1E1'

D2EK SLEJD

CRNI ANĐEO

NiŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

EDICIJA VESTERN ROMANAS E J NBroj: 39

Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMIC

Urednik;Zorka CIRIC .

kNaslov originala:Jack SladeTHE BLACK ANGEL

Recenzija:Tomislav KETIG

Prevod i adaptacija:Tomislav KETIG

Lektor:Zorka CiRiC

Tehnički urednik:Eerenc BARAT

Naslovna strana:Ferene BARAT

Korektori:Julija SMITMarija FEHER MA JER

Štampa: 9. VIII 1982. Tržište: 16.VI1I 1982.

Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT. Novi Sad. "'ojvodp Mišića 1 Glavpi i odgovorni urednik; Svetozar TO- MlC; Urednik; Zorka CiRiC; Naslov originala: Jack Slade — THE BLACK ANGEL Copyright; 1976 by Towe Publications INC, pre­ma ugovoru sa GPA iz MinhenaOslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog se­kretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj 413-12/79 od 28. Ii 1979 godine.

Iznenada prasnu pucanj i Sejn se pognu u sedlu. Metak j« udario tik kraj njegovog vraaca u pustinjski pesak.

Ponovo je imao sreće.Ali, koliko još dugo?Još od jutra, ta horda mu je bila za leđima. I sve ga j«

dublje gonila u pakao pustinje.Ujutru su bila osmorica. Sada ih je preostalo još Šest. Dvo­

jicu je u međuvremenu skinuo iz sedla.Sta je taj prokleti prepad trebalo da znači?šejn nije nalazio nikakvo objašnjenje za to. Jutros je kre­

nuo iz Sasabe, malog meksičkog grada, nekoliko milja južno od granice. Tri dana je proveo kod izvesne Romane Garaco. Svi ljudi tamo zvali su je „senjorita” i bila je sa sigurnošću jedna od najlepših žena koje je on do sada bio upoznao.

Romana Garaco. „Senjorita” . Ljudi su je zvali takođe ! „crni anđeo” .

Sejn je mislio na nju 1 posle jednog časa, kada se već uve­liko nalazio na putu. A onda su se iznenada pojavili ovi nitkovi. Prvo o'smorica. Sada još šestorica.

Sta bi to trebalo da znači? Šta oni hoće od njega?Nikakvo blago nisu mogli od njega da izvuku. Bar ne vise

od pet stotina dolara, konja i oružja. Ali, zbog toga se jedan ovakav izlet sigurno rtije isplatio.

Poterao je svog crnog konja u brži galop. Još jednom je uspeo da poveća svoju prednost, ali je već sada znao da će mu se oni ubrzo ponovo približiti.

Snaga vitkog vranca očigledno je popuštala. Trka mu je padala sve teže.

Bilo je još samo pitanje vremena kada će se Sejn morati zaustaviti i prihvatiti borbu s tim banditima.

A onda?Zapadnjak se još jednom'osvrnuo i pažljivo osmotrio go­

nioce. Iznenada se trže.Nije bilo sumnje. Bilo ih je još samo petorica.Zar iL pre pola časa nije bilo više? Zar ih nije bilo šestoro?

Ili se on u paklu pustinje, dok je vazduh titrao od vreline sun­čevih zraka, prevario kad ih je brojao?

Tako nešto se moglo dogoditi. To je Sejn znao iz iskustva.

k k - k S E J N -k k -k

Postojale su mnoge čudne prirodne pojave koje su mogle ite­kako da zavaraju ljudske oči.

Šejn procedi neku psovku i jetko se osmehnu.No, dobro. Onda ih ipak ima petoro. Tim bolje po njega.,

To povećava njegove šanse u eventualnom sukobu.Primetio je kako konj odjednom počinje brže da grabi, i

kako ržući diže glavu. Znao. je šta to znači. Životinja mora da je nanjušila neko mesto sa vodom', inače ne bi tako iznenada pojačala svoj tempo. Još od jutra nije uneo ni kapljicu neke tečnosti u sebe, a i njegov ždrebac nije pripadao onoj vrsti pustinjskih konja, žilavih i izdržljivih, koji su mogli da pod­nesu i dva i tri dana bez gutljaja vode. Zdrébac je bio puno­krvno grlo, na neki način previše dresiran i odgajan, tako da SIU u nijiemu mimoge paiiiricidine spoisioibnosti za preiživljiaivanje bile potisnute u pozadinu i zakržljale.

Jednu milju dalje južno, uzdizala se jedna oniža grupa ste­na iznad žutosmeđeg peska. Konj se usmerio prema stenama. A Sejn ga je pustio da ide kud je namerio.

Neka vrsta mračnog zadovoljstva ga je ispunila. Tek sada se nađe među tim stenama, moći će da se uhvati u koštac sa svojim goniocima. Onda će ih naterati da igraju po njegovoj svirci, čim. stignu na puškomet.

Ali, to su izgleda i gonioci shvatili, pa su sada naterali svoje žilave pustinjske konje da još brže grabe napred. Brzo su počeli da mu se približavaju i uskoro, je prasnuo prvi pucanj iz puške, koji je zaparao vrelu tišinu pustinje.

Kugle su udarale opasno blizu iza Sejnovog konja u pesak. On izvuče ,,vinčesterku” iz futrole u sedlu, prisloni je uz rame i nanišani na jahača sasvim desno spolja, koji mu je bio naj­bliži.

Pri trećem pucnju opazi kako se čovek zgrčio, podigao vi­soko ruke i srušio se postrance s konja.

Ostala su, dakle, još samo četvorica!£.ejn to '¿)omisli sa nekim gorkim zadovoljstvom, i potera

svog idrepca bliže scenama.Još najviše dvadeset metara ležalo je između njega i spaso­

nosnog zaklona. Pognuo se u sedlu i snažno podbo vranca.Taman kada je već projurio pola tog kratkog rastojanja,

bio je pogođen. Kugla mu je prodrla u desnu plećku. Udarac je bio tako snažan da je poleteo put napred i udario o visoki rog sedla.

Snažno je i bolno kriknuo i mamuznuo vranca. U istom tre­nutku, snažan trzaj potrese telo konja pod njim. Životinja za- njišta snažno, pa naglo stade kao da je natrčala na neki nevid­ljivi zid.

'k'k'k SEJN k'k'k

Šejn se baci iz sedla. Omamljen od rane u ramenu, neobič­no se tvrdo prizemljio i pri padu ispustio iz ruke svoju „vinče- sterku” .

Ždrebac se već srušio na kolena i klonu u stranu. Šejn opazi opasnost po sebe, i otkotrlja se munjevito dalje udesno.

Još dOik se pravo nije ni zaustavio, tresnu teško konjsko telo u pesak. Šejn je i ovaj put imao sreće. Da je zakasnio samo, pola sekunde, sada bi ležao priklješten ispod umiruće životinje.

Četvorica gonilaca, koji su još bili udaljeni, priđoše bliže.^Pri tom su bez prekida pucali, i Šejn shvati da mu se kraj opasno približio.

On poče da puzi ka konju koji se više nije micao. Ispod leša životinje virio je kundak „vinčesterke” . Zapadnjak pokuša da izvuče pušku ispod mrtvog tela, ali bezuspešno.

Procedio je psovku, skočio i pognut pojurio što je mogao brže ka stenama. Levo, desno i iza njega dizali su se od meta­ka gonilaca stubovi peska. Jedan metak ga jako oprlji po des­nom rebarnom luku, sledeći mu prošiša tako blizu obraza da je osetio hladan vetar.

A onda je Zapadnjak uspeo. Bilo je to zaista pravo čudo. Sada se nalazio među stenama koje su ga zaklanjale i koje su kao zidovi tvrđave opasivale malu utolinu u čijoj se sredim nalazio izdan vode.

Šejn se tako konačno nalazio u sigurnosti, ali nije gajio nikakve iluzije o sebi. Jer, četiri lovca na njega su se nezadrži­vo približavala.

Oni kao da su odnekud bili sigurni u to da on poseduje od oružja samo revolver, inače se sigurno ne bi toliko približili.

Sada su dojahali, jedan za drugim, i zaustavili se na pede­setak koraka od Zapadnj akovog skloništa.

Po prvi put je Šejn imao priliku da im se dobro zagleda u lice. Prilikom munjevitog jutarnjeg prepada i očajničke trke koja je sledila, to mu nije bilo moguće.

Radilo se o dvojici Meksikanaca, jednom melezu i jednom Amerikancu. Šejn je čeprkao po svom pam.ćenju, ali je najzad ipak zaključio da nikoga od te četvorice ranije nije video.

Ko su bili oni? I šta su uopšte hteli od njega?Gonioci su nekoliko minuta razgovarali među sobom, a on­

da Amerikanac podiže ruku i povika.— Dajemo ti poslednju šansu, hombre! Izađi iz svog zaklo­

na, podigni pri tom ruke!— Šta vi hoćete od mene? — uzvrati isto toliko glasno

Zapadnjak. — Neka vas đavo nosi! Od mene nećete izvući ni­kakvo bogatstvo!

Ona četvorica prasnuše u glasan smeh. i Onda Amerikanac povika ponovo.

★★★S E J N ★★★

■— Onda dobro, Sejne! Ja sam ti pružio šansu, ali ti nećeš da Je prihvatiš. Mi ćemo te se i tako i tako dočepati. Ne umiš­ljaj samo sebi da ćemo biti sentimentalni!

On dade znak svojim kompanjohima, i oni se razidoše u stranu. Amerikanac se, međutim, ukopao u stavu iščekivanja u sedlu. Imao Je tvrdo, obrijano^ lice, a iz njega su strujale neka ledena hladnoća i divlja odlučnost.

Odakle je taj tip znao Zapadnj ako vo ime?Morala je postojati neka uzajamna veza, koju Sejn nije ni­

kako mogao da nasluti. ^Ali kakva?— Hej, mister! ~ viknu Zapadnjak, dok su se ostali po­

lagano gubili iz njegovog vidnog polja. — Odakle ti mene po­znaješ?

Amerikanac se nasmeja ironično.— Zar ti to zaista ne znaš, hombre? Ili želiš da nas smat­

raš budalama, a? Gde si na poslednjem mestu boravio?Gde je na poslednjem mestu boravio?U Sejnu se probudi konačno sumnja.On je tri dana proveo u Sasabi, u meksičkom gradu pet

milja južno od granice. Tamo je upoznao onu lepu ženu.Romana Garaco. Opet ona! Žena sa temperamentom pravog

vulkana. Stanovala Je u velikoj kući na šumom obraslom bre­žuljku, dve milje jugozapadno od tog gradića. Kuća Je bila bordel sasvim posebne klase. Sedam izuzetno lepih devojaka i „senjorita” brinule su se za to da gosti budu usluženi na njihovo najveće zadovoljstvo.

Već dugo nije svako mogao tamo da uđe. Samo izuzetni gosti puštani su da prođu kroz tešku kapiju, ugrađenu u visoki zid koji Je zgradu pretvarao u pravu tvrđavu. „Senjorita” je lično proveravala svakog novajliju, i ukoliko Joj se muškarac dopadao i uz to bio snabdeven dovoljnom količinom dolara ili pezo.sa, bio Je prihvatan.

Kada bi uprkos toga tu i tamo dolazilo do nesporazuma, pojavio bi se na sceni jedan muškarac i stvari bi vrlo brzo bile ponovo dovedene u mir i red.

Bio to Jedan sasvim poseban muškarac.Ka i)i se & Jijim z-.cačio, IjjlJe bi rau bilo da Je prethodno

načinio sopstveni testament. Jer, do danas taj tip nije još ni­jednog protivnika ostavio u životu.

Sejn ga Je sada ugledao prvi put, ali mu je odmah bilo jasno o kakvom se čoveku radi.

Bio Je to zaista Jedan neuobičajen tip.Zvao se Tigar Apačez.A zvali su ga i „Pas čuvar senjorite” .

★★★ SEJN 'k'k'k

Sujetno i ponosno je nosio crnu odeću i cvetno-belu košu­lju. Taj način, na koji se oblačio, pojačavao je zlokobni utisak koji je iz njegove ličnosti strujao.

„Senjorita” je lično ispričala Sejnu o svom psu-čuvarii. Od nje je Sejn saznao da Tigar Apačez brže puca i bolje pogađa od svih drugih muškaraca koje je poznavala. I da je do sada sve svoje protivnike ubio. Razlog za takvo njegovo ponašanje ležao je u tome, što nije želeo da ostavi u životu nikoga ko bi mu doćnije ponovo mogao postati opasan.

Te misli prostrujala su Zapadnjaku kroz glavu dok je zu­rio u tog koščatog tipa, koji je tamo čekao nepomično.

—. „Senjorita” te je poslala? — povika Zapadnjak. — Je li tako?

Covek klimnu glavom, cereći se.— Zašto? — nastavi da se raspitkuje Sejn.— Ja to ne znam. Želela je samo da joj donesemo tvoju

glavu.Šejn poverova da nije čuo dobro.Baš je to bila neka ,,senjorita” !To je ipak bilo čisto bezumlje. .On s njom nije imao ni najmanju prepirku. Baš naprotiv.

Romana Garaco ga je pitala zar ne bi mogao ostati kod nje duže vreme. To je samio po sebi govorilo d'oivoijino. A sada ckvo ovde!

Šejn začu prigušen topot kopita. Sa zapada, istoka i juga približavala su se sada ona trojica Apačezovih kompanjerosa. Za nekoliko minuta oni će ga sa sve četiri strane istovremeno napasti, i to će za njega predstavljati bez ikakve sumnje smrtnu presudu.

U plećki je osetio potmulo žiganje. Metak nije prodro jako duboko, ali uprkos tome, morao ga je odstraniti iz mišićnog tkiva. Ako to ne uspe da uradi, rana će se sve više inficirati, sasvim upaliti i on će polako umreti od trovanja krvi.

Prokletstvo! Bila je to paklena situacija.'Četvorica ubica su stezali obruč oko njega, a on sam imao

je kuglu u ramenu. To ni u kom slučaju ne može krenuti na dobro.

Čak i ako bi mu uspelo da se odupre uspešno toj četvorici, ko bi mu zatim izvadio metak iz rane? On sam: ne bi mogao nikako rukom dopreti do tog mesta.

Uzeo je revolver' u ruku i nanišanio preko ivice stene na jahača, koji je još uvek tamo, na čistini, oklevao. 'Već je hteo da pritisne kažiprst i povuče obarač, ali, onda se ipak predo­mislio i odustao od toga.

U do<bošu je imao samo šest metaka. ''

★★★SEJN

Mogao je samo šest puta da opali, a onda je mogao sa pu­nom sigurnošću da računa da neće imati vremena da ponovo napuni oružje.

Zbog toga je morao štedljivo da se odnosi prema municiji 1 da sebi ne dozvoli ni jedan jedini promašaj.

Topot ostala tri konja bivao je sve jači i jači. Sada je jedan od tih napadača opalio metak i ispustio snažan, prodoran krik.

To je bio opšti signal za napad.Amerikanac podbode svfog konja mamuzama. Držao se na

životinji, stežući je samo butinama, a obema rukama držeći svoju pušku.

Sve se odvijalo nepojmljivo brzo. Sejn je računao sa svim samo ne sa jednim takvim surovim, beskompromisnim napa­dom kakav su izvodili ta četvorica ubica.

Ali on je, kao i uvek u sličnim situacijama, unutra u sebi, bio ledeno miran.

Kao neman koja bljuje vatru, nasrnuo je Amerikanac na njega, neprekidno pucajući iz svoje „vinčesterke” .

Sejn je sačekao dok se taj tip nije dovoljno približio, a on­da se munjevito uspravio iza svoga zaklona.

Potrebno mu je bilo samo jednom da.opali. Opazio je d je čovek bio pogođen i da se odmah srušio.

Ostala trojica protivnika su u istonr. trenutku prodrli u kotlinu, Sejn odskoči ^udesno, gde mu je nekoliko blokova ste­na nudilo oskudan zaklon. Usred skoka dostigao ga je prvi me­tak. Ovaj put je pogodio njegovu natkolenicu. On kleče na kolena, pogleda u odblesak iz cevi i uzvrati vatrom.

Bio je ispunjen nepokolebljivom, mračnom odlučnošću. Ovo mesto je sve više ličilo na poslednju stanicu njegovog lutalač- kog života. Ali, kao da mu je to nekako bilo svejedno.

On je već često bio u ovako opasnim situacijama i gledao smrti u oči. Možda je to bilo ono što ga je najviše izdvajalo od ostalih ljudi.

Kao da je iz njega izbio neki pradavni, divlji instinkt, on više nije mislio ni na šta drugo sem da što više protivnika po­vede sa sobom u večna lovišta. Grozničava želja za ubijanjem ispunila ga je kao nikada ranije, a sem nje, osećao je u sebi još samo gorčinu zbog besmislenosti cele ove borbe.

Pucao je koliko je mogao brzo. Po treći put ovog dana bio je pogođen, a onda je iznenada nastala tišina.

Dim od baruta vukao se oko njega. Tri konja bez jahača otkasala su ka izdani s vodom. Melez i oba Meksikanca ležali šu na vrelom tlu i više se nisu micali.

Sejnu klonu ruka s revolverom. Oružje je bilo ispražnjeno, ali na to u ovom trenutku nije mislio.

S E J N 'k 'k *

Bilo je pravo čudo da je on iz svega ovog Izvukao živu glavu.

Ali, da li je zaista?Na tri mesta na telu osećao je jake bolove. U desnoj pleć­

ki, u levoj natkolenici i u levoj rnišici gde ga je udario treći metak.

S naporom se podigao i pokrenuo. Hteo je da siđe do iz­dani s, vodom, želeo je da pre svega ostalog ugasi žed, a onda da zbrine svoje rane onoliko koliko može.

Načinio je tek prva dva koralca, kad se iznenada ukoči.Između stena na južnoj ivici utoline pojavio se jedan čovek.Šejn ga je prepoznao odmah.Bio je to Tigar Apačez, ,,senjoritin” pas čuvar. Sa revol­

verom u ruci pojurio_ je na Zapadnjaka. Sejn nije ni pokušao da podigne svoju ruku s ,,koltom” . Bilo bi to potpuno besmi­sleno, jer nr.u je aoboš revolvera bio prazan.

Na sedam koraka od Zapadnjaka Tigar Apačez stade. U početku je izgledalo kao da odmah hoće da puca. Ali u među­vremenu je opazio đa Sejn nema mogućnosti da se brani'

„Senjoritin” pas čuvar se surovo isceri.Stajao je tamo kao glasnik smrti. A Sejn se osećao kao

osuđenik koji stoji pred nekim streljačkim strojem.Crno odelo, bela košulja i crna mašna, cela spoljašnost

Tigra Apačeza delovala je demonski, preteće,Već sada je Zapadnjak znao da od to.>T krvoloka ne treba

da očekuje nikakvu milost. I znao je takođe da niko drugi ni.ie ovog nemilosrdnog ubicu napujdao na njega, nego baš ta „se­njorita” , odnosno, „crni anđeo” .

„Crni anđeo” . . .I nehotice, morao je da pomisli na to da je on Romanu

GaraeO’ Uvek tako zvao kada je bio nasamo s njom.Kako se strašno razočarao u nju!— Sta je. Tigre? — upita on mirno. —■ Šta se bilo desilo?

Zašto te je ona poslala za mnom?Glasnik smrti „crnog anđela” se cerio demonski;— Izgovori svoju poslednju molitvu, Sejne! — odvrati. —■

Za deset sekundi bićeš mrtav.— Do đavola! — opsova Ijutito Zapadnjak. — Zar nećeš

ni sad da mi objasniš šta se ovde . . .Tigar Apačez ga prekide hladno.— Ostaviću da ti to satana lično ispriča, gringo!Polako je podigao revolver i cev se usmerila tačno u šej-

novo srce.Jesi li se pomolio? — upitao je cinično. — Depet sekun­

di je upravo isteklo.

•kir-kSE'JN'kk-k

Sejn je ćutao. Nije imalo nikakve svrhe ovde još nešto reći. Ovaj hladnokrvni, krvožedni ubica će pucati. A Sejn nije nazirao nikakvu šansu. Ni traga od mogućnosti da umakne smrti.

— Dobro — procedi Tigar Apačez suvo. — Isteklo j e . . .Pucanj zagrme. Sasvim nesvesno, ispusti Zapadnjak glasan

krik i baci se potpuno refleksno u stranu.Ali, to je bilo uzalud.Metak ga udari u grudi. Osetio je vrelinu, bol koji je žario.

Strašan plamen izgledalo je kao da mu se širi po ćelom' telu, od glave do pete, i kao da je hteo da ga predvoji na dve polo­vine. Poverovao je da lebdi i nije više bio svestan toga da još uvek stoji na obe noge. Njihao se kao stablo koje je tresao neki strašni orkan. Ceo svet počeo je da se okreće pred nje­govim očima, i kao iz velike daljine, začuo je jedan strahoviti krik.

A onda ponovo odjeknu pucanj.I taj prasak je Zapadnjak čuo kao iz velike daljine. Pove­

rovao je da je to Tigar Apačez još jednom pucao u njega, da ga konačno dokrajči.

Ali, ovaj put nikakva kugla nije udarila u njegovo telo. U svakom slučaju, nije više osećao nikakav bol.

Klonuo je na kolena i lagano pao unapred, ničice ka tlu. Još jednom je sa naporom podigao glavu. Borio se poslednjim ostacima snage i volje za životom, protiv nesvestice koja je nailazila. I još jednom je, pri čistoj svesti, imao osećaj da upija u sebe sve što ga je okruživalo.

Opazio je plavo nebo, sive stene, žuti pesak i površinu vode u izdani koja se svetlucala na suncu. Opazio je i neko­liko nepomičnih prilika koje su ležale u pesku, samo Tigar Apa­čez kao da je odleteo u vazduh.

Umesto tog krvoloka opazio je Zapadnjak jednu drugu priliku. Crn i krupan, kao da je, tik kraj Šejna, izrastao sa plavog horizonta. Bila je . to prilika muškarca bele, kovrdžave brade, koja mu je prekrivala čak i grudi.

Šejn se nasmeši umorno.Pred njegovim očima poče sve ponovo da se okreće.— Jesi li ti Gospod Bog? — čuo je sebe kako šapuće, a

onda mu glava klonu nadóle. Pred njegovim očima raširila se noć.

U tamno odeyeni muškarac bele brade naže se nad Zapad­njakom i okrete ga pažljivo na leđa. Podigao je desni Sejnov kapak, pogledao pažljivo u ženicu i promrmljao nekoliko tihih reči u svoju belu bradu.

Onda se izgubio iz utoline među stenama i vratio se posle izvesnog vremena nazad, sa koščatim sivim konjem.

10

★★★S E J N ★★★

Duboka tišina vladala je unaokolo, oko izdani. Na čelično- plavom nebu pojavile su se sitne tačkice. Lešinari su već počeli da se kupe. Kao i uvek, prvi su namirisali smrt. . .

II

Duboko u podsvesti začuo bi Sejn s vremena na vreme konjski topot i istovremeno imao osećaj da se nalazi u malom čamcu koji se ljulja usred orkana po okeanu.

Bio je to samo kratak trenijtak kada se razbudio kao iz nekog zlokobnog sna. Odmah zatim, potonuo je ponovo u du­boku nesvesticu, i nije opažao ništa od bolova koji su mu ras- trzali telo. I tako, nije bio svestan ni toga da leži potrbuške na leđima konja, kojim je bio transportovan kroz pustinju.

Tek docnije, vratio se bio na nekoliko minuta potpuno u stvarnost. Bilo je to dok je, neko gurao u njegove grudi usijano željezo.

Kriknuo je, otvorio širom oči, hteo da se izvije od bola, ali, nije mogao da makne ni rukom ni nogom.

Bio je čvrsto vezan za neku tvrdu podlogu, najverovatnije za neki sto.

— Mirno, samo mirno — brundao je neki duboki glas. .Sejn je razrogačenih očiju zurio u jako svetio svetiljke sa

stropa. Onda se pojavi bradato lice na toj svetlosti, lice koje je već jednom video.

— Ja sam te čvrsto vezao remenima, Sejne — reče starac.— To je bila jedina mogućnost. Inače, uopšte ne bih bio u stanju da ti izvučem iz tela te komade olova . . . Uoistalom, pra­vo je čudo da si još u životu. To možeš da zahvališ jedino vi­šim silama. One su držale svoju ruku nad tobom. Njihova volja je prevagnula... Hajde, pij! To će ti činiti dobro.

Prislonio je Zapadnjaku neku bocu na usne i oštri viski po- teče kao tečna vatra niz Sejnovo isušeno grlo. On sa naporom proguta i nasmeši se zahvalno, kad je stari sklonio bocu sa njegovih usana.

— U početku sam zaista verovao da si bog — reče ranje­nik. — Pomislio sam da sam već stigao u večna lovišta, pošto me je Tigar Apačez mecima skinuo s nogu.

n

■k'k'k Š E J N-kk-k

'■— Ja nisam bog — odvrati stari ozbiljno. — Ja nisam ni­šta više nego njegov nedostojni sluga. On me je tačno u pra­vom trenutku uputio na pravo mesto. Samo tako sam mogaoda ti pomognem, Sejne. Stigao sam tamo baš kad je Tigar Apačez hteo da opali drugi metak u tebe.

— I onda? — upita Zapadnjak uzibuđeno.— Ja sam pucao pre nego on — objasni stari. — Sada on

leži među ostalima.— I kome imam da zahvalim za svoje spasenje?— Ja sam Džozef Mek Eligot. Nalaziš se na mojoj maloj

farmi, sine moj.— Sa koje strane granice se nalazimo? — raspitivao se

Sejn i dalje.— Južno od nje, dakle, u Meksiku.— Koliko ja vidim, ti si ipak Amerikanac. Podnosfe li tb

ljudi ovde?Džozef Mek Eligot ozbiljno klimnu glavom.— Ovo je sarr.o jedna mala, nerentabilna farma na ivici

pustinje — objasnio je. — Ubeđen sam da se nikada nijedan Meksikanac ne bi dobrovoljno naselio u ovoj pustoši. Ali, mi rado živimo ovde i mi volimo surovi život, pun oskudice. To je volja neba koje nas je ovde poslalo.

Reči starog čoveka zvučale su ozbiljno i bile prožete du­bokom verom u sudbinu. Celim svojim bićem on je podsećao na nekog propovednika. Ali, to je bio čest slučaj u ovim suro­vim krajevima. Preslabi da nadu dovoljno snage u sebi za samo­održanje, ljudi su je nalazili izvan, odnosno iznad sebe.

Sejn se, međutim, još jednom trže.Nešto u tome nije se uklapalo. Nešto nije bilo u skladu s

tim čovekom, koji je spolja delovao zaista kao propovednik. A onda je Sejn shvatio šta.

U sivim očima boje dima starog čoveka goreo je plamen koji je palio. To, međutim, nije stalno bio slučaj. Oči bi mu se samo nakratko zažarile dok je govorio o surovom, punom osku­dice životu i o tome da je to viša volja, da čovekov put bude posejan oskudicama i nevoljama.

Alkohol je širio prijatnu toplinu u Sejnovom trbuhu, a sa toplinom stizao je i unr.or.

Zatvorio je oči i znao je da će ubrzo zaspati. Ali, pre toga, zanimalo ga je još jedno pitanje.

— Ti ovde ne živiš sam, Mek Eligote? — promrmljao je, držeći pri tom oči otvorene.

— Zovi me po mom imenu — predloži stari. — To zvuči mnogo prijateljskije. Govori mi zato Džozef. To je ime koje gospod vo li. . . Zar ti nemaš kršteno ime, Sejne?

Zapadnjak se nasmeši gorko.

12

★★★ SEJN 'k'k'k

— Imao sam* jednom jedno — odgovori. — Ali, to je, čini mi se, bilo još pre nekoliko večnosti. Ja sam zaboravio to ime, Džozefe . . . Hoćeš li sada da mi odgovoriš na ono moje pitanje,

Ponovo je otvorio oči i otkrio trag gorčine na izbrazdanom licu starca.

— Ti si sasvim dobro čuo — odgovori Mek Eligot. — Re­kao sam „mi” iako to više ne odgovara istini. Kada sam se pre dve godine bio spustio čak ovamo, nisam još bio sam. Sa mnom su bila moja tri sina: Kaleb, Efraim i Ruben. Bila je sa mnom i Ester, moja kćerka. Svi su me oni napustili. Nisu više mogli da izdrže život u ovoj usamljenosti. Poslednja me je napustila Ester. Sada je upravo dva meseca kako je otišla.

Uspravio se i njegovo lice iščeze iz svetlosnog kruga lampe.— Ti moraš sada da spavaš, sine moj — reče, — Ja ću te

cdvezati s ovog stola, a onda ću te odneti u krevet. To je Este- rin krevet. Ona sigurno neće imati ništa protiv toga . . .

Uzdahnuo je i popustio kožne remene i konopce kojima je bio čvrsto vezao Zapadnjaka, da se ovaj za vreme teške ope­racije ne bi micao.

Šejn je želeo sopstvenom snagom da se uspravi, ali ga nje­govi mišići nisu slušali. Ležao je kao prikovan i osećao se sko­ro kao bespomoćna beba.

Stari se osmehnu.— Ja sam ti stavio u viski jedno indijansko sredstvo za

spavanje — objasnio je. — To sam uradio u tvom interesu. Istovremeno ćeš duboko i čvrsto spavati, i nećeš u snu činiti nikakve nesvesne pokrete koji bi mogli još više da ti pogor­šaju tvoje povrede.

Sejn ne odgovori.Osećao se iznenada pritisnut nekakvim umorom, koji je

bio sasvim blizu stanja nesvestice. Celo njegovo telo, od vrha palčeva na nozi pa do temena, izgledalo mu je kao na Je na­punjeno olovom. Bio je ukrućen kao daska, dok ga je stari čovek uzeo na ruke i odvukao u jednu drugu prostoriju.

Džozef Mek Eligot mora da je bio nabijen neverovatnom snagom. U njegovim’ rukama izgledao Je Sejn lagan kao pero. Ni najmanji znak naprezanja nije se mogao opaziti na star­čevom izbrazdanom licu.

Zapadnjak je zaspao odmah, čim ga je ovaj neobični stari čovek položio na krevet.

Minut ili dva, ostao je Džozef Mek Eligot da stoji kraj Sejnovog kreveta, gledajući u zaspalog ranjenika. Pri tom se osmehivao zadovoljno.

— Gospod te je meni poslao sa mudrom namerom — pro­mrmljao je tihe za sebe —. Ti ćeš biti sredstvo kojim ču uni­štiti svoje neprijatelje.

13

'k'k'k ŠEJN

Pošto je izgovorio te reči, ugasio je malu svetiljku i izašao U veliku prostoriju kraj ove, koja mu je istovremeno služila i kao dnevna soba. Obrisao je sto na koji je bio položio Zapad­njaka, a onda se zadovoljno spustio u jednostavnu naslonjaču od pruća, i uzeo u ruke debelu knjigu povezanu u kožu, koja je ležala na malom stolu kraj naslonjače. Bila je to, jasno, bi­blija.

Džozef Mek Eligot poče da čita. Njegovim licem raširio se izraz dubokog spokojstva, i samo ponekad bi se u njegovim zadimljenosivim očima pojavilo divlje svetlucanje.

Iznenada je oslušnuo i podigao glavu. Odložio je bibliju u stranu, ustao i posegao za repetirkom „spensericom” koja je stajala naslonjena na kamin sazidan od komada lokalnog stenja.

Ostavio je svetio da gori, dok je prilazio vratima. Pre ne­go što je otvorio vrata priljubio je pušku tik uza zid kraj iz­laza, da čovek spolja ne bi mogao da opazi oružje. Bio je to položaj iz koga bi munjevito mogao da je podigne u slučaju da zapreti nekakva opasnost.

Sejn bi se sigurno začudio kada bi ugledao tog bogobojaž- Ijivog starog čoveka u takvom stanju. Jer, Džozef Mek Eligot sada više ni u kom slučaju nije izgledao kao neki bezopasni farmer, već više kao stari, iskusni vuk.

SmeSkajući se, prekoračio je preko praga svoje krovinjare. Pri.roi-tiwna nestrašica štitila ga je pretío dana od suinčame jare. Sada, u noći, bacala je duboku senku na mesečini.

