Razvoj plana implementacije restrukturiranja jp srbijašume kroz participaciju

K O N A Č A N I Z V E Š T A J

Konačan izveštaj

Razvoj plana implementacije

restrukturiranja

JP "Srbijašume" kroz participaciju

Izdanje 1.0

Sveska 1 Datum: 30. novembar, 2005

Sva pitanja koja se odnose na ovaj dokument treba uputiti ovlašćenim predstavnicima

Nacionalni rukovodilac Projekta Vojislav Janković Srbijašume Mihaila Pupina 113 Beograd Srbija Telefon: +381 11 3115027

Fax: +381 11 3115029

e-mail: [email protected]

Međunarodni rukovodilac Projekta Christian Susan ÖBf Konsalting Pummergasse 10-12 3001 Purkersdorf Austrija Telefon: +43 2231 600 560

Fax: +43 2231 600 559

e-mail: [email protected]

SSaaddrržžaajj

1. REZIME 5

2. OSNOVA PROJEKTA ....................................................................................... 8

2.1. Politička i zakonska osnova ....................................................................................... 9

2.2. Svrha inicijalnog izveštaja ......................................................................................... 9

2.3. Rukovođenje projektom ........................................................................................... 10 2.3.1. Prvi sastanak Upravljačkog odbora (4 februar, 2005.) ................................................................. 10 2.3.2. Osnovni tim .................................................................................................................................. 11 2.3.3. Upravljački komitet ...................................................................................................................... 11 2.3.4. Privremeni radni timovi Projekta ................................................................................................. 12 2.3.5. Drugi sastanak Upravljačkog odbora (10. maj, 2005) .................................................................. 13 2.3.6. Treći sastanak Upravljačkog odbora (05. oktobar, 2005) ............................................................ 14 2.3.7. Četvrti sastanak Upravljačkog odbora (08. novembar, 2005) ...................................................... 14 2.3.8. Peti sastanak Upravljačkog odbora (29. novembar, 20005) ......................................................... 15 2.3.9. Povezanost sa drugim nacionalnim i internacionalnim projektima .............................................. 15

3. METODOLOGIJA RADA I REZULTATI ......................................................... 16

3.1. Plan rada .................................................................................................................. 17

3.2. Aktivnosti koje su vođene: ...................................................................................... 22

3.3. Konferencija interesnih grupa: ................................................................................. 22 3.3.1. Konferencija Interesnih grupa u Sokobanji (30. mart – 01. april, 2005.) ..................................... 23

3.4. Rezultati Analiza : ................................................................................................... 23

3.5. Vizija 2010 .............................................................................................................. 26 3.5.1. Očekivani rezultati restrukturiranja Srbijašuma ........................................................................... 27 3.5.2. Pretpostavljena klasifikacija kupaca ............................................................................................ 27 3.5.3. Poslovni model ............................................................................................................................. 28 3.5.4. Vizija i smernice razvoja JP Srbijašume do 2010. godine. .......................................................... 29

3.6. Strateški poslovne jedinice, uslužne jedinice, stručni poslovi ................................. 30 3.6.1. Strateški poslovne jedinice ........................................................................................................... 30 3.6.2. Funkcionalna strategija (Kompetentne jedinice, Uslužne jedinice) ............................................. 32

3.7. Sveobuhvatna strtegija ............................................................................................. 33 3.7.1. Struktura profitnog centra, troškovnog centra i servisnog centra ................................................. 33 3.7.2. Finansijski kontroling - Upravljački informacioni sistem ............................................................ 34 3.7.3. Upravljanje ljudskim resursima ................................................................................................... 34 3.7.4. Proizvodnja i prodaja drveta/Šumarska tehnika ........................................................................... 36 3.7.5. Prosta biološka reprodukcija ........................................................................................................ 37 3.7.6. Planiranje u upravljanju šumama ................................................................................................. 37 3.7.7. Seme i rasadnička proizvodnja ..................................................................................................... 38 3.7.8. Lovstvo ........................................................................................................................................ 38 3.7.9. Ribolov ........................................................................................................................................ 38 3.7.10. Sporedni šumski proizvodi ......................................................................................................... 39 3.7.11. Zeleni inženjering ...................................................................................................................... 39 3.7.12. Usluge za vlasnike privatnih šuma ............................................................................................. 39 3.7.13. Upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima ................................................................................ 40 3.7.14. Pošumljavanje – Produžena biološka reprodukcija .................................................................... 40 3.7.15. Upravljanje nekretninama .......................................................................................................... 40

3.8. Struktura ................................................................................................................... 42

3.9. Plan implementacije ................................................................................................. 49

3.10. Zaključci ................................................................................................................ 50

3.11. Politička i pravna pitanja ....................................................................................... 51

4. NEOČEKIVANI RIZICI UOČENI TOKOM IZRADE PROJEKTA IMPLEMENTACIJE ............................................................................................. 53

4.1. Politička situacija ..................................................................................................... 54

4.2. Raspoloživost odgovarajućeg osoblja ...................................................................... 54

4.3. Vremenski okvir projekta ........................................................................................ 54 4.3.1. Promene u rukovodjenju Srbijašumama...................................................................................... 54 4.3.2. Odlaganje u projektu implementacije bez dodatnih troškova ...................................................... 55 4.3.3. Dodatna ulaganja koja mogu biti potencijalni uzrok dodatnih troškova ...................................... 55 4.3.4. Troškovi nastali usled teškoća pri implementaciji projekta za Srbijašume ................................ 56 4.3.5. Troškovi nastali prilikom projekta implementacije za OBF Konsalting ...................................... 56

4.4. Dostupnost i celishodnost podataka ......................................................................... 57

5. PROCES PARTICIPACIJE ............................................................................. 58

5.1. Međunarodna zajednica ........................................................................................... 59

5.2. Ministarstva / Vlasnici ............................................................................................ 59

5.3. Interesne grupe ......................................................................................................... 59

5.4. Ljudi, zaposleni u Srbijašumama ............................................................................. 59

6. TWINNING PROJEKAT .................................................................................. 60

7. ANEKSI 62

7.1. Aneks I-Zapisnik sa inicijalne radionice/1 sednica upravljačkog odbora ............... 63

7.2. Aneks II-Zapisnik sa druge sednice upravljačkog odbora ...................................... 67

7.3. Aneks III - Rezime izveštaja koji su pripremila 22 Privremena radna tima ............ 74

I ZBIRNI IZVEŠTAJ 1-22 ............................................................................................. 81

7.4. Aneks IV-Zapisnik sa treće sednice Upravljačkog odbora ................................... 112

7.5. Aneks V – Rezime Strateških poslovnih jedinica ................................................. 116

7.6. Aneks VI-Zapisnik sa četrvrte sednice upravljačkog odbora ................................ 182

7.7. Aneks VII-Zapisnik sa pete sednice upravljačkog odbora .................................... 191

7.8. Aneks VIII - Konferencija interesnih grupa u Sokobanji ...................................... 200

7.9. Aneks IX –Strategija upravljanja ljudskim resursima .......................................... 212

7.10. Aneks X–Funkcionalne strategije upravljanja informacionim sistemom/IT ....... 214

7.11. Aneks XI-Finansijska strategija finansijskog kontrolinga ................................... 222

7.12. Aneks XII – Finansijski model ............................................................................ 225

7.13. Aneks XIII – Grafikon nove organizacije za ŠG-profitni centri ......................... 233

7.14. Aneks XIV – Plan implementacije ...................................................................... 247

LLiissttaa ggrraaffiikkoonnaa

Dijagram 1: Struktura projekta .......................................................................... 10

Tabela 2: Opšte sekvence procesa promena ................................................. 17

Tabela 3: Raščlanjena struktura rada ............................................................... 21

Tabela 4: Rezultati analiza - PRIHODI ............................................................... 25

Tabela 5: Rezultati analiza- PRINOSNA MARŽA .............................................. 25

Tabela 6: Pretpostavljena klasifikacija kupaca................................................ 27

Tabela 7: Poslovni model .................................................................................. 29

Slika 8: Status Quo za Broj zaposlenih po kategorijama i troškovi osoblja po kategorijama .................................................................................................. 35

Figure 9: Optimiziran broj zaposlenih po kategorijama i troškovi zaposlenih po kategorijama. ................................................................................................. 36

Figure 10: Troškovi za socijalni plan ................................................................ 36

Figure 11: Projekcija za prodaju oblovine i industrijskog drveta .................. 37

Figure 12: Finansijska projekcija za 2006-2010 ............................................... 42

Grafikon 13: Proces izgradnje novog modela strukture ................................. 44

Grafikon 14: Proces izgradnje novog modela strukture ................................. 45

Slika 15: Grafički prikaz organizacije Srbijašuma AD Kompanije .................. 45

Grafikon 16: Organizaciona struktura Srbijašuma .......................................... 47

Grafikon 17: Organizaciona struktura Srbijašuma .......................................... 48

Grafikon 18: Organizaciona struktura ŠG-Profitni centar Despotovac ......... 49

Grafikon 19: Plan implementacije ..................................................................... 50

PPooppiiss sskkrraaććeenniiccaa

ADA Austrijska agencija za razvoj

AF Polje aktivnosti

BF Polje poslovanja

CARDS Zajednička pomoć za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju

CU Stručna organizaciona jedinica

FA Šumska uprava (Uprava)

FAO Organizacija za ishranu i poljoprivredu

FE Šumsko gazdinstvo

FOPER Projekat za istraživanje u oblasti šumarske politike i ekonomike

FY Finansijska godina

GoS Vlada Srbije

HQ Generalna direkcija

IAS Međunarodni knjigovodstveni/obračunski standardi

IMF Međunarodni monetarni fond

IUFRO Međunarodno udruženje organizacija za istraživanje u šumarstvu

JSC Akcionarsko društvo

KE Ključni elementi

MAFW Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MBO Upravljanje prema ciljevima

MoF Ministarstvo finansija

ÖBf AG Austrijske državne šume a.d.

PA Zaštićena područja

PC Profitni centar

PK Šumski radnik

SBU Strateški poslovne jedinice

SCM Sastanak Upravljačkog odbora

SH Interesne grupe

SSS Šumarski tehničar (Srednja škola)

SU Uslužne jedinice

SWOT SWOT Analiza (Snage, Slabosti, Šanse, Rizici)

TCP Projekat tehničke saradnje

TPT Privremeni radni tim

VSS Šumarski inženjer (University)

WP Plan rada (Poglavlje)


1. REZIME


6

U kontekstu integrativnog procesa sa Evropskom Unijom, Vlada Srbije je u procesu

restrukturiranja svojih državnih preduzeća.

Javno preduzeće Srbijašume je bilo zaduženo za rukoviđenje šumama države Srbije, a biće

restrukturirano u kompaniju orijentisanu ka tržištu i kupcima za održivo upravljanje državnim

šumama, šumskim zemljištima i imovinom nad tim zemljištima.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izrazilo je svoju zainteresovanost da

proces promena bude pomognut od strane Osterreichische Bundesforste AG Consulting.OBF

AG Consulting je deo Osterreichische Bundesforste AG, koje je izvršila vrlo uspešan proces

restrukturiranja u 1997 i od tada je obezbedila konsultantski servis za procese restrukturiranja

nekoliko centralnih i istočno - evropskih državnih šumarskih organizacija.

Pošto su državne šume Srbije od velikog multifunkcionalnog značaja, socioekonomskog i

značaja u zaštiti životne sredine, za Državu Srbiju i šumarski sektor Srbije, Austrijska

agencija za razvoj, složila se da sufinansira Participativni proces razvoja Plana

implementacije restrukturiranja Srbijašuma.

U toku projekta koji je započeo 04.02.2005. a zaključen 30.11.2005. OBF AG

Consulting,pomogao je manadžmentu Srbijašuma u:

Identifikovanje opšteg okvira i grupe uslova od strane vlasnika za restrukturiranje.

Analiziranje poslovnih aktivnosti i poslovnog okruženja Srbijašuma

Elaboriranje principa i vizije za budući razvoj Srbijašuma baziran na tim analizama i

rezultatima dobijenim na konferenciji interesnih grupa.

Identifikaciju strateških poslovnih jedinica ( SBU s),kompetentnih jedinica (CUs) i

Servisnih jedinica( SUs) i razvojne strategije za svaku jedinicu

Razvijanje jedne sveobuhvatne strategije za Srbijašume bazirane na SBU, CU i SU

strategijama.

Identifikovanje najboljih organizacionih struktura (uključujući broj osoblja), potrebnih

da za implementaciju sveobuhvatne strategije.

Izrada finansijskog modela korišćenjem cifara na osnovu sveobuhvatne strategije

baziran na organizacionom razvitku koji dozvoljava projektovanje finansijskig Plana

za godine 2006-2010.

Korišćenje modela u povratnom procesu za vođenje osetljine analize tj. procene koje

pretpostavke sveobuhvatne strategije najviše utiču na finansijsku projekciju sa ciljem

da se vidi da li su planirane investicije dostupne i da li Srbijašume mogu «opstati» kao

Kompanija sa zajednickim ulaganjima.

Razvijanju faznog i troškovnog implementacionog plana za restrukturiranje

Srbijašuma .Taj implementacioni Plan prikazuje koje konkretne aktivnosti moraju biti

obavljenje u godinama od 2006.-2010.i pomaže da se procene troškovi tih aktivnosti.

Identifikovanje političkih i pravnih zahteva koje treba postaviti pre nego što

Srbijašume budu mogle da se restrukturiraju u Kompaniju sa yajednickim ulaganjima.

Srbijašume imaju potencijal da postanu održiva i ekonomski uspešna kompanija koja upravlja

prirodnim izvorima. Kompanija sa zajednickim ulaganjima je predložena kao legalan oblik u


7

cilju da dozvoli kompaniji da uđe u zajednička ulaganja i da ustanovi podređene kompanije u

cilju da garantuje i obezbedi najviši nivo transparentnosti.

Predloženo restrukturiranje zahteva investicije u SBUs, CUs, SUs, i razvitak ljudskih resursa i

proces promene korporativne kulture kompanije. Ako fondovi zahtevani za te investicije

moraju biti traženi na glavnom tržištu i rezultiraju velikim troškovima, vodiće do negativnog

poslovnog rezultata. Vlada Srbije mora biti svesna da restrukturiranje JP SRbijašume, u

Kompaniju sa zajednickim ulaganjima, konstituiše ulaganje vlasnika i mora da pristane da

kapitalizuje nedavno formirano akcionarsko društvo.

Koncept uspostavljanja Akcionarskog društva, koncept predloženih organizacionih promena i

predloženi poslovni koncept, moraju biti prodiskutivani sa predstavnicima Međunarodnog

fonda u Beogradu. Čak i ako MMF bude za mnogo drastičnije procese restrukturiranja

Srbijašuma, MMF će pristati na predloženo restrukturiranje i neće stavljati primedbe na

kapitalizaciju novo formiranih Srbijašuma – A.D.

Vlada Srbije, kao vlasnik predloženog AD, može da profitira od predloženog restrukturiranja i

investiranja u AD na više načina:

Akcionarsko društvo će obezbediti najveću moguću transparentnost u uslovima cena i

usluga

Kroz investiranje u kreiranje predloženog akcionarskog društva, Vlada Srbije može

osigurati održivo upravljanje državnim šumama Srbije

Uvođenje Akcionarskog društva , omogućava da se državnim šumama Srbije upravlja

sa poslovnom racionalnošću, ekonomski učinak održivog upravljanja šumama Srbije

može biti (maksimiziran) doveden do najviše tačke i povremena kontraproduktivna

politička uplitanja u upravljanje privatnim preduzećima, će biti veoma smanjenja

(minimizirana)

Kompanija sa zajednickim ulaganjima će garantovati održivo zapošljavanje u

šumarstvu

AD će deliti dividende i kompenzacije za održivu korist od prirodnih resursa Srbije

Vrednost kompanije će sa godinama rasti

Predloženo AD će povećati profitabilnost i izgraditi konkurentnost na evropskom

nivou i doprineti pripremi srpskog šumarskog sektora za evropske integracije.

Tako Vlada Srbije može očekivati pozitivno – povratak investicija.

Pre nego što Srbijašume budu restrukturirane u AD, nekoliko Zakona mora biti prepravljeno –

zakon ili odluka o upravljanju pravima i obavezama A.D. prema Vladi Srbije- i „vice versa“

has to be drafted-i politički otpor treba da bude prevaziđen.

Na završnom sastanku Upravljačkog odbora, kao tela zaduženog da prihvati predloge i

koncepte elaborirane od strane Srbijašuma i OBF AG( konsaltinga), istaknuto je jednoglasno,

da je Projekat uspešno kompletiran u okvirima profesionalnih i tehničkih aspekata, ali nije

postignut konsenzus da se implementiraju organizacioni uslovi (organizacione strukture) kao

što je predloženo.


8

2. OSNOVA PROJEKTA


9

2.1. Politička i zakonska osnova

Na sednici održanoj dana 8. novembra 2002. godine, Upravni odbor JP Srbijašume usvojio je

Strateški plan za period 2003-2005. godine. Ovaj plan predviđa restrukturiranje državnog

preduzeća Srbijašume, rukovođeno principima tržišne ekonomije i profitabilnosti.

Dana 4. juna 2003. godine Odlukom 05 broj 023-3916/2003, Vlada Srbije je odobrila

Strateški plan JP Srbijašume. Odluka je objavljena 23. jula 2003. godine u Službenom

glasniku broj 74.

U oktobru 2004. godine Ministarstvo finansija Republike Srbije, saglasno budžetskoj,

ekonomskoj i fiskalnoj politici Republike Srbije, proglasilo je Memorandum po kome početak

restrukturiranja javnih preduzeća Srbije počinje u 2005. godini i traje tokom 2006. i 2007.

Decembra 23.2004. Austrijska agencija za razvoj (ADA), potpisala je Ugovor o

sufinansiranju sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije u cilju

restrukturiranja Srbijašuma, gde ADA obezbeđuje 69% potrebnih sredstava a Srbijašume

31%.Sektor konsaltinga Osterreichische Bundesforste AG, odabran je za konsultanta radi

podrške Srbijašumama u procesu promene i restrukturiranja.

Projekat “ Razvoj Plana implementacije restrukturiranja JP Srbijašume kroz participaciju”je

pokrenut 10.Januara 2005.Plan implementacije je predstavljen 29. Novembra 2004. a Projekat

je završen 30. Novembra 2005.

2.2. Svrha inicijalnog izveštaja

Svrha inicijalnog izveštaja je dvostruka

a) Prvo-da obezbedi pregled kako projekat napreduje i pregled aktivnosti koje su preduzete do

sada (analize poslovnih aktivnosti Srbijašuma, poslovnog okruženja, razvoj vizije za

razvoj Srbijašuma, identifikacija Strateških poslovnih jedinica, Kompetentnih i Servisnih

jedinica, razvoj strategije za svaku jedinicu, sakupljanje u jednu sveobuhvatnu strategiju,

razvoj novih struktura, eleboriranje troškovnog i faznog plana implementacije).

b) Drugo- da obezbedi srpskim donosiocima odluka, pouzdanu informacionu bazu na širokom

rasponu rezultata i zahteva za restrukturiranje Srbijašuma u tržišno i profitno orijentisan

poslovni entitet pre nego što Projekat krene u konceptualnu fazu –usmerenu ka Kompaniji

sa zajedničkim ulaganjima, i pre no što sam proces za implementaciju restrukturiranja

optočne.


10

2.3. Rukovođenje projektom

2.3.1. Prvi sastanak Upravljačkog odbora (4 februar, 2005.)

Prvi sastanak Upravljačkog odbora je održan u Generalnoj direkciji Srbijašuma u Beogradu

04. februara 2005. godine. Učestvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede (MAFW), Ministarstva finansija Srbije, Srbijašuma, Austrijske agencije za

razvoj i konsultanata iz Austrije (ÖBF AG Konsalting). Vreme sastanka je određeno u

Aneksu 1.

Ovim sastankom data je skica projekta, razjašnjeni su očekivani rezultati i potvrđene

pretpostavke konsultanata. Štaviše, sastanak dogovoren među učesnicima ticao se i

zahtevanih obaveza u smislu prepisa – koje osoblje će biti obezbeđeno od strane Srbijasuma

(broj i procenat radnog vremena), procedure za glasanje od strane Osnovnog tima, procedure

za glasanje Upravljačkog komiteta, interna i externa komunikacija, primeri kao i ostala

administrativna pitanja.

Struktura projekta se vidi u dijagramu br. 1.

Dijagram 1: Struktura projekta

Vođa tima/međunarodni + lokalni

Srbijašume

Radne grupe

Međunarodni

konsultanti

privremeni

timovi i

radionice

privremeni

timovi i

radionice

privremeni

timovi i

radionice

privremeni

timovi i

radionice

privremeni

timovi i

radionice

Osoblje i rukovodstvo Srbijašuma

Klijent

Srbijašume i Ministarstvo

poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede


11

2.3.2. Osnovni tim

Osnovni tim, kako je dogovoreno na udarnom sastanku 04. Februara 2004. sa Srbijašumama i

koji je ovde prikazan nije imao izmena.

G-din Kristian Susan Međunarodni tim lider/direktor projekta, konsultant Osterreichische

Bundesforste AG

G-din Vojislav Janković Nacionalni tim lider, izvršni direktor Sektora za korišćenje šuma

G-đica Jelena Vasić član tima, stručni saradnik Komercijalnog sektora Srbijašume

G-đica Vera Jovanović član tima, Sektor za razvoj Srbijašume

G-din Mile Vanić član tima, Komercijalni sektor Srbijašume

G-đa Mirjana Stingić član tima, Sektor za šumarstvo i lovstvo Srbijašume

Osnovni tim radi kao glavno izvršno i operativno telo projekta. Tokom faze u kojoj su vršene

analize, Osnovni tim je koordinirao i rukovodio radom 22 Privremena radna tima.Ovaj rad je

obuhvatio određivanje članova PRT, njihovo pozivanje na udarni sastanak,na kome je

članovima PRT-a objašnjeno koji se obim rada i rezultati od njih očekuju, provera da li

napredovanje PRT-a zadovoljava i organizovanje kratkih sastanaka na kojima lideri

Privremenih radnih timova saopštavaju rezultate svog rada.Ovi sastanci su se održavali u

nedelji koja počinje 04.Aprila do 08.Aprila2005. Dalje, Osnovni tim je morao biti siguran da

su pisani izveštaji PRT-a prihvatljivog i uporedivog kvaliteta, predati na vreme i da sadrže

primedbe i odluke koje su utvrđene tokom kratkih sastanaka.

U okviru izveštajnog perioda Osnovni tim je organizovao Konferenciju Intersnih grupa u

Sokobanji,koja se održala u periodu od 30.Marta do 01.Aprila,2005.

Na osnovu rezultata analiza i rezultata sa Konferencije intersnih grupa, Osnovni tim je razvio

Viziju budućeg razvoja Srbijašuma i počeo da definiše strateške poslovne jedinice.Sve odluke

Osnovni tim je doneo jednoglasno pre no što ih je predstavio Upravljačkom odboru.

Svi problemi i odluke, o kojima diskutuje osnovni tim u kontekstu projekta, su poverljive

prirode. Spoljašnja i unutrašnja komunikacija u Srbijašumama će biti ekskluzivno kanalisana

preko nacionalnog rukovodioca tima gospodina Vojislava Jankovića.

2.3.3. Upravljački komitet

Predstavnici Upravljačkog Komiteta, izabrani od strane klijenta koji su inicijalno uključeni:

G-din Aleksandar Vasiljević Direktor Uprave za šume, MPŠiV (predsedavajući)

Dr Ivana Dulić Marković Ministar, Min. polj. šumarstva i vodoprivrede

G-din Milovan Milošević Predsednik Upravnog odbora JP Srbijašume

G-din Dragan Zlatojević Generalni direktor JP Srbijašume

Prof. dr Milun Krstić Šumarski fakultet, član Upravnog odbora JP Srbijašume

G-đa Jelena Ilić Ministarstvo finansija, Jedinica za restrukturiranje javnih

preduzeća

G-din Hans Jorg Humer Austrijska agencija za razvoj

G-din Mihael Sater Direktor Österreichische Bundesforste AG Konsalting


12

Gospođicu Jelenu Ilić je zamenila koleginica gospođa Mirjana Bačikin, obe su iz

Ministarstva finansija, Jedinice za restrukturiranje Javnih preduzeća.

Upravljački komitet se sastajao pet puta tokom implementacije Projekta i bio odgovoran za

diskusiju i dlučivanje o svim važnim temama. Zaključci osnovnog tima su prezentivani

Upravljačkom komitetu radi donošenja odluka. Usaglašeno je, tokom prvog,inicijalnog

sastanka da odluke, donete od strane Upravljačkog komiteta moraju biti jednoglasno

prihvaćene.

Svi predmeti i odluke o kojima raspravlja Upravljački odbor u kontekstu projekta su

poverljivi. Spoljna komunikacija će biti ekskluzivno kanalisana preko predsednika

Upravljačkog komiteta gospodina Aleksandra Vasiljevića.

2.3.4. Privremeni radni timovi Projekta

Privremeni timovi projekta (PRT) prvenstveno se sastoje od eksperata Srbijašuma i vode ih

članovi Osnovnog tima i konsultantski tim. Značajno učešće drugih srpskih eksperata i

deoničara u šumarstvu će dopunjavati ekspertize timova.

Korišćenjem predloga konsultanata, koji definišu određene ključne elemente i radne pakete,

kao i usaglašavanje sa projektom vremenskih okvira, osnovni tim će razvijati okvir za sve

aktivnosti privremenih timova projekta (PRT) koje pokrivaju sledeće oblasti:

Opšti cilj i definicija specifičnih zadataka

Vremenski okvir i smernice (početni sastanak, smernice, kratki sastanak i poslednji

termin za podnošenje izveštaja)

Akcioni postupci (koraci)

Individualni članovi osnovnog tima sa obuhvatnom upravljačkom odgovornošću za

PRT

Članovi tima

Ostala ulaganja

PRT administracija

Zadaci/učinak

Svi članovi tima će biti zvanično pozvani od strane generalnog direktora Srbijašuma da

učestvuju u privremenim timovima projekta a on će podvući, objasniti značaj tog rada za

Srbijašume i potvrditi privrženost JP Srbijašume projektu. Svaki tim će ubuduće razvijati

radni okvir u više detalja do njihovog početnog sastanka. Za pitanja, svaki tim će imati pomoć

konsultanata Austrijskih državnih šuma.


