üggggmMsa

i l ü *

D2EK SLEJD

STMH VUUMfiRíZONOM

Kî**j<R>î-î

N IŠ R O FO RU M -O O U R M A RK ET PRÏh iT ^

EDICIJA VESTERN ROMANAS E J NBroj: 31

Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMIC

Urednik:Zorka ClRlC

Naslov originala:Jack Slade The Great robbery

Recenzija:Tomislav KETIG

Prevod i adaptacija:Tomislav KETIG

Lektor:Zorka CIRIC

Tehnički uredndk:Ferenc BARAT

Naslovna strana:Ferenc BARAT

Korektori:Erika KOCiS-HORVAT Agota VIRAG-BOGNAR

Štampa! 26. X I 1981. Tržište; 16. X II 1981.

Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odgovorili urednik: Svetozar TO- MIĆ. Urednik; Zorka CiRiC. Naslov originala: Jack Slade — The Great robbery. Copyright: 1976. by Towe Publications INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.

Oslobođeno osnovnog poreza na promet, mišljenjem Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine broj -M3-12/79 od 28. II 1979. godine.

Sejn spoji tri šipke dinamita u jedan svežanj i veza ih kož- noju poče da ko|ja rukama između šina tvi'do,•s))i*.ouo pusUnjsko tlo, tako da mu jo krv išla iz prstiju, i stavi cK.-;pioziv u načinjenu jamu. Voz iz Ejmosa očekivao je vatro- intL

i"ladio je veoma pažljivo. Morao je po svaku cenu da sprečida nciio bude povreaen. Nimalo lak zadatak pri ovakvom poslu kada se on obavlja zajedno sa beskrupuloznim banditima.

ii'enri O ’Rurke bio je od sve četvorice ubica još nejpodnoš- Ijiviji. On je bio prosto čovek izbačen iz kolosaka, jer, posle otpujtanja iz armije nije mogao da pronađe svoj put u civll- iiojii životu. I u njemu se još skrivao i zrno čovečnosti.

Za ostalu trojicu se to uopšte nijo moglo reći, jer su Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dikson bili tipovi koje je sana đavo li jao izbacio na zemlju, poši.o su mu izgledali suviše loši čak 1 za paiiao.

Sejn se nije ni najmanje prijatno osečao u svojoj koži. Ti- jiovi nisu zamislili za ovu priliku nikakav slabiji eksploziv od dinamita da se stavi pod šino. Za ove šipke zapadnjak je pri­čvrstio fitilj. U njegovim pokretima opažalo ."e da to ne čini prvi put. U gorkim godinama svog života, dok ga je „Vels ^ar- i^o” besomucno progonio, naučio je mnogo toga što mu je i sada, na strani zakona koristilo.

A kao pripadnik „Brigade sedam” stajao je čvrsto na toj strani. Glas koji je stekao u borbi sa „Vels Fargoom” uvek mu i-' koristio kod onih koji nisu znali uzroke tog sukoba i koji su mislili: Sejn je protiv „Vels Fargoa”. Vels Fargo štiti zakon. Dakle, Sejn je protiv zakona.

Tako je i ovaj put bez većih teškoća uspeo đa se uvuče u bniidu koja je terorisala granični kraj izir..<::’u Arizone i južne Ivalifornije, a čijeg pravog, tajnog vođu niko nije poznavao, .‘’ojnov zadatali je, pre svega, bio da tog gulikožu strpa iza rc3ctaka.

Sejn je stručnjački polagao fitilj.

Nosio je svetlu kožnu odeću. Lspod pazuha, jakna mu je bila skroz promočena znojem. Šešir s uskim obodom nabio je 4uboko na čalo. Sunce je pržilo kao da želi sienje oko njega

S E J N -kifit

da pretvori u žar. Visoki, prašnjavi kaktusi stajali su kao ske­leti.

Sejn otpljunu u pesak kada je bio gotov. l'oLreban mu je bio samo jos jedan cii;arj.ios da u iorvom i._*jnuUi.u njc,jovirn za­paljenim krajem doairne završelaic tiu ija. i onda ce morati aavoiski dobro da se zakloni.

Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dik:iO[i bili su bezdušne ubice. Moraće da veoma veiiLo deluje ako nc da ustreie nekog od putnika.

Izviđao je džepni sat i pritisnuo pol'-lopac.Bilo je tek jedanaest.Imao je još puno vremena. Najmanje jedan čas.Iznad Sijeic titrao je vazduu. '

U

Taikva jara lebd^'a je i nad Sokoom, bi.'diiiin ;;;nczdom, na obronku južnih Co;;u ¡jlanina, na pola puta i/.nii'.iU podnožja i vrha," na peskovituj /,;u-aviii. iNtkolilij oicjnulili kvovinjara i korala, to je bio ceo ooi:o. Mesto u kome su piće i kocka bili jedine razonode.

Džoselin Vebster nije bilo ni do jodnog ni do drugog. Ona je bila sita života u Soi-.ou. Više puta se puala zasLo sc uopjl.e toliko dugo ovde zadržala. Pune tri godine. Tri godine pakla sa jednim muakatceni koga već dugo viiie nije volela, i koji je s njom postupao kako je hteo.

Džoselin izađe napolje. Na konopcu je visilo, izbledelo, is­prano rublje koje je hteia da skine. Stajala je ipak na razda­ljin i na kojoj je mogla cia čuje šla se događa u kući u kojoj je stanovala sa svojim mužem. Kao jedina žena u Sokou.

Plava kosa bila joj je krta i više nije sijala na suncu. Oči su joi postale prazne i ispijene i iz njih se izgubilo pređašnje plavetnilo. U uglovima usana bile su joj useeene bore kojo su odavale gorčinu, i ona skloni pogled s ogledala koje je visilo na zidu i služilo njenom mužu Grantu za brijanje.

Grant je okupio oko sebe hordu surovih tipova: kradlji- vaca stoke i otpadnike. Ali, oni sami nisu krali. Grant VebGl’jr ih je specijalizovao za privlačniji i bezopasniji, tako reći posred­nički posao. Gore, još više u brdima nalazila se jedna pogodna uvala. Sa svojim izvorima i sočnom, zelenom travom mogla je predstavljati raj. Ali, služila je, umesto toga, kao stcčbite krda goveda koja su drugi banditi dalje gore na severu krali. Grant je kupovao često od svakog samo po malo stoke, i kad bi je skupio, oterao bi je sa svojom šestoricom momaka dole, u Mek-

' k ' k ' k Š E J N ' k i c ' k

Kiko, onaj koji je preuzimao, nije postavljao nikakva ne-/;'odua. Pisanja o poieKtu stoke.

Džoselin se slagala sa tim ljudima kao što se lotosov cvet slaže sa gomilom đuoreta. Ispalo je sve to sasvim drukčije nego Slo je zamišljala. Prirodno da joj se nisu dopadali požudni po- gioai Granloviii bandita.

iN'ajgori cd njih bio je Skati, tip koji se rado zadržavao s Grantom u kući. On je bio Grantova desna ruka od kako mu je jodnom spasao život. Jedan nevaspitan, kosmati tip kome lai najboije pristajao nadimak „tvor”. Crna kosa bila mu je umaš­ćena, a iz usta sa propaiira zubima bazdilo mu je na pokvarena jaja. Kos kao u plice grabljivice između staklastih očiju za koje čovek nikada nije pouzdano mogao znati kuda ciljaju.

Kada j>e Džoselin s osušenim rubljem pod miškom ponovo ušla u kuću, ona je to ipak znala. Skati je bio dovoljno besti­dan da je i u prisustvu njenog muža meri pogledom. Otvoreno je zurio u njene duge noge i oble bokove koji su se ocrtavali pod grubom tkaninom njone suknje, a onda je podigao pogled ka njenim grudima. Džoselin Vebster se ukoči.

Oba muškarca su, uprkos lome što je još bilo prepodne, već dobro povukla, i Džoselin je znala da će Skati ubrzo ponovo preći na svoju omiljenu temu. On stvarno nije dozvolio da t-2 na to čeka dugo.

— Hej, Grante — počeo je promuklim, grlenim glasom — tvoja žena danas opet izgleda jako lepo. Zar ne misliš i ti tako?

Odgovor Granta Vebstera sastojao .'■•2 od dugog roktanja. On je na ovakve pi’imedbe o Džoselin već bio navikao.

— Zaista je tako — nastavljao je Skati, a u očima mu se svetlucala neobuzdana požuda. Bocu sa rr.kijom dodao je po­novo Grantu i nad’anicom obrisao usta, posmatrajući Džoselin kako raspoređuje i sJa?>;> rublje na svolu.

— Žar nismo već dovoljno često razgovarali o tome? —■ upita Vebster preko volje. — Ona je, konačno, moja žena a ne tvoj a.

— A ja sam tvoj najbolii čovek, Grante. I neću da se oka toga raspravljam s tobom. Uostalom, sigur'no da ti s»; mnogo dopadala kad si je pre tri godine izvu'cao iz onog bordela.

Džoselinino lice zacrvenelo od s-ama. Pogledala je u svoje izrađene i ispucale ruke koje su skoro automatski obav­ljale posao. Tako otvoreno, Skati još niJcada ni>: saop.štavao svoje namere. Mora da je računao da mu Grant u ovakvom stanju neće mnogo oponirati.

Jasno — oba muškarca bila su pijana. loak, nije bilo ni­kakvog izvinjenja za ovnko njihovo poiia“an;e, Đ ' o - ;? u tim trenucima požčl-':a da i'Goc A»-', ali Dija mogla. Koga su

■k'k'k S E J N iT'k'k

joj bile teške kao olovo. Dah joj je zastr.o. U slepoočnlcnma joj je udaralo kao maljem. Morala je da sluša ¿ta .su ov\. civ-oiica pričala.

— Treba da budeš zadovoljan, Skati — mrmljao je Grant Vebster i povukao još j*2dan snažan gutljaj iz boce. — M i ži­vimo sasvim dobro.

— Ti možda. Kada se noću vrati.5 u svoju kuću krevet ti je ugrejan. Ali, ja se smrzavam. Noći su proklrio liiadne ovde, Grante. Suviše hladne, a tebi ostaje da m ui;roji;'> sa rakijom. Zar mi nismo prijatelji, Grante? Zar ti r.l'^arn vi'o jodnom spa­sao život? BUo je to ipak požrtvovanje kada sam pri tom dobio parče olova u rame.

— Ne moraš svake nedelje bar ->'dnom na In da mo pod-sećaš — odvrati Grant Vebster Ijuiito. Bio je to muš­karac već oćelavio koji je zaista u nasLupo x"ljublicnosti izvu­kao Džoselin iz jednofi lokala za nabavu u Scnt Ivittsu. Sa čvrs­tom odlukom da s njom zaista počne nov ;>ivot, .'Ml, hio j»,' pre­slab za to. Oduvek jo bio lup-JŽ i varalj.-a i ostao Ji- to. Bio je čovek bez istrajnosli i čvrstine. On onih koji rado kužu ,,da” nego ,,nc”.

Do đavola io3 jednom! On je mrzeo probleme — 7.n.^či li mu n j r c i o n a uopitc još no.^to?

A';o jo nekada i voleo to se sada pretvorilo u potpunu rav­nodušnost.

— Ipak morom — nastavljao je Skati da jia pritiska. — Ja ipsk nisam šlep. Ti jedva još i da gov^oriš s njom. A uprkos tome, nećeš da je deliS. .Te Ii to fer, pitam te ja?

Džoselin jo izpočntka slušala sa beskrajnim čuđenjem, a onda je u njoj počeo da raste užas. Videla je da Grant jedva još pruža neki otpor.

Nekoliko trenutaka, trajala je potpuna tiSina.— Treba malo da izađeš, Džoselin — reče Grant V'‘h‘j ’>'r

uveren da mu ona neće pružiti nikakav otpor, jer jo poslod- njih godina često prebijao, a pri tom nije poznavao granice. Ali, sada j»2 zaista bio prešao svaku granicu.

Kao rukom odneseno, nestalo je olovo a Džoselininim no­gama. Hladan gnev žario joj se u očima.

— Grante! — Glas joj se pretvorio u krik. — Grante! Umukni odmah i l i . , .

Vebster se s naporom okrete ka svojoj “•'Tii. Oči su rau bilo podlivene krvlju. Gledao je kao stranca, — I l i . _. — Zar ti ni­sam rekao da treba da se gubiš? — L.ako ?e nagnuo. U levoj ruci držao je oborenu Dolupanu bocu. — Tebi noću dozvoliti da mi zapušavaš usta! Sta si bila pre nego što sam te izvukao iz jazbine? Jevtina drolja. Žena za pet dolara. A ovde u So-

■kick s B J N -k'k'k

kou je dobro. Imamo sve što nam treba. Ne izigravaj zbog toga tiLVioa. S!iati ima pravo. S nama dvoma već dugo stvari nisu u reda, .la . . .

D pJ:o nije stigao.

Džoselin je skočila kao tigrica. Noktima mu je zaparala H- cc i ostEvila za r.obom krvave brazde. Vebster se izbezumio i potpuno izgubio kontrolu nad sobom. On bi tada postajao više ir.L'dved nego čovek, i porod svog pijanstva imao reflekse div­lje zveri. Boca od rakije tresnu o pod. On zari prste u Džose- Jininu kosu i odguniu je od sebe. U istom trenutku, snažno je udar¿ nadlaniconi.

Žena polpte kroz prostoriju i tresnu o daSčani zid. Onda se sroza niz njega, i prevrnu očima.

— Vidi ti samo! — čudio se Grant Vebster i trljao bo1n<» ('.'rr.-íboíine. — Da se u njoj skriva takva mala furija, to još tiitioin znao. Tebi neće biti lako s njom, Skati.

Vebsterov kompanjon se cerio uplašeno. Bio je iznenađen nastalom situacijom, i lutao pogledom od Džoselin do Granta.

— Ipak, dobila jo sasvim lepu lekciju — procedi posle iz- \r-ncg vremena. Grlo mu je bilo iznenada suvo kao da se nagu^- tao peska. — Nadam se da je nisi ubio.

Vebster je zurio u razbijenu bocu.

— Sleta sa rakiju — reč ožalošćeno. — A za. Džoselin se Ri"ía ne brini. V>;ć će ona st,".ti na noge. Uvek je ustajala. Ži­lava je drolja, ta moja Džoselin. Za nekoliko minuta će se os- vcštiti. I onda će ku.iovati. Samo jo pusti. S vremena na vre- rue, potrebna joj je lekcija.

I Skati je bio tvrd tip- Ipa'k, u ovim S9kit.nrl.ama uvidoo je i sam da je Grant u njihovoj hordi neprikosnoveni vođa. Nije i;nao nikakvih skrupula.

— Dogovoreno je dogovoreno — nsstavi Veb.ster, a oči su mvi svetlucals podrugljivo. — Možeš je pri prvoj sledećoj prilici mslo preuzeti. Neće joj ništa škoditi đa ponovo por-tane tako mala kao što ja bila. Naduvene žene su mi mi:.ike. Ponov-; če moi-ati da shvati dokle mo;'o da ide. Je li mi gadno udesila lice?

— Pa tako — odvrati Skati neodređeno. — U svakom s!u- čaj’j, neće ostati ožiljci.

— Njena sreća — procedi Grant Vebster. Za njega je time .'îluîaj bio okončan. — Doći će ona sama k sebi. Ostavi jo da leii u svom ćo,šku. A nas dvojica ćemo sada odjahati u uvalu ka ostalima. Prošle noid je ponovo stiglo nekoliko goveda. Mo-

ih KsisastL

y

' k 'k ' k S E J N ' k ' k ' k

Džoselin se polako budila iz polunesvesiice u kojoj se na­lazila kada je čula topot dva konja koji se udaljavao. U svest joj fji vratila svaka reč koja je 1u bila ii;;jovort na.

S tim mora jednom biti kraj! Nij..‘ htela vi.št' ovde da se zadržava ni minuta duže nego što je potrebno, /'.ok-la je da po­begne iz ovog kaveza da, pobogne od svog muža koji .sc pretvo­rio u pravog tiranina, i sada je praklično ponudio svom čoveku. Ne, Grante! Nisi baš mnogo poznavao svoju ženu! Ona neće da ide od ruke do ruke. Toliko samopoštovanja jo ipak sačuvala u ovom paklu, kroz koji je poslednje godir;*,- prola/ila. Granica Džoselinine izdržljivosti bila je sada dosegnuta. Nije više mogla da trpi, a nije više ni htela.' Grant Vebster je prekardaSio sva­ku meru.

Ovom svojom odlukom, htela io da spere sa sobe svu pr- Ijavštinu dosada.šnjeg života i sve mrlje prošlosti. Ovcie više niš­ta dobro nije mogla da očekuje. I stoga je, čim jo utihnuo topot kopita, počela da kupi svoje stvari.

Mnogo toga nije imala da pakuje. Njena imovina jedva da je bila vredna pomena. Jedno j.?h?xe odelo, dve haljine, nešto jevtinog nakita od kojeg jedva da bi mogla da živi nedelju da­na kada bi ga prodala.

Grant je imao novca. Zapravo dosta, kada je bolje lazmis- lila, ali, nije znala gde ga je sakrio. Uostalom, ona taj novac nije ni želela. Zelela je ponovo svoju slobodu.

Skinula j».’ suknju i bluzu, nemajući vremena d i promeni i donji veš, već je samo navukla jahaće odelo i /.ače.^ljrila po- ludugu kosu na potiljku u konjski rep i podvukla je pod še­šir. Za trenutak je ponovo pomislila na svog muža.

Da će ona da odmagli sigurno mu nije bilo ni na kraj pa­meti. Zar nije do sada sve trpela ćutko kao umorno pseto, po­mireno sa sudbinom. Njemu je očigledno izgledalo normalno da je kao jedinu ženu u Sokou deli sa svojim ljudima. Takav stepen pokvarenosti bio j*» i njoj nezamisliv. Džoselin se sti- dela kao nikada do sada u svom životu.

Tridesetogodišnja žena želela je da iskoristi poslednju šan­su koju joj je još život pružao. Danas je bio četvrtak, a svakog čtvrtka išao je voz iz Ejmosa za Jumu. Voz koji je prolazio j/ustinjskim predelom južno od Sokoa. Mogla je da ga zaustavi i da se poveze.

Niko je nije zaustavio dok je izvodila iz korala jednog ša­renog ždrepca. Svi ljudi su bili gore u uvali.

Džoselin obesi svoju putnu torbu o rog sedla i poj aha. Za jedan čas morala je stići dole u pustinju.

-k'k'k S E J N-k-kir

A tamo je bila spremna i da legne na Sine, samo da sekonačno ratosilja Sokoa i svog muža, Njena prednost nije bila !i,»ročiio velika. Rano popodne Grantova banda će se sigurno

rat ili, ali, dotle bi Džoselin Vebster već trebalo da bude u •himi i izvan opasnosti.

Biia je to računica koj?_ nije mogla da u^mo u obzir da j-? jf'dan muškarac, po imenu Sejn, postavio fitilj i tri šipke dina- i.Ti!a pod .iine . . .

I I I

Stanična zgrada u Ejmosu bila je obična čatrlja ođ dasaka, koje sti se držale zahvaljujući zarđalim kimovima zabijenim u njih. Prva sledeća peščana oluja će i*) zbrisati, i ljudi ćs na njen’.m ruševinama opet sklepati nešto slično.

Lokomotiva je već puckala, založena -i pod parom.. Tam.ni koliitovi dima crnili su se prem.a ažurnom nebu. Zadrža'i'i'r'e u Ejmosu bilo kratko Preko jedne na brzinu položene dr.'-ke vukli su ljudi četiri oseđlana konja u stočni vagon. Kao i u-’ek dresina iz Jume za Koačelu malo je kasnila. Jodnom doenMs, žcleznička trasa treba da se završi u Los Andielesu, al: ka'^a, to niko nije znao. Sine su se okorčavale između pla­nina i oblas^'i San Goronto, usred kaktusnog polja, žbunova l;rr-070ta i "đa^fom.’-klih stena. Grupa od preko četiri stotine radnika, većinom Kineza, nalazila .se tamo, i o njoj se m'-> ilo l)rinuti, a od zarade na železničkoj liniji i od novca koji bi od radnika ponovo prikupio putem nrodaje namirnic3 i drugih potrepština, kupovala bi se nova građa za ž'''Vznicu.

To je bio posao mister Flata Rubersa. Zbog toga ie on d"n-?s išao u .Tumu. Niie brš rado nosio sa sobom za ooia"om .sume novca jer jo video m.noge ljude koji su um-1’ kada im jo otim.ana »nnogo manja suma nego što je on sada imao kod .sebe.

Nešto više od tri hiljade dolara.

Fiat Rv'bers bio je danas vrlo nervozan i znojio se v'še ne­go obično. S njim u ličnom vagonu sedela su još četiri čoveka iz železničke kompanije, kao i tri precvetale, postariie devojke, čiji je zanat bio najstariji na svetu, i koie su pratile svaku grupu želpzničkih radnika kao mušice svetiljku. Sve su stenja­le od vrućine. Nesnosna toplota prodirala je kroz otvo^rene pro­zore i otežavala disanje.

Pi.ubers utasde kašljući i pogleda napolje. Smat'-ao da ■/.ništa pre\nšs zadržavaju u ovom vašljivom gnezdu. Jedva da je bio visok ne.što preko sto šezdeset, ali je po težini uveliko

•k'k'k S E J N i r i r - k

premašio sto Mila. Bio je debeo kao krmak. Ijjutito je mKsnatim prstima polcuSavao da skine čađ sa lica.

— Koliko će dugo još ovo trajati? — povika kroz prozor, a da nije dobio niltakav odgovor. Odjednom je o-pazi-o da Ben Krauli, jedan od direktora železničke kompanije, staji sasvim naipred i razgovara sa vozovođom, dajući mu neki dSi'/k srednje veličine. Do .sada se Krauli u oivom kraju nije pojavljivao. Sta bi to raog'lo da btrde?

Sledeći oblak dima natera Flata Ruber.«'a da .se povuče u imuirsSnjost vagona. Kada je svojom bolom m:iTa.mic':m obri­sao čelo koje mu se sijalo, bila je ona siva i ni'pdiiobljiva. Ru- bera više nije mislio na Bena Kraulija. D(.'))f'o pojas i još deblji trbuh predstavljali su mu sadn najveći problem.

,IoS dva m;intita, i lokom.otiva je koiuičtio kr-^nuln. Hukćući i piišteći, prešla je prve metre prnf;e zvi Jumu. Niji- vrcdclo vi­še gledati kroz prozor. Više od d'-’a časa prola7:ilo .‘a; kroz isti pejsaž: smeđi pesak i nebo, nebo i smeđi pc^iak. Fiat Rubors se okrenuo da pogleda saputnike.

Catiri osobe bile su novodošle i sva četvorica nui se uopšte nisu dopadala. Četiri praSnjave orilike koje su .sa sohiim vukle nevolje kao svoju senku. Fiat Rubers ih nije prv/.navao. Nije želeo ni da ih upozna.

Bar ako ne mora. U ovakvim slučajevlmij. )>o1.rnba za go­lim održavanjem nalajrala je U7xlržljivost. Ijjiidi to pravilo na­uče ranije ili kasnije. Ovakvi se tipovi često pojavljMin i u kan­celariji kompanije, da bi za nju obavili one poslove.Na prlm.er, da urazume nekog ranćera koji nije bio voljan da svoju zemlju proda kompaniji. Takvi ljudi su bili spi'cijalisti da ga „ubede” i da ga nateraju da zaćuti zauvek.

Fiat Rubers je bio srećan Sto ne mora da im.i Do.sla sa tak­vim U ovom trenutku, bio je srećan i zboi.; loga štoje samo jedan običan nabavljaS.

S obzirom na takvo n.jogovo mišljenje, nije bilo či.’do što mu se krvni pritisak naglo popeo kada mu jo jedan od tih spo­doba iznen'ada prišla.

— Hej, mister! — zvučalo je to kao „gubi so”. Flatii R'.v bersu okovratnik odjednom postade tesan. Debeljko se skupio kolilio god je mogao, i okrenuo okruglu glavu na masnom vratu.

Pridošlica je bio visok preko sto osamdeset i imao jo veo­ma široka ramena. A oči su mu svetlucale prijateli.ski kao u razjarenog bika. Na crnu kosu nabio je klopavi .?e5ir. Dok se cerio, pokazivao je dva reda .snažnih, žutih zuba, ali. taj osmeh nije izmenio pogled njegovih duboko usađenih očiju.

10

ir -k -k š E J N 'k 'k 'k

Fiat Rubers ie hteo odmah da skoči, ali su mu noge ot-iMzale. O'stao je da sedi na klupi kao prikovan.

— Sta . . . šta niogu da učinim za vas, sor? — promucao. Pogled mu je počivao na velikom .»peterson koltu”. koji je stra­nac nosio duboko usnđpn u futroli.

Osmeh Henrija O Rurkca postao je za d’aku prijate-ljskiji, kad je shvatio da ;e ovaj debeljko spreman da mu iziđe u sus­ret. Nastavio je ljubavno.

— Rado bih sa vama menjao mesto, mister. Nemate ništa protiv tof'a, zar ne?

— Pa naravno! Zaista ne. Ovde sam ionako na kraiu va­gona. A rado bih so ponakao malo r*ri'ma sredini.

— Vrlo pametno od vas — podruftnu se Honri O ’Rurke. — I iznad svega pažljivo. Ja sam vam zaista zahvalan, ser.

Bandit zauze mesto Flata Rubersa. Odavde je mogao naj­bolje da drži na oku sve oko sebe. Kada je Rubers već hteo da sedne, o n ga odostrag uhvati za kaput. Nabavljač se užasnuto okrede oko -sopstvene ose.

— Nisam hteo da vas uplašim — nrimeti O’R ’.irke. — Ali, moj sat je stao. Da li biste mi morali reći . . .

— Sa najvećim zadovoJistvom, — odahnu Rubers očevidno pre.sreća;n što nije bilo nešto drugo posredi. On bez oklovania izvuče zlatan ćasovnik iz dSet>a. Kada je poklopac odskočio, zazvučala je melodija valcera ,,£ula ruža iz Teksasa”.

— Tačno je jedanaest i četrdeset, mister.Henri O'Rurke klimnu zadovoljno glavom. Taj časovnik će

takođe dopasti njegovih šapa. O’Rurke je voleo sentim''n^^inu muziku. To mu je ostalo još iz vremena provedenog u ar-

IV

Skoro u isto vreme pogledao je Sejn prema suncu. One 's oribližavalo svojoj najvišoj tački u zenitu. Sada više ne može dugo potraja.ti dok se pojavi voz iz Ejmosa, iak i uz ol.-avczno zakašnjenje.

Mrlje od znoja pod pazuhom po.itale su mu ’oš tfm iii’e. .'5ejn utasde. Svog sivca bio ie vezao za jedan kakais. Konj se držao klonulo. Kad m.u je Zapadnjak prijateljski pristupio i po- tap.šao ga po plećim.a, ovaj podiže njušku.

— Mora da si žedan — promrmlja Sejn i s’ ide r>veboce visile su o rogu sedla — jedna veća i jeri'',? manja. Iz ve­će uli on vodu u znojem impregniran šešir od i'ilca i podnese ga sivcu po'd njušku.

— To je baš dobro, zar ne? Ali, ne mogu ti dati više.

•k-kir Š E J N -k-kir

O’RuT-ke, taj đavo, ž&leće bez oklevatija da krene pustinjom ka jugu. Đavo će ga znati zašto. Da li hoće da odiaie di­rektno svom gazdi? MisHm da ćsmo to uskoro .saznati. Moguće je da OTi s:voje zadatke dobija od nokog IMok'-ilcancn. Sve kom­binacije dolaze u obzir. Ali, ostavimo da sivari same odvi­ja ju pred nama, sivče.

Šešir je bio ispražnjen. Sejn ga .stavi ponovo na glavu. \Haga u filcu mu je prijala i rashailivaka ga. Bar dok se pod sunčevim nemilosrdnim zracima 2r>.ši.r p!;novo no 5v>tpari.

Ostavio je konja tu da stoji. Između ovog mosta i /oieznič- ke pruge uzdizala se kupasta u^^viV.ca pokrivena tu i tamo su- vom travom koja je ličila na čiiporke kose.

Mesto je za ovaj posao bilo 7a'''tri rlobro. 0'T?nrkr> se bez sumnje razumeo u svoj posao. Ni Sejn n<' l>i tno''an za ovaj plan da ¡?misii bolje. Zeleznička pruga prot'': nl'\ ne od .'■■evoro- zapada kroz predeo ravan kao DOgača. Pre'’’l''(!no';t jn Ni^a ide­alna i niko ne bi mogao neopažen da prid'v Ondn sl -cMo ne­koliko. poluvisokih dina, taman tolikih đa .so koTil niih ne­smetano sakrije, a onda, prema jugu opet ravnk-n .ive lamo do dalelrih Imperijal m?.siva, koje su se sa mosta gde |f Sr jn sta­jao impozantno dizale ka nebu, sa svojih dvf h'l'n'li' in^lara visine.

Zapadnjak ponovo pomisli na pvoj zadatak, koji mu se ođ poJelka činio bezuman i nedzvodiv. Očekuju li ljudi „Br-igade sedam” .čudo O'd njega?

Haranje bande u ovom kraju o'djeknulo je i'ak rio Va^^ng- tona. Sejnu je u međuvremenu postalo jasno da jo t O’Rurke relativno mala riba u velikom jatu. Ipak, način nn koji je smi.^ljen ovaj prepad, pokazivao mu je đa je scvi na pravog konja. O’Ruriie mora da je svog naredbodavca lii'Tio poTinnvao i očevidno je ovaj voz nosio nešto Sto je tom njego^'o'm nared­bodavcu bilo posebno vredno. Inače ne bi ovako pažljivo pri­premao celu stvar. Sejn nije bez osnova verovao đa je bivši pripadnik armije jedan od njego<vih produženih ruku.

Misliti je u svakoj situaciji korisno. MaStati je uglavnomloše.

Sejn je pustio mašti na volju.— Vi čekate na voz, mister?Covek ne bi mogao od prve da glas E>žo<!elin Vebster idem-

tifik ’' ’o kao ženski, jer joj je bio dosta dubok, a i O'd života u Sent lu isu promukao.

Cak ni samu Džoselin ne bi pri prvom pogledu smatrao za žensko, jer je njen jahaći kostim bio iskrojen po muSki. A i svoju ..karabimku spensericu” držala je muški upererou u Za­padnjaka.