, Jedan usamljeni jahač približavao se malom imanju. Mek Eligot ugleda njegovu siluetu na bledoj mesečini i poče da klima glavom, dok je nešto nejasno mrmljao sebi u bradu.

Na njegovom licu igrao je izraz iščekivanja.Ostavio je vrata otvorena i Iskoračio iz duboke tame pod

nastrešnicom napolje, na mesečinu.Jahač se polako približavao. Negde ja zameketala jedna pd

Mek Eligotovih poludivljih koza, koje je držao. U primitivnoj šupi, koju je podigao kraj kuće kukuriknuo je petao.

Tik pred Džozefom Mek Eligotom, jahač zauzda konja. Sta­rac poseže za uzdama.

— Nisam te očekivao da ćeš se vratiti tako rano, Ester — rekao je- — Jesi li već nešto uspela da postigneš?

— Imala sam sreće — odgovori zvonki devojački glas. — Sve je išlo mnogo lakše nego što smo mi sebi predstavljali. Ali, odsada, moraćemo biti vrlo oprezni, Moraćemo sebi da ostavi­mo vremena, oče.

Ester Mek Eligot elastično kliznu s konja. Nosila je far­merke i crvenu pamučnu bluzu ispod koje su se njene grudi jasno ocrtavale. U kukovima je bila možda malo preširoka, ali

1«

■k'k'k S E J N * * i e

inače je njena figura srednjeg rasta bila dobro i proporcionalno skrojena.

Nemarnim pokretoro ruke skinula je okrugli, slamni „sora- brero” i njena crvena kosa zasijala je na mesečini kao polirani bakar.

Džozef Mek Eligot položi obe ruke na ramena svoje kćeri i zagleda se prodorno u nju.

— Imaš ga zaista? — upita nestrpljivo, kao da ne može da dočeka odgovor. —■ Ili si se samo šalila sa mnom?

Ona se munjevito osmehnu i zabaci glavu, tako da je njena dugačka crvena kosa zalepršala po ramenima kao zastava.

— Imam ga zaista — odgovori ponosno. — Imam ga, oče.Bacila mu se oko vrata, stisla se uz njega i poljubila ga u

oba obraza.— Oh, oče, ti uopšte ne možeš verovati koliko sam srećna.

Sada su loša vremena konačno pri kraju.— Hvala nebesima — izgovori starac nekako svečano. Onda

podiže pogled ka nebu, prepunom zvezda i nastavi molećivim glasom. — Molim ti se, bože! Drži i dalje svoju zaštitničku ruku nada mnom i mojim stadom koje mi je verno. Amen!

Pustio je svoju kćer i prekrstio ruke. Neko vrertie stajao je još tako, pun nadahnuća i zurio uvis, u svetlucajuće zvezde. Devojka je ćuteći čekala dok nije *počeo ponovo da govori.

— Kako si to uspela? — upita je.~ Ukrala sam ga. Tiho i s uživanjem se nasmejala. —

Na mene nije pao ni najmanji tračak sumnje, oče. Ona je svog psa čuvara Tigra Apačeza i rulju ostalih ljudi poslala u poteru za izvesnim Sejnom. Bila je čvrsto uverena da ioi ie taj Sejn ukrao njen plan.

Ponovo se nasmejala.Džozef Mek Eligot klimnu ozbiljno glavom.— Nešto slično sam i ja već pomislio — izgovori tiho. —

Taj Sejn leži u tvom krevetu, dete. . .Sada se ona odjednom uozbiljila.— On leži u mom . . .Naglo je umukla, vrteći u neverici glavom, stisnuvSi pune,

čulne usne, tako da su se pretvorile u tanku crtu.A onda, posle nekoliko sekundi, prasnu uzrujano.— Sta tc znači, 0Č2 ? Kako se to moglo dogoditi? Mi n«

možemo da zadržimo tog čoveka pod našim krovom. To Je ne­moguće. Njegovo prisustvo će nam razoriti sve planove. On mo­ra odavde!

Mek EUgot mirno odmahnu rukom.— Čovek je teško ranjen — objasni na svoj ozbiljni, pro-

povednički način. — Potrebna mu ie nega i najmanje dve sed-

IS

Hf-k'kSE'JN'k'kic

Ulice mirnog ležanja. Sopstvenom snagom on ne može đa ode odavde.

— Onda ga ubij! — prosikta devojka žustro. Ubij ga, oče! Jer, taj čovek će nam doneti samo nesreću. Ja samv u me­đuvremenu veoma dobro upoznala „senjoritu” . Ona neće imati mira dok ne sazna da je taj Šejn mrtav. A kada sazna da smo mu mi pomogli, napujdaće svoje ubice i na nas.

Džozef Mek Eligot nabra čelp. Gledao je uvređeno svoju kćer, jer njene reči jednostavno nije mogao da shvati.

— Da li si ti to zaista ozbiljno mislila, Ester? — upita je nakon toga mračno i strogo. — Ja bi trebalo da ubijem jednog ranjenog, bespomoćnog čoveka? Ne, moje dete! Nikada ja to ne bih bio u stanju. Ja se držim reči koje stoje u bibliji. Tamo pi­še: „Ne ubij!” . . . I toga ću se i dalje držati.

—■ Ali, radi se o nama svima, oče! — pdvrati devojka uz­rujano. — Pod ovim okolnostima mi možemo ponovo izgubiti sve na čemu smo toliko dugo radili. . . Želiš li ti to zaista?

Starac je ponovo uvređeno zurio u nju.— Ester — prošaputao je. — Zar si se zaista toliko pro-

menila za tako kratko vreme? Jesi li još uvek ona ista Ester Mek Eligot koja me je napustila pre dva meseca? Je li tvoje srce postalo toliko hladno i tvrdo?

Ona obori pogled ka zemlji. Onda ponovo podiže i zabaci glavu i ošinu oca plamenim pogledom.

— Da — prasnula je divlje. — Verujem' da sam se stvar­no potpuno promenila. Ovako nešto nikada ne prođe, a da ne ostavi svoj trag. Zar ti to nisi znao pre nego što si me poslao, oče?

Sada je starac bio taj koji je oborio pogled i ostao da stoji pognute glave. Dugo je on tako stajao, očevidno duboko potre­sen u sebi.

— Moj bože! — prošaputa najzad uzrujano. — O, moj bože! Sta sam ja samo napravio! Kako sam se samo ogreSio! O svoje rođeno meso i krv sam se ogrešio kad sam . . .

Od uzbuđenja on umuče. Ali je i dalje stalno u neverici vrteo glavom. Devojka mu obvi ruku oko vrata i priljubi se uz njega.

— Ne treba uopSte sebe da prekorevaš, oče — rekla je meko. — Tako loše ipak nije bilo. Samo u početku to me je koštalo muka. Bilo je potrebno veliko samosavlađivanje. Naj­gore je bilo dok sam se prvi put naga prikazala pred očima stranog muškarca. I dok sam ja . . .

— Ćuti! — prekide je stari .— Molim te, ne govori više o tome.

Nasmešila se.

* 'k -k S E 2 N 'k k if

— Ti stvarno sebe nepotrebno prekorevaž, oče. To je samo u početku bilo gadno za mene. Kasnije uopšte više nije. Napro­tiv. To mi je kasnije pričinjavalo uživanje. Upoznala S£un jedan sasvim drukčiji svet, jedan svet koji mi više nije izgledao taka loš i pokvaren, kako si mi ga ti uvek slikao.

Po očevom licu raširiše se zapanjenost i neverica^— Ji li ti to ozbiljno govoriš, devojko?Klimnula je potvrdno glavom.— To se više ne može promeniti, oče. Ja volim taj život

koji sam upoznala kod „senjorite” . I trebalo bi docnije da po­stane još mnogo, mnogo lepše. . . Zbog toga takođe mislim da Sejn treba da se izgubi. . . Jesi li ti to reliao da je ranjen? Ka^ ko je onda došao do nas? Na to pitanje mi još nisi odgovorio.

— Cuo sam pucnje, napolju u pustinji — poče stari tiho.:— Jednog čoveka su gonili. Odmah sam izjahao i otišao u Ti­nahu Laredo. Šejn se hrabro borio i uslrelio četvoricu gonilaca. Stigao sam u istom trenutku kad je onaj krvolok hteo da do­krajči Sejna pucnjem iz potaje. Onako ranjenog. Ja sam pre­duhitrio Tigra Apačeza.

“ On je mrtav?— Da.Ester Mek Eligot je razmislila brzo.— To je stvarno naša sreća — zaključila je. — A takođe

i Sejnova sreća. Zar niko od njegovih protivnika nije više u životu?

— Verujem da su oni svi mrtvi.Devojka zamišljeno klimnu glavom.— To je dobro za sve nas. Onda takođe nema viSe nikoga

ko bi mogao da nas izda.Izgovorila je to smeškajući se, i takvim glasom, kao da je

sve što se dogodilo bilo potpuno normalno.— Kako je to bilo sa Sejnom? — raspitivao se stari, —

Zašto je ,,senjoritina” sumnja pala baš na njega?Slegnula je,ramenima i nasmejala se tiho.— To je bio sarr-o slučaj, oče — odgovorila je. — Sejn j«

bio „senjoritin” miljenik. On je takav muškarac u koga se sve žene odmah zaljube kada mu ugledaju lice. On je nešto izu­zetno. Zbog toga ga ie, dabome, i „sisnjorita” odmah uzela pod svoje. Ostao je tri dana kod nje. A prošlog jutra, morao je aa se rastane od nje. Malo kasnije, ona je utvrdila da papiri više nisu na svom mestu. Onda je ona, naravno, počela da smatra Sejna za lopova. I odmah je napujdala Tigra Apačeza da pođe za njim. Popodne sam se i ja tražila da me pusti, govoreći joj da moram još jednom da posetirr. svog bolesnog oca.

Klimao je zamišljeno glavcia i viSe puta se pogladio pe kovrdžavoj, beloj bradi.

'k k i r S E J N 'k 'k i r

— Nadam se da nisi načinila nikakvu grešku — promrm­ljao je oklevajući. — „Senjorita” je mudra. Njoj će sigurno da padnu na pamet ódredene misli, kada se Tigar Apačez ne bude više vratio. Ako se onda desi da posumnja na nas, bićemo iz­gubljeni.

Ester otkopča dugme svoje bluze i posegnu u izrez. Stari obori pogled Icada se deo jedrih i bujnih devojčinih grudi po­kazao u izrezu.

Podigao je pogled tek kad mu je pružila mali svitak per­gament papira.

— Evo ga — rekla je mirno. — To je druga polovina pla­na. Mogli bismo za nekoliko časova da krenemo i da počnemo sa traganjem. Za dva ili tri dana bićemo već na Sijera Saurahi- pi. I ako tada stvarno budemo našli blago, moći ćemo konačno da se izgubimo. Na sever. U Sjedinjenim Državama ćemo konač­no biti u sigurnosti. Kada budemo preprodali blago, postaćenio bogati i moći ćemo radi naše zaštite da držimo telohranitelje. Već sada mogu sebi da predstavim kako će sve to biti lepo. Velika kuća u Kaliforniji, sa poslugom, koja će nam svaku že­lju čitati iz očiju. Nosiću nakit i lepu odeću i . . .

— Još nije dotle došlo — prekide je namrgođeno otac. — Mi još ne znamo da li ćemo to blago ikada uopšte naći. Moglo bi, na primer, biti sasvim moguće da taj plan uopšte nije tačan. Ili da je još pre mnogo godina neko drugi naleteo na skroviSte i pokupio dragocenosti Kordilja.

— Ali, ti si; sam svojevremeno rekao da je onaj fratar koji ti je dao polovinu plana bio častan čovek od poverenja, na ko­ga se možeš osloniti. On ti je taj svitak pergamenta bio dao dok je ležao na samrtnoj postelji. Možeš li ti sebi da predsta­viš da će jedan častan čovek kao što je bio taj otac Marko la­gati dok leži na samrti?

Stari zavrte glavom.— Lagao mi sigurno nije — promrmlja. — Onaj ko je la­

gao bio sam ja. Jer, ja sam mu bio obećao da ću plan predati njegovom gvardijanu u samostanu San Ignacijo. Ali, iz tih stopa sam se zavukao u ovu usamljenost i na sopstvenu ruku jgo&e sa prethodnim istraživanjima.

Dok je to govorio, polako je odmotavao pergfmient i pre­traživao tamne linije na požutclom listu papira.

— Imaš li zbog toga grižu savesti? — upita ga njegova kćerka podrugljivo. — Ne treba uopšte da je imaš. Učinio si samo ono što bi i svaki drugi na tvom mestu vičinio.

Oćutao je na njene reči i otišao do kamina, sazidanog od Stenja. Tamo zavuče nož u finu pukotinu između dva kamena i rasklima jedan kamen iz zida kamina. Zavukao je ruku u otvor i njegova se ruka uskoro ponovo pojavi iz otvora sa dru-

ic i r i r S E J N k 'k 'k

gim svitkoro pergamenta. Onda on priđe stolu, raSiri listova pergamenta jedan kraj drugog i približi ih sasvim.

Ester je uzela svetiljku sa jedne kuke na ziđu, zapalila ja i ušla u malu sobu u kojoj je ležao Zapadnjak.

Svetlost lampe pade na lice spavača.Ester Mek Eligot stajala je neko vreme nepomično i zuril*

u Sejna.Onda se naglo okrete i ponovo izađe iz sobe.Zapadnjak je i dalje spavao duboko i čvrsto. On niti je

primetio devojku, niti je čuo i jednu jedinu reČ od onoga e čemu su razgovarali Ester i njen otac.

Da je, međutim, znao šta se ovde stvarno odigrava, sigui> no bi se u budućnosti mnogo šta desilo drukčije.

Ovako je, naprotiv, sudbina nemilosrdno jurila svojim to­kom . . .

m

Bilo je blizu osam ujutru kada se Sejn prvi put iz svog dubokog sna probudio. Sunčani zraci padali su kroz mali pro­zor i osvetljavali unutrašnjost oskudno nameštene sobe.

Zapadnjak htede da se uspravi, ali je još uvek bio svim udovima kao prikovan za postelju. U glavi mu je još potmulo tutnjalo i brujalo, ali, na mestima gde je bio pogođen mecima nije više osećao bolove. Oko njega je vladala tišina.

Pomislio je na starca koji mu je bio spasao život, i upitao se gde bi se Džbzef Mek Eligot sada mogao nalaziti.

Iznenada mu se učini da čuje neki tihi, šapćući glas.Napregnuto je oslušnuo, ali, šum u njegovim ugima bio je

tako jak da pojedinačne zvuke nije mogao da razdvoji jedne od drugih.

Možda se ipak bio prevario i u blizini uopšte niko nije govr,' '.0.

Zeleo je to tačno da sazna.— Helo, Džozefe! — povikao je, ali, ono Sto je izašlo iz

njegovog grla nije bilo ništa više od uzrujanog mucanja.Nikakav odgovor. Prokleto brujanje u njegovim ušima se

tim više pojačavalo što je on više naprezao sluh.Do đavola! Zar ovo ponovo nije bio nekakav zvuk? Zar to

nisu bili koraci? Zar to nisu zaškripala neka vrata?Sejn zatvori oči o pokuša da se opusti i .smiri. I buka u

njegovim ušima odmah je oslabilo.

•k'k'k SEJN-irkir

Začuo je njištanje konja. Malo kasnije, zazvonio je prigu­šen konjski topot. Bivao je sve dalji i sve tišL

Zapadnjak je strpljivo čekao. Minuti su se vukli beskonač­no polako. On bezglasno opsova u sebi.

Kako je zapravo stojala stvar s tim starim momkom, koji se ponašao kao smeran propovednik, a istovremeno mu se u oči­ma videlo fanatično svetlucaaje?

Zašto se u stvari zakopao u ovu usamljenost umesto da ode među ljude? Bilo je dovoljno mesta na kojima bi on neuporedivo bolje mogao da živi nego ovde, na ivici pustinje.

Koraci probudiše Sejna iz njegovih misli. Vrata se otvoriše. Starac uđe. Sunčeva svetlost pade na njegovu belu bradu koja još mnogo više zasja nego što je to bilo noćas.

— Jesi li imao posetu? — upita ga Sejn radoznalo, j Mek Eligot klimnu glavom.

—7 Jedan ubogi đavo. Neki Indios — reče. — Molio me je malo hrane. Dao sam mu što sam mogao od sebe da odvo­

jim. Onda je odjahao dalje.Sejn oseti da stari Mek Eligot nije rekao istinu, ali se pra­

vio kao da to nije primetio.— Cini mi se da sam ogladnio — promuca on, smešeći se.I starac se nasmeSi.— To je dobar znak, sine moj. Ja ću nam obojici nešto

pripreir-itL Ako bude dalje tako išlo, bićeš za malo više od nedelju dana ponovo na nogama.

— I ja se nadam — progunđao je Zapadnjak.Starac iščeze ponovo u pokrajnu prostoriju.Sedmog dana, visoki Zapadnjak ustao Je po prvi put iz

kreveta i načinio prvi korak. Stajalo ga Je užasnog naprezanja da ostane na nogama, ali, on Je, stežući zube, uspeo u tome.

Od onda se njegovo stanje sve više poboljšavalo. I tri dana docnije osetio se ponovo dovoljno jak da se popne na konja i da pojaše.

Otišao je do malog .korala blizu šupe, skinuo sa prečke staro, meksikansko vakeros-sedlo Džozefa Mek Eligota i polo­žio ga je na jednog izdržljivog, sivog pustinjskog konja koji je «tajao u koralu..

Kacia Je uzjahao i smestio se u sedlu, izašao je Džozef Mek Eligot iz kuće.

— Vidim cla ćeš vrlo brzo biti isti onakav, kakav sd i bio. t— primeti. — Šta imaš u planu, Sejne?

Zapadnjak se nasmeši.— U sledećoj prilici hoću da učinita posetu Crnom anđelu

— odgovori— Craon aatđehi? SÚ» ¡m to?

•k'k'k ŠEJNicirk

— Nikada nisi čuo to ime? Govorim o „serijoriti*, O Ro­mani Garaco.

— I šta hoćeš kod nje? — nastavi stari smrknuto da se raspituje. — Hoćeš li možda na kraju da izvršiš samoubistvo?

— Imam nameru samo da joj postavim nekoliko pitanja.— Voieo bih da te od toga odgovorim. Ona će dati da ta

»biju.— Jesi li sasvim siguran?Mek Eligot sleže širokim ramenima.— Ja sam mnogo toga ružnog o njoj čuo. Ona je sposobna

za sve.Posle ove poslednje primedbe, Zapadnjak više nije želeo da

se nastavlja s tom pričom!. Ali, bio je sasvim ubeđen da Mek Eligot zna gomilu toga. U svakom slučaju, daleko više nego što je bio spreman da kaže. Taj čovek je skrivao puno tajni, ali je, jasno, bilo potpuno uzaludno postavlajti. mu dalje odceđoui pitanja.

— HoćeS U mi prodati konja? — upita Seja Mek £ligota.Starac ga je proučavao zamišljeno.Obrzo zatim klimnu rezigniradoo glavom, i ksdajoći prad

— Ja te ne mogu zadržati, sine moj — odvrati. — To «aia u međuvremenu shvatio. Ti hoćeš po svaku cenu da saznaš za­što je „senjorita” želela da te smakne. Možda teš to i »aznati. Ali, to te zaista može stajati života.

— To je moj rizik — reče Zapadnjak hladno. — Sta sam ti dužan, Džozefe? Hoću da platim za sve.

Mek Eligot odmahnu rukom, smešeći se.— Ja sam jedan priprost starac, Sejne — izustL — Rekao ja

to skrušeno, za nijansu previše skrušeno za Zapadnj ako vo shva- tanje. — Ja više nemam nikakvih posebnih prohteva u život« koji mi je Gospod dao. I ja sam za tebe učinio samo to Sto mi je nalagala moja hrišćanska dužnost. Ja ne želim nikakav no­vac od tebe. . . Kada misliš da me napustiš, sine moj?

— Sutra ujutru.— Osećaš li se zaista dovoljno jakim za tako dugo jaihanjel

— upita Mek Eligot skeptično.Zapadnjak se ponovo vinu iz sedla. Pri tim pokretima, ose­

tio je neki probadajući bol u levoj natkolenici, ali, nije dozvolio da se to primeti. Samo se osmehnuo.

— Već će nekako ići, Džozefe.Na Mek Eligotovom licu se i dalje čitala skepsa, ali, oo

nije rekao ništa više. Krenuo je nazad u svoju krovinjaru.

'k'k'k SE JN-kif-k

Usred noći, Šejna je probudio neki šum. Ostao je da leži, ali su mu čula bila napregnuta i oči otvorene. Kao i u mnogim ranijim bpasnim situacijama, njegov izoštreni instinkt govorio mu je da nije više sam u sobi.

I dalje je mirno disao i pravio se da spava.Između sopstvenih udisaja i izdisaja, čuo je uzdržano disa­

nje druge ljudske prilike.Neko je oprezno išao nogu pred nogu. Izgleda da su mu

noge bile bose — toj prilici koja se približavala.Zapadnjak je čekao mirno. Desna ruka ležala mu je pri­

pravna na revolveru, koji je ove večeri poneo sobom u krevet.Prilika je sada bila još samo kora.k udaljena od Šejnovog

kreveta. U sobi je bilo mračno kao u rogu, tako da Šejn nije mogao da vidi uljeza. Ali, osećao je njegovu blizinu.

Okrenuo se na stranu, kao što se sa većinom spavača obsič- no događa i pri tom kao nenamerno ipružio levu ruku.

Neposredno zatim, hteo je da otkoči revolver i da izrekne upozorenje.

Ali, nije uspeo.Mahinalno je ponovo zatvorio usta u trenutku kad ih je

otvorio i hteo da govori, iznenađenje je bilo suviše veliko. On je računao sa svim, samo ne s tim što je upravo vrhovima prstiju napipao.

IJilo je to nešto toplo, meko. Nešto što je pod prstima iz­gledalo kao soniot.

— Pst! — začu se šapat kroz tamu.Sejn se nasmeši.Nastavio je da diže ruku. Prilika načini još jedan mali ko­

rak bliže i sada je Sejn znao da njegov dlan počiva na nagoj unutrašnjoj strani jedne butine. Glatke i meke.

Sve je to bilo kao u nekom snu. A ipak je bila istina.Jedna žena je bešumno upala u njegovu sobu. I veoma joj

je mnogo bilo stalo do toga da niko osim Sejna u kući to ne primeti.

Sada se ona sagnula ka njemu. On je već ranije odložio re­volver i obema rukama je privukao k sebi.

Već u sledećem trenutku, ona je ležala kraj njega. Bila je potpuno naga i tiho je zaječala kad je njegova ruka počela da luta po njenom telu.

— Kakvo iznenađenje! — prošaptao je Zapadnjak, ali mu je ona odmah blago položila šaku na usta. Bio je to znak da ne treba ništa da govore.

Sejnu je to bilo pravo.On je doživeo do sada već mnoge šašave stvari. Zašto ova

situacija ne bi mogla da traje do kraja onako kako je i počela?

if-kiK & E J N k'k'k

Ispružila se preko njega i strasno ga poljubila. U njenom ponašanju bilo je neke ogronane gladi, ali mu to u ovom trenut­ku nije smetalo.

Ostala je da leži na njemu. Telo joj je počelo da se trza. Prsti su joj se sve jače zarivali u njegova ramena kao kandže neke mačke.

I nijedna jedina reč nije bila izgovorena. Samo su ženini uzdasi tu i tamo ispunjavali tamu.

Vreme kao da je letelo.Iznenada, Sejnu pade na pamet nešto sasvim šašavo. Pre­

tresao ga je bezglasan smeh.Izgleda da je time ponos nepoznate žene bio povređen.Ona se naglo odvoji od njega.— Za.što se smeješ? — prosiktala je. — Zbijaš li ti to s*

mnonr šalu?— Razmišljao sam o tome kako su u mraku sve koze crne.

Ti bi, na primer, pod ovim okolnostima mogla da budeš i ružna kao greh, a da ja to ne primetim. Zar to ipak nije smešno? —• uzvratio je Zapadnjak mirno.

— Ne govori tako glasno! — nastavila je žena da šišti. — Neko bi mogao da nas čuje.

On se nasmeja tiho.— Od koga se ti to bojiš? Kako si ti uopšte dospela ovamo?

Dobro, sad ću malo da osvetlinr. da bih mogao pravo da te vi­dim. I oči traže nešto da dobiju.

— Ne! — frknula je. — Nikakvo svetio! Ja sad idem! Sut­ra . . .

U tom trenutku, vrata se naglo otvoriše. U susednoj pro­storiji se upalilo svetio. Široka žuta pruga prosekla je mrak u sobici i osvetlila nagu ženu i visokog Zapadnjaka.

Na pragu je stajao Džozef Mek Eligot. U desnoj ruci držao je jedan tanak predmet, koji je snažno podsećao na jahački bič. A izgleda da je to u stvari i bio.

— Ustaj, Ester! — naredi on oštro. — Ustaj iz kreveta, ti, besramna droljo! Ti nisi samo svoju sopstvenu čast, već i čast svoga oca bacila u blato . . . Dođi ovamo, napolje, k meni, da mo.eii đa te kazriim za tvoj prestup.

Ester Mek Eligot drhtala je celim telom. Uspravila se i na­vukla krevetski čaršav sve do ramena.

Sejn se nasmeši Mek Eligotu.— To je. dakle, tvoja kćerka Ester — zaključi suvo. —•

Smatraš li ti zaista to za zločin kada jedna odrasla devojka voli jednog muškarca?

— Tako nešto .aije nikakva ljubav! — grmeo je starL — Vi pred bogom niste nikakav par!

•k'k'k S E J N kirir

Zapadnjak se uozbilji. Ali, samo naizgled. Spolja. Iznutra *e izvrsno zabavljao.

Taj starac je, dakle, zaista bio pravi verski fanatik. Njega ne bi niko ii ništa mogli da pomaknu sa njegove tačke gledišta.

— I šta sad nameravaš s njom? — nastavio je Zapadnjak mirno da zapitkuje. — Hoćeš li da je izibičuješ kao neku robinju ili kao nekog psa? , '

— To je moja stvar! — zareža Mek Eligot besno. — To se tebe uopšte ne tiče, Sejne. Sem toga, ti si zloupotrebio moje gostoprimstvo.

Ponovo je skrenuo pogled ka svojoj kćerki.— Izlazi već jednom napolje iz tog razvratničkog legla,

kćeri! Ili ću te ja isterati sa ovom kamdžijom!Preteći, načinio je nekoliko koraka ka krevetu i počeo da

žvićka kroz vazduh kratkim bičem.— Diži se već jednom, ti, bludna ženo,— Sejne! — pozva devojka u strahu.— Samo mirno — promrmljao je visoki Zapadnjak i pre­

bacio noge preko ivice kreveta. U sledećem trenutku, već je stajao pred Mek Eligotom.

— Džozefe Mek Eligote — obrati mu se on spokojno — ja do sada još nijednog čoveka nisam isterao napolje, a da sam mu bio toliko zahvalan koliko moram da budem zahvalan za sve tebi. I nikad u svom životu nisam udario nekog starijeg čoveka. Ali, ja ću to učiniti ako ti u roku od sledećih pola mi­nuta ne napustiš ovu prostoriju.

Oči starca su se se žarile fanatično.— T i . . . ti, izdajniče! — frktao je. — Je li to zaista tvoja

zahvalnost za sve što sam učinio za tebe?Sejn se nasmeši smrknuto.— Ti živiš u jednom vremenu koje je već odavno mrtvo —

objasni mu. — Ono što se dogodilo između mene i Ester ti za­ista nikada neće uspeti da razumeš. A to je ipak najprirodnija stvar na svetu. I sem toga, pričinjava ljudima zadovoljstvo. Zato iđi sada i ostavi nas same, Džozefe! Tako će sigurno biti bolje za sve nas.

— On je u pravu, oče! — povika Ester. — Idi sada, ili ću mu reći neke stvari koje ti ne bi nikada dozvolio. A onda ću . . .

— Umukni! — grmnu Mek Eligot. — Umukni, ili ć u __Zaćutao je usred rečenice i oborio glavu. Onda se polako

okrenuo i izišao iz sobe. Vrata se zatvoriše za njim.Zapadnjak ispitivački pogleda devojku.— Sta si to htela da mi kažeš? — upitao je. — Zašto je on

iznenada tako obuzdao svoj bes?OboriUk j« glavu i ćutaliu

i r k i f S B J N k i r k

— Zna li on da si ti u poslednje vreme radila kod „senjo­rite” ? — nastavi Sejn hladno. — Zar mu to dosad još nisi odala?

Klimnula je žustro glavom.Jesam ... jesam! — odvrati, — Ja sam mu to ispričala.

Još pre izvesnog vremena, kad sam ga prvi put bila posetila^— I kako je on tada na to reagovao? , '— Isprva je bio užasno besan na mene. Kasnije je pomislio

na to šta se dogodilo Mariji Magdaleni i drugim sveticama, pa me je ostavio na miru.

— Ti si mi, dakle, to mogla mirno priznati — zaključi Zapadnjak spokojno. — On je bio upoznat da sam ja proveo nekoliko dana kod „senjorite” , pa da, prema tome, znam i o tvom. kretanju.

Zgrabio je za naga ramena.— Pogledaj me u oči, Ester!Ona lagano podiže glavu. Oči su joj se iznenada zasvetlel«

isto onako demonski kao u njenoga oca.— Sta je?— Hoću da znam ono što se nisi usudila da rr.i odaš. To

je neka tajna koja je u uzajamnoj vezi sa nekom sasvim odre­đenom stvari. Ja sam čak potpuno siguran da je ta tajna u uza­jamnoj vezi s onim luđačkim lovom na mene koji je „senjorita" bila organizovala.

■Gledala ga je nepcJmično u oči. Iznenada se nasmeja na ne­ki tvrdi, odbojan način.

— Šta se to odjednom događa s tobom, Sejne? Da to mož­da tvoj razum odjednom nije sasvim u redu?

Ponovo se nasmejala grubo.Sejn je poznavao taj stil. Tako se izmotava većina devo­

jaka kada im se nešto posebno dopada. Tada zauzmu jedno sa- STvim ordinarno držanje, ponašaju se prostački i pokušavaju na taj način da zavaraju svog protivnika. Kao ona sada.

— Zašto si došla ovamo? — upita je Zapadnjak oštro. — Je li te „senjorita” poslala? Da li je ona u međuvremenu preko svojih uhoda iščeprkala da se nalazim kod tvoga oca?

Stegao je malo jače njena naga ramena i ona jauknu tiho i Ijutito.

— Pusti me! Nanosiš mi bol!.On se divlje osmehnu i pritisnu je još jaie.— Otkada si ovde?— Došla sam pošto si ti bio zaspao — odgovorila je. —

Spavao si vrlo čvrsto, i moj otac mi je ispričao o tebi. Molio me je da budem tiha i da te ne probudim. Zatim sam se kas­nije bila uvukla u tvoju sobu.

— A zašto si se uopšte ovamo vratila?

'irk'k S EdN-k-ir-k

— Tražila sam od „senjorite” dopust. Želela sam da još Jednom posetim svog oca. U stvari, nameravam da odem na sever. Negde gde ću moči da zaradim više novca.

—■ I „senjorita” te je jednostavfio pustila da odeš?— Ja sam joj rekla da hoću samo da posetim' svog oca,

i da ću se posle nekoliko dana vratiti. Tako, rade sve devojke koje se nalaze u „senjoritinoj” kući. . . Zar mi još uvek ne veru­ješ? Misliš li još uvek na .nekakvu tajna?

Sejn ne odgovori.Iznenada, poče da osluškuje.I tada se u jednom skoku našao izvan kreveta i kod svog

€>dela. Dok se joS oblačio, otvori Džozef Mek Eligot vrata ši­rom.

— Moraš da se sklanjah, Sejne! — reče užurtiano. — Do­laze konjanici! Sakrij se negde napolju, u tami!

Sejn namršteno klimnu glavom, a onda pričvrsti oko pasa opasać sa teškim „remingtonom” o bedru. U pojas pantalona zadenuo je rezervni revolver, koji je uzeo jednom od ustre- Ijenih bandita. Džozef Mek Eligot je poneo sa sobom deo oruž­ja koje je pripadalo mrtvacima, pošto je bio spasao Zapadnjaka. Između ostalog, i dve „vinčesterke” , od kojih je jednu Sejn poneo sa sobom'.