13

Analiza 22 Privremena Radna Tima

WP 2211 Pravna analiza WP 2225/1 Proizvodnja

drveta

2225/9 Trgovina, nameštaj i

građevinski materijal

WP2212 Analiza stanja drvne

industrije i glavnih kupaca

WP 2225/2 Posao sa

nekretninama

WP 2225/10 Izgradnja

šumskih puteva

WP 2213 Važni projekti WP 2225/3 Lov i ribolov WP 2225/11 Mehaničarske

radionice, održavanje i

čuvanje

WP 2214 Analiza interesnih

grupa

WP 2225/4 Sporedni šumski

proizvodi

WP 2225/12 Zaštićena

prirodna dobra

WP 2221 Organizaciona

struktura

WP 2225/5 Usluge u

privatnim šumama

WP 2225/13 Upravljanje

šumskim katastrofama

WP 2222 Finansijska analiza WP 2225/6 rasadnička

proizvodnja i ozelenjavanje

WP 2225/14 Gajenje i

pošumljavanje šuma

WP 2223 Analiza ljudskih

resursa

WP 2225/7 Turizam i

ugostiteljstvo

WP 2224 Analiza prirodnih

resursa

WP 2225/8 Pilana

Razvoj strategije SPJ i SP 12 PRT

WP 3201-1 Proizvodnja i

prodaja drveta

WP 3203 Semenarstvo i

rasadnička proizvodnja

WP 3207 Stručne usluge u

privatnim šumama

WP 3201-1-1 Korišćenje

šuma

WP 3204 Lovstvo WP 3208 Proširena biološka

reprodukcija i ZPD-a

WP 3201-1-2 Prosta biološka

reprodukcija

WP 3205 Ribarstvo WP 3209 Zeleni inženjering

WP 3202 Planiranje u

šumarstvu

WP 3206 Sporedni šumski

proizvodi

WP 3210 Upravljanje

nekretninama

Razvoj strategije za Uslužne jedinice 3 PRT

WP 3300-1 Razvoj

informacionog sistema

WP 3300-2 Razvoj ljudskih

resursa

WP 3300-3 Finansijska

kontrola

2.3.5. Drugi sastanak Upravljačkog odbora (10. maj, 2005)

Drugi sastanak Upravljačkog odbora je održan u Generalnoj direkciji Srbijašuma u Beogradu

10. Maja 2005. godine. Učestvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede (MAFW), Ministarstva finansija Srbije, Srbijašuma, Austrijske agencije za

razvoj i konsultanata iz Austrije (OBF AG Konsalting). Vreme sastanka je određeno u

Aneksu II.


14

Na ovom sastanku, napredak u implementaciji projekta,rezultati analiza dobijeni od strane 22

Privremena Radna Tima (PRT), rezimei koje je pripremio Osnovni tim na osnovu detaljnih

izveštaja elaboriranih pojedinačno od strane svakog od 22 PRT su dati u Anexu II.Prikazane

su portfolio analize za strategiju Srbijašuma,Vizija budućeg razvoja Srbijašuma (gde će

Srbijašume biti 2010.), diskutovani su politički/ pravni zahtevi za restrukturiranje Srbijašuma

u tržišno i ka kupcima orijentisan entitet.

Vizija elaborirana od strane Osnovnog Tima i konsultanata je prihvaćena od strane

Uprvljačkog odbora.Prema tome Vizija budućeg razvoja Srbijašuma će biti bazirana na

konceptualnom radu i političkom diskusijama u kojima će konsultanti podržavati i savetovati

rukovodstvo Srbijašuma.

Medju predstavnicina Upravljačkog odbora, g-đa. Jelenu Ilić, je zamenila koleginica g-đa.

Mirjana Bačikin; obe su iz Ministarstva Fiansija, Jedinice za restrukturiranje javnih

preduzeća.

Upravljački odbor se jednoglasno složio oko Vizije za budući razvoj Srbijašuma.

2.3.6. Treći sastanak Upravljačkog odbora (05. oktobar, 2005)

Treći sastanak Upravljačkog odbora, održan je u Generalnoj direkciji Srbijašuma u Beogradu

05.10.2005. Učesnici su bili predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede (MPŠV) Srbije, Ministarstva finansija, Srbijašuma, Austrijske agencije za

razvoj i OBF AG Konsaltinga. Zapisnik je dat u dodatku IV.

Na ovom sastanku dužnost g-din. Dragana Zlatojevića je preuzeo gospodin Ješa Erčić. Na

ovom sastanku je razmatran razvoj implementacije Projekta, strategije za Strateške poslovne

jedinice, Kompetentne jedinice i Uslužne jedinice, razvijane od strane PRT-a i nacrt

finansijskog modela čija primena pokazuje ključne finansijske cifre za godine 2006-2010

koje su pokazane i prodiskutovane.

Strategije Strateških poslovnih jedinica su date u dodatku V.

Strategije za Strateške poslovne jedinice, Kompetentne poslovne jedinice i Uslužne poslovne

edinice, elaborirane od strane PRT-a uz pomoć Osnovnog tima Srbijašuma i Konsultanata,

kao i struktura finansijsog modela prihvaćena od strane Upravljačkog odbora. Sveobuhvatna

strategija za Srbijašume je razvijena na bazi strategija za Strateške, Kompetentne i Uslužne

poslovne jedinice.

2.3.7. Četvrti sastanak Upravljačkog odbora (08. novembar, 2005)

Četvrti sastanak Upravljačkog odbora, odražan je u Generalnoj direkciji Srbijašuma

08.10.2005. Učesnici su bili predstavnici Ministarstva za poljoprivredu, Šumarstvo i

Vodoprivredu Srbije (MPŠV), Ministarstva finansija Srbije, prestavnici Srbijašuma i

Austrijske agencije za razvoj i Konsaltinga OBF AG. Zapisnik je dat u dodatku VI.

Na ovom sastanku razmatran je napredak u projektu implementacije, nove strukture za

organizacioni razvoj Srbijašuma, od strane Osnovnog tima i Borda direktora Srbijašuma i

detaljan finansijski model na osnovu sveobuhvatne vizije za razvoj Srbijašuma dat u ciframa

koje su predstavkjene i diskutovane.


15

Gospodin Milovan Miošević, Predsednik Upravnog odbora i profesor dr Milun Krstić sa

Šumarskog fakulteta i član Upravnog odbora su bili protiv prikazane nove strukture

Srbijašuma i zahtevano je da se održi “okrugli sto” na Šumarskom fakultetu radi šire

diskusije o ovoj temi.

Dogovoeno je da se ne donose konačne odluke o novoj strukturi Srbijašuma do sledeće

Sastanka Upravljačkog odbora.

2.3.8. Peti sastanak Upravljačkog odbora (29. novembar, 20005)

Peti sastanak Upravljačkog odbora, održan je u Generalnoj direkciji Srbijašuma u Beogradu

29.11.2005. Učesnici se bili predstavnici srpskog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede (MPŠV), srpskog Ministarstva finansija, Srbijašuma, Austrijske agencije za

razvoj i Konsaltinga OBF AG.austrijski ambasador gospodin Gerhard Jandl uzeo je učešće na

sastanku ka posmatrač. Zapisnik sastanka je dat u dodatku VII .

Na ovom konačnom sastanku upravljačkog odbora, Konsultanti su još jednom dali iscrpnu

prezentaciju procesa na koji način su razvijane nove strukture i prezentovan je

implementacioni plan.

Gospodin Milovan Milošević, predsednik Upravnog odbora Srbijašuma i profesor Milun

Krstić, Šumarski fkultet, član Upravnog odbora Srbijašuma, nastavljaju da se protive novim

strukturama elaboriranim od strane Osnovnog tima i Borda direktora Srbijašuma. Osnovni

argumenti se tiču predloženih novih struktura koje ne prate tradicionalno srpsko šumarstvo i

ukidanje hijerarhijskih nivoa i posledično neophodan novi raspored odgovornosti kao i

promene u teritorijalnim jedinicama, što će izazvati politički otpor na nivou opština.

Nakon duge i vruće diskusije, Upravljački odbor je jednoglasno zaključio da je projekat

uspešno završen sa profesionalng i tehničkog aspekta, ali za sada nema konsenzusa za

implementaciju organizacionih rešenja (organizacionih struktura) kao što su predložene.

2.3.9. Povezanost sa drugim nacionalnim i internacionalnim projektima

Rukovodilac osnovnog tima i direktor projekta će kontaktirati sa nacionalnim i

međunarodnim projektima kao što su donošenje novog Zakona o šumama, program tehničke

saradnje FAO "Institucionalni razvoj i razvitak kapaciteta za Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede", Projekat razvoja šumarskog sektora podržan od strane Vlade

Finske i implementiran od strane FAO "Program za šumarski sektor Srbije" - osnovan od

strane Norveške i predloženi projekat "Jačanje kapaciteta obrazovanja i obučavanja za

šumarsku ekonomiju i politički razvoj u regionu zapadnog Balkana" od strane Vlade Finske.

Aktivnosti vođene u okviru projekta su koordinirane sa (IUFRO) i IMF.


16

3. METODOLOGIJA RADA I REZULTATI


17

3.1. Plan rada

Projekat prati osnovnu ideju procesa promena ;osnova za detaljni radni plan je definisana u

predlogu projekta koji su Srbijašume podnele Austrijskoj Agencioji za Razvoj. Bazirano na

opštoj doslednosti i projektnom predlogu Osnovni Tim i konsultanti su elaborirali detaljnu

Radnu prelomnu strukturu i Radni prelomni paket.;

Tabela 2: Opšte sekvence procesa promena

Na prvom koraku, opšti okvir i skup uslova od strane sopstvenika je razjašnjen, rezultati,

očekivani od projekta i pretpostavke konsultanata,kao i onih koje je dao Osnovni tim, bile su

prihvaćene od strane Upravljačkog odbora.

U cilju da se najbolje ugrade svi strateški koncepti, napravljeni do sada,za institucionalni

razvoj javnog preduzeća Srbijašume, i u cilju da se dobiju informacije i podaci potrebni za

posao koji predstoji, Osnovni tim i konsultanti su napravili kritički prikaz i procenu strateških

koncepatai analiza već preduzetu od strane Srbijašuma i FAW.

Bazirani na rezultatima analiza, principi za budući razvoj i vizija/misija za budući razvitak

Srbijašuma, je elaborirana i prihvaćena od strane Upravljačkog odbora, prihvaćeno je da

vizija pretpostavlja izgled Srbijašuma u budućnosti i šta će biti posao kompanije do 2010.

Strateške poslovne jedinice, (tj.službe formirane kao prateći deo, sa ciljem da maksimalno

uvećaju ekonomski profit, uz uvažavanje održivostislužbe, formirane za javnost bez

ekonomske namene koja bi se odnosila na odredjenu odgovornost državne šumarske

organizacije prema životnoj sredini i društvu) su bile zajedno označene od Osnovnog tima i

konsultanata i za svaku Stratešku poslovnu jedinicu i Kompetentnu jedinicu je bila razvijena

strategija koja sadrži ciljeve koje treba postići , mere koje treba poduzeti i potrebna sredstva

da se ostvare ciljevi.

11

33

22

44

55

Plan implementacijePlan implementacije

Nivo preduzeća u celini

Nivo strateških

aktivnosti

Generalni okvir-usloviGeneralni okvir-uslovi

AnalizaAnaliza

Smernice za dalji razvojSmernice za dalji razvoj

Vizija / MisijaVizija / Misija

Definisanje strateških

aktivnosti/Poslovne jedinice


aktivnosti/Poslovne jedinice 88 Osnovna strategijaOsnovna strategija

1010 Unakrsna provera strategijaUnakrsna provera strategija

1111Razvoj strukture

za implementaciju

Razvoj strukture

za implementaciju

66 Strateške aktivnosti/analizaStrateške aktivnosti/analiza

77razvoj strategije za svaku

aktivnost

razvoj strategije za svaku

aktivnost

99 Funkcionalne strategijeFunkcionalne strategije

ciljevi

mere

(pokazatelji)sredstva


18

Osnovna procena, od strane Strateških poslovnih jedinica i Kompetentnih jedinica je da su

strategije (projektovana ulaganja, cene i prihodi) bile ugradjene u finansijski model da bi se

napravila osnovna strategija za strateški razvoj Srbijašuma, za godine2006-2010.

Funkcionalne strategije su bile razvijene za Servisne jedinice (npr. interni servisni zahtevi)

sastavljene od ciljeva koji trba da se postignu, mere koje treba preduzeti i sredstva, da se

postignu ciljevi.

Osnovne procene iz strategija Strateških poslovnih jedinica i Kompetentnih jedinica, su

uključene u finansijski model, i osetljive analize su izvedene, procenjen je uticaj Strateških

poslovnih jedinica i Kompetentnih jedinica i njihovih strategija na ukupan finansijski aspekt

za godine 2006-2010. i da li će planirane investicije biti prihvatljive. Model dozvoljava razvoj

različitih scenarija i bio je korišćen kao sredstvo da se identifikuje najefektivnija i

najefikasnija alokacija (razmeštanje) finansijskih i ljudskih resursa.

SBU, CU and SU strategije i struktura finansijskog modela su usaglašeni sa Upravljačkim

komitetom.

Rezultati dobijeni kroz ponovljene procese procena su korišćeni za razvoj sveobuhvatne

strategije za strateški razvoj Srbijašuma i najbolju organizacionu strukturu za implementaciju

sveobuhvatne strategije.

Fazni i troškovni implementacioni plan skicira akcije, ograničenja,rasporede, izvore alokacije

strategije neophodne za uspešnu implementaciju restrukturiranja Srbijašuma koja je razvijena

i prezentovana Upravljačkom komitetu. Mada je Upravljački komitet jednoglasno zaključio

da je Projekat uspešno završen sa profesionalnog i tehničkog aspekta, još uvek nema

konsenzusa za implementaciju organizacionih rešenja (organizacionih struktura) kako je

predloženo.

U okviru KE 1000 Upravljanje Projektom svi opšti zadaci za upravljanje ovim složenim

projektom su podneti.. KE 1000 Upravljanje Projektom obuhvata sledeće Radne Pakete:

WP 1100 Upravljanje Procesom, uključuje timsko upravljanje, razvoj projektnog

plana i osigurava usaglašenost svih radnih paketa sa specificiranim rasporedima,

ciljevima ,troškovima i alokacijom resursa.

WP 1200 Kontrola kvaliteta, sa ciljem da se osigura daje klijent zadovoljan sve

vreme tokom unapređivanja projekta, isporuka i zahtevani proizvod, da usluge

obezbeđene od strane svih konsultanata uključenih u Projekat su sigurni u standard i

preglednost kontrolnih mehanizama koje uobičajeni koriste OBF Konsalting.

WP 1300 Izveštavanje, sa ciljem da , izveštaji zahtevano od strane austrijske agencije

za razvoj (Inicijalni izveštaj, Međuizveštaj i Konačni izveštaj) svi sastanci, prepiska i

komunokacija su dokimentovani i ispunjeni u skladu sa standardom projektnog

menadžmenta i kontrolnih procedura. Ovi fajlovi se tiču Srbijašuma.

WP 1400 Comunikacija, uspostavljanje komunikacionog procesa za čitav projekt u

uskoj saradnji sa Srbijašumama i MPŠV. Ovaj Radni paket usmeren na predloženu

periodičnu komunikaciju i informacije,beleži da su informisani sve relevantne

interesne grupe u šumarskom sektoru Srbije o razvoju, ciljevima i aktivnostima

vezanim za Projekat.

KE 2000 Pregled Strateških koncepata, uključeni u Radne Pakete:

WP 2100 Politički ciljevi, definisanje političkih prioriteta i usaglašavanje sa Vladom

Srbije i namerom za imanentno restrukturiranje Srbijašuma.


19

WP 2200 Ocena Analiza, kritičan pregled i procena strateških koncepata i analiza već

su vođene od strane Srbijašuma i MPŠV.

WP 2210 Poslovno okruženje, identifikacija i opis relevantnog tržišta uza sve

proizvode i usluge koje obezbeđuju Srbijašume.

WP 2211 Pravna Osnova /Analize, unakrsna kontrola pravne osnove za sve

aktivnosti vođene do sada od strane Srbijašuma i identifikacia potencijalnih pravnih

ograničenja, pažljivo identifikuju koji zakoni se moraju dopuniti da bi se omogućilo

restrukturiranje.

WP 2212 Pregled industrije, Pregled proizvodnje drveta, identifikovanje glavnih

klijenata za Srbijašume sa svrhom da se bolje razumeju njihove interakcije sa

Srbijašumama, Šumarski sektor Srbije i analiza na bazi koje Srbijašume vode svoj

posao sa ključnim kupcima (analiza cena ,sistem prodaje drveta).

WP 2213 Važni projekti, identifikovanje drugih nacionalnih i internacionalnih

projekata relevantnih za razvoj Srbijašuma,procenjivanje koji uticaj ovi projekti mogu

imati na razvoj Srbijašuma i obrnuto za identifikovanje potencilajne sinergije i da

izbegne preskakanje.

WP 2214 Analize Interesnih grupa, identifikovanje i upućivanje interesnih grupa

uključenih u šumarski sektor Srbije i identifikovanje onih interesnih grupa koje su

direktno pogođene restrukturiranjem Srbijašumada bi se znalo koji ljudi/

grupe/organizacije mogu biti izložene dejstvu restrukturiranja Srbijašuma i razumela

njihova uloga, interes i mogućnosti uticaja na Projekat.

WP 2320 Srbijasume, vođenje kroz unutrašnje analize Javnog preduzeća srbijašume;

relevantni aspekti su :

WP 2221 Organizacione strukture, identifikovanje organizacionih jedinica na svim

nivoima,snaga, slabosti mogućnosti i pretnji za aktuelnu strukturu Srbijašuma,broj

organizacionih nivoa, broj zaposlenih po jedinici, načini komunikacije, donošenje

odluka,šablon za izveštavanje, razumevanje kako Srbijašume funkcionišu.

WP 2222 Finansijaske analize, fokusiranje na finansijskom prestavljanju srbije za

vreme prethodnih 5 godina, da bi se razumeo finansijski sistem Srbijašuma,

finansijsku situaciju Srbijašuma i preduslovi za promene u pravnim i finansijskim

odnosima.

WP 2223 Analiza ljudskih resursa procenjuje stanje (potencijal) ljudskih resursa

Srbijašuma, opšti nivo obrazovanja, starosnu strukturu, broj zaposlenih po

kategorijama (VSS,tehničari,radnici), tokovi karijere (shema plata), unapređenja,

identifikovanje potreba obučavanja i procenjivanje očekivanja zaposlenih i brige u

vezi sa projektom.

WP 2224 Analiza prirodnih resursa–detaljno procenjivanje koliko prirodnih resursa

pripada Srbijašumama i stepen korišćenja istih, identifikovanje mogućnosti

(potencijala)

WP 2225 Analiza aktivnosti – identifikovanje svih poslovnih aktivnosti (osnovnih i

sporednih) u koje su Srbijašume uključene, zajedno sa SWOT analizama i

PORTFOLIO analizama, koje pokaziju profit od sporednih doprinosa za svaku

aktivnost u cilju da se odredi strateški potencijal, i (shvatanje) saznanje zašto su

Srbijašume uključene u te poslovne aktivnosti.


20

WP 2300 Smernice za razvoj,definisanje i prihvatanje podvučenih principa za razvoj

Srbijašuma, opisivanje kupaca( trgovina i Ministarstvo) jasno odredjivanje da li će

posao Srbijašuma biti savremen, odredjivanje snage preduzeća.

WP 2400 Vizija/Misija – sagledavanje gde će Srbijašume biti (kako će stajati) 2010.

godine, odredjivanje korporativne kulture i vrednosti Kompanije.

KE 3000 Strateške poslovne jedinice, Kompetentne jedinice i Servisne jedinice,

uključene u radne pakete:

WP 3100 Odlike Strateških poslovnih jedinica, Kompetentnih poslovnih jedinica

i SU, odredjivanje onih SPJ, KJ i SUs koje su najbitnije za Srbijašume u odnosima od

finansijskog značaja i od značaja za optimalan institucionalni razvoj.

WP 3200 Strateske analize za SBUs, CUs i SUs -opisivanje odnosa proizvod/usluga

(ključne procene / kupci)poslovno okruženje (ključne procene relevantnog tržišta,

trendovi u razvoju tržišta, okvirna politika) tekuća strategija, izvodjenje finansijskih

procena (dijagnoza) u vezi prihoda, troškova,vanrednih prihoda i PORTFOLIO i

SWOT analize.

WP 3300 Razvoj strategija za svaku Stratešku poslovnu jedinicu, Kompetentnu

jedinicu i Servisnu jedinicu – ciljevi koje treba postići, preduzeti mere i sredstva

(finansijski i ljudski resursi) potrebna da se postignu ti ciljevi –ako bilo koja strategija

po Strateškoj poslovnoj jedinici bude bila razvijena.

KE 4000 Sakupljanje rezultata sa ciljem razvoja Srbijašuma i da se uključe u radni paketi

WP 4100 Kombinacija SBU, CU i SU strategija, ugradjivanje cifara (investicioni

troškovi, troškovi amortizacije, prihodi) koji potiču od Strteških poslovni jedinica,

Kompetentnih jedinica i SU strategije, reducirane internim transferom cena u

finansijski model koji dozvoljava prognozu opšteg finansijskog prikaza

(predstavljanja) Srbijašuma za godine 2006-2010.

WP 4200 Opcije za odluke, koristeći finansijski model pažljivih analiza, procenjuje

se kakav će uticaj realizacija strategija Strateških poslovnih jedinica, Kompetebntnih

poslovnih jrdinica i SU, imati na ukupne performanse za godine 2006-2010. i da li će

planirane investicije biti podnošljive.

WP 4300 Selekcija okvirne strategije, prikazivanje okvirnih strateških ciljeva za

Srbijašume, mere u uslovima investiranja u ljudske resurse i opremu- planirane da se

podstiču ti ciljevi i investicije i finansijske mere potrebne da se to implementira, da bi

se postiglo najefikasnije i najefektivnije razmeštanje finansijskih i ljudskin resursa.

KE 5000 Organizaciona struktura,usmerena ka razvijanju najbolje organizacione

struktureza implementaciju restrukturiranja Srbijašuma i sadržaj radnih paketa.

WP 5100 Model (Opšta struktura); razvoj nove opšte strukture za Srbijašume,

prema kriterijumima koji obezbedjuju snagu da se donesu odluke i odgovornost za

odluke bliske kupcima, sigurno lokalno znanje poslovnih mogućnosti , da bi se

maksimalno povećali prihodi i smanjili troškovi, bez kompromisa sa održivošću.

WP 5200 Funkcije-Odgovornosti –definišući funkcije i odgovornosti sa ciljem da se

ohrabri preduzetničko razmišljanje zaposlenih u Srbijašumama, da prihvate

maksimum slobode za donošenje odluka u okviru jasno definisanog radnog okvira,

kao što zahteva upravljanje objektima i pod uslovoma će potrebna sredstva biti

dostupna zaposlenima u Srbijašumama (komunikaciona i IT imfrastruktura i moderni

informacioni sistemi)


21

WP 5300 Pravna sredstva – identifikovati pravna sredstva kojima se treba služiti pre

nego što Srbijašume mogu biti restruktuirane i označiti pravne amandmane i/ili nove

zakone potrebne da restrukturiranje Srbijašuma dobije pravni status.

KE 6000 Plan Implementacije – koji ocrtava akcije, putokaze, planiranja i izvore, potrebne

za strategiju razmeštanja da bi se uspešno implementiralo restrukturiranje Srbijašuma. .

Tabela 3: Raščlanjena struktura rada

Menadžment procesa ______________________________________________________________

1100

Početni izveštaj _____________________________________________________

1310

Završni izveštaj _____________________________________________________

1330

Menadžment Projekta __________________________________________________________

1000

Sastanci upravljačkog komiteta __________________________________________________________________________________

1110

Obezbeđenje kvaliteta ______________________________________________________________

1200

Komunikacija ______________________________________________________________

1400

Ljudstvo ____________________________________________

1410

Izveštavanje ___________________________________

1300

Srednjoročni izveštaj ______________________________________________________________

1320

Donator - ADA ______________________________________________________________

1440

Predstavnici vlasnika ______________________________________________________________

1420

Akcionari ______________________________________________________________

1430

Participativno restrukturiranje

Srbijašuma __________________________________________________________________________________

1

Pregled strateških

koncepata __________________________________________________

2000

Politički ciljevi ____________________________________________

2100

Vrednovanje analize _____________________________________________________

2200

Poslovno okruženje _____________________________________________________

2210

Pravna osnova/Analiza ______________________________________________________________

2211

Pregled industrije,

drvoprerađivačka industrija ________________________________________________________________________________

2212

Relevantni projekti _____________________________________________________

2213


2214

Srbijašume ___________________________________

2220

Organizaciona struktura _______________________________________________________________________

2221

Finansijska analiza _____________________________________________________

2211

Analiza ljudskih resursa _______________________________________________________________________

2223

Analiza prirodnih resursa _______________________________________________________________________

2224

Analiza aktivnosti ______________________________________________________________

2225

Smernice razvoja _____________________________________________________

2300

Vizija/Misija ______________________________________________________________

2400

Strateške poslovne jedinice,

jedinice kompetentnosti,

servisne jedinice ___________________________________________________________________________

3000

Odluke o SPJ, JK I SJ ______________________________________________________________

3100

Vrednovanje analize ______________________________________________________________

3200

Razvoj strategije za

svaku SPJ, JK i SJ ______________________________________________________________

3300

Şakupljanje rezultata =>

Strategija Srbijašuma __________________________________________________________________

4000

Kombinacija strategija SPJ,

JK I SJ, polarizacija => odluke ________________________________________________________________________________

4100

Vrednovanje analize _____________________________________________________

4200


4300

Menadžment procesa ______________________________________________________________

5100

Početni izveštaj _____________________________________________________

5320

Menadžment Projekta ______________________________________________________________

5000

Obezbeđenje kvaliteta ______________________________________________________________

5300

Izveštavanje ____________________________________________

5310

Srednjoročni izveštaj ______________________________________________________________

5330

Sastanci upravljačkog komiteta __________________________________________________________________________________

5200

Menadžment Projekta ______________________________________________________________

6000


22

3.2. Aktivnosti koje su vođene:

Opšti okvir i skup uslova, odredio je sopstvenik.

Poslovne aktivnosti Srbijašuma i poslovno okruženje su analizirani.

Na osnovu tih analiza i rezultata na konferenciji interesnih grzpa, elaborirani su

principi za dalji razvoj i viziju budućeg razvitka Srbijašuma.

Strateške poslovne jedinice, Kompetentne jedinice i Uslužne jedinice su

identifikovane i elaborirane su strategije za razvoj svake od njih.

Bazirane na strategijama Strateških poslovnih jedinica, Kompetentnih jedinica i

Uslužnih jedinica, razvijena je sveobuhvatna strategija za razvoj Srbijašuma.

Najbolja organizaciona struktura (uključujući broj osoblja), zahteva implementiranje

ukupne strategije koja je bila identifikovana.

Cifre koje potiču iz ukupne (opšte) strategije i organizacionog razvoja, korišćeni su da

izgrade finansijski model pogodan da se projektuje finansijsko predstavljanje

Srbijašuma za period 2006-2010.