12

•k ick S E J N 'k 'k ir

— Hr-jde, ustanite već jednom — nastavila je. — Pasmat- rnla sam vas već prilično vremena. Videla sam i fitilj koji vo- lii pod ;;ine. Planirate li prepad? Al:o jo tako, onda od toga ne­ma ništa, jer ću vam pre toga prosvirati iiuglu kroz glavu. Ja, naime, moram neodložno za Jumu, samo đa znate.

Henri O’P.urke nije imao oči za nepreglednu ravnicu, n iti uši za monotonu lupu točkova, ni za huktanje mašine. Do Ju ­mo više nije bilo nijedne stanice. Nijednog većeg sela na potezu od o?r,mdeset kilometara. Ovde je bilo pusto kao na Mesecu.

Posmatrao je nekoliko putnika i proce.njivao ih. Ijjudi iz železničke kompanije bili su bez sumnje svi naoružani, ali su on, Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dikson zauzeli sve važne strategijske tačke,. Stajali su i sedeli tako da ni u kom slučaju ne bi doSli u nečiju metu, ali i tako da kontrolišu sve drur;e.

Bandit je poznavao svoje partnere dovoljno dugo, ali ih nije naročito cenio. Bile su to primitivne ubilačke prirode sa instinktom divlje mačke.

Fred Kelum bio je najmlađi među njima. Nije imao jo.? ni dvadeset pet ,godina, ali je već bio dovolino pokvaren da ia sigui-no imao obezbeđeno mesto u paklu. Plava kosa boje pcs- k.a bila mu je duža nego obično. Lice mu je bilo usko. nos prav, a vodnjikave oči bile su usađene sasvim nablizu. Duboki urezi u uglovima njegovi'ii usana činili su ga starijim nego što je bio. Po visini nije do'stizao O’Rurkea, a i ramena su m;i bila L 'ka. 2'nak da se u životu ni oko. čega nije naroč'to trudio. Sa od- vratno.šću je pomislio na njegov mlitav stisak ruke.

I te njegove koštunjave ruke bile su jedino na ovom čo­veku što je vredelo, ako se izuzmu vojni pištolji koje je resio duboko usađene za pojasom. Kolum je bio revolverás koji je podjednako do’oro pucao sa obe ruke.

Ves Logan je, nasuprot, im.ao crnu kosu. Taman ten nie- gove kože i nabori oko očiju pokazivali su da mu u venama teče dosta indijanske krvi. Veoma proračunat i uglavnoni ć'' — liiv čovek od svojih tridesetak srodina k.oieg ni sam 0 'R '”'ke nije umeo uvek tačno da proceni. Covek nikada nije tačno zna'' .šta se zbiva iza njegovog niskog čela sa ispupučenim lukovi.ma p^d obrvama. Kosa mu je bila podeljcna po sredini. Ves Logan Je bio surov. Surov čak i prema samom sebi.

Porter Dikson zavalio se o'nako debeo i lenj na svojoj klu­pi i zurio bez zazora devojkaroa u izreze njil'iovih putnih ko.s- tima. Bio je još krupnijih' formi od tih ,,dama” i njegov dobro-

13

★★-ár Š E J N 'k 'k 'k

éudni o&meh bi manoge prevario. Ali, ispod te maske, bio je naj­gori pripadnik svoje vrste.

Vođa bandita je prezrivo povio nadóle ufjlove usana. Nije baš bio ponosan na svoju eldpu. Još manje je bio ponosan na samog sebe. U životu je prokockao sve što .'¡e prokockati može. Kratko pred penzionisanje, bio je otpušten iz armije i tako je ostao bez zaslužene crkavice za starost. Morao je da se probija kroz život i posto ništa sem ubijanja nije umeo, nastavio je da­lje da ubija. Ovag pnit za veće pare. Ipak, ubijao je samo zato jer niiiakav drugi izlaz nije video.

Pomislio je na čoveka koga je pre tri dana vrbovao u Ju ­mi. Imponovao mu je što nije nikada pripndno nijednoj bandi, i U'Vek je sam sopstvenim pesnicama sebi krčio put.

Slegnuo je ramenima. Nije hteo da ra7.I>ii,i f^lavu zhas. no­vajlije. Dobri ljudi su mu bili potrebni, a taj je bio dobar.

Vođa bande se i nehotice nasmeSio, pom iilivíj kako im se taj visoki muškarac pridružio. Ta.j usprJir^nko Ko!um ie u jed­noj krčmi u Jum i ponovo napravio jjužvii. St'jn je bravu- rozno sredio, a i Vesa Logana priđe kadn, .«ie umošao. Z-?to se on Kolumu i Loganu i nije dopao. Verovatno su c’n zbor; toi»a i mrzeli. Henriju O ’Rurkeu ie to bilo svojed.no, doRod je sivoje zadatke ispunjavao. U ekipi kao što je njegoiva, uvok ima su- revnjivosti. To jednoistavno nije trebalo uzimati o'/.biljno. V.aSno je bila samo da on svoj posao obavi i to dobro. Njegov nalo­godavac jedino nije trpeo greške. A ovaj put ih nije bilo.

O’Rurke se naže kroz prozor. Pruga je vijugala u blagim, razvučenim krivinama kroz jednu suvu dolinu. Zatim se prote­zala dalje kao crta.

Mogao je da počne. Nemarnim, skoro nevidljivim pokre­tom uhvatio je za svoj „peterson kolt”. To je bio anak. I ostali posegoše za svojim oružjem. Ako bi došlo do potrebe, bili su spremni i na krvoproliće.

Sejn sitade kao skameiijen.

— Podignite ruke — naredio je glas iza njegovih leđa. Sejn pomisli da ima žutokljunca iza sebe. Ali, i žutoMjunac je bio opasan ako je cev njegove puške u nekoga cilajla. Za­padnjak se lagano okrete. Zaslepljen jarkim sunčevim svetlom ugledao je vitku priliku na šarenom ždrepcu. Prst joj je ležao na obaraču. U senci oboda šešira nije mogao da razazma lice. Samo oblu, mekanu bradu.

Lagano je podigao ruke. Do visine ramema.

14

* i r k S £ 'J N -k 'k 'k

— Još više! — naređivao je glas oštar kao nož. — I bez trikova! Ja ne umem samo da pretim. Umem i da gađam.

Sejn u to nije ni sumnjao. Imao je osećaj kao da mu se jež vrti po želucu. Svakog trenutka, mogao je da se pojavi voz. Ali, po'slušao je. Sunce ga je pržilo po rukama i iz pora su mu izbijale graške znoja. Hteo je nešto da kaže, ali je jahač zavr­teo glavom.

— Štedite reči, čoveče. Ne morate mi ništa objašnjavati. Imam oči u glavi. Ali, na neko-liko pitanja biste mi mogli od­govoriti. Jeste li sami ovde? I želite li zaista sam da izvršite prepad?

Sejnu su se misli kovitlale po glavi. — Da — reče zatim.— Meni nije potreban nikakav partner. Pruga će otići u vaz­duh kad lokomotiva bude prolazila preko nje. A sa nekoliko uplašenih i ranjenih, mogu i sam đa izađem na kraj.

— Ništa neće otići u vazduh — reče stranac hladno. — Sem toga, naravno, ako ne budete činili ono što vam kažem. Okrenite se!

Sejnu nije ostalo ništa drugo nego da posluša naređenje. Napunjena „spenserica” bila je argument na koji se nije moglo odgovoriti nikakvim protiv argumentom.

Cuo je kako je prilika iza njega kliznula iz sedla i laga­nim korakom se približila. Dva tri škrLpava koraka po peska. Tada oseti vreli dah na svom vratu. Trenutak kasnije, bio mu je izvučen „remington” iz futrole. Sejn poverova da je osetio miris parfema. U svakom slučaju, nije bio u pitanju jevtin, obi­čan sapun.

I taj glas . . . Kada je shvatio da ima posla sa jednom že­nom bilo je već prekasno za predigru koju bi iskusan borac, kao on, inače primenio protiv žene. Iako je iz prethodnih pri- mera znao da žsne uglavnom ne šalju tako brzo kuglu iz cevi. A sa nekakvom gangsterskom prirodom, ionako nije imao pos­la. Najradije bi sam sebi izvukao uši. U igri je bilo daleko više od male čarke sa jednom ženom kojoj se jako putovalo i koja je u n.ici držala pušku „spensericu”.

Voz! Sejnu se već činilo kao da u daljini čuje n.jegovo mr­morenje. Kao tutnjava koja se približavala iza bregova.

— Ler.ite! — naredi glas.Zapadnjak u sebi odahnu. Očigledno se nije radilo o profe-

sionalki. Ona se ne bi tako dugo zamajavala, već bi ga k-anoa- kom ili drškom „kolta” odalamila po potiljku. Zbog toga nije ni nameravao još i to naređenje da posluša. Bilo mu ie potrebno samo nešto vremena. Prokleto malo vremena pri poinisU na voz koji se neumoljivo približavao. Sada je Sejn već sasvim razgovetno čuo njegovo pućkanje.

'k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

— Slušajte, madam — reče. — Ne smatram naročito pa­metnim ono što vi ovde preduzimate.

— Ostavite meni da to odlučim. Dovoljno sam dugo čekala na ovaj trenutak. Neću dozvoliti da me neki lutajući bandit sprečava u tome. Ja moram dalje odavde, razumete li?

— Jeste li u bekstvu, madam?— Ne bih rekla da vas se to tiče.— Ja sam vas lagao, madam — ns''tavi Zapadnjak, stojeći

i dalje. — Prepad ne vršim sam. Imam joiš nekoliko prijatelja u vozu, a sem toga, neću ni dići lokomotivu u vazduh. Nama je važno samo da voz neko vreme ostane ovde. Zbog naše pred­nosti, razumete? Ali, krajnja stanica je ovde tako i tako. Tre­balo bi da promenite vaš plan putovanja, madam. Odavde vas više neće odvesti nikakav voz.

Zena iza njega se zagrcnula. — Vi lažete! — Glas joj je zvučao razočarano. — Vi mora da lažete!

Sejn sleže ramenima.— Izabrali ste prokleto laš trenutak za vaS odlazak, ma­

dam. I prokleto loše mesto. Uzmite vašeg konja i odjašite dok još imate vremena za to. Odavde nije daleko do Meksika. Ako morate da se skrijete, onda nestanite. Bolji savet vam ne mogu dati.

Zena iza njega iznenada zajeca. Sejn se okrete ka njoj. Cev „karabinke” se klatila kao kravlji rep. Zapadnjakova desna noga se brzo podiže i udari cev. „Karabin” ispade ženi iz ruke.

— Oprostite, madam — reče Sejn i pogodi je pesnicom.Prihvatio je kad je klonula.Onda se uspravio, popeo na vrh dine i pogledao u svim

mogućim pravcima. Nigde traga njenim goniocima. Ali, mora da je tako kao što je i slutio: Progonjena. Na kraju snaga. Sa jedva malo nade, ali ipak odlučna da od nečega konačno po­begne. Šta sad on s njom da počne? I to baš sada!

Nije znao odgovore na svoja pitanja. Nije ni mogao sad da ih traži. Ugledao je prvi oblačić dima koji je ispustila lo­komotiva.

Henri O’Rurke je vladao sobom. Ali, živci su mu bili na­pregnuti. Ipak, činilo mu se da nema posla s ozbiljnim protiv­nicima. Tv mu je nešto olakšalo posao. Nije on ipak od svoje volje postao bandit. Ta psihološka uteha bila mu je potrebna da se ne bi osećao kao poslednje kopile kad mu proradi savest. Ali, bio je poslednje kopile, slutio je to negde duboko u sebi,

16

★★★S E J N ★★★

samo nije hteo to da prizna. Uvek je to odbacivao od sebe.Sada je stajao tu raskrečenih nogu. Glas mu je bio zvonak

1 snažan. Lako je nadjačao žamor u vagonu.— Slušajte svi! — povika. — Opominjem vas da svi osta­

nete mirni i aišta vam se neće desiti. Ovo je prepad!Sva lica se trgoše i pogledaše ka njemu. Oči su zurile u

prateću tamnu cev njegovog „petersom kolta”. Tri droljice za- Kreštaše. Fiat Rubers je izgledao kao balon kofli se potpuno izdavao. Vilica mu se opustila i samo je dvostmki podvaJjaJt zadržao. U očima su mu se čitali strah i užas.

Sada su već stajali svi — Henri O ’Rurke, Ves Logan, Fred Kolum i Porter Diiksoin. I svi su imali pucaljke uperene u put­nike.

Porter Dikson se smejao i još požudnije gledao u punaćka „dame” iz logora želeaničkih radnika. Prosto su ga opsedale. Njegove misli mogao je svako da pročita.

O ’Rurke stidnu oči i uperi upozoravajući pogled na debe­log bandita, ali ga ovaj nije primećivao.

— Portere! procedi konačno O’Rurke oštro. — Ofciuzdaj sel Ovde se neće ništa dogoditi što ja izričito ne narediiim.

Dikson nerado pogleda u pravcu O ’Rurkea. Onda ipak Idimnu glavom, jer O ’Rurkeov pc>gled nije obećavao ništa dobro.

— U redu je, gazda. — Glas mu je boo piskav kao u eu­nuha. Ali, Porter Dikson nije bio evaiub. — Sve će se dogoditi lako kao što si ti rekao, samo ako novajlija bude tačan,

— On će uraditi svoj posao — odvrati O’Rurke. — Briguo njemu možete prepustiti meni. A sad počnite. Debeljkov ča»* sovnik pripada meni. Jasno? j

Fiat Rubers se sav zgrči i postao je još manji i otoruglidi.— Možete ga odmah imati, ser — promuca i poseže u svo­

ju jaknu. O ’Rurke mu više nije poklanjao nikakvu pažnju. Imao je šta drugo da radi. Ako su obaveštenja njegovog nalogodavca bila tačna, onda su vozovođa pa i ložač bili u ovim prilikama posebno traženi ljudi i do zuba naoružani. Nj,ih je morao da iz- baoi iz stroja. Konduktera nije bilo. Sa svojim ljudima nije mo­rao više da se sporaaomeva. Oni su znali šta treba da čine.

Bandit je stajao otkrenut leđima pravcu vožnje. PutničM vagon bio je zakačen kao poisledmji u kompoziciji. O’Rurke se okrete i otvori vrata. Vreli vetar zastruja unutra i smače mu šešir sa glave. Ali, vezica ga je držala čvrsto na vratu.

Napolju je bila mala, zarđala platforma. Vođa bande za­žmiri.

Lokomotiva je vukla osam vagona. Sedam je još ležalo pred njim. Prvih šest bili su ravni, široki transportni vagoni u

* Sejn 31 17

★★★S E J N ★★★

kojima je trebalo đa bude dovučena građa iz Jume. Sada u njima nije bilo ničega. Nigde nikakvog zaklona. Ipak, dok je pruga išla ravno, ni vozovođa ni ložač nisu ga mogli videti, jer je između njega i lokomotive bio prikoipcan i vagon za konje, i u njemu su se nalazili konji bandita.

O ’Rurke odmeri razmak između vagona i skoči. On se elas­tično dočeka na sve četiri i tako sagnut krenu napred, ne žu- reći previše da ne bi ostao bez daha. Sledeći skokovi bili su mu bolji, a posleđnja dva izveo je sa takvom sigurnošću kao da je celog života preskakao iz vagona u vagon. Obična šetnja. Ništa više.

Vagon za konje imao je visoku ogradu. Jodna o<l životinja zanjišta. Bio je to baš O ’Rurkeov ždrebac. Njegov nemir pređe i na ostale. O’Rurke se skupi koliko god je mogao držeći se čvrsto rukama za ogradu, i pripremajući se za sledeći skok. Stezao je zube. Konji se ponovo umariše i nisu se 'naročito uz­nemirili kad se našao u njihovom vagonu.

Dalje više nije smeo da se usudi. Kada je riztkovao jedan pogled napred, ugledao je lavo od nasipa kako .se pojavljuje nekoliko dina. Uhvatio se još jače za ogradu. K.nda vozovođa pritisne na kočnice mije želeo da se nađe pod točko vi ma.

V I

Sejn je još jednom proikontrolisao veze nepo/.nalo. Omotao joj je ruke na leđima vezicom od šešira. Disala je mimo. Pro- budiće se samo sa teškom glavom. Drugo joj se ni';la noće do­goditi. Biće joj zaista gadno ako je opet uhvate oni ljudi od ' ojih je oćigledno pobegla.

Bacio je još jedan pK>gled u njenu otrcanu ijul.nu torbu. Nešto u brzini nabacanih stvari. Nikakva šminka. Samo u mas­ni papir umotan sapun prijatnog mirisa.

2ena nije bila ružna. Sačuvala je i svoju figuru.

Onesvešćena, izgledala je lepša nego ranije. Nekako opušte­na i malo srećnija. Sejnu bi žao nepoznate.

Bilo mu je žao i sebe, jer je znao da nije spreman da tu ženu prepusti njenoj sudbini. O’Rurke bi bio sve pre nego sre- ćan zbog „prinove’ u ekipi. Nasuprot njegovim ljudima, kojima dame sigurno nisu smetale.

Huktanje voza koji se brzo približavao, prenu naglo Zapad­njaka iz njegovih misli. Odmah se pokrenuo. Sagnuo se pored kraja fitilja i proceruio rastojanje. Od crne tačke polako je postajao crni člankoviti crv, rastući u veličinu zmije. Odmeriv-

1«

★★★3 E J N ★★★

ši sve pojedinosti i ocenivši da je pravi trenu/tak, Sejn zapalifitilj.

Plamičak pojuri, nevidljiv na sunčevoj svetlosti, ka kolo- •seku. Na putu plamena prskale su male varnic^. Užarena zmi- juljica je napredovala.

Šejn se baci u zaklon i položi ruke za vrat. I žemiu je po­ložio tako da joj eksplozija ne m>ože naškoiditi. Njen šareni ždrebac stajao je sada kraj njegO'vO'g sivca. Oba konja S'U isto­vremeno podigla njuške.

Još pet sekundi. . . još četiri. . . jož trd . . •

Sejn pritisnu šakama usne školjke, stisnu oia i jako otvori usta. Zabio je lice duboko u pesak.

Iako ništa nije mogao da vidi, bljesak plamena prodro mu je kroz kapke. Žbunje trave prodetelo mu je kraj ušiju. I onda je odjednom sve bilo prošlo.

Eksplozija dinamita podigla je šine uvis kao dve spirale. Tamo gde je još do malo čas bilo ravno tlo, zjapila je povelik* rupa.

Šejn skoči na noge. Kao sam od sebe, stvorio miu se teški ,.remington’ u ruci. Crno čudovište od loko'motive sitenjalo je, a čelik škripao u dodiru sa peskom od sažnog kočenja. To'čko'vd su blokirali, snažne klipnjače su stale. Voz je klizio i dailje. Kiša varnica sipala je i levo i desno od nasipa, ali, ovde nije niogla da načini nikakvu štetu. Poneke kaktiise i žbunove kreozota nije zahvatila vatra. Para je šištala besno kroz ispusni ventiL

I onda voz stade. Jedva desetak metara O'd raskidamih kra­jeva šina. Šejn je trebalo da svoj zadatak ispuni u potpunosti, a i da obavi deo zajedničkoig posla. Henri O’Rurke je samo to tražio O'd njega i ništa drugo.

Zapadnjak ugleda krupnog banidita kaiko se spretnošču i Ijrzinom majmuna penje preko ograde stočnog vagona. Zaklo­njen ko'njskim telima iščezao mu je za kratko iz vidinog polja, ^.ivotinje su se u divljoj panici sudarale među sobom. I^žač, crn u licu kao odžačar, posegnu za puškom koja je visila na jednom držaču u kabini lokomotive. Vozovođa se još petljao sa svojim komandama i točkićima, vrteći ih. Sišteći, ispusta kotao poslednju paru.

Šejn nanišani pažljivo ispružene ruke. Pucanj grmnu.

Pun pogodak!

Cev puške puče tačno ispred kundaka. Bila je saninskana. Iz te puške se više neće pucati.

Ložač se još nije oporavio od iznenađenja, a Segn se već u nekoliko skokova našao kraj vozovođe.

I t

• k 'k 'k S E J N 'k 'k 'k

— Budite pametni, ljudi! — povika. — Onda će grobar još nekoliko godina da počeka na vas!

Vozovođa je bio crnac širokih leđa sa nesvakidašnjim ose- ćajijem odgovornosti. Možda baš zato što su ga bele kolege posmatrale sa visine zbog njegove boje kože trudio se da što bolje obavlja svoj posao. Zbog toga je on, Džošua Braun, po­kušavao i nemoguće. Kaibdina lokomotive ličila je na arsenal oružja. Nije tu samo bila puška ložača. Džošua Braun zavuče ruku uprkos Setjinovom upozorenju pod svoj ogrtać.

Zapadnjak je sada morao da puca, jer je crnac pripadao onoj vrsti ljudi koji nikada ne odstupaju. Ali, nije pucao. Umesto toga, tražio je lakše rešenje. Skačući na lokomotivu, udario je kolenom o rešetkastu zarđalu stepenicu, ali so uzdr­žao da ne krikne od bola i posegao levicom da dohvati nogu vozovođe.

Onda je snažno povuiče. Džoštua Braun i:^ubi ravnotežu, posrnu i udari glavom o otvoorana vrata ložiSta. I^jjubiviši svest, ispruži se po podu.

I ložač se Sipleo. Nije odmah došao na to da posegne za «rvojim „kodtom”, koji je nosio za pojasom.

Uprkos bolu u koleniu, uspuza se Sejn gore I uhvati se čvrsto za ložačeve pamtaloine. Ložač je tek sada pokušao da iz­vuče „kolt” iz pojasa, ali je Sejn već bio na nogama. Prislo- nao je „remington” čoveku u trbuh.

— Sada možeš da pucaš — reče zadihano. — U tom slu­čaju, srušiićemo se obojica dole. Ali, možeš i da se okaineS. On­da ćemo obojica imati još po jednu šansu.

Obojica su držala prat na obaraču i trebalo je samo dapritisau. Rat nerava! Znoj i čađ pomešali su se na čelu ložača u musavu skrairou. Onda je čovek, izgled da ostane u žiivoitu, pretpostavio sigurnoj smirtli. Onda skloni cev „kolta” sa Sej- novih rebara. Možda i zato što je verovao da u Zapadnjako- vim očima čita odlučnost da ostane kod zadate reči.

Sejn mu uze revolver, okrete ga i udari ga po potiljku. Zatim ga je pridržao, dok se ovaj s dubokim uzdahom srozao ka podu. Raskrečenih nogu, stajao je između oba onesvešćena, dok se konačno O’Rurkeovo lice nije pojavilo preko ivice ten- dera.

Bandit je na prvi pogled video šta je Zapadnjak uradio.

— Te proklete životinje su skakale kao šašave i upola me zgnječile — reče.

Sejn odmahnu ru.kom.

— To je moglo i meni da se desi.O ’Rurke ga pogleda u nedoumici.

SO

★★★S E J N ★★★

— Ti si preuzeo i moj deo posla. Imam neki osećaj da sim i spasao život. ,

— Zaboravi to — odvrati Zapadnjak.Sasvim nazad, u poslednjem vatgomu, gde su boli puibnici.

prasnu hitac.

Kada je O’Rurke napustio taj vagon, preuzeo je Fred Ko­lum komandu.

— Treba svi da slušate — reče. — Ovo je prepad. Portere! SMoaii odmah šape sa dama!

Pod-ter Dikson je već O’Rurkeov poziv na akciju shvatix> kao poziv na pljačkanje. U izvasnom smislu, tako je i bilo. Ali, to nije značEo da svu pažnju posveti droljicama,

Dikson promirmlja zbunjeno.

— Samo sam se šalio.

Jedna od žeina pokušala je da pridrži rukama p>oderaini mider.

Ves Logan je hladnokrvno osmatrao situaciju. Oledao j« netremice četvoricu pripadnika želeaničke kompanije i pokazao revolverskom cevi na njih. Rasprava između Koluma i Diksona ni je ga se ticala. N jih dvojica su često upadali u čarfce. Ve* Logan se držao izvan toga. On nije hio svađalica.

Samo taj novajlija, njemu je prvom zgodnom prilikom hteo da vrati milo za drago. Jer, Ves Logan je bio zlopamtilo. Pod jezikom je osećao da mu se jedan zub posle one gi^ve u Jum i rasklimao. Još dva dama ako ga bude tako dodirivao, i moči će ga ispljunuti.

Fred Kolum je bio u svom elementu. Obratio se cdom vagonu.

— Opustite se, ljudi. To je samo jedan uobičajeni prepad. Sigurno ste svi o tome već nešto čitali u novinama. Onda si­gurno mora i da poznajete pravila. Naš debeljko će sada kre­nuti prolazom između klupa i uzeti vam sve što mu se učini vredno. Prstenje, novčanike, narukvice i nadam se još mnogo dragocenosti. Sačuvajte mir. Ako neko od vas čezne za rakom, treba odmah to da kaže. Dobiće kuglu, i imaće zauvek svo.j mir. Imate li neku primedbu? Ne? Onda želim da vas zamolim da izručite sve što bi nam moglo biti potrebno. Mi ćemo još prokontrolisati. Ali, prvo hoćemo oružje. Ako docnije nađemo kod nekog pucaljku, taj će gristi travu. Jesam li sve tačno ob- jSSDiO?

V k>m j>ade jedna od logorskih droljica u ne-

U

•k'k'k S E J N k k k

svest. Njene koleginice se pobrinuše oko nje. Skupile su se jed­na uz drugu i očajno zveraie.

Porter Dikson je počeo svoj pohod između klupa. Ljudi su znali kako da se ponašaju u ovoj situaciji. Samo se jedan od ljudi sa železnice vidljivo trzao. Bio je to visok, vitak muška­rac sa tamno osenčenom bradom i gornjom usnom.

Kolum je na njega obratio posebnu pažnju. Uvek se nađe neko ko stvara teškoće. Ali, sada i taj čovok piedadc svoj re­volver, jedan divno izrađen specijal kalibra četrdeset jedan, optočen srebrom i sa drškom od sedefa. Na njemu se, međutim, videlo da nije nov, već da je imao duži radni vok. Sedef je mes- timično bio požuteo, jedan deo srebrnog ukrasa se otro, i šara na pojedinim mestima izbledela.

Porter Dikson je svoj pohod završio za minut. Nemarno je bacio pokupljeno oružje na slobodno sedi.ite pored Koluma.

Skoro u istom trenutku začula se tuinjava detonacije.Tri bandita bila su spremna na to. RaskreCenlli nogu, dr­

žali su se čvrsto. Ostali međutim nisu ni slutili da ću se tako nešto dogoditi. Krici iznenađenja i uzvici bola irie.Sali su se sa škripom blokiranih točkova. Ljudi su se .sudarili |edan s dru­gim, i rušili jedan preko drugog. Onesvešćena devojka odmah je došla k sebi i vrisnula glasnije od ostalih.

Metež je trajao samo nekoliko sekundi. Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dikson stajali su kao i ranije, držeći revolvere u rukama i gospodaneći situacijom.

— Sada možemo da pređemo na drugi, prijatniji deo zaba­ve — objasni Kolum dobro raspoložen. — Ustanite svi ponovo, narode, i dajte nam naš novac i naš nakit. Da, dobro ste čulL Naš, jer više nije vaš. Budite srećni i zadovoljni ako vam os­tavimo i donji veš.

— I haltere — umeša se Dikson i coknu zadovoljno jezi- som. — Možda — dodade dvosmisleno.

Kolum začu pucanj napred na lokomotivi 1 čekao ie na drugi, jer nije bilo predviđeno da vozovođa i ložač prežive na­pad. Ali, drugog pucnja nije bilo. Kolum, međutim, nije dalje razmišljao o tome. To je bio zadatak O ’Rurkeov. On i novajlija ć e SVOJ posao već obaviti. Iako tog Šejna nije podnosio, morao j e da prizna da je on čovek kome može poveriti posao. A ništa se drugo od njega nije ni očekivalo.

Ljudsko klupko sasvim napred u vagonu se raspetljalo. Pojavila su se uplašena lica iz poderanih tkanina.

— Ustajte, ustajte — bodrio ih je Kolum. — Gužva je prošla.

Oklevajući, počele su da se pomaljaju ljudske prilike iznad klupa. Među njima i onaj muškarac koji je tako preko volje

22

★★★ S £ J N -k -k ie

predao svoj divno izrađeni revolver. Samo što je ovaj put nje­gova desna ruka bila produžena komadom cevi. Fred Kolum to opazi.

— Kopile! — kriknu uzrujano i pre nego što je taj čovek iz železničke kompanije mogao da povuče obarač svog „derin- gera” bandit opali.

Njegov metak udari visokog muškarca u rame. On posrnu ka vratima, ma.§ući bespomoćno zdravom rukom, mrtvački bled u licu, uprkos jake brade.

Kolumovo lice se iskrivi u besnu grimasu.— Zar te nisam pr*3thodno upozorio, ti, pseto? I sad sara

ti podneo račun.„Deringer” je ležao mali i izgubljen na tlu. Sitna stvarčica

s kojom bi čovek mogao jedva na dvadeset metara da dobaci. A da sigurno pogodi u svakom slučaju ne na većem rastojanju od pet metara. Pošto je između tog hrabrog čoveka i bandita bio čitav vagon rastojanje, Kolum ni trenutka nije bio u stvar­noj opasnosti.

Izobličenog lica, bandit udari čoveka.

Sejn stiže prvi do poslednjeg vagona. Popeo se na platfor­mu, gurnuo nogom vrata i pogledao tačno u cev Kolumovog revolvera. Prst bandita bio je zgrčen na obaraču. Sejn se baci napp3d. Tresnu u jednog čoveka i povuče ga sa sobom na pod. Oštro fijuknu kugla iznad njegovih leđa, tako da je osetio njen .smrtonosni vreli dah. Sejn još nije tačno znao šta se ovde (>digrava.

Kolum mu je to razjasnio— U stranu, ti, idiote! Zar ne shvataš šta se događa?Zapadnjak u deliću sekunde shvati situaciju. Pri padu nrsti

mu s>3 okvasiše u barici krvi. Kraj njega kao kreda belo lice i prevrnute oči. Pošto je ugledao i „deringer” nije više oklevao.

I on opali. Šešir Freda Koluma zajedrio je prema plafonu, a onda se kao pijani leptir za’olujao i spustio na klupu. Jedva da je bilo prošlo tri sekunde od kako je Sejn ušao u vagon.