Napolju je konjski topot postajao sve snažniji. Najmanje šestorica jahača hitali .'!?u ovamo, a moglo ih je biti i više.

— Brzo! — prasnu Mek Eligot. — Izlazi!šejn pođe ka malim zadnjim vratima i kliznu napolje, ti

noć. U svakom slučaju, nije se izvukao naslepo odatle, već je imao sasvim određeni cilj.

Izabrao je kao skroviSte neve^to sklepanu šupu, koja je Istovremeno služila i kao staja za Mek Eligotove tri boze i kao kokošarnik.

On bešumno šmugnu u malu građevinu i prodoran zadaN kozjeg đubreta ga zapahnu. Jedna od ko;za zameketa pospano. Jedan petao zaleprša na prečki, polete i ponovo se spusti.

Šejn ostade da stoji tik uz zid staje i da viri kroz jednu od bro,inih pukotina napolje, u zvezdanu noć.

Jahači su se naglo približavali.Bila su sedmorica. Odmah su se podelili, tako da bi i* tiK

stopa mogli imanje sa svih strana da drže pod vatrom. Jedan od njih izvuče revolver i opali metak ka nebu. Grmljavina puc­nja zapara noć i odjeknu nadaleko.

A onda vođa horde oovika snažno.— Hei, Mek Eligote! Napolje s tobom iz tvoje kolibe! Brzo,

hombre! Mi nemamo baš mnogo vremena.Iz krovinjare se začuše neki mrmoreći šumovi .Mek Eligot

ttzviknu nešto, i malo kasnije otvoriše se vrata.

'k 'k 'k S E J N k irk

Iz svog skrovišta Zapadnjak je mogao da vidi kako je Džo­zef Mek Eligot iskoračio napolje, pod zvezdano nebo.

— Sta vas dovovdi ovamo, senjori? — upita on smemo. — Sta mogu da učinim za vas i šta se dogodilo?

Pridošlice se nasmejaše kratko.Jedan od njih, očevidno vođa, potera svog konja nap red i

zaustavi ga ponovo jedva korák od starca.Jahač je bio jedan koščati Meksikanac sa visokim, šiljatim

sombrerom. Pod širokim obodom njegovo lice je predstavljalo samo tananu rtu-lju.

— Mi tražimo Sejna! — prosiktao je. — Gde je to prokleto pseto od gringa? Gde se krije?

— Sejn? — upita stari sa dobro odglumljenim čuđenjem.— Ja ne pomajem nikakvog gringa po imenu Sejn, senjor. Cil­jem ovo ime noćas po prvi put.

— Ti si i sam gringo — procedi jahač. — A vi, prokleti gringosi duvate svi u istu tikvu.

Položio je ruku na srébrom optočenu dršku revolvera, koji mu je bio zadenut za široki pojas.

—■ Ti ćeš mi sada reći punu istinu, gringo —r reče. ~ Ili ću te ustreliti kao psa-

Mek Eligot podiže preklinjući obe ruke.— Senjor! — povika uzrujano. — Ko ste vi? I zašto vi

tražite tog Sejna?.— Ja sam Lobo Alvarez! — frknu vođa bande. — Da Ii

ti to ime nešto kaže?Jedan ti'eniitak zavladali* je duboka tišina. Sejn je jasmo

razabrao kako se Mek Eligot na pomen toga imena sav zgrčio.— Lobo Alvarez — promucao je zatim uzbuđenim glasom.

— Vuk sa Sijere . . .Zapadnjak je to ime dosad već često čuo. Lobo Alvarez bio

je ■ažasavajuć) vođa bande. Strah i trepet. Pirat graničnog pod­ručja. Čovek koga su isto kao i u Meksiku, ogorčeno lovili i u Sjedinjenim Državama. Bio je poznat po svojoj surovosti i ne­popustljivosti. Vršio je sa svojom bandom prepade na mala sela i izdvojene rančeve. Posvuda je naplaćivao neku vrstu danka, i bo bi mu na put stao, bio bi iz tih stopa ubijen.

Pripada li on sada ljudima „senjorite” ?Da nije možda postao naslednik krvoloka , Tigra Apačeza?— Tako je to — zareža Lobo Alvarez sa mračnim zaao-

voljstvom. — Ja sam vuk sa Sijere, bič božji na granici. A sad ću ti takođe reći i zašto tražim tog gringa po imenu Si>jn . . . Pre nekoliko dana našao sam u Tinahi Laredo mrtve ljude. Ti ljudi su bili konjanici dame koju nazivaju Crnim anđelom. Pri­padali su, dakle, momčadi lepe senjorite Romane Garaco. Oni iu gonili Sejna i hteli su da ga ubiju. Imali su naređenje da

rt

★★★ S e j n

mu ponovo oduzmu izvestan plan koji je „senjoriti” bio ukra­den. Ali, oni nisu uspeli da ga ubiju. Bio je, istina, teško ra­njen, ali, neko ga je našao i odneo svojoj kući. To smo sve u međuvremenu saznali. I znamo takođe sasvim sigurno da si ti taj čovek koji je tom gringu pomogao.

Mek Eligot je stajao potpuno mimo na svom mestu. Sejn se čudio spokojstvu tog starog čoveka.

— Jašete li vi sada za „senjoritu” ? — upita Mek Eligot. — Je li vas ona poslala?

Lobo Alvarez se nasmeja zajedljivo.— Ja sam svoj sopstveni gazda — odvrati zatim. — I ja

hoću taj plan da dobijem za sebe. Ja sam hoću da uzmem le­gendarno blago Kordilja iz onog skrovišta koje je na planu ucrtano . . . Tako. Sada sam govorio dosta. Sada ćeš govoriti ti, stari! I čuvaj se ako ne budeš govorio istinu!. . . Jesi li poneo sa sobom tog gringa Sejna pošto je bio ranjen?

Mek Eligot klimnu glavom.— Da — priznade mirno. — Ja sam mu lečio rane, jer sam

smatrao to svojom hrišcanskom dužnošću.Lobo Alvarez poče zadovoljno da mrmlja. Njegova desna

ruka se podiže naglo. Kamdžija biča zazvižda kroz vazduh i glasno odjeknu o Mek Eligotov obraz.

Starac kriknu i zatetura se dva koraka unazad. Obema rukama je pritisnuo lice. Od surovog udarca bičem obraz mu se raspukao, i krv je počela da mu teče na belu bradu.

— To je kazna za to što mi nisi odmah od početka kazao istinu — zareža Lobo Alvarez. — I ja ću ti odrati bičem kožu sa kostiju, ako se odsada pa nadalje ne budeš držao u onome što govoriš pune istine. . . Jasno, hombre?

— Da, senjor Alvareze — proštenja Mek Eligot.— Gde je gringo Sejn sada? — upita vođa bande.— Ne znam. On je odjahao.Izgledalo je da je Lobo Alvarez s tim odgovorom bio za­

dovoljan.— Kada je odjahao? — nastavi da se raspituje.— Juče.— Je li bio teško ranjen kada si ga našao?— Da. Prilično teško.— i bio je u nesvesti?— Da. Morao sam tri metka da mu izvadim iz tela.— Pri tom je sigurno bilo potrebno da ga svučeš. Sigurno

takođe da je njegova odeća bila natopljena krvlju i ja mogusa sigurnošću da zamislim da si ti kasnije njegove stvari oprao. Sta si našao među njegovim' stvarima?

— Ono uobičajeno, što jedan muškarac ima u svojim dže­povima. Ali, nikakav plan, senjor Alvareze. Kunem vam se.

'iHrkSE'JN'Hfii

Ponovo zazvižda kamdžija kroz vazduh. Mek Eligot htede đa se izmakne unazad, ali nije bio dovoljno brz. Ovaj put od­jeknu udarac o njegov drugi obraz.

Mek Eligot prekri rukama lice i posrnu. Desperados se pa- Heno naceri.

— Istinu, stari! — povika. — Ti si morao taj plan kod nje- .ga da nađeš. Neka druga mogućnost uopšte ne postoji. . . Da­kle?

U maloj kući iznenada odjeknu glasan krik. Bio je to glas devojke, koja kao da se nalazila u najvećoj nevolji.

Mek Eligot je reagovao brzinom koju Zapadnjak od starog čoveka nikada ne bi očekivao.

— Ester! — zagrmeo je. Okrenuo se oko sebe i u snažnom skoku bacio se ka ulazu u svoju krovinjaru.

Lobo Alvarez trže revolver iza pojasa, uperi ga i opali od­mah. Uporedo se njegovim.' revolverom grmnula su i druga oruž­ja i uputila vrelo olovo za starcem.

Sejn je još opazio kako se Mek Eligot, pogođen, zgrčio, aM, nije se zaustavio.

Ukrug oko male kuće nastao je pakao. Pucnji su odjekivalLKonji su njiskali uplašeno. Ester Mek Eligot još uvek je

glasno zvala u pomoć.Sejn provuče „vinčesterku” kroz pukotinu u daščanom ziduU istom trenutku, zavlada zbunjenost u redovima bandita,

sklepane šupe i poče i sam da puca.Lobo Alvarez je prvi shvatio opasnost, i njegov glas poče

da izdaje kratke naredbe.Kroz grmljavinu oružja, čuli su se i dalje devojčini poñvi

■u pomoć koji su bivali sve tiši.U maloj staji, kokoške i petlovi su leteli i sudarali se, kreS-

teći. Podigla se gusta sitna prašina. Koze su jurile po svom ograđenom odeljku kao poludele, gurale se međusobno i nji­hovo uzbuđeno meketanje mešalo se sa kreštanjem peradi oko Zapadnjakove glave.

Dvojica napadača bila su već oborena s njihovih konja. Ležali su nepomično na svetlosti zvezda, dok je njihovih petoro kompanjona pokušavalo da se skloni u sigurnost.

Sejn je dokačio još jednog od njih. Video je kako se čovek zgrčio na svom konju, a onda ga je ubrzo pokrila tama.

Zapadnjak izađe iz šupe. Živina je još avek unutra lepršala, a koze su toptale nogama i trčale ukrug.

Za to vreme, ka severu je odjekivao konjski topot.Dok je išao prema kući, Sejnu su proletele izvesne

kroz glavu. U njemu se probudila lovačka groznicaZnači, to je bilo na stvari! Odvojene grupe su, svaka za

#ebe, jurile za izvesnim planom na kome je bio ucrtan položaj

'k'k'k S E J N k'k'k

nekog sakrivenog blaga. I slučaj je hteo da Sejn bude uvučen u središte njihovog zajedničkog lova na to blago.

On sam nije imao taj toliko traženi plan. Ali ko. ga je onda ukrao „senjoriti” ?

I nehotice, zviznu Zapadnjak kroz zube. U njemu se ras­plamsala jedna sasvim određena sumnja.

Prišao je kući i začuo prigušeno stenjanje starca. Upalio je svetio i ugledao Mek Eligota kako iskrivljenog lica čuči na zemljanom podu.

— Gde je Ester? — upita Sejn.! Stari je rezignirano vrteo glavom.

— Otišla! — mucao je. — Lobo Alvarez je odveo. Dok sam ja s njim razgovarao, jedan od njegovih nitkova se uvukao u kuću i savladao moju kćerku. Sada je ona u njihovoj vlasti.

Bradati obrazi bili su razderani od udaraca bičem. Ki-v je njegovu kovrčavu, sedu bradu obojila crveno.

Ali ipak, gore je stajala stvar sa ranom od metka. Njegova bela, lanena košulja bila je skroz promočena krvlju. Jedan me­tak je s leđa udario u njegovo rame i ponovo izišao na pred­njoj strani.

Sejn mu pomaže da se uspravi na noge, podupre ga i po­vede ga ka stolu.

— Lezi ovde! — reče mu. — Očistiću ti ranu i staviču ti zavoj. Umreti od ove ogrebotine nećeš.

Mek Eligot se ispruži po stolu. Sejn mu začepi košulju no­žem i oslobodi ranu. Onda donese viski i uli malo u rupu od metka.

Starac iskrivi lice i zastenja prigušeno.— Ti moraš da ih goniš — ječao je. — HoćeS Ii da učiniš

to, Sejne? Je.si li spreman da se boriš za moje dete?Zapadnjak samo klimnu glavom.— O kakvom je to blagu reč? — upita zatim. — Znaš li

ti nešto o tome, Džozefe?— Ja sam Već o tome dosta slušao — promrmlja Mek Eli­

got. — Blago Kordilja bilo je pre najmanje pedeset godina za­kopano negde u brdima, kao što se pričalo. Kordilji su tada bili jedna moćna porodica u Sonori. Bilo je to vreme kad su Spanci u. Meksiku još imali veliku moć. Pri jednom indijanskom ustan­ku bili su oterani sa svog poseda, i morali su da beže. Pri tom bekstvu je onda, navodno, to porodično blago bilo zakopano. Napravili su plan i presekli ga na dve polovine, da se ništa ne bi moglo dogoditi ako bi jedan od njih pao u ruke gonilaca. Onda su se poslednji Kordilji razdvojili u dve grupe. Jedna od tih grupa upala je u postavljenu zasedu i bila je pobijena do poslednjeg čoveka. Tako je jedna polovina plana pala u ruke ustanika. Kasnije su ustanici bili pobeđeni od regularnih trupa

30

★★★ S B J N i t - k i t

i plan je, mislim, naravno, na polovinu plana, pao jednom ofi­ciru u ruke. Taj oficir je odlučio da se demobiliše i na svoju ruku je krenuo u potragu za blagom. Ali, izgleda da taj čovek nije imao sreće. Jedna polovina plana je bez one druge vredela isto toliko kao i da ništa nemaš u ruci. Oficir je digao ruke od traganja i od tog vremena nije se više niSta čulo o toj stvari.

Šejn. je pažljivo slušao dok je u ozidanom ognjištu zapalio vatru i stavio vodu da se greje.

Starac je raspolagao začuđujućim znanjem i Sejn je ose­ćao da mu Mek Eligot nije ispričao ni izdaleka sve. Ko tako mnogo zna, taj mora da zna još više.

— I Romana Garaco je, dakle, posedovala jednu polovinu plana — primeti kao uzgred od ognjišta, i ne pogledavši ranje­nika. — Kako je ona mogla da dođe u posed tog papira, Džo­zefe?

— Ko bi to znao! — zabrunda stari.— U svakom slučaju — nastavi Zapadnjak svoju misao —

neko je iščeprkao da je „senjorita” vlasnica polovine tog plana. 1 taj neko nije mogao da bude niko drugi nego onaj ko je po­sedovao drugu polovinu. Dakle, on se pobrinuo za to da ,,senjo­riti” njena polovina plana bude ukradena. I desilo se sasvim slučajno da je sumnja pala na mene. Sada me ,,senjorita” goni kao đavola, dok se tip, koji zapravo ima plan, smeje u potaji. Možda je on već na putu kA mestu gde je zakopano blago.

— Da — promrmlja Mek Eligot. — To će tako nekako i biti .Neko drugo objašnjenje jedva da i postoji. Ti si imao pro­kleto veliki peh, Sejne. Ali, u tome se više ništa ne može pro­meniti . . . šta ćeš ti da učiniš? Hoćeš li pomoći mojoj kćeri?

— Ja sam ti još uvek duboko zahvalan i veliki sam ti duž­nik — zabrunda Zapadnjak. — Ja ću pokušati sve što je u mojoj moći.

— Hvala, amigo.Sejn skide sa vatre vrelu vodu, priđe stolu i pažljivo opra

ranu od metka, dezinficira je još jednom sa viskijem i na kraju stavi starom čvrst zavoj oko ramena,

Za sve to vreme, nije izgovorio nijednu reč, ali je osećao kako ga Mek Eligot posmatra oštro.

— O čem.u si sada razmišljao? — upita stari kad je Za-? padnjak zavrSio posao.

Šejn se nasmeSi.— Covek bi morao da otkrije onoga ko sada sigurno pose­

duje ceo plan — odvrati. ■— Onda bi imao šanse da jednim Udar­cem postane bogat čovek.

— Ti bi ga ubio?— Moguće — zaključi Sejn hladno.

3f

★★★S E J N ★★★

lY

J Trag petorice desperadosa vodio je u pustinju.Sejn. je krenuo već pre sunčevog izlaska i sa žilavom uporw

noSću pratio tragove, koji su se dobro videli na peščanom tlu. Ako trag ostane i dalje toliko jasan, Sejnu neće biti teško da nanjuši sklonište bande.

Sa Lobo Alvarezom bila su joS četvorica njegovih ljudi, a jedan od njih bio je ranjen. Koliko teško, to Sejn nije mogao da zna. On je video samo to kako se čovek u sedlu bio zgrčio pre nego što ga je progutala tama.

Posle najmanje tri časa, našao se visoki Zapadnjak u po­znatom području. Komad dalje južno, uzdizale su se stene, iz­među kojih je ležala utolina s vodom, zvana Tinaha Laredo, ti kojoj se tako ogorčeno borio protiv svojih gonilaca.

Zaustavio je svog konja, koji je do protekle noći pripadao jednom od One dvojice Alvaredovih bandita, koji su ostali da leže na poprištu borbe. Bio je to sivi ždrebac, jedan žilac i iz­držljiv pustinjski konj, naučen na nepovoljne uslove.

Dobril pola milje, delilo ga je još od Tinahe. I u visokom Zapadnjaku rodio se neki neprijatan osećaj.

Sećao se jasno svoje očajničke borbe protiv divlje horde.Izuzetno intenzivno, mislio je na Tigra Apačeza, čoveka

koga su zvali psom-čuvarom „senjorite” . Divlji poluindijanac bio je čvrsto odlučio da ubije Sejna. Ne samo zbog tog plana, već takođe i možda pré svega ostalog zbog užasne mržnje koja ga je ispunjavala.

Tigar Apačez mrzeo je Sejna, jer ga je ljubomora potpuno obuzela i dovodila do ludila. Zato što je Romana Garaco bila očarana Zapadnjakom.

Sivi ždrebac tiho zarza i ti^e Sejna iz njegovih misli On zateže uzde i životinja pokasa dalje.

Vrlo pažljivo, ZapE^jak je osmatrao pustinjsko područje, a posebno stene. Ali, ništa nije ukazivalo da tamo ima nečeg sumnjivog.

Jog dve stotine koraka.\ Sejnova unutrašnja napetost je popustila.

Da su neprijatelji vrebali iza stena, oni bi već uveliko po­čeli da pucaju na njega, bez rizika da time same sebe doved« u opasnost.

Još se ništa nije dogodilo i ništa nije ni ukazivalo tamo na blizinu ljudi.

Ali tada se iznenada pojavila jedna prilika. Jedan muSka- rac. Visok i koščat i obučen u crno. Samo je njegova bela ko­šulja jarko svetlucala na sunčevom svetlu. - \

»

-k'k'k S E J N ickif

Sejm odmaih zaustauvi ždrepca i trže „vkiičesteri’kiu” iiz fiuftino- le. Sve se to desilo munjevito, ali, čovek između stena se nije micao.

Stajao je potpuno opušteno i cev njegove puške bila je obo­rena ka tlu.

Zapadnjak polako dojaha bliže, držeći i dalje „vLnčester- ku” spremnu za paljbu.

U prvi mah je poverovao da greši. Ali, sada se uverio da je onaj čovek zaista tip za kojeg ga je od početka smatrao.

Na rastojanju od deset koraka Šejn se zaustaviOnaj drugi razvuče lice u podrugljivi osmeh.— S tim nisi uopšte računao, zar ne? — promrmlja nekako

grleno.Šejn Je imao muke da sakrije svoje iznenađenje.— Imaš pravo — odgovorio Je. — S tim zaista nisam viša

računao. Svi smo te smatrili mrtvim, Tigre Apačeze.Da, bio Je to zaista Tigar Apačez, u crno odeveni ubica.,,Senjoritin” pas-čuvar.Neko vreme među dvojicom muškaraca vladala je tišina,

Cutke su odmeravali Jedan drugoga.Šta je hteo taj krvolok od Zapadnjaka?— Ja sam te već Jednom mogao ustreliti, gringo — poče

Tigar Apačez. — Imao sam svoj razlog zašto to nisam učinio. Ili ti ,po svaku cenu želiš osvetu za ono što se dogodilo?

Šejn zadenu „vinčesterku” nazad u futrolu.— Ja više nisam nikakav žutokljunac ■— odvrati prezrivo.

— Osveta je za ljude koji ne umeju dobro da misle.On potera ždrepca dalje i projaha pored Tigra Apačeza,

među stene. Tamo sjaha i pusti konja da otkasa ka izdani s vodom, gde je stajala i životinja poluindijanca.

Za sve to vreme, čitavih nekoliko minuta, mirno Je poka­zivao Apačezu leda, i tek se tada ponovo okrenuo ka njemu,

— Imao si sreće, Tigre.— Kao i ti — odvrati poluindijanac. — Ali, kakvog smisla

ima da i dalje govorimo o stvarima koje su se dogodile. Ja saia ovde čekao na tebe samo zato da ti načinim jedan predlog.

— Ti izgleda đa si dobro obavešten o svemu što se doga­đalo — promrmlja Zapadnjak. — Inače ne bi mogao da znaS da ću ja ponovo ovamo doći.

— Na tu pomisao došla bi i svaka glupa glava. Ja sam no­ćas čuo pucnje s imanja onog neobičnog starca. Ali, stigao sam prekasno da bi još mogao da odem donde i da se umešam. Samo, možda je i sasvim dobro što se sve to baš tako odigralo. Jer sam mogao posle toga da se privučem kući i da čujem do­bar deo tvog razgovora sa atarcem. Na taj načtn sam doznao

3S

'kifk S E J N-k-kir

da ti nisi mogao da Ijudeš onaj koji je ukrao plan. Neko drugi se krije iza toga.

Šejn lagano klimnu glavom.— Pitam se još samo ko — primeti, — Kakav pređlog ho­

ćeš da mi načiniš, Tigre?— Ja sam mišljenja da bi bilo sasvim dobro kada bismo

nas dvojica nastavili zajedno da gonimo Lobo Alvareza. Sta njega još uvek drži nije samo njegova izuzetna snaga. On ima još , . . •

Njegove tamne oči iznenada blesnuše.Šejn je reagovao u istom trenutku kao i Apačez.Oba čoveka podigoše u istom trenutku svoje puške i baciše

se na zemlju.Između stena sevnulo je na četiri mesta istovremeno. Pra­

sak pucnjeva zapara tišinu. Meci zazujaše iznad Šejna i Apa- čeza, prohujaše, udariše o stenje i odbiše se ka.o opasni pro­jektili s leđa.

Jedna kugla je prošišala tako blizu Sejnovih leđa, da je osetio njen vreli dah. On se zgrči i opali ka jednom od mesta sa kojih je sevalo.

Prigušeni jauk bio je odgovor i pokazivao da je jedan od napadača bio pogođen.

Brzinom misli. Zapadnjak se otkotrlja u stranu ni trenutka prekasno. Jer, neposredno posle toga, udariše dva metka u tlo upravo tamo gde je još malopre ležao.

Sejn ponovo otposla dva metka iz „vinčesterke” , onda skoči i baci se iza jedne niske stene.

U tom trenutku, Tigar Apačez kriknu Ijutito. Bio je pogo­đen i između stena baci se jedan IVieksikanac napred, držeći u ruci revolver koji se još dimio. Momak trijumfalno urliknu ka­da opazi kako se Tigar Apačez zgrčio i ostao mirno da leži.

Druga dva tipa skočiše na Zapadnjaka. Sa dve' strane. Bili su sigurni u svoju stvar, i želeli su da ga dograbe u klešta.

Pod kišom njihovih metaka, Sejn je morao iza onog koma­da stene duboko da se sagne. Ipak, jedan metale okrznuo je nje­govu glavu. Bilo je to kao da ga je neko snažno udario čeki­ćem. Vatrena lopta zaigra pred njegovim očima. On ispusti ,,vin- česterku” , oseti kako se grči i ruši, i instinktivno posegnu za revolverom.

Kao iz velike daljine, čuo je trijumfalni krik protivnika.Pade u stranu i otkotrlja se na leđa. U istom trenutku,

opazio je oba ona tipa iznad sebe. Držali su puške uperene u njega i spremne da opale. Jedan od njih se nasmeja,

— To pseto, gringo, je naš — zareza. — Ja ću mu ipak, iz predostrožnosti, poslati još Jedan komad olova u lobanju.

H

■k'kifSEJN 'k'kir

Sejn Je ležao potpuno nepomično, ruke zgrčene oko drške revolvera, kao da Je u tom položaju umro.

Kada bi se sada maknuo, oba ova Meksikanca bi odmalJ pucala. Bilo je potrebno samo da zgrči kažiprst, Jer su cevi njihovih pušaka bile Još uvek uperene u Zapadnjakovu glavu.

Ti prokleti pasji sinovi!Protiv jednog takvog podmuklog prepada nije jož niko pro­

našao lek. U takvom slučaju, čak ni ljudi kao što su bili Seja i Tigar Apačez, nisu imali nikakve šanse.

Sta je s Apačezom?Izgledalo mu je da su ga banditi ipak dokačilLMožda je on već mrtav.Iznenada odjeknu jedan krik. Dolazio je. Sa onog mesta gde

je Tigar Apačez bio pao .Ali, nije Apačez bio taj koji je kriknuo.Bio je to glas Meksikanca.Oba bandita, koji su stajali nad Zapadnjakom, odmah sa

okrenuše i podigoše puške.Šejn je delovao munjevito.Izvukao je revolver i opalio, odmah. Pucao Je ležeći na le­

đima i bilo je prokleto teško na taj način pogoditi, ali, on je uspeo.

Meci velikog kalibra prodreše snažno odostrag u leđa obo­jice nitkova. Dokačili su ih neposredno jednog za drugim, i baS u onom trenutku kad su hteli da ispale svoje puške u pravcu gde se morao nalaziti Tigar Apačez.

Oni jauknuše i od udarca metka posrnuSe unapred. Klonulo načiniše još dva-tri nesigurna koraka, ali nisu više imali sna­ge da drže puške uspravno u rukama.

Cevi su im bile oborene ka zemlji, kada je smrtonosno olovo, namenjeno Tigru Apačezu, fijuknulo iz njih.

Zapadnjak je u međuvremenu već skočio sa mesta na ko­me je ležao. Dok mu se revolver dimio u ruci, stajao je on iza oba Meksikanca, koji se sada polako srušiše na kolena.

Otprilike sedam ili osam koraka udaljen, čučao Je Tigar Apačez kraj stenjaka koji je bio iskoristio kao zaklon.. Celo i lice bili su mu preliveni krvlju. Bio Je to surov, užasavajući prizor.

A tik kraj njega, stajao -je Meksikanac, koji se malo ranije bio obrušio na njega i uputio mu poslednji,'odlučujući metak. Covek je stajao užasno iskrivljenog lica. Ispustio je revolver, i obe ruke stegao oko drške noža koja mu je virila iz grudi.

Izgledalo je kao da hoće da izvuče sečivo noža iz svoga tela, ali, u njegovim mišicama izgleda nije više bilo dovoljno »nage xa to. '

•kir^ S EdN •k'k'ir

Oba Meksikanca, koje je Zapadnjak bio pogodio, ležala su sada konačno na vrelom tlu. Više se nisu micali. Samo je treći čovek još stajao.

— Vi, psi! — dahtao je. — Prokleta kopilad . . .Malo zatim, više ni on nije mogao da se održi uspravno.

Noge pod njim se odsekoše. Pade prvo u stranu, a onda se pre- vrnu i ostade da leži na leđima.

Šejn,mu priđe i naže se nad njim.; S druge strane, prišao je malaksalo i Tigar Apačez.

— Oni pripadaju Lobo Alvarezu — rekao je, stenjući. On šutnu ranjenika nogom. — Sta namerava vaš šef s devojkom? Zašto je odveo?

Covek je ćutao. Samo je disao iscrpljeno.— Govori! — zareža Tigar Apačez. — Ei čeS pre svoje

smrti doživeti još kojekakve stvari, zbog kojih ćeš zažaliti što si uopšte došao na svet. Otvori gubicu, čoveče!

l ic e čoveka se iskrivi. U njegovim očima se sada čitao sa­mo strah za goli život.

Još uvek je obema rukama držao dršku noža, koja fliu je virila iz grudi.

— Nož ! — jedva je stenjao. — Izvuci mi taj prokleti nož iz grudi. To . . . to pakleno peče.

Tigar Apačez zgrabi ruke umirućeg, i odvoji ih od drške noža.

— Sta namerava Lobo Alvarez? — upita ga. — Reci mi to i izvući ću ti sečivo.

— O n . . . on će je mučiti — procedi Meksikanac, dahćući.— On veruje da ona zna gde je plan sakriven. O n. . .

Covek se izvi telom usred rečenice. Snažan trzaj protrese ga celog. Krvava pena izbi mu na usta.

Iznenada se začu njegov ropac. Oči mu se zastakliše, i on pade nauznak na tvrdo tlo.

Tigar Apačez izvuče' nož iz čovekovih grudi i više puta, jedno za drugim, zabode krvavu sečicu u zemlju. Zatim otrese nož i stavi ga u korice za pojasom.

— Tako nešto sam i slutio — promrmlja hladno,.P — Sta?

— Sta je ovaj tip upravo rekao. I ja i „senjorita” smo ta- kođe neko vreme sumnjali na Ester Mek Eligot da je ona ukra­la polovinu plana.

— Moguće je — promrmlja Zapadnjak. — Ipak, ja ne ve- rujem u to.

Držeći se obema rukama za glavu, Tigar Apačez krenu ne­sigurnim koracima ka izdani s vodom, nizbrdo. Tamo kleče, opra lice mnrljanu krvlju, popi malo vode i ponovo se uspravi.

★★★S E J N ★★★

— O, majko! — promuca. — Bi],o je to đavolski gusto. H pasji sinovi za dlaku što nas nisu poslali u večna lovišta.

— A Lobo Alvarez sada zna na čemu je — primeti Sejn. — On će sada postati oprezan, jer će sa sigurnošću računati s na­šim pojavljivanjem. Čim primeti da se njegovi ljudi ne vraćaju.

Podsetio se na to da su ovde bila četvorica pa pođe uzbrdo uz stenje ka mestu gde se odmah u početku borbe razlegao onaj jauk.

Odmah je našao čoveka. I ovaj je bio mrtav. Sejnov metakga je pogodio usred grudi.

Tigar Apačez je išao za Zapadnjakom.— Četvorica — reče zadovoljno. — Na ovaj način je Lobo

Alvarez postao mnogo slabiji. Procenjujem da ćemo sada naj­više sa desetoricom ljudi imati posla . . . Hoćemo li da jašemo dalje, gringo?

Sejn samo klimnu glavom i pođe ka svom konju. Cerio se dok se penjao u sedlo. To je stvarno bila luda stvar! Do maločas stajali su jedan protiv drugog kao smrtni neprijatelji, a sada su jednim potezom postali partneri.

Polako su pojahali odatle i ostavili Tinahu Laredo za so­bom. Po nebu su već kružili lešinari. I pred obojicom gonilaca, ležao je jasno vidljiv trag Lobo Alvareza i njegove divlje hor­de.

— Neće nam uopšte biti lako — primeti Apačez odjednom. — Lobo je velika lisica. On zna hiljadu trikova. Sto on sebi jednom, uvrti u glavu, provešće do kraja.

— Ja sam već slušao o njemu — odvrati Zapadnjak. — Kažu za njega da je nepojmljivo surov.

— U to možeš mirno da veruješ. Ko njemu dopadne šaka, taj umire stotinama puta. On je gori od cele horde Jakija. Baš sam radoznao koliko će dugo devojka izdržati njegova muče­nja.

— A ako progovori?— Onda će je on prepustiti svojim ljudima. A kada zado­

volji njihove želje, onda će morati da umre. On naime ne može dugo da ti'pi nijednu ženu u svojoj hordi.

Šejn promeni temu.— Kako je zapravo „senjorita” došla do te polovine plana?

■ — Ona ga je nasledila od svoga oca. Pukovnik Liiiz Garacobio je čovek koji je pre mnogo god:na uzalud tragao za blagom. To ih je veoma malo znalo. Tip koji poseduje drugu polovinu' morao je to nekako da iščeprka. Mora da je zaista utrošio mno­go vremena na ta svoja raspitivanja.

-r- Uzmimo, recimo, da je Mek Eligot bio taj čovek — reče Zapadnjak. — Na koji način je on mogao da dođe do te druge polovine plana?