Ovaj model je korišćen za povratni proces da se izvedu osetljive analize tj. da se vidi

koje pretpostavke sveobuhvatne strategije imaju najstroži uticaj na finansijske

projekcije da bi se videlo da li su planirane investicije dostupne i da li Srbijašume

mogu preživeti kao akcionarsko društvo.

Rezultati dobijeni u tom povratnom procesu su korišćeni za elaborat faznog i

troškovnog implementacionog plana za restrukturiranje Srbijašuma. Implementacioni

plan ocrtava aktivnosti koje će biti izvedene od 2006-2010, da se realizuje nameravano

restrukturiranje, i pokazuje da kada aktivnosti treba da budu izvedene i koje su koristi

od procene troškova (investicioni troškovi, amortizacioni troškovi, interni troškovi

ljudskih resursa i za eksternu obuku) vezanih za te aktivnosti.

3.3. Konferencija interesnih grupa:

Uključivanje intersnih grupa se odvijalo na sledeći način:

Uključivanje osoblja Srbijašuma, kao članova Privremenih radnih timova: 100

zaposlenih je bilo direktno uključeno, 300 zaposlenih je bilo indirektno uključeno.

Konferencija interesnih grupa u Sokobanji od 30.03.- 01.04.2005.

Redovni neformalni

Grupa za ocenu, vođena od strane srbijašuma uključivala je 300 zaposlenih

Organizacione veze sa ostalim relevantnim projektima u šumarskom sektoru Srbije su

uspostavljene

Informisanje je rasprostranjeno kroz interni magazin Srbijašuma „ŠUME“

Članci u srpskoj štampi i prilozi na srpskoj televiziji su prikazani

Sastanci Osnovnog tima, lidera privremenih radnih timova, konsultanata i osoblja

Srbijašuma u šumskom gazdinstvu Despotovac 11.11.2005.

Prezentacija razvoja Projekta od strane generalnog direktora Srbijašuma, Ješe Erčića i

Lidera Osnovnog tima V. Jankovića za vreme sportskih igara na Kopaoniku od 16-tog

do 18-tog septembra 2005.

Nekoliko sastanaka sa Ministrom za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Gospođom Ivanom Dulić-Marković i jedan sastanak sa Ministrom finansija G-din.

Mlađanom Dinkićem , 12.10.2005.


23

Sastanci između Ključnih ljudi Srbijašuma, predstavnika Ministarstva poljoprivreded,

šumarstva i vodoprivrede, konsultanata, predstavnika Međunarodnog monetarnog

fonda, u cilju restrukturiranja/privatizacije državnog preduzeća 13. Juna i 11

Novembra 2005.

Sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

Francem ferlinom ( FAO koordinator Projekta) u Plavnom 9. Novembra 2005.

Okrugli sto na Šumarskom fakultetu, 23. Novembra 2005.

3.3.1. Konferencija Interesnih grupa u Sokobanji (30. mart – 01. april, 2005.)

Na Konferenciju interesnih grupa u Sokobanji pozvani su: 30 predsravnika vlasnika privatnih

šuma, opština, nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine, relevantna ministarstva,

predstavnici drvne industrije i Srbijašume.

Prateći timski pristup sintegraciji, interesne grupe su se konfrontirale oko jednog pitanja: „Šta

je potrebno da restrukturiranje Srbijašuma bude uspešno? “U procesu moderacije koji su

vodili konsultanti i Osnovni tim, 12 relevantnih tema je određeno od strane Interesnih grupa i

diskutovano. Rezime rezultata diskusija je u Anexu III.Teme identifikovane od strane

Interesnih grupa su:

Sveukupna transparentnost-javnost u radu I

odnosi sa javnošću

Uvođenje licence za rad privatnih preduzeća

koja rade na poslovima korišćenja šuma

Uloga države u procesu restrukturiranja –

“depolitizacija “, socijalni programi

Unaprediti stanje šuma da može da se koristi

godišnji prorast kao etat

Profesionalno unapređenje stručnih

kapaciteta (reеdukаcija /trening)

Završetak procesa nacionalne inventure

šuma I planiranje gazdovanja šumama

Aktivno učešće, motivacija i podrška

zaposlenih u procesu restrukturiranja

Usklađivanje šumarstva, lovstva, zaštite,

poljoprivrede, turizma.(korišćenje prostora)

Decentralizacija – vraćanje imovine

lokalnim zajednicama u cilju razvoja

lokalnih zajednica

Aktivno učešće privatnih vlasnika šuma

Pravne reforme Organizaciona transformacija u pravcu

tržišnog subjekta - AD

3.4. Rezultati Analiza :

Vođeni i podržavani od strane Osnovnog tima i konsultanata, 22 Privremena radna tima su

uključeni u vođenje analize po sledećim temama:

TPT1 WP 2211 Pravna

analiza

TPT9 WP 2225/1 Prerada

drveta

TPT17 WP 2225/9

Trgovina

TPT2 WP 2212 Drvna

industrija, pregled, glavni

kupci

TPT10 WP 2225/2 Posao

sa nekretninama

TPT18 WP 2225/10

Izgradnja šumskih puteva

TPT3 WP 2213 Relevantni

nacionalni i internacionalni

projekti

TPT11 WP 2225/3 Lov i

ribolov

TPT19 WP 2225/11

Mehaničke radionice,

održavanje

TPT4 WP 2214 Analiza

interesnih grupa

TPT12 WP 2225/4

Sporedni šumski proizvodi

TPT20 WP 2225/12

Upravljanje zaštićenim

prirodnim dobrima


24

TPT5 WP 2221

Organizaciona struktura

TPT13 WP 2225/5

Prifesionalne usluge u

privatnim šumama

TPT21 WP 2225/13

Upravljanje katastrofama

TPT6 WP 2222 Finansijska

analiza

TPT14 WP 2225/6 Zeleni

inženjering

TPT22 WP 2225/14

Gajenje i pošumljavanje

TPT 7 WP 2223 Analiza

ljudskih resursa

TPT15 WP 2225/7

Turizam

TPT 8 WP 2224 Analiza

prirodnih resursa

TPT16 WP 2225/8 Pilane

100 zaposlenih iz Srbijašuma je bilo direktno uključeno u ove analize i oko 300 zaposlenih je

bilo indirektno uključeno.

Rezultati analiza, uključujući SWOT analize i portfolio analize su predstavljene su od strane

lidera svakog PRT-a na kratkom sastanku.

SWOT analiza je alat za kontrolu jedne organizacije ili poslovne aktivnosti ili njihovog

okruženja. To je prvi stupanj planiranja i pomoći da se fokusiraju ključne odluke. Kako su

tačke „snaga„ i „slabosti” interni faktori i odnose se na same poslovne aktivnosti, tačke

„prilike” (mogućnosti) i „pretnje” su spoljašnji faktori i opisuju trgovački potencijal i

marketinške uslove .

Poslovni portfolio je zbirka poslova i produkata kompanije. Najbolji poslovni portfolio je onaj

koji odgovara snazi kompanije i pomaže korišćenju najatraktivnijih mogićnosti.

Portfolio analize služe da analiziraju tekući poslovni portfolio i odluče koji posao donosi

manje ili više investicija. Prvi korak je identifikovanje različitih Strateških poslovnih jedinica

u portfoliu kompanije. Drugi korak je da se razvije rast strategija a u isto vreme – odlučivanje

koji poslovi i produkti više ne treba da se zadržavaju.

Upotrebljavajući matricu (kalup), svaka Strateška poslovna jedinica se može klasifikovati

prema dve dimenzije:

Na horizontalnoj osi, relativna tržišna podela služi kao mera snage Strat. posl. jedin.,

na tržištu. Na snagu strateš.posl.jedinice, može se uticati strateškom ulaganjima.

Na vertikalnoj osi: tržišna privlačnost - to služi kao mera za tržišnu atraktivnost. Na

tržišnu atraktivnost se ne može uticati.

Položaj SPJ u matrisu može dati dobre pokazatelje za moguću strategiju Strateške poslovne

jedinice(SPJ). Strategija za SBU koja je zapala u gubitnički sektor je da se postepeno isključi

ili da se proda da bi se resursi koristili drugde.

Strategija za SPJ koja je upala u rastući sektor je da se reduciraju investicije sa ciljem da se

maksimiziraju kratkoročni novčani tokovi i profiti od takvoe Strat. posl. jedinice.

Strategija za SPJ koja spada u „održivi” sektor je da se investira taman toliko da se održi

sadašnja pozicija ili da se investira u povećanje tržišnog udela.

Kratki sastanci su bili zastupljeni u rukovodstvu Srbijašuma u nedelji od 04.-08. aprila 2005.

posle kratkih sastanaka, svaki Privremeni radni tim je dobio dve nedelje da inkorporira odluku

(ishod) i/ili komentare (izjave) koje su se pojavile za vreme kratkog sastanka u pisanoj formi.

U konačnici, Osnovni tim i konsultanti trebalo je da pregledaju više od sto stranica izveštaja

aneks III sadrži izveštaj elaboriran od strane Osnovnog tima na bazi analiza i izveštaja

pripremljenih od strane Privremenih radnih timova i jedan pregled u formi tabela.


25

Tabela 4: Rezultati analiza - PRIHODI

Cifre dobijene kroz analize su korišćene za ukupne portfolio analize potpunih poslovnih

aktivnosti srbijašuma (slika 4.). Ovde veličina tačaka predstavlja preokret specifičnih

(posebnih) poslovnih aktivnosti i pozicija a u sredini je određena tržišnom privlačnošću i

konkurentnošću ali ne daje pokazatelje o profitabolnosti.

Druga portfolio analiza (slika 5) pokazuje profit od doprinosne marže (direktni prihodi minus

direktni troškovi) za svaku SPJ. Veličine tačaka pokazuju profitnu doprinosnu maržu.

Indirektni troškovi još nisu bili razmatrani. Zelene tačke predstavljaju pozitivnu profitnu

maržu; crvene tačke predstavljaju negativnu doprinosnu profitnu maržu.

Tabela 5: Rezultati analiza- PRINOSNA MARŽA

posao sa

nekretninama

lov

gajenje i

pošumljavanje

izgradnja puteva

proizvodnja drvetaturizam

sporedni šumski

proizvodi

usluge u privatnim

šumama

zeleni inženjering

pilane

trgovina

upravljanje

katastrofama

ribolov

1,00

2,33

3,66

4,99

1,00 2,33 3,66 4,99

konkurentnost

atr

ak

tiv

no

st

tržiš

ta

niska srednja visoka

nis

ka

sre

dn

javis

oka

sporno

razvijatizadržati

zadržati

legenda:

zeleno => prihod

posao sa

nekretninama

lovproizvodnja drveta

turizam

sporedni šumski

proizvodi

usluge u privatnim

šumama

zeleni inženjering

pilane

trgovina

Zaštićena prir.

dobra

ribolov

1,00

2,33

3,66

4,99

1,00 2,33 3,66 4,99

konkurentnost

atr

ak

tiv

no

st

trži

šta


nis

ka

sre

dn

jav

iso

ka

sporno

razvijatizadržati

zadržati

legenda:

zelena => udeo pozitivne rofitne marže

crvena => udeo negativne profitne marže


26

Ova matrica jasno pokazuje da se SPJ približava ili je blizu „lišavajućeg sektora“ kao:

upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima, aktivnostima trgovine, lov i turizam koji pokazuju

negativnu profitnu doprinosnu maržu tj. direktni troškovi tih aktivnosti su viši nego prihodi.

Tokom 2004. – sa ukupnim prihodima koji dostižu 45.662.547 eura – JP Srbijašume, moglo je

realizovati neto profit od samo 589.440 eura .U naporima da postane profitabilnija kompanija

,Srbijašume se uključuje u nekoliko poslovnih segmenata kao što je trgovnje građevinskim

materijalom i nameštajem, a poslovima turističkih aranžmana da propagira eko–turizam i

pokrene nekoliko restorana. Nažalost ova mesta (aktivnosti) su prouzrokovala finansijske

gubitke; (uključujući restorane) aproksimativno 0,175 miliona eura, trgovina aproksimativno

0,169 miliona eura u 2004.

Što se tiče poslova sa nekretninama i zelenog inženjeringa (rasadnička proizvodnja i

pošumljavanje za rekreativne oblasti) pokazuje pozitivnu doprinosnu profitnu maržu od

aproksimativno 0,766 i 0,605 miliona.

Lovstvo i uzgoj divljači kao jedna od aktivnosti za koju je državna šumarska organizacija

zadužena u državnim šumama po tradiciji bila je u manjoj meri (neznatno) negativna (0,045

miliona u 2004 fiskalnoj godini), dok je ribolov mogao da dostigne pozitivnu profitnu

doprinosnu maržu od približno 0,206 miliona eura.

Ukupno, kupci Srbijašuma su dugovali sumu od 9.376.269,00 eura od kojih je 4.422.894

miliona već bilo nenaplaćeno više od godinu dana. Većina toga se odnosila na državne pilane

i državnu industriju celuloze Loznica.

Čak i da su Srbijašume mogle da realizuju neto profit od 589.440.00 eura u 2004. fiskalnoj

godini, profit je isuviše mali i ne dozvoljava da Srbijašume sprovedu investiranja potrebna da

se poveća efikasnost i profitabilnost kompanije. Bez tih investicija, profitabilnost Srbijašuma

će i dalje opadati i kompnija će pre ili kasnije početi da pravi gubitke. U cilju povećanja

profitabilnosti, investiranja u razvoj Strateških poslovnih jedinica, i promena u načinu vođenja

kompanije, promena korporativne kulture je neophodna.

U cilju povećanja profitabilnosti Srbijašuma, donesene su i prihvaćene odluke o:

Razviti strategije radi povećanja profitabilnosti Strateških poslovnih jedinica sa

pozitivnom doprinosnom maržom.

Razdeliti i/ili ako je moguće podeliti sporedne poslove SPJ sa negativnom profitnom

maržom kao što su: pilane, turizam i trgovinske aktivnosti.

Razvitak strategije za povećanje profitabilnosti sporednih poslova SPJ sa negativnom

profitnom maržom kao što su lovstvo, upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima i

usluge privatnicima ili bar razviti strategije koje će obezbediti te aktivnosti na bazi

pokrivenih troškova.

Razvitak funkcionalne strategije , potrebne da se uspostavi ( učvrsti)moderno

upravljanje informacijama. (IT sistem,moderno upravljanje ljudskim resursima, i

moderan sistem finansijske kontrole).

Obezbediti usluge i/ili proizvode samo za klijente/ kupce koji plaćaju.

3.5. Vizija 2010

Ciljevi usaglašeni sa Upravljačkoim odborom tokom udarnog sastanka od 04. februara 2004.,

rezultati analiza, portfolio analize i predpostavljena klasifikacija kupaca, su osnovni elementi

za razvoj poslovnog modela i Vizije budućeg razvoja Srbijašuma.Zajedno – poslovni model i

Vizija su razvijeni u svetlu pune saglasnosti sa tri dimenzije održivosti: ekonomska,ekološka i

socijalna.

Osim toga prihvaćeno je, tokom druge sednice Upravljačkog odbora, da će ubuduće

Srbijašume proizvoditi samo za kupce / tržište koje plaća.


27

3.5.1. Očekivani rezultati restrukturiranja Srbijašuma

Kao što je usaglašeno tokom prve sednice Upravljačkog komiteta 04. Februara, 2005.:

1) Izgraditi tržišno i prema kupcima orijentisano preduzeće za održivo upravljanje

državnim šumama, šumskim zemljištem i imovinom (J.S.C.)

2) Povećati prfitabilnost i izgraditi konkurentnost na Evropskom nivou; Evropske

integracije

3) Povećati vrednost / uslove prirodnih resursa i povećati oblasti pod šumom

4) Aktivno preuzeti odgovornost za ruralni razvoj Srbije, ljude i društvo.

3.5.2. Pretpostavljena klasifikacija kupaca

U 2010. Srbijašume će obezbediti usluge i proizvode za kupce i klijente koji plaćaju.

Klijenti i kupci Srbijašuma će biti privatno tržište kao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva

i vodoprivrede. Za neke poslove u kojima su već sada Srbijašume aktivne ili nameravaju da

postanu aktivne (poslovi sa nekretninama, lizing zemlje kompanijama koje eksploatišu pesak,

šljunak, kamen na posedima srbijašuma) pravna osnova mora biti čista ili uspostavljena.

Tabela 6: Pretpostavljena klasifikacija kupaca

Samo proizvodi za tržišta (klijente) koji plaća !!

plaća

proizvode

plaća

usluge

Transportne usluge

za kupce drveta

Kupci drveta Kupci za sporedne

šumske proizvode

Kamen, šljunak,

pesakLov

Ribolov

Zeleni inženjering

Nekretnine-Kupci

kupci/prodavci zemljišta

Nekretnine - Zakupci

kuće, poslovni

prostor, zemljište

... Pravna regulativa je razjašnjena

Seme i sadnice

UžicePošumljavanje saglasno Stručne usluge u

Prostornom planu Srbije privatnim šumama

Klijent je Usluge za upravljanje

RS – Ministarstvo ZPD


28

Ova poslovna šema pretpostavlja da u 2010. Srbijašume neće više imati, odnosno neće

direktno voditi sporedne poslove kao

- turistička agencija za eko turizam

- pilane( izuzev Užica)

- trgovinske aktivnosti

- restorani

Ako ipak budući pravni status Srbijašuma bude dozvoljavao, Srbijašume bi mogle da postanu

partneri za zajednička ulaganja u oblasti tih sporednih poslova, njihova uloga bi striktno

mogla da bude reducirana na usmeravanje resursa, (npr. Lovačke kolibe, planinske kuće,

zemljište) u zajednička ulaganja, dok bi marketing i upravljanje bili vođeni od strane

odgovarajućih nacionalnih ili internacionalnih partnera, specijalizovanih za taj posao.

3.5.3. Poslovni model

U saglasnosti sa ciljevima restrukturiranja Srbijašuma u tržišno orijentisanu i profitabilnu

kompaniju, osnovni princip razvoja poslovnog modela Srbijašuma je bio da Srbijašume

postanu kompanija za upravljanje resursima, koja je odgovorna za održivo upravljanje

resursima (šumsko i nešumsko zemljište, nekretnine, i druga imovina) poverenih kompaniji.

Ovo podjednako reflektuje najbolju praksu ekonomski uspešnog državnog šumarskog

preduzeća u Evropi; sva državna šumarska preduzeća će pretrpeti uspešno process promena

upravljanja prirodnim resursima, imovinom i zemljištem kao njihovim osnovnim biznisom.U

ovim oblastima profit može biti ostrvaren putem šumarstva i posao prodaje drveta može

obezbediti pokriće troškova.Transformacija u preduzeće za upravljanje resursima dozvoljava

ovim preduzećima ne samo da budu ekonomski uspešna već takođe da nastave svoje operacije

uz minimalne redukcije u broju zaposlenih.

Poslovni model za Srbijašume je baziran na tri kolone:

upravljanje u šumarstvu

upravljanje resursima

obezbeđenje usluga

Poboljšanje efikasnosti će biti najvažniji ishod u prvoj koloni; kreirati nova ulaganja sa

pouzdanim poslovnim partnerima i kapitalizovati resurse Srbijašuma, što će postati najvažniji

ishod u drugoj koloni; pomoću zaključivanja dugoročnih ugovora o uslugama između

Srbijašuma i Vlade Srbije - dobijanje ugovora za upravljanje u privatnim šumama za

obezbeđenje rekreativnih usluga (šum. tenderi i uređenje zemljišta u urbanim rekreativnim

oblastima) će postati najvažniji zadatak u trećoj koloni.


29

Tabela 7: Poslovni model

3.5.4. Vizija i smernice razvoja JP Srbijašume do 2010. godine.

Vizija je presudna za bilo kakav proces promenai služi da se postignu tri bitna cilja:

pokaže opšti pravac za akcije na čistom, jasnom i uspešnom putu

motiviše ljude da preduzmu akcije prema ispravnom ostvarivanju promena i mora

pomoći da se prevaziđe oklevanje.

da koordinira akcije mnogih pojedinaca

Vizija za Srbijašume je razvijena u participativnom procesu u koji su uključeni: Osnovni tim,

Bord direktora Srbijašuma i konsultanti.

Podvučeni kriterijumi za razvoj dobre Vizije za Srbijašume su primenjeni:

Vizija mora da predstavi budućnost, prikazujući kako će Srbijašume i njene poslovne

aktivnosti izgledati .

Vizija mora da fokusira i jasno istakne šta je značajno a šta nije

Vizija mora da bude obavezujuća,jasno opisana i poželjna slika

Vizija treba da bude fleksibilna, lako prilagodljiva i da daje prostor za individualnu

inicijativu

Vizija mora biti realistična, ne maštanje o željama

Vizija mora biti pogodna za komunikaciju, da ne zahteva duga i zamršena objašnjenja,

mora biti jednostavna ali ne i plitka

Zaposleni, znanje, prirodni i finansijski resursi


30

Vizija za Srbijašume je bila proveravana nekoliko puta u jednom povratnom procesu pre nego

što je niže predstavljena Vizija bila prihvaćena:

1. Srbijašume se razvijaju u profitabilnu i najrespektabilniju kompaniju za

upravljanje resursima, koja garantuje održivost pod tržišnim uslovima

2. U svom osnovnom poslu, šumarstvu i proizvodnji drveta, Srbijašume će poboljšati

svoju efikasnost kroz saradnju sa pouzdanim poslovnim partnerima.

3. Upravljanje nekretninama i ostalim resursima, razvijati u važan osnov ekonomsog

uspeha, kroz nove poslovei partnerstva kapitalizovati raspoložive resurse

4. Funkcije javnih usluga (privatne šume, proširenareprodukcija, itd.) zasnivati na

dugoročnim Ugovorima sa Vladom republike Srbije. Dodatna sredstva za biološku

reprodukciju i šumsku infrastrukturu se obezbeđuju iz prihoda Srbijašuma.

5. Srbijašume kao garant održanja i unapređenja prirodnih resursa i biodiverziteta.

Predviđene usluge u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima se realizuje na

osnovu dugoročnih Ugovora sa Vladom Republike Srbije.

6. Srbijašume doprinose razvoju ruralnih područja kroz zapošljavanje i razvoj

poslovnih mogućnosti za lokalno stanovništvo.

7. Razvoj srbijašuma će se realizovati na osnovu stručnih, ka kupcima i profitu

orijentisanih, dobro plaćenih i samoodgovornih zaposlenih.

3.6. Strateški poslovne jedinice, uslužne jedinice, stručni

poslovi

Strateška poslovna jedinica je jedinica u kompaniji koja ima posebne svrhe i ciljeve koji

mogu biti planirani od strane drugih poslova kompanije. A Strateška posl. jedin. obezbeđuje

usluge ili proizvode trećim licima sa ciljem da se maksimalno uveća ekonomski profit bez

kompromisa sa održivošću.

Kompetentna jedinica je jedinica u kompaniji koja uglavnom radi sa poprečnim presekom

odluka koje se odnose na pojedinačnu odgovornost državne šumarske organizacije prema

prirodnom okruženju i društvu. Kompetentna jedinica obezbeđuje uslove za javnost bez

ekonomske intencije (namere) tj. dobrovoljnu zaštitu prirodnog okruženja, slobodan pristup

šumama za sportske aktivnosti, rekreaciju i uživanje, sekvestraciju uglja, kontrolu erozija itd.

Servisne jedinice je jedinica Kompanije koja obezbeđuje interne usluge za efikasno i

transparentno pravljanje tj. upravljanje ljudskim resursima finansijsko kontrolisanje ili IT

potpora i upravljanje informativnim sistemima.

SPJ su jedine jedinice kompanije koje prave profit. Prema tome, doprinos sporednog tržišta je

obezbeđen od strane SPJ ne samo da pokriva opšte troškove nego i troškove napravljene za

aktivnosti KJ i SJ.

Pre nego što ukupna strategija kompanije bude razvijena ,strategije za razvitak SPJ, KJ i SJ

jasno označenih ciljeva koje treba postići, mere koje su potrebne da se postignu ti ciljevi i

sredstva koja su potrebna su elaborirana..

3.6.1. Strateški poslovne jedinice

Bazirani na portfolio analizama ,viziji, poslovnom modelu i projekciji relevantnog poslovnog

razvoja 12 SPJ (strateških poslovnih jedinica) – (usluge obezbeđene prema trećim licima sa

namerom da se uveća ekonomski profit na održivom nivou tj. bez komplikovanih zahteva za


31

konzerviranje životne sredine) su određene od strane Osnovnog tima i Konsultanata. Za

razvoj svake pojedine SPJ

TPT 1 WP 3201-1

Proizvodnja i prodaja drveta

TPT 5 WP 3203

Semenarstvo i rasadnička

proizvodnja

TPT 9 WP 3207 Stručne

usluge u privatnim šumama

TPT 2 WP 3201-1-1

Korišćenje šuma

TPT 6 WP 3204 Lovstvo TPT 10 WP 3208 Proširena

biloška reprodukcija i ZPD

TPT 3 WP 3201-1-2 Prosta

biološka reprodukcija

TPT 7 WP 3205 Ribarstvo TPT 11 WP 3209

Zeleni inženjering

TPT 4 WP 3202 Planiranje

u šumarstvu

TPT 8 WP 3206

Sporedni šumski proizvodi

TPT 12 WP 3210

Upravljanje nekretninama

TPT dobija četiri glavna zadatka za razvoj SPJ strategija:

Definisanje/opis usluga Srbijašuma koje će biti nuđene 2010 i uticaj na promene u

trajanju obezbeđenih usluga i u rokovima promena tržišnig okruženja /promena ciljnih

kupaca.

Elaborirati bar dva scenarija za razvoj SPJ i opisati podvučene pretpostavke, opisati

ciljeve koji treba da se postignu do 2010., odrediti koje su investicije potrebne i

opisati ljudske i finansijske resurse u uslovima broja osoblja i kvalifikacija potrebnih

da se postignu ti ciljevi.

Napraviti finansijsku projekciju za SPJ za godine 2006-2010. upoređujući prihode sa

direktnim troškovima, opisujući investicije i na bazi tih projekcija kalkulisati profit

sporednih doprinosa.

Definisati akcione korake potrebne za svaki kvartal prve godine SPJ strateških

implmentacija, detaljno i dati pregled akcionih koraka u drugoj i trećoj godini.

Takav strateški oblik SPJ – kičma (oslonac) za razvoj ukupne strategije za institucionalni

razvoj Srbijašuma, TPT zadužene za SPJ, strateški razvoj je potpomognut profesionalcima

OBF AG, zvučnom trakom zabeleški (zapisnik protokola) i dugoročnim praktičnim iskustvom

na odgovarajućem polju.