— Skloni to svoje prokleto gvožđe! — naredi Zapadnjak Kolimiu. — I neka ti više nikada ne padne na pamet da ga up»2riš na mene! Sklanjaj ga!

— Hej . . .

— Zaveži labrnju! — Sejn je morao ovog tipa odmah da «redi. — Sa bm Io soU u glavi mogao si da pcuuisliš da to do­

23

★ ★ ★ S E J /V * * *

lazimo ili O’Rurke ili ja. Ne možeš tako da se raspomamiš kako ti padne na pamet. Idiot si ti sam.

Porter Dikson je zurio, povukavši se malu u stranu. Ves Logan nije promenio svoj mirni izraz lica, ali plamičci u očima crnokosog, govorili su Zapanjaku više nego hiljadu reči. Lo-

fan ga je prozreo. Njega nije mogao da blefira. Slutio je da je ejn došao saifto zato da spreči ubistvo. Ponovo se igrao jezikom

sa svojim rasklimanim zubom. A izgledao je kao da ga se sve to uopšte ne tiče.

Zapadnjakova neočekivana akcija ugasila je u Fredu Ko­lumu žeđ za ubijanjem. U tom se još pojavio i O'Rurke. Ni nje­mu nije bilo potrebno mnogo objašnjavati.

— Zar ti nisam rekao? — zareža vođa bandita. — Nikakvih nepotrebnih mrtvaca.

Kolum je mislio da treba da se opravda i pokaza na „de­ringer”. O’Rurke podiže malo oružje.

— I zbog toga si, dakle, ti napunio gaće, a? — reče podrug­ljivo. — Sledeći put ćemo ti staviti pelene kad budemo krenuli u akciju.

Porter Dikson prasnu u smeh, ali odmah umuče, jer mu se niko nije pridružio.

O ’Rurke se nakašlja.— Nećemo večno ovde stajati, Portere! Izađi 1 obori tele­

grafski stub.— Nije više potrebno — umeša re Sejn. — Eksplozija je

jedan uništila. Odavde više niko neće telegrafisati.O ’Rurke mu dobaci pogled iskosa.— Dobro je. Onda idi napred, Diksone, i pobrini .se za vo-

2ovođu i ložača. Ostavi ih u životu, ako može. Imam snažan utisak da naš novi prijatelj nije naročito krvoločno raspoložen.

Sejn se suvo osmehnu i sleže ramenima.— Svaki po svom ukusu. Pljačka voza staje do dvadeset

godina robije. Ali, za ubistvo sleduje konopac. Ne osećam se još dovoljno starim za vešala. Ali, šta je sad? Hoćemo li ovde da pustimo korenje?

Henri O’Rurke ne odgovori ništa. Samo je oštro pogledao svog novog saradnika u bandi.

— Razgovaraćemo kasnije — reče zatim.

Nastavili su sa pl.iačkanjem putnika i pri tom je Sejn opet bio u prilici da uverljivo igra svoju igru. Njegovom pogledu nije promakao ni najmanji broš, i 0,Rurke se nekoliko puta uz put osmehnuo. Zapadnjak je otkrio i pojas sa novcem Flata Ru­bersa.

Uzeo mu je taj pojas, i vešto listao placem svežanj bankno­ta, zviždujući značajno, a onda je taj pojas dobacio O’Rurkeu.

24

-kif-k S E J N ic k k

Nepoverenje iščeze iz glave banditskog vođe. Samo je lice Vesa Logana ostalo neprozirno, i kao prevučeno maskom.

Nije bilo teško brzo vezati putnike. Sejn se pobrinuo i za to da se konji iz stočnog vagona istovare na južnoj strani, 'er je na suprotnoj još ležala nepoznata žena. Verovatno je ona u međuvremenu došla svesti. Ali, bila je dovoljno mudra da ostane mirno. Zato je još nisu ni otkrili.

Ves Logan je povezao konje jednog za drugog dok je O ’Rur­ke u lokomotivi besneo kao vandal. Pre nego što ta mašina bude doživela generalnu popravku neće je više ni đavo pokrenuti. Putnici će se nasedeti u pustinji. Banditi će steći značajnu pred­nost. Računali su bar na pola dana i na zaštitu sledeće noći.

Razmišljanja Henrija O’Rurkea imala su samo jednu greš- čicu. Nije računao i ženu iza dina. A ni njene gonioce, o ko­jima ni Sejn nije znao ništa . . .

v n

Glad je poterala ljude Granta Vebstera nazad u Soko. Pod­ne je prošlo, i Džos*?lin je u međuvremenu za sve trebalo da skuva ručak.

Ali, ovaj put se dimnjak nije pušio dok su se približavali oronulom naselju i nakakav prijatan miris nije im dolazio u susret.

Grant Vebster natera konja u snažan galop. Imao je oči kao ris. Nije mu promaklo da u koralu nema šarenog ždrepca. Od psovke koju je izustio pocrveneo bi i kam^n. Njegovi ljudi nisu. I Skati mamuznu svog konja u slabine. Životinje se nisu ioš čestito ni zaustavile, kad ljudi poskakaše iz sedla.

Posvuda nered, Grantu Vebsteru drht,?,la je vilica.— Ta prokleta drolja me je prevarila. Skati,Njegov predvodnik se nije uzbuđivao. Covek je imao prava

da besni na svoju ženu.— Platiće ona meni to! — siktao je Vebster.

— Hm. Sve mi se čini da je ona zdimila — primpti sada Skati. — Ali. daleko nije mogla da stigne. Mi smo bili iedva dva časa odsutni.

— To ti kažeš — režao je Vebster i dodao. — Bojim se da će te proći svaka želja za njom kad mi ponovo dopadne šaka. Iseći ću je na komadiće, ne zvao se ja Grant Vebster. To mi ioš nijedna žena nije priredila. Te svrake su dobre samo ako ti jedu iz ruke i kušuju.

— Očigledno joj više nije prijalo da ti jede iz ruke — od-

25

'k 'k 'k S E J N k k k

vrati Skati ne razmišljajući, i požali to još u istom trenutku, jer Grant Vebster široko zamahnu i udari ga. Skati zabatrga kroz otvorena vrata i preko verande u prašnjavo dvorište gde se preturi.

Ostali banditi su ćutali. Njihov gazda bio je opasan kad se razbesni. Svaki od njih je to bar po jednom osetio. I prošla bi ga volja da se nastavlja.

Skati ustade stenjući. Ni on nije pomišljao na otpor.Grant Vebster nije samo lajao. On je i ujedao.Izašao jo iz kuće i uperi prst u daljinu. — Zbor! — riaredi

kratko. — Ona je mogla da odjaše samo na jug. Dole ka pruzi.— Onda mu se razvuče lice. — Prokletstvo, zar danas nije čet­vrtak?

Odgovor nije morao da sačeka. Mislio je na voz iz Ejmosa. On je sam nekoliko puta njime putovao, kada je morno da ide za Jumu. Iznenada ga je zahvatila grozničava užurbanost. Raz­mišljao je dok su njegovi ljudi već kretali. Vebster jli dozva nazad.

— Čekajte! — povika. — Znam gde možemo da jo nađemo. Onda ih okupi radi objašnjenja. Voz iz Ejmosa bio poznat po svojoj netačnosti. Nije bilo isključeno da on još nij(- prošao i da Džoselin još čeka na nasipu. Šansa je bila sasvim mala. ali, S druge strano, Vebster nije hteo da je ne okuša.

Njegovi ljudi ponovo uzjahaše. Pojahali su ka jugu kao da ih đavoli gone.

— Gotovo! — grmnu Henri O ’Rurke. — Kidajmo!Bandit se dobro „snabdeo”. On se u sebi kratko preraču­

nao. Zajedno sa nakitom, koji može da pretvori u novac, zara­dio” je okruglo šest hiljada dolara i ovaj deo plena nameravao je da zadrži za sebe. Ali, time niie bilo sve završeno.

U međuvremenu su putnike i pratioce voza vezali i kraj kompozicije koja je stajala položili na zemlju. Konji iz stočnog vagona stajali su spremni, povezani svi na jedan konopac. Ču­vao ih je Por'>^r Dikson.

Sejn priđe vođi bande.— Zar to treba da bude sve? — upita. — Prepad na voz

zbog tričavih šest hiljada dolara?

O’Rurke se iskezi najprijateljski što je iimeo i namignu Zapadnjaku.

— Naravno da nije To je, prirodno, samo dodatak. Glavni ■plen je daleko veći.

26

'k'k'tc S e j n ★•A'-At

— Izazivaš moju radoznalost.— Onda pođi sa mnom.Sejn je pratio bandita dok su se ostala trojica već okupili.

Kolum. Logan i Dikson zurili su u njih.O ’Rurke se pope na tender s ugljem. zaroni obema rukama

unutra i izvuče sa trijumfalnim izrazom na licu jednu vrećicu. Nije bila jako velika Možda pola dužine ruke. Ali. sadržina ie izgledala teška. Sejn opazi da je vreća bila zatvorena plombom. Bandit je slomi i istrese delić sadržaja vreće na svoj prljavi dlan.

Sejnu se osušilo grlo. Okovratnik mu ie postao *esan— Ali . . . ali to je čitavo imanje — skoro se zagrcnuo.O ’Rurke se široko cerio.— Vol»»o bih da je to moje. Ali, od toga ništa nije naše.

Samo, zbog toga ćemo biti kneževski plaćeni. Doći ćemo većna svoj račun. Ne brini ništa.

— Mogu li još malo da pogledam? — upita Zapadnjak.O ’Rurke brzo sakri kamenje ponovo u vreću.— Ne vi.še. Ne mogu dozvoliti da i iedan komad nf'';tane.

Covek za koga radimo, zna prokleto dobro sadržaj vreće. On uvek zna sve.

— On zna takođe i odsklp to kamenje potiče’— To ti ipak mogu reći Tc nije n -k- kva tnina U pus+inii

Kolorado nema samo peska i stenja Želo/nička komnaTiia morala je da probije jedan brežuliak. inače bi trasa bila daleko skuplja. T pri tom su načinili jedno lepo otkriće Sloievi stena sadržavali .su poludrago kamenie. Uglavnom tirki? ’ ahat. a ta- kođe i ametist. Ovo ovde ... — On izd're vrećicu vi<=oko iznad plave — , . iskopano ie tamo Cenim da će ov* kamenčić? vre- deti svih sto bili^da d'^lara kada budu obrađeni A onda mo- žf'mo, svi u Meksiko Al’ sada smo se već dovoljno zadi-ž^li. Gde si <^'tavio tvog sivca’

— Na drugoi strani. Iza dina.— Onda ffa dovedi.Henr’’’ O’Rurke oc+av’ ^eina da c*nii ' ok'''’ tp co "'d'"Uf e

do svog t-onja i polož’ ^rroću sa poludraffi’r« VnTnpniorn r>r>p’'"ko prpVn Sein ie 7 P n^i^ ' s; 7Vi'~VnTiiw)o odnosu na nepor^^atu z^ dinama Bio ie onslof^riii f-rpnijItiV 7a niei?a i7misl' nr’i n

Voiu b! O ’Rurke tek tako progutao Tai tip ie b^o nippo- verli’’’-'' kao ■'mk.

Ali tu kisel'i ip io ip ipak morao da rasrizp Olov-on flo ’nnV n'^Vromirv

raširenih TT nrHof^ to

'k 'k 'k S E U N k - k k

da se držala mimo, i nije glasno vrištala. Uprkos strahu koji je vidljivo obuzeo, svetlucao je i plamičak nade u njenim očima.

I jedna neizgovorena molba: „Ne ostavi me ovde samu, stranče”.

— Dosad ste bili razumni — reče joj Zapadnjak tiho. — I dobro je tako. Inače vam ne bih mogao pomoći Sada me slušaj­te i ne prekidajte mo. Nemamo mnogo vremena. Odsada ću vas predstavljati kao svoju ženu. Ah, da! Vaše ime?

— Džoselin . . .— Ja se zovem Sejn.— Ali, vi niste nikakav bandit!Sejn napravi grimasu kao da ga boli zub.— Privremeno izigravam jednog. O tome no troba da pos­

tavljate nikakva pitanja. Biće ionako dovoljno teSko da vas vučem sa sobom. Zar ne biste rađe okrenuli natrag?

Zena tako snažno zavrte glavom da joj se kosa. zavezana u konjski rep rasplela i rasula po ramonima

— Rađe ću umreti!— Toga sam se i bojao. — Sejn joj popusti voze. 7,ena bi

se i sopstvenom snagom oslobodila. Čvorovi nisu bili stegnuti. Ali, ona to nije učinila. Još jedan znak da joj je vnrla bila do grla. Zapadnjak joj pomože da ustanp. — Najbolj»' da ni.ita ne govorite. Ostavite meni da pričam. Molite se rađe rla nađem prave reči. Vi i ne znate u šta se upuštate jašući sa mnom.

— Ne mo'o mi se više ništa gore desiti.— Sejne! — začu se O ’Rurkeov preteći bas. — Gde si se

toliko zadržao, do đavola? Hoćeš li da se odrekneS svoga tala?— Poznajete li tog čoveka? — upita Sejn ženu.— N»’ . Pos'lednje tri godine živela sam među svinjama.Zapadnjak se gorko osmehnu.— Onda ste, bojim se, iz kiše upali u pljusak. Ali dođite.

Moramo da vidimo što će se dogoditi. I ne zaboravite: Cutite dogod možete. Izigravajte glupaču i prepustite stvar m»"ni. Ako imate i malo glumačke krvi u svojim žilama, onda se potrudite po svaku cenu da je iskoristite i pokažete. Nadajmo se da se to neće previše otegnuti. Ne brinite. I za to ću se ja pobrinuti Ja sam već dosta posla imao s banditima, ali. ja to nisam.

Džoselin Vebster ga pogleda ozbiljno.— To sam već primetila — reče i skoro protiv svoje volje

Izdiže se na prste i pritisnu mu topao poljubac na obraz. — Ja vam verujom.

Spjn je bio ne malo iznenađen. Dodir njenih usana ga je 1 dalje žario.

— Do đavola još jednom/ Imamo još dobar komad puta pred nama! — razlegao se opet O’Rurkeov bas.

2t

★ ★ ★ S E J / V * * *

Sejn odgovori otegnutim.— Evo . . Već dolazim.Stigli su do svojih konja. Džoselin se lako vinu u sedlo.

Sejn je vrteo glavom. Henri O’Rurke je bio bandit, ali, nije bio glupak. Kad bolje razmisli, neće ga moći dugo varati.

Osvrnuo se.Još ni traga ni glasa od Džoselininih progonitelja.Ali, mora ih biti. Šejn se u sve na svetu mogao zakleti u to.

Fred Kolum, Ves Logan i Porter Dikson su zajedno sa konjima bili još samo sitne tačke na horizontu. Senke su po­čele da se izdužuju. Među njima i ona O’Rurkea, koja se pru­žala preko iskidanog koloseka. Vođa bande ostao je da sačeka.

On iskaza svoje iznenađenje pljunuvši snažno kroz vazduh tačno pred kopita Sejnovog sivca.

Sejn mahnu sa svom nemarnošću za koju je bio sposoban.— Štedi svoju pljuvačku, Henri. Nisam došao sam.— To vidim. Ali, tako se nismo dogovorili.Njegovi prsti se opasno približiše dršci „kolta”. Sejn osta­

de miran.— Ne pokušavaj ništa, Henri. Ja sam brži od tebe.O ’Rurke se trže, razvuče lice u zbunjeni osmeh i preko

volje raširi prste.— Neću da tražim od tebe da to dokažoš — primeti. —

Ali, ovo nije trebalo da učiniš. Šta ćeš sa ženom u našoj grupi? Zar nemamo ionako već dosta teškoća na vratu?

— Džoselin neće smetati. Ona je morala da se izgubi iz Jume. I tako sam je poveo sa sobom dok ste vi otišli za Ejmos. Poznajem je dobro.

— Ipak, nije trebalo da je povedeš sa sobom.— Stvarno ne? — Ovaj put je Sejn opustio ruku blizu svog

,,remin,gtona”. — Vrati se samo u mislima nekoliko minuta unazad, Henri. Cini mi se kao da si nešto pomenuo o tome da sam u ovom prepadu preuzeo i tvoj deo posla.

— Tačno. I rekao si: zaboravi to. I ja sam zaboravio Šta znači onda ovo podsećanje? Mi nismo jedan drugom ništa duž­ni.

— To nisam ni hteo đa kažem. Pogrešno si me shvatio, Hen­ri. Meni je stalo do toga da ona pođe sa nama. Ne mora ceo put. Kad budemo prešli meksičku granicu i ona će biti u sigur­nosti.

— Je li nešto uradila?

29

'k 'k 'k S E J N k 'k 'k

— Moglo bi se tako reći — nastavio je Sejn da laže kao iz nflcava. — Možda za tebe ništa ne znači ako ti neko produži život. Ja mislim o tome drukčije.

Honri O’Rurke pogleda Zapadnjaka ne shvatajući. Džoselin Vebster je držala oboren pogled i zurila je u vrh svoga sedla, kao da se tamo nalazi centar sveta. Držala se dogovora sa Sej­nom.

— Vi ste već bili otišli iz Jume — terao je Sejn priču dalje.— I te sam večeri dozvolio sebi igricu sa nekoliko paprenih ti­pova. Džoselin je delila karte. Ja sam je prethodno podmitio. I onda je jedan trik pošao loše, pa sam se nasukao. Hteli su da me ubiju čoveče, i moja glava više ne bi vred>'la ni centa, da ljudi nisu morali ostavljati oružje'u predsoblju. To jo bila neka otmena šupa. Ali, Džoselin je imala nož sa sobom. Poturila mi gn je ispod stola, pa sam mogao da se odbranim. Uspeo sam čak i da pokupim novac i da zdimim. To sve mogu da zahvalim njoj. — Sejn pokaza palcem preko ramena — Ali. njen nož ostao je u jednoj od tih budala i zato je morala hitno da pro­meni klimu. Kad saberemo dva i dva, možemo ssmo njoj da zahvalimo da sam danas uopšte i mogao da završim zadatak i dignem voz u vazduh. Ide li to u tvoju ćupu? Josi li već ne­kada čuo nešto o zahvalnosti? Bez Džoselin bio bi i ti sada mr­tav, Henri O’Rurke! Možda sada shvataš.

Na licu vođe bande videlo se da razmišlja. Prošao je čitav minut pre nego što je odgovorio. Govorio je pažljivo.

— Ništa mi se ne dopada to što si mi rekao. No pitaj me zašto. To je samo jedno osećanje. Starom vojniku so ni.šta ne može lako poturiti. Ali, trenutno mi ne ostaje ništa drugo ne^o da ti verujem. Samo te upozoravam: 'ako igraš sa mnom neku prevarantsiku igru, nećeš se tako jevtino izvući kao što .■se prošao u Jumi. Može da jaše s nama. Ali, u prvom gnezdu preko gra­nice morećeš se odvojiti od nje. Dakle, najdalje za dva dana.

— Dogovoreno, Henri!

Sejn snažno i muški stisnu O ’Rurkeovu šaku. Iako bi ga ta ruka nemilosrdno ubila ako bi O ’Rurke otkrio stvar.

Pristigli su Koluma i ostale. O ’Rurkeu je bilo potr«3bno mnoi^o manje reči da bi objasnio novu situaciju. Kod njega je sve bilo kao na panju.

Ves Logan je i dalje klatio jezikom svoj rasklimani zub.

V III

Osmorica jahača sa Grantom Vebsterom na čelu naiđoše na zaustavljeni voz. Vođa kradljivaca stoke shvatio je vrlo brzo da se moralo dogoditi nešto nepredviđeno. Dovoljno je go­

30

★★★S e j n ★★★

vorila slika koja im se ukazala. Devet prilika ležalo je vezano na zemlji, i pokušavalo da se oslobodi. Nijednom to do sada nije bilo pošlo za rukom Grant Vebster je bio ne malo iznena­đen. Ali, nije mogao da pročita stvar do kraja.

Na voz je bio izvršen prepad. A li gde je, u tri đavolova imena, bila onda njegova žena? On je otiske njenog šarenog ždrepca lako pratio kroz pesak dovdo. Ali, ovde je naišao samo na vezicu od šešira. To mu ipak nije moglo mnogo da kaže.

On i Skati oslobodiše vezane, ali iz zbrke glasova nisu mog­li da razumeju ništa što bi jedno s drugim imalo blage veze. Razabirali su samo to da je voz napadnut, ali, to su već i sami vidoli.

Vebster odluči da obuzda svoju nestrpljivost dok se ne na­pravi malo reda, i ljudi koji su govorili svi uglas i gestikulira­li rukama, malo se ne smire. Takođe je ukopčao da ovde nema više ništa da se opljačka. Ljudi pre njih su očigledno obavili posao do kraja.

Polako se stišavala graja i Grant Vobster se zaustavi kod jednog debeljka, koji je požurio da se obuče čim je bio oslobo­đen. Glasno je cvokotao. Grant Vebster stade pred njega ras- koračen.

Deboljku su iz usta odjednom potekle reči.— Dajte to malo polaganije, mister — prekide ga Vebster.

— Kada pričate kao vodopad, ja vas ništa ne razumem. A ako su vam uzeli tri hiljade dolara, to recite vašem osiguravajućem društvu a ne m<'‘ni. Od mene nećete dobiti nijednog cen^a.

Fiat Rubers uvređeno zaćuta. Očigledno je bilo uzaludno da se ovome jada. Krupan i koščat muškarac pred njim iako bi dobro pistajao ostalim banditima. Ali, to je Rubers zadržao za sebe. Njegovo poverenje u međuljudske odnose bilo je pokopano za večna vremena. Zato odluči da ćutke učini ono što ovaj bik od čoveka bude tražio od njega. Jer i taj je bio istesan od istog drveta kao i prethodno bagra. A te sorte je njemu bilo do grla. Važno mu je IdiIo da ga skine s vrata.

— Stojim vam na službi — uvijao je, vezujući pantalone.— Naravno, biće mi drago da vam pružim svako obaveStenje.

— To već zvuči mnogo bolje — zabrunda Grant Vebster.— Da ste opljačkani, to sam shvatio. Ali, mene interesuje još nešto drugo: jesite li videli jednu ženu? Na šarenom ždrepcu? Ona mora da je bila O'vde u isto vreme kad i banditi. Ona je plava i nosila je sigurno stari jahaći kostim.

Flatu Ruber.-iu je bilo drago da može ovom grmalju da ba­ci neki podatak u ralje, da bi ga se što pre otarasio.

— Da — potvrdi samouvereno. —■ Takvu jednu sam video.— I tada ispriča dosta verno šta su Sejn i O’Rurke razgovarali

31

'k 'k 'k Š E J N k 'k k r

među sobom, pomenuvSi takođe i njihova imena. Grant Vebster je lupao glavu, ali debeljka nije shvatio. Počešao se iza uha i pokušao da napravi red u svojim mislima. Malo toga je mogao da poveže. Njegova žena treba da je bila varalica na kartama u Jumi? Ona treba da je nekakvom kopiletu, po imenu Sejn, spasla život, dodavši mu tajno nož ispod stola?

Grant Vebster još jednom opisa svoju ženu. Fiat Rubers potvrdi taj opis u svim pojedinostima. Onda Vebster opisa ko­nja na kome je Džoselin pobegla. O njemu je znao više detalja. Onda je ipak čvrsto zaključio da se kod te „varalice na kar­tama” može raditi samo o Džoselin. Taj Sajn je samo napravio jednu veliku predstavu.

A li zašto?Grant Vebster nije umeo da odgovori na svojo pitanje. Ali,

dobiće ga već čim bude imao tog Sejna pred svojim revolve­rom. Vebster je razmišljao prosto i pravolinijski, no kompliku- juči sebi život. Probleme, koje u ovom trenutku nije mogao da reši odgurnuo bi od sebe dok ne dođe pravi trenutak.

Banditi su ostavili za sobom tragove koje jo bilo nemo- gućno prevideti. Oni nisu bili stari. Jedva jedan ča.s.

Grant Vebster zapucketa člancima prstiju. Osi'ć.io jo u sebi neopisivo zadovoljstvo koje je morao pred nekim da pokaže.

Ipak, savladao se.Vebster uvide da ne može tek tako, bez ikakvih drugih

mera, prosto da nastavi gonjenje. I u Ejmosu i u Jumi postoji šerif. U Juimi čak ima i jak policijski odred, samo je donde put bio nešto duži. On pozva Skatija da dođe k njemu.

— Da, šefe?— Ti si ukapirao kakva se svinjarija ovde dogodila?— Tako nekako.— No, onda! Vini se na svog konja i odjaši što brže možeš

n Ejmos. Reci, tamo šta se ovde dogodilo. Šerif treba da orga- nizuje poteru i da što pre može dođe ovamo. Zapravo, mogao bi da pošalje i jednu lokomotivu i nekoliko vagona. Treba da ponese sobom i hranu. Mi je nemamo sa sobom.

— A šta ćeš ti u međuvremenu raditi, gazda?

— Ja ću da gonim tu kopilad. Sta bih inače? Kilometar i po Južno, više neće moći brzo da napreduju. Tamo je pesak vrlo dubok. Jedan gadan kraj. Mi ćemo zbog toga, u svakom slučaju načiniti luk. Ako tako uradimo, uhvatićemo ih pre gra­nice. To će interesovati i šerifa iz Ejmosa. Po mom, on bi tre­balo da se drži istočnog pravca. Tako će im preseći put. Dogo­vori se o tome s njim. A o putnicima bi trebalo da se pobrine i železnička kompanija.

Razroki Skati se nakašlja.

32

★ ★★ S E J N 'k 'k 'k

— Jesi li zaboravio da šerif iz Ejmosa ništa dobro za nas ne bi mogao da kaže?

— Aii, šta! — odmahnu Vebster Ijutito. — Sta može da nam dokaže?

Skati se nakašlja po drugi put.— Čekaj malo! Ti prodaješ svoju stoku jedinom veoma uti-

cajnom i moćnom čoveku negde u oblasti Hairdaka. Ja sam ćesto išao na taj put. Ali, ja tog čoveka ne poznajem. Samo, zar se ne može pretpoistaviti da taj Henri O’Ruirke radi po nje­govom nalogiu? U poslednje vreme, izveden je ovde veliki broj prepada.

Grant Vebster teško da je mogao da odbaci Skatijev pri­govor. U ovom kraju jedva da se desilo nešto protuzakonito u čemu nije imao prste i onaj čovek kome je Vebsrteir prodavao 'iloku. I znao ga. Naravno ne lično. Samo po imenu. A li je 2mao /a ogroman uticaj tog navodnog Meksikanca. Skatijevo raz­mišljanje ga je mučilo. Nije bolo isključeno da razroki kobac ma pravo. To saznanje nije, međutim, njegov problem činilo

lakšim.Ipak, opredelio se za nekakvu odluku.— O tom O’Rurkeu sam već slušao — reče. — Zaista bi

ono što bi pogodilo njega moglo da dokači i tebe. — Ali, tada provali iz njega. — Ipak, ja hoću da ponovo imam svoju ženu! I tog Šejna s kojim mora da je pod jednom kabanixx)m! N jih dvoje neće današnji dan preživeti! Sa O ’Rurkeom 6u stvar raz­jasniti kad dođe vreme za to. Postoje tajni znaci raspoznavamja pomoću kojih se ljudi tog Meksikanca među sobom raspozna­vaju. Ja ih znam. A ako je O ’Rurke u istoj bačvi, orbda ih i oai 7,na. Ja hoću samo tog Šejna. I Džoselin. Gubi se konačno, Skati! Jaši za i^jmos.

IX

Henri O’Rurke je gadno psovao. Pri svakctm koraku zapa- :’.ali su im l<anji do članaka u pesak. Mogli su samo lagano napred, ali, njihova prednost je još bila dovoljno velika. I na- (iali su se još uvek da če se iz ove nevolje izvući što pre. Na jugu, videle su se kroz izmaglicu ljubičaste konture Hardi pla­nina. Vazduh je postao malo svežiji. Sunce je postalo bleđe, ru­žičasto i pojavila se dugačka pruga oblaka.

— Moramo da ostanemo jedan iza drugog — objasni O’Rurke. — Sem mene, niko ne zna tačno put. Ov’de ima polja živo.g peska. Ako ujašimo u njih, izgubljeni smo.

L judi poslušaše. Šejn usmeri svoga sivca iza DžoseJininog iarenog židrepca. Njihovi pogledi se susretoše. Zapadnjak klim-

3 Sejn 31 39

•kick S E J N -k -k ir

nu ženi ohrabrujuće glavom. Ona mu se zauzvrat osmehnu, ne­odlučno i bojažljivo, ali je to ipak bio osmejak. Šejn shvati da ga njeno lice o-pčinjava i da omekšava njegov"u tvrdoću.

Po prvi put od njihovog susreta, pogledao je tu ženu oči­ma muškarca. Uprkos naporima poslednjih časova, sedela je ona uspravno na konju. Držala se hrabro. Kosa joj se talasala na lakom strujanju vazduha koje se pojavilo pre nekoliko mi­nuta. Koso sunce pravilo je odsjajem svojih zraka skoro kao neki oreol oko njene glave. I Sejn oseti da mu baš ne bi bilo jako mrsko da je njegova izmišljena priča istinita. Cak ni uzi­majući u obzir O ’Rurkeove pretnje . . .

Ves Logan i Parter Dikson jahali su iza Sejna, dok je Kolum jahao odmah iza O ’Rurkea. Logan je još uvek vukao ži­votinje iz stočnog vagona, koje su im bile višak, ali su imale dobra sedla koja banditi nisu hteli da ostave, jer su mogli dob­ro da Ü1 unovče. A ovako ih je bilo najlakše transportovali. Potere se nisu plašili. Inače, O’Rurke sigurno ne bi preduzeo bekstvo kroz živi pesak kroz koji se najsporije napreduje, lako je tuda put bio kraći.

Pustinja se protegía u beskonačnost. Udaljenost od H:irdi planina se nije simainjivala. Jedva da će do mraka stići. O ’Kurice je govorio o jednom mestu sa vodom kraj kojeg će logorovati. Samo, tamo će moći da napoje konje i napune čuture, da se malo odmore i odspavaju. Zatim će ih čekati još deo puta kroz. suve predele, dugačak skoro sedarndeset kilometara.

Sejna je peklo nepce. Uzeo je nekoliko gutljaja, zadržava- joići nekoliko trenutaka vodiu jezikom. Kada je u pustinji, on nilkada ne potroši vodu. Uvek ostavlja zlatnu rezervu za svak; nepredviđeni sluičaj.