*r

ie ir ie S E J N -k ic k

j Tigar Apačez sleže ramenima.To ne igra nikakvu ulogu. I to me uopšte ne interesu Je.

Ako ga poseduje, onda ža mene vredi samo ta jedna činjenica.— Ja sam ipak radoznao zabrunda Šejn i pomisli na

devojku koja se sada nalazila u vlasti Lobo Alvareza, Vuka Sijere.

Ostavili Su pustinju za sobom, kada se počelo smrkavati. Još Jednom su na jednoj Uzvišici načinili predah i prešli pogle­dom preko brda koja su ležala pred njima.

— Brda Pinjal — objasni Apačez. — Tamo nspred mora da *e negde nalazi skrovište bande, Jašimo dalje tamo uzbrdo! Odande ćemo imati bolji pregled celog kraja.

Pojahali su kosinom nadóle, a Onda počeli da Se penju uz sledeću uzbrdicu. Kada su uspeli da se popnu sasvim gore, utvr­dili su da Je Tigar Apačez imao pravo.

Odavde, sa vrha, mogli su mnogo dalje da vide brda i posle izvesnog vremena, otkrili su odsjaj vatre iznad jednog od mno­gih usečenih vijugavih kanjona.

— Potražimo to — predloži Zapadnjak.I Tigar Apačez klimnu glavom.

Sada više nije bilo nikakvih tragova, koje bi mogli da prate i tako su morali da se upravljaju isključivo po svom instinktu.

Ali, oba ta čoveka umela su da se snalaze u divljini. U tom pogledu bili su zaista Jednaki. Ličili su na dva gladna vuka na tragu Jednog Jelena.

Prošla su dva časa. Tada su utvrdili da se nalaze više da­leko od logora bande. Potražili su skrovište za svoje konje i pešiee nastavili put.

Bio Je to jedan uzan kanjon u kome je carevala neprozirna tama. Daleke i sasvim sitne, svetlucale su zvezde i njihova svet- lošt nije uspevala da dopre do dna kanjona.

Jdš Jednom, morali su njih obojica da se u potpunosti oslo- fte na svoj instinkt.

I uspevali su u tome i ovaj put, a da im nije bila potrebna ni jedna Jedina reč dogovaranja.

Kao po tajnoj komandi, istovremeno su obojica stali kao ukopani kada im je vetar doñeo u susret miris dima od vatre.

Osiluénuili su i čuli slabe šumove. lagledalo je kao da dva čoveka međusobno ćeretaju. Morali su biti udaljeni oko pede­setak koraka od Sejna i Tigra Apačeza. - ,

38

★★★S e j n ★★★

Begumno šu tragači nastavili da se šunjaju dalje, polako i osluškujući. Pre svakog koraka prvo bi se čvrsto uverili da pod njihovim čizmama ne leži slučajno neki kamenčić koji bi mogaO da proizvede neku škripu ili kakav drugi šum koji bi mogao da ih izda.

Glasovi one dvojice koji su razgovarali, postali su jasniji. Uskoro je Sejn ustanovio da se nalaze jedva pet koraka udaljeni od stražara.

— Cenim da će uskoro krenuti stvar — reče jedan zado­voljno svom partneru. — Sef se sada već dovoljno dugo zabav­ljao sa crvenokosom mačkom. Sada ona još čuje kako anđeli sa neba pevaju. Ali će je posle toga hiljadu malih, opakih đa- volčića naterati da igra.

■— Mene mnogo više interesu je gde su ostali Arturo i osta­li — primeti onaj drugi. * Možda im je onaj gringo Šejn pri­redio gadnu igranku. Taj hombre je navodno gori od samog đavola.

— Na naše drugare se možemo osloniti — izjavi njegov sagovornik samouvereno. — Oni se neće dati tako lako savla­dati.

Sejn načini još jedan korak napred. Osećao je da se Tigar Apačez još uvek nalazi s njim u istoj ravni.

Istina je da se međusobno nisu mogli videtl, ali, među nji­ma je postojala posebna vrSta sporazume van ja. Bilo je tako kao da »u bili nekim nevidljivim koncem vezani Jedan za drugog.

Još jedan korak.Kroz kanjon se iznenada prolomi Jedan divlji krik.— Počelo je — reče Jedan od stražara. — O, prokletstvo!

Baš bih uživao da sam tamo i da mogu sve to da posmatram.—■ Onda imaš gadan peh — procedi njegov partner. — Sef

nam Je naredio da ostanemo ovde, dok nam ne dođe smena. Ti dobro znaš šta se događa s ljudima koji ne paze striktno na njegova naređenja.

Ponovo se glasno razleže krik devojke kroz kanjon.Sejn skoči napred. Držao Je revolver u ruci i srušio se za­

jedno sa jednim od stražara kojeg Je dohvatio. Pre nego što je taj čovek uspeo nešto da kaže spusti Zapadnjak iz sve snage dršku revolvera na njegovu glavu. •

Umesto krika, bandit je uspeo da pusti od sebe samo pri­gušeno krkljanje. Onda se složi kao vreća.

Sasvim kraj sebe, začu flejn takođe neko krkljanje, a od­mah zatim nastade ponovo potpuna tišina.

— Irnaš li ga? — upita Tigar Apačez. ,— Ovde leži. i

38

★★★ S£ JA/-***

Tigar Apačez se dovuče do Zapadnjaka i naže se nad one- svešćenim. Sejn nije mogao da vidi šta poluindijanac radi, ali, u sledečem trenutku je saznao.

— Odsada nam više nijedan od njih neće biti opasan ;— prošišta Apačez i po šumu koji je zatim usledio shvatio je Za­padnjak da „senjoritin” pas-čuvar stavlja svoj nož ponovo u korice.

— Je li to bilo nužno, Apačeze? — upita ga.Osetio je kako se krvolok ceri.— Otkada si tako jako osetljiv, gringo? Izvesnu vrstu ose-

čanja ne možemo sebi u ovom trenutku dozvoliti. Covek ne bi trebalo uopšte nikada da pušta na volju svojim osećanjima.

U tom pogledu, Sejn mu je davao za pravo. Ni njemu sa­mom izvesna vrsta osećanja nikada nije dónela ništa dobro. Zato se i sam trudio da u određenim situacijama bude tvrd. Ali, ovo ovde bilo je ipak nešto drugo. Značilo je suviše mnogo brutalnosti izubadati jednog bespomoćnog čoveka kao stoku za klanje.

— Idemo dalje! — prošišta Apačez.Morali su da se provuku kroz uzani procep između dve

stene pred kojim su oba ona Meksikanca čuvala stražu.Koji minut kasnije, pred njima je ležala mala, strmim ste-

novitim zidovima oivičena kotlina. U njoj je bilo nešto trave, neloliko stabala i šiblja, i između njih stajalo je pet šatora.

Dve vatre su gorele i osvetljavale pozornicu.Videli su se devet muškaraca i Ester Mek Eligot. Muškarci

su bili avanturističke spodobe sa velikim šeširima i čupavim pončoima. I svi su bili teško naoružani puškama, dugačkim no­ževima i revolverima.

Osmoi ica njih sedeli su na zemlji između dve vatre. Devexi je stajao na polovini kruga i držao bič u ruci.

Bio je to- Lobo Alvarez.Bičem je terao Ester Mek Eligot da za njega skakuće i igra.— Pleši! — vikao je razveseijeno. — Treba da plešeš! Pu-

stiću te da prestaneš tek onda kada ja budem smatrao da je vreme za to.

— Lobo! — povika devojka očajno i grcajući. — Ja ne mo­gu više. Moje noge su sada već . . .

Bič fiiuknu kroz vazduh i devojka još jednom kriknu iz sveg glasa. Kamdžija se spustila na njena leđa, pocepala i zde- rala komad plave haljine koju je nosila. Ali, bilo je sasvim sigurno da je udarac ostavio svoj trag i, na njenoj koži,

Devojka je bila pala na kolena i sada je sa krajnjim napo­rom uspela da se uspravi. Počela je ponovo da ple.?e.

40

Njeno vitko telo njihalo se tamo-amo, a jedan od ljudi svi­rao je pri tom na svojoj gitari, dok su ostali pljeskom dlanova davali takt.

Lobo Alvarez je s vremena na vreme pucao bičem. On je tako njim zamahivao da ni jedan jedini put nije kožu devojke ni dotakao.

Bio je pravi umetnik sa bičem, ukoliko bi čovek u vezi s ovim prizorom mogao uopšte da govori o nekoj umetnosti.

Ester Mek Eligot nije na nogama imala ni cipele niti san­dale. Skakanje po tvrdom, kamenitom tlu koje je dobrim de- lom bilo posuto i šiljatim kamenjem, moralo je da izaziva bo­love koji su se jedva mogli podnositi.

Devojka ponovo klonu.— Pleši! — grmnu Lobo Alvarez.Ostala je zgrčena da čuči, a onda klekla na tlo. Jecala je.

Ramena su joj se trzala.— Ne mogu više, Lobo Alvareze! — grcala je. — Udaraj

me do smrti! Da, udaraj me do smrti ti prljavi kučkin sine!Poslednje reči viknula je iz sveg glasa, ispunjena očaja­

njem.Kada devojka posle prvog udarca još nije skočila, podiže

desperados ruku na sledeći udarac.Šejn prisloni kundak „vinčesterke” uz rame. Tigar Apačez

munjevito položi ruku na cev njegove puške i pritisnu je na­niže.

— Ne! — prošišta. — Moramo da čekamo. Sada pucati bila bi čista ludost! To bi bila najveća glupost koju bismo mogli da učinimo.

Dole, u kotlini, ponovo odjeknu bič.Ljudi su se derali.Ester Mek Eligot zaurla od bola.Posle četvrtog udarca bičem, ona se malaksalo ponovo us­

pravi na noge. Svirač na gitari udari ponovo u žice. Ples krenu nemilosrdno dalje.

Lobo Alvarez je tako precizno udarao, da je devojčina ha­ljina sada još samo u krpama visila. Bili su to parčići koji su još jedva uspevali da prikriju njenu nagotu.

Banditi su stajali i zurili s uživanjem i požudom. Svi su izgledali kao da očekuju samo jedan određeni zn^k.

— Ja znam šta će sadas lediti — reče Tigar Apačez tiho Zapadnjaku. — Lobo je jedan surovi pasji sin. I on se rado igra sa svojim žrtvama kao mačka sa bespomoćnim mišem.

Vođa bande držao je bič kao krotitelj zveri, puštajući da kožni remen ponovo i ponovo kao živ obmotava vitku devoj- činu priliku. I svaki put je nestajao po komadić sa njene ha­ljine.

41

) Uskoro je ona bila potpuno naga.Njihala je kukovima. Izgledalo je kao da je joS jedva sve-

sna toga gde se nalazi i šta se odigrava oko nje.— Trebalo bi ipak da dokrajčimo ovo — procedi Sejn. —

Sta imamo od toga ako ovde posmatramo kako će on devojku tući možda do smrti?

— On je neće ubiti! odvrati Tigar Apačez tiho. — Hoće još malo s njom da se igra. Onda će početi da joj postavlja pitanja. Ako bude mudra, reći će mu istinu.

— A ako ona u svojoj nevolji bude jednostavno lagala?Tigar Apačez je ćutao.Dole, među vatrama, naga devojka se još uvek klatila po

zvucima gitare. Njeni koraci bili su sve umorniji i sve bespo- moćniji. Jasno se ocrtavalo da se nalazi na kraju svojih snaga.

Iznenada se njeno njihanje prekide.Ispustila je grčeviti krik i bacila se pred Lobo Alvareza na

kolena.Gitara umuče. Svi .su zurili u devojku.Lobo Alvarez je stajao uspravan pred njom i osmehivao

se trijumfalno i surovo.—■ Šta ti hoće,§, Lobo? — grcala je devojka. — Zašto me

tako mučiš? Zar ti nisam sve učinila što si zahtevao od mene? Zar ti niaam bila dobra ljubavnica?

Ponizno je klečala pred njim, duboko pognute glave i savi­jenih, mršavih leđa.

— Dobra ljubavnica? — povika Lobo Alvarez, smejući se. 1— Da, bila si, iako si obična drolja. . . Ali, ja hoću više od tebe, ne samo ljubav. Ja hoću da mi kažeš istinu!

— Kakvu istinu?— Ko ima plan Kordilja?— Ja ne znam ništa o nikakvom planu.Njegova ruka se brzo podiže i remen biča pljesnu po nje­

nim leđima.Devojka kriknu, savi se od bola i pade postrance. Bila je

instinktivna reakcija izbegavanja, jako joj je njen razum morao govoriti da je bilo bezumno pokušati umaći surovom despera- dosu.

Alvarez načini dugačak korak ka njoj i tako je munu no­gom da se ona prevrnula na l^đa. Kap trijumfalni pobednik iz davnih vremena stajao je on iznad, nje i položio desnu nogu na njeno nago, belo telo.

™ Šta ti znaš o planu? — upita je ledeno. — Ako mi bu­deš ispričala sve što znaš, poštedeću te. Ukoliko ti bude milije «Ja čutiš, Ja ću te ubiti.

Ester Mek Eligot je éutala. Sejn nije mogao da joj vidi Kce, allá, predstaivij aio je sebi kako ona saida poiđliže od sitraba

42

★★★S B J N ★★★

razrogačene oči, ka Lobo Alvarezu i kako grozniCavo prebira po svojim mislima, tražeći neki izlaz.

Kao da je prozire, Lobo Alvarez joj se obrati u nastaloj tišini.

— Nema nikakvog smisla da tražiš, izlaz, riiala. Ja već znam suviše o tebi. Zbog toga me ne možeš navesti u zabludu. Zbog toga budi rađe razumna i reci mi sve ono što znaš. Ako to ne ufiiniš, diožiivećeš nešto što je još gOire nego da si se našila u paklu.

Napregnuta tišina, puna Iščekivanja, propratila je njegovereči.

Ester Mek Eliot ležala je kao mrtva.A onda poče da govori.— Pobedio si, Lobo Alvareze. Da, ja znam nešto o planu

Kordilja. Daješ li mi svoju reč da ćeš me osloboditi, ako ti sve budem rekla?

On skloni nogu sa njenog tela i nasmeja se.— Naravno da ti dajem svoju reč — odgovorio je.Devojka se podiže u sedeći položaj. Požudni pogledi ban-i

dita gustirali su njeno telo,— Ja sam „senjoriti” ukrala plan — rekla je. — I ja

sam

ga predala mome ocu. Ali, to je samo polovina plana. Niko nemože s tim ništa da počne.

— Možda ipak može — reče vođa bande. <— Mi pozna­jemo svaki ugao ovog kraja. Ja sam siguran da će nam po­lovina tog plana isto toliko reći, koliko i ceo plan,. , Tvoj otac, dakle, ima taj papir. Odjahaćemo do njega, 1 onda ću mu predložiti razmenu: plan za tvoj život. To je sasvim po­voljna razmena. Ili ti misliš da nije, mala?

Ona pobeđeno klimnu glavom.— Da — odvratila je. — To je dobra razmena.Tigar Apačez munu Zapadnjaka.— Pazi dobro, gringo! Sada tek počinje ono pravo! Up­

ravo sada će Lobo svoje vukove napujdati na tu ženu.Devojka je htela da ustane, ali je u sledećem trenutku

ponovo ležala kao ranije. Lobo Alvarez zadao joj je snažan udarac, tako da je pala na leđa.

— Lobo! — vrisnula Je. — Ti si mi dao svoju reč!On se nasmeja demonski.— Jesam li zaista dao? Ja mogu da ge setim samo onom

što sam obećao svoijim IJ'udima. Ti moraš to da ra/zumeš, mala,Svi oni već dugo nisu držali nijednu ženu u svome naručju, A sada imamo tebe. To se ipak mora iskoristiti,

Pogledao je u svoje ljude unaokolo,— Jeste li bacali kocku, kompanjerosi?— Lusio Je pobedio! — povika neko. — On je prvi. ^

43

'k i f 'k S E J N ir 'k ie

— Dobro, Lusio — reče Alvarez. — Uzmi je sebi!Lusio ustade i koraknu u krug svetlosti. Devojka užas­

nuto kriknu kada ugleda tog čoveka. On je sa sigurnošću, bez konkurencije bio najružniji muškarac u celoj bandi. Mali, na­bijen i grbav. Kosa mu je u pramenovima visila do ramena. Prad'ući, priMliižaivao se deivoijici. Biaindiiti au se simejali.

Iznenada, Ester skoči. Ppmakla se tako brzo . da niko od bandita nije ovaj put mogao da je zadrži. Cak ni Lobo Alva­rez koji se bio povukao nekoliko koraka.

Devojka potrea ka šatorima. Lusio je pratio. I ostali ban- 'diti poskakaše da mu pomognu da ponovo uhvati žrtvu.

— Sada! — prošišta Tigar Apačez i opali. Njegov pucanj spojio se ujedno sa pucnjem Sejnove „vinčesterke” , jer je ovaj u ištom trenutku povukao obarač kad i „senjoritin” pas-ču­var.

Oba metka pronađoše cilj.Sejn dokači grbavog Lusiia, upravo kad je sa zadovolj­

stvom zgrabio devojku i hteo da je baci na tlo. Bilo je važno da se prvo Ester izdvoji iz opasne zone. Zato da bi Sejn i Tigar Apačez mogli da se bore, a da ne moraju da se oba­ziru na devojku.

Lusio pade i ostade nepomično da leži.Tigar Apačez Je bio nanišanio na Lobo Alvareza, ali, vođa

bande se pukom igrom slučaja baš u tom trenutku pomakao. Ipak, metak pogodi jednog bandita. I taj čovek ostade da leži i nije izgledao tako kao da može ponovo da ustane.

Za nekoliko sekundi, od doline Je postao veštičiji kotao. Banditi su dokazivali da ih nije uzalud bio glas da su Jedna od najopasnijih hordi graničnog područja.

Istovremeno, kad su odjeknuli prvi pucnji dvojice goni­laca, banditi su reagovali munjevito. Posegli su za svojim puš­kama, rasprštali se na sve strane, ali smišljeno. Potražili su prvu mogućnost da stignu do zaklona.

Sejn i Apačez su pucali brzo i tačno. Još dva bandita se srušiše. Jedan od njih je ipak ponovo skočio i potražio uto­čište.

Vatra iz cevi svetlucala Je iz tame iza logorskih vatri Kiša metaka prelete preko Sejna i Apačeza.

Njih dvojica su trčali čas levo, čas desno, menjajući stalno iznova svoje položaje, i ciljajući u mesta gde je bleskala vatra iz cevi.

S vremema na víreme, raeJegao bi se krSfk. ZJnalk za to da Je ponovo neki desperados bio pogođen.

Šejn se pomicao sve više nadesno. On nije znao šta Tigar Apačez namerava, ali, nadao se da se poluindijanac i dalje nalazi u blizini izlaza iz kotline.

Š EJ N •k'k'tr

U međuvremenu, hteo je zapadnjak da pokuša da des- peradosima zađe za leđa.

Ponovo se razleže krik i pokaza da je još jedan bandit bio pogođen.

I onda se više nije pucalo.Zapadnjak ostade nepomično da stoji. Tišina je mogla da

znači da nijedan od desperadosa više nije u stanju da se bori.

Ali, moglo se takođe raditi i o nekoj varci.Minutima je trajala tišina. Sejn se nije micao s mesta.

Poznavao je on sve trikove i posedovao je strpljenje jednog Apača kada je to bilo potrebno.

Iznenada, začu on jedan tihi šum kao da neko grebe. Bilo je to kao da je neki kamenčić ispod čizme nekog čoveka zaškripao.

Zapadnjak je napregnuto zurio u pravcu odakle je do« lazio šum. Nije moglo mnogo da se vidi na svetlosti zvezda, ali, on je osećao da neki čovek mora da se nalazi u njego­voj blizini.

Lagano se sagnuo i počeo da pipa rukom po tlu. Tražio je kamen ili nešto drugo što bi mogao da iskoristi kao pred­met koji bi bacio.

Ponovo je začuo šum u svojoj blizini. A onda opazi ] tamnu priliku na oskudnoj svetlosti zvezda.

Čovek je bio najviše još desetak koraka udaljen od Za­padnjaka.

Šejn je čekao sa ledenom mirnoćom.Kada taj tip bude dovoljno blizu, on će skočiti na njega

& onespO'S'Oibdtii ga udarcem revćlverske cevi po glavi.Onaj drugi je sada stajao nepomično na svom mestu. I

gledao je tačno u pravcu gde se nalazio Zapadnjak, čučeći sagnut ka zemlji.

Sada se taj čovek ponovo pomače. Ali, ovaj put on nije načinio nikakav korak napred, već je samo podigao ruku.

Šejn opali odmah. Istovremeno, bacio se u stranu.Tačno u istom trenutku blesnulo je i iz protivnikove cevi,

I on se takođe, istovremeno sa praskom svoga pucnja bacio u stranu.

Tik kraj Zapadnjaka udari jedan metak u zemlju. Sejn nije mogaio da vidi desperadosa više, alli zinao je da i on njega isto tako nije pogodio, kao što je i ovaj promašio.

U kotlini ponovo zasvetle vatra iz cevi, ali na pucnje je odmah bilo odgovoreno sa strane Tigra Apačeza.

Onda ponovo zavlada tišina.Sejn je zurio ka svom protivniku, ali, više nije mogao

ićUi ga vidi. Na onom mestu gde se taj strelac skrivao, stajalo

★★★S EJNieirit

Í© nekoliko žbunjeva. Verovatno se nitkov iza njih sakrio i sada je i on čekao da Sejn da znaka od sebe.

Zapadnjak Je napregnuto osluškivao i' posmatrao žbunje. Unaokolo je vladala duboka tišina.

On sam nije imao ni najmanjeg zaklona. I iznenada se u njemu učvrstio osećaj da je iz sasvim određenog pravca po­sma tran. Iz žbunja.

Instinktivno se ispružio po tlu i pri tom podigao pušku.Pre nego što Je mogao da opali prvi metak, planulo jemeđu žbumjem. Jedam metak profijiuka izniad Sejnove

glave, a onda on sam, u munjevitoj seriji, otposla niz metaka iz svoje „vinčesterke” .

Oružje onog drugog grmnulo je još dvaput. Zatim začu Sejn pritajeno stenjanje, i onda se onaj drugi promoli iz žbunja i pade kao proštac napred.

Šejn mu priskoči i okrete ga na leđa. Ugledao je lice l/obo Alvareza. Usne desperadosa su se micale.

— Gringo Sejn — grcao Je. — Nebesa m i , . . to od jednog gringa nikada ne bih očekivao. Jedan gringo pobedio je Lobo Alvareza, vuka Sijere. Nikada nisam računao da jedan grin­g o . . .

Lice mu se iskrivi u grimasu.— Čuvaj se od „senjoritinog” psa-čuvara, gringo Sejne!

— nastavio Je posle kraće pauze jedva čujnim šapatom. — Ja ga poznajem. On nije veran. On je jedan krvolok. Ubij ga ako možeš. Ubij ga, gringo SeJne. Ili će on ub i . . .

Poslednja reč pretvorila se u ropac umirujućeg. Trzaj prođe Lobovom košćatom prilikom. A onda on ostade da leži mirno i nepomično tu.

' Šejn se okrete i ponovo se zagleda nadóle n kotlinu. Vatre SU sada još samo tinjale. Posvuda je sada vladala tišina.

Zapadnjak oprezno krenu. Između tinjajućih vatri ležale SU tri nepotnične prilike.

Sa druge strane kruga oko vatre pokrenu Se jedan Covek. Po njegovom kretanju opazio je Sejn da je to Tigar Apačez. Sada Apačez zastade i Sejn ga začu da je nešto rekao.

Pucanj je propratio njegove reči, a malo kasnije i dragi pucanj.

Šejn je znao Sta oba ta pucnja predstavljaju. Osećao je kako mu se Jeza penje uz leđa.

Tigar Apačez Je još Jednom pokazao da s pravom nosi svoj nadimak. On Je zaista bio krvolok. Cak i bespomoćni pro­tivnici nisu kod njega imali nikakve šanse.

Između dva šatora pojavi se obris bele prilike Ester Eli­got. Bila je još uvek naga, i oklevajući se približavala. U pri-

S e j n ★ ★ ★

gušenoj svetlosti tinjajućih vatri Sejn opazi krvave brazde na njenoj koži.

— Sejne! — povikala je s oilakšanjem. — To ti nikada neću zaboraviti. Ti si mi spasao život. Ko je čovek koji ti je pri tom pomogao? I njemu moram da se zahvalim. Borili ste se kao . . .

Tigar Apačez se brzo i bezglasno naŠao iza nje. Ona se užasnuto trže kad je okernuo ka sebi i mračno se zagledao u nju.

Prokleta droljo! — procedi opako i udari je po liCU. Devojka posrnu unazad i krvolok krenu za njom.

Sejn mu prepreci put. Poluindijanac pusti jedan gnevni urlik i obruši se na Zapadnjaka.

— Oslobodi mi put, gringo! To je moja stvar!Dok je to govorio, navaljivao je zamahnutim pesnicama

na Sejna.Prilazio Je kao puma koja napada, i bio je sa sigurnošću

Jedan od najbržih i najpokretljivijih ljudi koje je Zapadnjak imao protiv sebe.

Ali, on je hladnokrvno blokirao napad i uzvratio udarac. Dva teška udarca morao je i sam da primi, a tek onda je okrenuo borbu u svoju korist. Njegova pesnica polete gvoz­denom snagom i smesti se tačno u vrh brade krvoloka.

Bio je to udarac u koji Je Zapadnjak uneo svu svoju snagu i sav svoj hladni gnev.

•Tigar Apačez se od njega podigao na vrhove prstiju. Pre­vrnuo je očima, okrenuo se upola oko svoje osovine i onda svom težinom tresnuo o tvrdo tlo.

Lako ošamućen, ostao je da leži.Ester Mek Eligot Je ponovo ustala i gledala puna mržnje

u oborenog muškarca.— Ubij ga, Sejne! — zahtevala je. — Ako ti to ne učiniš,

on će jednog dana smaknuti tebe. On ne oprašta nijcome. On ne trpi nijednog drugog muškarca kraj sebe. Ako ga ne ubi- Ješ teško ćeš se kajati Jednog dana.

Sejn zavrte glavom.— On Je moj partner — objasni mirno. — Mi želimo za­

jedno nešto da saznamo. Kako je sa tim planom? Imaš Ii ga zaista?

Pogledala ga je nesigurno i grcala.— Ne — prošaputala Je. — To sam Ja samo u svo m stra­

hu prianala. Misam žclela da bUidem i dailje mučena Oid tog đubreta.

— To mogu da ra.ziimem.Tigar Apačez se stenjući podiže sa tla, polako se uspravi

na noge i protrlja bradu ko-Ja Je bila lako natekla.47

HrirkSEJN'k^ie

— Imaig udarac kao bonij - - reSe, cereći se. — Grtdugo, £o- veče, to ntiikada ne bih oičeMvao od tebe.

— Zašto si i ti morao kao poluideo da nasmeS na mene?— UTivratii Zapadnjak. — Ali ako hoćeš, da zaboravimo to, Apačeze.

Pol'uanidiO anac se cerfo podiimuMo.— Sto se mane tiče, važi, gringo.Ester, koja je staj ala tiik kraj Zatpadlnjalka, đirhtala je, i

i2?gleda da je bila u veldkoim strahu.— Ona je inače lagala — oibjasnii ima Sejtn. — Ona je sa­

mo u svoim veliiikom strahu tvrdila da ima plan. Nije više hiteia da je pinii tipovi muče.

Krvolok je poisimatrao dev‘0ijkni ispditilva6k5 i nepoveril'jivo,— Je li to istima, mala? 'Ona žustro kliiinanu glavom.

. — Kutnem ti se, Tigre. Kako Mh inaiče uopSte i mogla da dođem do takvo'g neifeoig plama. Ja uOipSte ne znam gde „senjo- rita” Surva svoje vredne stvari.

— I joiš nešto ide tome u prilog — uimeša se Sejtn. — Iz koig razloga bi ona uoipšte to ubrala? Nijedan čovek ne bi mo­gao s tim komadom papira niišta da počne posle ornog što nxi jeo blagu Kordilja bilo ispričano.

— Moiglo bi biiti da stari poseduje difuigfu polo'vitnu — pri- meti Tiigar Apačez.

Devojka se nasmej'a podruigijitvo.— To je čista todost — povika. — Kako bi u<yp§te otac do

tog papira moigao da dođe?Sejin je ostao ozbiljan.— Moiguće je sve — reče. — Ja imam jedan predlog,

Ugre. Odjiahaćemio zajedno naizad do tog starca i pretražićemo njegovo iimanje. Ako je njomiu čista savest, on 6e se s tim »lo­žiti. Ako raije, onda je to njegov peh. SlažeS li se, Apaičeze?

Krvolok je kratko oklevao, a onida kliimaiu glavom.— Slažem se, gringo.Obojdca su uipiitmo pogledala devojlku i jspititvalli ngem izraz

Mca,— Je M i u tvojim očima to dobar predl'og, Egter? — upita

Sejn.Mimo je klimniula glavom.— Dabome da je predlog dobar. To je za mene i moga

oca jedina mogućnost da budemo oslobođeni jedne ružne sium* nje. i

Tigar Apačez se promeSkoljl.— Dovešću konje iz kanjona — reče. — Možda nam obo-

jSci u nneđuvremenu mogu biiti od koristi.

iririrSEJN'k'k'tr

Pre nego Sto se okreiniuo, Mrantu nijegov pogled još jed­nom po belom tel'U devogike. Uprkos tamii, opazio je Sejn i>o- žudu koja je gorela u taranoputom miiškarou.

— Potraži nešto da se obučeš — naredi Sejtn devH>jci,kad je Tigar Apačez otišao. — On će te inače proždraiti sv»- jim očima. , ,

Nasmešila se iamuičeno.— Kadaim se samio da neće doći na ideju da dlkada sa

mnom pođe u krevet — odvratila je tiho. — Druge devojke, koje je jed'noffn uizeo ispričale siu mi ružne stvara o njemu. Na­vodno je bio vrlo surov. I u tom pogledu. Sve devojke su se bogiaie od toga da morajiu da iimagiu nešto s njim.

Sejin se osmehiruu.— U tame se mišita ne može izmeniiti — reče sarkastično.

— U taibvoj profes'ijii tako nešto jedva da se može izbeoi.Prišao je jedinoj od vatri, kraj koje je još ležala gomila

suvoig granja. Ubrzo je ponovo razgoreo vatru. O Ester se ■ še ndije brinuo.

U miislima je bio oibuizet tim i'Sčezilim planom.Ko ga je zaista ukrao?Da ipak možda nije to uSimilla ta crvenoko'sa devoj'ka?IH j® na fcrajiu možda bio neko u koga dasa.da još ndko ni­

je posumnjao?Tragačka groznica zgrabila je Zapadnjaka kao ,i sve os­

tale, koji SIU tragali za tim legendarnim blagom. Ni on neće imati mira dok ne sazna o čem;u se tu zapravo radi.

Jednom će tajna biti provaljena. U to je Sejn bio čvrsto uvereri.

VI

Sledeće večeri, stigli su do imanja starog Mek Elisota. U maloj građevini bilo je tiho. Kada su ušli unutra naši: 5UDžozefa Mek Eligota u njegovoj spavaćoj soibi. Spavao je i oče­vidno je imao visoku temperaturu.

— Oče! — povika devojka i kleče kraj njegovog kreveta. Mek Eligot na čas otvo'ri. oči, izgovori neko'liko T.brkam'h,

jedva razumljivih reci i zatim ponovo zatvori oči.— Probudi se! Mi smo ponovo tu!

— Moramo nešto da učinimo za njega! — grcala je devoj- ka. — Inače će još umreti.

— Samo mimo — zabrunda Sejn. — Stavi odmah malo vode na va:tru. Potrebna mi je vrela voda.

« Sejn 3» 4?

it-k'kSBJN'k-k*

— A ja imaim jedinu d'o.bm mast —* javi se Tigar Apa-če«.J&dino prvokflasino siredstvo pro'bi'v upale rana.

Krenuo je nšipolije. Devaj'ka abuinjeno pogleda Zapadnjaka.— Sa te sitifane ga joá nisam upoenala " prom« tiiljaia je.

Ja sam U'vek miteMa da je njemu potpuno svejedno da 11 senebi dragi čovek nalazi u smrtnoj opasnosti.