TPT 1 zadužene za proizvodnju drveta i prodaju uz pomoć gospodina Wilfganga Chaloupeka

koji je na čelu OBF AG ovog šumarskog preduzeća Waldviertel-Varalpen. On ima više od 30

godina profesionalnog iskustva i bio je pokretačka snaga za razvoj OBF – ovog upravljačkog

sistem lanca za snabdevanje drvetom. I dalje je Chaloupek jedan od ključnih OBF AG

računovodstvenih menadžera koji upravlja ugovorima sa Stora, Enso, pokrivajući prosečno

20% ukupne prodaje drveta za OBF AG.

TPT 2 zaduženom za Šumarsku tehniku, pomaže gospodin Gernot Pichler, koji je bio

zaposlen u OBF AG šumarskoj tehnici nekoliko godina pre nego što je unapređen za

pomoćnoka direktora OBF AG da upravlja nacionalnim parkom obale Dunava.

TPT 4 zaduženom za upravljanje planiranjem u šumarstvu – pruža pomoć g-din. Peter Furst

koji je na čelu OBF AG za GIS sektor i zadužen je za proces promena OBF AG–ovog

menadžmenta za šumarstvo u analogiji sistema tekućeg korišćenog digitalnog sistema .

TPT 12 je zadužen za upravljanje nekretninama, kome pomaže gospođa Urlike OeTTl, koja je

jedna od pokretačkih snaga uspešne priče o izgradnji OBF-a, odseka za upravljanje

nekretninama.

Nacrt strategija kako su elaborirane u TPT supredstavljene Osnovnom timu i Konsultantima

na internim radionicama. Tokom rada radionica, pretpostavke od strane TPT su bile

provedene sa željama da njihova verodostojnost, pretpostavke i finansijske cifre budu


32

proanalizirane i dalje potvrđene od SBU strategija, zajedno potvrđene i prihvaćene. Ovi

procesi su ponavljani u povratnim krugovima dok TPTs, Osnovni tim, Uprava Srbijašuma i

konsultanata, nisu bili zadovoljni verodostojnošću pretpostavki (tvrdnji) i procenama

mogućeg profita sporednih proizvoda kao što je označeno od strane svakog TPT.

Završne SPJ strategije su prestavljene Upravljačkom odboru koji je i to i prihvatio. Rezime

finalnih SPJ strategija je dat u aneksu V.

3.6.2. Funkcionalna strategija (Kompetentne jedinice, Uslužne jedinice)

Parlelno sa razvojem SPJ strategija, funkcionalne strategije za Kompetentne jedinice (službe

za treća lica bez ekonomskih namera koje se odnose na pojedine odgovornsti državne

šumarske organizacije prema životnoj sredini i društvu tj. dobrovoljna zaštita životne sredine,

slobodan pristup šumama radi sportskih aktivnosti, rekreacije i zabave, privremeno uzimanje

uglja, kontrola erozije, itd.) i servisne jedinice (interne službe) su formirane od TPT

Na zahtev Srbijašuma TPT zadužene za razvoj funkcionalnih strategija za upravljanje

ljudskim resursima, finansijskom komtrolomi informacionim sistemima (IT solucijama

potpomognute su od OBF AG zvučnim trakama i sa zabeleškama na odgovarajućem polju i

njihovim praktičnim iskustvom.

TPT je zadužen za upravljanje informacionim sistemima. IT je potpomognut od strane g-dina.

Markusa Sommeranera, koji je jedan od OBF AG starijih experata za IT arhitekturu u MIS.

Ustanovljenje modernog upravljanja informacionim sistemom je preduslov ako Srbijašume

žele da postanu operativne pod tržišnim uslovima. Standardizovanje (uvođenje pravila)

aktuelnog korišćenja softvera je najveća investicija u IT infrastrukturu, softver i obuka

korisnika što se mora realizovati. Dalje, mora se ustanoviti odsek IT za sistem održavanja i

odeljak za pomoć korisnicima. Da se kvalifikuje osoblje Srbijašuma za efikasno korišćenje

novog IT sistema potrebna su značajna sredstva (za obučavanje) osoblja za pomoćni desk i

odsek IT mogao bi se regrutovatiod radne snage unutar Srbijašuma čak i ako to osoblje

zahteva značajni kapacitet mera obučavanja ili bi se mogao reprodukovati spolja. Svakako,

ako Srbijašume ne ponude odgovarajuću nadoknadu za IT experte spoljašnji stručnjaci se

neće zaposliti a verovatno interni experti mogu ostaviti kompaniju, pošto dobiju prednost od

obučavanja za povećanje svojih kvalifikacija.

TPT zadužen za upravljanje ljudskim resursima konsultuje (podučava) g-din. Johann sauprigl,

koji je bio zadužen za sve ljudske resurse za vreme OBF AG restrukturiranja i koji sada

rukovodi u OBF AG – odeljkom za ljudske resurse.

Glavni izazov koji se nalazi ispred Srbijašuma je da ustanovi transparentnost u svim

aktivnostima koje se tiču upravljanja ljudskim resursima (primanje,npredovanja u karijeri,

staze karijere, opis poslova) u cilju da se postigne promena u akcionarskoj strukturikoja je

hitno potrebna. Aktuelna shema naknada ne obezbeđuje platu za život većini zaposlenih

činovnika i radnika u Srbijašumama. Tako oni zavise od dodatnih legalnih i ilegalnih

aktivnosti za preživljavanje i ne mogu da posvete sebe potpuno svom poslu. Povećanje plata

do nivoa podmirivanja životnih potreba je neophodno. Dalje, ako zaposleni počnu misliti više

preduzetnički, svaki zaposleni službenik i radnik može učestvovati u ekonomskom napretku

kroz kreiranje bonus sistema. U cilju uvođenja objektivnog upravljanja svaki zaposleni mora

biti obavešten o svojoj slobodi da donosi odluke i sistem koji definiše realistične ciljeve za

svakog zaposlenog plus prihvaćen sistem merenja ispunjenosti ciljeva mora biti ustanovljen.

Odsek upravljanja ljudskim resursima mora biti ustanovljen. Personal za ovaj odsekmože da

se izabere od osoblja Srbijašuma ali i neke značajne investicije za obuku i podizanje

kapaciteta su potrebne.

TPT zadužen za Finansijski kontroling ima pomoć od gospodina Ehrenfried-a Werderits-a

koji je zadužen za potpunu kontrolu OBF AG finansijskih aktivnosti .


33

Moderna struktura kontrolinga koja omogućava ,ne samo kontrolu finansijskih troškova već

uvid bez značajnog odlaganja da li je ukupan uspeh kompanije i uspeh individualnih

poslovnih jedinica u skladu sa planovima koji ne mogu biti ustanovljeni bez odgovarajućih i

modernih IT uslova integrisanih od strane MIS. Do sada Srbijašume nisu imale strukturu

stvarne finansijske kontrole. Tako će SU za finansijsku kontrolu morati da bude uveden. Kako

u Srbijašumama postoji nekoliko zaposlenih koji bi imali potrebne kvalifikacije da budu

uključeni u finansijsku kontrolu, niska kompjuterska pismenost zaposlenog osoblja je

prepreka da se angažuje vodeća SU finansijska kontrola među aktuelnom radnom snagom

Srbijašuma bez pomoćne produžene obuke.

Detaljne informacije o funkcionalnim strategijama za SU se nalaze u aneksu IX-XI.

Cene za mere koje potiču iz implementacije SU, su razmotrene u finansijskom modelu.

U toku povratnog procesa da se razviju SPJ strategije, uprava Srbijašuma ostvarila je da

usluge za i/ili u korist Vlade Srbije tj. rzvijena biološka reprodukcija, upravljanje zaštićenim

prirodnim dobrima i pošumljavanje (WP 3208), opseg (stepen) usluga privatnim

sopstvenicima šuma (WP 3207) ne može biti obezbeđen sa namerom da se uveća

(maksimalno)profit (osim na cenovnom pokrivanju troškova), i zbog toga će morati da se

obezbedi trošak ili kompenzencija centara. Zbog toga, strategije razvijene za te aktivnosti

moraju biti razmatrane kao strategije za kompetentne jedinice. (CU).

3.7. Sveobuhvatna strtegija

Sveobuhvatna strategija za Srbijašume prikazuje kako kompanija može da postigne Viziju za

2010. Ova strategija sadrži ciljeve, mere i sredstva koja se izvode ai SBU, CU i SU strategija.

Koristeći finansijski model investicionih potraživanja za SBU, CU i SU kombinovano, interni

transfer cena je zanemaren i dostupnost svakog predloženog investiranja je procenjen. Šta

više, model je korišćen za osetljive analize tj., da se proceni koji je uticaj prethodnih mera na

ukupno finansijsko predstavljanje (prikaz za godine 2006.-2010. i da se donesu odluke da li će

i kada investicije biti realizovane.

Model omogućava razvoj različitih scenarija i korišćen je kao oruđe (srestvo) da se odredi

najefektivnija i najefikasnija alokacija (razmeštanje) finansijskih i ljudskih resursa.

U izgrađivanju ovog modela, Osnovni tim i konsultanti će pomagati TPT, predvođeni g-din.

Brankom Radovanovićem, bivšim fin. direktorom Srbijašuma. U procesima izrade ovog

modela, lideri nekoliko TPT zaduženi za razvoj strategije SBU su sazvani i moraju obezbediti

dodatnu informaciju o brojkama i podacima u SBU strategiji. Model koristi «Euro» kao

izabranu valutu tako da inflacija neće biti uzeta u obzir.

Finansijski model (nalazi se u aneksu XII) se sastoji od serije povezanih širokih stranica. Prva

stranica finansijskog modela prikazuje projekciju finansijskih rezultata Srbijašuma za godine

2006-2010. u obliju izveštaja o prihodima, kao što je korišćeno u Srbijašumama (Sl. 12).

Podvučeni princip obuhvatne strategije je da Srbijašume investiraju u sve SBUs, Cus i Sus i

za obučavanje osoblja u cilju povećanja efikasnosti i profitabilnosti i da bi postala ekonomski

uspepna kompanija koja radi pod uslovima slobodne trgovine koja garantuje održivost.

3.7.1. Struktura profitnog centra, troškovnog centra i servisnog centra

Struktura ovih centara će biti predstavljena:

Profitni centri moraju razviti svoj sopstveni budžet i uskladiti svoje profitne linije doprinosa

sa pretpostavljenima. Oni upravljaju internim i externim rashodima i dužni su da naprave

profit na osnovu objektivnog rukoviđenja.Rukovodstvo profitnih centara (PC) ima ovlašćenja


34

da donosi preduzetničke odluke i odgovorno je za odluke i rezultate postignute u PC. Za

usluge, obavljene između profitnih centara ili proizvode od strane jednog PC drugom, interne

transfer cene će biti određene.

Troškovni centri moraju obezbediti usluge bazirane na ugovoru i godišnjoj profitnoj podeli

(dodeljivanju) na neprofitnoj osnovi. Oni su jedino zaduženi da upravljaju troškovima.

Servsni centri dobijaju godišnju budžetsku podelu. Oni su odgovorni samo da upravljaju

troškovimai obezbede potrebne interne usluge koje Profitni centar zahteva za svoje efikasne i

operativne IT i upravljački informacioni sistem.

3.7.2. Finansijski kontroling - Upravljački informacioni sistem

Dosad Srbijašume nisu imale stvarnu strukturu finansijske kontrole i zato će servisni centar

obezbediti finansijsku kontrolu prema Međunarodnim knjigovodstvenim standardima (IAS).

Moderna kontrolna struktura će omogućiti, ne samo kontrolu finans. Troškova učinjenih na

svim nivoimakompanije već će takođe dozvoliti procenu bez značajnih odlaganja da li ukupni

prikaz kompanije i/ili prikaz pojedinih poslovnih jedinica ima mesto prema planovima..To će

Srbijašumama pružiti mogućnost da primeni odgovarajuće mere na vreme umesto da bude

ograničena da prihvati finansijske rezultate poslovnih jedinica na kraju obračunskog perioda

kada je završni račun urađen.

Softver uslovi upotrebljeni u sadašnjosti (odmah) će biti standardizovane solucije i nove IT

infrastrukture i solucije će biti uvedene.

Glavne solucije finansijskog kontrolinga – upravljački informacioni sistem

Srbijašume će investirati u instaliranje državnog upravljačkog informacionog sistema i u

razvoj ljudskih resursa potrebnih da rukuju modernim upravljačkim informacionim sistemom.

Potrebni IT uslovi će biti instalirani i osoblje koje rukovodi Srbijašumama i oni na nivou

profitnog centra će bitiobučeni da koriste nove sprave. Odsek IT za sistem održavanja u IT,

pomoćni desk da pomaže korisnocima će biti obezberđen (servis centar). Plate za IT osoblje

će se povećavati do opšteg nivoa za IT experte koji rade u privatnom sektoru.soblje koje će

izvoditi obuku da se postigne potreban nivo kvalifikacija ili spoljni experti će biti angažovani.

3.7.3. Upravljanje ljudskim resursima

Srbijašume će ustanoviti transparentnu politiku upravljanja ljudskim resursima (zapošljavanje,

unapređivanje, staze karijere-napredovanje, opšte poslove) u cilju da pomogne promenu u

akcionarskoj kulturi koja je hitno potrebna i uvede odsek za upravljanje ljudskim resursima

(servisni centar). Srbijasume će promovisati i tražiti preduzetničko razmišljanje od svojih

zaposlenih. Zaposleni na svim nivoima dobiće jasno definisanu slobodu da donose odluke na

svoju odgovornost i objektivno upravljanje će biti uvedeno upoređujući i prihvatajući učinak

nasuprot grupnog odlučivanja. U toku procesa promena Srbijašume će povećati primanja svog

osoblja do nivoa potrebnog za život i uvesti radni povezani bonus sistem. Učinak će biti

meren na bazi skupno potvrđenih realno dostignutih ciljeva. Zaposleni na svim nivoima i

radnici će stalno biti informisani o dostignućima u kompaniji preko internog TV sistema i

časopisa ŠUME sa ciljem da postignu viši nivo identifikacije sa kompanijom. Personal

potreban za odsek ljudskih resursa će biti odabran među radnom snagom Srbijašuma i moraće

da prođe odgovarajuću obuku.


35

Lista “troškovi osoblja” u finansijskom modelu dozvoljava prihvatanje uticaja da se smanji

broj zaposlenih u kategorijama (sa fakultetom, radnici sa sss, radna snaga sa Kosova) u

opštem finansijskom predstavljanju Srbijašuma. Redukcija osoblja po kategorijama je

pravljena prema SBU, SU i CU strategijama i prema novim strukturama. Ova lista takođe

dozvoljava uticaj da se povećavaju primanja svake godine.

Slika 8: Status Quo za Broj zaposlenih po kategorijama i troškovi osoblja po kategorijama

original No. of staff per category

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

original staff costs per category [DINAR]

0

200.000.000

400.000.000

600.000.000

800.000.000

1.000.000.000

1.200.000.000

1.400.000.000

1.600.000.000

1.800.000.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

Dalje, svaka redukcija osoblja utiče na socijalni plan ,tj.plaćanja koja moraju biti obezbeđena

od strane Srbijašuma, prema srpskim zakonima o otpuštanju. Plaćanja za socijalni plan prema

redukciji osoblja kao što je ranije viđeno u SBu strategijama, uzet je u obzir (vidi sliku br.11)

Glavna predviđanja u vezi sa upravljanjem ljudskim resursima:

Sada je prosečna plata za Vss 583 Eura mesečno,za tehničare sa višim obrazovanjem to iznosi

324 Eura, a za radnike 313 Eura mesečno. Plate će se povećavati postepeno da bi dostigle

nivo dovoljan za život. Povećanje će biti 3% u 2006., 5% u 2007. i 3,5 % u svakoj sledećoj

godini..

Broj zaposlenih će biti smanjen u skladu sa SBU scenariom. Redukcija u 2006. će uglavnom

pogoditi radnike i to je posledica napora Srbijašuma iz 2004. kada se reducirao broj radnika..

U 2007. će biti smanjen broj VSS u skladu sa scenariom za SBU razvoj. Novo osoblje će biti

regrutovano od 2008. pa nadalje u skladu sa SBU strategijama i jedino ako aktuelni razvoj

bude tekao prema projekciji i zahtevao da se zaposli dodatno osoblje.

I dalje Javno preduzeće Srbijašume, mora da plaća zaradu osoblju zaposlenom u šumskim

upravama ( FE) na Kosovu i Metohiji. Prema rezultatu građanskog rata te FE su uglavnom

neaktivne, ne može se njima upravljati.i kontrolisati od strane Srbijašuma , niti se dobija neki

prihod koji se vraća u firmu, tako da, sa restrukturiranjem srbijašuma u Kompaniju sa

zajedničkim ulaganjima u 2007., predloženo je da ova FE ne budu više deo kompanije.

Da bi se olakšao proces promena i hitno potrebna promena korporativne (kcionarske) kulture,

budžet za obučavanje treba da se predvidi za sve zaposlene radnike. A 2006. god. 50 Eura za

obučavanje onih sa VSS; 25 Eura za tehničare sa višom kvalifikacijom i 10 Eura z svakog

radnika.. Za godinu 2007.: 80 Eura za svakog sa VSS; 40 Eura za svakog tehničara (sa višom

školom) i 20 Eura za svakog radnika. Od 2008., pa dalje 100Eura za svakog sa Vss, 50 Eura

za tehničare i 25 Eura za svakog radnika.

Počinjući u 2006. Srbijašume će investirati 50.000 Eura godišnje u IT obučavanje da bi se

poboljšale kvalifikacije radne snage za efikasno korišćenje moderne IT i komunikacione

tehnologije / grafikoni 9. i 10.


36

Figure 9: Optimiziran broj zaposlenih po kategorijama i troškovi zaposlenih po kategorijama.

optimal No. of staff per category

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

optimal staff costs per category [DINAR]

0

200.000.000

400.000.000

600.000.000

800.000.000

1.000.000.000

1.200.000.000

1.400.000.000

1.600.000.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

Figure 10: Troškovi za socijalni plan

total costs social plan incl. Kosovo [Din]

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

300.000

350.000

400.000

450.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

total costs social plan incl.Kosovo [Din]

3.7.4. Proizvodnja i prodaja drveta/Šumarska tehnika

Lista “drvo” je finansijski model koji prikazuje rezultate strategije Srbijašuma. ” Proizvodnja i

prodaja drveta“ i “šumarska tehnika “, dalje, lista “ Drvna građa”omogućava da se proceni šta

utiče na povećanje cena za seču i privlačenje ili kakav će uticaj imati povećanje cena drveta

na ukuono predstavljanje finansija Srbijašuma.

Glavne pretpostavke za proizvodnju drveta i šumarsku tehniku:

Srbijašume će povećati prodaju trupaca od 371.000 m3 u 2006. do 420.000 m3 u 2010.

godini. Prodaja industrijskog i ogrevnog drveta će se povećati od 689.000 m3 u 2006. do

780.000 m3 u 2010. To će zahtevati izgradnju 200 km tvrdih šumskih puteva godišnje (za sva

godišnja doba), 380 km godišnje – mekih šumskih puteva i za održavanje radova 120 km

šumskih puteva godišnje. Kako se ne predviđa povećanje cena drveta, potvrđeno je da će s

cene seče i izvlačenja , povećavati 3% svake godine.

U cilju ovećanja efikasnosti duž celog lanca dodate vrednosti Srbijašume će investirati u

upravljački lanac snabdevanja drvetom i menjati svoj sistem prodaje drveta od sistema u

kome dominira prodaja na panju ili šumskom putu u sistem prodaje kupcima (vidi grafikon 8).

Srbijašume će nastaviti da ugovaraju građenje šumskih puteva,seču, privlačenje, utovar i

transport sa privatnim kompanijama. Srbijašume će ustanoviti dva PC (profitna centra)

šumarske tehnike sa kapacitetom da se realizuje 20% ukupnih radova na izgradnji puteva,seči

i izvlačenju. Ukupan broj zaposlenih (VSS, tehničari) će biti smanjen sa 539 u 2005. do 169 u


37

2006. sa perspektivom da se zaposli 190 novih, za ovaj domen do 2010. ako se SBU razvije

prema predviđanjima.

U cilju da izbegne pregovore sa većinom kupaca o različitoj ceni za drvo, Srbijašume će

uvesti sistem računovodstvenih menadžera (Kee account manager system) za sve veće kupce i

princip „četiri oka“ tj. biće samo jedan menadžer koji rukovodi prodajom drveta jednom

individualnom klijentu. Ugovori će biti napravljeni i primljeni za glavnog računovodstvenog

menadžera ali će prvo da ih potvrdi rukovodstvo Srbijašuma.

Figure 11: Projekcija za prodaju oblovine i industrijskog drveta

round wood sales

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

300.000

350.000

400.000

450.000

2006 2007 2008 2009 2010

Roundwood sold at Customer

Roundwood sold on Forest Road

Roundwood sold on Stump

industrial timber sales

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

900.000

2006 2007 2008 2009 2010

Industrial timber sold at Customer

Industrial timber sold on Forest

Road

Industrial timber sold on Stump

3.7.5. Prosta biološka reprodukcija

Aktivnosti proste biološke reprodukcije (prirodne proste biol.reprodukcije, veštačke proste

biol. reprodukcije i merenja u šumarstvu) će se povećati 2,5 % godišnje da bi se ustanovila

optimalna šumska kompozicija u cilju povećanja obima šuma. U 2010. šumska merenja će biti

realizovana na 57.466 ha; u poređenju sa 34.527 ha u 2005. godini.

Glavne pretpostavke za prostu biološku reprodukciju:

Proporcije između oblasti prirodne biološke reprodukcije i oblasti pod veštačkom biološkom

reprodukcijom će biti izmenjene u korist veštačke proste biološke reprodukcije od 935 ha u

2005. do 1412 ha u 2010. Ukupni broj osoblja zaposlenog na prostoj biološkoj reprodukciji će

se smanjiti od 78 u 2005. na 74 u 2010. godini. Cene za merenje proste biološke reprodukcije

u oblastima gde upravljaju Srbijašume, snosiće kompanija, a te usluge će takođe biti nuđene

vlasnicima privatnih šuma od 2005. pa nadalje.

3.7.6. Planiranje u upravljanju šumama

Aktivnosti u planiranju menadžmenta u šumarstvu će biti potpuno izmenjene na bazi GIS

uslova. To zahteva nabavku softvera, IT infrastrukture na rikovodećem nivou (direkcije)

Srbijašuma i na nivou šumskih gazdinstava.

Značajne investicije u obuku i razvoj ljudskih resursa će biti delotvorne.

Glavne pretpostavke za menadžment šumarskog planiranja

Srbijašume će osnovati PC za planiranje šumarskog menadžmenta. Od 2005 Srbijašume će

nuditi usluge iz oblasti menadžmenta šumarskog planiranja za privatne sopstvenike šuma.


38

Srbijašume nameravaju da obezbede te usluge u 2005., na 2000 ha a do 2010. broj osoblja će

biti smanjen od 74 u 2005. na 69 u 2010. godini.

3.7.7. Seme i rasadnička proizvodnja

U cilju da zadovolji povećanu tražnju semena sadnica za prostu i proširenu biološku

reprodukciju za državne kao i za privatne šume,proizvodnja u rasadnicama Srbijašuma će se

povećati, dok će broj rasadnikada se smanji a broj zaposlenih će se nešto povećati (94 u

2005., 98 u 2010.). Ukupni porast proizvodnje semena će se povećati od 2.400 kgr. u 2005. do

4.600 kgr. u 2010. Broj sadnica za internu upotrebu će se povećati od 3.300.000 komada u

2005. godini na 6.480.000 u 2010. Brojsadnica za pošumljavanje privatnih šumaće se

povećati od 1.500,00 u 2005. na 2.000.000 u 2010.godini.

Glavne pretpostavke proizvodnje semena i sadnica:

Broj rasadnika će se postepeno smanjivati , proizvodnja za tržište i za internu upotrebu će se

povećati; broj osoblja će se malo povećati.

3.7.8. Lovstvo

Investicije u broj divljači i napori da se poveća privlačnost lovnih oblasti Srbijašuma će se

preduzeti da se smanje gubici Srbijašuma napravljeni u tom SBU od 21,2 miliona dinara u

2005. do 16,4 miliona dinara u 2010. Sa prostog ekonomskog stanovišta Srbijašume ne bi

trebalo da nastave taj posao. Ali, odgovornost za upravljanje brojem divljači i novim

područjima je nerazmrsivo vezana za upravljanje šumamai zato Srbijašume ne mogu da

zanemare svoje aktivnosti na tom polju.

Glavne pretpostavke za lovstvo:

U saradnji sa MAFW investicijama, fond divljači biće ostvaren (obezbeđen). U nekoliko

lovnih oblasti planira se ponovno gajenje medveda, divokoza i jelena. Investicije na nivou 3,4

miliona dinara u 2005. do 10,5 miliona dinara u 2008. će biti ostvarene; poboljšana će biti

zaštita i dodatno hranjenje što će povećati atraktivnost lovnih oblasti Srbijašuma. Od 2005. pa

dalje 30.000 fazana će se gajiti godišnje u specijalnim uzgajalištima. Broj osoblja u lovstvu će

se nešto povećati: od 93 u 2005. do 99 u 2010.

3.7.9. Ribolov

Srbijasume će preduzeti potrebne mere da se obnove licence kojima Srbijašume daju prava da

se izdaju komercijalne i sportske dozvole do kraja 2006.

Glavne pretpostavke za lovstvo:

Srbijašume će investirati u sredstva za proizvodnju kavijara dozvoljavajući da se proizvede

oko 200 kg. kavijara godišnje. Broj komercijalnih licenci (486) i broj privatnih ribolovačkih

dozvola (11.500) će ostati isti. Ako Srbijašume budu postojeće licence obnavljale 2007.

godine, i investicije u proizvodnju kavijara budu ostvarene, broj zaposlenih u ribolovstvu, će


39

se povećati od 31 na 39.Ako licence ne budu obnovljene, 31 član sada zaposlenih u ovoj

oblasti će biti otpušten.

3.7.10. Sporedni šumski proizvodi

Ulaganje u proizvodnju i skladišteje infrastrukture će povećati profitnu maržu od sporednih

šumskih proizvoda od 20,7 miliona dinara u 2005. god. do 28,6 miliona dinara u 2010. Razvoj

ovog SBU zahteva povećanje broja zaposlenih od 38 u 2005. na 82 u 2010. (ta brojka

uključuje invalide iz zaštitne radionice). Dodatne expertize će biti potrebne za tržište i

sertifikat proizvida u cilju slobodnog izvoza.

Osnovne pretposravke za sporedne šumske proizvode

Srbijašume će investirati u proizvodnju i skladišne kapacitet. Zaposleni u zaštitnoj radionici tj.

invalidi rada će biti zaposleni u ovoj SBU.