Nekoliko puita se oisvrnuo, kao da hoće da pogleda Lof^ana ili Diksona. Ali, u stvari, dosezao je njegov pogled mnogo da­lje. Pretraživao je horizont. Konji bi morali podići toliko pra­šine da bi to opaznio. Njegov nemir je ipak rastao. Morao je neodložno da izmeni nekoliko reči sa Džoselin.

Priterao je svOig sivca blizu žene. Okolnosti su bile povolj­ne. Logan i Porter su sa ukradenim konjima bili zaositali, dok su 0,R«rke i Kolum, idući brže, isprednjačild.

— Ipak smemo samo da šapućemo — izusti Zapadnjak kra­jičkom usana. — Ja sam ubeđen da taj O ’Rurke ima oči i na leđima, a uši kao ris. Budi zato tiha kada odgovaraš.

Džoselim Vebster je prihvatila ovo oslo'vljavanje sa ,.ti”. Odnjihovog polaska, n ^u među sobom izmenili nijednu reč. __Paziću, Sejne. — Njen glas bio je samo dašak, a ipak se iz njega razabirala zahvalnost.

— Koilifcu prednost veruješ da si imala?

★★★S E J N ★★★

— Jedan čas. Možda čak i dva.— Oh, proklelstvo! To nije niJta. Koliko ljudi?— Sigurno svi. Svih O 'S a m .

— Hej! — Odmali posie tog uzvika iznenađenja, Sejn po­novo spusti glas, pogledavši ipak i napred i nazad, ali banditi, kako mu se činilo, nisu pokazivaJi nikakvu reakciju. — Osmo­rica?

Džoselin Vebster klimnu glavom. I tada je pokazala da shvata ozbiljnost njihovog položaja. Ispričala je Šejau tele­grafski kratko ono što je svakako morao da zna. Šejmi je i to bilo previše. Imao je na sve spremne ljude i jednu div lju hordu na vratu. Grubi momci koji se svojim pucaljkama sliiže kao ručnim alatom.

I još jedno mu je postalo kristalno jasno: i taj Graiut Vebster radio je, po svim izgledima s istim čovekom, kojeg je on po nalogu „Brigade sedam” trebalo da traža, nađe i učini neškoidljivim.

Osetio je_ nevidljivi konopac oko svog vrata i kako se taj konopac zateže. Bio mu je očevidno potreban još mali guitlljaj.

Prineo je čuturu ustima ne pazeći na svoju bližu okolinu, kad jedan iznenadan krik zapara tišinu. Imao je još toliko pri­sustva duha da poklopac čuture zavrne, d>a se ne bi prosula dragocena tečnost.

Džoselin Vebster je posle njihovog kratkog razgovora zao­stala pozadi. Njen ždrebac skrenuo je u stranu. Odjednom su se njegove prednje noge našle u pesku do trbuha na jednoj peščanoj zaravni glatkoj kao ogledalo. I tonufle su sive dublje i dublje.

Živi pesak!

Negde duboko pod zemljom nalazila se .šupljina u kojiu je, bez pomeranja na površini, curio pesaJk kao kroz uzani otvor peščainog sata. Nezadrživo i vukući sve sa sobom. Na glatkoj površini, primećivalo se samo malo udu- -.jenje. Konj je iz­bezumljeno njištao. Velike oči još su 'mu se v^še raširille. Fena mu je išla na uista, i letela kao pahulje oko njega.

Truplo konja bilo je teško.' Tonuio js vrlo brzo. I sve više ukoliko je ždrebac pokušavao da pod inOijama nađe čvrsto tlo. Time je samo ubrzavao svoj kraj. Nijedna sila na svetu više nije mogla spasti ždrepca.

Džoselin je visila ulkoao u sedlu. Jedna noga jo j se bespo­moćno klatila u vazduhu. Druga joj se izgubila u pesku kao U'sisana. Ruka i rame su je pratili. Ona razjapi usta koliko god je mogla i kriiknu.

— Zakačena sam čvrsto u uzengiji! Nebes(a! Ja itonem!

★ ★★s £ J W★★★

Druga ruka, pola gornjeg delà tela i glava još su joj se videli. Sve se odvijalo neverovatno brzo.

Od konja se još videla samo razjapena gubica, obavljena penom i žuti zubi koji su počeli da žvaću pesak. Žclrcbac vi.šc nije mogao ni da njišti.

Šejn povuče omotani konopac sa kuike, nemajući vremena da zavitla laso iznad' glave.

Konopac se zmiljujasto odmotavao i pao.— Hvataj ga! — viknu Zapadnjali. — Drži ga čvrsto!Laso se nije sasvim odmotalo, pa su omča i još nekoliko

metara konopca ležali knaj onog dela Džoael'lninog tcJa koji se više nije video.

Sejn se trže. Džoselin je tonula sve duiblje. Još .su joj pra­menovi kose i rulka v irili iz peska. I ta ruka ščepula je uže. Uže se za teglo.

— Tako više ne ide — reče jedan dubok glas iza Scj'novih leđa. — Pusti malo mene.

Bio je to O’Rurke. Bez ikakvog daljeg^ objašnjonja omota svoj laso oko z»apadnjak0V0'g tela i izibaci Sejna iz soJla. Ovaj se prizemlji tik kraj Džoselinine ruike i oseti odmah u.'li' koje je i njega povuklo u dubinu. O ’Ruikeovo laso se, med u I i'n, već bolno zateglo. Sejn steže prstima Džoselininu ruiku. 1 i)orilo je aije puâtao, prenese se ta snaga i na žanu.

Oslobađanje je išlo polako. Taj Henri O’Ru-nke mora da je imao medvedu snagu. Džoselinino rame pojavi se po¡iovo iz peska, a onda i lice. B ila je bleda i usta su joj' bila puna. Kaš­lj ala je i kijala. A li je još mogla da diše i samo to je bilo važno.

Šejnii je bila potrebna sva njegova snaga da ne pusti ž.enu, ali je on smogao. Još dva-tri min-uita i oboje su ponovo oselili čvrsto tlo pod nogama. Ždrebac je iščezao ‘kao da ga nükad nije ni bilo.

O’Rurke skide laso sa Šejnovoj tela, omota ga ponovo i

reče.— Pa. amigo! Sada više ništa jedan drugom ne duigujtM-no.

Kotnačno smo kv itSejn je disao duboko. Džoselin je još uvek kašljala i iste-

rivala pesak iz grla.— Izgleda tako — odvrati Zapadnjak. — Najbolje da za­

boravimo sve.— Nadam se samo da se nećeš nastavljati.

Henri O’Rurke se naglo oikrete,.

Jabalí su dalje. Džoselin je dobila drugog konja, I'¿gubili su na vremenu, i Henri O’Rurke nije video nikakvog razloga da se dalje ophodi sa posebnim obzirom prema strancu. On .se

revanširao. Sejn je sa nejasnim -osećanjima gledao u susret budućnosti. Nije više uopSte verovao u to da će ih Grant Veb- sher goniti direktno 'kroz živi pesak.

Grant Vabster će izabrati brži i bezopasnija put koji se za­vršava kod logorišta i vode.

Nalazište vode neodoljivo je ličilo na blatnjavu briju. Tu i tamo, dezali su se mehurovi po površini i zvi-čno 'S-e raisprska;- vali. I miris te čorbe bio je neugodan, a bila je žu6k>asitonieđa. A ipak su 'SVi žudeli za njom. Pre svega zato što je to bila je­dina „brlja” pretko šezdeset kilometara u krug. Ona nikada nije presušila, jer joj dno nije bilo porozno. Na ovoj poluviso- koj zaravni nije bilo vegetacije. Samo su ivice jaruga bile pur^e oštrih stenjiaka koji su ličili na zube aabljas,tO'g tigra. Odavde se pogled pružao samo na sever, jer su ostale strane zaklanjali strmi brdaki prevoji.

Petorica od šestorice Apača punila su vodom mešine od kozje kože, dok je šesti zurio napregnuto ka severu da bi ugle­dao eventualne neprijatelje. U svetlosfti zalazećeg sunca, nje­govo telo jedva da se odvajalo od stene o koju je bio osilonjen. U ruci je držao lu)k, a u bobolcu na leđim.a nalazile su se sitrele. Pera su virila iz njega za širinu šake.

Ljudi njihovog kova morali su uvelk da buldu oprezni. Oni više nisu pripadali velikom plemenu, a u oskudne rezervate nisu hteli. Živali siu od plj^ačke 1 krađe, vukli se po nenaselje­noj zemlji i izbegavali veća naselja. Bio je to kulkavni život koji su vodili, ali su istrajali. Sve je za njih bilo bolje od osta­janja u nekom rezervatu gde su s njima postupali kao s decom, i gde tu bili izloženi na milost i neimiiost agentima za brdguo Indijancima. Iako je njihova sloboda bila sve drugo nego to, jer u stvari nisu bili slobodni. Imali siu slobodu isključenih sa kojima niko nije hteo da ima nikakva posla. Nevoljene lutalice po S ije r i. ..

Kalpak, čovek na ivici klanca, vodio je tu malu grupu. Njegova, maslacein od kobiljeg mflcka naimazana Kosa, visila mu je unlelena u pert'rn do krsta. Ramena i grudni Ikoš bili su mu široki i mišićavi, iako su mu se rebra providela kroz kožu. Znaci neredovne ishrane, koj'a se graničila s izgladrnilošću. Ce­sto su gladovali. Posiledniji put su se dočepali plena pre nede- Iju dana. Sada je ponovo zavijao kurjak u njihovim crevima. Covek ne može da preživi na gušterima i korenju.

Apač pusti kratak zov ptice, kada je opazio u daljini gtuib a» seesm j^ijdliž^&o. Dote ljudi posie^oše za svojim

37

sa

•kir* S E J N -k -k ir

oružjem: strele i lukovi i četiri beznadežno prestarele puške iz španako-ameriokog rata.

Indijanac se hitro spuza niz stenu. Sa netkoliko grleno iz­govorenih reči, on uzbuđeno saopšti šta je video i izda nare­đenja.

Već posle jednog m inuta nije se više mo.glo reći da je ovde malo. pre logorovalo šest Indijianaca. Cak su i tragovi njihovih raga bili izbrisani. Tiha i mirna, ležala je liokrva šireći svoj zadah. Pomrčina se spuštala nad kraj. Ali, tišina nije trajala dugo. Kalpaik se opet, po ko zna koji put, čudio zašto pojava belih Ij'Uidi mora da bude povezana sia tolikom galamom. Pra­vili au veću buku nego celo apačko pLeme, iaJto ih je bilo samo sedmorica. Jedan -krupan tip sa četvrtastom, proćelavom gla­vom ih je predvodio.

— Napravili smo posao, ljudi — povika Grant Vebster trij.umfoim. — Stigli smo ovamo pre njih. Sto mu gromova, biće to vreo doček za tog Sejna i onu drolju. Da li je iboko od vas već otkrio neki trag od njih?

Niko od bandita nije odgovorio. Oni ništa nisiu p^ed^^zima^i sami od sebe. BiU su izvršioci naređenja, bez mozga u glavi. Grantu Vebsteru je sada ned'ostajao Škati, koji je pošao po šerifa iz Ejmosa. Ali, amatrao je da mu on sada i nije potre­ban. Nalazište vode bilo je idealno za zasedu. Trebalo je samo da ae popnu uz ivice klanca i da se povuku nešto dublje u ka­njon. Vebster je dobro poznavao ovo me<sto. Klamac se zavr­šava slepo. Savršena klopka.

Mislio je saimo o ljudima sa, kojima taj Sejn i nj'egova žena jašu. Njegova slutnja da prepad na voz može da ima veze sa njegovim poslodavcem pretvorila se za vreme vratolomnog ja­hanja u izvesnost. Način na koji je sve izvedeno odavao je rukopis glave koja ume da miisM. Tome je pridodao i činjenicu da se ti ljudi okreoiuli prema jugu i sasvim očevidno hteli dole u Meksiko.

Samo, oni će morati svoj put da nastave bez Džoselin i sa tim Sejnom kao lešom. Grant Vebster pregleda svoje oružje, pažljivo oduva finu prašinu s>a mehaničkih delova, i onda se oamehinu zadovoljmo. Samo neka dođu. Ako vođa te bande ima veze sa tajanstvenim Meiksikancem, onda će se to ustanoviti vrlo brzo.

Vebster zavrte glavom.U jednoj kodkarnici da je taj Sejn upoznao njegovu ženu!

Kakva presna laž! Džoselin je poslednji put bila u Jum i pre godinu dana.

Njegovi ljudi ga pogledaše s iščekivanjem. Vebster ponovo pobesni.

•kiKit S E J N -k ic k

— Sto mu gromova još jednom! Ne blejite u nebo, nego napojite konje. Napijte se i vi i povucite se diDblje u klanac da vas niko ne može videti. Zatim se raspodielite tamo gore, po ivicama klanca. Pucačete tek kad dobijete znak od mene. Ovde neće biti jadinoatavno. I pazite da u pucnjavi ne pogodite n ji­hove konje. Za n jih možemo dobiti dobru ceinu. Jeate l i sve razuimel'i?

Banditi klimnuše glavom i krenuše da izvnše naređenje, dok se iz pustinje još niko nije pojavio.

Um-osuo Vebstera, neko drugi je dao znak za mapad. Kao bronzana statua pojavilo se popraje indijanskog vođe Kalpaika, iznad deane ivice klanca. Lukovi su se zategli. I tada već po­lete prva strela.

Podođen, jedan koščati, prljavi bandit pade na kolena u neposrednoj blizini svog vođe. Eazjapio je usta, ali ni'ka;kav glas niye prešao preko njegovih usana. Smrt mu je bila brža od misli. Oči su mu -se ugasile još dok je padao ničice na pe- siak. Između plećki virila mu je strela. Pera su zavibrirala kar- da je pao na tlo.

Grant Vebster zaoirla. Osetio je pakleni bol u kuiku, a onda j'oš jedan gore, u levom ramenu.

Ali, on nijie izgubio svest. Morao je da gleda kako njegove ljude pogađaju strele. Nijedan od njih nije uspeo da ispali mi metka, a ni Vebster nije mogao nigde da O'ljfcrije njihove pro­tivnike.

Ali, prepoznao je pera njjihovih strela. Pripadali su Lipan Apačima od kojih su neki još uvek u grupama kao luitajući vuci krstarili Sijerom.

S tim saznanjem, Grant Vebster više nije mogao ništa na­ročito da počne. Onesvestio se.

I tek tada, razlegao se ratni poklič Indijanaca. Slavili su i vrištali i b ili rneobično ponosni na sebe. Kao bez duše, ii'tpraz- nili su mrtvim banditima džepove i pri tom su se njihova lica sve više razvlačila u grimasu. Razočarenje ste ogledalo u njiho­vim crnim očima.

Sam oružja i municije, banditi nisu imali kod sebe, mnogo onog što bi za Lipan Apače bilo vredno. Malo diivana i novca. Sve nekakav sitiniš.

I kod tovarnog konja ostali s<u Apači kratkih ruikava. Sta k su samo te bele budale radile u pustinji? Bez hrane? Bez ičega što inače vuku sia sobom uveik, kao što su topla ćebad i nekoliko čutura vatrene vode? Ni jedne jedine kapljice nisu našli i to ih je učinilo neraspoloženim i besinim. Oni -upeiriše ak>voline poglede u svog vođu.

★★★ S E J N - k - k - k

Kalpak je razumeo nešto engleski. Ali, nije shvatio sve šta je vođa belih rekao. Samo da čei<aju na nekog i da ne pucaju odmah na njih.

Indijanac nije delio razočaranje svojih ljudi.— Sada imamo daleko bolje konje — reče. — Zadobili sxno

i mnogo bolje oružje.— To nam neće utoliti glad — primeti jedan od njegovih

saplemenika. Kalpak ga ošinu pogledom.— Doći će još belih ljudi na ovu vodu. I to vrlo brzo. To

sam saznao. I tada ćemo opet imati sreće. Tako vam govori Kalpak, vaš vođa. Slušajte šta vam budem naredio i imaćemo veliki plen.

Po'slednje senke sumraka razliše se kanjonom i odnese dan. Nebo je plamtelo, crveno kao krv, koja, je ovde bila prolivena.

Jasno i kristalno svetlele su zvezde odozgo. Događaj sa Džoselin stajao ih je vremena. Ljudi su bili umorni i zlovoljni. 2eleli su da se ispruže pre nego što sledećeg dana nastave pre­ma jugu.

Peščana pustinja pretvorila se u kamenu. Sejn se stalno osvrtao. Uzalud. Džoselinin muž mora da je odabrao drugi put, jer, Henri O ’Rurke nije naročito požurivao ljude. Konačno se silueta Hardi planina pojavi skoro ispred njih. Još jedva dese­tak minuta, i stići će na cilj. Zemljište se uspinjalo.

Henri O ’Rurke nije napuštao čelo kolone. Za njim .su išli Sejn i Džoselin, dok su ostala trojica zaostala s konjima. Za­padnjak potera svog sivca do O’Rurkeovog konja.

— Šta hoćeš od mene? — zareža vođa bande. — Bilo bi zdravije za tebe da mi se sklanjaš s puta. Ja u tvoju prokletu priču verujem sve manje.

Sejn sleže ramenima.— Ja nemam drugu. Koliko je daleko još do izvora?O’Rurke se nasmeja neprijazno.— Rekao si: izvor? Još ćeš se začuditi. Ne verujem da će

tvoja tobožnja gradska devojka piti odande. Naš ,,izvor” je jed­na prljava bara.

— Džoselin nije izbirljiva.

— Drago mi je što mogu da ti dam za pravo. Mogao sam da vidim njene ruke dok sam vas oboje izvlačio iz živog peska. Grube su kao šmirgl papir. — O’Rurke se zlobno nasmeja. Uvek sam tako sebi predstavljao ruke jedne kockarke.

★★★S e j n ★★★

Sejn se zapan ji. O ’Rurkeova moć zapažan ja b ila je zaista izuzeuna. Voda uaude bio je suviše luliav da bi se tek tako dao obmanuti. Jaisno je bilo, po njegovoj sopstvenoj izjavi, da mu ne veruje više n i reči. Sejn je razmišljao šta da preduzme. A ko in zaLsta kod nalazišta v'ode već očekuju, odnosno ako se Graint Veoster zaisia već tamo nalazi, onda ga oćeKuje ne samo sukoo sa Džoselininim mužem, već i sa samim O'HurKeom.

Zapadnjak se opet vrati u stvarnost. Posie ovog otkrića, O ’Rui’iie sigurno samo čeka povou-nu priliku da zgraoi dršku svog ,,kolta” i da ga sravni sa zemljom. Meduum, samo preko O ’Rurnea mogao je Sejn da dopre do tajanstvenog nalogodavca. Situacija je bila očajna, i sve se više zaoštravala sto su bili bli­že toj vodi. Sejn oseti iiladan znoj na okovratniku svoje košu­lje. Grozničavo je tražio izlaz.

— Imam nekakav komičan osećaj u želucu — reče, trudeći se da mu glas bude čvrst. — Zar ćeš zaista slobodno da jašeš ka toj vodi.^

O ’Rurke odvrati protivpitanjem.— Jesli li zaista uvek tako plašljiv?— Nisam — progunđa Zapadnjak. — Samo predostrožan.

Imam šesto čulo za opasnost ili već kako hoćeš. Jednostavno, osetim kad nešto nije onako kako bi trebalo da bude.

— Slutnja, a?— Tako je.— Do đavola! Izgleda da si me s tim svojim slutnjama već

zarazio. Sad se iznenada i ja osečam tako.Šejn spusti bradu na grudi i naceri se potajno u senci obo­

da svog šešira. Slučajno je doveo O ’Rujrkea u stanje koje je želeo.

— I Sta predlažeš? — upita.

OR’urke zaustavi konja. Ostali ljudi su se vukli daleko nazad.

— Pokazaćeš mi šta te to muči — odbrusi. — Mi ćemo os­tati ovde. dok se ti ili vratiš ili začujemo pucnje pred sobom. Jasno?

Sejn zažmiri. To je bio zaista gadan predlog. Ako zaista neko u brdima vreba, onda ih je taj već davno opazio. Tada će se lako obračunati s jednim jedinim čovekom koji se bude privlačio. Morao bi da se pretvori u guštera da bi se neopažen privukao vodi.

A li, on je rekao ,,A”, a O.Rurke ,,B”. Nije više bilo uzmi­canja.

— Pazi na Džoselin — promrmlja i kliznu iz sedla svoga sivca.

i ]

'k 'k 'k S E J N 'k i e i r

— I hoćemo! — odvrati O’Rurke, iscerivši se. — Svi ćemose z^edno pobrinuti za nju, ako se ne vratiš za četvrt sata.

Sejn oseti kako mu se još jače zažarilo pod petama. Džose- ILn nije morao ništa da objašnjava. Ona je jedina znala šta se stvarno dešava u njemu. Krenuo je na svoj teški put.

Preteći crni, uzdizali su se masivi pred njim . Mesečina nije dopirala u useke između njih. Šejnu se kosa na potiljku naje­žila kada se približio crnom useku kanjona na do-mašaj ,,vin- česterke” i to potpuno vicjljiv. Držao je pušku u lovoj ruci. Sagnuo se i tako se šunjao da bi predstavljao što munju metu, skakuouoi kao prerijski zec i čudeći se pomalo kako je uopšte stigao tako daleko.

Onda se izmenada našao blizu tog mesta. Bilo je toplije ne­go napolju u stepi, jer su stenoviti zidovi još isijavali dnevnu vrućinu. Bio je sam među senkama, i nije se više micao.

Mogao je da vidi mutnu vodu, da čuje šištanje mehurića gasa i ništa više.

To ga je učinilo još predostrožndjim. Svaka noć ima svoje šumove. Tako i noć u pustinji. Ali, ovde nije mogao da 'olkrije ni jedan jedini trag života. Ni tihi lepet krila noćne ptice Grab­ljivice, ni šuškanje životinjica po pesku. Sada je na vodi mo­ralo da bude živo od životinja. Ali, životinje su umukle. Sejno- ve slutnje su bili istinite. Nije bio sam u kanj'onu.

Polako su mu se oči navikle na pomrčinu i počeo je da na­zire u tami. Više je slutio nego video žbunove trave oko ste- novite uvale u kojoj je voda podrigivala kao vino u trbuhu koji se prejeo. Sejn je tiho disao, uveren da banditi mogu da čuju i otkucaje njegovog srca. Ipak, znao je da je to samo ob­mana. Sasvim polako, ponovo se smirio.

Može li da se povuče kao što je došao?Ne, ti koji ga vrebaju ne bi ga više pustili. Ko jednom

upozna zakone pustinje, mora da zna i zakone ponašanja u pustinji.

Ta apsolutna tišina!Šejnova šaka steže se čvršće oko kundaka njegove ..viriScs-

terke”. Kada je repetirao oružje, zvuk mu se učinio toliko jak da mu je zaglunuo uši. Sačekao je, ne pokazujući ni naimanji znak da želi đa ponovo napusti kanjon. S druge strane nije že­leo ni da ovde čuči satima Moralo se nešto dogoditi.

Izvukao je šibicu iz džepa. To što je namera.vao da pred­uzme bilo je opasno d o život, a ipak se na to odbičio.

Povukao je fosforom preko rapave stene. Uz puckf'tnl^ie pojavi se plamen i .?ejn se u istom trenutku baci, kao da je umočio prste u sonu kiselinu.

Ni trenutak ranije nego što je očekivao prasak revolvera.

42

★★★S E J N ★★★

Šibica ostade da leži na tlu, goreči i dalje i osvetdi strelu koja je sevnula i slomila šiljak o stenu, tačno na mestna gde je Zapadnjak do malo pre stajao. Sejn vide još nešto.

To je bila strela Lipan Apača.Onda ga zasu kiša strela. Bilo je to zujanje u vazduhu, kao

da je neko u daljini zatezao i otpuštao žice na harfi. Ćuli su se tupi udarci i praskanje šiljaka koji su se lomili o kamen. I In ­dijanci SIU morali biti iznenađeni. Samo je tako mogao Sejn sebi da objasni činjenicu da nije bio pogođen. Bilo je svega nekoliko metara rastojanja između njega i šibice koja se gasila.

Tek sada zatutaja rezak stakato pucnje-va. Držao je puškiu prema gore gde su izrezuckani vrhovi stena odvičavali nebo. Svaka izbočina mogla je biti Indijanac. Bilo je svejedno kuda puca. Apači su te eksplozije i blesak iz cevi uzimali kao orijen­tir kuda treba da gađaju, ali, Sejn naravno, više nije bio tamo. Pokušavao je da se dokopa izlaza. Kad je već bio tamo, začuo je jedan krik.

Pogodak?On je imao u tom trenutku sasvim druge brige. Pošto mu

je „vinčesterka” bila prazna, izvukao je ,,remington” iz futrole i uperio ga levo, gde se između dve stene pojavila pukotina. Cetiri-pet puta poslao je olovo ka ivicama stena, a onda su počeli i O ’Rurke i ostali da pucaju, ne računajući na to da će njihove kugle pronaći cilj.

Sada je buka bila paklena.Nije doletela više nijedna strela. Teško dišući, ostao je

Sejn da leži, puneći već u sledećem trenutku svoju „vinčester- ku”. Dvanaest novih metaka našlo se u magaoinu i oružje je ponovo bilo spremno za gađanje.

Ali, više nije morao da je upotrebi. Začuo je šum nekih mokasina preko stenovitog tla, zatim nekoliko grleno izgovore­nih reči i odmah potom prigušeni topot kopita. Lipan Apači mora da su ostavili svoje konje izvan klanca. Oni su uvek ra­čunali sa svim, ti plemenski otpadnici. Samo nisu računali sa Sejnovom iznenadnom akcijom.

Znao je da se još jednom izvukao.Koliko dugo?

X

Još neko je čuo pucnje. Taj jasni zvuk, koji tutnjao i odjekivao u njegovoj glavi probudio ga je iz duboke: nesvesti.

Grant Vebster je još živeo, osećajući težinu tela svoga čo-

43

•k'k'k S E 'J N ■k'k'tc

veka preko sebe. Lipan Apači su sve belce koje su naSli bacili na gomilu na kraju klanca i ostavili ih da leže. Vebster zaste- nja. On nije znao šta se tamo, dalje napolju, iza sledeće krivine kanjona događa, ali, znao je da je još živ. Osećaj u njegovim grudima govorio mu je da ovo stanje neće trajati dugo. Koščati prsti ismrti stajali soi blizu. Ostali su mu još samo minuti. Mož­da dese^. A možda još samo jedan jedini.

Bo-lovi su malo po*»ustild i njegov duh se vratio u proš­lost. Sve se pono'vo odmotavalo pred njim . Neočekivani pre­pad Indijanaca, njegova žena koja mu je pobegla i koju je želeo ponovo da uhvati, da je kazni. I taj muškarac, po imenu Sejn, koji je morao imati nešto sa njenim iznenadnim bekstvom. Pre­pad na voz.

Stenjanje Granta Vebstera postade glasnije. Hteo je da po­krene ruke, da se oslobodi, ali težina mrtvaca na njemu bila je prevelika. Bol ga je paralizovao. Odjednom, više nije osečao ništa. Samo jedno osećanje ga je obuzelo; osećanje beskrajne lakoće. Skoro da poleti.

On je o tom osećaju već slušao. To treba neposredno da prethodi smrti.

Vebster sakupi još jednom svu životnu snagu s kojom je još raspolagao. Zelja za osvetom ga je preplavila.

Sejn izađe iz zaklona stena i koraknu ka O’Rurkeu, koji ie jurio ovamo, s uzdignutom rukom. Covek je mogao o tom vođi bandi sve da kaže, ali, kukavica on nije bio. Kolum, Logan i Porter Dikson pratili su ga u jednakim razmacima.

— Došao si prekasno, O’Rurke! — grmnu Zapadnjak, nad­jačavajući tutanj kopita. — Pobegli su.

Tik pred Sejnom, zaustavi bandit svoga belca koji se svet- lucao na meseoini. Konj se prope na zadnje noge, a onda za- skakuta, dočekavši se opet na sve četiri. O’Rurke kliznu iz sedla.

— Sta je bilo? — upita, ne skidajući pogled s ivice stena.— Lipani.— O, prokletstvo! Onda si zaista imao pravo. Jesi li si­

guran?— Umeš li da razlikuješ strele od metaka?

— Dobro, dobro. Mi smo, znači, tim prokletim crvenokoš- cima jurili pravo pred strele. — Onda je sledila jedna od uobi­čajenih O’Rurkeovih psovki, koja je trajala bar pola minuta. — Ko'Mko si ih izbrojao?

■ k'k'kSE’JN 'k 'k 'k

Sejn sleže ramenima.— Pojma nemam.Pokazao je palcem prema izlazu iz kanjona. — Znaćemo

više kada pronađemo njiho-ve tragove.— I siguran si da sada tamo gore nema viáe nijednog?— Prilično. Apači se retko bore noću. Naročito ako su ube-

đeni da će time iskoristiti šansu koja im se više neće pružiti. Ali, ta šansa im je propala kada su bili otkriveni. Mogu da sta­vim ruku u vatru da su se izgubili. Bojim se samo da će po­novo doći. Naročito ako se radi o nekoj većoj hordi.

— Ti znaš dobro običaje Indijanaca, Sejne.— Neko vreme sam živeo kod njih — odmahnu Zapadnjak

rukom.— Kod Apača?— I kod njih.Sejn nije rado govorio o tome, ne zbog Apača, već zbog

toga što se inače nerado sećao prošlosti, koja mu je bila sve pre nego prijatna.

Henri O’Rurke ga pogleda.— Mogu da zamislim da tj to baš nije bilo jako prijatno -•

primeti. — Dobro. Nećemo više da pričamo o tome.Sejn se nasmeši.— Nema veze, hombre. Ostali smo kvit. Meni je bilo tesno

oko vrata kao i vama. Između nas nema nikakvih novih dugova.

Henri O’Rurke ga ipak potapša rukom po leđima, i po prvi put se između njih oset-ilo nešto nalik na prijateljstvo. Nemo razumevanje među muškarcima koji se ne vole, ali se cene.

— Onda da pogledamo malo — predloži Zapadnjak. Nije ni primetio do tada da su se našli okruženi ostatkom mom­čadi. On klimnu glavom Džoselini da bi je sprečio da se nekom l^om islanom reči ne oda. — Bez brige, Džoselin. Ništa mi se nije dogodilo. Nekoliko Indijanaca je vrebalo na nas.