Sejn se nasmeši.— On,ima svoj ra23lO'g, bebi — objaand joj. Ti fte treba

da zaboraviš da on joiš uivek suimnja u tvoig oca da ima taj plan. MeđiU'tiiim, mirtvog čoveka on viSe ne može da ispita.

— To đubre!Otišla je u dnevimi sobu da naloži vatru u ognjiiSIsu. Tigar

Apačez se vratio. U jednoj ruoi držao je malu bocu. U drugoj llimenu kutiju sa mašću.

Prvo je položio starom ,čoveku bocu na u®ne. Mek Eligot, »e zaikaSlja kao da se davi, a onda ponoivo d'o>đe sebi. Prilično jasno glodao je sada u oiba muškarca.

— Gde je B^ter? — iz^avori svoje prvo pitanje. To, da se Tigar Anačez nalazi kraj Sejna izgleda da ga ni najmanje ná­je zaSudiQo.

—I: Upravo pniipreima vodu —■ obja'sni Zapa'dinjaik. — Poz­naje* li Oivog čoiveka, DžfiiZefe?

Mek Eligoit kl'iimnu glavom.— Naravno, to je senjor Apačez. On je već više puta na

mom bana>i-u napojilo svog korija. Zar nije tako, senjor?— Tako jic, stairi — odvrati Apačez ,=tm.rknuto, — Ali, ovaj

pxit .’a nisaiTi došao da na.r)o,-''''i¡n svog ko.nja. Radi se o nečejKi dru.f'riim . . . Gde si sakrio plan?

Čuđenje se ukaza na Mek Eli.iTotovoim'bradatom licfu. Na- brao je čelo i izgleda.lo je da ra/^miSlja.

— P lan ?... Kakav plan, do đavola?... A, taiko! Sad sam ee setio. Vi miiislite na plan za koji'im i Lo.bo Alvareiz traga.

— Tragao je — ispravi ga Zapadnjak. ^— On' je mrtav?— Miisli-š li ti da bi on tvoiju kćerku dobroivoljino izniiSio?

—- zareza Apačez, — Ona je inače priznala da je ukrala plan. Sta kažeš ti na to, stari?

Džozef Mek Elijgot zavrte zbuinjemo glavom.— Sta je Es'ter rekla? Je li ona odijednom poludela? Ka­

ko je uopšte. doSla na to da tako nešto tvrdfi? T o . . . to je ipak . . . to j e . -. Ne mogu prosto da nađem reči. To mi je ođuzeile moič govora.

Igrao je svoju ulogu izivanredno dobro. Tako je mogao da govori same čovek koji Je zaista poitpuno nedužan.

Sejn poče starom da skida zavOj sa ramena.

SO

★★★ ŠEJN ★★★

— Mi hoćemo da se uverimo i da pretražimo ku6u — reče Od Mek Eliiigotu. — Dajes H ti svo.] pristanak? IM imaš nešto proitiv? Sta kažeš na to, Džoizefe?

Starac se osmabnu.— Samo tražite, priijatelji! Poigledajte u svafei Ugao! Me­

ni je potpuino pravo da to. uirađite. Tako više bar neće biti ni­kakve suiminje na meni.

Goivoirio je vrlo spotko'Jno, a ipak je Sejii imao osećaj da je negde duboko u dniu svetlih starčevih očijiu otkrio tračak pota.jinog straha.

Njegov instinkt mix je govoirio da sa Mek EBgotom mno­go toga nije b io u redu. Ali, ćutao je u imtereisiu s.tarog.

Okrenuo se ka Tigru Apačezu.— Najboilje bi bilo, Apačeze, da odmah počneš sa piretra-

ži'vanjem. Ja ću se u međuvremenu pobrinuti o Mek Eiligotu.Poiluii)n<điijanac zabrunda neáto i izgubi se. Devoj'ka dođe s

taplom vodoim i Zapadnjak opra upaljenu rainu. Na kraju je namaza mašću koju mu je Apačez dao, i staivi nov zavoj.

■— Hvala — reče Mek Eldgot tiho. — Sada mi je već mtno- go bolje.

U dnevnoj sobi preturao je i romdao Tigar Apače:?. On je joá uvek bio pun nepoiverenja i pri svom traganju nije propu­stio nijedain ćošak. S vremena na vreme, Sejn bi začuo njegovo tiiho psovanje.

DžoKof Mek EMgot zaklo.pi oĆi i zaspa. Na njeigovo'm bra­datom liću raširio se zadovoljinii osmejak.

— Veruješ Ii sad da smo nevini, Sejne? — upita devojka Zapadnjaka.

Ovaj ne odgovori. Iz dinevne sobe oglasio se Tigar Apa­čez.

— Zar nećeš da mi p6mogneš, gringo? Bi si JoŠ uvek za­uzet oko starog?

Zapadmjak se oikrenu ka vratima,— Dolazim. Apačeze. 'Dvojica muškaraca su nastavili da dalje sistematski pret­

ražuju celu kuću. Ester Mek Eligot je pripremila večeru za »ftbe i muškarce. Kada je jelo već stajalo na stolu, radilo seo tortiljama punjenim slaninom, okončali su i njih dvojica svoje traženje.

— No, Tigre? —“ uipilta Ester. — Da li mi još uivefc ne ve* rmječ? Jesi M još uivek miSljenja da sam ja ukrala taj plan?

—■ To ste ne može doznati — odvrati Apačez mrzovoljno.— Piitam se samo ko bi sem vas dvo>je joá mogao da dođe u obzir kao kradilj'ivac. Ipak ste vas dvoje bili jedini koji s<U onog dana napus-tiili „senjoiritiinu" kiUćU kada je krađa otkri­vena.

Sf

^^rtrkSEJN'Hr*

B®'teiTiioi io joS i atikiriti — rače ZapaRJnijialči ApaičeK ga^pogdeda zbucnoeno.— M i?— Da, »os đtvojlca, Apačeze. Ja 6u ođjahaiS s taboim nazad

Swd „BengaiAte” . Hoću da j'oij positavim nekoliiko pitanja.— TwoQa sttvar — zabrurada Aipačez. — Josi li i ti sada

Oisetio ^gjd za Magam? Hi iioćeB to sanio da tiičiindš ,ysenjoriti’' za IjjMlbíív?

— * T o Je moga srtvair — oidivrati SeJ'n M-adino.^VTÉillij 9U sa Jalom. Devoijka pospremi sto.‘— Hočette li viitsiki ili tdkilu? — upitala Je.—• To je dobra ildeja — primati Zapadnjak, a i Tigair

¡ftjiiaíez M'tanni gllajvom u zmak saiglasnoisiti.Esrter neisitade u maloj proetoniji u kojioj Je ležao njen

Wtac. Mailo Ikasnlilje, vrati se sa Jediniom bocom i etova Je za- jieKJno sa dva giinema lončića na sito.

MuiSkaroi napumiše Ikjnčiće i počeše da pijii. Binzo sa ili teprazmitlii i ulili ponovo^

Tigar Apačez se ijsnenada ukočio na srvom mestu. Njegov pogled bi» Je Uip>eren u Jedino saaviim određeno mesto.

— O, prokletstvo! — povika uzbuđeno. — Sad saro se Iconačno setio šta smo joS propuistiK, gpimgo . . . Kamiiin! Ma joŠ nismo pretražili kaimiin! Tamo bi mo.gloi. . .

M je više govorio, nego Je skoSio sa mestau PíiSao je ka- mimi kroz koiji se Viio dim vatre sa ognJ.iiSta i pokucao priimii- ilttvain zfitd kamiina drSlcom ravolveTa.

— Ovde! — zareža imanada. — Ovde bi moglo bitó,Pokaaivao Je na jedno mesto u viisini glave. Sada J« i Za-

padnjiak u»tao i pn¥'ao ubici. On je isto tOlillco Mo zaihvaćen' tragačikiom grobnicom kao i poluinidiijanac.

I on Je takođe opazio pukotinu izmeđlu dva kamena, koja nije bila kao spojevi na ostalim mesitima ispiunjena malite- roan.

— NoiS? — piTosilklta Apačez, zadeniu revoilveir u futrolu 1 wize 9*/oj dlugaSki nož u ruiku.

Nijedan od dvojice muiSkairaca niije obraćao pažnjia n« Sevojtoui.

Ona Je Sta¿afla i zabrimtuto posmatraila kako je AipaiSez «giuirao sečlivo noža između dva kamena i polako izvukao je­dan veliki kamen. Time Je oslobodio jedan otvor i požudno giuimúo ru‘ku umuitra. Sa svih strana opipavao Je uinutraSnJ'Ost kamiina dok Je kroz otvor ulazio u prostorijiu kokiitariij'uiói IJu-

dim. ,)Odjeiđnoim, Apačez trijtomfalno uzviikrni. i'— Sveita matdono! Ja sam nešto našao! ^

M

•kirit S E J N-k-k-k

Njego-va ruka pajavi se iz otvora. Držao je zajediao ;srtK>- tane pergamenite. Zaoimo ih je odmotaio i dva svitka padoše na pod.

Tajna je bila otikirivena. Obe paloivine plana Kordilja biie su nađene. Ishoid atvarii s kojiiim niko više nije računao.

Apačez se saže da poddigne rolne koje su miu ispade. Ka­da je zgrabio pergament i Meo ponovio da se lispravi, počeo je iznenada da se njiše.

Neko stenjanje začu se iiz njegovog grla.On isipusti svitke. Njegova priiHitka se zgrčila i počeo je da

se bori za vazduh kao davljenik. Tražeći oslonac, ispružio je ruike nagore i prste savio u oblik kandži.

Šejn je takođe osetio kako ga hvata neka neobična vrto­glavica. Neka nevidlljiiva šaka kao da ga je stegla za grlo. Ne­ka ledena drhtavica počela je od potiljka da mu se razliiva telom.

Njegov mozak kao da više mije rad'io.Samo je u obrisima video još Esterimu priliku.. Njetgoive

ruke počeše da se dižu ka gore, kao same od sebe, i prsti da mu se savijaju i grče, u obliku kandži kao ko'd Tigra Apačeza.

Nije uopšte osetio da je pao. Nije takođe opaziio nii to da ee Tigar Apačez već bio onesvestio'.

— Oče! — povika devojka.U vraitima se pajavi prilika širokih pleća Džozefa Mek

Eliigota. Starac se smaškao zadovolijno.— Bila je to doibra iideja — rekao je — da sii im ponudila

viski.Glas mu je još jedva primetno zvučao malaksalo. Izgle­

dalo je da mm već dugo uopšte nije tako loiše kao što su pre jednog časa svi pomdsHli.

Ester se nasmeja.— Ja sam već od samog početka mislila da si ti njih obp-

j'iou saimo obmanjivao — zaključi. — Ti si zaista dobro odigrao »voju ulogu.

Pogledala je ka dvoj'iei oinesvešćeniih mušikaraca.— Sta će s njima da bude?— Oni su ti spasM žiivot — stari je iisbegaivao jasam odgo­

vor. — Biće mi jako teško da donesem nekakvu odl<ufcu.— Apačez mora da umre! — prosiktala je Ester. — Kada

bude mrtav, imaćemo ma>ra od njega za sva vremena. A onda ni „senjorita” neće više predstavljati nikakvu velSitou opasn^ost za nas.

— A Sejn?— Mli treba da ga na'Sinimo svojiim saivjetmikoim, oče. Oa

je dobar čovek. Ja ga voliim. Sem toga, on se snalaai u dliv-53

★★★ SEJN-k'k'k

Ifini kao reitfe ko. On če nam sigumo bifei veoima koinistain u ifcraigiaffiO'U za blagoan.

— Nama Sejm nije potreban — javi se jedan grubi glas sa vrafta. — Oa bi za nas samo predstavljao stalnu opasnost.

Starac i dev'0(jik.a se načas trgoše kada je taj glas odjek­nuo. A lOtnida se nasmeijaše s uadatom olakšanja.

—’ Kailelb! — poviika starac. — Moj deoak! S tobom više nismo' ni rafiunaHii. Zaista sreća da si se vratiO'. Mi smo tuspeli, silne. Mi imiamo sada ceo plan.

— (Zmia/m — odvrati Kaleb Mek Eligot nemamo. — Mi smo bili Ui Saisabeiu i čuli simo šta se događa. Ljiudi, zapravo, nisu znali ništa o planu Koiidiiljiai. Goivorili su saimo o nekom dra- goceinom komadu nalkita koji je „senjoiriti” bio ukraden. Ali, kada sm'O toi auili, anali simo odmah šta se dogodiilo..

— Ti nisi sam, dečače?Kaleb Meik Eligot nlije morao da »dgovoiri. Iza njega upa-

cloše još d'va naiuškarca u prositorijiu. Coivek je na prvi pogled već mogao da Urstatnoivi da su omi bili Kalebova braća. Sva tro­jica su bili koščati, crnobradi momci u gruboj kauibojskoj ode- ći kakva se oibičino nosila u Arizond.

— Efraime! Bufoene! — promiuca stari i po-gileda ka stro­pu sa zahvalnošću. — No, sada smo ponovo svi sjediinjeni.

GMadaj'ući i dalje netremice prema stropu, počeo je smer- no da se mioli.

— Ti, gospode, zaista držiš zaStitničku ruku iznad mene i moje porodice. Ali, naše nepnijatelje ćeš uništiti, kao što si ih i doisad uniStatvao.

Kalelb Mek Eligot se naignuo nad Sejnom 1 Apačezotm i uzeo im oipuižje i noževe.

— Treba da ih ubijemo, oče! — ubeđivao je starog. — Tek lomida ćemio na miiru moići da krenemo u potragu.

— Omi 9u vašoj sestri spasli živo-t — odvrati stari. — Co- ivek ne treba milkada da zaboravi dobro koje su mu drugi učinili.

Kaleb mabinu rukom braći i oni onesvešćeniima odmah ve- zaše ruke i noige.

— Oni su se iz koristoljiublja borili za Ester — reče Ka­leb, — Jer, i orni su tragali isto tako za blagom kao i svi ostali.

Okremio se ka Ester.— Koime si ti to pala u šake, sestro?— Lobo Alvareau — odgovori devojka tiho. — Bilo je

užasno, Kalebe. Ne:što gore čovek ne može da doživi. Bez ove dviojiice-miu^karaca ja bih sada već zaista bila mrtva.

Kratko vreime vladala je tišina.Onida Kaleb poče glasno da razmišlja;

54

★★★SejW'A'-A’-ir

— Mi ne možemo sa-đa da se baivimo nikalcvim sentamen*tateostima. Afco biism’O obojicu ostavdld u živo>tu, našli bi nam se oaid yrlo brzo kao đavoili za leđima, Svi vi poznajete ko je i šta je Tigair Apačez, krvolok. A još opasniju je Sejn. Istima je da ste vi jako malo dosad čuli o njemiu. Ali, s druge stranegranice, on je dalelko poznatiji. On je tamo sam izvršio pre­pad na transport novca i meseoima ial'uđivao lovce na ljud­ske glBive. Ako g* ostavinK) u životu, on neće imati mira dO'k naim, ne otme bíaigo.

Sajn i Apačez se odigoše stenj'UĆi sa tla. Obojica su već bili svesnd dok'se odivijao poalednod deo razgovora.

To što čujem liči mi na neko suđenje — procedi ¡a- padti'Jak Ijiutitto. — Do đavola s vama! Je li to vaáa cela zah-valnoist? Zašto si mi siipala omo u viski, Ester?

— Ja sam, yeruj mi, želela samo krvoloka da omamim — odgovora ona tiiho. — Aid, to iz dva'razloga nije bilo ra-oguće. Pre svega, misam vaim mogla natočiti iz dve različite boce. A druigo, ti bi sriiguimo zaStitio Apačeza. Ja te dobro, poznají^m, Sejme. Ti, jasmo, znaá da je on tvoj neprijatelj, ali, ti nikada ne bi dozvolio da jedam bespomoćan čovek bude ubijen, . . Je­sam li u pravu?

— Sto miu muika! — režao je Tiger Apačez i cimao svoje veze. — Pro'kleta droljo! Zao mi je što ti već ranije nisam pre- rezfio vrait.

Kaleb Mek Eligot se nasmeja gruibo i snažno udari polu- iudijamca nogom.

Za to više nećeS imatn prilike, krvoloče — procedi om uzrujamo, — Ti si već O'dranAje hiljadu puta zaslužio smrt. Tebe md mi u kom slučaju nećemo poštedeti.

Apačeiz otpl'juinu prezrivo.— Ubijte me, ljudi! — frktao je. — Ubijte me samo! Ipa k

vara to blago neće doneti sreću. „Senjorita” neće imati mira dok va,s se ne doikopa,

Sejn je uzdisao ogorčeno. Kakav je to samo prokleti svet! Od kako je upozinao „senjoritu” nalazio se u jednom pravom đaivoJskoim bruigu!

U svojoj pK>'hlepi za zlatom borili »u se i kaaa'pili među- Bobno ljudi, a da misu jedem prema drugom imali ni najmaajeg obzira.

U svojoj žeđi za bogatstvom čak se i j-edam tako bogobo- jažljlvi čovek k ao §to je Džozef Mek Eligot pretvorio u vuka u jagnjećoj koži.

Posmatrao je starca kako se' u sebi bori da doneise neku odluku. I to mu očigledno uopšte mije, lako padalo.

55

I ir ir -k S E J N •k'k'k

— S&jtne — reče staa-i nalizad — šta ćeš uiSimiti aiko te os- f»viim u žiivotai? Hoćeš li nas onda zaista gomiti, kao što je maio pre moj si«. Ksjleb jasno tvrdiO’?

SeJin se nasmeši zilovcijino.— .Mane hoćete da «itavíte u živo'tu? — procedí. — Ali,

Tigra Apačeza hoćete da ubijete, zar ne? Hoćete da ga preko- Ijote kao avna, zar ne? KaÉo se to slaže sa tvojom pohoanošću Džozefe Mek Bligote? Na taij naGim svrstaćeš se u istu bandu sa sviim ostalim ubi-eama i koljačdima.

Liice starca se smraSiilo.— Ti jako ma'lo od svega toga razumeš, Sejne — reče po-

TTeđeno. — Ja saim ceo svoj duigi život radio za svojiu porodi­cu, a da mi niko nikada nije pružio pravu pomoć. Niti .sam iikada postigao pravi rezuilitat. Uvelk sam iznova doživlgaivao neuispeh u svemu šlto bih započeo. . . I anda sam doteom voljom suiđtoiine došao do ove polo<viine plana. Ja sam to smat­rao znakom neba. Konačno sam ugledao sivoj'u velibu šansu. Kada bi nam uspeflo da se domogmemo tog Maiga, mioja deca bi Be konačno ijabaivila iz bede u feojiu gu zahivall|jiuáiu)ói mojiog ne- Bpos&bnosti upala. Konaono bih mogao da uSinim mmogo onog dobrog što sam u žiivotu ostao dužan . . . Alii, §ta ti raejumeš od to^a?. . . Ja sam podtneo teiSke žrtve da bith postigao taj oiij. Zbog toga saim i srvo'jiu kćerku nacinio dirolijom. I sada, kada sam tik pred ciljem, treba M još da prema nekome imam ob­zira? Svi ostali bi isto tako uradili kao i ja. Lobo Alvarez bi mene i Ester uibio da mu je uispelo da se dokopa plana. I Ti­gar A.pačez b(i nais isiada sve uMo kada bi to bdo u stanju. Zato sagledaj iisitimiu, Se<jine. To je jedna nemilosrdina borba. Oko za oko, aub za ziuib kaiko stoji u bibliji. Samo se jedinom događa takva situacija u životu u kojoj čovek ne sme da ima nikakvih obzira, U koijioj čovek mora i na samoga sebe da zaboravi?. . . Razumeš li to?

Sejn sleže ramenima, Cutao je. Pofcutšavao je da olabavi kožno remenje koj-iim j,e bio vezan i koje miu se uiseilslo u zglavkove ruiku i tako stiisnulo žile da su miu prsti već postali neosetljivi i hladni.

— On te ne razume — podrugnu se Kaleb Mek Migoit — On samo zna da mi hoćemo njega i onog krvoloka da smak- nemo, i sada dršće za svoj život. . . Cemu još ti naSi velilkd raz­govori, oče? Iz.nesimo ih već napolje i prosvirajmio im po ku­glu. Time će, ovaj problem biti rešen.

Starac je još jedinom kratko razmiisllo, a orada odSiučno klimnuo glavom.

— Da — zaklnučio je smrknuto. — Tako će biti najbolje, fenes ite ih napolje! Nema drugog izlaza.

S&jin se trzao u svojim vezama, ali, kožno remenje nij« uopšte poipuštalo.

Kaleib Mek Ellgat ga zgrabi 1 postaivi na noge. Starac je . stajao kao neki spoini&nik. Njegov pogled bi-o je mjračan i i-a« naitliičatti. On se po'iipiuino ¡užiivilo u ulogu inefcog boga osvete koji je bio priBilj-en da čiini zlo da bi postigao neki dabar cilj.

— Džozefe Mek Eligote! — poviika Zapadinjatk ogorčeno.— Jesi li mi zato u Timaihi Laredo spasao život da bi me sada ubio? Je 1 to pravičnost u koji ti veruješ?

— Ponoisi se, sine moj! — reče starac nekaiko pobožno. — Tvoja žiitva neće bitii uzaludna. Ja 6u da.ti pod'ići jednu crkV'U i mnoga ću dobra učiinjiti kada dođem u posed toga blagai.

— Od toga j'a nemam ništa — viikao je Sejm.Sada je i Apačez ataijao na nogama. Veze su bile tako'čvr­

ste da ni najmanji koralk nije mogao da ojuoimi.Oba Kalebo-va brata sbuipili su iza kandlidata sranti i m\i-

vali ih brutalno pesnicama u leđa.— Napoljie vi! Satana već čeka na vais, ljiudi!Devojika iskoči napiad i postavi se iispa-užanih ruku ka»

da hoće da zaštiti obojicu osuđeinih.— Ne! — vrisiniuila je. — Ja to ne mogu da dozvolim. Ja

ih nisam omamila drogom da bih ih ubila. To ja nisam htela. Oni su meni spasli život. Dajte im bar jedimu šamsu'!

Kaleb je snažno gurnu u stranu, tako da je posnnt:ila i srušila se na tlo.

Jecajiući, ostaJa je da leži i da gleda kako Sejna i Tigra Apačeza gone napolje.

— Čudno je kako žene ponekad reaguj'u — pr«cedi Tigai Apačez pored Zapadnjaka, — Miužikarci su ipak miudriji. . . Ka­ko se osećaš, gringo?

— Kao čovek koji će uskoro Satani proitresti ru»« — odr vraiti Zapaidnjak mirno. — U toane se više niišita ne može i«- meniti, Apačez.

Bili su O'terani pedesetak koraka od kuće i stajaii su ta­mo na ivici jedne male jame u ti!iu.

To će biti naš grob, senu Šej.riu kro« glavu.Braća Mek Eligot pođoše nazaid. Bledi mesečev disk svet-

leo je na zvezdanom nebu i bacao aivetinjsko svetio na ctW kraj. U daljini zavijao- je jedan piuist;jnjis;k’i vii.k.

Udaljeni deset koraka od osađeiiiika na simift, zatUt'itav-iše se tri bra'ta Mek Eligot i napuniše pužike.

Bilo je to kao ko'd pravog od'reda za izivršenje kazne.Iz kuće prilazio je .s’larac.

■— Pucajte dobro! — obrati se sinovima. — Ne želSira da s« suiviše m uče. . . Čekajte dok iadam komand/ul

'k'k'k S S J N **ie

Otišao je do oibo/jice osuđenika i oistade pred njiima do sto­ji. U ruikama je držao ,svo.ju stairu biblijiu u kožnom potvezu.

— Mo-lite se, prijateljd! — naredio je. — Ispovedite vaše grehe i goapod će vas prtniiiiti u svoje vecno carstvo.

Tigar Apačez plgunu nnu u lice,, —- Satana neka uame tebe i tvoje pleme, stainil — zareža.

Starac nije madsao nijednikn miišićem.Sine moj — reikaio je glasom puinim oproštaja i skru-

šenosti. — Pred licem smrti čovek treba da bude potpumo mi» raai i pripremam. Mo'iite zato i priznaote vaše grehe! Gospod će vas...

Umukao je kao presečen.Usred njegovog čela pojavila se kružna rupa i tek delić

sekunde kaisniije, začuili su svi prasak puon ja.Sejm opa.zi kako su braća Mek EUgot podigla pužke i ba­

cio se brzinom misli unazad u ja»mu, koja je bila predviđena za grob njemu i Tiigru Apačezu.

Kraj njega prizeimljdo se u jajmu i potMndijamac. Ona im je pružala priličan zaklom.

A otoo njih je odjadinom no6 bila, iispunjedina praskom i je* kotm puonijeva. Olasni krioi pogođenih ljudi izdizali su se do zvezda. Kopita kom ja tuitnjala su po tvrdog zemljii.

Sejin polako proviri iznad ivice jame, On vide kako su se braiéa Mek Eligot, pucajući, povlačila ka kući, ali, ta trojicanisu imala nikakve šanse da umaknu kiši metaka.

Ipak, bo'rili siu se ogorčemo i uspeli da nekolicinu napada­ča iztoace iz sedla, ali, to im ništa nije ko ristilo.

Prvo su pali Ruibem i Efraim. Kaleb je bio pogođen kadaje već hteo da pređe preko praga kuće.

Jahači poskakaše s konja. Četvorica nauelkairaca i jedna žena.

Dvogiica miuSkairaca pretražiše ustreljenu braću. Ostala dvo]'ica i žena i povedoše kiomje i upuitiše se ka jami u kojoj »u čučali Sejn i Tigar Apačez.

Malo kasnije, bili su obojiica oslobođeni svojih veza.Zona je stajala kraj svoga konja i pogledala nadóle U

njih. Billa je to Romana Garaco, „senjorita” .šejn je po,gleda, smešeći se, ali, njeno lice ostade oiabiiljno

i zatvoreno.— Sta to treba da znači? — upitala je. — Želim objaš-

i^enje, ljudi! Brzo!Tigar Apačez je trlj.ao bolme zglavkove na rukama.

To je jedna duiga priča, ,,senjorita” — reče. — Počelo je time da sam otkrio da Sej.n uopšte nije ukrao vaš plan.

„Senjorita” je i dalje staijala mirno. Nosila je pripijene kožne paintalone, belu bluiau i preko nje srebrom vezenu bole­

kirit S E J N -k-kir

ro ja.klniu. Duga crna kosa biOa joj je pod raivindm, cmáim šeSi-* roim visoko začešljana.

Onda se okrete ka Zapa.dnjaku s uipitokn pogledom na licu.,

— Za dlaku si moigla da sma&neš poigreinog čoiveka, Ho- mama — reče joj Zapadnjak spokojmo. —* Md, puisti neka ti ApaCez ito ispriča! Njiemiu ćeš vexioivattao više veirava.tii nego meind.

— Ja sam za to da odemo u kuću! — iiausti poiluiiindijainac. Sad mi je prvo po'treibitio jedno oátro- piće.

Pred kravinjaroim odjaknuo je glasni krik. Dvai čo-veka Romane Garaco s graibili su Ester Mek EHigoit i iavulkli je na* polje.

Senjorita priđe devojci, praćena od Sejna i Tigira Apačeza. Obojica su se nalazili na poda ko‘raka iza nje, d Šeflin jie poilioivo lma<o priiikiU da se di'vi njenim gitpkiim polkretiima.

Bila je zadista takva žena kakvu je miuikairac saimio rettoo mogao da sretne. Leipa i puna života, mogla je iisfto toiiilko da vold koliko i da mrzi. Bila je nepredvidijl'Va u sivog’ian realkcija- ma kao diivUja ma&ka, ■

Oba MelcsAkanca kog.a su izvuikli Ester iz kućć držali su je tako čvi'sto da nije m'Oigla ni da se makne.

— Ester Mek Eligot! —• oisloivd je ,,seinjoirita” oStno. —■ Za­što se nisi na vreme, sledeće noći vratila kao što sd oibećaia?

— Bila sam sprečena u tome grcala je devojika. — Do­zvolite da vam to Seijn i Tigar Apačez olbjasne! Obojica mogu da posvedoče da sam protiiv svoje volje bila odivučena. Labo Alvarez je došao sa svojom divljom hordom i traižio plan Koir- diijo. O ni. . .

■ Romana Gairaco kra,tko podiže rubu i davojika odmaih pre- stade da go-vord.

„SedijO'rita se olkrete ka Apačezu.— Gde je plan?— Ili leži jo;S u kro'vinj.airi, ili ga je stari pretboid¡no sakrLo,

pre nego što je izaáao iz zgrade — odvrati Apačez.— Ceo plan? povika „senjorita” za5uđeno. — GoivoriS li

ti 0 ćelom planu. Tigre?Poiu.indijanac klimnu mirno glavom.— Da, ,,senjoirita” . Mi smo konačno na cilju.— I ti znaš ko ga je ukrao?Apa'iez pokaza na devoj— Ona je.Romana Garaco plrn-u i munjevito dvaput udari. -Njeni

diano.vi oidjídíiruuáe o o’:jr&ze devojike.— Zbog toga 6eS i^oiretil — prosibtala je. — Vežite je

i prx'v’'r¿iji;e za suub tcíüoí

59

★★★S E J N ★★★

Pokazala je na jedina od dva po^tpoma stuba pnimitivne na ■trešn-ice protiv su.nca, pred ulaizom u krovinjaru.

Dva, Meksikanca po'vukoše devojku i vezaše je tako kako je „senjorita” naredila. Esteir se nije od^upirada, i nije više vi­kala.

Ona se bila predala svojoj sudbini. Zinala je da više neće iimaći kaznd.

,,S6nj O'rita” m ahnu kraitko aatailoj dvojici od s v o jih , Ij.udi i omi oidmah uiperiše puške u Zapadnijaka.

— Sta to treba da znači, Romana? — procedi Sejin. — Zarti još uvek ne veruij-eš da ja sa ćelom ovom stvairi ništa ne­mam?

— Ne zovi me više Romana! — od>vra:ti „seinjaritta” odboj­no i prezrivo. — Hoću da rne pornovo zoveš „senjoriita” kao isvi ostali.

Kako je nekad bilo drukčije! Dok je Seijin s njom nalazio u krevetu u strasnom zagrljaj,u, biila je ona puna Ijiubavi i preda- .vamja. I molila ga je da mu bude sta'lna Ijiuba'Vinica.

Ta su vremena prošla.Izgleda da svoje razočaramje još nije prebolela. A možda

Još nije veroivala da je Zapad,njaik zaista nedužan. Očevidno je sw iše prethodno bila uivarena u njego^vu krivicu.

Tigar Apačez se poidmuiklo i trijumfalino osmehivao. Sejn je tačno anao šta taj krvolo,k sada misli.

Sada j,e tvoj život u m-ojiim rukama, gringo!Njegov pogled koji je upućivao Zapadinja,ku ništa drugo

nije mo.gao da znači.,^em/jorita” se okrete ka svom psiu — čuvairu.— Kakvu ulotgu igra gringo?— Ja to tačno ne znaan — oidvrati Apačez. — Još ne. Pot-

pumo je sigurno samo to da je stari posedovao poloiviniu plana. I da je njegova kćerka ukrala drugu polovinu, „se,njorita” . I da je grinigo kratko vreme bio prijatelj sa Mek Eli,goto,vima.

— Zašito ne kažeš celu ¡¡stimu, Apačeze? — obrati se Za- padinjak paluindijanou. — Ti &i m,i napr'0,tiv i sa.m priznao da si uveren u mojiu ned’Uin'žnost, Da li bi inače sa mnom sarađi- vao nJi istoij stvari? Mi smo zaklj,učili sprorazum. Romana. To je istiima. Zajedno smo hteli da o.tkrijemo gde se plan nalazi. Otkrili amo tajmu, a onda smio Oibcjica biili prevarena od Mek Eligatovih. Da li bi oni zaista hteli da me ubiju da sam bio Cijii'hov prijatelj?

— Sve je tačno šta on kaže! povika Ester Mek Eligot,— i5ejin je saisvim slučajno upao u tu stvar. Ja sam vam uk- raila j; lan, „senjoriita” . I ja sam to učinila po nalogu svog oca.

— iiaida si ga ukrala?