3.7.11. Zeleni inženjering

U ovom trenutku 27 zaposlenih u Srbijašumama obavlja poslove zelenog inženjeringa za

četiri šumske oblasti (ukupno 153 ha), blizu Beograda koje pripadaju opštinskoj upravi

Beograda.Ovim šumskim oblastima, se upravlja sa primarnim ciljem da se obezbede

rekreativne mogućnosti. Do 2010. 27 zaposlenih, radiće u 11 šumskih oblasti (ukupno 234 ha)

blizu glavnih gradova. Profitna doprinosna marža će se povećati od 35 miliona dinara u 2005.

na 86,7 miliona dinara u 2010.

Glavne pretpostavke za zeleni inženjering:

Srbijašume će zaključiti dodatne ugovore sa opštinskim vlastima da obezbedi usluge

šumarskog menadžmenta privatnih šuma u blizini većih gradova. Kako broj zaposlenih,

uključenih u te aktivnosti ostaje stalan, broj šumskih oblasti koje će voditi Srbijašume, će se

skoro utrostručiti.

3.7.12. Usluge za vlasnike privatnih šuma

Trenutno 367 zaposlenih u Srbijašumama, obezbeđuje pomoćnu inspekciju za vlasnike

privatnih šuma i oni nisu grupisani ni u jednu vrstu organizacionih jedinica. Te usluge moraju

biti obezbeđene, od strane državnog preduzeća Srbijašume, prema zakonima u Srbiji. Tako su

ove usluge plaćene od strane budžeta MAFW prema mogućnosti – dostupnosti sredstava. Ne

postoji jasna definicija obima usluga koje se pružaju, niti obavezujući pristanak “za koliko”

su Srbijašume zadužene pri obavljanju tih usluga. Pre no što Srbijašume postanu AD to se

mora razjasniti – Da li je AD zaduženo, po novom Zakonu da obavlja pomoćne i inspekcijske

poslove u privatnim šumama.Ako bi AD – kompanija, bila zadužena da obavlja te usluge,

Srbijašume bi ih ponudile na neprofitabilnoj bazi već samo na bazi posrednika pri

dugoročnom ugovoru sa GOS. Taj ugovor, bi morao da jasno definiše obim usluga i naknadu

za obavljanje tih usluga. Ako Kompanija sa zajedničkim ulaganjima, ne bude zadužena da

obavlja te usluge Srbijašume će morati da otpuste 367 zaposlenih. GOS će morati da odluči

kako će se usluge obezbeđivati za vlasnike privatnih šuma.


40

Osnovne pretpostavke za održivost usluga privatnim vlasnicima šuma:

Srbijašume mogu da zaključe poslovni dugoročni ugovor sa MFAW koji jasno određuje koje

usluge MFAW očekuje da Srbijašume obezbede sopstvenicima privatnih šuma, definišući

koju naknadu Srbijašume mogu očekivati za obavljanje tih usluga. Strukture koje bi

obezbedile te usluge na neprofitnoj osnovi mogu biti formirane prema obimu tog ugovora.

3.7.13. Upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima

Trenutno nije jasno definisano ko mora da obezbeđuje održavanje u zaštićenim oblastima u

Srbiji, koje usluge treba obezbediti, koliko će to koštati i kako će plaćanje tih usluga biti

pokriveno. Trenutno je 34 zaposlena u Srbijašumama uključeno u upravljanje zaštićenim

oblastima koje su locirane u okviru oblasti kojima upravljaju Srbijašume.

Glavne pretpostavke u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima:

Srbijašume mogu zaključiti srednjoročne i dugoročne ugovore sa GOS koji jasno određuju

koje usluge GOS očekuje da Srbijašume pruže u upravljanju zaštićenim oblastima i jasno

definiše kakvu nadoknadu Srbijašume mogu za to očekivati. Strukture koje će pružati usluge

u zaštićenim prirodnim oblastima , na neprofitnoj osnovi , mogu biti izgrađene (samo prema

obimu ugovora).

3.7.14. Pošumljavanje – Produžena biološka reprodukcija

Prostorni plan Srbije predviđa da GOS poveća šumske površine od aktuelnih 29% na 41%

do 2050. Sada, se 37 zaposlenih u Srbijašumama sa većinom svog radnog vremena posvećuje

poslovima pošumljavanja, dosad su ove usluge plaćene iz MAFW budžeta prema dostupnosti

sredstava. Ne postoji jasna definicija Plana usluga koje treba pružiti niti obavezujuća dozvola

na koliko provizije za usluge Srbijašume mogu računati.Ako Srbijašume obezbeđuju te usluge

kao Akcionarsko društvo, one mogu biti na neprofitnoj bazi jedino uz srednji ili dugoročni

ugovor o uslugama sa GOS. Taj ugovor mora jasno definisati obim usluga i plaćanje istih.

Ako takav ugovor ne bude zaključen, Kompanija sa zajedničkim ulaganjima, neće moći da

obavi usluge pošumljavanja i moraće da otpusti 37 radnika iz te službe.

Glavne pretpostavke za pošumljavanje:

Srbijašume mogu zaključiti srednji ili dugoročni ugovor sa GOS koji jasno definiše kakve

vrste usluga GOS očekuje od Srbijašuma u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima i koju

naknadu Srbijašume mogu očekivati kao proviziju za te usluge. Strukture koje će obaviti taj

posao mogu biti formirane prema obimu tog ugovora..

3.7.15. Upravljanje nekretninama

Sada Srbijašume iznajmljuju 280 ha zemlje i 12,096 m2 poslovnog prostora/zgrada za svoje

kupce i ostvaruju profitnu maržu od 95,2 Miliona dinara do 2010. Srbijašume mogu iznajmiti

822 ha zemlje i 347.336 m2 poslovnog prostor/zgrada i dobiti prihod od 170,7 moliona

dinara. Pored toga, pre nego što Srbijašume investiraju u podizanje ljudskih resursa potrebnih


41

za profesionalno upravljanje nekretninama, i pre nego što se investira u sistem menadžmenta

potreban za ove poslove , mora se razjasniti da li Srbijašume imaju pravo da uzimaju profit od

upravljanja nekretninama i takođe kojim aktom će upravljati akcionarsko društvo Srbijašuma

u kontekstu otvaranja i uspostavljanja Bilansa koji će imati akcionarsko društvo.

Osnovne pretpostavke upravljanja nekretninama:

Sredstva kojima raspolaže Javno preduzeće Srbijašume će biti prebačena Akcionarskom

društvu i ono će biti određeno Zakonom da se uključi u upravljanje nekretninama.

Sve investicije, planirane za SBU, CU i SU strategije su unesene u listu “investicija –

amortizacija”, finansijskog modela. Ubuduće će svi triškovi amortizacije koji potiču iz svih

planiranih investicija i troškova biti ukalkulisani u tu listu.

Amortizacioni troškovi koji potiču iz novoplaniranih investicija će biti ukalkulisani pravilima

računovodstva u Srbiji. Investicije za šumske puteve su upisane za period od 50 godina i zato

će godišnji amortizacioni troškovi biti rezultat svake investicije za šumske puteve i

kalkulisani kao 2% od investicija. Investicije u IT infrastrukturu su unesene za period od pet

godina i zato će godišnja amortizacija iznositi 20% od investicija prema činjenici da će

investicije biti regulisane tokom cele kalendarske godine, 50% amortizacionih troškova će biti

uzeto u račun u godini u kojoj su investicije realizovane.

Amortizacioni troškovi za godine 206.-2010., koji su nastali usled investicija u ranijim

godinama, biće obezbeđeni od strane finansijskog sektora Srbijašuma.

Troškovi kapitala će biti kalkulisani da bi se procenilo koliko će Srbijašume koštati ako

investicije budu tražene na tržištu kapitala. Finansijski model dozvoljava varijabilne interesne

rate i period vraćanja. Za kalkulaciju vrednosti kapitala, uslovi koji su obično nuđeni od

strane komercijalnih banaka u Srbiji, tj. Primenjuje se kamata od 10% i period vraćanja od 5

godina. Može se pretpostaviti da 50% sredstava potrebnih za nove investicije mora biti

traženo na tržištu kapitala na bazi elemenata i pretpostavki podvučenih u ukupnoj strategiji za

Srbijašume. Finansijski model mora biti korišćen da predstavi celoviti finansijski prikaz za

period 2006-2010.


42

Figure 12: Finansijska projekcija za 2006-2010

Mati~ni broj .0.7.7.5.4.1.8.3. [if ra delatnosti . . . . . . . [if ra delatnosti po nov oj klasif ikaciji delatnosti .0.2.0.1.0. .

Poreski identif ikacioni broj - PIB .1.0.0.0.0.2.8.2.0.

. . . . .4.0.8.0.2. - . 6.0.1. - . 9. - .1.6.2.6.9.0. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45

Vrsta Operativ ni Osnov ni Indiv idualna

posla broj sedi{ta ra~un partija

NAZIV PREDUZE]A - ZADRUGE JP"SRBIJA[UME"- BEOGRAD INCOME STATEMENT PROJECTION 2006 - 2010

in million Din .

Grupa

racuna,

racun

POSITION 2004

present

year

2005

2006 2007 2008 2009 2010

1 2 5 6 7 8 9 10 11

A. INCOMES AND EXPENSES FROM REGULAR BUSINESS

I. POSLOVNI PRIHODI 3.381 3.378 3.445 3.661 3.912 4.227 4.569

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2.905 3.260 3.288 3.482 3.722 4.033 4.373

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 2.886 2.876 3.047 3.266 3.555 3.872

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga - Budžet RS 374 412 434 457 478 501

62 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 90

630 3. Povećanje/ vrednosti zaliha učinaka 0

631 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5

64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 390 118 157 179 189 194 196

II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 3.397 3.324 3.281 3.381 3.658 3.971 4.341

III. Poslovna dobit 0 53 164 280 254 256 229

IV. Poslovni gubitak -16 0 0 0 0 0 0

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 34

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 14 8 0 23 73 133 204

67 i 68 VII. OSTALI PRIHODI 182

57 i 58 VIII. OSTALI RASHODI 126

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA 60 46 164 257 181 123 25

X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 0 0 0 0 0 0 0

69 osim 699 I VANREDNI PRIHODI 5

59 osim 599 II. VANREDNI RASHODI 13

III. DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI 0

IV. GUBITAK PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI -8 0 0 0 0 0 0

B. DOBIT PRE OPOREZIVANJA 53 46 164 257 181 123 25

G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 0 0 0 0 0 0 0

D. POREZ NA DOBIT 6 5 19 29 21 14 3

Đ. NETO DOBIT 47 41 146 228 160 109 22

E. NETO GUBITAK 0 0 0 0 0 0 0

Iznos

3.8. Struktura

Dajući značaj strukturalnom razvoju kompletnih Srbijašuma, komisija direktora je uključena u

definisanje novih struktura. Konsultanti i Osnovni tim su oblikovali taj proces i vodili

komisiju direktora kroz proces razvijanja novih struktura.


43

Principi za razvoj novih striktura su:

Formirati sledeću strategiju tj. razvijene strukture se moraju reflektovati na ukupnu

strategiju kompanije i živeti po zahtevima koji proističu iz ukupne strategije za

kompaniju

Glavni posao mora biti vidljiv i strukture se moraju razvijati prema stanju prirodnih

resursa

Strukture moraju obezbeđivati lokalne vlasnike i uvedu lokalnu praksu (know-how) da

se najbolje uklope u realizaciju lokalnih poslovnih mogućnosti. Nosioci odluka na tom

nivou moraju biti odgovorni u najvećoj meri i slobodni da donose preduzetničke

odluke.

Strukture treba da potvrde i podelu radne norme u kompaniji a takođe i podelu

odgovornosti

Odluke treba da se donose uz prisustvo kupca što će najbolje biti ostvareno kroz „ key

account sistem“

U cilju efikasnosti strukture se moraju osloniti na racionalno upravljanje (racio između

superiornih i direktnih izveštaja) i to se mora prihvatiti.

Strukture moraju pratiti poslovnu promišljenost i tržišne principe

Profit mora da se ostvari u jedinicama koje su direktno odgovorne za svoj posao i

rezultate svojih poslovnih aktivnosti koje mogu najbolje realizovati strukturu profitnog

centra

Maximalni proizvod za ukupnu kompaniju mora biti smišljen kada stvaralačke

strukture tj. ako one stvore ideje za celu kompaniju o mogućnosti za internu ravnotežu

(bilans) i uzjamno (unakrsno) subvencionisanje

Strukture moraju potvrditi transparetnost cena i usluga i zbog toga interni transfer cena

mora biti praćen i primenjivan.

Kompanija odgovara za uvežbavanje, obučavanje i pružanje pomoći svojim

zaposlenima

Svaki zaposleni operativac mora imati finansijsku odgovornost

Strukture moraju da obezbede visok nivo identifikacije svakog zaposlenog sa svojom

kompanijom, njenim ukupnim ciljevima i vrednostima

Strukture moraju prihvatiti sopstvenu odgovornost od zaposlenih i dozvoliti

objektivno upravljanje

Strukture moraju biti razvijene od baze naviše , počevši od najnižeg organizacionog

nivoa, mora biti određeno sa koliko hektara šume i koliko m3 drveta jedan šumar može

da rukuje. Te cifre uglavnom zavise od zadataka , odgovornosti i oruđa koje je dato

svakom šumaru.

Razvitak struktura prikazan je na pratećoj karti i to je povratni proces


44

Grafikon 13: Proces izgradnje novog modela strukture

Odnos između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva ivodoprivrede, Ministarstva finansija i

predloženog modela kompanije – Akcionarskog društva, prikazan je na grafikonu broj 14.

Ministarstvo Poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,ostaje na funkciji vodećeg Ministarstva

a Ministarstvo finansija će imati zadatak da nadgleda finansijske performanse Kompanije AD.

Uloga Vlade i politike je da definiše pravni okvir , postavi opšte smernice i političke ciljeve

za šumarstvo u Srbiji i da nadgleda kako se obavljaju sve aktivnosti prema nacionalnim i

internacionalnim zakonima i regulativama.

Generalna direkcija kompanije AD će biti zadužena za ukupno rukovođenje kompanijom AD

i sastojaće se od 7 direktora. Oni će morati da rukovode svakodnevno i donose odluke koje će

isključivo biti zasnovane na ekonomskoj i preduzetničkoj strategiji.

Nadzorni odbor je zadužen da nadgleda finansijski menadžment uz generalnog direktora

Kompanije AD. Ovo telo će odobravati godišnji budžet i donositi odluku o prihvatanju (ili ne)

godišnjeg finansijskog obračuna koji sastavlja Generalna direkcija Kompanije AD.

Uloga Nadzornog odbora je da potvrdi sve veće poslovne odluke koje priprema Generalna

direkcija Kompanije AD, kao što su: opšta poslovna strategija, uvođenje ili prodaja pomoćnih

delova preduzeća i odluke kada će početi ili prestati zajedničko ulaganje.

Predloženi model obezbeđuje najviši nivo transparentnosti i dozvoljava smanjenje uticaja

politike na svakodnevne odluke Kompanije. Sastav nadzornog odbora tj.sučeljavanje stava

njegovih članova, podržan od strane ministara, i stava komisije čiji su članovi iz privatnog

sektora, će dati jasne pokazatelje do kog nivoa Vlada Srbije može dozvoliti Kompaniji kao

poslovno orijentisano preduzeće pod uslovima slobodnog tržišta.

Prava i obaveze svakog partnera će biti definisane detaljno u novon Zakonu, da bi Kompanija

bila uvedena u Kompaniju AD – knjigu statuta. Redovan dijalog sa akcionarima je potreban u

kontekstu harmonizacije sa opštim aktom Evropske unije i on će potvrditi dobre poslovne

odnose.

Procena novog

modela

Vizija

Smernice

Strategije (SPA,

Funkcionalne)

SWOT

Današnje stanje

Internacionalna

praksa

Kriterijumi za

novu strukturu

Izrada modela

nove strukture


45

Grafikon 14: Proces izgradnje novog modela strukture

Grafički prikaz organizacione strukture predstavljen je na skici 15 je izabran za kompaniju

AD Srbijašume.

Uprava Kompanije će biti sedište Generalne direkcije koje uključuje 7 direkcija i sedište

servisnih jedinica za: finansijsku kontrolu i računovodstvo,upravljanje informacionim

sistemima, IT i upravljanje ljudskim resursima. Direkcije kompanije će biti zadužene za

identifikovanje SBU, doprinosiće strategiji SBU razvoja i pratiti SBU implementaciju.

Servisni centri će obezbeđivati, podstaći će razvoj njihove strategije i nadgledati

implementaciju SBU. Servisni centri će obezbeđivati pomoć i usluge profitnimcentrima za

opšti menadžment profitnih centara i implementaciju SBU strategija.

Slika 15: Grafički prikaz organizacije Srbijašuma AD Kompanije

Generalna direkcija

7 sektora

Stručne usluge u

privatnim sumama

1 troškovni centar

Šumska gazdinstva

13 profitnih

centara

Šumarska tehnika

2 profitna centra

Biro za planiranje

1 profitni cenar

Zaštitna radionica

1 profitni centar

Upravljanje

deonicama DOO

- Zajednicka

ulaganja

- Preduzeća

Akcionarsko društvo

Upravni odbor Nadzorni odbor

Dijalog interesnih

grupa Prava i obaveze

1. Zakon o Srbijašumama AD

2. Statut Srbijašuma AD

Min. finansija MPŠV


46

Strukturu profitnih centara će ustanoviti rukovodstvo (Kompanije sa zajedničkim ulaganjima).

Profitni centzri će biti zasebne odgovorne jedinice za čiju stratešku implementaciju su

zadužene SBU.

Paralelno sa profitnim centrima , formiraće se centar za cene, za provizije od usluga privatnih

šuma i pravna služba za zajednička ulaganja kao i podružnice.

Razvitak struktura je dubinski, od osnove u cilju uspostavljanja upravljanja radi postizanja

ciljeva (Upravljanje prema ciljevima) i povoljnog upravljačkog odnosa među različitim

organizacionim nivoima, kako bi se postigla što veća efikasnost.

Upravljanje prema ciljevima se oslanja na definisanje ciljeva za svakog zaposlenog i

upoređivanjem i procenjivanjem njihovih uspeha u odnosu na skup ciljeva, MBO teži da

poveća organizacione performanse regulisanjem postignuća i podređenih ciljeva kroz

organizaciju.

Idealno, zaposleni dobija jak razlig da identifikuje svoje ciljeve, vremenska ograničenja za

dovršavanje itd. MBO uključiuje tekuće praćenje i podatke o rezultatima u procesu postizanja

ciljeva.MBO je jasno orijentisan od strane zaposlenih koji imaju slobodu da donose lično

odgovorne odluke.

Upravljački odnos je odnos između nadređenih ljudi ispod njegove/njene direktne kontrole i

direktno odgovornih pretpostavljenom. Upravljački odnos je 1:8 do 1:14 i što je poželjno za

experte menadžere i odgovara nivou najvišeg poslovanja baziranog na upravljanju radi

postavljanja ciljeva.

Sadašnja organizaciona struktura Srbijašuma (vidi grafikon 16), ima 5 nivoa: Reon, Revir,

Uprava, Gazdinstvo i Direkcija. Sadašnji upravljački odnos između Reona i Revira je 1:3,

između Uprave i Šum Gazdinstve 1:4, a upravljački odnos između ŠG i direkcije je 1:17.

Dogovoreno je da se MBO uvede na sve organizacione nivoe iznad Reona i da bude

prihvaćen povoljan upravljački odnos između hijerarhijskih nivoa.

Polazeći od najnižeg organizacionog nivoa – Reona – Osnovni tim, Upravljački odbor i

Konsultanti su procenjivali koliko ha šume može biti održavano odnosno koliko m3 može

sakupiti jedan ambiciozni šumar. Zaključeno je da jedan šumar može da obradi 1.250 ha i

godišnju količinu drveta od 1.650 m³. Zadaci i odgovornosti šumara koji rade u reonima neće

se menjati; oni će nastaviti da izvršavaju zadatke dobijene od pretpostavljenih. Njima se neće

dati dodatna sloboda da donose odluke na sopstvenu odgovornost i moraće redovno da

obaveštavaju svoje pretpostavljene. Zbog toga će upravljački odnos između Reona i sledećeg

po hijerarhiji organizacionog nivoa biti relativno nizak 1:4; što karakteriše sistem u kome

podređeni zahtevaju strogo rukovođenje od strane pretpostavljenih. .

Dalji razvoj struktura je dat kroz povratni proces u strukturama uz saglasnost sa tekućom

kartom opisanom u skici broj 13 i uz saglasnost sa pretpostavkama predstavljenim od

konsultanata i prihvaćenim od Upravljačkog odbora na prvom sastanku Upravljačkog Odbora

koja se saglasila da projekat može da menja/prilaghodjava strukture, pravi veće organizacione

jedinice, optimizuje broj osoblja i razvija najbolje moguće solucije.

Nekoliko modela koji pokazuju različiti broj organizacionih slojeva, različiti organizacioni

odnosi i različite promene u odgovornosti svih nivoa organizacije su razvijeni, razmotreni,

prihvaćeni i razvijani dalje. Svaki predloženi model je procenjen sa namerom da se prihvati

ukoliko predložena promena ne bude toliko drastična da izazove veliki otpor.

Na kraju je odlučeno da se smanji broj hijerarskih nivoa sa pet na četiri i da se povežu

šumarski upravljački profit centri sa namerom da formiraju šumarska preduzeća – Profitne

centre koji imaju komparativne ekonomske potencijale.Reviri i Uprave će biti zamenjeni

sekcijama i broj šumarskih gazdinstava – profitnih centara će biti smanjen od 17 na 13 (vidi

sliku 17).

Odgovornosti sadašnjih Uprava i Revira će biti podeljene između šumarskih gazdinstava –

profitnih centara i sekcija. Promene u strukturi će teći sa značajnom promenom u

odgovornostima, zadacima i slobodom da se donose odluke na ličnu odgovornost. Za sve


47

zaposlene koji rade u organizacionim jedinicama od sekcije prema gore – upravljanje do

ispunjenja ciljeva će biti podstaknuto na upravljački odnos 1 : 13 između Sekcije i Šum.

Gazdinstava -profit centara i 1:13 između Šumskih gazdinstava i Direkcije (vidi sliku 16).

Nove sekcije će imati odgovornost za svakog posebno :

Teritorijalna jedinica za šumarsko upravljanje

Funkcionalna jedinica za ekonomski značajne poslove (npr. Lovstvo, mehanizacija,

uzgoj)

Sve odgovornosti ranijih Revira

Uvođenje i realizacija šimarskih Investicionih planova za korišćenje šuma

Odgovornost za implementaciju godišnjih finansijskih Planova (budžet)

Šumarski profitni centri će biti odgovorni za :

Koordinaciju među sekcijama

Mere za funkcionalnu podršku sekcijama (sakupljanje, gajenje šuma ..)

Mere administrativne pomoći sekcijama (računovodstvo, pravna pitanja, komercijalni

izdaci..)

Razvijanje godišnjeg profitnog centra za budžet

Praćenje cena i prihoda, poređenje sa budžetom i preduzimanje odgovarajućih akcija

prema upravniku blagajne za nezadovoljavajuće razvoje

Grafikon 16: Organizaciona struktura Srbijašuma

IV UPRAVLJAČKI ODBOR BEOGRAD, 08. NOVEMBAR 2005 - 11 -

Struktura u šumarstvu

605

1.672

1.571

VSS

SSS

PK

UKUPNO:

Sum Kosovo 114

624

1.400

1.700

jedinica:

proseč. ha:

m3:

5 Reon

198

4.600

5.300

jedinica:

proseč. ha:

m3:

4 Revir

66

13.900

15.900

jedinica:

proseč. ha:

m3:

3 Š.U.

17

53.800

61.800

jedinica:

proseč. ha:

m3:

2 Š.G.

1

915.000

1.050.000

jedinica:

ha:

m3:

1 Generalna

direkcija

-12%

-15%

?

530

1.424

?

VSS

SSS

PK

UKUPNO:

Kosovo - 0

17

Fkt:

725

1.250

1.650

jedinica:

pros. ha:

m3:

4 Reon

170

5.400

7.100

jedinica:

pros.ha:

m3:

3 Šumske

sekcije

13

70.400

92.300

jedinica:

pros. ha:

m3:

2 Š.G.

1

915.000

1.200.000

jedinica:

ha:

m3:

1 General.

direkcija1:17

1:4

1:3

1:3 1:4

1:13

1:13

2 0

0 5

No

vim

od

el

Broj zaposlenih sa VSS će biti smanjen za 13%, od 605 u 2005. na 530 u 2010.

Brojzaposlenih sa VŠS će biti smanje za 15%, od 1672 u 2005. na 1424 u 2010. Smanjenje

broja zaposlenih još nije prihvaćeno. Zaposleni na Kosovu neće više biti deo novoosnovane

Kompanije sa zajednickim ulaganjima.


48

Grafikon 17: Organizaciona struktura Srbijašuma

m3

Površina

obraslo

(ha)

Šumska gazdinstva

1.082.940774.688UKUPNO

104.20038.988Beograd-Kragujevac

79.75037.040Loznica

88.50086.200Užice-Prijepolje

76.70058.785Ivanjica

89.30086.410Kraljevo-Raška

84.50053.238Kruševac

77.30040.208Despotovac

79.00056.370Kučevo

100.20071.375Boljevac

84.20081.871Niš-Pirot

81.60061.533Kuršumlija

59.60036.989Leskovac

78.09065.681Vranje

Ubuduće će Srbijašume uvesti ključni računski sistem za svoje glavne kupce da bi se izbeglo

da jedan kupac pregovara na različitim mestima o različitim cenama za isti proizvod koji

isporučuju različita šumska gazdinstva – profitni centar. Biće samo jedan ključni menadžer

zadužen da rukovodi prodajom drveta za jednog individualnog klijenta. Ugovori će biti

dogovoreni i pripremljeni od strane ključnog finansijskog menadžera ali kako odluke ključnog

menadžera mogu imati veće uticaje na ukupne finansijske prikaze (performanse) biće

uključen princip “ četiri oka “ tj. Ugovori će biti ugovoreni i pripremljeni od strane ključnog

menadžera ali rukovodstvo ih mora potvrditi pre potpisa.

Za svaki od 13 novih šumarskih državnih profitnih centara, biće uveden grafički organizator.

U svakom šumskom gazdinstvu – profitnom centru će biti četiri odeka : odsek za finansuje,

komercijalni odsek, odsek za pravna pitanja i opšte poslove i šumarski odsek. Grafički

organizator prikazuje broj sekcija pod svakim – prof. centrom i broj zaposlenih u svakom

odseku i sekciji kao i potrebni obrazovni profil za svako radno mesto (VSS, VŠS i SSS i

radnike). Dalje, grafički organizator pokazuje koje su funkcionalne jedinice za ekonomski

značajne poslove ( lovstvo, mehanizacija,, uzgoj) ustanovljene u ŠG – profitnim cemtrima.