A li gde je onda, do đavola, ostao Grant Vebster? Stari ne­mir ponovo se pojavio u Segnu. Gde se Vebster sa svojim lju ­dima izgubio? Da nisu utrčali Indijancima u klopku?

Odjednom se Sejnu jako žurilo da uđe dublje u kanjon. — Ja idem napred — predloži samouvereno O’Rurkeu.

— Zar ti još uvek nije ptm nos svega? — odvrati vođa bandita po običajnu pitanjem. — Mislim da bi sad mogao i neko drugi da dođe na poprište. He(j, Logane! Sta je s tobom? Tebe sam danas još najmanje primećivao.

Ves Logan ne odgovori ništa. Cak nije ni sišao iz sedla. Bez reči je pojahao dalje. Tik pred kanjonom okrete se ka svo-

44

★★★S E J N ★★★

jlim bisagama i izvuče neki dugački štap odande. Uskoro zatim planu baljka.

Henri O’Rurke zavrte u neverici glavom.— Mladić je hladan kao pasja gubica. Ponekad me prosto

plaši. Ne radim rado zajedno s ljudima koji se ne plaše smrti. Oni mogu čoveka da uvuku u neku gadnu stvar. Ja, što se me­ne tiče, volim da živim.

— On je melez — primeti Sejn mimo. — On u svakom slu­čaju poznaje Indijance bolje od mene. Sta bismo mi znali više od njega?

Sejn je očito naglasio to „mi”. Henri O’Rurke treba da se Oiseća vezamim za njega, kao što se desilo i pre nekoliko minuta. Sejnov poisao bi time bio olakšan.

— Zaista imaš pravo — složi se vođa bandita, — Prati­mo ga!

Ali, Porter nije mogao sam da ostane sa preostalim ko­njima. Trebalo ih je napojiti. Zbog toga O’Rurke dade znak Kolumbu da ostane s Diksonom. Fred Kolum je rado ostao. Upr­kos tami. Kolum je pripadao onoj vrsti ljudi koja rade gleda druge u glavnoj ulozi. Šejn to nije mogao drukčije da protu­mači. Džoselin se i nepozvana priključi dvojici muškaraca.

Ves Logan je sačekao kod lokve na njih. Zapalio je .suvu travu i ubrzo je kotlina bila osvetljena. Senke ljudi plesale su po stenovitim zidovima.

Logan se naže nad vodu, zahvati šakom sa površine i pro­ba jedan gutljaj.

— Sigurno je kopilad nisu otrovala — reče.I Sejn je mogao to da im kaže. Lipan Apači su moigli biti

otpadnici, ubice i pljačkaši, ali pravi Indijanac nikada ne bi u bezvodnoj pustinji otrovao vodu. Suviše je cenio zemlju kojoj je sve mogao da zahvali da bi učinio tako nešto.

Takav zločin bi Zapadnjak pre mogao da pripiše nelkom belcu. On je samo tada imao nešto protiv Indijanaca kad bi ga uzeli na nišan, ali, u tom slučaju bi imao nešto i protiv pred- sednika Sjedinjenih Američkih Država.

— Naravno da nisu — složi se Henri O’Rurke na Sejnovo iznenađenje. Ponovo se pokazalo da misle isto. — Dođi sa mnom! — pozva Zapadnjaka. — Tamo gore ima nešto.

Plamen je svetleo i vatra je pucketala. Dim se dizao pre­ma nebu, potamnivši zvezde.

Popeli su se jedan kraj drugog. Sejn nešto lakše od teškog O ’Rurkea. O’Rurke je držao ’oaklju u rukama.

Osvetlili su neravno tlo i vrlo brzo otkrili otno §to su još odozdo opazili.

46

• kirir S E J N 'k 'k 'k

Jedna ruka uzdizala se iznad stena. Prsti se više nisu micali.

— To mora da si ti učinio sa svojom salvom — reče O’Rurke i okrete mrtvog Indijanca na leđa. — Kladim se da ga ni nišaneći ne bi tako poiiodio.

Mrtve oči Apača zurile su u njih.— Pokopaćemo ga — reče vođa bande.Ali Zapadnjak zavrte glavom.— To ne treba da uradimo, Henri — primeti tiho, prvi put

oslovljavajući vođu bande tako, po imenu. — Lipan Apači ne pokopavaju svoje mrtve. Oni samo rašire ćebad preko njih i navaljaju možda još nekoliko kamenova preko leša da ih se le- šinari ne bi dokopali. Oni veruju da sunce i vrućina iz mrtvih isisaju životnu snagu i pretvore je u vetar, Vetar uliva snagu u žive i tako je krug završen, jer ostali Apači udiSu vazduh koji je ovaj izdahnuo, i snaga njihovih mrtvih ih napaja.

O’Rurke je za trenutak ćutao.— Treba da dobije svoj prokleti kamen — primeti najzad

mrzovoljno. — Učinićemo to ujutru — dodade, i zatim obojica počeše ponovo da se spuštaju.

Od Vesa Logana nije bilo ni traga. Ali, zato su prišli Ko­lum i Dikson sa konjima. Oko vo-de je ponovo postalo bučno.

Ves Logan je zapalio drugu baklju dok su se Sejn i O ’Rur­ke penjali ka gornjoj ivici klanca. Neko vreme 1e gledao za n ji­ma. Onda krenu dalje, dublje u kanjon. Zađe za sledeći zavoj i ugleda samo što je bilo u svetlosnom krugu njegove baklje, a to nije bilo mnogo.

Izgledalo je da su se Apači zaista i definitivno povukli. Ves Logan načini još nekoliko koraka ; već je odlučio da se oikrene, kad do njega dopre tiho stenjanje. On se ukoči u mestu. Kao sam od sebe, polete mu revolver u desnicu. Još jedan ranjeni Indijanac koji se tamo zavukao?

Ves Logan zavitla baklju u visokom luku od sebe i baci se potrbuške na tlo. Osetio je pesak u ustima i ispljunu ga. Če­kao je na pucanj, strelu ili tako nešto.

Ali, ostao je sam sa tim stenjanjem . . .

I dalje je ležao. Tada primeti da mu se zub izmestio iz le­žišta, i da ga je ispljunuo pri padu sa peskom. Jeziko.m je napipao krvavu rupu.

Ponovo je malo podigao glavu.

47

ič-kic S E V N -iiririr

U počertteu nije Meo da venuje u ono što su njegove oči vi- dele. Ali, nije bilo nikakve dvojbe. Baklja je ležala kraj leševa belaca.

Sasvim na dnu gomlile, micala se jedna ruka i prtst grebao po kamenu. Odatle je dolazilo i stenjanje.

Ves Logan se osvrnu. Niko ga nije pratio. Bio je sam i is­prva je hteo da skoči i dovuče ostaiak momčadi kao pojačanje, kad ga je jedna reč U2]drmala u njegovoj odluci.

— Sejne . . .Ves Logan podiže joS više glavu.— Džoselin . . . Sejne, ti prokleto pseto . . .Logan skoči na noge. U nekoliko koraka prežao je tSJi ne­

koliko metara. Užas ga je stez^^o u grlu dok je to Crnio.Ipak je potisnuo svoga osećainja, sagnuo se i oslušrauo.— Džo .. .se .. -lin . . . — dolazilo je isprekidano. — Ja . . .

ja ču te sm aknuti. . . — Glas je postao tiši. — I to kopile od Sejna takođe. To je iadaja .. .izdaja! Ti n i .. .sa bila u Ju .. .mii!— Još jednoim se po'jača glas. — K ra u li. . . reč . . . Izdaja! Sejn!

— Da? — reče Ves Logan užaremih očiju i preko očeikiva- nja nestrpljivo. — Reci mi sve, partneru. Ja 6u ti pomoći. Sta je sa tim Sejnom! Sita je sa tom reči?

— H .. .hel drajv — dođe otegnuti odgovor. — To . . . je reč. Covek mora pri tom da prekrsti prste pred grudima. — Iz­nenada, čovek je mogao glatko da govori. Baš tako kao da je znao da mu je ostalo još malo vremena, pa je bteo da učini šta je namerio.

Logan ne odgovoni.Umirući nastavi;— Hel-drajv, to je Kratrtijeva lozinka. Po njjc^ se prepozna­

jemo između sebe. Pljačkaši voza. N jih je takođe po^ao Krauli.I mene je poslao Krauli. Sejn laže! Džoselin nije Mla u Jum i! Hoću da uhvatim Sejna, tog šakala!

Ruka Granta Vebstera izobličSla se n pandžu gratjSJIviee.

— O ’Rurice mora sve đa dozna. On će ga smabneurti. Da, hoće. On je jedan od nas. Ali, Sejn nije od naših. On mi je ukrao moju žeaiu . . .

Grant Vebster nije mogao da govori dalje.

Bio je mrtav.

Ves Logan pretraži džepove mrtvaca. Prava dokumenta ni­je našao. Samo jedan račun o isporuci robe i on je hio potpi­san imenom Grant Vebster.

i f k 'k S E J N ★★★

To ime je on već jednom čuo. Govorilo se da je to čovels koji živi u Cako planinama i bavi se mračnim poslovima.

Jedno se slagalo s drugim: sigurno. Covek je morao prizna­ti da je Vebster u svom auševiM>m stanj-u štošta pomešao, ali, najvažnije nije!

Govorio je o izvesnom „Krauliju”. I to ime bilo je poznato Vesu Logamu. To je bio čo'vok koji je u Ejmosu predao vreću sa dragim kamenjem vozovođa i ložaiiu. Svako na jugu Arizonei Kalilom ije anao je tog čoveka. Bio je veonia velika zvreka, zmao je o svemu i o svakoj odluci. Da li je on bio taj tajanstve­ni nalogodavac o čijem je identitetu O ’Rurke tako uporno ćutao.

Sigurno. Ves Logam je verovao u to, tim pre što je još ra­nije oitknio da taj železnički maignat ima dole u Meksiku, u bli­zini Harkada jednu hacijendu. U normalnim prilikama, ništa neobično za jednog bogatog severnjaJca.

Ves Logan je analizirao Vebsterove poslednje reči još jed­nom tačku po tačfcu.

Da su prepad na voz izvršili po nalogu nekog drugog, to je znao. Da je tog droigo-g, bez sumnje Bena Kraulija, interesovalo samo polu-dragio kamenje, i to je takođe znao. Sav ostali plesi mogli su da zadrže. Za vreću s kamenjem trebalo je još da budu plaćemi. Još po dve hiljade dolara po čoveku. Sve u sve­mu, nimalo loš ulov, aiko se ima u vidu da je celu stvar i pla­nirao taj drugi.

I onda im se iznenada taj Sejn pridružio u Jum i i počeo iz sve snage da se šepuri. 0,Rurkeu je to imponovalo i kad je ovaj još kao uzgred pomenuo da se razume nešto i u dinamit, O ’Rurke ga je oberuoke uključio u svoju ekipu.

Ostaje još Džoselin Vebster. Ona je bila pobegla od svog muža a Sejn je morao negde uz put pokupiti, a najverovatnije danas prepodne. Stvar sa kockom je glatko izmislio. Ali, što je tom čoveku bilo potrebno da laže, ako je hteo da postane jedan od njihovih?

Zaključak je za Vesa Logana bio kristalno jasan: Sejn je mogao da bude samo špijun.

Ves Logan prezrivo opusti uglov<e usana Otkriveni špijun nije mu više izgledao opasan, a O ’Rurke je bio očevidno star. Lc^an nije smatrao isključenim da će on uskoro zauzeti njego­vo mesto. Da! Bio je čak u to siguran, kao u svoj džep! Dva dana će još proći, i onda će on biti taj koji će Benu Krauliju predati vreću sa dragim kamenjem.

Zamišljeno je krenuo nazad ka vodi. Žena je u međuvreme- mi zapalila vatru i stavila kotlić na nju. O ’Rurke je napreg­nuto pogledao prema njemu.

4 Se1n 31 49

-k ir i r S E J N if -k -k

— No? Sta je bilo? Još koji trag od Apača?Ves Logan zavrte glavom.—Ne, gazda. Tamo iza je sve kao pomrlo.

— U redu. Cim počne da sviće krenućemo dalje.Te noći više nije bilo nikakvih nezgoda. Portor Dikson se

zadovoljio time da požudno zuri. Džoselin oseti da je podseća na Skatija, pa se primače bliže Sejnu koji je ležao kraj nje.

Sejn dugo nije mogao da zaspi. Mislio je na Granta Vebs­tera. Taj tip nije mogao tek tako da ispari. Ili se prvo pobri­nuo o putnicima i osoblju iz napadnutog voza? To se nije po­klapalo sa predstavom o njemu.

Ili je tražio još pojačanje? To je već bilo moguće.Spavao je vrlo nemirno. Svaki čas bi se budio, ali, noć je

ostala tiha i mirna. Cuo je Džoselinino mirno disanje.

X I

Skati je besneo u sebi. Šerif iz Ejmosa nije hteo ni da čuje ® tome da obrazuje poteru za zlikovcima koji su uhvatili maglu.

— Dok stignemo tamo, biće oni već davno preko granice — rekao je, pa ni Skatijove presne laži o tome da je pri tom pre­padu kidnapovana žena Granta Vebstera i da putnici iz voza mogu to da potvrde, nisu pomagale.

Šerif je odbio da preduzme poteru.

Ali, zato je odmah organizovao grupu pružnih radnika i zajedno s njima se uputio na mesto prepada, pa je Skati jahao sam svu noć da bi se pridružio svom gazdi. Tada ćo ih ponovo biti osmorica. A osmorica valjda mogu da savladaju četvoricu, pomisli i čežljivo nastavi da razmišlja o bogatom plenu koji su O ’Rurkeovi banditi pokupili.

Sto hiljada dolara u poludragom kamenju! Novost se kao prerijski požar proširila Ejmosom. Osiguranje će to sigurno morati da plati železničkoj kompaniji. A možda i, neće. Takav dragoceni transport morao je imati izuzetno obezb<?đenje. A Cak ni krivac nije nađen. Ben Kraulija nigde nisu mogli naći. On je već uveliko opet nekud otputovao i negde nastavljao svo­je poslove.

Skati je stigao do nalaziSta vode kada so sunce već uveliko diglo nad horizontom. Video je da su ljudi bili ulogorili kraj vode. Nije naSio nijednu strelu. Nije mogao ni da sluti šta se ovde dogodilo. Ništa nije ukazivalo na neku borbu.

— Đavo da ga nosi — progunđao je Skati s nevericom, po-

50

'k 'k 'k Š E J N ★★-Ar

češavši se iza uha. — Zar su oni odavde odmaglili bez mene?I bez hrane?

Vratio se nazad ka izlazu iz kanjona i pretražio tlo. Ali, on nije bio dobar čitač tragova. Gledao je samo samotnu kamenu pustinju i ništa više nije shvatao!

Da bi imao bolji pregled popeo se gore, uz ivicu klanca i odatle napregnuto zurio u daljinu, Nigde da vidi neke tačkice koje bi. ukazivale na jahače. Ni traga od Granta Vebstera, niti od O ’Rurkea i njegovih ljudi.

Onda mu pogled pade na jednu nemarno naslaganu gomilu kamenja. Ispod nje je virila jedna mokasina.

Grob, Indijanski grob, Skati je već video nekoliko tpkvih humki. Nije morao mrtvaca da iskopa i da shvati da je tek ne­davno umro.

Iznenada se u Skatiju uselio užas. Kao mesečar spusti se ponovo ka logorištu, obiđe ga i krenu dublje u kanjon. Dva­desetak do tridesetak lešinara prhnuše jedan za drugim, lepećući divi;'»’ krilima, kada je sk’-pnuo za poslednj'! nkuku.

Skatiju je bilo dovoljno da baci kratak pogled po naba­canim leševima.

Razroki kradljivac stoke ustuknu.Nijedna sila ovoga sveta ne b; ga više ovde zadržala. 2e-

leo j< samo još da pobegne. da pobegne daleko. Nazad vi Soko.Tok kad je stigao do svog konja ponovo mu se razbistrilo

u glavi.Grantu Vebsteru više nije bio potreban novac koji ie skup­

ljao za sebe i ne^de u P'^kon ga zakopao S’-’ati rešio: brzo će odjahat'" nazad, pronaći pare, a onda zauvek dati petama vet- ra, iz ovog kraja.

Lešinari nisu više kreštali kad je kradljivac mamuznuo svog konja.

Pred podne, Sejn shvati đa više ne mora da računa sa go- niocima. Džoselin je precenila osv^+olirHi^.rost svo?a mnžq.

Više puta mu nasmf’šila, i Sejn joj je uzvr-'ćao nsmej- kom, tražeći nienu blizinu. Al', nije mogao s njom da prozbori ni reči, jer se Ves Lo^an više niie odmicao od njih, kružeći kao pas oko svog stada. Sejn, opet, nije želeo da pa otera, jer mu se nije dalo da nepotrebno ponovo probudi O’Rurkeovu sumnji­čavost.

Nekako mu se Logan danas promenio. Da se njih dvojica nisu podnosili nije bila nikakva tajna, ali, to dosad nije reme-

51

★★★S E J N ★★★

tilo Loganovu uzdržanost. Juče ga je još Ves više ili manje s prezrenjem merio. Gledali su što je moguće bolje da se jedan drugom sklanjaju s puta. A sad ...?

Da se nije Ves Logan odjednom zagledao u ženu? Sejn nije verovao u to, ali, s druge strane, nije mogao da prozre meleza. Samo mu se činio kao zmija koja strpljivo čeka priliku da ga u udlucujurém trenutku zaskoči.

O ’Rurkeov grmeći glas prenu ga iz mis’li.— Još dvadeset četiri časa, Sejne. Onda smo na cilju. Up­

ravo smo prešli meksičku granicu.Sejn se osvrte oko sebe. Pejzaž se oko njega satima nije

n i za dlaku promenio. Jahali su između stenovitih uzvišica pra­vo ka jugu. Ovde nije bilo uopšte nikakve vegetacije. Ni trav- čice, niti jednog jedinog kaktusa. Ta zemlja preko koje su ja­hali, bila je potpuno mrtva.

— Ti se ovde veoma dobro snalaziš, je li? — osmehnu se Zapadniak vođi bande.

— Poznajem ovaj kraj kao sopstveni džep — odvrati O’Rur­ke. — Ovim sam putem često išao.

— To mogu da verujem — uhvati se Sejn odmah za ovu temu. — Mora da se zaista isplati ovo što si preduzeo. Hoću li ja upoznati tog tajanstvenog nepoznatog?

O ’Rurke se nasmeja.— Još si radoznao? A, ne, hombr»3. Tako daleko naže pri­

jateljstvo još nije stiglo. Ipak, mislim đa ćeš ga jednog dana upoznali. Moraš se još samo priviknuti đa budeš malo manje mekan.

Sejn mu je odmah parirao.— Tako čvrst, kako se predstavljaš, ni ti nisi, amigo —

reče prijateljskim tonom. — Pr»^đa mnom ne moraš da se pra­viš takav. Bio sam tamo kad si pokopao Apača pod kamenjem.

O’Rurkeov osmeh se ugasi. Njegovo lice se ponovo pretvo­ri u masku koju je tako rado navlačio. Ali posle nekoliko ffe- kundi ponovo se iscerio.

— Ah, do đavola, Sejne! O čemu m i to pričamo. Ja sam dovoljno čvrst.

— Ja u to uopšte nisam sumnja®, Henri. A li sam se dvo­umio da li si ti ubica . . .

O’Rurkeovo lice se ponovo sledi.

— Dabome da nisam! — procedi agresivno. — Ja sam seuv»k samo branio. Ali, čemu to prokleto brbljanje?

— Meni ovo govori mnogo — primeti Zapadnjak zamišlje­no. Prvi utisak koji je imao o tom čoveku potvrdio se: on jejoš imao dušu u prljavoj ljusci.

★★★ S E J N

— Ali, u pravu si — nastavi Sejn odjednom. — Ostavimo se tih priča. One nas nikud noće ocJvesti. Još dvadeset četiri časa, kažeš? Onda ćemo se razdvojiti?

O ’Rurke je očigledno bio srećan što je muškarac kraj nje­ga izgleda promenio tomu. Možda je rekao nešto više nego što bi pod drugim okolnostima učinio.

— Naravno da ćemo se razdvojiti — irknu, još uvek malo goropadno. — Ti ne treba ništa da se brincš. Dobićeš svoj deo kao i svaki od nas. Još sutra uveče.

— I onda je sve prošlo?— Ne. Ja ću se vratiti sa novim zadatkom. Opet jedna sto-

procentno sigurna stvar Možda bi ti mogao uskoro da preuz- meš moje mesto. Ja sam se za sebe već dovoljno pobrinuo.

— Hej! — povika iznen.' .rla — O’Rurke! Zar neprimećujeS da ovo prokleto kopile hoće da te ispipa? —Melez ie jahao jedva tri metra iza njih. Mora da je razumeo svakii ’•-'č

Ali, bande niie ros'-'o-s’-o tako knko se Ves Loganverovatnn > ar1ao. On se ''i;”otp h■ut! :5.

— Kooile, rekao si? — proiikta. — tto.'.,, jedno dati kažem. Vese: ovaj mi ie s leđ-i ioi uvek deset putadraži nego ti s lica. A sad se gubi pre nego što ti ne prebijem noge. Cisti se!

Loganove crne oči /-»sví^tlnr"”." načas Prct; kre-nu.še nadóle, ka kuku. ali je m pola nok’’''tT. -or fieinveć držao u ruci rvoj ..remin^^^on". Bio ie tn pok'-ef' koji ie čo- vok jedva mogao okom da prati. Cev je ciljala tačno u Loga- novo čelo.

— To je grob koü sam sebi i^onaš. — unorno ienastavljao melez, i odjednom ie '“ ejn sh\- tio mu je neštoveoma važno moralo promaći. Tako ne govori niko ko noma bar nekoliko adutskih kečeva u i'ukavu.

O ’Rurke to nijr' prometió. On ie ovi nrimedbu smatrao na­činom na koji ljudi Log^nov" vrste uzmiču.

I IjOgan je zaista razvu^'^o u neki kosi osmejak, nričemu je iskezio zube. A onda, podiže obe ruke iznad ramena kao da se izvinjava.

— Ti možeš svoj top ponovo da zadeneš. .^ojne — reče. — Ja ti neću ništa. Kako sam mogao da slutim da stp vas dvojica posle svih onih razilaženja postali tako doh’- nrijatelji?

Sejn je sam sebi izgled.ao plim sa tim pi?-'r>i=*''m u ruci. On ga brzo stavi nazad u futrolu. Ali je shi^ io da Ves Logan irna ispravne odgovore na nekoliko pitanja koja je sam sebi posta­vio. Moraće đa razmisli. Ves Logan je bio opasan kao otrov.

53

Kao onaj potajni otrov koji prvo kniži venama, a tek se posle pokaže.

Netremice su gledali jedan drugog. Ves Logan prvi obori pogled ka tlu, mirnu konja u slabinu i odmače se od O’Rurkea i Zapadnjaka.

— Komično — primeti O’Rurke. — Ranije se nije tako istrčavao. Ali, tako to obično ispadne s tim žutokljuncima. Cim im zazveoka nekoliko dolara u džepu, pomahnitaju kao ždrepci.

Sejn je bio drugog mišljenja. Ali ga je zadržao za sebe.Za dalju razmenu mišljenja više nije stigao.— Indijanci! — kriknu Fred Kolum panično. — Napadaju!

Henri O ’Rurke, njegova banda, Sejn i Džoselin prolazili su upravo jednom uvalom koja je ličila na vulkanski krater. Jas­no je da su ljud i stalno mislili na Indijance i osvrtali se.

Ali, Lipan Apače čovek ne može da vidi ako oni to n«°će. Oni i zemljište ovde bili su jedno. Odjednom su se pojavili. Kao da su nikli iz zemlje.

Prasnuše pucnsji. Podiže se barutni dim. Sejn baci iz sed­

la, povuče pušku sa sobom i još uspe da uhvati Džoselin oko pasa. Oboje dodimuše tlo istovremeno. Žena kriknu. Zemlja je bila usijana od sunca.

— Dole s glavom! — grmnu Zapadnjak. Ležao je upolapreko Džoselin i zaklanjao je pod sobom. — I prestani da vriStiS.

Sejn otkri samo petoricu. Stajali su gore, na ivici kratera 1 imali modeme puške uperene u njih. A li su lo5e pucali s nji­ma. Sigurno bi sa svojim strelama bili daleko tačniji, ali bilo je poznato da su Indijanci prosto bili zaluđeli za puškama, i da su zbog toga odbacili lukove. To je bilo loše po njih, ali, kao i mnoge stvari ranije, i ovu su morali naučiti.

Zapadnjak je čekao na to da se pojave i ostali protivnici. AH, ostalo je tih pet Lipan Apača koji su kao pošašaveli re- petirali i slali svoje olovo kao kišu. Ovi Apači mora da su bili zaista očajni kad su se upustili u otvorenu borbu sa petoricom belaca. Ili su precenjivali sebe. S druge strane, mesto za prepad bilo je vrlo dobro odabrano. O’Rurkeova banda ležala je bez zaklona u jednom kazanu iz koga nije mogla da se izvuče.

Krik se razleže svega nekoliko metara od Zapadnjaka.

Debeli Porter Dikson nije se dovoljno brzo bacio na tlo i bio je pogođen.

•k ir i r S E J N 'k 'k 'k

Sejn opali na napadače. U krug oko njega i Džoselin prštaloje kamenje kao vodoskok.

Jedan od Lipana podiže ruke, posmu napred i skotrlja se niz padinu.

I Henri O ’Rurke je pucao. On izbaci drugog Indijanca iz stroja. Samo ovaj nije pao niz kosinu nego je iščezao s druge strane.

Logan se zgurio između dva konja i dobacio Sejnu jedan ispitivački pogled. Zapadnjaku se učinilo da u tom pogledu raspoznaje strah. Ali, od čega bi se zapravo Ves Logan bojao? Taj se čovek nikada nije stvarno uplašio. U tome je O ’Rurke zaista bio u pravu. Ves Logan je bio hladan kao led. Ali, sada je imao taj neobičan izraz na licu. Da li se njegov strah tiče nečeg drugog? Možda neke neukazane šanse koja mu je pro­pala?

Taj nemi razgovor očima, trajao je samo sekundu. Odmah zatim, Sejn nanišani ponovo. Ostala su još tri napadača.

Kolum je bio isto toliko glup koliko i hrabar. S oba svoja vojna revolvera u rukama on se uspravi. On je bio Covek koji je umeo da puca samo s kuka. Ili re to tako samo činilo, jer nikada drukčije nije koristio svoje „koltove”.

I on pogodi.Ali, bi i pogođen.Onda se ostali Lipani izgubiše.Još ceo minut ostali su da leže. dok se nisu uverili da više

ne preti napad. Sejn se odmače od Džoselin.On polako ustade, sa „vinčesterkom” spremnom za paljbu.

Njegov pog’- d je još pretraživao ivice kratera, kada je začuo O’Rurkeovo prigušeno .stenjanje.

Topot konja se udaljavao. Poslednji Indijanci su konačno odjurili.

Tek sada jo Zapa'dnjskova svest tačno registrovala ono što Ku njegovi oči videlo Frod Kolum ' Por!>?r Dikson bili su mrtvi.

Ves Logan se pođ'že i svog zaklona između trupla dva ko­nja koji su bili pogođeni mecima. Crvena pena išla im je iz gubica.

Sejn pomr'/.o D'žncplin da ustane i mahinalno -o pogladi d o

kosi. Onda je ostavi i krenti istovremeno sa Loganom ka O ’Rur­keu.

Hcnrija je dohm dokačilo. Krvario je iz slabine ' uzalud­no poki’5r>vao da ustane,

— Dosnu nogu uopšte ne osečam — požali se. Ic li sve prošlo?

— Naravno.

55

★★★ S E 'J N ir -k -k

O’Rurke rrrn nije verovao. Mora da je jež uvek bio upola omamljen bolom.

— Zaista? — ponovi pitanje.— Možeš da budeš potpuno miran — primeti Zapadnjak

i susrete u tom trenutku Loganov pogled.Melez je zurio u njega hladnim zmijskim očima. Usta kao

da su mu se ponovo razvukla u neki bledi osmejak. Sejn oseti zlobu u tom pogledu i shvati da je igra tek sada zapravo po­čela. Ves Logan je još č^kao na nekakvu šansu. Ignorisao je Zapadnjakovu „vinčesterku”, koju je ovaj mahinalno uperio u njega i sagnuo se ka vođi bande.

— Ti malo pre nisi baš bio ljubazan sa mnom, gazda, ali, pređimo preko toga. Mogu 11 nešto za tebe đa učinim?

— Možeš — stejnao je O’Rurke. — Pogledaj malo one ivice kratera gore. Hoću da budem siguran.

— Biće učinjeno šefe.Ves Logan ođmaršira.Sejn se okrete ka Džoselin, koja je držala ruke prekrštene

na suknji i stajala iza njega. Na njenom licu su se još ocrtavali tragovi upravo pretrpljenog straha.

— Umeš li da rukuješ puškom? — upita je.Džoselin zavrte glavom.— Bolje ne. Ali, razumem se nešto u rane.Sejn se samo na čas na to pomišljao da bi Džoselin možda

mogla đa drži u šahu Vesa Logana, ako bi ovaj nešto pokušao, ali, to je misli odmah odbacio. Sem toga, Logan je već jednu šansu propustio. Iz nekakvih razloga čekao je on na nešto. Sejn nije znao zašto.

O’Rurke pokuša đa pomakne nogu i zastenja.— Pustite me đa vidim — reče mu Džoselin. — Ja se za­

ista malo razumem u to. Ako radite u krčmi, to još ne znači da niste mogli đa naučite nešto drugo. Ja sam bivša medicinski sestra.

— I gde vam je ostala kapa? — pokušao je O’Rurke da se našali,' ali mu se lice ponovo zateže dok mu je Džoselin opi­pavala ivicu rane.

— Karllčne kosti izgleda da vam nisu slomljene — primeti ona stručno. — Inače bih osetlla parčiće kostiju.

Sejn je već često bio u situacijama da „đoktonije”. Zbog toga je odmah shvatio đa se Džoselin zaista razume u svoju struku.

— Kugla mora da se za oko tri prsta dubine zarila u meso. Moramo je Izvući i proverlti da nije povređen zglob. Ako kugla ostane unutra, onda će najdalje za jedan čas bol postati neiz­držljiv.

56

★★★S E J N ★★★

— Onda ne oklevaj, devojko — stenjao je vođa bande. — Ja sam već i sada upola izvan sebe. — Zaškrgutao je zubima.