'k'k'k S EJ N ★★'Ar

— U no6i kada ste biili zajedno sa Seiitooim. U toj noći pna- žila mi se jedimstvena prilika. Naišla- sam jedan M]jlujčdć u va« šoj odeći, kojiu je trebalo da operem. S nij.im saon 'afevocrla če- litoi sef u zidu koji se nailazio iza veliike slilke u .vašem saloniuv „semjarita” . . . Uibdjite mene, aJii, poštedilte Seattia! Motoa vas sa to.

„Senijiarita” uopšte nije reag-oivala na Bsiterine re£&. dailo je kao da uopšte nije svesiaa noeKtog prajsnistva.

— Gde je plan?Glas j-oj je avxi.čao ledeno.Tigair Apačez reče nešto dvojaci Meldsilkainaca, togi su ma-

loičas biili vezali dev-ojku za stub i sada su besp-oislemi oivd-e Btajaid. Jedan od dvojice uiđe u kollbtu, a duiugi priđe mrtvom I>žoizefu Mek Eligo'tu. Opipao je bažiiivatBLo teio, a anda, pose- gao duiboiko u njegovu k-ošuiijiu.

Trijiuimifailino je podigao smio*utl|jiaik peirgaimeint»s.|, ircaHao s«■ nj'itm. ‘

Seno'oirita ga uze bez žuiibe i odlmoita otba srv-itlka.Nige pokazivala mikaikivu požudu. Kiimamtufla je spoko|}lniO gla-

iviom i ponov-o umotala oba Msta zao-edmo-.Onida je zamiiiSljjieno pogledala ka Šejniiu, Visoki ZapadiajaJt

je poiveroivao da u oćiima lepe žene raispoematje trag gorčine.— Sejne — proimiimlij ala je Homana Gairaco. — Ja no

znam da li treba da verujam teibi i taj devojj<l ilSi Taiger iaaa pravo. Jpak, na tebi ostaje i dailje siumnja. Šteta...«

— Sta je šteta?— lU to tačno anaš, Sejine. Na®.i putteivS se sada raajSlaiBew.!i

lU možeš da ideš. Devojka mora da umre.— Ti zaista hoćeš da daš da je ubijiu? — updita Zapadln(jait

8 nevericom. — Ona je žan-a kao i ti, Romana.— Ona je nam-eravala da mi uame celo ianain'je — odlviraii

„semjotriilta” ledienio. — Jedno iimanje kloje mii ceilo pripad'a, Sej­ne. Zaito za njiu ne postoijd nljlkaikivia druga kama sem simirti. Iskoristi svojiu šansu i idi sada, Sejlne! Naši putetvi se raizil-aia* zaiuivek.

— Dobiroi — promirmlja Zaipadnjalk i Mede da pođe ln kuće.

„SenjorMa” brao poidilže ruku i dve puščame cewi ultSissniUiSe ee u Sejinotva leđa.

— Bez oiružja! — naredi „senjoriita” . — Neću ti dalfi šamsa joS i za devoijlku da se boriš.

— Ko ti kaiže da saim to namaratvao? — ogplia Zatpadoial: *a£uđeno.i iNasme-šiiila se.

Vlidiian to a 1ivo|}to aSkna. Zar nemam prarvo? i»>tSDU, Seaitel

★★★ S e j n kiciic

Od uizdahnu i klironu glavom.—' Da, .^senjonita” . Imaš pravo. Ja sam joá i sada spo-eanan

da sve rMikujerti da bih je spasao.Romamiiie tamne oči bieisnuše.— Ti je voiliiš? I— Možda. '— Sta bih pod tiim trebalo da razumem?— Ona je lepa. I ona se za nas zamzimaila kada su njen

otaic i njiena braća hteli da nas ubi.ju. Ona se zauzeia i za meme i za tvog psa — čuivara.

, — Sejine! — povika devojka sa stuba. — Idi i spasi se! Inafče će ona i tebe uitaiiti! Ona je neuraómnljiva, veruj rail

„Senjiordita” pogleda Tigra Apačeza.— Je li tačmo to što Sej;n upravo tvrdi? Da li je ona za«

Ista potoušaivaila da vas sipase?•— Mogüó bi biti — zabrunda poluindijanac ravnodušno.„Senjoriita” je ćutala neko vreme. Naibrala je čelo i iako

napućila svojiu scćnu domjiu usnu.— Ti je, dakle, voliá, Seijme —■ promurmiljaila je zatim. —

Voliš je toliko da bi je pretpostavio meni?Zapađlnjaik nije sasvim razumeo pozad'inu ovog pitanja,

adi, ipak je odimah dao odgoivod’.—- Da! — irekao je suvo.Poniovo bleaniUiSe „senjoritiine” oči. Jedva je 'uspevata da po­

tisne svoj bes.— Dobro — procedila je >sa dobro glumljenom Ijubaznoš-

ĆU. — jSada je toliko mnogo voliš, onda treba i da je iirnaá.— Kaiko to treba da razumem?,ySenjoiiita” se osmehnu surovo.Zapadnjak je shvatio taćno šta se u tom trenutku u njoj

dešava. On je sa svojom otvorenoSću povred'io. Bila je ranje­na u S'vom ponosu i to je želela da mu odmah vrati.

Ali, na koji način?Da Ili će da naredi da ga pogube zajedno s Ester Mek EÜ-

got?Hi je pomiáljaila na nešto drugo?Ko bi uiopáte mogao da zna šta se sve u je'đinioj tako ne*

prediviiidivoj ženi događa i kuva?— Vežite ga! — naredila je.Sejn skoči put napred. Zeleo je da zgrabi „senjoritu” . Sa

svih strana baciše se njeni ljudi na njega. I odostrag ga neko uidari.

Kada je Zapadnjak ponovo došao sebi, već su mu bili ve­zali ruke na leđima. Opazio je da Esteir više nije stajala uz stub, nego je taJsođe, veizatU’ih ruku, čučala u njegovoj blizini,

■kirit S B J N-k**

Tri bajiidita su čeTsala kraj svojjh osedlanilh koaija. Krajtih osedlanih stajao je i četvrti, neose'dlani konfl.

Šej-n se uspravi stenjiući. Nij« uapšte imao pogma §ta bi »ve to trebalo da znači.

U njegovom viđinam po-ltju pajav-i se „senjorita” .— Daću vam jednu šansu, Sejne — rekla je, someš'kaj.uići

se. — Sada ćete biti odveidend u pusi-iinju. Usred pustinje i naj« manje petnaest milja daleko od prvog mesta s vodoni. To ja vaša, šansa, Sejne! A vi gledajte kako ćete da je iskoiristite. . . Posadite ih oboje na konja, momci! — obratila se potom »vo­jnim ljudima. — I poetairajte se da do sunčevog izlaska budete opet ovde!

Sejn i Ester bili su jedno iza drugog posađeni na neosed* lanog konja. Jahanje u puisitiinju je počelo. Jahanje u krajnje aelzvesnu sudibinu.

VII

Usred pUiStinije, baniditi stadoSe i sviukoSe svoja dva zarobe Ijenika sa neosedlanog konja.

Odmah zatim, Zapadnjak i devojka već su ležali jedno ki'aj drugog u hladnom peskiu,

Lo>renco Dijego, vođa banditske trojike, stajao Je raskreče* niih nogu kraj stopala oboje zaroibljenlika i zurio je u njih ce­reći se.

— „Senjorita” je obaćala da ti treba da imaS malu, gringo— pc'čeo je. — Tog obećanja mi čamo se sivakako držati. . . Hu- ane! Pedro! Hvatajte je!

Huan i, Pedro zgrabiše devoijku i prevrniuSe je na Zapad­njaka. Sada .?a Sejn i devojka ležali liceim u lice, oboje ruika vezanih na leđima.

Jedan laso bio je višestruke j>motan oko njihovih grudi i tako jako zaitegnuiti, da su bili stisnuti kao jedno telo. Onda im je vezan i jedan kratak konoipac oko članaka nogu.

Lorenoo Dijego je izgleda usitanovio da je ,we to nevepoivat- no zabavno i sniejao se iz sveg gia.sa i podrugljiivo.

— Tako, vas dvoje! — vikao je. — To je eno pravo! Sa malo sreće, uspećete da se podignete. A onda možete i da od- mM'Sirate odatle. Samo pažljivo! Sibn'ni koiraeLma čovek tsiko- đe mc'2e da ide napred! U svakom slučajiu, želim vam oboma mnogo sreće.

Smej:'.’ići se, okrenuo se i krenuo lia svom konju. Sva tro­jica se viinuše u sedlo, a jedsn laluvati za poivodac neosedlani« žLvotinijtu i poivuče je za sobom,

63

'k'k'kSE'JNkk'k

Topot kopita postajao je brzo sve tiši, i puistinjski pesak £a je toliiko priguSiivao da se vrlo brzo nije više ni čuo.

Sejn i devojika nađoše se sami u nepojimiljivoij tišini pu­stinjskog kraja. Bilo je tako tiho da su čuli i one sasvim slabe šumove kog su u normalnim prilikama izmicali Ijudiskom uhu.

Suštange i grebanje po pasku, tiho siktamfle zmija, čegr- tanje škorpiona, cijucanje sKočimiševa, tiha pesma vetira u tr- no:Vitom žbunje 1 kaiktusima.

Bk) je to tihi, tajoi žiivot pustinje.Oboje zairobljeinika ležali au sasvim stisnoti jedno u<z dru­

go. Vredl dah devojke vejao je po Zapadaijakovom licu.— Sta sada? — upita ona bojažljtiivo. — Jesmo li sada ko-

najčno 'izgubljeni, Sejne? Imamo li mi uopšte još kakvu šansu?— Ja to ne zinam — odgovori Zaipaidmjak suvo. — U siva-

kom slučajiu, sve ću pokušati. A sada pazi! Raširi noge najviše što uopšte možeš. I onda pokušaj da se opustiš što više. Tako ćeš postati laikša.

Devojka ktliimnu glavom i učini šta je on od nje zahtevao. .On steže sitopala, ispruži noge skroz napred i podiže je iizmad sebe. Tada jedan snažan trzaj i kao po- sisiteimu poluge, od­baci on svoj gornji deo tela od tla.

Devojka nije ad početka sve shvatila i tako Honiuše oboje pri prvom pokušaju nazad u prethodni položaj.

Pri drugom pokušaju stvar je proradila. On uspe da sed- ne, a ona je klečala raširenih kolena na njegovim butinama. Pod normalnim okolnostima, to bi bila jedna vrlo uzbuđujuća situacija, ali sada, Zapadnjak uopšte nije bio raspoložen da o tako nečem mislL

M"»t’o su zastali da predahnu, a onda su se istoivremeno oduprli stopaliima o tlo. I to nije funkcionisalo odmah od prve. Tek pri četvrtom pokušaju konačno su ustali.

— Sta sad? — upita Ester u kojoj se ponovo probudila nada.

Ziioadnjak se smeškao o.gorčeno.— Svakako ne možemo ni u kom slučaju da ostanemo ov­

de, izigravajući dvostruki pustinjski spomenik — procedio je.— Po'kušaču sada da krenem. Ja unapred, a ti unazad. To će biti dosta neugodno za tebe, ali, u tome se ništa ne može iz- meniti.

Ona hrabro klimnu glavom.— Ja ću se truditi — prošaiptala je.Zapadinoak načini prve korake. U prvo vreme je išlo do­

bro. ali posle pola časa ostavili su za sobom najviše sto met.a- ia. A najmanije petnaest milja moralo je biti do najbližeg me­sta s vodam.

•4

S E J N •k'k'k

Ali, gde j,e uopSte bilo to prvo mesto s vodom? Na severu, oa istoku, na jugu ili ns zspadiu?

I kako li će tek biti kad svane dan, i kad suince bude po­čelo nemiioisiidnio da prži na njiih s neba? ,

Sejn niije gajio u sebi nikakve lažne nade. On je tačno znao da s t j . njihove šanse jedan prema sto hiiljada. Prokleta „.senjorita” !

Ta đavolska žena je bacila njega i Ester u tatovu siti,i.aciju iiz kp(je verovatno nije bilo izlaska. Verovatno će nijih oboje as- tati da leže negde u vreloim puistiinjskom pesku i poslužiti kao hrana lešinarima i pu&tinjiskim vuko'vima.

S vremena na vreme bi zastali. U tim kratkiim pauzama cimao bi Zapadnjak uvek nanovo veze, poikušavaj'ući svim na­činima da sebe i devojlku oslobodi iz smirtanosnog oibruča ko- nopaca.

Svaki pokušaj bio je u-zaluidaai.Biili su prisidjeni da se i dalje vutou .sitnim koraciima u

susret neiavesnoj suiđbinL

Već tri časa goirelo je vrelo i nemrtiitosrdno sni<nce odoi’.j'o na njih. Bez ikafeve zaštite, njihove glave bile su izložene pakle­nim- zracima na miloist i nemiloist. ^

Zapadnjak se odlučio za p^vac prema jugu. On je anao da negde na jiuigu leži Tinal:*^taredo, onaj izdan s vodoim kraj kojeg se odigrala njegova ¡wla ogorčena borba sa Tigrom Apačezom.

Beskonačno sporo kretali su se kroz vreli pesak. Pre-ko blagih uzvišica, mimo trnovitog žbunja i kaktusa.

Morali su da zastaju uvek u sve kraćim razmacima, da bi skupili novu snagu.

Ester je već od mnogih navala jecanja bMa sva potrese­na. Ali, sada viáe nije imala suza, a više ni snage da plače.

Najveći deo vremena držala je oči zatvorene. Na njenom licu se izražavala tupa apatiija, Sejn je gledao i znao je da ne­će više diUigo moći da podnosi ovo mučenje. Onda 6e biti iz nje izvučene i poslednje rezerve snage, \ on će 'morati zapra­vo jedno još samo beživotno klupko od dobrih pedeset kilog­rama da nosi obešeno na svom telu. Jedan teret, koji je ne- razvdojivo bio s njiim vezan i koji sopsrvenom sinagom nikada neće moči da strese sa sebe.

Posle daljih pola ča<sa tako se 1 dogo*iSlo. Sejn oseti kako su noge pod devojkom po^puetile, i kako ga njena težina prete­ći vuče nadóle.

• Sejn 3t ®

•k'k'k SEJN-k'k'k

Zastao je i zaredao ka ju,gu. U bleštaivoan suincauiínn sja- fa kigledaJa je površina paska kao da je sastaivljena od mili on svatlucaj'ućih dijamanata. Dine su se prostirale u monotonom lancu jedna za d'rugom. Nigde nije magao da oitkriije ni traga živo.ta.

Zemlja smrti.Na nebu su poičele đa Jarutže prve taimn« tažke. Lev inari sru

pe lokiuipljj'alii i iagleda.lio je da već saida znaiju da dole na nj'ih čeka jedna ukuana gozba.

Zapad)nijak stisnu zube. Pesak rmu je Skriipao u ustima. Ne­milosrdno ga je riiučila žeđ.

S napoiroin se penjao uz sledeću peščanu dinu. Sa fcrajmjina naporom stigao je na njemu najvišu tačku. Naíinio je pogirešan korak i iaguibio tlo pod nogama.

Težina o'nesvešćone devojke bila je preiveliika i povuJđa ga j« nezadržiivo nadóle.

Tresnuili su snažno na pesaik i ostaili da leže. Devojka je držaila zajtvo-rene oči i izgledalo je kao da nije ni primetila da su se srušili. Sejn je dahtao teško. Pluća su mu gorela. Vrat kao da mu je bio zavezan.

Iznaid sebe, začuo je kreátanje leSinara, koji je sada već mnogo ruiže kružio.

Zatvorio je oči i borio se protiv miučmiiine u njem« koja se podizala.

— Ester! — stenjao je. — Probudli se, devojko! Moramo dalje! Ne smemo vitše da gubimo vreme!

Ona nakratko otvo-ri oči, poigleđa ga kao da ga ne pozna­je, promrmlja nekoliko nerazuimlj.ivih reči i ostade ponoA o mirno da leži.

Sejn je bezglasno kleo u sebi.San^o svojom snagom on se zajedno s devojkom viSe neće

moći dići na noge. To je taćno znao.Dakle, nije mu ustalo nižta drugo nego da zajedno s Es-

t.er Mek Eligot čeka na neizbežruu smrt.Vreme je proticalo i svaki minut izgledalo nnu je kao već-

no<st. Osećao se kao da iz njega snaga polako atiče i da sunce stalno i stalno sažiže u njegovom telu posledinje rezerve ener­gije.

Pred njegovim očima zaigrali su prvi šaireni prstenovi. Ležao je još uvek preko devojke i obrnuo se sada s nj om u stranu da je ne bi više toliko svojom težinom pritiskao nadóle.

Mašta je počela da pred njim proizvodi prve slike. Ugle­dao je odjednom neku zelenu viziju sa drvećem koje je širilo hladovinu i Jednim kristalno bistrim potokom. Poverovao je da leži na obali potoka i da se csvežavaj'UĆa struja vode uiiva u njega.66

Oiwia ga ponovo trže zlokobno kreStanije goioviratoig leši- nara iz njegoviih snova i oin. oipaiai da njegova senika leipeće kri­lima tačno iznad nj«ga i devojke.

Još jednomi poče Sejn da se trza u koinopoiima. Ctoda mu se smračilo pred oičima.

Odskočio je kad je neáto hladmo taiknulo njieigoive zglavke na rukama. Ispustio je krik da bi oteirao lešiinara koji se oči­gledno već bio navadio na njega.

Ali, to što je trebalo da bude kriik nije ispailo niišta drugo nego uizihuđeno stenjanje.

Iza .njega se začu avonak, bodreći glas:— Samo mirno, hombre! Sad ćemo vas ostobodiibi.Bilo je to kao nekii lepi sam. Osetio j.e kako je pritiisaik ako

njegovih zgilaivkova i gnuidi popustio.Da on to ipak ne sanja?Kao u transu, podigao se u sadeći polo'žaij.. Polaiko Je okre-

ujUo glavu i pogledao ka devojoLIpak, bila je stvarnoist.Nije bio više vezan zajedno s Ester. Mogao je ponovo s'lo-

bodino da se miče.Kraj devojike Mečao, je jedan Meksikanac. Bio jiog je ras­

kopčao haljinai' na grudima i oprezno je trljao vodom, koJii bi s vremena na vreme ulivao iz boce u šaku.

Drugi muškarac pružio je boou Zapadnjaku.-T- Pijte, senijor!Sejinoive ruke su drhtale dolt je uzimao boou i pir'iirDOsio ja

usnama. Prvo je pustio da mu malo vode uteče u usta i pola-liio ih je promućkao. Tek tada je uzeo prvi mali guitljaj. On je iim.ao do'voljino iskustva i znao je kako čovek u takvog situaciji treba da postupa.

Istovremeno Je i devoj'ka doSla ponovo sebi i orttv'oirila o6LZačuđeno je gledala u čoveka koji je klečao kraij nge.— Gde sam Ja? $ta,se dogodilo?— Vi ste spaseni, senjo'rita — odgovori Mekisiikanac. —-

bada viSe ne mo'rate da se plašite.Ta dvojica muSkaraca nisu bili sami. Nešto po sihraini če­

kalo je još drugih muškaraca kraj jedne kolone to varniih ko­nja. Radilo se očigledno o jednomn trgoivačkom karavanu, či­ji su vođe billa ova dvojica koji su se brinuli o ' Sejinu i de- vojci.

— Ja sam Luiz Oriljo — predstavi se jedan Zapatdnjaku.-— A ovo Je moj brat Fernandez. Mi smo sa roibom na pu.tu ka Nogalesu, I5k> je'isvršio prepad na vas, senjor? Imali ste sreće da smo vas oboje našli. Inače biste bez dvojbe umrli od žeđi.

— Hvala vam, senjor Oriljo — uzvraiti Zapadngaik. — VS ste najm ^a®li živo^.

•Z

•k'k'k ŠEJN ★★★

p '— VI ste Aaneirikamac?Bajn Mitminra. glavom i pomenia svtjge ime. Onda 'kraitaDO po-

Iraza gHarvem ka devojci.— Ho je senijomita Bster Mek E15g o t Njen otac je posedo-

SPao maiba famna na i/vici puBitinje.— Ja sam već slušao o tom iznizertmam starcu. Zašto ste » -

kE „poseldoivao” Zar od viže ¿iije živ?•— Ufetreiljen je.— Od istih aniih bamiđSita kogi su vas l> semijoirilba doivelS nneiugodSni položaj?

— Da, senjor.'— Zinaite li imena tlK nñffcwva, senjor Setjhe?— ÍNallcada ih ramije niisaim video — lagao je Zapadinjaik 1

iKiidao se da je Ester ćula njegove reči. — IM poeniaiješ tt ihoéda »efcog od nijih, Esteir?

Devojika zavrte glavom.— Ti ljudi SIU napraivili lom na našoj fairroli — reMa je. —'

Besni zibog toga što nisu mogli mnogo da oiplljačfkajia, oni su od- TOlklli meme i senjior Sejina uisrad puistiinje. Bilo je to užatsno, se* Dijori. To nikada dok sam živa neću zaboiraviti. I isto ću taiko malo zaboraviti da ste nam vi spasli život. Zbog toga ću vam birti ve&tuo zahvalna.

Ona se uisprawMa u sedeći položaj i pogledi oba Mefesi- kamica »u zadivili eno po'ćiivali na jednim gruidimia lepe devojike.

Bila su to dva prarva kaval(jpara, to je bilo jaisno. I Sejn j« alaitio potagne máisll obojice.

— Da niste veiničani? — Uipitta Femamdeiz OniUgio. — Hi nno- Kda veremi?

— Nijeđmo od tog d*voga — odvraiti Zapadinjafk. — Nas je ■aono skiičag za kratko vreme uidiružio. Ja sam bdo na patu za eever, i naćilnio sam sa;mo kratiku paiuiziu na imamju Esrtecninog oca. Banditi su mi uzeli sve Sto sam posedovao. Bdio je preko ¡tóljadiu dolara, zlatan časovndk, moje oružje i koanj. Oh, kada dioihivaitim tu kopilad, doživeće omi svoje!

— Želite da preduzmete gonjemje, semijo«’?— Dabome da to nameravam.Oba kaibafltjenosa ga pogleda anaCajlnio.— ¡Ne fiinólte to, senjor Sajme. Da nisite pri prespad» skičaiH

M> 6ufla i jane .^Alvarez” ?— O, da. Lobo Alrvaiez — reče Zapadlnijak naaizgSed iiaae-

nađeo.— To sa«a ja migred već pomiisHo — uizdahinia LuAz OrBijo.

^ K o j« to, dakle, Lobo AHivarez, vuk Sijere. Znači, on već i iiWiaj.3cBa(j''6 iini nesiguimim sa svojiom hordom.

— iZar je om taiko gađam? — upita Zapadnjak Ijtutito.

•k'k'k S e j n 'k'k'k

— Gadan senjor? — povika Femamdez Orii'ljK). — „Gađan" nije uopšte nikakav izraz za to za šta je taj nlíflío-v sposoban. Ne hvatajte se vi s njim u koištac, semjor, inače možete sma- trati da ste već sada mrta.v cotvek,

— Mane ništa ne moiže odvratiti od toga — procedi Sejn.— Daijite nai oružje i jedinog konja, sanjori! Kuinem vam se da ću jahati i u sam pakao da bih toim nitkovu Alvarezu stao na rep.

Oba Orilija raameniiše među sobom kratak pogled.Bio je to njihov način da se bezglasno sporazurnevaiju.lAiiz Oriljo kliminu glaivoan i preuze reč.— Dobićete O'ružje i konja, senjor Sejne — reče. — I ml

smo takođe sipremni da vam damo i novac, jer vam on na pu­tu može biiti potreban.,

— To je vaš rizik, senjO'Fl — primeti Zapadnja.k. — Ako se ne budem vratio, nego budem ubijen od bandita, pretrpeie- te gubitak.

Oba braita u isti mah odmah,n/uSe rukama.— Takav jedan gubitak neće nas uprO'paistiti, .senjor Sej-»

ne — reče Fernandez Oriljo. — Ako se ipak vratiite i donesete nam vesit da je Lobo Alvarez uništen, platićemo vam iz naše kase dve hiljade pezosa. I poibrinućemo se za to da dobijete i daljih pet hiljada zlatnih pesoza kojima je meks.ička vlada ucenila Alvareza.

—: To je jako velikođiušno, senjori — osmehmu se Zapad­njak. — Potrudiću se što više mogu.

— Nadajmo se da ćete uispeti. Sejne! — obod-ri ga Lui« Orilji. — Time ćete-našu zemlju o'sloboditi jedne velike more, i mi ćemo moći poino'vo bezbedno da transportu]emo našu ro­bu kro'Z ove krajeve. . . Senjoritu ćemo poivesti sa sobom U Nogales, ateo ste s tim saglasni. Hoćete li, senjorita Ester?

Devojka zahvalno klimnu glavom.— Veoma rado, senjo'ri. Sa najvećim zadovoljisitvom.Sejn je, naravno, potajne misli obojice kabaljerosa veé

davno prozreo.. Ali., priuStiće im to zadovoljstvo. A znao je ta­kođe đa je Bster spremna da im priušti mnoga telesina zađo- votljtsitva.

Oriiljovi su vodili sa so.bom šest rezervnih konja i Sejn izabra sebi jednog žilavog ždrepca, jednog žuitosivog pustinj­skog konja, jer je s takvima ranije imao najbolja -iskustva.

Doibio je uz to sve što mu je bilo potrebno za điuiže jaha^ nje: oružje, hramu, jednu kozju mešinu punu vode i tri stotine zlatniiih pezosa, koji če mu biti dovoljni za doiže vreme.

Pre nego što se dooriije oprostio od braće Orilijo, uzeo je n» kiraftko devoijibu u naručje i poljubio je u oba otbraaa, kao da je smatrao swjiom dobrom prijateljicom.

9$

irk*SE'JN'kir'k

— TO ataš pHamf — šaprnuo joj je pri. tom tik u uho.Ođ^ovoriilia je barao i preoiiano.—■ S S jen de SainuiaiMipa — čnio je njen šaipait — seveonao od

icfce Uvrnijete...— S>re6tH>, EJster! — relkao je glasino. — ZeTfai ti sv« naj-

bodge.POita^no ma je namigimilla.— Siguirain saim da su senjori OriOgo pravi kaiva'Ijeiri — re­

kao je Zapaidlnfjaib i oipaiziio oibojiiiou kako se zaidOTolijino smeška- jni zbog onog „kaivaljeri” .

Segai kremiu ka svom kioinijiu i pojaha laigamo odaitile, doik je kiiravain tovaimi'ih žiivotim(ja nastaA io dalje ka sevemu.

iVlSI

' lirećeig dana srtSgao je Seoln do Rio lÁiinjez, maliog, îsuSenog reÈnog barSita na granicaana Sigere de Saiuraihiipa. Bio je to je* dam n€(pni(jatain braij bea žive d'usé i nadaieifeo i naSiiroitoo nije ■e raffita viMelo Sto b4 «ikaaiivaljo na nako Ijtiidlslko naselge.

iSegm ndtje iotnao pojma n kotm pnuvciu treiba da se uputi. Seveitno od RSo I«o(jea:, baila je rekla Bsteir, aM, to je bio Stook laik.

Se(iia po(jaha nasumoce umuitra u bezpiutei brdisM svett Mo- nao je da se osGioni na »voata srečni i svog imatiaiM. Moñda će gjpaik jedinom naíbaisati na nekaibve traigove.

Uiveiče je otkrio na jcdmoj uavišici potlarii!v«*iO(j stmxm tra- 'TOm stado o>vaca. Pojahao je tamo i uekoim opasáo pod jednom grmipom drtveća seosika kola kaiko stoje i krag njih vaibru koija je gorela.

Kiraij ratoe sa fiučala diva HndSosa. PogledalS se ne(povefffl(fi- w Zajpadmja&as, ali, n tom pogfledu ni u toom sliućaoiu nii(}e biJo fučeg neipnijartelijskoig.

— IDobvo veče — poadra^vi ih on mljiudiKk — Smem li da ïSRizmem mesto kcrag vaèe vatre, amigoei?

Sttairiijd od divojice Indiiosa, izgleda da se radSSo o om i ai- ma, naičirai pokret ruikom u zmaik saglasmosti.

— Alko vaon se ovde dopaida, možeite da ««taiaeite, senjor.sjaha s konja i potrudi se da mu sikine sedlo. Bio je

®av ukočen od dugog jahamoa, a osećao je joS uvek i posle- dlice napora bojnima' je bio nedaivno izložen u puisitiniji.

Kada se spustio kraij vatre, uzeo je jedan od Ibdîo®« ¡^ineniu posudu i napunio je mešavinom boranije i malih leo­nada mesa.

— Nadam se da će vam to prijati, sengoir — reče.

SO

'k'k'kSEJN'k'k'k

Sejm se zahvali i poče da jede. Dcwanije je ra;zgovarao sa l^udiima o svim mioiguićiam bemaeajinostiima, ali, osećao je da oni prosto gore od želje da nešto određeno čujiu od njega.

Ostaivio je sebi vremena i prvo izvadio boou tekile iz svo- jSih bisaga. PoSto su svi prvo popili po gutljaj, pomenu Zapad­njak kao uzgred.

— Ja tražim jednu ženu, amigosi. Ona jaše sa petoiricoim momaika.

Oba Indiosa se nasmešiše sa razurnevanjam.— Mi smo videli jednu ženu, senjor — odvrati stairiijd. —

Jedinu lepu žeruu, senjor. Pravog anđela. Ili, možda i đavola. Ko bi to moigao tafino da m a ? . . . Da li bi to mogla da bude ona?

— Vertugem đa bi mogla biiti.— Zaiista, senjor? Mi smo viđali saimo jedinu žemi i jed­

nog muškarca. NaiSli su sinoi kod nas kraj vatre i uipiitaii za put do sledečeg grada.

— Saano jedmog muškarca? — promrmlja Zapadinrjaik. — Pa, ako je zaista tako lepa kao §to ste je mailo pre opisali, mo­rala bi to ipak biti ona. Ima sasvim malo žena boje isu tako lepe. Lepe kao greh.

Stari Indios se osmehnu.— To je prava reč, senjor. Da, ona je zaista toiliko lepa.

Kao gpeh. A njen pratilac je izigkdao kao sam đavo. A juiro« smo našli četiri ubijena čoveka. Desetak milja južno odavde. Bili su Uistreljeni s leđa.

— Sa tim sam računao — primeti Sejn grubo. — I onaj čovek sa senjoritóm imao je nešto sa sobo^m što nijednog tre­nutka nije ispuStao iz, vida, zar ne? Nešto jako dragoceno.

— Imate potpuno pravo, senjor — odvrati stari Ind'los. — Dakle, radi se zaista o ljudima koje tražite. Moraćete dia po­žurite ako hoćete đa dostignete to dvoje. Oni imarjiu veliku prednost. Oni su joS u toku noći odj¡ahaili dalje, i vodili sa sa sobom konje ubijenih. Zato onii napreduju vrlo brzo. Brže ne­go čovek sa samo jedinim konjem.

— To ne čini ništa — prim-eití. Zapadnjak mimo. — Oni mi aálgurno neće umaéi.

Bio je vrlo samouveren. Jeir, znao je dobro kuda će njih dvoje jahati. U svakom slučaju, bio je siguran da je njegova skitnja tačna.

Ti prokleti đavoli!Htela je da se domogne blaga, ali nije bila spremna uop­

šte da ga deli sa svojim pra,.tiooima. Zbog toga je dala da iJi Ti­gar Apačez hladnokrvno smakne.

71

'k'k'kSEJN'kürit

Indicos náje mSta više rekao. Ni anaj drugi. Srkuitali su na- femenično tekiilu, i kada je boca bi'la praana, uimotali su se u svoj u cebad i ubrzo su počeli da hrču.

Zapajdnjakoive misli odlutale su u budućnost.Ramana Garaco je želela njegovu smrt. Za to treba da

plaiti. Ne svojim životom- nego blagom. Na taj načim će biti najteže kažnjena. •

Ta ka/zna biće za nju goira nego smrt. Sejtn je u to bio čvr­sto U'verein.

IXI

U Saeabeu je vladala sij esta kada je Sejn ujahao u taj ma- M grad. Bilo je to doba najveće dnevne jare, kada su se i Ijoir- di i životinje povlačili d;uboko u senfcu.

Sejn nije uopšte žurio. Već dve nedelije bk) je na putu od kako je u pustinji bio spasem, i O'd tog dama se više aiije bri'jao, tako da miu je lice bila prekrila orna brada.

