovan

gas sumpor-dioksid.

Olovo se dodaje da bi se korigovao ukus i zbog ovog sastojkapušači često osećaju metalni ukus u ustima.

Teški metal koji izaziva oštećenje bubrega, nervnog sistema ieritrocita. Kod beba i male dece izaziva razvojne deformacijei probleme s učenjem.

Smrtonosna doza je 0,05 g

Inhibira disanje ćelija blokadom fermenata disanja. Javlja se

nedostatak kiseonika, vrtoglavica, otežani vid i gračevi

mišića.

Ovo isparljivo jedinjenje je korišćeno kao inhalacioni otrov za

pacove i ljude.

Najvažniji sastojak antifriza je etilen glikol.

Prilikom trovanja može doći do ozbiljnih oštećenja, pa čak i

do smrti.

Proizvođač dodaje etilen glikol da bi u cigaretama

stabilizovao vlagu.

Fosfatna đubriva, koja sedodaju zemljištu da bi sepovećao prinos i poboljšaoukus duvana, sadrže uran injegove potomke posleraspada.

Za vreme tinjanja cigarete, stvaraju se nerastvorljivi kristali radioaktivnog olova, radioaktivnog polonijuma i kalcijum fosfata, koji se talože u ćelijama ispod sluzokože disajnih puteva.

Azbest je veoma kancerogena materija, zbog toga je zabranjen u mnogim državama.

Slabo provodi toplotu, ne gori i ne ugljeniše se. Veoma je koristan kao izolator toplote, a azbestna vlakna se dodaju cigaretama da se pepeo ne bi krunio.

Koristi se u sintezi plastike, eksploziva, veštačkih đubriva,azotne kiseline, insekticida i drugo.

Trovanje može dovesti do smrti.

Dodaje se cigaretama da bi nikotinski zavisnik za što kraćevreme (za samo 3 sekunde) osetio zadovoljstvo posleudahnutog dima (taj isti centar u mozgu posle uzimanjaheroina reaguje tek posle 20 sekundi)

Ljudi puše zbog delovanja

nikotina na mozak, a umiru od

posledica koje izaziva katran.

Katran je proizvod suve

destilacije duvana i prilikom

uvlačenja duvanskog dima

kondezuje se u lepljivu, sirastu

masu u plućima. To je

visokokancerogena materija.

Osoba koja dnevno puši jednu

kutiju cigareta, na godišnjem

nivou "sipa" jednu šoljicu

katrana po svojim plućima.

Nikotin je droga koja se prirodno nalazi u duvanu.

Istraživanja su pokazala da nikotin ima isti uticaj na mozak

kao heroin i kokain. Oslabađa hormone koji utiču na centralni

nervni sistem.

Utiče na seksualno funkcionisanje, plodnost, razvoj fetusa,

pobačaje, neonatalne smrti, funkcionisanje mozga i celog

organizma.

Pušenje ne samo što uzrokuje i pospešuje mnoga oboljenja,

već utiče na kvalitet i dužinu života

Porast broja pušača na svetu

Smrtnost ljudi se povećava

Akutne i hronične bolesti disajnih organa

Astma

Impotencija

Srčani i moždani udar

Bolesti krvnih sudova (pušačka noga)

Upala grla i srednjeg uha

Svakog minuta,širom sveta,ova bolest

odnese dva života, 3000 dnevno i oko

milion godišnje.

Simptomi – kašalj, otežano disanje, krvavi ispljuvak itd.

4900

1500

muškarci

žene

18

82

0 0

nepušačipušači

Simptomi raka usana i jezika

Pušači su 6 puta skloniji oboljenju od nepušača

Simptomi-promuklost, otežano gutanje ...

Ateroskleroza

Tromboza

Koronalni vazospazam

Aritmija

Izmenjeni lipidni profil

Loš ten

Opuštena koža

Staračke pege

Oštećeni zubi i desni

Potamneli prsti i nokti

Prevremeno rođenje

Iznenadna smrt odojčeta

Anomalije

Nepušači povećavaju rizik za dobijanje raka pluća za 30 %

Pušenje nije samo ‘ružna navika’

Priznata kao bolest u:

Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO

Američkom psihijatrijskom udruženju za

dijagnostiku i statistiku

Svakog dana oko 4000 tinejdžera popuši svoju

prvu cigaretu.

Ima potrebu za cigaretom u bilo kakvoj situaciji

Ne može da odoli cigareti, čak iako je svestan

užasnih posledica

Čovek čije ponašanje određuje nikotin

Nakon udaha dima nikotin

stiže do mozga za svega nekoliko

sekundi(3-7). To je brže nego kada

bi se ubrizgao u vene. Nikotin odlazi

do mozga u poseban deo gde se

nalaze istoimeni receptori koji reaguju

na njega. Nikotin stimuliše ove

receptore i oni oslobađaju hemikalije

koje pušaču pružaju osećaj

smirenosti, opuštenosti i zadovoljstva.

Zato svaki pušač na početku doživi i

neprijatno iskustvo (mučninu,

vrtoglavicu...)

Kada se počinje sa pušenjem, u mozgu se nalazi nekoliko

receptora koji reaguju na nikotin. Medutim, pošto se

izloženost drogi povećava u mozgu se razvija sve veći i veći

broj receptora. Nervne ćelije u mozgu su se navikle na

prisustvo nikotina.

Većina pušača ne puši zato što to

voli, već zato što ne može da prestane.

Za odvikavanje su, pre svega, potrebne sigurna

odluka i jaka volja.

Ali, postoje pomagala u vidu pastila koje se sisaju i flastera sa

ekstraktom nikotina koji se lepe za telo. Preko kože se

infiltrira nikotin, pa je pušaču lakše da prebrodi krizu.

Mnogi se boje odvikavanja, zbog dobijanja na težini, što nije

istina.

Veliku ulogu kod odvikavanja igra i

podrška okoline. Uputite vaše bližnje u

vašu odluku i oni će vas podržavati i,

ako su pušači, neće pušiti pred vama.

Tako će vam biti lakše kada se nađete

u situaciji da ste u sobi sa pušačima.

Zdravlje – manji rizik od brojnih bolesti

Samopoštovanje- osetićete lično zadovoljstvo

Izgled-svetliji zubi, prijatan dah i miris

Dobar primer- prijateljima, rođacima.

Ekonomičnost – ušteda dosta novca

Mentor: Prof. Aleksandra Momčilović

Prezentacija: Jelena Gnjatić, Mina Milić, Milena Icić, Andrijana Kojadinović, Katarina Antić, Sanja Bajić

Film: Dijana Minić, Dino Bakić, Uroš Cekov, Petar Stojković, Đorđe Stokić

Eksperiment: Miloš Janković, Nemanja Milenković

Anketa i obrada: Marko Stojanović, Andrijana Kojadinović, Jovana Jelčić, Nadežda Ajdačić, Ana Žikić, Katarina Antić

Panoi: Jana Milivojević, Ivana Jović, Nevena Filipović, Jovana Ubavkić, Veljko Stojadinović, Nikola Đorđević, Maja Stanojević

Slike: Stefan Eraković, Aleksa Stojković, Novica Šerbanović, Aleksa Simeunović

Učenici II5, Požarevačka gimnazija 2015.