— Ja sam se i dosada pitala zašto glasno ne jaiučete. Vi mora da ste hrabar čovek, mister O'Rurke. Ali, morate s-vakako 1 ostati takvi. Ono što ću sada morati da učinim biće vrlo ne­prijatno za vas. Sejne! Opali mi na plamen,u jedan nož i prelij ga rakijom. Jedan od vas valjda ima alkohola.

— U mojim bisagama ima — procedi O’Rurke, stežući zu­be. Po njegovom čelu izbiše graške znoja.

Sejn se dade na posao. Kada se vratio, Džoselin je već os­lobodila ranu. Ona je ispra. Ves Logan se priključio da vidi ka­ko ona .operiše. Po njegovom izrazu lica, či^nUo se kao da tome pridaje izuzetnu pažnju.

Džoselin je deformisanu kuglu izvukla za nekaliko trenu­taka. Zatim pritisnu ivice rane jednu uz drugu, uze iglu i ko­nac iz svoje putne tašne, koju joj je Sejn u međuvremenu pxiu- žio, i načini savršen šav.

Henri O’Rurke je urlao ta¿co glasno da je oko njega letela prašina, ali se nije o^nesvestio.

Onesvestila se, međutim, Džoselin Vebster pošto je nači­nila zadnji šav. Ona klonu kraj krupnog banditskog vođe.

— Veoma dobro napravljeno — reče iznenada Ves Logan.— To sam još hteo da vidim, iako je zaista bilo nepotrebno.

Ves Logan je bio izvukao svoj ,,kolt” i pritisnuo cev uz Sejnov potiljak. O’Rurke je bio isključen iz svega. On je samo zurio pred sebe. Sejn ga je pustio bio da se napije rakije.

— Hej, Logane! — viknu Zapadnjak. — JeSi li pošašavlio?— Nikad mi nije bilo jasnije u glavi — odvrati bandit,

veštim pokretom istrže Sejnov „remington” iz fiutrole i odbaci ga daleko od sebe. — Hteo sam još samo da se uverim da se ti Indijanci neće vratiti i napraviti neprilike. A li neće. Om su otperjall. Mi smo sasvim sami, Sejne . . .

Zapadnjak je razmišljao grozničavo. S ovim saglim preok­retom nije računao.

— Imaš peh, hombre — nastavio je Logan mirno. — I sreća za mene da si špijum. Stejt department? Nekakva posebna služba kojoj pripadaš? Hajde, ispljuni to!

— Sto te to interesuje? — uzvrati Sejn pitanjem. — Otkud znaš da sam ja špijun, kako kažeš?

— Ne postavljaj nikakva pitanja, hombre — odvrati Logain i jkritisnu još iače eev revoivera lapadnjaku u vra».

i r i r -k S E J N -k 'k 'k

Bandit sačeka nekoliko trenutaka.— Hoćeš da ti slomijem vrat, je li? — upita najzad. — Ali,

uštedećeš gomilu neprijatnosti ako mi kažeš istinu. Nemaš više šta da izgubiš. Možeš samo da dobiješ. Brzu smrt na primer. Naravno, mogu ja i sačekati dok se misis Vebster osvesti. Tebi se verovatno neće dopasti ono što ću ja s njom uraditi, ako budeš nerazuman.

— Misis Vebster. . .Sejn to ime nije pomenuo. U to je bio stoprocentno sigu­

ran. I onda, kao da mu je pao veo s očiju. Shvatio je u čemu je stvar. U jednoj sekundi, Ves Logan više nije predstavljao nikakvu zagonetku za njega. Šejn je znao sve što je i bandit saznao.

Znao je, ali je to shvatio suviše kasno . . .Grčevito je pokušavao da načini neki red u haosu svojih

misli, upola se povodeći za sopstvenim instinktom. Morao je da dobije u vremenu.

— Ti hoćeš da preuzmeš O’Rurkeovo mesto? — upita.— Fantastično kombinuješ. Jesu li svi u vašoj službi tako

pronicljivi?— Otkud ti možeš da zaiaš da pripadam nekakvoj „službi”?— Iz tog razloga što umem da saberem dva i dva. Taj

zaključak ležao mi je nadohvat ruke. U poslednje vreme se mnogo toga događa u ovom kraju. Bilo je jasno da će pre ili kasnije da se pojavi neko da to dobro istraži, da bi vlasti mog­le da preduzmu nešto. Zapad više nije divljina.

— Ti si takođe otkrio i ko je O’Rurkeov nalogodavac, zar ne? Hteo si s tom informacijom da ga izigraš?

— Dabome, do đavola! To je Kra . .. zanimaće ga ko je preduzeo lov na njega. Ali, zašto ti ja to, do đavola, pričam?

— Zato ću ja ionako uskoro biti mrtav — primeti Za­padnjak. — Ostale ćež takođe smaknuti?

— Naravno.— Pa da! Sigurno. Za trenutak mi je popustila moć zaklju­

čivanja. — Sejn ćučnu na pete. Kraj njega je onesvešćcna ležala Džoselin, a O’Rurke je trabunjao, još uvek propisno pijan, neš­to sebi u bradu. — Hteo bih da ti predložim, jedan posao, Vese.

— To ti ne možeš. Ti nemaš vLše ništa što bi bilo zanim­ljivo.

— O, imam! Ti bi hteo da znaš koja organizacija stoji iza naših glavnih vođa. U tome si u pravu. To obaveštenje bi vre- delo čistog zlata za tvog tajanstvenog gazdu. Očevidno je on vrlo uticajan. Sve ukazuje na to. Kada bi znao svog protivnika

★ ★ ★ S £ J A / * * *

mogao bi da preduzme i odgovarajuće pro^i'vimere. Zar nigetako?

Sejn je govorio sve što mu je došlo pod jezik, je«r, dogod je govoiuo, JOŠ je živeo.

— Naravno da je tako — sam je sebi odgovorio. — I to je moj predmet razmene: imenuj mi tog skrivenog nalogodavca, a ja ću ti reći koja me organizacija šalje. No, šta misiiž?

— Zašto te to još interesuje?Sejn podiže ramena pa ih poinovo o.pusrt;i.— Možda ne bih želeo da umrem u uverenjtu da je takav

jedan šugavi kojo-t kao što si ti, sam odgo.voran za moju smirt.Ves Logan više nije mogao da se uadrži, pred nekim koga

mu sipa uvrede u lice.— Nisi ništa drugo ni hteo! — prosikta besno i u isrtx>m tre­

nutku pogodi Zapadnjaka drškom „kolta” po glavi. Sejn. posmu napred i leže na O’Rurkeovu ranjenu nogu. Vođa bande grarmu.

— Ti ćeš sada o.tputovati u pakao, hombre! Odimah čim se prevmeš. — Iskrivio je usta od bola. — Ta pomafcni se već jed­nom, ti, pseća vaško!

Šejn je još bio svestan. Tik kraj njegovog uha gimeo je O’Rurkeov glas dok nije umukao. Vođa bande se komačno onesvestio.

Sejn oseti udarac po gležnju.— Treba da se okreneš! — vikaiu Logan.Zapaidnjak zavrte glavom da odagna crvetni veo koji je

divlje titrao pred njegovim očima. Reči Vesa Logana čuo je kao iz neke daljine. Ipak, pokušao je da se osloni na ruke. Pri tom pomeri ponovo O'Rurkeovu povređenu nogu.

I pomeri još nešto: ,,paterson kolt” Henrija O’Rurkea!Njegovi prsti se odmah stegoše oko drške. Šejn se nije

okrenuo, ne, on se prosto zavrteo oko svoje ose!Ves Logan je pritisnuo obarač dvaput, ali, njegove kugle

udariše tačno kraj njegovih nogu u kamenje.Tada se gornji deo njegovog tela zanese unazad. Bandit je

izgledao kao da raste, podižući se na vrhovi, prs'hiju, a onda se sruši kao posečeno stablo.

Sejn ustade lagano. Posle napetosti poslednjih nekoliko minuta, u njega se sada naselila beskrajna praznina. Morao je da ubije da bi preživeo.

On se otetura ka ranjenim konjima da bi im skratio m u­ke. Tri životinje su bile pogođene mecima. Prasak njegO've

53

★★★S E J N ★★★

„vinčesterke” sablasno je adjekivao u mrtvoj tišini koja se ra­širila kraterom.

Džoselm Vebster se podiže, pogleda oko sebe kao da se probudila iz dubokog sna i još uško može da se razabere.

— Sejne! — viknu najzad i iznenada potrča ka njemu. Obgrli ga rukama oko vrata kao da traži zašiitu i priljubi se uz njegove grudi.

— Sve je u redu, mala — govorio je Zapadnjak, umirujući ženu. Sada je već sve u redu.

— I Logan je mrtav.— Znam. Morao sam da ga ubijem. Nije mi ostavio nika­

kav drugi izlaz.— Ali zašto?— To ću ti objasniti kasnije. Možeš da mi veruješ.— Ti imaš moje povereiije, Sejne. Ti ne pripadaš ovoj

bandi. To mi je od početka bilo jasno. Hajde da odemo. Nekud gde nas niko ne poznaje.

Sejnovu dušu počela je da obuzima tuga. Za njega i Džo­selin nije bilo nikaKve zajedničke budućnosti. I ona bi to shva­tila ranije ili kasnije.

Kao što su shvatile mnoge pre nje.Sem one čija je liumka samovala daleko gore, u Koloradu,

i čijoj je uspomeni visoki Zapadnjak posvetio tolike godine osvete. Osvete nad be^dušnom železničkom kompanijom koja je nemilosrdno gazila i rušila sve oko sebe, samo da bi ostva­rila profit

Sejn blago odgurnu Džoselin od sebe.— Ja ne mogu odavde tek tako jednostavno da odem —

abjasni joj tiho. — Nije još sve urađeno što se od mene očeku­je. Ja moram da ispunim jedan zadatak.

Zena ga pogleda ozbiljno, a onda se zagrcnu. Oči joj se na-i puniše suzama. Izgledala je odjednom lepša nego ranije.

— Ne treba da pla.češ, Džoselin.Nastalo je ćutanje. Nije imalo više šta da se kaže. Odjeđ-

novn je Džoselin Vebster shvatila da ne može đa ostane kraj tog saiaŽTLOg i pouzdanog muškarca.

Uzdahnula je i obrisala suze iz uglova očiju. Okrenula se besE reči. Posle nekoliko koraka ponovo je stala.

— Bar ćemo jednu noć provesti zajedno — reče. — To saan ti dužna.

— Ti mi nisi dužna ništa.— Ni ja neću da to tako izgleda. Želim pre svega tebe ...Sejn joj je ostao dužan odgovora. O’Rurke se razibudio.— Morala bi da ga previješ — reče Džoselini.Vođa bande bez bande gleda.o je Logana kako leži. 06i

•0

★ ilr-ír Š E J N ★★★

su mu sada bile svetle i bistre. Izgledalo je kao da mu je nesvestica prijala. Ugleda ,,paterson kolt” zadenut za Sejnov pojas i opipa svoju praznu futrolu.

— Siuiis li neylo, Henri? — upita ga Zapadnjak.O'Rurke klimnu glavom.— Možda. Imao sam jedan sasvim neobičan san.— Ti si se samo prepio, Henri. To nije bio nilfaikav san.— Znači, to je tačno: ti si policijski Špijun i Logan te je

otkrio.— Tačno.— I zbog toga si ga smakao. Kada ću ja dobiti tvojju kug­

lu, Sejne?— Ti gledaš pftgrešno na stvari, Henri. Ja nisam sudlja, a

nisam ni dželat. Logan me ie naterao da ga ubijem. On je hteosve nas da smakne. I tebe i Džoselin.

Henri O’Rurke je gledao nekud kroz Zapadnjaka.— Ja samog sebe više ne razumem — reče zatim. — Ali,

ja ti verujem, ti, prokleta stenice. S am o ... zar mi ne bi mo-gao sve to pobliže objasniti? Meni u glavi nije baš sasvim bis­tro, znaš?

— On je znao ime. Otkrio je u čije ime smo počinili onaj prepad na voz. Nisi mu više bio potreban.

— I sada ti hoćeš to ime od mene da saznaš? Ili ti ga je on već rekao?

— „Da” je odgovor na prvo pitanje, a „ne” na drugo. Oia mi više to ime ne može reći. Ti ćeš to učiniti.

— Tako? Hoću li?O ’Rurke se izdiže na lakat, a da nije namrátio lice. Nje­

govi bolovi mora da su popustili.— Učinićeš to, jer ti nisi nikakva^ glupa glava, Henri —

objasni Šejn mirno.— Posao?— Nikakav posao, Henri. Mene nisu nepripremljenog po­

slali na ovaj. zadatak. Sumnjivih imam više nego dovoljno. Mo­ja misija je bila da otkrijem pravog čoveka i da ga uhvatim. I ta moja misija je skoro ispunjena. Ves je odao ime. Omaškom je pomenuo prva slova imena tog tipa. Jedno ,,K” i jedino ,,r", kao „Krauli”, Ben Krauli, železnički magnat. Jedan »d onih za koje ljudi iz Vašingtona nisu znali kako svoj raskošni živcn zapravo finansira. Njegovo ime stoji na listi sumnjivih, koju su mi pokazali. Potrebna mi je samo još tvoja potvrda, Henri.

— Ja treba da se pojavim kao svedok pred sudom? Ljudi će m_c osuditi bar na hiljadu godina robije!

Sejn je razmišljao vrlo, vrlo dugo.— To ja ne mogu da kažem — odvrati zatim promuldim

ir if ir S E J N -k'k'k

glasom. — Ja ne trčim okolo sa krivičnim zalj^onikom pod miš- Kom, Henri. Sigurno oi te neki sudija osudio. Ja to neću uči­niti. Tako je liratko buo vreme dok smo jaliali istim putem, a ipak sam o tebi otkrio daleko viie nego što bi bilo koji sud u toku istražnog postupii.a ikada saznao o tebi. Ti si imao pen u svom životu 1 počinio si grešKu. AU, s druge strane, ja verujem da ćeš ponovo naći put povratka. Potpiši izjavu i ne vraćaj se više u Sjediaijene Liržave. Ostani u IVieksiku. Ovde si siguran.

Henri O'iiurke je to slušao sa zaprepašćenjem koje je u njemu stalno raslo.

— hita? Ti ćeš me pustiti da pobegnem? Ti si zaista neka­kav poseuan policajac. To moram da kažem.

Sejn se osmehnu.— Da. Ja sam zaista jedan dosta poseban policajac. Ispri­

čaj mi sve 0 Benu Krauliju.

X II

Sa poludragim kamenjem u bisagama svog sivca, jahao je Sejn sledećeg popodneva u smeru Haricade.

Henri O'iiuriie i Džoselin Vebster bili su u sigurnosti. Sejn ih je sklonio nedaleko od Harkade u jedno malo gnezdo, koje se zvalo Kvaksta. Naselje u kome je živeo samo neKoliko mc-K- sičkih mešanaca, koji su oko sela imali mala polja. Nekada davno, to je bio deo jednog veleposeda, ali su već davno te n ji­ve pripale onima koji sji ih obrađivali. O’Rurke je imao prija­telje tamo. Oni su njega i Džoselin prim ili srdačno.

Henri O’Rurke je u detalje objasnio Šejnu gde je o.n lično trebalo da se sastane sa Benom Kraulijem. U jednoj kolibi na južnoj ivici Hardi planina. Tamo je taj zlikovac trebalo da preuzme kamenje i da bivšeg vođu bande upozna sa novim zadatkom. Objašnjavajući to, O’Rurke je upozorio Sejna.

— Ben Krauli nikad ne dolazi sam!Sejn je ipak odjahao ovome u susret.Po položaju sunca, moglo je biti negde blizu pet po podne

kada je Sejn ugledao daščaru, naslonjenu na padinu brega. Spoljni zidovi bili su izbledeli i oronuli i čatrlja kao da je bila bačena tu, da je izjedu kiša, vetar i sunce, kao što su to činili sa razbacanim kostima okolo po Sijeri. Dva konja su pasla na travnjaku.

Sejn pomeri šešir udesno, munu sivca čizmama na kojima nije imao mamuze u slabine, a onda još jednom duboko uzdah­nu. Potom pJjesnu konja po sapima i promrmlja.

— E, pa hajde da vidimo i to, sivče.

' k 'k 'k & E J N 'k 'k i r

U istom treiiui-ku, praiiiiu kiaj krovinjare pucanj. Sejnov lianj iüitiziiü ziiiijiiLa, i puce aa paua Kao pi>.s‘J*i«a ne-■ uiii uziinovcivuiii üejji ü ; iiiiufijcvii-o OoJi&uauj. uzeaigijaiiiüci pre ut¿o jto 5 a üdiiLuííO küíij¿>ii.o u'upio poKopadO po<i

.Ü1U0111.OLKOtrljao se nekoúlío metai'a i ponovo stao na noge.— i\e uuuaj, Sbi'ajace!Dva mus^-Laiva izauoise iz kolibe. Jednog od njih Seja je

poziiavao sa xotuoiiSica jvo-j j sa luu pOKa^ali zajecLno sa iisto¿a .ojanjivui.

ijcii j.vi'auii.jjruijüa niuiikarca Šejn nije poznavao.'i.aj jc ii.aui/i.;>ivao magnata za čitavu gla,vu, bdo

je viiaa>. 1 sav ooLicedi u eru u ií.ü.¿u.U j i je uio taj koji je uaureiio sivca. Iz cevi njegove ,,vin-

JOÜ se uz.aü.ü,o tanaii pramen dima.bejii poaize o,ue ruiie izüiad gxave.— U auaci Dvoj lO'P, sLrancelBen Axauü torne nije aoaao ništa. On je prepustio reč

svom piacenojii uuici. J eoi iviauii je bio peaeseüogoaiüinjak, obućeii u lioistun i>pa'n.s.kog hacjjtotiderx>sa i oriaico aeoeo izgie- uao je više sine^au nego uostojajxstven. baxoo su oči na njemu bile upečatijive. iVialo su pousećale zapadiijaka na oca V'eisa ijügana. 1 ove su uae riiaane K a o ieü.

Sejn posiusa naiedenje. Vraovima prstiju izvuče „reming- Lon” iz opci.saca 1 pusu ga aa padne.

Ben ivraiui priae jeaan koraK oliže.— Vi nii>te O rioi-Ke — reče. Glas mu je bio neobično pds-

kav.Šejn otresa prašinu s ode!a.— i'<e. Dabome da nisam, ilemri je zaostao. Ja sam doneo

plon.— Hm; Meni je doprlo do ušiju da ste im ali teškoća. Izime-

du ostalog, i zDog jectne žene. Koju je izveani Šejn pokupu-oi. Sta je s njima?

— Mrtvi su —■ lagao je Zsjpadnjak. — Jedina hord.a Liipaa Apača izvršila je prepad na nas.

Ben iCrauli Klim nu glavom.— Jedan moj prijatelj je juče po mojog i23r,ilči)taj želji pre­

tražio okolinu nalazišta vode. Jedan prijatelj iz Ejmosa. Prema njemu, nisu Lipan Apači samo va:S dočekalL Sta je s O’ilur- keom?

— Dobio je metak pozadi, ser — reče Šejn. — Zbag toga nije ni mogao lično da dođe. Naleteli smo ponovo na Lipama i zbog t o ^ pretrgeli gubitke, ser.

★★★S E J N ★★★

— To me ne interesuje. Gde je kamenje?Sejin pokaza ka konjskom truplu.— U bisagama.— Lepo. Vaše ime?Sej>n je razmišljao grozničavo. Taj Ben Krauli je nevero-

vatno dobro obavešten.— Fred Kolum — reče Zapadnjak ubedljivo. — Ja jašem

već dugo s O’Rurkeom.— Kolum, znači. Ja sam vas uvek zamišljao mlađim.Sejn sleže ramenima kao izvinjavajući se, i pokaza zube.— Svi mi postajemo stariji ser. O ’Rurke će bez sumnje

ubrzo ponovo biti na nogama. On mi je rekao nešrto o nekom novom zadatku, i ja bi trebalo da ga izvinim, jer on trenutno ne može da ga preuzme. On sem mene nema više nijednog čo­veka. A li već za dve-tri nedelje .stajaće vam om ponovo na ras­polaganju.

Ben Krauili zavrte glavom.— Gde je O’Rurke sada?

— Ja sam ga ostavio u Kvaksti, sec.— M i ćemo se njega otarasiti — reče Krauli mdmo, po­

segnu pod svoj kaput i njegova se ruka pojavi ponovo sa jed­nim „deringerom”. Bio je to sličan model onome koji je imao onaj čoveik u vozu. On uperi oružje u Zapadnjaka i ono malo xadrhta.

— Od vas ćemo se takođe otarasiti, Kolume — nastavi Krauli hladnokrvno. — Krose!

Njegov, u crno obučen pratilac je u međuvremenu dovu­kao bisage i proverio njihov sadržaj.

— Izgleda da je sve tu, gazda!— Vrlo dobro. Hoćete li onda biti tako ljubazni i ustreliti

toga Freda Koluma? Zatim ćete ukloniti i O’Rurkea. Ja mrzim promašaje. A ova grupa nije dovoljno pouzdana.

Segn je s neverioom slušao kako je Ben K rauli mirno, kao da govori o ¡svakodnevnim stvarima, u jednom dahu izre­kao dve smrtne presude.

Lace ubice ostade nepomično.— Odmah sada, gazda?— Naravno, ti, idiote!Sejn je stajao nenaoružan. Ali, on nije bio Pred K o lu m ...Krauli je bio udaljen od njega jedva dva-tri koraka. Sejn

skoči glavačke prema njemu, prevali u letu tu razdaljinu i \ispe da dohvati Kraulija za noge. Od zamaha bandit se sruši.

Ali, onaj u crno obučeni ubica uprkos tome opali. Više nije mogao to da izbegine. Cev njegove „vinčesterke” se kretala i Kada spustila.

•k'k'k Š E J N 'k 'k 'k

Sejn oseti udarac kugle, ali ga ne oseti na sebi. Krauli- jevo telo zaustavilo je tane. Covek postade neizrecivo težak u njegovim rukama.

I tada uspe Zapadnjak da dohvati ,,deringer”.Odmah j,e poviikao o-barač. Kugla smrtno pogodi ubieu. On

se sruči kao proštac na tlo i ostade da nepomično leži kraj svog konja.

X III

Sejnu je bilo potrebno dosta vremena da se ponovo sabe­re. Onda je odmah prešao u akciju. ,,Honorar” za prepad na voz našao j6 u džepovima Bena Kraulija. Uzeo je novac. Znao je nekog ko'me će ta suma biti itekako potrebna.

Džoselin Vebster.Ona bi s tim novcem mo-gla da počne novi život. Plem

opljačkan prilikom prepada će Zapadnjak isporučiti lično. On je već sve to uzeo od O ’Rurkea.

A njemu je ostavio Džoselin da ga sa predanošću neguje. Zar se ne događa da se predanost ponekad pretvori u ljubav?

N jih dvoje su odgovarali jedno drugom. I ona je iza sebe, kao i O’Rurke ostavila razvaline. Sejn je hteo da pomogne Džoselini i tom banditu meka srca da iz kala prošlosti krenu ka boljim budućim danima.

On takođe više nije verovao da je Džoselin zaista ozbiljno mislila sa svojom molbom da bar jednu noć provc'de s njim. Cak je u to bio ubeđen. O’Rurke joj je bolje pristajao.

Stigao je kasno uveče u Kvakstu. Prijatelju Henrija O’Rur­kea predao je paket s novčanicama.

— To pripada gospođi — rekao je.— Da, senjor. Ali, oma sada spava. Zar nećete da uđete?— Ne, prijatelju. Pozdravi ih obo je od mene.

— Ali, šta treba da im kažem?

— Baš ništa, amigo. Ili ipak: recite oboma da treba da potraže sreću jedno u drugom.

Okrenuo je Ben Kraulijevog ždrepca. O ’Rurkeova izjava bila je kod njega. Njegovom nalogodavcu bila je ta potvrda, zajedno sa Sejnovim izveštajem, dovoljna. Taj čir društva bio je istisnut.

Noć ga je prihvatila.

Negde daleko pred njim, na južnim granicama Arizone sa­da je vladao mir.

Dofcle?

5 S e jn 31 Sf!

•k'k'k S E J N -k'k 'k

Vračao se zaobilaznim putem.Bio je suton kada je ponovo stigao do onog nalazišta vode,

koje je bilo poprište n-.cđusobnog pokolja bandita i indijanskih očajnika. Lešinari se nisu naročito ni uznemirili, obuzeti svo­jim bogatim plenom, a i on se trudio da prođe što brže. Onima koji su tamo ležali bilo je, najzad, svejedno da li su svoj posao na njima obavljale ptice ili crvi.

Od klanca je skrenuo na severoistok. Ako bude nastavio tako, mora stići u Ejmos. Nadao se da je pruga za Jumu po­pravljena, pa će, iako zaobilazno, doći do svog odredišta uz manje napore.

Ulogorio se u jednoj niši u steni. Iznad njega je bila visoka strmina, koja ga je opkoljavala sa tri strane, pa bi svako ko bi imao nameru da ga uznemiri morao da dođe spreda.

Nije palio vatru. Bio je sit nepozvanog društva. Prožvakao je malo suvog mesa, popio gutljaj-dva vode iz čuturice i legao. Konj je mirovao blizu njega, već davno odustavši od traženja travki kojih u ovoj kamenoj pustoši nije ni bilo.

Gledao je u nebo prepuno zvezda. Sad mu se još samo či­nilo kao san, da bi on, Šejn, mogao da u ovo doba noći izađe na vrata svoga doma, okruži pogledom svoje imanje, pogleda zn,ske sutrašnjeg vremena na nebu i vrati se u kuću gde spa­vaju deca i voljena žena rasprema sto od večere.

Takav ie bio njegov život. Kad god bio ne.što sagradio itek stigao da ga osmotri, neko bi mu podmuklo iza leđa baciokamen u vodu, slika bi se zatalasala, razbila i izgubila.

Sve što mu je ostalo bila je ova skitnja kontinentom, ko­joj se nije video kraj, život o ’ oncu i podsvesni nagon da tražii onemogućava sve one koji ljudima mute vodu njihovog ži­vota,

Sta je to što imaš, Sejne?Dve bisage i „kolt”.Prišao je „Brigadi sedam” da ne bi bio večiti otpadnik od

društva, a da bi se istovremeno s ljudima družio onako kako je jedino m-ogao; slobodan, ne polažući nekom račune o onome što nije ~am iiteo.

A možda i zato da stazom opasnosti stign'e do onog mesta gde se on i smrt ne mogu mimoići?

Kao Dok Holidej?Da li je Dok još živ?

Od njihovog poslednjeg sustreta prošla su mnoga godišnja doba. Dva puta je prokrstario duž Stenovitih planina od ka-

66

★★★S E J N ★★★

nadske granice do Rio Grande. Put ga je nanosio svuda, ali nikad do onog tihog planinskog jezera, u podnožju cmogoričnih šuma, tamo gde Amerika počinje da se lagano spušta ka Tihom okeanu.

Ni Dok sigurno već davno nije tamo. I on je bio otišao sa­mo da svojim bolesnim plućima ulije novu snagu za nova luta­nja Zapadom.

Mogli su se hiljadu puta mimoići. Ali, njega je čudilo nešto drugo. Nigde po krčmama niko nikada nije pomenuo njegovo ime. Za čoveka koji je za života postao legenda to je ipak bilo neobično.

Smrt takvog čoveka morala bi da odjekne. Vest o tome poširila bi se Amerikom kao šumski požar.

Zar je Dok našao razloga de se smiri? I kakav razlog?Naglo je ustao da bi se otresao tih misli. Oprezno je raz­

gledao okolinu. Ovde se niie morao bojati životinja. Jedina zver koja može da preživi u takvoj pustinji je čovek. Ali, ništa nije ukazivalo na njegovo prisustvo.

Sejn se vrati na svoj ležai. Prisilio je sebe da zatvori oči. Onda je umor počeo da čini svoje.

X IV

Možda je bilo i šugavijeg srađa u Arizoni od Ejmosa, ali ga Šejn u svakom slučaju nije bio video. Desetak kuća. sklepa­nih s očevidnom nedoumicom da li da se ovde ostane ili prvom Dovoljnom prilikom zbriše, jedna krčma, trgovina, kovačnica, lekar i šerif.

Ušao je u grad sa juga. Nam'eravao je đa se uputi ka šerifs- koj kancelariji, a onda se setio da je Ben Krauli pomenuo svog „prijatelja iz Eimo?a”, Ko bi mogao da bude u ovom gnezdu prija+eli železninkog magnata i prikrivenog bandita Kraulija?

Začuo se pisak lokomotive s obližnje stanice. Rešio je da ođm^h ode tamo.

Uz put je susretao putnike sa kovčezima. N jih trojica. Zna­či, da je prusa bila popravljena i uspostavljna veza sa .Jumom,

Otpravnik vozova bio je neki spečeni starčić, čiji je nos odavao dugotrajnu i marljivu upotrebu viskija,

— Šta mogu da učinim za vas, mister? — upita otpravnik.— Kada polazi voz za Jumu?— Pa . dok se završi istovar. . . i ova j. . . za dva časa

recimo. — Želite da putujete?

— Imate stočni vagon? Zbog konja, mislim.— Naravno, ser.

67

' k k 'k S E J N 'k 'k 'k

Sejn dotače obod šešira i okrenu nazad ka gradu. Bilo je dovoljno vremena za obilan doručak i predah.

U krčmi nije bilo nikog, sem gostioničara i jedne devojke, koja se očigledno dosađivala, čekajući klijentelu.

šejn pozdravi gostioničara i odabra sto u uglu.Devojka ustade lenjo i priđe mu.— Sam u piću, sam u životu — primeti.Zapadnjak ne odgovori.Niste me ponudili da sednem? — navaljivala je devojka.— Šejn diže pogled. Bila je srednjeg rasta, smeđa i imala

je.'pomalo umorne, tamne oči.— Sedite — popusti on.— Ovde čoveka večito guši pesak u grlu — devojka je oči­

gledno bila žedna.Šejn klimnu glavom.— Sta ćete vi? — upita smeđokosa dok je gostioničar pri­

lazio gegajući se.— Kajganu sa slaninom. I solju kafe.Devojka uzdahnu.— U poslednje vreme ovde više zalaze gladni nego žedni.— Margaret, ne dosađuj gospodinu — promrmlja gostioni­

čar koji je u međuvremenu pristigao do stola.— Donesite dami viski — odmahnu Sejn rukom. — A meni

ispecite kajganu od šest-sedam jaja i slaninu. I veliku šolju tople kafe.