Kompletni skup grafičkih organizatora za sve nove šumarske državne profitne centre je

prikazan u dodatku br.13


49

Grafikon 18: Organizaciona struktura ŠG-Profitni centar Despotovac

ŠG DESPOTOVAC

Objekat – sedišta šumskih sekcija

1

1

Poslovni sekretarVozač

1DIREKTOR

DESPOTOVAC

111

BlagajnikAdministratorOffice man

111


ĆUPRIJA PARAĆIN

151

Šef sekcijePoslovođaRadnik

131


131


131


131


151


151


SEKCIJA

111


1Šef sekcijeČuvari

JAGODINA

111


12-


131


151


151


112


Lovstvo

Rasadnik

14-


1155-

Rukovodilac vssŠef knjigovodstva sssKnjigovođa sssBlagajnik-obr. rad. sssLikvidator sss

Služba za finansije

Služba za komercijalu11551

Sekretar vssReferentAdministrator-Operater sssOffice manInformatika vss

Služba za pravne i

opšte poslove

Služba za šumarstvo

Napomena: Glavni knjigovođa-bilansista, materijalno robni knjigovođa, knjigovođa kupaca dobavljača-saldo kontista, knjigovođa osnovnih i

vanposlovnih sredstava, knjigovođa finansijske operative-referent i (pogonski knjigovođa (2))=Knjigovođa

UKUPNO 110

VSS 26

SSS 67

PKV 17

1

5

Tehnički direktor vssKorišćenje šuma vssProjektovanje put. vssGajenje šuma vssZPD-a vssPlan i analiza vssUređivanje šuma vssUnutrašnja kontrola vss

111

Rukovodilac vssRefererent vssReferent nekretnina sss

3.9. Plan implementacije

Plan Implementacioni je oblikovan da identifikuje i osvetli glavne strateške inicijative koje će

Srbijašume preduzeti u sledećih pet godina. Te akcije će biti označene kao najznačajnije za

uspešno implementiranje predviđenih promena i restrukturiranje JP Srbijašume u AD. Taj

strateški Akcioni Plan ističe ključne strateške korake transformacije i ukazuje kada će ključna

akcija biti preduzeta, ali ne može da ocrta detaljno sve akcije koje treba implementirati u

restrukturiranju Srbijašuma.

Svaki strateški radni paket će biti podeljen u ključne akcije koje će biti opterećene troškom i

podeljene na faze.

Troškove će proceniti Osnovni tim i oni će biti ponovo procenjeni zajedno sa konsultantima.

Troškove svake akcije za sopstvene zaposlene , internacionalne konsultante, investicije za

opremu i potreban materijal snose Srbijašume.

Troškovi se određuju na osnovu najbolje inernacionalne prakse i iskustvu konsultanata koje

su stekli kroz slične inicijative u drugim zemljama.

Troškovi će biti usmeravani za planiranje i budžetske coljeve a ne kao apsolutne vrednosti.

Detaljni implementacioni plan se nalazi u dodatku 14.i obezbeđuje:

Pregled svakog radnog paketa

Opis akcija za svaki semestar godine od 2006.-2010.

Troškovi Srbijašuma za ljudske resurse, materijalne triškove, za obučavanje van firme

Cena za analizu svakog semestra


50

Grafikon 19: Plan implementacije

KE V Brza promena

KE IV Promena menadžmenta

KE III Razvoj nove strukture

KE II Kapitalizacija preduzeća

KE I Definisati pravne pretpostavke

20102009200820072006Ključni elementi (KE)

3.10. Zaključci

Rezultati simulacija i projekcija, dobojeni uz pomoć finansijskog modela, pokazuju da

predloženo restrukturiranje za Srbijašume ima potencijal da transformiše državno preduzeće

Srbijašume u državnu i ekonomski uspešnu kompaniju za upravljanje resursima. Zabrinjava

finansijski model, na kome se baziraju cifre i podaci, dobijeni od PRT Srbijašuma, zaduženih

za razvoj SBU, Cu i Su strategija. Podaci korišćeni da se izgradi finansijski model su potpuno

provereni od strane Osnovnog tima i konsultanata prema svojoj verodostojnosti i

kompatibilnosti, veoma marljivo pa ipak činjenica je da su mnogi traženi podaci povezani sa

internim poslovnim procedurama Srbijašuma, pa konsultanti nisu u situaciji da garantuju

ispravnost i kompletnost podataka dobijenih od Srbijašuma.

Da bi postala ekonomski uspešna i održiva kompanija, Srbijašume moraju da investiraju u

Strateške poslovne jedinice, Kompetentne poslovne jedinice i Uslužne jedinice, u razvoj

ljudskih resursa i u proces promene korporativne kulture kompanije. Ako se sredstva za ove

investicije moraju tražiti na tržištu kapitala-pod uslovima koje nude komercijalne banke u

Srbiji-rezultat troškova kapitala će voditi u negativni poslovni rezultat. Zbog toga Vlada

Srbije mora biti svesna da restrukturiranje Srbijašuma u Kompaniju sa zajedničkim

ulaganjima, ustanovljuje investiciju za vlasnika i mora se prihvatiti da kapitalizacija

novoformirane Kompanije sa zajedničkim ulaganjima. Predviđena Srbijašume – Kompanija

sa zzajedničkim ulaganjima će zahtevati radni kapital da pokrije rizike u vezi sa budućim

prirodnim nepogodama i štetočinama i sredstva da ustanovi otvorenu bilansnu listu. U cilju

olakšavanja finansijskog tereta za Vladu Srbije, treba da se učine napori da se sredstva za

implementaciju restrukturiranja Srbijašuma ili njenih delova,preuzmu od internacionalnih

agencija za pomoć.

Mhogo od predloženog može biti učinjeno i ako se Srbijašume ne transformišu u Kompaniju

sa zajedničkim ulaganjima. Samo ako bude postojala garancija o visokom nivou


51

transparentnosti cena i usluga, Kompanija sa zajedničkim ulaganjima će imati legalne

mogućnosti da uđe u zajednička ulaganja i nađe pomoćne kompanije.

Koncept stabilizovanja Kompanije sa zajedničkim ulaganjima, predloženi poslovni koncept i

predložene organizacione promene su razmotrene (prodiskutovane) sa predstavnicima

Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu. Čak i ako MMF bude mnogo drastičniji proces

restrukturiranja za Javno preduzeće Srbijašume, MMF bi se složio sa predloženim

restrukturiranjem i ne bi stavio prigovor na kapitalizaciju novoosnovane Kompanije

Srbijašume sa zajedničkim ulaganjima (AD)

Vlada Srbije, kao vlasnik Kompanije sa zajedničkim ulogom (AD), će imati koristi od

predloženog restrukturiranja i od investicija u Kompaniju AD na više načina:

Kompanija sa zajedničkim ulaganjima će osigurati najviši mogući nivo

transparentnosti cena i usluga

Kroz investicije u kreiranje predlošene kompanije sa zajedničkim ulogom, Vlada

srbije može osigurati održivo upravljanje državnim šumama Srbije.

Uvodjenje kompanije sa zajednickim ulaganjima, omogucava da se drzavnim sumama

Srbije upravlja sa poslovnom racionalnoscu, tj. da ekonomski ucinak odrzivog

upravljanja sumama Srbije moze biti (maksimiziran) i doveden do najvise tacke i

povremena kontraproduktivna politicka uplitanja u upravljanje privatnim preduzecima

ce biti veoma smanjena (minimizirana).

Kompanija sa zajednički ulaganjima će garantovati održivo zapošljavanje u

šumarstvu.

Kompanija sa zajedničkin ulaganjima će davati dividende i kompenzacije za održivo

korišćenje prirodnih resursa Srbije

Vrednost same Kompanije će se povećavati tokom godina

Predložena Kompanija sa zajedničkim ulaganjima će povećavati profitabilnost i graditi

konkurentnost na evropskom nivou i doprinosiće pripremi šumarskog sektora Srbije za

evropsku integraciju

Tako Vlada Srbije moze ocekivati pozitivan povratni efekat investiranja

3.11. Politička i pravna pitanja

Čak i ako Upravljački odbor prihvati poslovni model i Viziju budućeg razvoja Srbijašuma

predloženo restrukturiranje sadrži znatnu promenu i neke ozbiljne političke odluke i prepreke

koje treba savladati.

Biće zahtevano prilagodjavanje nekoliko zakona, kao što je Zakon o šumama, Zakon o

lovstvu; sa ciljem da podstakne investiranje u živi inventar divljači, i genetski rezervni

fond za lovne aktivnosti tržišno orijentisane kompanije, koja će dobijati dugoročne

ugovore. Baziran na pet uslovnih ustupaka, Zakon o lovu predvidja, za sada,

neprofitno orijentisanu kompaniju koja će se pripremati da izvrši ovakve investicije.

Zakon o Šumama u sada aktuelnoj verziji explicitno pominje Srbijašume. kao javno

preduzeće.

– Preporučen je nacrt specificnog “Zakona o šumama” sa ciljem da se formira Društvo

sa ograničenom odgovornošću(LTD) ili Akcionarsko društvo (JSC), koje definiše

prava, obaveze i vlasništvo imovine kompanije.Upravljanje i kontrola uz poštovanje

odgovornosti Srbijašuma kao JSC ili LTD i Vlada Srbije,potrebno je da budu

redefinisani.

– Vlada Srbije treba da bude svesna da kreiranje JSC ili LTD predstavlja investiciju.


52

Prema tome, kreiranje nove kompanije zahteva kapitalizaciju (imovine,

radnog kapitala). Šta više, za sledeće odluke se treba nekome obratiti:

Mogućnosti investiranja

Dividende

Garancije

Zakonski status i prava Srbijašuma kao JSC ili LTD

Upravljanje zemljištem (ne šumsko šumsko zemljiste)

Upravljanje nekretninama(kuće, zgrade)

Upravljanje resursima (kamenolomi, šljunak, pesak)

potrebno je da budu razjašnjeni.

ZA sadašnjih 367 zaposlenih, Srbijašume obezbedjuju usluge u privatnim šumama.Te

aktivnosti finansira Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Iznos

pomoći od Fonda zavisi od raspoloživog budžeta i fluktuacija od jedne do druge

godine.Ako tržišno orijentisana kompanija obezbedjuje i razvija strukture za ove

usluge, srednjoročne u dugoročne ugovore o uslugama (> 5 godina) uz jasnu definiciju

uručljivosti, i plaćanja treba da budu zaključena.

Ako će Srbijašume implementirati pošumljavanje u saglasnosti sa prostornim

planom Srbije, srednje i dugoročni ugovori, treba da budu ustanovljeni zmeđu

Vlade Srbije i Srbijašuma sa ciljem da dozvole Srbijašumama da izgrade strukturu

zahtevanu za ovaj poduhvat.

Ako će Srbijašume biti uključene u upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima,

potrebno je da se zaključuju srednje i dugoročni ugovori izmedju Vlade Srbije i

Srbijašuma sa ciljem da dozvole Srbijašumama da izgrade strukturu zahtevanu za ovaj

poduhvat.

Dobijen podatak da 65% drvne proizvodnje Srbijašuma je ogrevno drvo, 8% takse na

ogrevno drvo, što će biti nametnuto kompaniji ali ne i privatnim proizvodjačima

ogrevnog drveta,a to je ozbiljno opterećenje za Srbijašume i prouzrokovaće ozbiljne

teškoće u utakmici sa privatnicima.

Ove odluke treba prodiskutovati, razjasniti sa Srpskim donosiocima odluka i treba

uticati na Srpsko zakonodavstvo pre no što Srbijašume budu implementirane.

Pomoć rukovodstvu Srbijašuma u diskusijama i debatama sa IMF i relevantnim

donosiocima odluka u Srbiji će biti jedan od najvažnijih zadataka za konsultante u

narednim mesecima.


53

4. NEOČEKIVANI RIZICI UOČENI TOKOM

IZRADE PROJEKTA IMPLEMENTACIJE


54

4.1. Politička situacija

Samo ključna promena u politici uredjivanja zemljišta Srbije i kompletna promena u politici

Srbije prema restrukturiranju i/ili privatizaciji javnih preduzeća može imati veći uticaj na

Projekat implementacije.

Čak i ako ostavka generalnog direktora Srbijašuma gospodina Zlatojevića, 20. Maja, 2005.

posle samo šest meseci na dužnosti ne bi ugrozila obuhvatni projekat implementacije,

upoznavanje novog generalnog direktora će zahtevati nova dodatna nepredvidiva ulaganja i

verovatno kašnjenje (odlaganje) projekta implementacije.

4.2. Raspoloživost odgovarajućeg osoblja

Tokom analiza rukovodstvo Srbijašuma je pokazalo visok stepen angazovanja u

obezbedjivanju osoblja zaposlenog na projektu.U toku ove faze projekta 100 članova osoblja

Srbijašuma je bilo direktno angažovano a 300 indirektno uključeno.Osim toga, pojavili su se

značajni troškovi u vezi sa službenim putovanjima koje su Srbijašume morale da snose.

Članovi Osnovnog tima su bili oslobodjeni svojih uobičajenih aktivnosti i sve vreme su

učestvovali u radu na projektu.

Tokom razvoja strategija za strateške, kompetentne i uslužne poslovne jedinice, biće potrebno

veće angažovanje povremenih radnih timova.Očekuje se da će novi Generalni direktor

Srbijašuma dati projektu isti prioritet kao prethodni direktoe gosp. Zlatojević. Pošto je stalna

dostupnost i raspoloživost odgovarajućeg osoblja neophodna, za uspešnu implementaciju

projekta,konsultanti će objasniti novom generalnom direktoru značaj širokog uključivanja

Osnovnog tima i privremenih timova, što je moguće brže.Takodje generalni direktor će biti

informisan da će predstojeće formiranje privremenih timova za razvoj strategije za strateške,

kompetentne i uslužne poslovne jedinice,značajno smanjiti ljudske resurse za uobičajene

poslove.

Tako će ubuduće saradnja sa Srbijašumama biti odlična i može se smatrati da rizik može biti

prevazidjen dobrom komunikacijom izmedju konsultanata i Srbijašuma.

4.3. Vremenski okvir projekta

4.3.1. Promene u rukovodjenju Srbijašumama

Krajem 2004. imenovan je novi generalni direktor Srbijašuma.Gospodin Dragan Zlatojević je

došao posle g-dina Vladana Živadinovića. Čak i ako je g-din Dragan Zlatojević potpisnik

sufinansirajućeg sporazuma sa Austrijskom agencijom za razvoj, primopredaja uzrokuje

gubljenje nekih informacija pa kada je preuzimao svoj novi posao, g-din Dragan Zlatojevic

nije bio potpuno informisan o projektu. Glavni posao konsultanata za vreme njihove prve

misije u Beogradu od 19. do 21. Januara 2005. sastojala se u objašnjavanju generalnom

direktoru – ciljeva i planova projekta. Kada je g-din Dragan Zlatojević bio potpuno

informisan, on je pružio projektu punu podršku, što se manifestovalo visokim stepenom

privrženosti Srbijašuma projektu. Pa ipak, te promene u transferu informacija prouzrokovale

su dve nedelje kašnjenja u implementaciji projekta i izazvale „stres”u budžetu koji su

konsultanti predvideli za upravljanje projektom.U inicijalnom izveštaju je već pomenuto da će

buduća nesaglediva dodatna ulaganja u rukovodjenje projektom zahtevati dodatne radne dane.


55

Gospodin Dragan Zlatojević je dao ostavku 20. Maja 2005., posle šest meseci na svom novom

položaju. U junu 2005. d-din Ješa Erčić je izabran za novog Generalnog direktora Srbijašuma

čak i ako bi dodatni imputi bili zahtevani radi upoznavanja i uključivanja g-dina Ješe Erčića,

ceo projekat bi mogao biti implementiran bez potrebe za dodatnim radnim danima

konsultanata.

Čak i ako je sporazum o projektu potpisan krajem 2004. i trebalo je da započne sa inicijalnom

radionicom 04.02.2005., to predstavlja odlaganje projekta implementacije za oko jedan

mesec. Obzirom na činjenicu da konsultanti prvu misiju od 19.do 20. 01 2005., troše jedino u

cilju da uvedu gospodiona Zlatojevića u projekat, nije moglo biti drugih aktivnosti za vreme

te misije. Aktivnosti predvidjene za tu misiju morale su biti odložene za sledeću koja je bila

od 03. do 04. 02 2005.Tako su dva dodatna avionska troška bila potrebna i stres je pogodio

budžet za Radni plan 1420 “ Komunikaciju sa predstavnicina vlasnika”.

Postavljanje novog Generalnog direktora može zahtevati dodatne vremenske misije

konsultanata,dolazak u Beograd i rezultat su dopunski troškovi zbog poslova i dodatnih

ulaganja u radni plan 1420.

4.3.2. Odlaganje u projektu implementacije bez dodatnih troškova

Za vreme poslednje misije u Srbiji (09.-13.Maj 2005.) Osnovni tim je obavestio konsultante

da većina osoblja Srbijašuma koristi godišnje odmore u Julu i Avgustu. Osim toga ceo

personal Srbijašuma uključen u računovodstvo mora da radi godišnji izveštaj u Junu za 2004.

pa neće biti na raspolaganju za Projekat. Iz tih razloga Privremeni radni tim zadužen za

Kljucni elemenat 3 (razvoj strategija za spj,kpj i upj) će biti jedino u stanju da podnesu svoje

izveštaje do prve polovine Avgusta 2005. To će prouzrokovati odlaganje od skoro dva meseca

u poredjenju sa početnim inicijalnim rasporedom vremena koji predvidja da strategije za SPJ,

KPJ i UPJ budu donesene do 25.Juna 2005. (vidi tabelu 8). Odlaganje od oko dva meseca za

implementaciju potpunog projekta se može očekivati. Tako će period implementacije Projekta

biti produžen za dva meseca do kraja Septembra 2005. Obzirom na činjenicu da to odlaganje

neće prouzrokovati dodatne troškove i da je razvoj strategije za SPJ, KPJ I UPJ, najznačajnija

faza u restrukturiranju projekta, konsultanti su odlučili da daju Srbijašumama potrebno vreme

za implementaciju ovog ključnog elementa radije nego da insistiraju na brzim rezultatima na

račun kvaliteta. Zbog toga su konsultanti zahtevali produženje roka za projekat

implementacije, do 30. novembra 20005. što je garantovano od strane Austrijske agencije za

razvoj na dan 14.07.2005.

4.3.3. Dodatna ulaganja koja mogu biti potencijalni uzrok dodatnih troškova

Tokom pripremne faze krajem 2004.rukovodstvo Srbijašuma uveravalo je nekoliko puta da su

sve relevantne analize poslovnog okruženja (Radni paket 2210) i strukture Srbijašuma (Radni

paket 2220) izvedene u dubinu i da su relevantni podaci dostupni; uzorci koji su prezentovani

konsultantima za vreme priprema projekta, potvrdili su izjavu.

Na žalost kada su konsultanti diskutovali sa Osnovnim timom kako da te analize i podaci

budu provereni u svetlu zahteva projekta, moralo se primetiti da su te analize izvedene

delimično i da su podaci samo delimično dostupni. Tako su konsultanti i osnovni tim odlučili

da te analize, koje su potrebne za buduce aktivnosti morati da budu izvedene od strane

privremenih timova projekta. Obzirom na zahtev projekta, koji je samo predvidjen u pregledu

analiza, uključujući samo pet nedelja za pregled, biće potrebno devet nedelja da se izvedu i

pregledaju sve analize u dubinu kao što zahteva projekat. Umesto četiri dana predvidjena u


56

predlogu projekta, konsultanti će provesti 22 radna dana na tom projektu i pet dodatnih letova

je potrebno.

4.3.4. Troškovi nastali usled teškoća pri implementaciji projekta za Srbijašume

U ugovoru sa ADA-om Srbijašume su se obavezale na doprinos od 77.836 Eura za Projekat

tj. 31% za ukupne troškove projekta.

U procesu implementacije Srbijašuma bilo je potrebno angažovati više ljudskih resursa za

projekat no što je bilo po početnom budžetu. Kako je budžetom planiran iznos za ljudske

resurse iznosio 51.000Eura, stvarni troškovi su dostigli iznos od 86.719 Eura.

Kancelarijski troškovi su planirani sa 10.436 Eura; stvarni kancelarijski troškovi su 10.429

Eura.

Raznovrsni troškovi budžetom planirani sa 19.436 Eura; stvarni raznovrsni troškovi dostigli

su cifru od 18.615 Eura. Ukupan doprinos Srbijašuma je 118.243 Eura.

Grupa troškova Projektom

ugovoreno

Projekat

stanje

Troškovi zaposlenih (uključujući dnevnice) 51.000 € 88.443 €

Kancelarijski troškovi (uključujući material, nabavka) 10.436 € 10.783 €

Ostalo (transport, radionica, prevod, …) 19.400 € 19.017 €

Ukupno 77.836 € 118.243 €

U konačnici, Srbijašume su više nego ispunile svoje ugovorne obaveze.

4.3.5. Troškovi nastali prilikom projekta implementacije za OBF Konsalting

Budžet za internacionalne konsultante po ugovoru sa Austrijskom agencijom za razvoj su bili

u iznosu 171.245,50 Eura. Stvarni troškovi konsultanata narasli su na 175.249,73.

Pozicija Budget Aktuelni

troškovi odstupanje

dnevnice 148.000,00 146.400,00 1.600,00

Putni troškovi 13.200,00 18.595,68 -5.395,68

po diems/hotel 10.045,50 10.128,51 -83,01

Ukupno 171.245,50 175.124,18 -3.878,68

Uprkos kašnjenju projekta implementacije i uprkos potrebnim nepredviđenim inputima,

Konsultanti su morali da obezbede tokom analiza dodatne radne dane koji su zahtevani.

Realizacija ovog projekta bez dodatnih radnih dana za internacionalni konsalting, bila je

moguća usled visokog nivoa obvezivanja i prava na svojinu. Aktivnosti, koje normalno

zahtevaju permanentno prisustvo i permanentnu podršku Konsultanta tokom dugog perioda,

mogle su biti vođene od strane Srbijašuma, nezavisno samo zahtevajući inpute od strane

Konsultanata kada su aktivnosti započinjale i kada rezultati treba da budu pregledani i

analizirani. Sa druge strane uprkos jakoj političkoj podršci za proces restrukturiranja,

donosioci odluka izgleda da nisu uvideli dubinu implikacija koje idu uz planirano

restrukturiranje Srbijašuma.Pruženi delovi (fragmenti) srpskog političkog pejzaža i činjenica,


57

činjenica da su donosioci odluka često bili odsutni tokom prisustva Konsultanta u Srbiji,

zahtevalo je više misija u Srbiji, od 22 koliko je bilo budžetom predviđeno..

WP 1100

Upravljanje procesom

WP 1100

Upravljanje procesom

WP 1420

Komunikacija sa predstavnicima

vlasti

WP 1430

Komunikacija sa interesnim

grupama

WP 2100

Politički ciljevi

šumarskog

sektora

WP 2200

Ocena analize

WP 2300

Smernice razvoja

WP 2400

Vizija/ Misija

Budžet 14 10 7 5 4 3 4

Aktuelna

potrošnja 14 10 8 5 22 3 4

Variacija -1 -18

WP 3100

Definisanje

jedinica

SPJ, SP, UJ

WP 3200

Strateške

analize za

SPJ, SP, UJ

WP 3300

Razvoj

strategija za

SPJ, SP, UJ

WP 4100

Određivanje

prioriteta za SPJ,

SP, UJ

WP 4200

Donošenje

odluka

WP 4300

Opšta

strategija

WP 5000

Organizacio

na struktura

WP 6000

Primena

plana Ukupno

6 35 35 6 6 4 26 20 185

6 34 30 4 4 3 19 17 183

1 5 2 2 1 7 3 2

Usled dodatnih nepredviđenih inputa od strane Konsultanata tokom faze analiza ,usled

dodatnih inputa zahtevanih zbog i uključivanja dva nova Generalna direktora u projekat i

uslednepredviđenih visokih napora zahtevanih radi objašnjenjaprocesa restrukturiranja za

srpske donosdioce odluka sa ciljem obezbeđenja podrške za planirani proces

restrukturiranja,dodatna putovanja za Beograd su bila neophodna i dodatni putni troškovi su

nastali.

Uprkos činjenici da Konsultanti mogu pregovarati oko redukcija hotelskoh roškova (od 60

Eura za prenoćište na 35 Eura) budžet za smeštaj i dnevnice su blago prekoračeni.

4.4. Dostupnost i celishodnost podataka

Podaci dobijeni od privremenih radnih timova u toku analiza biće dovoljni u smislu kvaliteta i

kvantiteta, za obuhvatnu portfolio analizu i razvitak Vizije o budućem razvoju Srbijašuma.

Uvid u sve podatke ekonomskih aktivnosti Srbijašuma biće od naveće važnosti za strateške

analize i razvoj strategije za svaku SPJ (Strateški poslovne jedinice), SP (Stručni poslovi) i UJ

(Uslužne jedinice).


58

5. PROCES PARTICIPACIJE


59

5.1. Međunarodna zajednica

Tokom konsultantske misije ustanovljeni su kontakti sa relevantnim međunarodnim

projektima uz pomoć gospodina Dušana Jovića iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede – Uprave za šume – središta za međunarodne projekte.

5.2. Ministarstva / Vlasnici

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i resorno ministarstvo

i Ministarstvo finansija su imenovali članove Upravljačkog Odbora da potvrde svoje učešće u

procesu restrukturiranja Srbijašuma.

Takođe, predstavnici oba Ministarstva su pozvani da prisustvuju konferenciji interesnih grupa

u Sokobanji.

5.3. Interesne grupe

30 predstavnika vlasnika privatnih šuma, predstavnici opština, nevladine organizacije za

životnu sredinu, relevantna ministarstva – predstavnici,predstavnici drvne industrije i

Srbijašuma, su pozvani na konferenciju interesnih grupa u Sokobanji.

Prateći pristup timske sintegracije, interesne grupe su se konfrontirale oko jednog pitanja:

“Šta je potrebno da rerstrukturiranje Srbijašuma postigne uspeh? ”Tokom procesa moderacije

kojim su upravljali konsultanti i Osnovni tim, 12 relevantnih tema je određeno od strane

interesnih grupa i ozbiljno razmatrano (vidi Anex II). Pristup timske sintegracije je potvrdio

širok konsenzus između svih pozvanih interesnih grupa, optimalno uzajamno prihvatanje

različitih gledišta i dozvolio optimalno uzajamno obaveštavanje. Rezultati konferencije u vezi

budućeg razvoja Srbijašuma i razvoj Vizije budućeg napretka preduzeća su razmotreni od

strane rukovodstva.

5.4. Ljudi, zaposleni u Srbijašumama

Široku zastupljenost zaposlenih u donošenju odluka potvrđuje veliki broj članova-osoblja

Srbijašuma na svim nivoima u Privremenim radnim timovima (šumske uprave, gazdinstva,

šumarska administracija).