Nijedan od ljudi nije obraitio pažnjiu na nijega kada je Uiveo »voig konja u štalu za iznajraljivanje i odmah krenuo ka krč­mi koja se nalazila preko puita ulice.

U krčmi je neko.lilvo muškaraca sedelo oipuStemo. Za jed­ni«! mailimi stolom u blizini ulaza javi se sanjivo jedam gost.

— Meni pripada šitala tamo preko, seajor. To sitaje jedan pezos.

Sejn mu dobaci novčić. Covek ga dohvati u letu, brzo ga zagrize da bi ga proverio da M je pravi, i oivaj odimah nestade u jednom od džepova na njegovim plaivim, lanenim pamtaio« nama.

Sejm se spusti za jedan slobodan sto bliziu prwzoira. Nosio je zgužvani pončo i „.sombrero” i iagledao je sasivinn kao ne­ki pravi Meksikanac. Covek ne bi brzo došao na to da je on gringo već i zaito što je om uimeo pri raagovoam da priifcr^e svoj američfci akcenat.

Pustio je da mu krčmar prvo donese jednu teldiliu, a onda bocu vina i vrč sa vodom Sto je u ovom kraju billo sasvim uobičajeno. Pri tom je za ručak naručio „CiM sa mesom”, je­dan meksički specijalitet.

Pio je, jeo, pušio dugačak cigarilos i sitrpljSvo posmaibrac §irok, praSnjavi kolovoz na kome su se odjednom prvi Ijroild ponovo počeM pojavljivati. Vrvelo je tu od Ijiudli svih boja ko­že, jer Sasabe je bio tipičan pogramični grad,.

Kasnije po podine, oko pet, pojavio se fcanačano neko s

kim je Zaipadrajak potajno u sebi računa»«.

K2

ic-kk S E J N k k *

Jedina kočija koju su vukla dva rasna konja, prokotrljala su se po'red krčme i zaustavila sto metara dalje pred jedinoim trgovinom. Niije to bila nikakva uotičaijema trgovaička radnja, već pre neki, buitik u kome su se prodavaile stvari koje su za obične građame Kasaibea bUe jedva dostuipne. Ovde su se nu­dili prvoklasni! štofovi, moderna odeća od one spoljne pa do svilenih spavaćiica skupd pairfemi i diruge stvari koje su bile potrebne uigledinim damama.

Još od svoje posledinje pósete ovde, zmao je Sejin da ,,se- nj'orita” ovu radnju posećuije skoro svaki dan u isto vreme, da proveri kaikve su ' nove stvari stigle. I skoro svakog dana našlo bi se nešto novo što je u većini siuičageva poticalo s one strane granice gde su takve elegaintne stvari mogle da se naibave.

Bilo j,e to kao da se oci celog grada zablein-uile u elegaintniu žen/u koj'a je upravo snSla iz kiočlije.

Sejin je bio si,guran da niije bilo ni jednog jedinog muá- karca koji se „semgioTiti” niije divio.

On liiano bio je jedini iiauzatak.Bezglaisno je kleo u seibi, kada je oina u svojoj dugoj, ko­

žom opšivencij odeći doiskakuitala do ulaza u radinjiu i nestaila unutra. ProMeta beštija, pomislio je.

A onda je došao Tigar Apačez. On je pratio „senjosritu” i sada je očdglledno želeo da prekrati vireme u krčmi jednim pićem.

Sejin poseže načais pod stvoj pomčo i proveri poiložaj re- volivera bojli je bio zadaniuo u pojas pantilona. Bilo je to mje- gavo rezervno oružje. Drugi „kolt” , koji je on otvoireno nosio, da se vidii, bio je zaidenut u futroliu na njegovom bedru.

On se nemarno zavali u sed istu kad je Apačez ušao.Pokimdiijanac je, kao i obično, nosio crno, kožno odelo

i ovetnoibeki koišuiijiu. Nije pofelomio Zapadnjaku nikakvu paž­nju i stao je kraj šanka, kOiji je na američki'način, bio optur- čeai mesinganom oplatom.

Krčmar mu pruži veliku čašiu tekile. Dok je Apačez laga­no piio, nijegoiv je pogled lagano kružio. Sejnu nije protmakdo da ami je krčmar nešto došaipnuo.

Sasvim je sigurno bilo da je on Apačezu skrruuo pažnju na Zapadnjaka.

,iSenj'Ori!t'iin” pas — čuvar nabra načas čelo, kada je ugle­dao Sejina, Tada Sejn opazi da ga je ovaj drugi prepoznao. Uprkos njegiove brade.

Po instinktivnoj, refleksnoj reakciji, hteo je Apačez da s« maši revolvera sa srebrom optoičenom drSbom, koji mu je visi« na ni^ko obešenoj ornoj futroid o bedru.

'k'k'k SE JNickie

U poeiedinjem trenutku se opustio. Biio j« primelio da je Zapadmjakova ruka spremno iščezla ispod dugačkog ponča.

Njegovo tamno Mce razvuklo se u širok osmeh.Onda ponovo uize čašu u ruku i približi se polako Zapad­

njak ovom stoiu.u krčimi se raširila iščekuj'uća tišina. Inače je dotle oivde

bilo priličiniO glasno, jer se u poslednjih pola časa nakupilo vi­še gostiju nego za celo popodne. Sada siu svi glasovi umuikii. Svako je želeo da čaije šta će krvolok reći strancu. Jer svi sia znali kakav je tip taj Tigar Apačez.

Apačeiz zastade na poila koraka od zapadnj akovog stola.— Da se mi ne poizmajetmo, stranče? Zar se niismo već neg­

de videli?Sejin sleže ramenima.— Sasvim je moguće, senj'Or. Sedite samo. Pozivam vas

na jednu tekilu.— Nije potre<bno — odvrati krvolok, cereći se. — Kako bi

bilo kad biih vas ja poavao, senjor?— Nemam ništa proiiv. Ako vam to čini zadovoljstvo,

možete da platite i ceo moj ceh.Nekoliko gostijiu se nasmejaše tibo. Smatrali su strančevu

hladmofcrvnoisit za l<xš viic.Tifgar Apačez se okrete polako. Nije rekao ništa. Samo je

poig'cdao te Ij'Uide. Svi su brzo skrenuli pogled. Niko niije ose­ćao zado'voiljstvo u tome da skrene na sebe pažnjiu tog opasnog tipa.

I beiz da im je poluindijamac to naredio, počeše gosti po­novo, kao i ranije, da razgO'varaju.

KrvoJioik se okrete pofnovo ka Sejmu i sede.— Sad moižeimo neko vreme neometani da razgovaramo,

gringo — retče poluglasno. — Kako ti je to samo uspelo? Da M se možda neko sažalio na vas?

— Ja srya to uspeo — odvrati Zapadnjak suvo. — Kako se to doigodilo, ne igra viJše nikakvu ulogu. Bar tako mislim. Ionako ti više ta svoija tri čo^veka ne možeš kazniti.

Apačeaovo lice se smrači.— Ti dakle anaš šta se dogodilo, gringo?Saiin namiršteno kliiroinu glavom.— Ono Sto si ti učinio bilo je jedno po<tpuno podmuklo

tiibistvo, Apačeze. Zbog toga bi te trebalo obesiti na najvišu granu.

— Hoćeš Ili da me potkažeš, gringo — upita poluindijanac podrugljivo.

Šejn zavrte glavom.— To više ne bi uopšte imalo nikakvog smisla, krvoloće.

Kako bi čovek m^ogao to da dokaiže?

U

'k'kicŠE'JN'k'kif:

— No, dakle. . . I zašto si uo(pšte ovdle?. . . HoćeS 1 pon»>vo da očarah „senjoritu”?

— Reci joj da sam došao — prominmlljja Seijio. — I pomy& joj i to da hoću da uzmetm svoj deo.

— Ti si potpumo sišao s uma, griingo. Quitó sel Nestani 'm ovog kraja št6 pre miožeS., Ili ću te sma/toniutL

Zavalio se malo nazad, a vrhovi njeigovdlh prstliiju ležadi sia još samo na ivici stola. Bik) je to tipično dtržaaiije čoiveika koji iz sedeićeg položaja hoće da dohvati revolver.

Sejm je bio prekrstio ruke na grudima. Ali taiko da mu je desnica prosto dodirivala dršku njegovog revoJivera, zaideiuuitog ispod pončoa za pojáis.

U svakoim Siliučaj-u bi ■ brže izvuikaio oružje nego Apaičez.— PoikuSaj samo krvoloče! — opoimeou ga ledeno. — Oo?-

da ću konačno završiti s tobom.Nekoliko sitnih graški anoja pojavüo se na potoiindli(j'ain<5e-

voan čeliu. Na nijegovoim liou video se izraiz nesiguimosit S4w »- tio je da bi bio simaifcmit ako bi sada riizikavao naspad.

On se opujsti i poseginu za čašoan. Pošto je ispio nagtnanoi se napred.

Pogledao je Zapadnjaka, .^meSkaj'uči se.— Ja sam mišljeni ja da je sve to bezumlje — reče skoiro

kao da se zaklinje. — Kaibvoig bi to uopšite ilmailo stniisla kada bismo nas dvojica jedan drugom došli glave. Zapraivo, md smao se uvpk doib.ro razumeli. Zar ne misliš i ti tako, griingo?

Poikvarenjak, pamiBli Zapadnjak.A oisimehuijiuói se uzvrati. i— Ja ti poitpuno dajem za praivo., Apačeze. Mi simio se za­

ista uvek dobro razumeli. Ti nisi zaista mogao ništa pro-tiv to­ga što je „senjorita” htela mene i devojlku da uihiije. Najibolje bi bilo da oidamo zajedno do „senjorite” . Ja 6u traáütii moj deo blaga. Razume se kao odštetu. . . KioMko sve to s(kiupa s1>vainDO vredfi?

— Najmanje pola milioina, gringo. Ali, neće biti lalko pro­dati te komade nakita.

— To me uopšte ne zabrinjava. Izabraću nekoliiko lepih' komada i poineću sa sobom. Onda se više od mene ne morate bojati.

— Ti se osećaš vrlo jakim, gringo — primeti Apačez pod«' nigljiivo.

— Ja jesam jak, Apačeze.— „Sen jorita” i ne misli n.a to da izda i jedmo jedimo zr­

no bisera. Ona je prisvojila celo blago za sebe saimu.Apačez je to rekao sa jadnom rezignacijom. Izgledalo je

kao da nije postigao ništa od onog što se nadao. Sejn je imao

★★★S E J N ★★★

oilasaik da je ova činjenica polmiinidioiančeva botoa tačka, TU bi ga čovek mogaO' možda zgrabiti.

— TI izgleda još u>vak nM naroSiito daleko dogiiurao k»d 0je — primeti Zapadnjaik sa neskrivenom iranigom. — Ti i da­lje ndsi niSta više nego nijen pas — čuivar, ka/ko md izgleda. Zar te jios uivek niije puiatila kod sebe u krevet? Ne zaBlužuješ £. ti niSta diruigo nego da za nju obavljiaš prljave poslove?

Poluindijanac steže pesinAce i stisnu ziuibe. Na zgloiboivitna mu se zaibeleše kosti ispod kože oid stezanja. Stajalo ga je ne- poomliii'viih miulka da se savlada. Ali, uspeo je to i nije elksiplo- dirao.

Sejm j'e uibo taono u pravo mesto.Bio je to pomioivni đolkaz nijegoive raiiniranosti.Jer, om je već bio shvatio da je iz:gulbl:jen aiko hi se sada

Bu'ko'biio za Zapadlnjaikoim. Znao je da je ovo pogrešan treinu- taik za to. Zbog toga je rađe hiteo da priičeka na dlnuigi tremu- taik, ifcadia' ibi om sam bio u prednositi.

(Niilje bio samo rafimliram nego i kukavica.— TI, pseto! — prosiktao je. — Kaikvi su odnosi između

Doene i „semjoriite” , to se tebe uotpSte ne tiiiče, gringo. Bmini se čađe o svoij'im sitvanima!

— To ja i činim sve oivo vreme — odvrati Zaipadinjak mimio. — Ah, taimo dole on,a upravo lizliazii iiz radiruje! Hajde da kretnemoi, A(paičeize. Tabo lepu žetrm ne tireba niikad-a ostaviti da čeka.

Krvcloik ustade. i— Ja id'em sam. Ti čelkaj ovde.Sejin ipak ustade.— Zaišto je i ja ne bih poiadravio, Apačeze? Ipaik mi je oma

IMa jednom dobra prijateljiica.PoJiuind'iljainac stisnu usne. Nije rekao ništa više, priša« je

žain-ku, bacio nekoliko zilatnih pezosa na ploču šanka i okre- BAio se ka vratima.

Sejm upitno pogleda krčmara.— Je M time izimiren i mog račum?KrOmar saimo klimnu glavom i po'kupi novčiće.Sejm kremi za tamnoputim uibicom napolje. Išao je na dva

koraka rastojanija iza njega u pravcu kočije.„Senjoriita” se upravo popela i pogledala kiroz proaorilić.

Imala je oči samo za Tigra Apačeza. Visoki, bradati muškarac i!za polui'ndiijanca nije je uopšte interesavao.

— Požuri se. Tigre! — reče oštro. — Meni se uopšte ne sviđa kad me neko ostavi da čekam. Jesam li ti ja uopšte doz- voliila da oidaš u krčmu?

se

Apačez se sauno Meo saže kaio iišiJbaino pseito. 'AE, bS!)i> je V ntjamiu taikođe i nečega što je Segina podsećalo nai aver sprea»* mu na akok.

,.Se)nj«rita” je poatupaila s njliim kao sa roi>oi0i. B$to j« Xa&- no tako kako je Šejin malo pre bio rekao. Ona nage «opštbe smatrala Tigra Apačeza sebi raviniim. On za iijiu nije bio Biiišlta viiiše negiO čoivek koji je za nju obavljao prljave poslove. Pas — ćuivar, koga je pujidala na nepoželjne tipove.

Ne govoreći ni reči, pope se Apačetz na kočSijiaiSko sediiSt* i uze uzed u ruke. Kad je kopija počela da se koftirll{jia, pope se Zapadnjak na papučicu kola i uskoči uinurtira.

„Sen-j'Otriita” poseže u nabor svoge odeće i mumfliefViilto iavuč® B3iadi „deriiniger” odatle.

Aid, Sejin je bio brži, zgraihio je za zglaivaik i oteo jog ora- žtje iz ruke.

— Do đavola! — prosilAala je besno. — Sta. . .UimiuiMa je i iznenada izgledala kaio da se skamenila.Oči sfu j*j se razrogačile od straihia. Usne sm jo(j dirhtaile.— Ne! — daibtaia je, — Ne, t o . . . to je ipaik... to ipak na

može biti! Sejm! Jesi 14 ti to zaista, Sefjme?— Ja sam saimo njegw duh — reče Zapadmgaik naanirSte-

BO. — Moje telo su u pustinjii raistrgli lešimairi.ZavTteila je žustro glavcan. Polako je prd^aeiila njema zafpar«

nj emoist. Vraltilo joj se njema staira sainouivereaost.Izsnenada se nasmeijala.—‘ Sto si me uiplaišio, Sejme! — povikatla je. — To je ipak

za mene doSlo kao veliiko iianemađenije. Iako sam jia s tita raču­nala sive vreme. Ja sam od)uivek znala da ćeš se ti jedinog dana ponovo pojavditi. I sada si ta t u . . . Ti mi nećeš verovaitli, Sejne* ali, ja sam srećna.

Sejm ispusti njemu ruku i pogleda je zapanjeno.On je računao sa svim mogučnostima, samo ne s ovom iz­

nenadnom promenom raspoloženja „senjorite” . Zar je ona sebi Baista umiaijala da bi mogla da ga ma takav niačin obrlati?

— Nemoj mi pričati nikakve bajke. Romana! — odvratio je gruibo. — Ti tačno znaš da nisam došao kao piriaaiteiij. Iz» mene leži jtoš uvek nešto što ne mo0u taibo br»> da zaTK»a»vma. Nisam došao da ti se udvaram.

Uzdahnula je i oborila pogled.— Imaš pravo, Sejme — rekla je rezignirano. — Suviše se

toga dogodilo da bismo još mogli biti prijatelji kao ranije..* Ali, ti ne možeš verovati kako mi je žao šito se sve to desaloki Ah, kad bih mogla te užasne stvari da preokrenem! Kad bih! mogla da učlinim da se nisu desile! Ja eam se već hiljadu puta pokajala. Ali, U» ja io teM piritoaml H ml n« Teruoeš ni jed­ne Jadin* mSL

★★★ SEJN -k'k'k

Ponovo ga je pogledala u oči. U njenim, fcmipmim oćima•vetl'Ucale su se siuze. Igrala je savršeno svoju ulogu.

— Šta zabtevaiš od mene? — upitala je iBiprebiidaaio. — Jati se bu'neom, Sejne, da sam spreinna da sive ponovo učinimdobro. Sta, daible, treba da učinim?

Sejin je pogleda zamiiSljeno. On je sa umapred utvrđeninn mišljenjem uskočio u kočiju i sada je morao na licu mesta to miišUjeffije da revidira.

„Senjoriita” je izgleda zai«ita biila u nevoiji. Inače mu ona ne bi siiguinno tako dragovoljmo učinila ovu ponudu.

Ili je to ipak bila slamka? Da ii je ipak pre svega želela da ga uLjiuilijIka?

— Hoću blago — reče Sejn hladno.Naglo se trgla. '— Celo Mago?— Da.— Ti si luid!— MMio sam da isi spremma da sve popraviš. To si upra­

vo maločas bila rekla. Daj mi blago i ja ću nestaibi. Onda te vi­še nikada milčim neću opterečiiva.ti.

— To ne i/de, Sejne — rekla je molećivo. — Ti možeš da dobiješ od mene novac. Mnogo novca. Samo od tog blaga ti ne mogu —išta dati. To je nemog'uće.

KtW‘,ijia se kotrljala južno od grada. Na kočijaškom mjestu sadeo je TLgar Apačez i s vremena na vreme švićliao bičem.

— Za§to je to nemoguće? — upita Zapadnjak hladno.— Zato što ja vrlo minogo zavisim od tbh diragocenih kx)-

mađa raaklita! — odvraitila je, — Ja sma'tram te predimete kao moje naededstvo. To je nešto za šta bih biila spremna i život da dam.

Kočija je upravo ostavila iza sebe poslednje kiuče. Sejm se maže krioz prozor i poviika.

— Sta nameravaš? — upita Zapadnjaka „senjorita” .— Stani, Apačeze!Poluindijanac zaiteže uade dvoprega. Mirno je ostao da se-

di napred, na bobu kao da ga se cela ta stvao- ne tiče.— Ja silazim.— Zašto?— Još niisaim sipreman na to da skočim u lavlju pećinu —

odbrusi Sejn. — Za tako nešito se moram pi'vo pripremiti. Ti sada znaš da sam ja ovde, Romana. I ja ou se stalno nalaiziti u blizini dok ne dođe moje vreme. Odsada moraš ava&og mimiita račuinati na moju posetu.

Položila je ruku na njegovu m'išiou.— Ostani sa mnom! — rekla je preklinjiuići. — Poteebaa

ei mi, Sejne. Modm te, oetaodi

!W

•k'k'k Š E J N-kk-k

PrLnela je usne tik uz njegovo uho.— Ja se bojim, Sejne! — pi-ošišta!a je. — Tigar se toiiko,

proroeiiio poslednjih dana. Verujem da će jedinog dana nasr- nuti na mene. Ja ne vlaidam više nj.im tako kao raniije.

— To je tvoja stvar! Ti si sebi odgajiila aver. Sada moraš tak’ođe sama da se postaraiš, da viidiS kaJao ćeš s tim izaći na kraj.

— Ja to neću uspeti, Sejine. — Njeni prsti se snažno siari- še u njegovu moišiicu. — Mo'lijm te, ne ostaivljag me samu. Tebe je samo nebo poslalo, Sejne. . . Zar ipak ne možeš nikako da zaboraviš šta se dogodilo? Zair još misliš samo na osvetu?

Osetio je da ona ovaj p»u>t go-vori istiiniu. Ova žena je zaista bila u nevolji. Bojaila se od krvoloJta i za to je sigurno ionala sve razloge.

Dovoljno dlugo je sa Tigrom Apačezom postupala kao sa robom. Nikada miu nije ispunila željiu koja je od početka u nje­mu gorela. On se ipak nadao tome da će je jednom moći sas­vim dobiti za sebe. Z-boig toga je i iizvi’šavao uslužno sve njene nai'<5dbc i uvek je ponovo rizikovao sivog život da bi Siproveo njene interese.

I sada, kada je postigla svoj ciTij i dokopala se basiDOslov- nog blaga, još uvek , mu nije ispunila njegovu naj'Veću želju.

To kao poislediou nije mogio iimati ništa drugo sem pla­mene mržnje.

— Ti si saima kriva — odgovoii joj Sejn tiho.Žustro je klimnula glavoan.— Načinila sam grešku, znam — prošaptala je. — I moja

najveća gre-ška bila je kaid sam csunanjiiSila tebe da si mii ukrao plan. Moja Ijiubav za tebe preokrenula se tada u mržnju. Zar ne možeš to da razumeš, Sejne? Ti si mi vrše zna>čio nego ije­dan muSkarac ranije. Zbog toga je moja mržnja prema tebi bi­la toliko velika. Bila je to mržnja koja se rodi'la u rajiočare- n ju . . . U međuvremenu, .počela sam o tome dirufcčrje da raz- mišljam. Zao mi je da je do svega toga došlo, Sejne. Kunem ti se.

Sa kočijaSkog mesta povika poluindijamac:— Sta je said, grinigo? Zar nećeš da siđeš’— Vozi da.lje! — odvrati Sejn odlučno. — Predomi&lio

sam se.Tigar Apačez se zaido'voljno isceri i zapuoketa bičem. Ko­

čija poče pono'vo da se kotrlja.— Koliko se muškaraca nalazi na tvom imanju? — upita

Zsipadnjak. — Naravno, sem tvo.fi; psa — čuvara.— Još dvojica. Jedan mel3z po imenu Saguaro i jedan

Amerikanac koji sebe naziva Benom Džonsonom. Obojica siU opasni revolveraši. Ti gaa: ih je dovukao.

’★★★ ŠEJN -k'k'k

f — Njegovi prijateliji?— Izgleda taka. Verujem da će više slušati nijega ■ nego

mern« aiko do toga dođe.— Tigar me mrzi — promrmilja Zapadnjak. — Imaće mi­

ra tek omda kada me vidi mrtvog.■Unutra u »e’oi nazivao je sebe ludaikom. Kaiko je mogao

biiitli to»Dlikio Šašav da prarti „senjoritu” pravo u ralje lava?ZaiT nije to u stvari jedina rafiimirama zamka kojiu miu je

ona miuaj evito poistaviila?Osmio'trio je „senjoritu” J. osetio je kaiko u njemu raste uz-

huđeiaje. A'ko hoće da bude" poáten prema sebi, morao je da priiana da vJáé nije mislio na osvetu još od trenutka kad je po- oiovo viildeo tu ženu.

Joá od prvog treimutka bio je ispunjen joS samo bezum^ iw>m žudnijom.

Do đavola! Ako je o*vo zaista bila zamka, uimeće on da se bori. Ni prottiv tri ravoJiveraša neće se dati tako brzo savlada* tL A ailco preživi „.senjorita” će još štošta doživeti. Oruđa če joj se naplatiiti za sve što mu je bila učinila.

NaíSHieiSila se lEd ža:no.— O čemiu raizimišlljaš, Sejne? Zar mi još uvek ne veru-

Jež? No da, moigtu to da raaumem. Ja te z.bog toga uopšte ne mogu kriviti. Alii saćeikaj malo. Za nekoliko dana ćeš ponoivo dnukčđije máislilti o menL

i— Nadam se — procedi Sejn. — U o.bo®tranom interesu.Njago<v pogled je ponovo počivao na njenim čulnim us­

nama, onda kliznuo nadóle niz njan vitki vrat, pa još niže u diuboik izreiz njene hiJljHne. Bila je zaista jedinstvena zavodnica i Sejn je mioigao da raaume gorko razočaranje poluindijanca, kome do sada još ni jedan jedini put nije uspelo da to zanos­no biće drži u naručju.

Na(0n,uila se ka njemu tako da je imao još dublji pogled u njen litarez na grudima. Ruke je položila na njegova ramena, a usne su joj se pribliizile njegovom oradatom licu.

Privukao je seibi i aboije su utonuli u divlji strastveni po- Hj’Ubac. Seijn pomiisli na to kako bi bilo lepo sad odmah, iz mesta, tpaa*! ovu ženu u kočiju koja se kotrljala i Ijuíja. F’’: ! tog poimisli, moirao je i nehotice da se osmehne.

Ali, onda je pomislio na Tigra Apačeza.Od ovog trenutka nije smeo sebi da dozvoli ni nacas da za­

boravi na Roimaninog psa — čuivara.Kako se u ovim minutinna osećao Ti.gar Apačez tamo na­

pred aa kočijaškom sediatu? Sigurno je sada u njemu goi-eia lijiubosnoo-a jaiče nego ikada ranige.

Mogao je sebi da predistavi šta se sada u kočiji događa. Poznavao je ,,senjoa?itinu” prirodu dovoljno dobro, znao je sve0 njoj daleko bolje od svih ostalih muškaraca.

Š&jn 90 seti na poislednje reči umirućeg Lobo Alvareza.„Ubij ga, Sejine! Ubij ga pre nego što bude prekasno. Nje­

mu se ne sme verovati. . . ”Tako nekako su glasile poslednje reči stravičnog bandit-

sko.g vođe Lobo Alvareza. |Kočija se kotrljala uzbrdo. Na vrhu brežuljka, nalazila se

velika „senjoritina” fcuća. Celo imanje bilo je okruženo jakim1 visoikim ziidom u koji je bila ugrađena teška, gvo®dena ka­pija. Nikom nepozvainom ne bi uspelo da prodre u dvorište, i ukolilko bi nekom jednom to i uspelo, odmah bi se siku.p’ilo ne­koliko Ijiudi kojli bi nepoavanog dobro odalamili po nostu.. Ako bi taij baiš iimao peh, mo'gld bi mu se do-gditi i nešto mnogo gore.

Kapija se pred njima otvorila i kočija se ukotrlja u dvo­rište. Na vratima kuće pojaviše se dva koščata tipa, oba na­oružana revolverima.

Tiigar Apačez iim dade jedan neupadljiv znak i skoči zatim sa kočijaškog mesita. Polaiko se obojica tipova dovukoše dok su Sejn i „senjorita” silazili.

Šejn ih je posmatrao krajičkom oka. Niie morao da po­stavlja nikakva pitanja, jer-je odmah znao da se radi o mele­zu i Benoi Džohisoniu, onoj dvojici revolveraša, koje je anga- žovao iigar Apačez.

Posmatrali su Zapadnjaka neprijateljski i nepoverljivo.Sejn je u sebi bio izuzetno napregnut, iako je spolja izgle­

dao potpuno bezibrižan.Sada će se ispostaviti da li ga je „senjorita” naimp.mna u

zamku, ili je zaista bila u nevolji. Računao je pottrno s i-.’m da bi oma toj trojici tipova mogla da da neki znak. Ali, ostaua je mirna. Ništa se nije dogodilo.

— Hajdemo u kuću, Šejme! — rekla je i ne brinući se višeo onoj trojici. — Dođi, prijatelju moj!

Jedino kraj drugog, zakoračili su ka velikoj kući. Napetost u Sejnu još uvek nije bila popustila. Pažljivo je osluškivao šumove iza sebe i bio spreman pri prvom sumnji-vom šušnju da se okrene.

Poznavao je iiteka.ko dobro Tigra Apačeza. Krvy.1ok je -ia- da u sebi kuvao od besa i ljubomore. Sada jednostavno mora da je bio poliulud.

Zašto ništa pr preduzima?Imali su još uvek jedinstvenu šansn đa Zapadnjaka poša­

lju u pakao. Ta priMka im se sigurno skoro neće pružiiti.

• Se4fl 39 81

if'k-k S E J N k'kkr

IH je Tigar jio u'vek imao suviSe respekta pred .^«njori- tom", ili je čekao na nebu drugu, još pavoljniju priliku.

Sejn to nije mogao da zna.Nije nilslio, na to šta se sve događa q mozgu lufcramomog,

bolesnag i i^beasuimljenog muškarca, i na šta je on sve spre­man.

Na žalost, niiije moigao da.n^zre budućnost.

iOkupao se, obrijao i Romana je naredila da mu donesu

BOVO odelo. Za/jedno su večerali u njenom atmenom naimešte- tiom sailonu, i u Sej«u je stalno rasla žudinja da kotnatoo o&ta- na nasamo, s tom ženom.

Zavodila ga je celim svojim telom. Nalazio je da je te ve» ceri lepša nego ikada ranije.

Kako je bilo dobro što je prihvatio njen pređlog i §to je mogao da potisne svoju pomisao na osvetu.

Nije više mislio o zamci. Sve je bilo tako prirod'no kao da nikada među njima nije bilo svađe.

Pošto su večerali, Ro.mama ustade.—’ Ja ću ti saida pokazaiti da ti veruijem — rekla je. — TI

treba dia vidiiS da više nemam «.ikakvih zadnjih mi»li.Po.segnu!a je u izrez svoje haljine i izvukla odande jedaaj

ključić, koji je visio na srebrnom lančiću.— To je kljuičić od mog trezora u zidu — objasinila je. —

U tom trezoru nalazi se blago. Čuveno bla,go Kordilja zbog koga je toliko mnogo Ijiudii moralo da izgubi život. . . Dođi $a mno.m u moju .spavaóu sobu! Upravo imaš šansu da me op­ljačkaš ukoliko ti to predstavlija zadovolj.stvo.

Pratio je u spavaću sobu, koja se nalazila kraij saloina na gO'mjem spratu,. Po-anavao je tu prostoriju joS od svoje prve pósete. Po.gledao je na široki krevet i podsetio se na lepe ča­sove, koje je ovde proveo sa Roomamom Garaco.

Pokazala je .na veilifeu sliiiku na kojoj je bila predstavlje­na jedna borpulantna naga žena. Kolráko se on isećao, ta je slika prošli put uikražavala jedain o<d zidova salona.

— Ja sam pre krarfikoig vremena daila da se ovde uzida tre- 20.r — objasnila je. — Od kako mi je ona devoj'ka ukrala plan, ja sam postala izuzetno nepoverljiva. Ko sada hoće do blaga, doći će do njega samo preko mo.ga leša.

Nasmejala se. Šejn izu čizme i pope se na kirevet i®nad či­jeg je uzglavlja visila slika. Kada je skinuo, ugle.dao je Selićna ''rata trezora. „Senjorita” rau pruži ključ. i

^ Otključaj ga, prijatelju moji i

★★★ S e j n ★★★

Sejtti oitvori vrata i ugleda gvozdeni samidiik srednje veliči­ne. M im o ga izvadi iz rupe u aidu i stavi ga na brevet.

Romana Garaco podiže poiklopac. Ono što je Zapadnjak sada ugieidaio prevaizilazilo je sva njegova očekivainja.

Pred njdim je svetlucalo i sjajilo se u hiljadama baja. Ru­bini, dijamainiti, smaragda i ostalo drago kamenje ležalo je u sanduku. Zlatne i srebrne narukvice i dijademe, broševi i pr­stenje, niske bisera neprocenji've vrednosti. I dve kožne vre* ćice do*bro nabijene starim zlatnicima.

— Je li to nakit, Sejne? — upitala ga je Roima<na skoro bez daha. — Zar to nije najdivniji nakit koji si u svocn živo4u video?

Sej'n je bio kao oduzet.— Imaš pravo — prom rm ljao je. — To je zaista praivo

bogatstvo.Načinila je pokret ruko.m koji je značio nuđenje.

Možeš da se poislužiš! — rekla je. — Izaiberi Sta ti se do'pada. To treba da ti pripadne.

Pogledao je. Njene čulne usne vlažno su svetOiucale. Njene tamne oči go.rele su od žudnje.

— Ja 6u sebi uzeti zlaito — rekao je posle kraćeg oikleva- nja. — Nekako bi trebalo da platiš. Nakit i drago kam.enje mo­žeš da zadržiš za sebe.

Zatvorio je poklopac, podigao sanduk i statvio ga nazad u terzor u zidu.