— Odmah, mister.Kada je gostioničar otišao, nastade tišina.— Lep grad ovaj Ejoms — izusti podrugljivo Zapadnjak

posle izvesnog vremena.— Ima i gorih — odvrati devojka. — Onih iz kojih ne mo­

že da se pobegne.— Vama se beži?Slegla je ramenima.— Pruga je otišla na zapad. Ljudi takođe. I novac.— Sta je ostalo?— To se lako vidi.— Znači, beži vam se, ali, još niste pobegli. Kako to?— Imate li vi neki predlog?Sejn je pogleda..—■ Nemam. Ja, naime, nikad nisam bežao.Zapadniak neodređeno pokaza rukom.— Da. Razumem. Suviše pitam — zaklima devojka glavom.

Otvorila su se vrata. Ušao je zvezdonosac, odmerio stran­ca i devojku i stao za šank.

— Danas niste razgovorni, šerife? — bočnu ga Margaret.

68

★★★ S e j n 'k -tfif

— Imam posla — odbrusi zvezdonosac ne okrećaći ghrm.— Jeste li pohvatali napadače na voz?—■' Cini li ti se da imam krila? — podrugnu se šerif.— Oni su očigledno imali — devojka je bila uporna u za-

dirkivanju.— Potkresaćemo mi ta krila jednom — promumla šerif, ok­

rete se i pogleda oštro Zapadnjaka.— Na proputovanju, mister? — upita ga.— Da.— Čekate voz?— Da.— Aha.Pojavio se krčmar, noseći jelo.— Helo, šerife! — pozdravi zvezdodosca. — Viski?— Dupli.— Odmah.Postavio je jelo pred Zapadnjaka, vratio se i ulio piće pred-

stavniki' zakona i devojci.— šta ima novo s osiguravajućim društvom? — raspitivao

se krčmar.

— Isplatiće — odvrati šerif preko volje.— Ipak su to pare za njih.Šerif sleže ramenima. Onda uperi opet pogled u Šejna.— A za vas nisu, mister? — upita.— Molim? — Šejn mu uzvrati ledenim pogledom.— Kažem: sto hiljada dolara,— Aha.Šerif ga prvo začuđeno, a onda sumnjičavo odmeri. Sejn

je spokojno žvakao, zalivajuči doručak kafom koja je mirisala prijatno.

— S vama nešto nije u redu, mister.— Kako to mislite? — Sejn nije prekidao jelo.— Svaki normalan čovek bi se pri pominjanju tih para za-

interesovao, A vi ništa. Ili ste možda tolko bogati da to za vas zaista ne znači ništa,

— Nisam bogat, ali se i ne trzam na pominjanje novca. Sta se mene tiče što kako čujem nekakvo osiguravajuće društvo tre­ba da plati nekakve pare? Meni ih neće platiti.

— Ni meni — nasmeja se devojka.— Ovde je pominjan i prepad na voz — bio je uporan še­

rif.— Da, Cuo sam — odvrati Sein,— Vi mora da ste do.šli izdaleka kad za to niste čuli?

— Da, došao sam izdaleka.— A odakle?

69

•k'k'k S E d N 'k k k

Zapadnjalč je baS sekao krišku slanine. On zastade u pola pokreta nožem i viljuškom u ruci.

— Ja sam građanin Sjedinjenih Američkih Država, šerife. Imam i dokumenta. I imam prava da dolazim odakle hoću i odem takođe kuda hoću. Imam takođe i prava da jedem u miru.

— Odjednom ste govorljivi — primeti zajedljivo šerif. — Ja moram da proveravam strance. Samo su oni mogli da na­padnu voz.

— Naprotiv — odvrati Zapadnjak srknuvši kafu. — Mogli EU da ga napadnu samo domaći.

— Kako to? — zvezdonosac razrogači oči.— Voz se ne napada zbog sitni.ša. A ako je u njemu bilo

nešto vredno, onda za to nije mogao znati neko iz Denvera, nego samo neko odavde.

— Vi ste, znači, iz Denvera?— Odande negde.— I došli ste sa severa?— Ne, nego sa juga.— Denver je na severu.— Ja nisam rekao da sam došao odande. Rekao sam samo

9a sam odande.

Margaret ustade i priđe šanku.— Ako tražite bandite, šerife — obrati mu se — onda ste

pogrešali lokal.— Otkud ti to znaš?— Mislite li vi da se kradliivci đr^igog kamenja muvaju po

Ovoj krčmi? I to baš sada. kada je vruće?— A gde se muvaju d o tvom mišljenju?— Sada ne znam, ali znam gde su mogli đa se muvaiu.— Gde?— Po železničkoj kompaniii. Ko je još znao za to. Vi?Zvezdonosac kao đa ie odjednom izgubio volju za razgo­

vorom. Baci metalni novčić na šank i bez pozdrava izađe iz krčme.

Sejn izvadi iz džepa ,,cigarilos” i zapali.Odjednom je postalo sasvim tiho._ Voz polazi za jedan sat — oglasi se Zapadnjak. — Mogla

Bi početi da se pakuješ.

— Ja? Zašto? — začudi se devojka.

— Zato što ne bi bilo zdravo po tebe da ostaneš. Bar posle onoga što si odbrusila šerifu.

— To svako zna.

— Ali, ne govori javno.

— Kuda da idem? Svuda je isto.

70

• k ic ir S E J N ir ir ir

— Pođi sa mnom u Jumu. A tamo ćemo videtLVrata krčme naglo se otvoriše i unutra upade koituniav,

visok tip u građaiiskom odelu.Gostioničar dogega iz kuhinje.— Dobar dan, mister Hataveje. Izvolite, mister Hataveje!— Viski i da se ti i ovaj stranac sklonite na čas. Imam neš­

to da pitam Margaret.— Ali, mister Hataveje . . .— Nema ali. Učini kako ti kažem!Gostioničar se zgrči kao da ga je neko oŠinuo bičem. Okre­

te se ka Sejnu.— Ćuli ste šta je rekao mister Hatavej. Ako biste bili lju ­

bazni.— Ne bih. Donesite mi viski.— A l i . . .— Čujte, stranče — okrenu se nabusito i doSlJak. — U

ovom gradu kad ja kažem . . .— To je vaša i stvar ovoga grada. Ja ovde seđlm i nešto

sam poručio. Otići ću kad ja budem hteo.— Dugačak jezik bi mogao da vam škodi.— I vama.Hatavej zaćuta na tren. Videlo se da razmišlja. Kao đa mi|

je iskustvo govorilo, da je naišao na tvrd orah, ali, još nije bio spreman da popusti.

— Ako me poslušate, vaš račun je plaćen.Sejn kao da je prećuo ovo.— Tražio sam viski — obrati se gostioničaru.Ovaj je grozničavo lutao pogledom od Zapadnjaka do Ha-

taveja ne znajući šta da počne.— Sta ste hteli da me pitate? — devojka je sa prezrenjem

gledala kicoša.Hataveju se Šejn očigledno nije dopadao. Nije imao fijoku

u glavi u koju bi ga smestio. Kao đa je ođ njegovog stola dopirao ledeni dah opasnosti.

— Pomenula si železničku kompaniju — odvrati devojci.— Jesam.— Onda moraš znati i nešto više.— Ja ništa ne znam. Ja samo zaključujem.— Ponekad se znanje isplati.— Koliko?— Dosta.Devojka uzdahnu.— E, onda je baš šteta što ne znam ništa.

— S druge strane — Hatavej je gledao preteči — neznanje može đa škodi.

n

★★★ S e j n •trk'k

— Idi i spremi se — obrati se Sejn devojci.Margaret ga pogleda sa strahom. On joj ohrabrujuće klim-

Bu glavom.Hatavej prasnu.— Vi se ne mešajte, stranče! Otići će kad ja budem hteo!— Dama odlazi sa mnom — obajsni Zapadnjak. — Polazi»

Margaret.Devojka htede da se okrene, ali je Hatavej uhvati za ruku. Sejn ustade od stola i priđe šanku.— U stvari, i vi biste mogli malo do Jume — reče uštog-

Ijenku.— O čemu vi to pričate? — promrmlja ovaj, ali ptisti de-

vojčinu ruku.Margaret otrča uz stepenište.

Vi ste Carls Hatavej, šef gradilišta južnopacifičke pruge?— Da, pa?— Pomoćnik Bena Kraulija za Ejmos i okolinu?— Čekajte, v i . . .— I njegov dobar prijatelj. Gde je Krauli?— On je . . . — Hatavej se odjednom trže. — Ali, ko ste

zapravo vi?— Pođite sa mnom pa ćete saznati.Pogledali su se. Onda Hatavej obori pogled.— Ja samo obavljam svoj posao i ništa ne znam — pro­

mrsi.— O čemu?

— Pa . . . o Benu Krauliju.

— A šta bi trebalo da znate o njemu?

Hatavej se našao na žeravici i trudio se da skoči s nje.

— Pa, pitali ste me gde se nalazi, zar ne?

— Da, tako je. I vi, naravno, to ne znate.

— Ne znam.

Sejn odluči da blefira.

— Kako ste mu onda poslali poruku?

— Ja? Kada?

— Prekjuče.

Hatavej prebiede. Donja usna mu omlitavi i poče da drhti.

— Ko ste vi? — promuca.

— Covek koji će možda uspeti da zaboravi ovaj razgovor, »ko umirite šerifa i obezbedite mi poseban vagon do Jume.

— Da, ser — Hatavej se odjednom smanji za dobar pedalj.— Razume se, ser.

72

★ ★ ★ Š E J N ★★★

XV

Lokomotiva zapišta.Smestivši konja u stočni vagon, Sejn priđe Margaret i po-

može joj da se popne u salonska kola. Otpravnik vozova dotač« šilt svoje kape u znak poštovanja.

Unutra su bili garnitura tapaciranih stolica, sto i bar. Za- vesa na vratima odeljka za spavanje bila je odškrinuta.

Voz krenu.Zapadnjak se okrete ka devojci, koja je upravo pustila prt-

Ijag iz ruku.— Uz put nema baš nešto naročito da se vidi — reče joj. —

A u Jum i ne znamo šta nas čeka. Zato bolje da se odmorimo.

Devojčin pogled odluta do odeljka za spavanje, pa se vrati na Sejnove oči. Ovaj put se smešila nekako drukčije.

— Važi — prošapta.

K R A J

IDŽON D2EFERS0N GRANT

★ ★★ S E J N ★★★

Da, gospodine, bio je to događaj koji se ne zaboravlja la­ko. Cak i pod uslovom da imate samo osam godina, kao što sam ja u to vreme imao. Možda upravo zbog toga, ko zna! Po­čelo je to onoga dana kada nas je posetio Horas Holovej lič­no. Ne sećam se da li sam vam rekao da je naše imanje ležalo na po časa jahanja od Silver Krika, u pograničnoj oblasti između Kanzasa i Oklahome, nekih sedamdeset m ilja od Vičite na jugu i od Tulse na severozapadu. U ćelom tom kraju bilo je poz­nato kao „imanje Sare Vels”, po svoj prilici zato što je moj otac napustio ovaj svet pre vremena, a možda je razlog le­žao i u okolnostima što je on bio Jenki iz Masačusetsa, dok je moja mati, kći jednog pastora, poticala sa Juga, iz Džor^’Sije.0 svome ocu, Ričardu Spenseru Velsu, znam samo to da je izišao iz rata kao kapelan, da je bio ljubitelj dobrih konja1 veselog društva i da je poginuo u jednom okršaju sa krad­ljivcima stoke. Moja mati je ostala udovica u svojoj dvadese­toj godini, ali, niko ne može reći da je pokleknula pred nasle- đem od pet stotina hektara pašnjaka, hiljadu grla stoke i de- teta od dve godine. Još od moga najranijeg sećanja ona je bila nežno građena, tanka i vrlo pokretljiva,, pa je takva ostala do kraja života. U vremenu o kome govorim, imala je gustu, tamnocrvenu kosu, pege na licu, dve lepe jamice na obrazima, zube bele kao sneg i najlepše zelene oči koje sam ikada video. Jednom rečju, bila je vrlo dopadljiva, ako shvatate šta hoću da kažem. Naši momci na imanju, Slim Logan, zvani Duga Slina, zatim jedan mrzovoljni Irac po imenu Patrik O ’Keli i de- beljuškasti Meksikanac Pablo Valdes, ispunjavali su njene zapo- vesti bez pogovora. A ona je umela da zapoveda, u to vas uveravam. Otac je ostavio imanje sa prilično duga; majka ga je za pet godina svoga udovištva ne samo isplatila već i zna i-no uvećala. Upravo u to vreme posetio nas je Horas Olivijelično.

Igrajući se pred kućom, ugledao sam ga kako, praćen

svojim ljudima, izbija iz šumice kraj reke. Jahao je napred

M raspuštenim mladićem bubulji-

-k 'k 'k S E J N -k-kie

čavog lica, sa tankim brčićima i dugim zaliscima, čija se je­dina vrednost sastojala u tome Sto je pripadao moćnoj poro­dici Holovej a. Mislio sam da idu prema Silver Kriku; me­đutim, oni zavise oko ambara i evo iii upravo na kuću. Moja mati, koja je radila u kuhinji, iziđe napolje, skidajući pregaču.

— Ričarde — reče ona — dođi ovamo.Horas Holovej je prilazio gledajući u nas na način koji

nije obećavao ništa više od onoga šco se o njemu znalo i go­vorilo. Bio je, kao i uvek, odeven u tamno odelo, savršeno uredno i čisto, s dugim kaputom, prsnikom od ružičaste svile I plavom kravatom. Njegove duboke, meke cipele i njegov sivi šešir, nalik na šešire oficira Konfederacije, davali su mu izgled čoveka kome pre odgovara naslonjača za pisaćim sto­lom kakvog bankara nego sedlo. Međutim, desni peš njegovog kaputa bio je zadignut, iznad drške revolvera, i ako s tim spo­jite hladno, tamnocrveno lice, s tankim usnama i kratko podsečenim prosedim brkovima, sitne i prodorne oči, dug, malo savijen nos i snažne, maljave šake, nije bilo razloga da se posumnja u plahu i silovitu prirodu ovoga čoveka.

On zaustavi konja na dva koraka od nas i skide šešir, otkrivajući prosedu, uredno očešljanu kosu. Njegov sin Džed i njegov nadzornik imanja Ves Kuper zauzeše, s ostalim ja­hačima, mesto na pristojnom odstojanju.

— Dobar dan, gospođo Vels - reče Horas Holovej poslov­nim glasom, ali ne bez izvesnog poštovanja. — Kako ste? Na­dam se da niste mnogo zaposleni?

— Ja sam vrlo zaposlena — reče moja mati, privlačeći me k sebi — ali, ne toliko da ne uvidim da vi niste došli ovamo samo zato da biste se raspitali za moje zdravlje.

Horas Holovej razvuče svoje tanke usne u nešto što je trebalo da liči na osmejak.

— Žao mi je što vam moram reći da niste u pravu, gospo­đo Vels. Meni je zaista stalo da budete dobro, jer smatram da jedna mlada i lepa žena, kao što ste vi, uzalud gubi vreme u ovoj pustinji, daleko od sveta. Znam bar desetak gradova u Kanzasu, Oklahomi ili Misuriju, u kojima biste vi predstav­ljali ukras svakog društva. Pod uslovom, naravno, da uvidite jednom za svagda da posao odgajivača stoke nije za nežne ženske ruke.

— I pod uslovom da vam što pre i što jevtinije prodam svoje imanje; zar ne, gospodine Holoveje?

— Tačno je samo ono prvo — reče Horas Holovej još uvek s osmehom. — Ja nisam nikada pravio pitanje oko cene, gospođo Vels. Vi to dobro znate. Ovo imanje vredi i biće pla­ćeno onoliko koliko stvarno vredi, ni dolara manje.

78

★★★ S E J N ★★★

— Vrednost moga imanja ne zna niko bolje od mene — reče moja mati. — I upravo zbog toga, želim da ga zadržim.

— Gospođo Vels — reče Holovej, stavljajući svoj šešir nat­rag na glavu, — ovde je reč o mnogo važnijim stvarima nego što je kupovina ili prodaja nekog imanja. Ja sa vama igram otvorenim kartama. Ja sam već imao čast da vas preko svoga pravo- zastupnika Džonatana Bakstera, obavestim da je u planu da preko Silver Krika pređe jedan ogranak južno-pacifičke pruge iz Nebraske za Oklahomu, Dalas i Hjuston. U tom slučaju, ja bih vašim imanjem, kao i zemljištem vaših suseda, bio odsečen od železnice. Ja to ne mogu da dozvolim. Mojih deset hiljada jutara znače mnogo više nego vaših nekoliko stotina, i još toliko u rukama nekolicine sitnih odgajivača. Osim toga, u pita­nju je izlaz na reku, jer ja nemam dovoljno vode za svoju sto­ku. Kao što vidite, za mene je to pitanje života, dok je kod vas posredi samo ženska ćud.

— Gospodine Holoveje — odgovori moja mati istim tonom— to što ste m i ispričali, to su vaše nevolje a ne moje- Moja briga je da sačuvam ovo imanje za svog sina, kao što vi to činite za svog, i nastaviću da se borim u tom smislu, sve dok postoje zakoni u ovoj zemlji.

— Ako m i dozvolite, oče. . . umeša se Džed Holovej. Me­đutim, Horas Holovej ga prekide.

— Zaveži, momče, sad ja govorim. — Zatim se okrete mojoj materi. — Sto se vašeg sina tiče — nastavi on pomirljivo — on je već dorastao za učenje i vi ćete dobiti toliko novca da ga možete poslati u koju bilo školu, pa čak i u one najsup- Ije.

— Možda ću jednog dana to zaista i učiniti — reče moja mati. — Ali, kad ja to budem htela. Pre ne. To je sve Sto imam da vam kažem, gospodine Holoveje.

Horas Holovej izvadi cigaru iz gornjeg džepa na kaputu i odgrize joj vrh.

— Vidite, gospođo Vels — reče on glasom čoveka koji je na­vikao na teškoće — iskreno da vam kažem, nisam mnof^o oče­kivao od ovog našeg siisreta, ali, ni blizu ovoliko malo. Obavrs- tili su me već da ste tvrda glava i rla ću morati da račvmrm s tim. Ne bih želeo da kažem da ovaj vaš odgovor znači objavu rata, jer se nadam da to nije vaša posleđnja reč. Žao mi je sam.o što nemam posla s muškarcem, jer očekiiiem da će mi prebaciti, i to s pravom, da postupam surovo prema lepom polu. A ja ću morati tako da postupim, gospođo Vels; drugo mi ništa ne pre- ostaje.

— Zbogom, gospodine Holoveje — reče moja mati. — NaS razgovor je završen.

7»

'k 'k 'k S E J N k 'k 'k

— Neka bude — reče Holovej, slegnuvši ramenima. — Učinjeno je sve što se može, zar ne! Ja bih, možda, još imao neke obzire prema vašem držanju, ali, ne verujem da će to biti slučaj i sa mojim ljudima. Oni treba da se bore za opstanak, a kad je u pitanju opstana'k, ja ne dam ni pre­bijene pare za one koji se nadu na njihovom putu. Niko vam to neće bolje objasniti nego ovaj čovek ovde, po imenu Kuper.

Ves Kuper, krupna ljudina, neobrijan i vodnjikavoosivih očiju, s izgužvanim šeširom i košuljom mokrom od znoja, obode konja i priđe svom gazdi. U tom istom trenutku, kao da je samo na to čekao, iz kuće iziđe Dugi Slim s „vinčester­kom” moga oca u ruci. Njegovo izborano, suncem opaljeno li­ce s dugim prosedim brkovima i bezazlenim plavim očima, bilo je ozbiljno na neuobičajen način.

— Spomenuli ste nešto u vezi s opstankom, gospodine Holoveje — reče on, dižući cev prema njemu. — Smatram za dužnost da vas upozorim da i kod nas postoji nešto slično. S istim posledicama, ako ste u stanju da .shvatite šta hoću da ka­žem.

— Ostavite tu pušku, Slime! — uzviknu moja mati.— Zar ne vidite s kim imamo posla, gospođo Vels! — reče

Dugi Slim prekorno. — To su ljudi s kojima ne vredi razgova­rati na drugi način.

— Svoje teškoće — reče moja mati — rešavaču ja sama. Nije potrebno da se mešate, Slime. Naročito ne s oružjem u ru c i.

— Hvala vam na zaštiti, gospođice Vels — reče Horas Ho­lovej, poklonovši se s osmehom. — A zahvajlujuči i ovom vašem hrabrom braniocu, jer ako se jednog dana postavi pitanje ko je prvi potegnuo oružje, odgovor će već biti poznat.

— Na ovom imanju — reče moja mati — nijedan od mo­jih ljudi neće potezati oružje. Za to vam jemčim. Ali, to ne treba da znači da ćemo mirno gledati kako vrši jate ovuda. I vi i vaši najamnici, gospodine Holoveje.

Horas Holovej pocrvene, ukoliko ljudi njegove boje lica mogu da pocrvene, i smrvi cigaru svojim debelim prstima.

— U redu, gospođo Vels — reče on, pritežući uzde. — Sami ite to hteh. Sledeći naš susret neće biti tako veseo. Hajdemo, Boomci!

— Gazda! — reče Ves Kuper, gledajući s osmejkom u Dugog Slima. — Mogu li da porazgovaram malo s ovim momkom? Nekako m i se mnogo dopada.

— Kad kažem da se ide, onda zaista tako i mislim — reče Horas Holovej s prizvukom netrpeljivosti u glasu — Zbo­gom, gospođo Vels, i ako mogu nešto da vam poželim od

ca, to je da se ne pokajete, zbog svega ovoga što ste mi■ vnas rekli.

— Da Bog da vrat slomili! — povika Dugi Slim za njima.- Ja mislim da je velik propust, gospođo Vels, što mi niste do- iistili da ih počastim sa malo olova.

— Slime — reče moja mati — zar vam nisam jednom luvek zabranila da pretite oružjem u mom prisustvu. Dokle

postoje zakoni u ovoj zemlji, mi se moramo pozivati na njih, lime. Ja sam, na žalost, već iskusila šta znači pribavljati pravdu i svoju ruku.

— Zakon za Horasa Holoveja! — uzviknu Dugi Slim. — o.spođo Vels, vi me iznenađujete;

— A vi mene, momče, izvodite iz strpljenja! Odakle vam puška?

— Zna se odakle — progunđa Dugi Slim. — Iz ormara u I cdsobjlu.

— Onda će taj ormar odsada biti zaključan — reče moja ati. — A vi. Slime Logane, ako ste željni puškaranja, >avljajte to na nekom drugom mestu. Ne na imanju Sare Vels.

Možda bi ova rasprava o razoružanju potrajala malo duže. 1 ie ne prekide topot i rzanje nekog konja. Iz pravca, iz ko- 1 su maločas dojahali Holovej i njegovi ljudi, pojavi se jedan imljen konjanik. Približavao se lagano i oprezno, nagnut

cma vratu svoga konja, kao da ispituje put pred sobom. Bio okrenut leđima zalazećem suncu i mi smo mogli đa vi-

mo samo nejasne obrise njegovih ramena i njegovih opuš- nih ruku.

To nije O ’Keli, a ni Pablo — reče moja mati. — Ko li to DŽe biti?

— Gospođo Vels — reče Dugi Slim, laćajući se opet svoje ■inčesterke” — stanite malo u stranu s detetom. Možda jeneki od Holovejevih momaka.

— Ne bih rekla, Slime — reče moja mati, zaklanjajući rukom i od sunca. — Imam utisak da se taj čovek jedva drži u dlu.

I zaista, kad je nepoznati prišao bliže, mi videsmo đa on. u vari, leži na vratu svoga konja. Bili su tako pokriveni ašinom, on i njegov vranac, da smo jedva raspoznava!i šta šta na njima. Jahačeva glava, bez šešira, počivala je na konj- oj grivi, a kosa mu je padala preko čela i lica. Evo, kad zatvo- m oči, još i sada vidim nje.gov dugi crni kaput na struk, ogove uzane čakšire od sive čoje, uvučene u čizme, s mekim rnma, i ono što nam je tada naročito palo u oči: njegov po-

s revolverom, opasan odozgo, prelio kaputa.

'ojn 31 81

★★★ S e j n 'k i r k

Kad je nepoznati stigao na dva ili tri koraka od nas, Dugi Slim uperi naglim pokretom cev svoje puške u njega. Konj zastade, zarza i trže u stranu, a njegov se jahač sruči kao vreća. Ostao je da leži nepomično, okrenut prema zemlji, i mi tada ugledasmo veliku crnu mrlju na njegovim leđima.

— Gospode; — uzviknu moja mati. — Pa, taj čovek je mrtav!Dugi Slim odbaci pušku i kleče. Uhvatio je nepoznatog za ramena i okrenuo; pred nama je sada bilo ispunjeno, u bradu zaraslo lice čoveka od tridesetak godina, pokriveno debelim slo­jem prašine i blata.

— Nije mrtav — reče Dugi Slim posle kraćeg oslugkiva- nja. — Još diše.

— Hvala Bogu! —- reče moja mati. — Odnesite ga brzo u malu .■sobicu u konjušnici. Ja idem po toplu vodu.

— Samo trenutek, gospođo Vels — reče Dugi Slim. — Mi uopšte ne znamo ko je ovaj čovek.

— Ko bio da bio — reče moja mati — on je u nevolji i mi smo dužni da mu Dome,qnemo. A ti, Ričarde, trkni da pogle­daš da li su stigli Pablo i O ’Keli.

Na moju sreću, mrzovoljni Irac iskrsnu iza ambara, goneći nekoliko krava za mužu.

— Hej, šta je to! — viknu on, ugledavši nepoznatog na zem­lji.

— Ne galami, nego požuri da m i pomogneš — reče Dugi Slim. Imamo jednog ranjenika.

— Pnblo? — upita O’Keli, sjahavši brzo sa konja. — Sreo sam maločas Holoveja s njegovom družinom.

— Do đavola s Holovejem! — reče Dugi Slim. — Nije Pablo već neki nepoznati momak. Treba da ga odnesemo u konjušnicu.

— Ako je samo to — reče O ’Keli — onda ništa nije lakše. Ti ga uhvati za ramena a ja ću za noge. Kako je taj dospeo do nas?

— Otkud ja znam — reče Dugi Slim, očigledno neraspolo- žen za i-azgovor. — Dojahao je i pao. To je sve što mogu da ti kažem.

Podigli su složno ranjenika i poneli prema konjušnici. Ta­mo se nalazila jedna mala soba s posteljom u kojoj je moj otac držao u svoje vreme opremu za lov, i koja će kasnije služiti za goste u prolazu. Sunce je već bilo zašlo, i kad ra­njenika spustiše na postelju. Dugi Šlim upali fenjer. Moja mati stiže s velikom posudom tople vode i nekoliko čistih ubrusa. Ranjenik je zatim bio okrenut potrbuške, i pošto su mu Dugi Slim i O ’Keli skinuli kaput, moja mati mu raseče košulju

82

★★★ S E J N 'k'k'k

makazama. Posle toga odlepiše, lagano i s puno pažnje krvavu tkaninu sa njegovih leđa.

Patrik O ’Keli se naže nad njim.— Uko]iko me služi sećanje iz rata — reče on — to ja

rana od puške!— O ’Keii — reče moja mati — vaš konj je osedlan; trknite

do Silver Krika i zamolite gospodina Pirsona da odmah do­đe. Možete mu reći da je u pitanju ranjenik. On već zna što treba da ponese. A ti, Ričarde — obrati se ona meni — ti treba da odeš u svoju sobu i da uzmeš zadatke iz računice. Ovde sad deca nemaju posla.

— Mogu li da pođem s O’Kelijem? — upitah,— Ne, sine; O ’Keliiev konj Je umoran — reče ona. — Ka­

zala sam ti šta treba da uradiS, a ti se potrudi đa to zaista i ur-ndiš.

Sta sam mogao drugo, već da se, teška srca, uputim kući. Konj nepoznatog stajao je jo?> uvek na isptom mestu, MoSda je to nekada bio lep vranac: sada je. ulsplien blatom i pokriven prašinom, ličio na obično kliuse. Kada mu priđoh. on me no- eleda opre.'rno sa strane i koraknu unatrapr. '-Ta ni'^mu ie bilo sedlo od najbolje crne kože; kraj jabuke je -idsilo lepo slo­ženo uže za laso, s zdesne strane, u ko””ioi fu+roli _,viripps+erka’’ s kundakom ukrašenim srebrom. Iza serUa ip bilo će-be, a preko njega ogrtač od nppromočivoii platna; or’TV’.p'h i'-n' d toga, dve kožne torbe sa srebrnim zatvaračem I d.u'm*'dima. Uči­nilo mi se da su svim tim sti^arimn stoie po dva vf=lika ispupče- pa ukrasa. Prišao sam i na o'^kudnoj sve+lorti zalaska sunca utvrdio da su to dva lepo izvedena slova ,,B. B.”.

I I

Oko devet časova, topot konja i zvrjanje kolskih točkova obave.stiše me da je O ’Keli prispeo sa lekarem. U međuvremenu, moja mati je nekoliko puta navraćala u kuhinju da podst.akne vatru i da stavi novu količinu vode za grejanje. Sa svoje stra­ne, ja sam neprestano lupao gladni kako da se prikradem ko­njušnici i da pri.sustvujem svemu onome što će se tamo doga­đati. Dolazak lekara mi je omogućio da .se iskradem iz kuće i da otrčim zaobilaznim putem do konjušnice. Tamo gore, u prostoru za seno, postojalo je jedno skrovito mesto iz koga se moglo videti sve što se odigrava u prostoru za ostavu. U tre­nutku, kad sam stigao na svoju osmatračnicu. Dok Pirson, hi- rurg, zvibar i vlasnik pogrebnog preduzeća u Silver Kriku, ulazio je unutra. Bio je to nizak. debelju.škast čo-\?ek od pede­

83

k'ir'k S e j n •k'k'k

set godina, u lakom platnenom kaputu i svctUm čakSiraraa sum­njive čistoće, sa sivim „derbi” šeširom na /jiavi. Kretao se lako i nečujno, a nije poznate da ga je ikada iko video bez tanke melcsikanske cigare u zubima. On se pozdravi sa mojom majkom, Itlimnu glavom Duaom Slimu i priđe postelji.

— Dakle — reče on, gledajući radoznalo u ranjenika — šta je s ovim čovekom? O ’Keli pretpostavlja da je puška.