Takođe, u martu – u dvomesečnom izdanju revije “Šume“ su predstavljena mišljenja i ideje

o masovnom uključenju 300 zaposlenih u Projekat.

Državna televizija prikazala je glavne crte procesa promena Srbijašuma i obavestila o

konferenciji interesnih grupa.


60

6. TWINNING PROJEKAT


61

Tokom 2004. godine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MAFW), održalo

je prve konsultacije sa delegacijom Evropske Unije u Beogradu radi razmatranja saradnje na

implementaciji restrukturiranja Srbijašuma sredstvima EU CARDS Twinning Projekta.

Dok je poljoprivreda za MAFW prioritet za Twinning projekte u 2005., prioritet za 2006. će

biti šumarstvo.Ministar je još jednom potvrdio ovaj prioritet na sastanku sa generalnim

direktorom Srbijašuma i liderom Osnovnog tima 24.02.2005. Od tada Evropska Unija nije

donela ni jednu odluku u tom pravcu.Dana 17. 03.2005. nacionalni i internacionalni tim lideri

sastali su se sa gospodinom Andrijom Pejovićem iz Evropske integracione kancelarije u

Beogradu radi razmatranja predloga šumarskog Twinning projekta.

Tokom drugog sastanka Upravljačkog odbora, 10. Maja 2005., dogovoreno je da srpsko

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pripremi nacrt za Twinning fiche

(sumirajne modela i finansiranja) i konsultuje o tome delegaciju EU u Beogradu, do kraja

maja 2005. Elaborat nacrta predloga za Twinning zauzeo je drugu polovinu avgusta 2005.

god. Na žalost sadržaj nacrta Twinning predloga nedovoljno iskoordiniran sa MPŠV-e i prvi

nacrt je sadržao podrazmevana delimična preklapanja sa EAO/TCP razvojni program Sektora

šumarstva. Samo nakon naredne runde konsultacija koja je rezultirala ponovnom izradom

nacrta predloga za Twinning, MPŠV-e je prezentovalo novi nacrt prestavnicima EU u

Beogradu sredinom novembra 2005. godine. Odluka EU još uvek se očekuje.


62

7. ANEKSI


63

7.1. Aneks I-Zapisnik sa inicijalne radionice/1 sednica

upravljačkog odbora

RAZVOJ PLANA IMPLEMENTACIJE RESTRUKTURIRANJA JP SRBIJAŠUME

KROZ PARTICIPACIJU

INICIJALNA RADIONICA 04.02.2005.

Z A P I S N I K

Inicijalna radionica za Plan implementacije restrukturiranja JP Srbijašume , održana je

04.02.2005. u prostorijama Generalne direkcije JP Srbijašume a prisustvovali su :

1. Dragan Zlatojević – generalni direktor JP Srbijašume

2. Srboljub Milić - zamenik generalnog direktora JP Srbijašume

3. Milovan Milosević – predsednik Upravnog odbora

4. Aleksandar Vasiljević – direktor Uprave za šume

5. Dusan Jović – viši savetnik Uprave za šume

6. Milun Krstić – profesor šumarskog fakulteta – član Upravnog odbora

7. Petrović Paraskeva – Uprava za šume

8. Michael Sutter – OBF AG – director konsaltinga

9. Christian Susan – OBF AG – menadžer projekta

10. Hans –Jorg Hummer – ambasada Austrije – savetnik

11. Jelena Ilić – Ministarstvo finansija

12. Vojislav Janković – izvršni direktor sektora za korišćenje

13. Predrag Aleksic – izvršni director sektora za uzgoj i zaštitu

14. Aleksandar Ilic – izvršni direktor sektora za finansije

15. Slobodan Vučićević – izvršni direktor sektora za razvoj

16. Dušan Sretenović – izvršni direktor sektora za pravne poslove

17. Milan Opsenica – izvršni direktor komercijalnog sektora

18. Vera Jovanović – rukovodilac odeljenja za razvoj

19. Jelena Vasić – samostalni stručni saradnik u komercijalnom sektoru

20. Mile Vanić – član radne grupe

21. Ana Tonić - prevodilac

Učesnici u postavljanju i realizaciji Projekta su :

I Upravljački odbor: 1. AleksandarVasiljević – predsednik Upravljačkog odbora

2. Dr Ivana Dulić Marković, Ministar

3. Milovan Milosević – predsednik Upravnog odbora

4. Dragan Zlatojević – generalni direktor

5. Prof. Dr Milun Krstić – šumarski fakultet, član UO JP "Srbijašume"

6. Michael Sutter – OBF

7. Hans-Jorg Hummer – ADA

8. Mirjana Bačikin – Ministarstvo za finansije- jedinica za restrukturiranje JP-a

II Radna grupa :

1. Vojislav Janković – rukovodilac

2. Jelena Vasić – član

3. Vera Jovanović – član

4. Mile Vanić – član


64

5. Mira Stingić – član

III Saradnici iz Austrije: 1. Michael Sutter – OBF AG

2. Christian Susan – OBF AG

PREZENTACIJA PROJEKTA

Kristian Susan – direktor projekta, objasnio je razvoj Plana implementacije restrukturiranja,

koji obuhvata :

1. Izradu generalnog okvira za proces restrukturiranja – set uslova od strane vlasnika

2. Analize

3. Principe za dalji razvoj

4. Viziju i misiju

5. Definisanje strateških aktivnosti / poslovnih polja :

a) definisanje strateških biznis jedinica

b) kompetentnih jedinica

c) servisnih jedinica

6. Strateške analize

7. Razvoj strategija za svako poslovno polje

8. Bazična strategija

9. Funkcionalne strategije

10. Proveru globalne strategije

11. Razvoj strukture za implementaciju.

12. Plan Implementacije

Za Plan implementacije restrukturiranja JP Srbijasume, odredjeni su:

Partneri : 1. Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Srbije

2. JP Srbijašume

3. Austrijska agencija za razvoj

4. Austrijska federalna konsalting agencija za šumarstvo( OBF consulting)

Budžet i fondovi : 249.081,50 EUR , a od toga 69% pokriva Austrijska Agencija za razvoj

(ADA) a 31% JP Srbijašume

Aktivnosti : 1. Procena i ocena strateskih koncepata i analiza politicke realnosti

2. Identifikacija strateških poslovnih jedinica

3. Razvoj strategije , potrebne za sve poslovne jedinice

4. Sažimanje u sveobuhvatnu strategiju

5.Razvoj organizacionih struktura

6.Plan implementacije razdeljen na faze i troškove

STRUKTURA IMPLEMENTACIJE:

1. Klient > JP Srbijasume + Ministarstvo > Upravljacki odbor

2. Rukovodilac tima ;radna grupa JP Srbijašume i međunarodni konsultanti

( na ovom nivou se predlažu ideje i razvija strategija )

3. Povremeni timovi i radionice (osoblje i upravljački kadar JP Srbijašume)

4. Osoblje i menadzment JP Srbijasume


65

Rok za podnošenje inicijalnog izvestaja je 28. 02.2005.

Privremeni izveštaj se podnosi do kraja maja.

Konačni izvestaj – do kraja avgusta – kada treba da bude razvijen Plan implementacije.

Vlada mora da učestvuje i svojom jakom podrškom , jer se daje prioritet ovim aktivnostima i

diskusijama sa Evropskom Unijom.

Prvih sedam meseci traje izrada Plana a potom se, kroz twining projekat, plan sprovodi.

O Č E K I V A N I R E Z U L T A T I

1. Izgraditi tržišnu i prema kupcima orijentisanu kompaniju za održivo upravljanje

državnim šumama, šumskim zemljistem i dobrima.

2. Povecanje profitabilnosti i podizanje konkurentnosti na evropski nivo ; priprema za

evropske integracije.

3. Povecanje vrednosti i unapredjenje stanja prirodnih resursa i povećanje površine pod

šumom.

4. Aktivno preuzimanje odgovornosti za ruralni razvoj, ljude i društvo Srbije.

P R E T P O S T A V K E

1. Razvoj “ najboljih mogucih rešenja “, uključujuci potrebna zakonska prilagodjavanja

u okviru novog Zakona o šumama.

2. Novi strateški razvoj :

a) Odluke za nove strateške jedinice, stručne jedinice i uslužne jedinice

b) Strategije( novi poslovi,privatizacija,zajednička ulaganja).

c) Rasprava o ulozi u upravljanju i gazdovanju zaštićenim prirodnim dobrima.

d) Maksimalni profit – ostvaren na principima održivog razvoja ( ekonomski,

socijalni,kulturni i ekoloski).

3. Promena / prilagodjavanje strukture

a) Povećanje organizacionih jedinica

b) Oprimizacija broja zaposlenih

c) Izmena radnih procesa

d) Mogućnosti za uspostavljanje zavisnih preduzeća

e) Promena sistema upravljanja (računovodstv.sistem, sist.planiranja i

rukovodjenja, informacioni sistem, zarade)

f) Promena pravne strukture (akcionarsko društvo)

4. Promena poslovne kulture

a) Razvoj ljudskih resursa

b) Odgovornosti / polaganje računa

c) Poslovna kultura

d) Podsticaji/ orijentacija ka merenju rezultata

Odluka:

Upravljački odbor prihvata sve pretpostavke predložene od radne grupe i posebno naglašava

da predmet rada nisu Vojvodinašume, Crna Gora šume i Nacionalni parkovi kao organizacije.

ORGANIZACIJA UPRAVLJAČKOG ODBORA ( STEERING COMITTIE)


66

1. Na čelu Upravljačkog odbora je Predsednik Aleksandar Vasiljević (Direktor Uprave za

šume, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede).

2. Odluke se donose koncenzusom svih članova odbora.

3. Svi učesnici u projektu su dužni da sednici obezbede poverljivost podataka. Odgovornost

za komunikaciju sa zaposlenima i sa ukupnom javnošću ima Upravljački odbor.

Upravljački odbor će na svakoj sadenici kao zadnju tačku dnevnog reda odlučivati o

komunikaciji; šta se objavljuje i na koji način, ko informiše.

4. Planirano je ukupno šest sednica Upravljackog odbora.

5. Kontakt osoba je rukovodilac tima – Vojislav Janković (063/ 380 - 778).

6. Na sednicama odbora vodi se zapisnik koji se nakon toga dostavlja svakom članu. Na

narednoj sednici se usvaja zapisnik sa predhodne sednice.

7. Odlučeno je: A.Vasiljević će vršiti spoljnu komunikaciju sa medijima a svi ostali članovi

Upravljačkog komiteta to mogu u svom okruženju. Profesionalni PR treba da bude

uključen u informisanje. Ministarstvo će dati objavu na sajtu i u štampi.

Zapisnicar Upravljacki odbor, predsednik

__________________ __________________________

Jelena Vasic, dipl.ecc. Aleksandar Vasiljevic,dipl.ing

JP Srbijasume Ministarstvo poljoprivrede,sumarstva i vodoprivrede

Sektor za komercijalne Uprava za sume - direktor

poslove


67

7.2. Aneks II-Zapisnik sa druge sednice upravljačkog odbora


KROZ PARTICIPACIJU

II SEDNICA UPRAVLJAČKOG ODBORA

Z A P I S N I K

II Sednica Upravljačkog odbora Projekta "Razvoj plana implementacije restrukturiranja JP

Srbijašume kroz participaciju", održana je 10.05..2005. u prostorijama Generalne direkcije JP

Srbijašume, sa početkom u 10 časova. Sednici su prisustvovali članovi Upravljačkog odbora:


22. Dragan Zlatojević – generalni direktor JP Srbijašume

23. Milovan Milošević – predsednik Upravnog odbora JP Srbijašume

24. Milun Krstić – profesor šumarskog fakulteta – član Upravnog odbora JP Srbijašume

25. Hans –Jorg Hummer – predstavnik Austrijske agencije za razvoj

26. Mirjana Bačikin – Ministarstvo finansija-Jedinice za restrukturiranje javnih preduzeća

27. Michael Sutter – OBF AG – direktor konsaltinga

Opravdano odsutna je Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede g-đa. Ivana Dulić-

Marković.

Sednici su prisustvovali i članovi radnog tima:


29. Vojislav Janković – izvršni direktor sektora za korišćenje šuma



32. Mirjana Stingić – samostalni saradnik u sektoru za šumarstvo i lovstvo

33. Mile Vanić – član radne grupe

Sednici su, takođe, prisustvovali:

14. Srboljub Milić- zamenik generalnog direktora JP Srbijašume

15. Predrag Aleksic – izvršni direktor sektora za šumarstvo i lovstvo

16. Aleksandar Ilic – izvršni direktor sektora za finansije

17. Slobodan Vučićević – izvršni direktor sektora za razvoj

18. Milan Opsenica- izvršni direktor sektora za komercijalne poslove

19 Adam Ivković- zamenik izvršnog direktora sektora za korišćenje šuma

20. Olivera Poterjahin-izvršni direktor sektora za pravne poslove

21. Nada Mijuk – urednik revije „ Šume“

22. Maja Karanac- Austrijska agencija za razvoj

23. Suzana Milićević- PR Menadžer JP Srbijašume

24. Dušan Jović- savetnik u Ministarstvu za... šumarstvo

Nakon što je predsednik Upravljačkog odbora otvorio sednicu jednoglasno je usvojen sledeći

D N E V N I R E D :

1. Usvajanje zapisnika sa I sednice Upravljačkog odbora

2. Informacija o toku Projekta;

3. Prikaz analiza trenutnog stanja ЈP Srbijašume

4. Izveštaj sa konferencije Interesnih grupa održane 30.03.-01.04.2005. u Sokobanji


68

5. Vizija i smernice razvoja JP Srbijašume do 2010. godine

6. Politička i pravna pitanja od značaja za projekat

7. Informisanje zaposlenih i šire javnosti o procesu promena u JP Srbijašume

8. Informacija o Twinning projektu

9. Ostala pitanja

Tačka 1. Zapisnik sa prve sednice Upravljačkog odbora je usvojen jednoglasno.

Tačka 2. Informacija o toku projekta M.Sutter je prikazao tok projekta i istakao da će projekat biti završen na vreme i u skladu sa

Ugovorom. Prve četiri faze su završene i sledi definisanje strateških poslovnih jedinica i

razvoj strategije za svaku akivnost. Neophodan uslov za korake 5. 6. i 7. je dobijanje

saglasnosti Upravljačkog odbora na predloženu viziju.

TOK PROJEKTA - PRESEK

Upravljački odbor je usvojio informaciju o toku projekta.

Tačka 3. – Prikaz analiza trenutnog stanja JP Srbijašume

Rezultati analiza su dobijeni na osnovu izveštaja 22 radna tima u koje je bilo uključeno oko

100 stručnjaka iz JP Srbijašuma. Izvršene su konsultacije sa drugim ustanovama

(Ministarstvo, Fakultet, Komora). Obavljeno je anketiranje zaposlenih. Dobijeni su dobri

rezultati analiza u pogledu kvaliteta i kvantiteta a izvršen je i uvid u stanje informacionog

sistema i mogućnosti za uvođenje GIS-a. Rezultati analiza su prikazani kroz dve portfolio

tabele:

11

33

22

44

55



Nivo strateških

aktivnosti


AnalizaAnaliza









za implementaciju

Razvoj strukture

za implementaciju



aktivnost


aktivnost


ciljevi

mere



69

Rezultati analiza - PRIHODI

Rezultati analiza- PRINOSNA MARŽA

posao sa

nekretninama

lov

gajenje i

pošumljavanje

izgradnja puteva

proizvodnja drvetaturizam

sporedni šumski

proizvodi

usluge u privatnim

šumama

zeleni inženjering

pilane

trgovina

upravljanje

katastrofama

ribolov

1,00

2,33

3,66

4,99

1,00 2,33 3,66 4,99

konkurentnost

atr

ak

tiv

no

st

tržiš

ta


nis

ka

sre

dn

javis

oka

sporno

razvijatizadržati

zadržati

legenda:

zeleno => prihod

posao sa

nekretninama

lovproizvodnja drveta

turizam

sporedni šumski

proizvodi

usluge u privatnim

šumama

zeleni inženjering

pilane

trgovina

Zaštićena prir.

dobra

ribolov

1,00

2,33

3,66

4,99

1,00 2,33 3,66 4,99

konkurentnost

atr

ak

tiv

no

st

tržiš

ta


nis

ka

sre

dn

jav

iso

ka

sporno

razvijatizadržati

zadržati

legenda:

zelena => udeo pozitivne rofitne marže

crvena => udeo negativne profitne marže


70

Nakon predstavljanja rezultata i neophodnih objašnjenja otvorena je rasprava o ulozi

preduzeća u ostvarivanju javne misije u uslovima eventualnog prevođenja u drugi pravni

oblik- privredno društvo. U diskusiji su učestvovali A.Vasiljević, D.Zlatojević, M.Milošević,

M.Krstić, M.Bačikin, M.Sutter i V.Janković.

Upravljački odbor je zaključio da izvršene analize dovoljno pouzdano definišu današnju

poziciju JP Srbijašume i da su dobar osnov za definisanje vizije preduzeća u 2010. godini.

Tačka 4. – Izveštaj sa konferencije interesnih grupa održane 30.03.-01.04. u Sokobanji

Izveštaj je podneo rukovodilac radnog tima Vojislav Janković. Na konferenciji su bili

predstavnici sledećih interesnih grupa: zaposleni, predstavnici drvne idustrije, ministarstva

za..šumarstvo, finansija i Uprave za zaštitu životne stredine, predstavnici Šumarskog fakulteta

i Instituta za šumarstvo, Lovačkog saveza Srbije, Zavoda za zaštitu prirode, privatnih vlasnika

šuma i NVO-a. Raspravljalo se o 12 tema i to:

1. Uvođenje licence za rad privatnih preduzeća koja rade na poslovima korišćenja šuma

2. Unapređenje stanja šuma da može da se koristi godišnji prirast kao etat

3. Završetak procesa nacionalne inventure šuma i planiranje gazdovanja šumama

4. Usklađivanje šumarstva, lovstva, zaštite, poljoprivrede i turizama :(korišćenje prostora)

5. Aktivno učešće privatnih vlasnika šuma

6. Organizaciona transformacija u pravcu tržišnog subjekta –A.D.

7. Povećanje sveukupne transparentnosti – javnost u radu i odnosi sa javnošću

8. Uloga države u procesu restrukturiranja – „ depolitizacija“, socijalni programi

9. Unapređenje stručnih kapaciteta (reedukacija / trening)

10. Aktivno učešće, motivacija i podrška zaposlenih u procesu restrukturiranja

11. Decentralizacija – vraćanje imovine lokalnim zajednicama u cilju razvoja lokalnih

zajednica

12. Pravne reforme

Svim članovima Upravljačkog odbora su dostavljeni zapisnici sa zaključcima sa održanih

rasprava. Upravljački odbor je usvojio informaciju o održanoj Konferenciji interesnih grupa.

Tačka 5. Vizija i smernice razvoja JP Srbijašume do 2010. godine

M. Sutter je članove upravljačkog odbora upoznao sa predloženim poslovnim modelom,

zatim sa neophodnim uslovima da bi poslovni model bio održiv i sa vizijom preduzeća u

2010. godini.

POSLOVNI MODEL: Klasifikacija kupaca – ko plaća 2010. plaća plaća

proizvode 100% 100% usluge

tržište tržište (+ ministarstvo) tržište

kupac drveta lov i ribolov kupac drveta koristi

transportne usluge

tržište+ministarstvo ministarstvo t ržište

kupci za seme i sadnice pošumljavanje u privatnim šumama kupci za usluge

inženjeringa

tržište tržište ministarstvo

kupci za kamen, šljunak kupci za sporedne šumske stručne usluge u

i pesak proizvode privatnim šumama

tržište ministarstvo

kupci zemljišta/prostora upravljanje ZPD

RAZJASNITI ZAKONSKI OSNOV!!!

tržište tržište

pilana Užice zakupci (poslovni prostor

zemljišta i kuće)


71

P O S L O V N I M O D E L 2010.

U 2010 više nećemo imati sledeće proizvode i usluge:

- turističke agencije/turizam

- pilane

- trgovina

- restorani

Strategija 2010:

SAMO PROIZVODNJA ZA

KLIJENTE KOJI PLAĆAJU

PRIRODA

EKONOMIJA DRUŠTVO

Na osnovu iskustva iz ostalih preduzeća koja gazduju državnim šumama u Evropi,

konstatovano je da je nerealno očekivati da preduzeće koje gazduje šumama, a ne upravlja

resursima profitabilno posluje. Iz ugla evropske prakse upravljanje resursima je CORE

biznis šumarskih kompanija i neophodan uslov ekonomske održivosti.

VIZIJA I SMERNICE RAZVOJA JP SRBIJAŠUME do 2010. godine.

1. Srbijašume se razvijaju u pravcu profitabilne i najrespektabilnije kompanije za

upravljanje resursima, koja garantuje održivost pod tržišnim uslovima.

2. U poslovima šumarstva i proizvodnje drveta, Srbijašume će poboljšati svoju

efikasnost kroz saradnju sa pouzdanim poslovnim partnerima.

3. Upravljanje nekretninama i ostalim resursima, razvijati u važan osnov ekonomskog

uspeha, kroz nove poslove i partnerstva kapitalizovati raspoložive resurse.

O D R Ž I V O S T


72

4. Funkcije javnih usluga (privatne šume, proširena reprodukcija, itd.) zasnivati na

dugoročnim ugovorima sa Vladom RS.

5. Srbijašume kao garant održanja i unapređenja prirodnih resursa i

biodiverziteta.Predviđene usluge u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima se

realizuju na osnovu dugoročnih Ugovora sa Vladom RS.

6. Srbijašume doprinose razvoju ruralnih područja kroz zapošljavanje i razvoj poslovnih

mogućnosti za lokalno stanovništvo.

7. Razvoj Srbijašuma će se realizovati na osnovu stručnih, ka kupcima i profitu

orijentisanih, dobro plaćenih i samoodgovornih zaposlenih.

Istaknuto je da dobro postavljena vizija mora ispunjavati sledeće kriterijume : primenljivost,

poželjnost, usmerenost ka cilju, prilagodljivost, realnost i jednostavnost pri komunikaciji.

Nakon rasprave u kojoj su učestvovali svi članovi Upravljačkog odbora jednoglasno je

zaključeno da ponuđena vizija predstavlja dobar osnov za dalji rad. Zaključeno je da u toku

daljeg rada na izgradnji i razvoju strategije za razvoj i razvoju plana implementacije može

doći do manjih korekcija u definisanju vizije.

U toku rasprave istaknuta je neophodnost da se planira sa visokim stepenom izvesnosti.

Naglašeno je da status privrednog društva podrazumeva daleko veće poslovne mogućnosti, ali

i sve tržišne rizike, kao i mogućnost stečaja. U slučaju da se kroz analize ne pokaže

mogućnost trajne održivosti Srbijašuma kao privrednog društva, ne predlagati izmenu

sadašnjeg pravnog statusa. Istaknut je problem dugoročnih usluga koje preduzeće vrši za

državu kao klijenta, problemi drvne industrije, problemi koje će doneti najavljena

denacionalizacija.

Tačka 6. – POLITIČKA I PRAVNA PITANJA od značaja za projekat

M: Sutter je upoznao članove Upravljačkog odbora da u ovom momentu ne postoje potpune

pravne i političke pretpostavke za realizaciju ponuđene vizije preduzeća, te da je neophodno

pokrenuti rešavanje sledećih pravnih i političkih pitanja:

1. Neophodno je doneti nove zakone, kao što su Zakon o šumama i Zakon o lovu.

2. Potrebno je doneti poseban zakon o Srbijašumama, kojim će se osnovati Srbijašume

kao privredno društvo; prava, obaveze, vlasništvo nad imovinom mora biti

redefinisano, kao i upravljanje i kontrola strukture i odgovornosti.

3. Formiranje privrednog društva predstavlja investiciju vlasnika u kompaniju (dobra,

obrtni kapital, akcijski kapital); mogućnost investiranja, dividende, garancije

4. Razjasniti pravni status upravljanja šumskim zemljištem, poslovnim prostorom,

resursima (kamen, pesak, šljunak)

5. Zakonom ili ugovorom stvoriti dugoročni pravni osnov za gazdovanje lovištima (> 10

godina)

6. Dugoročni ugovori za gazdovanje ribarskim područjima (10 godina).

7. Srednje / dugoročni ugovori (< 5 godina) za nova pošumljavanja u skladu sa

Prostornim

Planom

8. Srednje/ dugoročni ugovori za stručne usluge u privatnim šumama (> 5 godina).

9. Srednje / dugoročni ugovori za upravljanje zaštićenim prirodnimdobrima (> 5 godina)

10. Porez na dodatu vrednost za ogrevno drvo - 8%.

Tačka 7. Izveštavanje javnosti : Do sada su posećena četiri gazdinstva, u naredna dva dana u planu je poseta u još nekoliko

delova preduzeća, čime bi se još više povećao broj zaposlenih koji su direktno upoznati

sa ciljevima i tokom restrukturiranja JP Srbijašuma.

U reviji „Šume“ u poslednjem broju iznet je veliki broj informacija o toku projekta, a

izveštaje će donositi i u narednim izdanjima. Zaposleni su informisani o toku projekta i kroz

učešće u povremenim radnim timovima i kroz konferenciju interesnih grupa.


73

Zaključeno je da je neophodno korektno i potpuno informisati zaposlene o toku projekta. Za

informisanje šire javnosti još uvek nema dovoljno konkretnih rezultata.

Tačka 8. Izveštaj o Twinning projektu :

Twinning projekat je deo CARDS projekta.Zato je neophodno da Projekat restrukturiranja JP

Srbijašuma bude podržan od strane našeg Ministarstva a da mi ukažemo na oblasti kojima je

potrebna podrška. Obaveza Srbijašuma je da do kraja meseca definiše poželjan predmet

Twinning projekta, a da se nakon toga obezbedi podrška resornog ministarstva.

Tačka 9. Ostala pitanja

Nije bilo ostalih pitanja

Sastanak Upravljačkog odbora završen je u 15 časova.

Zapisničar Predsednik Upravljačkog o

Jelena Vasić, dipl.ecc. Aleksandar Vasiljević,dipl.ing

JP Srbijašume Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

vodoprivrede

Sektor za komercijalne poslove Uprava za šume – direktor


74

7.3. Aneks III - Rezime izveštaja koji su pripremila 22

Privremena radna tima

Resultati analiza

P 2211 Pravna analiza

Glavni podaci

Finansijska

situacija

P 2212 Drvna industrija / glavni kupci

Glavni podaci Privatna potrošnja, uglavnom ogrevno drvo, računati na 50% od

ukupne prodaje drveta

Takse za ogrevno drvo za privatnu upotrebu će biti 8%; to će umanjiti

cenu i prihod za 8 % (privatni vlasnici šuma ne moraju to da plaćaju)

Kupci furnira, ranije investicije u jednu veliku pilanu,50.000 m3,

povećana tražnja,nedovoljno snabdevanje

Pilane, investicije u privatne pilane, velika državna pilana bez

investicija, 340.000m3, tražnja raste, nedovoljno snabdevanje

Pilane za daske; 1 privatna radi, 3 druge će bankrotirati bez zajedničkih

ulaganja

Viskoza/ celuloza / papir; jedan klijent – živi samo od pomoći Države;

ostale su bankrotirale, zajedno sa pilanom koja radi daske 140.000m3,

industrija neće opstati,potencijalni inostrani investitori ili zaj.ulaganja,

snabdeveno i preko potrebe

Visok rizik sloma industrije zahteva niskokvalitetno drvo

Političke odluke Subvencija Viskoze ? – ima li strategije ?