Onda je uzeo „senij.oir'utu” u ruaručje i privuikao je sebi. Eudnja za njom ras.plamtela se u nj.emiu jače nego ikada rani­je. Po-ljubio je, i njego.ve ruke kli^inule su po njenim leđima.

— Slika ~ prošaiptala je, — Moramio da obesimo sliku.— Za to ima vremena — odvratno je uzbuđeno. — Hoću

sajda prvo da zadovoljim svoju O'Svetu,— To je slatka o-sveta — nasmejala se.Sela je i otkpoCala srebrni broš koji joj je sipreda njenu

nabranu haljinu držao. Tkanina se 6dmah razdvojila i nie.no nago telo sa čvrstim grudima ponudilo se Zapadnja.koivo.m po­gledu.

Ustao je da »vuče odelo.U tom trenutku, spolja odjeknuše puonjovi. Prvo su sa

čula samo diva ili tri, a onda se sa različitih mesta čulo diivlje štektanje.

— Prepad! — povika neko glasno. — Uzbuna!, U Sejmu se odmah ugasii požar strasti i ustupi mesto hladno­

krvnom razmišljanjiu. Po-segao je za čizmama, navukao ih i do* hvatio oba revolvera sa kojima je ušao u sobu.

83

■k'k'k S E J N -kirič

Bez aMevamja, jiuirmuo je napolje. U duigaiolaiim skofcoivima ajtuirio se dole u bol i skinuo jedmi pušku koja je vilsila na zidiu ibraii otvorenog kamina.

Pucngava je postaJa još snažnija. Posvuda su sevale cevi kroz noć, doik se Sejn isbradao iz kuće.

Bacio se odmah iiza jednog kamenog stuba, kojii je podu­pirao sitepen'ilšte i uigledao dVe-tri prilike na meseoinl kako jiu- re preko dvoniSta.

Ljiudi su dolazilii od kapije i njihov oilj je oičevidno bila Jšuića. Seijin podiže pui§ku i posla im nekoliko metaka u »usret. Dvojiica napadača se sruišilše na tlo. Treći je u ciik-cak potrčao nacsaid i bacio se u zaklon.

— Nazad! — grm/mu neigde neko. — Nazad, Ij'udli! Mi smo tedani!

Tamme piriilliilke poijiuiriše ka ziiidiu. Zgrabilii su komopce koji BU tamo visilJi i počeli da se pentraju uza ziid.

Na pojedinim mestima još uvek se pucalo. Sejn je uspeo da Sklimie j'oš jednog ili dvojicu napadača, a onda je odustao. Ni- kaida nije pucao za onimiži koji beže. Tako nešto bilo mu je sifcra no.

Kroz prasalk posledinjeg pucnja, začuo je jedan krilk.Skamenio se.Krik je dolaizio fe kuće. Sa .gornjeg sipraita. I ako se milje sa-

svliim prevario, to je bio Bomainin glas.Skočio je i pojurio nazad u kuću. Prošao je hol. Stigao je

So zavojitih kamenih stepenica i potrčao gore. Lsipustio je pu- Sfcn i uzeo revolver u ruku.

Ako je „senjorita” bila u opasnoisti, onida bi imiu puška tt taikvoj borbi koristila kao i da nema ništa.

Sada je već bio u prigušeno osvetljenom hodniku. Sito je brže mogao utrčao je u salon.

— Romana! — viknuo je. — Dolazim!Gurnuo je vrata spavaće sobe i ona su se otvorila širom.

Onda se zigrčio kao da ga -je metak pogodio uisred grudi.— Romana . . . — proimucao je.Pred njegovim očima pružala se užasna slika.Jedva je mogao da poiveruje.Na krevetu je ležala Romana Garaco, lepa „senijiorita” . Le­

žala je na leđima, raširenih ruku. Duga, opuštena kosa činSla je oStar korotrast njenom bledom, u smrt zagledanom liou.

U jednoj sekundi Sajn je zapazio sve detalje. Iz nagilh giru-iiii „senj'orite” stršala je drška jednog noža. Bila je uibodena. Pb5|je®a ma bruitalan način.

Viraita trezora u zidu stajala su otvorena. Sejn nije morao oopgte Iwilije da pogleda. Znao je i tako da je sanduk nestao. lU to-aoSije moglo biti ni najmanje suminje. , i

M

★★★ ŠEJN

Prišao je brevetu i nagnuo se nad „senjoiritu” . Možda jö postojala još neka mogućnoet da joj pomognie;

Ali nije!Ovde više nije bilo nilkakve nade.U bica je obavio pasao u poitpunoßti. Bio je to pasji sdn k<4 i

se u ‘Ulbistva razumevEo b o ’ije Oid ikog drugog.Šejn je po-znaivao sa.mo jednog čoveka koji je imao poeeb-

niu sklonost ka korišćenjiu noža u ubijanju drugi-h ljn.iidd.— Krvoloče Apaičeze! — procedio je. — Zbog ovo.ga 6el

umreti. ^Vrata se ponovo oitvoriše. Sejm podiže ruku s revolverom

i htede da puca, ali, je odma'h ponovo oborio oružje.U vratima je stajao mviiškarac širokih ramena u erveTioj

unifornui ruralesa i s: oizinaksima čina kapetana na naraanemica ma.

Iza njega upadoše i dirugi ljudi u prosto'riju. Još dva ru- ralesa, oba revolveraša: Saguiaro i Ben Džonsom, i Tigar Apa­čez „senijoiritiin” krvo'lo.k. ' .

Apaičez se iscerio vučje. :Kapetan je zurio u mrtvu „senjoritu” .— Cu'H smo njen po'Ziv za pomoć — rekao jc mračno. —

Na žalost, došli smo prelcasno. Bacite svoje oružje, gringoSejne! Vi ste uhapšeni. Za O'VPii zločin ćete vršiti.

— Treba da crkne sa siomiljenim vratom! — režao je polu- indijanac.

Šest revOilvera bilo je Uioereno u Zaipađmjaika. On otvorišaku i njegov ,,kolt” pade na tlo.

U ovom trenutku nije ima.lo nikakvog smisla da se bo rj protiv ovolike premoći. Grdio je sebe što je ovaj put komačno upao u zamku. Sve je to bila đavolska igra oinog krvoloka.-

Pogled oficira pade na otvoiren trezor u zidu.— Senjor Apačeze, znate li kakve su vređne stvari bile

čuivane u tom trezoru? — okrete se on ka poluindijaincu.Tigar Apačez kiimnu o'zbiljno glavom.— Znam, senjor kapetane. U trezoru se nalazila jedna gvo­

zdena kaseta u kojoj je čuvam sav nakit i sav novac „semjoiri" te” . Gringo je to ukrao.

— Neka te dželat dočepa, krvoloče! — praisnu Zapadnjak.— Gde md je on.da taj prokleti sandijk? Da ga nitsaim sakrio u džep od pantalona? Sada si našinio grešku, Apačeze. I ta gre­ška će ti slomiti vrat.

Krvolok se nasmeja ironifeo.— Ti više ne možeš svoju glavu da i’zvuče'š iz omče, grdingo.

Mi znamo tačno kako se sve dogodilo. Tipovi koji su napaJi kiu/6u tvoji s;u kompanjerosi. Ti si im nekako predato kaset«

•k'k'k ŠEJN k'k'k

S omi! isui sada oiima'kjli s planom. Bilo bi ti bolje da se nfei vratio ovamao.

Segtn pogleda lu kapetana.•— Sengor kapetane — lofaraifii mu se šlto je moigiuće micniije.

~ Verccjete ¡M vi eaiista da bih se ja vraitio na mesto ovog uža-r snog sdočitaia kada biih bio ubica?

Kapetan se osmehniu‘nepoiverljivo.— OttBo Sto ga venuijem nije predmet razmaJtranja, senjor —

odvrati Madno. — Vi se moirate braniti pred vašim siuidijama. Ja ajnarni samio da sam vas zateikao pored leša .^enjoirite” . To ■warn ne daje dobre iizglede, senjor. Ja sam primuđen da vas U'hapsliim. Ove no6i nalaizjićete ee u oivoj kući kao moj zatvo>reniik. Sultra ćemo Vas odvasiti u Nogales. Tamo će vam se održati su­đenje.

— I neiaosrtavno će te obesiti, gringo — ubacio je Tigar Apačez, cereći se izlokobno.

—• Nije vaša stvar da odluiSujete o tome, senjor Apačeee — obrati se poiluindiljamiacu «'vređeno kapetan. — O tome će jedi­no i samo sud odlučivati.

Ponvo se oikrete ka Sejlniu i nastavi.— Podignite sada ruike u visinu ramena i prođite prema

minom tomz vrata, senjor. Ja 6u vas sa svoj’im Ijudlima odvesti diole.

Sejn baoi poslednji, oproiStaijni pogled na lepu, mrtvu ženu. Njene sumnije siu, dakle, bile sasvim osnovane. Njen strah od Tigra Apačeza, krvoloka nije bio neosnovan.

— Počivaj u miru, Romana — promrmljao je i krenu pred kapetaniom napolje kiroz vrata.

Poluin/dijanac i njegova dva kompanjona ostadoše u sobi. Tri ruralesa oidvedoše Sejna u podrum velike kuće. Bila je to jedna oniiisika prostorija bez proaora, u kojoj su se ostavljale svakakve stvari. Jedan od ruralesa upali malu svetiljku.

— Pokušao betetva bio bi uzaludan, senjor — objasni još jednom kapetan, pre nego što je krenuo. — Podrumska vrata su načinjena od masivnog drveta i jedan od mojih lijTidii će stalno pred njima držati stražu. Nemojte zato u sebi gajiti nilkakve lažne nade.

Hteo je ponovo da se uskim stepeništem popne.— Samo još trenutak, senjor kapetane! — pozva ga Za­

padnjak žusitro.O fcir zastade. Sejn je osećao poštovanje prema tom čo-

veku. Na žalost samo se retko dešava da čovek ima posla s takvim ljudima.

— Da, senjor? — upita oficir.— Moram vam još nešto reći, kaipetane. To bi moglo da

bude od veliike važnosti. Ne samo za mene nego tako-jSe i za

★★★ SEJN ★★★

vas. Onaj kirvoloik, mdisJiim na Tigra Apačeza, nije vam rekao punu istiinu. . . Kako ste uopšte tako brzo stigli ovamo, kape­tane?

Ofieiir se nasniiešio diskretno.— Ja sam se najavio kod „senjorite” . Dolazim s vreme'na

na vreme ovamo iz Nogalesa i činim joj pósete. PotpiMio časne, rajzume se.

— Jaisino — zabrunda Zapadnjak. — Onda je Apaičez ta­kođe anao i da ćete večeras doći. On je najmio nekoliko tipova da koitaoijaigii niapadniu kuću. U oipštoj zibroi je onda uitrčao u „seinj'Oiritiiniu” sotou, pTOho je á ukrao sanduk.

—■ To jie prirodno takođe mo'guće, semjoir. Ipak ja smaitraro vaiSu teoriju zapravo neverovatnom. Ja znam da je senjor Apa­čez već godiinama bio poverljivo lice seinjorite Garaco. Zaeto bi on počinio jedno takvo uibiistvo? Ne vidim nikajkav motiv.

— Ali, ja vidim — odvrati Šejn tvrdo. — Apačez vam, naim e, nije rekao sve što zna. Imate li vi uopSte pojima šlta se nalaziilo u tom sandiuku?

— Reciite mi vi!— U saindubu je bilo blaigo Kordilja.Bilo je to kao da je bomba udarila između njih dvoiice.

Iz početka je kapetan stajao sasvim miirno. Onda se snažno zagronju. I s krajinjim .napoiram tada procedi.

— Blago Kordilja? . . . Sta ste vi to saida rekli, senjor Sej­ne?. Jesam M to do'bro čuO'? . . . Jeste Ili vi ziaista rekli ,,blago Koirdilja” ?

Sejn mimo klimnu glavom.— Da, kapetane. „Senjorita” je to blago pre kratkoe vre­

mena pronašla. Treba li da vam ispriičaim celu priču? Treba li da vam navedem svedoka koji će potvrditi moju izjavu?

— Ispričajte, senjo'r! — zatra.ži kapetan. — Ali učinite to, za ime nebá, što je moguće kraće. Bojim se da više nemam ronoigo vremena za gubljenje.

— I ja takođe — odvrati Zapadnjak žustro. — Ipak se ovde radi o mojoij glavi.

Onida je počeo da priča. Skratio je stvar i ispustio sve po­jedinosti koje mu se nisu činiile anačaijnima,

I poired toiga, protekao je čitav ča-s dok je završio, jer je kapetan stalno iznova unadao sa međupitaniima.

Izgledalo je kao da mu kapetan poklanja poverenje.— Blago Kordilja! — prošaputa oficir uzbuđeno — To

Fernando mora đa sazna. Razumete li. senior’ Fernando Kor- dilja je moj najbolji prijatelj. A on je ' po.slednii izdanak Kordilja koji su u Sijeri zakopali blago, kada su morali da beže pred ustankom Indiosa.

87

'k'k’k S E J N'k'k'k

— Onda se požurite! — reče Sejn. — Inače če krvolok sa blagom biti iza sedam brda!

Na vrliu stepeništa stajala su oba ruralesa.' — Mariiijo! — naredi kapetan. — Idite gore i pozovitesenjor Apačeza! Recite mu da je neodložno. Moram odmah da razgovaram s njim!

Covek se okrete i pčeze kroz podrumska vrata. Poslepet minuta se vrati. Bio je be;; daha.

— Senjor kapetane! — saopšti zagrcnuto. — Apačez ioba druga čoveka su odjahali. Konjušar mi je to ispričao. Oni su se jako žurili.

— Karamba! — prasnu kapetan. — Sada zaista više nesmem gubiti ni trenutka. Jašem za Sasabe i odande ću po­slati glasnike ka severnim graničnim postajama. Ta trojicane smeju ni u kom slučaju umaći u Arizonu! Vas dvojica ostanite ovde i čuvajte zarobljenika.

Šejn nabra čelo.— Vi me i dalje .smatrate vašim uhapšenikom, kapetane?Oficir sleže izvinjavajući se ramenima.— Zao mi je, senjor. Ali, meni u ovom trenutku ne os­

taje nikakav drugi izlaz. Vi još uvek stojite pod sumnjom za ubistvo. Bar formalno. Prirodno je da će se posle sve objasniti. Sada, na žalost, nemamo za to vremena. Ja ču se pobrinuti za to da se sve odvija po zakonu. Vi, senjor, više ne treba uopšte da mislite o tom e. . . Izvinite me sada. Ja više nemam vremena za gubljenje.

— Ja takođe ‘ — procedi Zapadnjak smrknuto, dok je kapetan želeo da se okrene.

Munjevito je zgrabio oficira za ramena, okrenuo ga k se­bi i udario. Njegova pesnica je prosto eksplodirala o bradu Meksikanca.

Ovaj pade na kolena. Oba ruralesa na stepeništu po­digoše iznenađeno svoje duge puške i htedoše da pucaju u Sejna.

Ali, Šejn je bio brži od njih.Zgrabio je onesveščenog kapetana i držao ga kao štit

pred sobom.— Načinite mesta — viknuo je i slobodnom rukom iz­

vukao svoj drugi revolver, sakriven ispod ponča. — Bacite puške, amigosi, inače če biti nekoliko rupa u vašim lepim uniformama!

Ruralesi odmah poslušaše i baciše svoje puške. Sejn spu­sti još uvek onesveščenog kapetana na pod i uze mu re­volver. . I

★★★ S EJ N ★★★

Onda pojuri uz stepenice, zgrabi oba ruralesa za unifor­me i gurnu ih dole u podrum ka njihovom oficiru. U slede­ćem trenutku nestao je kroz vrata i navukao rezu iza sebe.

U holu se bilo okupilo nekoliko devojaka.. Užasnuto su gledale prema njemu.,

— Ubico! — kriknu jedna histerično. — Prokleti ubico!Sejn načini jednu zastrašujuću grimasu i krenu na užas­

nute senjorite. Krešteći, one mu načiniše mesta i oslobodiše vrata.

Zapadnjak uze pušku sa zida i potrča napolje. Tamo je u velikom koralu stajalo pola tuceta konja. Sedla su bila obešena nadohvat ruke.

U strahovitoj žurbi osedla Zapadnjak najbolju životinju i uzjaha. Dok je jahao kroz kapiju, izjuriše iz kuće kapetan i oba njegova pratioca.

— Stoj! Zaustavi se! — grmeo je kapetan.Sejn se pognu još više u sedlu i obode konja. Strašan

gnev na krvoloka sveg ga je ispunio.

XI

Bilo je sigurno da su trojica ubica jahala ka severu. Teku Arizoni biće sigurni pred poterom meksičkih čuvara za­kona.

Do granice nije bilo više od pet milja, i Sejn je zaklju­čivao da su je nitkovi u međuvremenu već prešli. Ali, gre- šio je.

Jedva jednu milju severno od Sasabea pojaviše se pred njim na mesečini iznenada dva jahača. B/žal’ su sredinuputa koji Je vodio u jedan uzani klanac i čekali na njega.

Sejn uze revolver u ruku i pojaha lagano bliže. Čudiose što dosad još nijedan pucanj nije prasnuo.

Da nisu možda želeli dvoboj s njim?Je li krvolok želeo na svoj način da pokaže određeno

oseeanje časti?Šejn se nasmeši. On nije držso mnogo do takozvane re-

volverske časti. To je bila Jedna vrsta shvatanja koja se po­dudarala sa glupo.šću onih koji su takva shvatanja imali.Drukčije čovek to nije mogao ni da opiše.

On sam nije nikada nekog drugog čoveka na taj način izazvao. U njegovim očima to Je bilo nešto za uobražene ti­pove i nezrele mlade momlie, koji su .smatrali velikom čašću ako bi drugog čoveka pobedili u dvoboju i ubili ga.

★★★S E J N ★★★

Kada bi Sejn bio napadnut, on bi se branio i borio da preživi. To je bilo sve.

Mogao je sebi samo u glavnim crtama da predstavi zašto su ona dvojica tamo napred čekala na njega.

I bio je uveren u to da se radi o melezu Saguaru i Ame­rikancu Benu Džonsonu.

Sada je raspoznao njihova lica na mesečini. Sedeli su potpuno opušteno na svojim konjima i njihove raširene ruke lebdele su tik nad drškama duboko usađenih revolvera.

— Dođi bliže, gringo! — povika melez. — To je loš raz­mak za poštenu borbu revolverima. Petnaest koraka je naj­manje što nam je potrebno. Dvanaest koraka bilo bi još bolje.

Zapadnjak je držao desnu ruku tako da nisu mogli da vide da je već izvukao revolver. Tako je on na neki način bio u prednosti, ali, on to nije smatrao nepoštenim.

Sta je uopšte značio fer odnos protiv takvih nitkova? Upoređujući s udelom ovih zlikovaca u onome što se dogodilo sa „senjoritom” , mogao bi čovek Sejnovo držanje prema nji­ma još smatrati i uzdržanim.

On je tačno znao zašto ova dvojica ovde na njega če­kaju.

Tigar Apačez je bio hladnokrvan, proračunati kučkin sin. On ,je recima razjario obojicu svojih kompanjona koliko je više mogao i ubedio ih da budu spremni da sačekaju even­tualne gonioce. Tako je mogao za sebe samog da postigne značajnu prednost.

Sem toga, računao je sigurno i s tim da će Sejn najma­nje jednog od njih raniti ili čak ubiti. Kada se to dogodi, po­luindijanac ne bi imao više mnogo posla sa preostalim kom­panjonom.

— Sta je, Sejne? — viknu Ben Džonson. — Zar te je na­pustila tvoja čuvena hrabrost? Dođi samo! Mi te se uopšte ne bojimo. Ja sam oduvek želeo da jednom jednog tako poznatog tipa kao što si ti izbacim' iz čizama. To će mnogo doprineti mom ugledu. Posebno kod žena. Sve one imaju snažnu sklo­nost prema momku kao što si ti. Ja ću onda zauzeti tvoje mesto, Sejne. Kako ti se to dopada?

— Vi ste budale — uzvrati zapadnjak podrugljivo. — Vi ste ipak ?amo preispoljne budale. Vi me ovde zadržavate a u međuvremenu poluindijanac beži s blagom odavde.

Obojica ubica se nasmejaše ironično.— Tigar Apačez je naš prijatelj! — povika Saguaro. —

On nas nikada ne bi prešao.Ben Džonson reče nešto tiho melezu što Zapadnjak nije

mogao da razabere.

90

'kk'kSEJN'k'kie

Obojica revolveraša klimnuše glavama i poteraše iznenada svoje konje napred. Hteli su da priđu bliže. Na dvadeset ko­raka očevidno nisu mogli da precizno gađaju.

Sejn izvuče svoj revolver i mirno nanišani.Pucaljke obojice ubica grmnuše dok su se njih dvojica

približavali, ali, to uopšte nije uzbuđivalo visokog Zapad­njaka.

Prvim pucnjem izbacio je Bena Džonsona iz sedla. Samo ovlaš je Sejn opazio kako se taj tip postrance i raširenih ruku srušio s konja.

Sada je Zapadnjak morao da se koncentriše na Saguara.Melez je bio opasniji od Džonsona. Kada se približio na

deset koraka od Sejna, bacio se sa galopirajućeg konja i mfeko se prizemljio.

Sejn opali dva metka u njega, ali, oba puta je promašio, jer se Saguaro svaki put munjevito otkotrljao u stranu.

Sada opali melez i metak prosvira tuljak širokog meksi- kanskog „sombrera” koji je Zapadnjak nosio.

Sejnov konj nervozno zanjiska i uspravi se na zadnje noge. U tom položaju Sejnu je bilo nemoguće da uputi sigu­ran metak.

U tom trenutku promaši ga ponovo za dlaku jedan Sa- guarov metak. Sejn se zatim baci iz sedla.

Tvrdo se prizemljio i začuo trijumfalan uzvik meleza. :Tip je sigurno poverovao da je pogodio Zapadnjaka.Sejn je ostao da leži na trbuhu i posmatrao je kako je

Saguaro skočio. Melez je tek sada shvatio da Sejn još nije gotov i uputio je munjevito još jedan metak iz cevi.

Visoki Zapadnjak opali sa zemlje nagore. Video je kako se Saguaro pogođen zgrčio i pomislio je da će se bandit u sle- dećem trenutku srušiti.

Ali, Saguaro je bio žilav.Stajao je, klatoći se, i pucao dalje.Ovaj put Sejn nanišani mirnije i pažljivije. Metak prođe

melezu usred grudi i sruši ga na tlo.Sejn ustade i krenu ka dvojici protivnika. Prvo se sa­

gnuo nad Benom Džonsonom. Amerikanac je ležao nepomično i bio je mrtav. Izgledalo je kao da je prilikom pada s konja slomio vrat.

Melez je još živeo. Ležao je na leđima. Lice mu je bilo užasno izobličeno i u njegovim razrogačenim očima igrala je mesečina.

— Gringo! — prosiktao je pun mržnje. — Mi nismo us­peli. Ali, Tigar Apačez će uspeti. Njega do danas niko nije pobedio. On je najjači, gringo . . .

kidr š E J N irkir

1 Njegov glas bivao je sve tiši. Poslednje reči su se jedva još mogle razabrati.

Onda snažan trzaj protrese njegovu koščatu priliku, i ko­načno se revolvera-š mirno ispruži., Sejn sé uspravi i zadenu zadubljen u misli, revolver na­zad u futrolu.

U tom trenutku, odjeknu ká njemu glas ubice kao prasak pucnja.

Tigar Apačez se pojavio u tamnom useku u kanjon. Nje­govo crno odelo prosio ga je stopilo s tamom. Samo se nje­gova bela košulja svetlela u pomrčini.

— Pogledaj ovamo, gringo! — viknu krvolok ironično. — Sad možeš da izgovoriš svoju poslednju molitvu. Na ovaj tre* nutak sam čekao.

Zapadnjak je stajao mirno gde je i bio.Opazio je da je poluindijanac držao svoj revolver zade-

nüt u futrolu i pitao se zašto je taj nitkov tako siguran u po- bedu.

Da li je on uopšte znao da li je brži od Sejna? Zar je to­liko uveren u svoju veštinu gađanja?

— Ja sam računao s tim da ćeš nas ti kao prvi goniti, gringo — nastavio je krvolok. — Ti nisi čovek koga bilo ko može dtiiže zadržaiti. Aili, stvanno je kapeitain potcaniio tvoje sposobnosti, gringo.

On se nasmeja zadovoljno.— Utoliko je to bolje po mene, gringo — nastavio je. —

Ja sam već dugo želeo da te vidim kako* stojiš preda mnom.Sada se to konačno desilo. Upravo ću te sada zaklati kaoovna. Sta ti se više sviđa, gringo? Oštrica mog noža ili jedan metak?

Sejn položi desnicu na dršku revolvera.— Ne trudi se! — podrugnu se krvolok. — Ja sam una­

pred računao s tvojim .pucnjem. Ti si šest puta opalio u moje kompanjerose i zaboravio si da odmah ponovo napuniš oruž­je. Tvoj peh, gringo. Sve se jednom vraća u životu. Sećaš li se? Tako je bilo i u Tinahi Laredo. Tada si takođe prazan revolver zadenuo u futrolu. 1 sada je isto tako.

Užas prodrma Zapadnjaka.Ali, da li je zaista tačno to što je tvrdio poluindijanac?Naterao je sebe da se smiri i počeo je da prebrojava

pucnje koje je ispalio u-svoje protivnike.Jedan metak na Bena Džonsona, Icoji se odmah srušio

iz sedla. Onda dva metka na meleza. Bio ga je promašio. Onda je skočio s konja i ponovo pucao u Saguara.

Ali koliko puta? Dvaput ili triput?

82

★★★Š E J N ★★★

Bi'la j'e to račuotitea od boije je zaviiisilo inm<3|go. Šejn je sa kraju bio mišljenja da je samo dvaput pucao na Saguara. Onda bi morao još jedan metak da se nalazi u dobošu.

Još jedna jedina patrona!Njegov život visio je na jednoj maloj patroni!Ali tada se, kao i uvek u sličnim situacijama, u njemu

pojavio ledeni mir.— Zašto si je ubio? — upilta promiuMlio. — Je !E Itvoj»

mržnja bila tako jaka, Apačeze? Zar je nisi voleo?— Ja sam je toliko mnogo voleo da sam je na kraju mo­

gao samo da mrzim, gringo. Zbog toga sam je i ubio. Kad je ja nisam uspeo da imam, nije trebalo ni da je neko drugi im a ... A ti si za sve kriv, gringo. Ti jedini i sa m ... Zbog toga ću te pustiti da umireš polako. Sa jednim jedinim met­kom neću biti zadovoljan.

Njegova ruka je ležala na dršci revolvera.Sajin pomisli na to da će kapetan i nuiraletsi ubrao piOičeiti

da ga gone.I podsetio se na scenu kod Tinahe Laredo.Možda će ruralesi još pravovremeno stići. Morao je da

dobije u vremenu.— Gde je blago, Apačeze? — upitao je.Krvolok pokaza palcem preko ramena.— Iza mene, u useku, gringo. Čvrsto vezano na mom ko­

nju. Zašto ti to sada pitaš? Veruješ li ti da će ti koristiti ako pokušaš da dobiješ na vremenu?

— Možda — odvrati Zapadnjak ledeno. —• Ponekad se ipak događaju čuda, Apačeze. Zar se ne sećaš naše poslednje borbe? Ti si malo pre i sam tvrdio da se sve još jednom ,u životu vraća. Zašto to i ovaj put ne bi bio slučaj?

Oslušnuo je. IDa to nije bio udaljen konjski topot? Da to ne dolaze ja­

hači kroz noć ka njima?I Tigar Apačez je osluškivao.— Ima.§ pravo! — prosiktao ie. — Ali, ovaj put ću biti

brži od tvojih spasilaca. Ovaj put me niko neće preteći!Sejn izvuče revolver i spusti se na koleno da bi poluin-

dijancu ponudio što je moguće manju metu.Krvolok je povukao relativno nemarno. Pri tome se sme-

jao preteći. Polako je podigao oružje.— Pucaj samo, gringo! — viknuo je. — Povuci oroz, ti,

slaboumniče!I Sejn pritisnu obarač. Pri tom je poslao molbu nebu da

još jedna patrona zaista bude u dobošu njegovog revolvera.I bila je.

'k'k'k S E J N-kie*

Pucaj grmnu i metak pogodi krvoloka Apačeza usred grudi.

On se zaneo unazad. Onda je posrnuo Unapred. U brzom nizu pucao je iz svog revolvera, ispraznio ga i srušio se na kolena.

Sejn ustade i prođe kraj protivnika u usek. Konj Tigra Apačeza stajao je mirno kraj jednog žbunja i žvakao suvu grančicu.

On odveze životinju i povede je ka drugim konjima. Mirno je uzeo sanduk sa konjskih leđa, koji je iza sedla, pokriven ćebetom, bio čvrsto vezan.

On podiže ćebe 1 krenu sa blagom do Tigra Apačeza. Krvo­lok je ležao na leđima. Jog je živeo, i oči su mu bile razroga­čene.

Sejn tresnu sanduk kraj poluindijanca.— Roigiledaij ovo još jedmioim, krvoloke! — reče mu grubo.

Zbog ovih prokletih svetlucajućih stvari ti si ubio najlepšuženu koju je ikada rodila Sonora!

— Do đavola s tobom, gringo! — grcao je ranjenik.!'! Sejn se nasmeSi, bez sažaljenja.

— Do đavola s tobom i to će biti brzo, Apačeze. A đavo će te zaista preuzeti sa zadovoljstvom.

On posegne u sanduk, i izvuče punu šaku dragog kame­nja i pruži Apačezu da ga vidi.

Topot kopita postajao je sve jači. Sejn je bio siguran da je to kapetan sa svojim ruralesima.

Kratko je razmislio. Onda zavrte glavom.. Ne! Nliije to imailo « ‘iikaikvog smisla. Biio je siigumo boijé

da vrati to blago. Inače viSe ne bi imao ni minuta mira.Ali, kada kapetan bude imao blago, biće on zaista zado­

voljan svojim uspehom. Sta bi onda još imao. od toga kad bi gonio jednog gringa, od koga više ne bi imao šta da oduzme!

Sejn posegnu još jednOm u sanduk i izvuče jednu od dve vrećice sa zlatnicima. Bio je to relativno mali gubitak, a pre svega niko tako nešto neće ni orimetiti.

Visoki Zapadnjak ode lagano do svog konja. Stavio je vre­ćicu u bisage i vinuo se u sedlo.

Na mesečini su se pojavile siluete trojice jahača. To mora đa su bili kapetan i njegovi ruralesi. Brzo su se približavali a Sejn pojaha odatle.

Još jednom se kratko zaustavi kraj Tigra Apačeza krvo­loka.

Ubica je bio mrtav. Na njegovoj beloj košulji videla se jedna tamna mrlja, a na mesečini su kraj leša svetlucali ru­bini, dijamanti i smaragdi.

94

-k'k'k Š E J N kic-k

Nije osećao nikakvo zadovoljstvo u sebi gledajući na mrt« vace oko sebe. U njemu je bila samo gorka rezignacija.

Znao je da ..senjoritu” neće zaboraviti tako brzo.Bila je zaista jedna od najlepših i najprivlačnijih žena

koje je ikada upoznao.Polako je poterao svog konja u tamni klanac.Nije ni pomišljao na to da jaše za Nogales, kako je bio

obećao Ester Mek Eligot.Želeo je što je moguće pre da napusti ovaj kraj. Negde

na severu, nadao se, naći če zaborav.Jednom. . .

— KRAJ —

EDICIJA DOK HOLIDEJ VANREDAN BROJ

A S V E S K A

SEJNBROJ40

DZEK SLEJD

GRAD BANDITAZena je ležala p re d kam enom og radom bunara.

B anditi su je tako čvrsto veza li da n ije m ogla ni da se pom akne.

T iho je jecala.Sunce je p rž ilo nem ilosrdno.

U krug, o k o žene, sfa ja li su band iti.Bila su če tvorica .

Svaki o d n jih nosio je p o dva revo lve ra u nisko obešen im futro lam a ispod ukrštan ih reden ika .

V iso ko u p lave tn ilu , krs tarile su d ve male, crne tačke. Lešinari . . .

izlazi 16. septembra 1982.IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.