— Puška ili bilo šta drugo — reče moja mati — nemojte oklevati.

— Samo lagano, ¿raga gospođo — reče dok Pirson, ski­dajući kaput. — Momak je, koliko vidim, jo.5 živ, a to je ono što je za nas najvažnije. Mogu li da dobijem malo tople vode i bar pola boce neke dobre rakije?

— Imamo nešto škotskog viskija — reče mati. — O’Keli zna gde stoji.

Dok Pirson izjavi da je šteta za viski, jer se više čak ni u Vičiti ne može dobiti pravi „skoč”. Zntim je otvorio svoju tcrbu i zamolio Dugog Slima da prinese fenjer. Video sam da odande vadi neke svetmcave predmete, a njegova ogromna scnka igrala je na zidu kao neka tajanstvena spodo’Da sa mnogo ruku. Za to vreme, u sobici je vladala grobna tišina.

Najzad, dok Pirson reče.— Krasna rana, vere mi! I što je najlepše, ne može biti

mlada od tri dana.

— Tri dana! — reče Dugi Slim. — Znači li to da se ovajnesretnik vukao tri dana na konju sa ranora!

— Upravo tako — reče dok Pirson, nagnuvši se nad fenjerda urlali novu cigaru. — Otporan neki delija, nema šta. Nje­gova je sreća što m.u se košulja zalepila za ranu, pa zbog toga nije izgubio mnogo krvi.

— Da li postoji opasnost po život? —upita moja mati.

— Pa — reče dok Pirson — to ćemo tek videti. Metak već imam pod rukama, a ostalo je stvar vrer-jena. Ako je ovaj čovek dovoljno snažan, a ja bih rekao đa jeste, i ako se rana no da na zlo, a ja bih rekao da neće, možda će se izvući. Ko- liL% mogu da vidim, nije povređen nijedsn važniji organ, ile tak je skliznuo niz rebra i ozledio samo mišićno tkivo.

— Kakav je to način pucati ljudima u leđa! — progunđa Patrik O’Keli.

— Ne mudruj, stari — reče dok Pirson — već naspi malo tog ,,skoča” na ranvi. Samo pažljivo, jer je svaka kap ove tečnos^i dragocena. — Zatim prinese fenjeru nešto nalik na mrkr.ze sa pljosnatim vrhovima. — Evo i metka! — reče.— Iz „vinčesterke” je!

84

'k'k'k S e j n 'k'k'k

— Ja sam bio ubeđen da su posredi Indijanci — reče Dngj; I m.

— Nisu — reče dok Pirson. — Lep mali metak kalibra ■’ A .sada, go.?pođo Vels, ako ste spremni da mi pomognete,

i'iilivatite se tih krpa da previjerno našeg momka.Dok je moja mati cepala platno i rr.SčeSliavala šarpiju, dok

i'ifson uze bocu iz O'Kelijcvih ruku, otpi jedan dobar gutljaj,IM upita.

— Kako vaš mali spor .s Horasom Holovejem, gospođo Vels?— Na kakav spor mislite? — upita moja mati.— Kažu da je sada na redu vaše imanje. Milerovi su već

I u odali, a ja znam. da je i Džck Sanders na putu da popusti.— Ja to neću nikada učiniti — reče moja mati.— Tako je govorio i Stiv Miler. Znate, nije moj posao

11.1 bilo kome dajem savete ali, da sam na vašem mestu, ja se11. bih predomišljao.

— Ni ja se ne predomišljam — uzvrati moja mati. — Nisam ni za trenutak odustajala od namere da ostanem na svom ima-I I.

— Hteo sam samo da kažem — reče dok Pirson — da s llnrasom Holovejem ne.ma Sale.

— Znam — reče mati. — Ali, znam i to da je zakon na mojoj strani.

— Vi znate zakon, gospođo Vels, a Horas Holovej novac. A ko ima novca, taj ima :;ve. Videli ste i sami šta se doga- il.ilo s Milerovima, pa s Karsonom, pa i sa Sandersom. Tuče, i'-iljevine, krađa stoke, nasilje. Sve dok ne uvide da nema i/j;leda na mirno rešenje spora.

— Mene time nećete lako zaplašiti — reče moja mati.Dok Pirson sleže ramenima.

— Vi ste hrabra žena, gospođo Vels, to znam. A li bojim da se suviše pouzdajete u to da ste žena.

— Umukni, Pirsone! — zareža Dugi Slim.

— U redu, u redu! — složi se dok Pirson. — Ja vam ?t'lim samo sve najbolje.

— Da li to isto želiš i ovom momku — upita PatrikI )’Keli — čiju ranu stalno posipaš pepelom te tvoje proklete■ igare.

— Pa šta ! —reče Dok Pirson. — Ako mu ne pomognemIi no lekar, ja još uvek mogu da mu se nađem na usluzi kaovlasnik pogrebnog preduzeća.

— Gospodin Pirson čini sve što može — reče moja mati. Umesto praznih razgovora, bilo bi bolje da se i m i ugledamo

iiH njega.

85

"k'k'k Š E J N 'k'k'k

Kad je previjanje bilo završeno, dok Pirson dozvoli sebi Još jedan gutljaj visltija, zapali novu cigaru i upita.

— Uzgred budi rečeno, ;;ospođo Vels, imate li vi neku predsatvu ko može biti ovaj čovek?

— Prvi put ga vidimo — reče moja mati.

— Hm! Odelo mu je mora’o biti od najbolje vrste, a ovakoukrašeno oružje — reče, bacivši pogled na opasač s revolverom, koji je Dugi Slim obesio na gredu iznad postelje — nisam odav­no video. Sudeći po rukama i cstsiom, taj !5C momak nije pre- trzao nekim teškim poslovima. Ukoliko nije trgovački putnik ili posrednik. Uostalom, bio ko bio, neko ga je dobro udesio. Ako se rana da na zlo, javite mi; tom prilikom mogu da uzmem i dva dolara za u. iluge.

— Dva dolara čete dobiti odmah — reče moja mati. —I ostatak viskija, takođe. Da vam se nađe pri povratku.

I I I

Horas Holovej nije spadao u ljude koji ne održavaju svoja obećanja. Posle njegove pósete, događaji su počeli da se razvijaju kao po nekom brižljivo načinjenom planu. Prvi udarac bio je namenjen našem momku Pablu Valdesu, dobro­ćudnom i lenjom Meksikancu. Te noći se uopšte nije pojavio na im„anju, a sutradan .'¡u ga naSli, izubijanog i bez svesti, na pola milje od naše kuće. Došavši sebi, uporno je tvrdio da je zadremao na konju i pao. Međutim, njegovo lice, plavo i otečeno od uboja, i njegove oči pune straha, govorile su drugo. Tek što smo ga preneli kući, zatražio je od moje majke da ga isplati.

Dugi Slim se prihvatio da razgovara s njim.

— Zar ti nije bilo dobro ovde? — upitao ga je.

— Bilo je, Slime, ne kažem da nije. Nego, želeo bih da odem do Santa Fe. Imam tamo devojku.

— Nisi nam nikada govorio o njoj — reče Dugi Slim.

— Nisam — priznade Pablo.

— Nego — nastavi Dugi Slim — ako si već naumio đa odeš nekuda, zar ne bi bilo bolje da trknemo do Silver Krika i da tamo ispričamo šerifu kako su te udesili ljudi Horasa Holoveja.

— Ko kaže da su me oni udesili — cvilio je Pablo. — Re­kao sam ti već da sam zadremao na konju, a on je stao u rupu od krtičnjaka i . . .

— Pablo — reče Dugi Slim — ti si najobičniji lažljivac.

★★★S e j n ★★★

— Nisam! — uzviknu Meksikanac. — Veruj mi, Slime, danisam!

— I uz to još kukavica.— Ne, ja samo hoću da odem u Santa Fe do svoje devojke.— Id i do đavola! — reče Dugi Slim. — Takvi nam ljudi

nisu ni potrebni.Sledeće noći, neko se privukao jednoj od staja za stoku

i zapalio krov. Sve do zore, Dugi Slim i Patrik O ’Keli smirivali■ u marvu, pomahnitalu od straha. Ujutru, mati zatraži da joj upregnu kola i ode u Silver Krik da obavesti šerifa. O ’Keli■i smestio kraj reke da stražari, a Dugi Slim preuze na sebel-.uhinju.

To je bila zgodna prilika da načinim jednu nezvaničnu po­vi v. na.iem ranjeniku. Prišunjao sam se konju.inici i odikiinuo

'.•i-ata ostave. Jedan snop sxinčeve svetlosti, ispunjen drhtHvim i:;‘;ricama prašine, osvetlj.?.vao je dobar deo postelje. Ranjenik je l’-žao zatvorenih očiju, pokriven ćebetom. Na škripu vrata, on lagano okrete svoje mršavo, u bradu zaraslo lice s umor­nim očima i bledim, beskrvnim usnama.

Gledali smo se nekoliko trenutaka ćuteći, pa onda ja re­koh.

— Zdravo!— Zdravo! — prihvati ranjenik jedva čujnim glasom. —

Ko si ti?

— Ričard Persi Vels. Inače, zovu me Dik.

— Sin vlasnice ovog imanja?

— Da.

— U redu. Dik. Moje ime je Bil. Dođi ovamo.

Prišao sam na prstima postelji. Ranjenik se s naporom podiže na lakat. Bio je umiven, a njegova smeđa kosa fi­na unazad. Na sebi je imao staru pamrčnti košulju DiiSf'-ia ‘■¡ima. Mislim da nije mo.rrao biti stariii od tride.set gocina. Visoko čelo, prav nos roslo poverri ’eno srer^jna usta i snažno izvajana četvrtasta brada. Bilo bi to lepuškasto, ali neupadljivo lice, da nije hi’o očiju, blizu pcoi.^i'/iipnih : okru?;- lih, čeličnosive boje, sa nekim neobičnim sj;ijcm, kao svet Mi­canjem metala. Sitne i vrlo crne ženice davalo ,su tim očima ,':nagu izraza i oštrinu kakve sam do tada vioao samo kod jastreba ili orla. To su bile čvrste i prodorne oči, i ja sara već pri prvom susretu s njima osećao da nije ur;odno biti izloion niihovom gnjevu. Međutim, ranjenik me je dočekao sa prija- h'ijskim osmejkom; zatim reče.

— Tvoja mati je izvanredna žena, Dik. Dugujem joj veliku ■/.ihvalnost. — Govorio je lagano i probranim rečim?, kao da

37

S E J W ★★★

.

čita iz neke knjige. — Da nije nje, ja sad ne bih imao zado­voljstvo da razgovaram s tobom.

Upitao sam ga.— Da li te boli?— Rana? Ne, sve je u redu. Onaj visoki momak . . .— Slim. Zovemo ga Dugi Slim.— On mi reče da se tvoja mati zove Sara Vels. Međutim,

o tvom ocu nije govorio ništa.— Moj otac je umro. Još kad sam imao dve godine.— Umro! Žao mi je, Dik. Ko sada vodi vaše imanje?— Moja mati.— Um! Ne bi se moglo reći da je to posao za jednu ženu.

Naročito ne za ženu njenih godina.— To isto kaže i Horas Holovej.Ranjenik diže glavu.— lioras Holovej! Ko je taj?— Jedan rđavi čovek Icoji hoće da nas otera s imanja.— Zašto da vas otera?— Zato što hoće da ga uzme za sebe.Ranjenik je razmiš’jao nekoliko trenutaka. Zatim upita.— Može li on to da učini?— Mama se ne boji, ali, ljudi kažu da može. Pre neki

dan su prebili Pabla, a noćas je upaljena jedna staja.— Video sam već šta se dogodilo — reče Bil. — A šta

namerava tvoja mati da preduzme?— Otišla je u Silver Krik da se požali šerifu.— Silver Krik! — reče Bil. — Gde je to?— Na deset m ilja od našeg imanja.

— Mislim, gde se to mesto nalazi? U kom kraju?

— U Oklahomi. Između Tusle i Vičite.

— U Oklahomi! — uzviknu Bil. Njegove oči se raSiriše.— Da li je to moguće, Dik; Jesi li siguran u to?

U taj mah, vrata se otvoriše i Dugi Slim upade unutra sposlužavnikom na kome je bio doručak za ranjenika.

— Hej, šta to znači! — uzviknu on. — Kako si ti dospeoovamo, Dik?

— Zabavlja m.e — reče Bil. — Silan je to dečak.

— Njegova se mati ne bi složila s tim — reče Dugi Slim— Tebi, momče, treba mira i tišine. I dobre hrane, povrh toga.

— Slušaj, Slime — reče ranjenik — da li je to tačno da se nalazimo u Oklahomi, između Tulse i Vičite?

— Tačno je, pa šta? — odgovori Dugi Slim.

— Onda mi reci kako sam ja dospeo ovamo?

88

★★★ Š E J N 'k 'k ir

— Na konju — reče Dugi Slim. — Eno, na onom vrancu, I oi>:> možeš videti u konjušnici, i koga sam ja dobro istimario I ii.ihranio.

— Čudno, zaista čudno! — promrmlja ranjenik, ne obraćaju- ' I pa2nju na Slimov podrugljiv ton. — Kad se U2yxie u obzir Kili- se to dogodilo .. .

— Pa — reče Dugi Slim — u neku ruku i jeste za ču-i1i nje. Cele noći si buncao o nekim kai'tama, o La Junti,

o

n.'kom logoru na reci Simaron, o nekom Nikolasu iz Liberala. Ako .si dospeo do nas iz tog pravca, onda si za dlaku izbegao ¡.ilnu lepu šetnju kroz krajeve naseljene Komančima. Jer, šta hc tvoje rane tiče . . .

— Slime! — reče ranjenik. — Voleo bih da o tome ne go-voi iš. — Tako smo se već dogovorili, zar ne.

— U redu — reče Dugi Slim. — Nisam ja tako mnogo I mloznao, kao što misliš. Moja je dužnost da ti donosim |p|<) i da se staram o tvojim potrebama. Tako je bar naredila MM'ipođa Vels. A ti, ako ti je stalo da držim jezik za zubima, iiiiihin lepo, ćutaću odsada kao zaliven. Cak i o tome kako tra- I lA vreme sa Dikom, umesto da pojedeš ovaj doručak i da liiiidremaš malo do ručka.

Ovu lepo smišljenu pridiku Dugog Slima prekide topot kiinja, pomešan s ljudskim glasovima. Pridosmo prozoi-u kraj ra- it)i-nikovog uzglavlja da bismo ugledali jedan nimalo lep pri- fiii (Odozdo, sa reke, jahala .su tri konjanika, a za njima, uhva- fi'ii In.som preko ruku i grudi, posrtao je naš Patrik O ’Keli, po- iiiU'i'n prašinom i raščupan. Jahači se zaustaviše pred tremom

kuće, i jedan od n jili uzviknu ime moje majke.Dugi Slim opsova.— Kuper! To prokleto kopile! Vidi šta je učinio s

I ' lO'lijem!

Ranjenik se nadiže prema prozoru. Njegove crne ženice se tti.'iN«? kao dva bodeža.

— Slime! — reče on. — Ovi zlikovci čekaju gospođu Vela.III. raj ih pre nego što se ona vrati.

- Cime da ih oteram? — reče Dugi Slim gorko. — Gos- l'oil.i Vels nam je zabranila da nosimo oružje, a ormar s puSka- niii li rži pod ključem.

lianjenik stisne ¡ esnicc«.

— Slime ne gubi vreme u vajkanju. Uzmi moj revolver I P'itiudi se da ga što korisnije upotrebiš. Pre povratkta gos- (ii.il.' Vels, Slime.

— Daj ga ovamo! — uzviknu Dugi Slim. — Odavno sam It/imo ZA avakvim svaicitoiia s Kuperom. A ti, Dik — Viknu

on na mene zavući nos u neki u^ao, i pravi se da nisi ništa vi­deo iu čuo.

Uovoreči to, Dugi Slim ščepa Biiov revolver iz futrole pa isuča liapoije. ¿aoujiiao je oko Konjuariice, i u trenuucu, Kau su Kuper i njegova dva uruga ciovuiUi O iveiija lio irema, on iib i pred njih.

— i-ujia to, Kupere — viknu on, držeći čvrsto revolver — i podigni ruite zajeuno sa tim tvojim iupezmia.

Kuper se oKrete, i, postupajući po nareaenju, uzviknu to- bož iziitnadeno.

— Hej, šta to treba da znači! Slim Logan i oružje! Sta te na ovo reći iepa gospođa Vels?

— Xo ćeš čuti cd aje ućno — reče Dugi Slun. — A dotle će Patrik O'Keli da vas lepo razoruža.

— Sa najvećim zaaovoijs^vom! — reće Irac, stresajući sa sebe konopce. — Potrudiću se da ovu gospouu ciovedein u ono isto slanje u koje su oni doveli mene.

Rekavši to, O ’Keli nasrte na Kupera. Ono što se posle toga dogodilo, aogodilo se brzinom munje. Izmahnuvši nogom, Kuper udari O'Keiija posred gruai. Ovaj liosniu i pade na Dugog Siima. U tom istom trenutku, Kuper izvadi revoiver i opaii.

— Ti kučkin sine! — prošaputa ranjenik, udarivši pesnicom u banak prozara. — Proklet bio!

Videa smo kako Dugi Slim ispušta revolver i kako se hva­ta levom rukom za desnu. Kuperovi momci skočiše sa konja, i dok ste udarili dlan o dlan, Dugi Slim je već ležao na zemlji.

— Dakle — reče Kuper — gospoda se ne pridržavaju na­ređenje svoje gazdarice! Utoliko gore po njini i po nju, na­ravnoj Sada bar znamo na čemu smo. Pite, dodaj m i taj Sii- mov „koit”.

Jedan od Kuperovih momaka diže revolver sa zemlje i pruži ga Kuperu.

.— Ohol — uzviknu ovaj, razgledajući oružje. — Vidi ti Dugog SUma! Ko bi rekao da se kod jednog vasljivog kravara može naći ovako lep „kolt”! To će biti zaslužena nagrada jednom džentlemenu koji se zove Veston Kuper.

On izvadi svoj revolver iz kubure i spusti u n ju zaple- njeni. Zatim viknu.

— Na konje momci! A vas dvojica zapamtite: ako se još jednom sretnemo na zemljištu koje se zasad zove imanje Sare Vels, ne garantujem za va.šu kožu. Jesmo Ii se razumeli?

Ves Kuper natuče šešir na oči i obode konja. Njegis’#i momci odjahaše za njim.

90

"kitr-k S E J N ic-kif

— Dik — pozva ranjenik kad se napadači izgubiše u prav- <M reke. Njegovo lice i njegova koSulja bili su mokri od znoja.

Ovaj Dugi Slim je dobar čovek; međutim, što se rukovanja « (iružjem uče, on ti je jedna obična šeprtlja. To se tako ne nuli. Zao mi je mog „kolta”, ali, iskreno da ti kažem, teši me il.t je dospeo u dobre ruke.

IV

Sledeća dva dana se, uprkos našim očeldvanjima, nije do- K"ililo ništa značajno, a trećeg je dana ranjenik, po imenu Bil, iiiiliustio svoju postelju. Upravo smo sedeli za doručkom, kad ic on ukaza na vratima konjušnice, obrijaii i očešljan, u svojim siv.ni čakširama i mekira čiianama, i u pamučnoj košulji Dugog Ulnna. Bio je visokog rasta, vii£.i; ali dobro građen. Zastao je hfi \iatima, iznmenog i biedog lica, zaklanjajući se rukom od (hUo sunčeve svetlosti.

— Slime — reče moja mati — vidim da je našem boles- iill II krenulo nabolje. Umesto da niu se odnese doručak u ko- iijii;,Ilicu, zar ne bi bilo pri.'itcjnije đa ga pozovemo ovamo?

— Gospođo Vels — reče Dugi Slim — nikada vas neću |tii':luSati sa većim zadovoljstvom. Već m i je dodijalo da igram i(lo/;u dadilje. Uz to m i je taj momak prisvojio brijač i pribor

I riéenje obuće.Malo zatim, ranjenik uđe u kuhinju. Moja mati ustade da

IM i:.)č5ka, i oni su za trcnnlp.k si?.jali jedno naspram drugo, 'i .iiiotio sam da je moja mali ovlaš porumenela. N i naš gost

Hijr bio sasvim siguran u s'/oe.— Milo m i je, gospodine . . . — poče moja matL— Bakingam — reče gost. — V iiijam Baldngam, gospođo.

— Milo m i je, gospodina — reče moja matL — M alo , sta iifi'. /abriauli pre neid dan, aii, sada vidim da je sve u redu.

— Ne znam kako da vam zahvalim, gospođo — reče gost M» lid: i neusiljeni poklon. — I kako da, u isto vreme, izmolim i'i'r.,;,taj za sve one neugodnosti koje ste imali u vezi sa mnom-

— Nema potrebe da se izvinjavate — reče moja matL — T'i ,|o bila samo naša dužnosč.

Uzgred — reče Dugi Slim — možemo li da nastavimo ifi Jelom, j'er, ja treba za koji minut da zamenim O’Keiija.

— Alati opet porumene, i pogledavši prekorno na Dugogi.iiMia, pokaza gostu na stolicu nasuprot svojoj.

— Sedite, gospodine Bakingame. Np.dam se da će ješnost f ii i ina Logana otvoriti i varna volju za jelo. Naša trpeza nije

hi>g.ata, aU se trudim koiilr.o mogu.

3Í

S e j n -k-k-k

— Ne budite pruLcrano üiirornni, gospođo Vels — reče gost.— Nigde nisam jeo lalio aubru buaku s jajima kao ovde.

Mati se osiiićiiiiu. i>aa je zaista lepa u tom imutku.— Sunita Ü jajima je biiniovo deio — rece ona. — U tome

ga još niko riijc nadmašio, ja mogu da vaa uiluzim pečeiiiin piietcm ili Kolacima a vcceni.

— I dobrom K.aiom — reče Dugi Slim. — Nego, prihvati se momče, dok je vrerne, jer se DIk i ja ue damo iako iako stići.

Nije se ni Bii Baivingam dao. Joii snio euteci, Ook nas je mati služila, bacajuci s vremena na vreme pogled na našeg gosLa. Najzad, kad od šunke i jaja iiije csiaio ni trga, moja mati reče.

— Gospodine Bakingaine, nisam narccivO racioznaia, no vi ćete me, nadam se, razumeti ako zaželim aa saznam nešto bliže o vama. Ukoliko sie vi, razume se, raspoloženi aa govorite o tome.

Bil odgurnu taiijir i zaglecia se u nju. Primetio sam da su mu po danu oči još svetlijc, a ženice još crnje, što je njego­vom pogledu davaio još veću CoUma.

— U-ospodo Veis — rece on — nemam ništa naročito da vam kažem o sebi. icodom Sctni iz Ncvaue, a živeo sam uglavnom u Arizoni.

— iiazumem — reč moja mati, osmelmuvši se.— Bavio sam se naizmenično lovom na divljač i kopanjem

zlata — nastavi Bil Bakingam, praveći se da ne prime- ćuje osmeh moje majke. — ¿.atim je neko, ko zna zašto, po­kušao da me ubije iz zasede. Ivledulim, mene mnogo više dovodi u zabunu okolnost da su me našli u Oklahomi, na stotinu m ilja od kraja u kome sam napadnut.

— Sudeći po tome šta je za vašu ranu utvrdio gospodin Pirson — reče moja mati — vi ste morali provesti na konju najmanje tri dana, a verovatno isto toliko i noćL

— Ko je gospodin Pirson? — upita BÜ.— Lekar iz Silver Krika — reče moja mati. A Dugi Slim

je dopuni, puneći svoju lulu; — I vlasnik pogrebnog preduzeća. Uveren sam da se sada u njemu vodi ljuta borba između lekara koji je iziečio svog bolesnika i ukopnika koji je izgubio dobar posao.

— Po čemu bih ja bio dobar posao za gospodina Pirsona?— upita Bil.

— Pa, Bile — reče Dugi Slim, zavalivši se u stolicu s lulom u zubima — sudeći po tvome konju i opremi na njemu, kao i po tvome odelu, ma u kakvom stanju da se nalazi; zatim — nastavi Slim s osmehom — sudeći po tvojoj ,,vinčesterki”, koja se u ovom trenutku nalazi zaključana u ormaru gospođe Vels, ne bi se reklo da si neka protuva koja luta prerijom bez igde ičega.

— To taman toliko znači — reče Bil, sležući ramenima —11.1 bi se taj vas gospodin Pirson grdno prevario u računu. Kao I :.vi oni koji prave slične zaključke. Uprkos lepoj slici, koju I' daješ o meni, Slime; ja sam običan beskućnik, bez igđeI

— Vrata ove kuće su vam uvek otvorena — reče moja mali.

— Vi ste više nego ljubazni gospođo Vels — reče Bil. — I j:i bih dao ne znam šta da mogu da vam se odužim. Među- li.ii, siojim na gledisiu da ispravan čovek treba da primi samo m\() šio je u stanju da zasluži.

— Onda se potrudi, momče, pa zasluži. — reče Dugi Slim.— To bih i učinio. — reče Bil. — Ako mi se samo pruži

|«i llika.— Hoćete li time reći, — upita moja mati — da ste

*)in inni da se prihvatite kakvog posla?— Zašto da ne, gospođo VeJs.— Onda — reče mati, poruraenivši po treći put — ja ne

iihk;u da vam ponudim ništa drugo osim da ostanete ovde I (1.1 i-.a nama delile ono što nam je Bog dao.

Bil Bakingam sc osmehnu.— Priiavatio bih to od svega srca, gospođo Vels; nego

se da vam neću biti od neke naročite koristi; ja ne znamtiijiUi o radu sa stokom.

-- Ako dobro jašeš — reče Dugi Slim — i ako si spreman ihi i>odneseš glad i žeđ, i pripeke u prerijama, onda znaš sve.

— Ako je samo to — reče Bil Bakingam — nema razloga11.1 vam se ne pridružim.

Moja mati uzdahnu.— Na žalost, nije samo to, gospodine Bakingame. Dužnost

ml je da vas upozorim i na neprijatnosti druge vrste. Ne- lHij:itnosti mnogo ozbiljnije nogo što su suše ili oiuje u prerijL

Ona mu zatim ispriča, u nekoliko reči, svoj sukob sa Ho- !M/ium Holovejem. Bil je pažljivo slušao, ne skidajući sa lica tiiiiji! majke svoj oštar, jaslrcbovski pogled.

— I tako — završi moja mati — izgledi na miran život u iiv'oin kraju nisu mnogo ružičasti. Zaio vas molim da raa- hn ,hl.e pre nego što prilivatite našu ponudu.

— Gospođo Vels — reče Bil Bakingam posle kraćeg ćutik^ M|:i — Šta ste preduzeli u smislu zaštite svojih prava?

— Obavestila sam o svemu šerifa i sudiju gospodina Delmera f i.;i Ako bude potrebno, spremna sam da idem i do zahteva (l i obrazuje sud dobrih ljudi.

- Sve je to lepo — reče Bil Bakingam — samo, praktičnoii.rvši, to ne vodi ničemu. Ako v i . . .

-k'k'k S E J N -k'k'k

— Moja mati ga preldde.

— Ja ne deliin sa vama to mišljenje, gospodine Bakinga­me.

— Samo jedno pitanje, gospođo Vels — reče Bil Bakingam

živo. — Da li su i vaši susedi, oni sa kojima se taj Horas

Holovej već obračunao, da li su se i oni obraćali vlastima u

Silver Kriku?

— Pretpostavljam da jesu — reče moja mati.

— Onda, zar vam to ne govori, čisto i jasno, kako će se

i vaše poverenje u zakon završiti.

— Naravno da govori — konstatova Dugi Slim.

— Otvorite vi ovaj vaš ormar s oružjem — nastavi BU

Bakingam, a njegove se uzane ženice još više suziSe — i ja

vas uveravam da će se Horas Holovej okanuii zauvek svojih

vdeposedničkih snova.

Moja mati ustade.

— Gospodine Baldngame — reče ona hladno — dok sam ja

živa, u ovoj kući neće niko potezati oružje. Pravda se ne po­

stiže nasiljem. Moj muž je bio jedan od onih ljudi koji su živeli

u zabludi da se zakonitost može obezbediti mimo zakona i pro­

tiv zakona. On je tu svoju grešku platio glavom, i njegov pri­

mer treba da bude poučan. U B ibliji kaže: ,,ko upotrebi nož, od

noža će i stradati”. M i žene, kao majke i supruge, imamo dru­

ge poglede na red i poredak. Bez poverenja u pravdu, nema

n i poverenja u ljude.

Bil Bakingam je slušao ne krijući da je iznenađen. Kad

je mati završila, on obori glavu i poče nožem da šara po stol-

njaku.

— Sve što ste sada rekli gospođo Veis — izjavi on naj­

zad— za mene je novo. Ja nikada nisam razmišljao o tome,

niti sam verovao da o tome vredi razmišljati.

— Sad ćeš imati vremena za razmišljanje na pretek —

reče Dugi Slim, uzimajući svoj šešir, — Ja odoh da zamenim

OTCelija, noseći, umesto revolvera ili puške, nadu da će se

Horas Holovej zaista uplašiti od zakona i pravde.

ra

nu.

•k-k-k s E J N -k -kir

Bolje vi vodite računa o svojoj ruci, Slime — reče moja— Povredio se pre neki dan na nožu za stočnu h

Î Ml>iasni ona BUu. — Za vreme dok sam ja büa u Silver Ptil

Mil Bakingam pogleda u mene a ja u njega; namignuli

I SIU luišom jedan drugome i ja sam osetio da je od tog tre­uil« n počelo naše prijateljstvo. Jer, ništa tako ne vezuje ljude ti) i.ujodnička tajna.

n a s t a v i C e s e -.

EDICIJA DOK HOLIDEJ VANREDAN BROJ

SVtSKA

SEJNBROJ 32

DZEK SLEJD

Arizona je gorela. Izgledalo je kao da je cela zemlja u plamenu.

Šejn je dolazio iz Meksika. Pošto je u Jumi predao izveštaj i drago kamenje „Brigadi

sedam” , dobio je nalog da u severnom Meksiku potraži saučesnike Bena Kraulija, kako bi se ta stvar sa železnicom konačno

raščistila. Ali, jedva da je i stigao, zatekao ga je poziv da se hitno vrati.

Granicu je prešao između Sonoite i Jume. Prešavši reku Džila naišao je prvo na naseobinu koju su napali Indijanci . . .

izlazi 16. januara 1982.IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.