WP 2213 Međunarodni projekti

Glavni podaci

Finansijska

situacija

WP 2221 Organizaciona struktura

Glavni podaci Očekujemo prevod

Političke odluke

WP 2222 Finansijska analiza

Glavni podaci IAS, finansijsko stanje se vidi u izveštaju

Nova imovina procenjena(povećava knjigovodstvenu vrednost)

54 nezavisna računa + devizni računi

Teška situacija u likvidnosti

Zavisnost od novčane pomoći da bi bili pozitivni

Nenaplaćene facture otpisane nakon 365 dana

Političke odluke Kapitalizacija (mogućnosti investiranja) ; radni kapital

Dividende

Garancije

Struktura finansijske kontrole


75

WP 2223 Ljudski resursi

Glavni podaci Socijalni plan,smanjenje zaposlenih za 1029 tokom 2003.

3.825 zaposlenih, od kojih je 130 privremeno zaposleno

Uravnotežena starosna struktura ; iznad 60 : 2,3%

294= 7.7 zaposlenih sa „ specijalnim uslovima“;4,1% nesposobnih

bazično bez ulaganja u obuku (0.1% od prihoda; politički

potaknuto,16EUR/ zaposlenom)

Bazični posao, opisi dostupni- individualni ciljevi definisani Planom

rukovođenja; ne za admin.osoblje

Promocija: politički podržana

Vodeći u mišljenju među zaposlenima: aktuelno 130- meta 10% od

radne snage

Sistem isplate:

Nejednake isplate za isti posao

Kompenzacija bazirana na tačkama- direktno vezana za FE gotovinsku

isporuku; ukupan budžet za osoblje je fiksirano nacionalnim budžetom

„ neko može da živi od plate – neko ne“

drugi podsticaji : stanovanje, „ slobodni „ krediti (0,5%)

Političke odluke Redukcija zaposlenih izgleda da ne sme biti politička odluka (? !)

WP 2224 Prirodni resursi

Glavni podaci Bogati siromašnim šumama

Bukva 60%, lišćari 80%

35% starosti 40-60, visoki troškovi pošumljavanja

proizvodne šume: visoke šume,235.000ha,incr.5,4m3 p.a.

godišnji prirast 2,9mm3, dozviljena seča 1,7mm3,seča 1,0mm3

Oblovina (3 klase) 1,4mm3; ostalo 0,6mm3

Socijalistička klasifikacija,potencijal u boljoj klasifikaciji

Plan za povećanje pokrivenosti šumom sa 32.8% na 37,2% u 2011

potpuno nerealno

Političke odluke Razjasniti zahteve u vezi pošumljavanja i ako se želi ići na srednje i

dugoročne ugovore

WP 2225 – 1 Drvo

Glavni podaci Trupci/ ogrevno drvo: obim 400t/600t;Prihod 1.392/1.062

Trupci: potražnja raste, mogućnosti snabdevanja stabilne (mali porast;

veća stabilnost), projekcija profitabilnosti stabilna do blagog rasta

Ogrevno drvo: prevelika snabdevenost,stabilno u odnosu na tražnju,

Projekcija profitabilnosti u blagom padu; opasnost od 8% taxe (ukupno

85,0) što ne može biti prebačeno kupcima

Infrastruktura u lošem stanju,Podrška je ključ za isporuku

Seča + izvlačenje : 13% sopstvenog osoblja; 30% snabdevača imaju

godišnje ugovore

Transport : 53% sopstvenog osoblja

Prodaja na panju : trupci 25%, Ogrevno drvo 50%

Svi ugovori veći od 50m3 potpisuju se u Direkciji

Odloženo plaćanje

Četinari, prodaj pa proizvedi; lišćari: proizvedi pa prodaj

Političke odluke 8% Taksa na ogrevno drvo

Subvencije za velike kupce

Broj zaposlenih Ekvivalent za puno radno

vreme

Finansijska situacija Prihodi 2.454,6

Direktni troškovi (uklj.ljude) 1.167,8

Profitna marža 1.286,8


76

WP 2225 – 2 Poslovi sa nekretninama

Glavni podaci Nesigurna pravna situacija danas

Zemljište na lizing – 80% od kompanija mobilne telefonije

Zakup u zgradama-2/3 od Grčke banke u Gen.direkciji

Kamen spoticanja : teška zakonska situacija (ne baš legalno) –

potencijalno konflikntno: aktuelno

Indikacija visokog potencijala(2005 Raiffeisen sama u Gen.dir.38,0)

Potencijal za nekretnine - nepoznat

Političke odluke Siguran posao sa nekretnnama,pomoćno sredstvo ekonomskog opstanka

Broj osoblja Ekvivalent pune zaposlenosti

1-

zemljište Zgrade Kamenolomi ukupno

Finansijska Situacija Prihodi 26,0 22,4 18,5 66,9

Direktni troškovi (uklj. Ljude) 9,9

Profitna marža

57,0

WP 2225 – 3 Lov I ribolov

Glavni podaci Lov

Prava za lov na 540000ha; bazirano na petogodišnjim ugovorima

Redukovana količina ;plan za povećanje grla za 40% do 2015

(nerealno)

Lov I turizam blago povezani

Delovanje u lovstvu negativno; planirana dalja investiranja

Velika međunarodna saradnja,naročito zadnjih godina

Ribolov

Za ribolovne oblasti duž najvećih reka dunava I Save

Ugovori o upravljanju ovim oblastima na pet godina

Ekonomski ribolov (40% prihoda); pecanje

Političke odluke Dugoročni ugovori za upravljanje lovom I ribolovom(20godina +) za

investiranie / poboljšanje stoka

Broj zaposlenih Direktni vodiči(bez

povremenog rada)

94 za lovstvo + 26 za ribolov

lov ribolov suma

Finansijska situacija Prihodi 19,1 35,4 54,5

Direktni troškovi) 22,7 18,9 41,6

Profitna marža - 3,6 16,5 12,9

WP 2225 – 4 Sporedni šumski proizvodi

Glavni podaci Slaba trgovinska aktivnost; snabdevanje od lokalnih zajednica

Konkurenti ne plaćaju sakuplače sporednih šumskih proizvoda (nije

kontrolisano)

Uglavnom strano tržište

Bez tehnologije skladištenja(rashladni uređaji) To void do gubljenja

prednosti u ceni, što pokazuje visoku fluktuaciju

Aktivnosti u okviru “zaštitne radionice”

Političke odluke

Broj zaposlenih

Prihodi 87,2


Profitna marža 3,7


77

WP 2225 – 5 Professionalne usluge u privatnim šumama

Glavni podaci Samo širenje usluga po Srbiji

Usluge su određene zakonom – promene ako postanemo akcionarsko

društvo

Finansirano od strane Ministarstva na bazi jednogodišnjih

ugovora,budžetsko lociranje,ne pokriva sve troškove; ugovor ne

definiše konkretne isporuke

Podstaći prodaju sadnica (operacije pošumljavanja)

Šumari za privatne šume takođe rade u državnim šumama

Političke odluke Srednje/dugoročni ugovori za usluge

Broj zaposlenih Ekvivalent pune zaposlenosti

(ne računajući rukovodstvo)

320

Finansijska situacija Prihodi 89,5


Profitna marža

- 0,3

WP 2225 – 6 Zeleni inženjering

Glavni podaci Proizvodnja sadnica

Ministarstvo je glavni kupac(Min 45%, Srbijašume 40%, ostali 15%)

Subvencije od strane Ministarstva (proizvodnja sadnica, rasadnička.)

Bez prodajnog potencijala za proizvodnju u hortikulturi – privatna

konkurencija

Zeleni inženjering

Monopol za rekreativne usluge u sopstvenim šumama (90,0)

16% tržišta za uređenje zemljišta u Beogradu; godišnji tenderi

Mogućnost za širenje poslovnog modela van Beograda su ograničene

Političke odluke Srednje/ dugoročni ugovori za rasadničku proizvodnju

rasadnička inženjer sum

Finansijska situacija Prihodi 70,7 106,2 176,9

Direktni troškovi (uklj. Ljude) 50,5 78,1 128,6

Profiitna marža

20,3 28,1 48,4

WP 2225 – 7 Turizam

Glavni podaci Ugostiteljske usluge

Restorani u Beogradu će biti isključeni po IMF (GEN.dir. + poslovni

klub; = 80% ugosteljskih usluga)

Externi,interni klijenti

Aktuelna vrednost “turističkih aktivnosti” je u vrednosti nekretnina I

potencijalnoj kooperaciji)

Političke odluke posao sa nekretninama je osnovni posao

Broj zaposlenih

35 + 34 (restorana)

Finansijska situacija Prihodi 34,0


Profitna marža

- 14,2


78

WP 2225 – 8 Pilane

Glavni podaci 5 pilana, 1 mobilna pomoćna

1 “pilana – drvna proizvodnja Užice” tekuće pozitivna;proizvodnja,sa

parenjem,tesarski radovi; roba prodata kroz inženjering aktivnosti; nova

mehanizacija

1 negativna u Priboju; potrebno je zadržati zbog lokacije(blizu granice

BiH,trupci ne mogu biti transportovani bez većih troškova)

jedna negativno posluje u Vranju

Ostale gotovo zatvorene

Osim Užica, sve rade sa pola kapaciteta

Političke odluke

Broj zaposlenih Headcount

52

Uzice Ostali sum

Finansijska

situacija

Prihodi 11,4

Direktni troškovi (uklj. Ljude9 7,6

Profitna marža

3,7 - 2,7 1,0

WP 2225 – 9 Trgovina

Glavni podaci Nameštaj

30% prodate robe je dato u kompenzaciju zbog neplaćenih računa

Trgovina robom putem kompenzacije (za robu nižeg kvaliteta)

Asortiman nije konkurentan

Trgovina građevinskim materijalom

70% prodate robe je kompenzovano za neplaćene fakture

4 lokacije; jedna koja radi pozitivno

Veliki lanac građevinskog materijala je verovatan da će ući u Srbiju u

naredne dve godine

Broj zaposlenih Headcount: (10 + 12)

22

nameštaj Trgovina CM sum

Finansijska

situacija

Prihodi 17,2 23,9 41,1

Direktni troškovi (uklj. i ljude) 19,8 34,8 54,6

Profitna marža

- 2,6 - 10,9 - 13,5

WP 2225 – 10 Sumski putevi

Glavni podaci Svako šumsko gazdinstvo može graditi potrebne puteve/ može to platiti

– nema centralizovanog odlučivanja / stavljanje u prioritet.Bez analiza

troškova i koristi

Putevi u lošem stanju; visokim investicijama poboljšati stanje (80 mio.)

70% sopstvenih kapacitetima; 30% sa tržista(tkdj.bivši zaposleni)

Nema usluga van Srbijašuma

Subvencije iz budžeta, za “puteve za pošumljavanje”, jako povećanje

Oprema vrlo stara,otpisana;i neadekvatna za “tvrde” šumske puteve

Sekundarni putevi ne mogu biti finansirani iz 15% šumarskih rezervi

Prosečni godisnji troškovi za sopstvene puteve za poslednjih 10

godinaje 288 mio.(km x današnja cena)

Struktura : 1. zasebna šumska menhaničarska jedinica

2. oprema negde u šumskim gazdinstvima


79

3. FE bez opreme

Politička osnova Subvencije za šumske puteve – razvoj?

Broj zaposlenih Headcount (bez mehanickih

radionica)

133

Finansijska

situacija

Prihodi(subvencije) 20,0

Direktni troškovi (uklj. osoblje)

nedostaju troškovi mahanickih

radionica

90,6

Profitna marža -70,6

WP 2225 – 11 Mechanička jedinica “mehanička radionica”

Glavni podaci Zastarela oprema, ne mogu sve usluge biti izvedene

Oni kažu : može biti verifikovana samo mogućnost reparacije sopstvene

opreme za seču i izgradnju puteva

Uključivanje mehan.radionica + održavanje usluga bezbednosti za sve

FE

Održavanje: mnogo hendikepiranih ljudi

Politička osnova

Broj zaposlenih Headcount 91 148

mehanicari odrzavanje

Finansijska

situacija

Prihodi (procena vrednosti

usluga)

Direktni troskovi (uklj.

zaposlene)

29,6 + 501 20,8² + 37

Profitna marža

1 troškovi za pojedine delove mehanicarskih aktivnosti

² troškovi vanizvornih usluga

WP 2225 – 12 Zaštićena prirodna dobra

Glavni podaci Procenjeno povećanje oblasti pod zaštitom u narednih 5 godina za 42%

Prihodi:alociranje samo iz budžeta, vrlo nesigurno (2003 : 3,1 mio;

2004:0)

Ukupna oblast pod odgovornošću Srbijašuma je 242.000 ha;

IUCN nije prepoznatljiv / sertifikovan

Natura 2000 – planirano da se započne

Šume nisu sertifikovane

Politička osnova srednje/ dugoročni ugovori za usluge

TWINNING Natura 2000

Broj zaposlenih Ekvivalent punog radnog

vremena

18

Finansijska

situacija

Prihodi 3,1

Direktni troškovi (uklj.i ljude) 8,0

Profitna marža

- 4,9

WP 2225 – 13 Upravljanje šumskim štetama i katastrofama

Glavni podaci Požari; av. 800ha p.a.

Entomologija / Fitopatologija; usluge u ime Ministarstva,

av. 1,3 mio € p.a.

Prirodne katastrofe (vetar, sneg, erozija) nije veliki problem

Nelegalno obaranje drveća;

Nema upravljanja katastrofama u privatnim šumama; ali postoje neke


80

volonterske usluge

Politička

osnova Pristup “fondovima za katastrofe”, osigurati dalje isplate iz Ministarstva

u slučaju potrebe

Broj zaposlenih Ekvivalent punog radnog

vremena

5

Finansijska

situacija

Prihodi 72,9

Direktni troškovi (uklj. i ljude) 147 Mio

Profitna marža -74,1 Mio

WP 2225 – 14 Gajenje i pošumljavanje

Glavni podaci Godišnji planovi za 2005. “realni”, 35% zaostaju za potrebnom

sumom(prema desetogodisnjem planu)

Udaljeme oblasti – ljudi ne mogu da učestvuju na tenderima,

35% starosti 40-60 godina, visoki troškovi gajenja

U stanju opasnosti – hrast sessile (samo jedan FE)

Nema sredstava za razvoj suma coppice u visoke jake sume

Prostorni plan RS nerealan

Aktivnosti pošumljavanja sa 6 % ukupnih troškova

Prihodi : za budžet :3% taxe na posečeno drvo

Politička

osnova Srednje / dugoročni ugovori za pošumljavanje

Vlada usvaja godišnji plan??? Promene!

Broj zaposlenih Ekvivalent punom radnom

vremenu

Finansijska

situacija

Prihodi 36,5

Direktni troškovi (uklj.

zaposlene)

238,4

Profitna marža


81

I ZBIRNI IZVEŠTAJ 1-22

AA NN AA LL II ZZ EE SS TT AA NN JJ AA JJ PP SS RR BB II JJ AA ŠŠ UU MM AA

RR EE ZZ II MM EE


82

1. UVOD

Uvodne informacije

Rešenjem Generalnog direktora broj 1392/2005 od 24. februara 2005. godine, formirana su 22

povremena radna tima sa zadatkom da sačine analizu trenutnog stanja i aktivnosti JP

Srbijašume u okviru projekta: Plan implementacije restrukturiranja Javnog preduzeća

„Srbijašume“ kroz participaciju.

Povremeni radni timovi

br. Analiza aktivnosti Ime i prezime Deo preduzeća

1 WP 2211-Pravna analita 1. Olivera Poterjahin – Tim lider Generalna direkcuja

2. Milana Rodić

3. Vladimir Stanojković Vranje

4. Aleksandar Milivojević Užice

5. Milanko Bralović Prijepolje

2 WP 2212 –Analiza stanja drvne

industrije I glavnih kupaca

1. Aleksandar Stamenković – Tim

lider Niš

2. Dragan Stanojević Vranje

3. Dragan Belojica Kraljevo

4. Slavica Arsić Loznica

5.Galović Zoran Srbijasumepromet

3 WP 2213 – Analiza značajnih

projekata koji su u toku 1. Duško Jović – Tim lide Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva I vodoprivrede 2. Aleksandar Radosavljević

3. Raduna Vićentijević Generalna direkcija

4 WP 2214 –Analiza interesnih grupa 1. Dragić Tomić – Tim lider Loznica

2. Milivoje Mihajlović Kragujevac

3. Nada Mijuk Generalna direkcija

4. Aleksandar Radosavljević Ministarstvo … šumarstva…

5 WP 2221 –Organizaciona struktura 1. Ranko Šikanja – Tim lider Despotovac

2. Mile Sladojević Beograd

3. Đuro Gvozdić Kragujevac

4. Dragan Spasić Niš

5. Ružica Simić Kuršumlija

6 WP 2222 –Finansijska analiza 1. Biljana Stupar – Tim lider Generalna direkcija

2. Branko Radovanović

3. Živan Antonijević Despotovac

4. Nevenka Čamber Kruševac

7 WP 2223 –Analiza ljudskih resursa 1. Gordana Ivanović – Tim liderr

Generalna direkcija 2. Mara Mijić

3. Dragoljub Milijić

4. Olga Matić Kruševac

5. Rade Petronijević


83



8 WP 2224 –Analiza prirodnih

resursa

1. Bratislav Kisin- Tim lider Biro za planiranje i

projektovanje

2. Branko Rađenović Generalna direkcija

3. Branka Barnić Kučevo

4. Zlatko Milošević Užice

5. Zoran Đukanović Beograd

9 WP 2225-1 –Proizvodnja drveta 1. Dragoslav Vukadinović- Tim

lider Kruševac

2. Aleksandar Vorkapić Kraljevo

3. Zoran Jovanović Ivanjica

4. Vukota Dubac Prijepolje

5. Adam Ivković Generalna direkcija

10 WP 2225-2 –Posao sa

nekretninama 1. Radoš Đurić – Tim lider Užice

2. Mila Janković Beograd

3. Nazim Bajrović Raška

4. Dragoljub Arsić Kučevo

5. Milica Hajder Generalna direkcija

11 WP 2225-3 –Lov i ribolov 1. Slobodan Ćurčić –Tim lider Beograd

2. Borica Arsić Loznica

3. Ljubiša Marinković Boljevac

4. Ljubomir Cvetić Beograd

5. Petar Nećak Generalna direkcija

12 WP 2225-4 – Sporedni šumski

proizvodi

1.Cvetko Radulović–Tim lider

Zaštitna radionica 2. Dobrivoje Davidović

3. Dragan Radulović

4. Dragić Tomić Loznica

5. Miodrag Jovanović Ivanjica

13 WP 2225-5 –Stručne usluge u

privatnim šumama

1. Predrag Đorđević–Tim lider Leskovac

2. Zoran Toković Generalna direkcija

3. Ivan Kovačević Vranje

4. Radmila Nišević Kuršumlija

5. Boško Vidić Loznica

14 WP 2225-6 –Rasadnička

proizvodnja i zeleni inženjering

1. Dragan Marković–Tim lider Beograd

2. Dragiša Todorović Užice

3. Nevena Vojnović Kruševac

4. Miloš Gruja Kučevo

5. Miroslav Tešić Beograd

15 WP 2225-7 –Turizam i

ugostiteljstvo

1. Zarko Tasić – Tim lider Generalna direkcija

2. Jasna Tomanić Beograd

3. Ljiljana Luković Ivanjica


84



4. Spasa Kašiković Kragujevac

16 WP 2225-8 - Pilane 1. Milan Baranac - - Tim lider Prijepolje

2. Dragoljub Mihajlović Vranje

3. Milovan Kovačević Užice

4. Slobodan Mladenović Pirot

5. Tihomir Milutinović Zaštitna radionica

17 WP 2225-9 –Trgovina nameštajem

i građevinskim materijalom

1. Tihomir Murić - Tim leader Generalna direkcija

2. Nada Todorović Generalna direkcija

3. Zoran Živojinović Srbijašumepromet

4. Zoran Galović Srbijašumepromet

5. Dobrivoje Davidović Zaštitna radionica

18 WP 2225-10- Izgradnja šumskih

puteva

1. Milan Šeatović – Tim lider Despotovac

2. Branko Rađenović Generalna direkcija

3. Dragoljub Ranđelović Vranje

4. Miloš Vukičević Kraljevo

5. Savo Bešlić Užce

19 WP 2225-11-Mehaničarske

radionice i održavanje objekata

1. Bogosav Krsmanović – Tim

lider Ivanjica

2. Ivica Durać Beograd

3. Miloš Dobrosavljević Boljevac

4. Stojan Bjelić Kuršumlija

5. Rastko Zvjerac Generalna direkcija

20 WP 2225-12 –Upravljanje

zaštićenim prirodnim dobrima

1. Gordana Jančić – Tim lider Generalna direkcija

2. Igor Ivanović Pirot

3. Tanja Radovanović Niš

4. Nada Slavković Kraljevo

5. Zvonko Despotović Raška

21 WP 2225-13 –Upravljanje šumskim

štetama

1. Vlada Stoičkov – Tim lider Despotovac

2. Dara Vorkapić Kraljevo

3. Dragoš Pavićević Kuršumlija

4. Mitko Panić Pirot

5. Biljana Milenković Leskovac

22 WP 2225-14 –Gajenje šuma i

pošumljavanje

1. Danijela Stanković – Tim lider Boljevac

2. Vitomir Rudolf Despotovac

3. Živko Injac Generalna direkcija

4. Dušan Jevđović Užice

5. Danijela Cmiljanović Prijepolje


85

Članovima povremenih radni timova sa data precizna uputstva na instruktivnim sastancima

koji su održani početkom marta 2005. godine. Početkom aprila su povremeni radni timovi

podnosili izveštaje, a konačni izveštaji su sačinjeni i dostavljeni do 15.04.2005. godine.

U toku izrade analiza konsultovani je preko 300 zaposlenih u preduzeću, kao i stručnjaci sa

Šumarskog fakulteta, Instituta za šumarstvo, Privredne komore Srbije, Zavoda za statistiku i

drugih institucija.

2. REZULTATI ANALIZA

2.1. WP 2211 PRAVNA ANALIZA

Sveobuhvatne strukturne promene Javnog preduzeća „Srbijašume“ uslovljene su, pre svega:

usvajanjem dugoročne šumarske politike i nacionalnog šumarskog programa,

kojim bi se definisali strateški ciljevi gazdovanja šumama u Republici Srbiji, bez

obzira na svojinski oblik;

izmenom zakonske regulative, prvenstveno Zakona o javnim preduzećima i

obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakona o šumama i Zakona o sredstvima

u svojini Republike Srbije, čijim promenama bi se obezbedili uslovi za strukturne

promene Javnog preduzeća „Srbijašume“ (svojinske, funkcionalne, organizacione,

i druge);

utvrđivanjem državne imovine i imovine Javnog preduzeća „Srbijašume“.

Saglasno odredbama člana 19. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od

opšteg interesa i člana 15. Zakona o šumama, Javno preduzeće „Srbijašume“ može osnovati

zavisno društvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja, uz saglasnost

Vlade Republike Srbije.

U tom smislu, neophodno je:

identifikovati poslove, odnosno delatnosti iz predmeta poslovanja Javnog

preduzeća „Srbijašume“, za čije obavljanje se osniva zavisno preduzeće;

identifikovati imovinu, odnosno osnovni (početni) kapital zavisnog preduzeća;

identifikovati kadrove koji će obavljati poslove iz delatnosti zavisnog preduzeća;

definisati pravnu formu zavisnog preduzeća, odnosno privrednog društva.

Posebnim zakonom definisati pravnu formu privrednog društva koje će obavljati poslove

zaštite, unapređivanja, korišćenja i upravljanja šumama i šumskim zemljištem u državnoj

svojini, koje će obavljati delatnost od opšteg interesa, kao i način statusne promene Javnog

preduzeća „Srbijašume“.

Od Republičkog geodetskog zavoda pribaviti izvod iz katastra nepokretnosti (šume, šumsko

zemljište, objekti).

U pripremi je donošenje zakona o denacionalizaciji, kojim će biti obuhvaćena i

denacionalizacija šuma i šumskog zemljišta u državnoj svojini.

Saglasno odredbama člana 3. stav 4. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik“ RS broj

38/2001 i 18/2003), predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj

upotrebi, kao dobra od opšteg interesa.

Saglasno odredbama člana 3. stav 1. Zakona o privatizaciji, predmet privatizacije je državni

kapital u preduzećima koja su subjekti privatizacije ako posebnim propisima nije drugačije

određeno, u cilju da se obezbedi efikasno upravljanje privrednim procesima. Pritom,

Zakonom nije ograničen rok za privatizaciju subjekata koji posluju sredstvima u državnoj

svojini.


86

2.2. WP 2212 ANALIZA DRVNE IDUSTRIJE I GLAVNIH KUPACA

2.2.1. Sirovinska baza

Drvna masa šuma svih oblika svojine, predstavlja sirovinsku bazu za potrebe prerađivačkih

kapaciteta drvne industrije Srbije. Izvoz sirovina je, za sada, ograničen zbog visokih troškova

transporta.

Od ukupne površine šuma u središnjoj Srbiji, 44,0 % je u državnom, a 56,0 % u privatnom

vlasništvu, dok je u Vojvodini odnos državnog prema privatnom vlasništvu 96,4: 3,6 %.

Javnom preduzeću za gazdovanje šumama ''Srbijašume'' povereno je gazdovanje državnim

šumama na površini od 774.104 ha i stručni nadzor u privatnim šumama na površini od oko 1

milion ha.

Ukupna zapremina državnih šuma u J.P. ''Srbijašume'' iznosi 114.903.470,6 m3, a

desetogodišnji prinos je 17.678.008,0 m3. Godišnja proizvodnja neto drvne mase kreće se

oko 1.000.000 m3 ili 50-60 % od potpunog korišćenja etata.

2.2.2. Proizvodnja, prodaja i potrošnja sirovine za primarnu preradu drveta i

ogrevnog drveta

U 2004. godini u Srbiji, u šumama svih oblika svojine, registrovana je ukupna proizvodnja

drvne mase u količini od 2.334.897 m3. Iz privatnih šuma bespravno je posečeno i nelegalno

realizovano još oko 210.000 m3 (procena).

Proizvodnja po sortimentima:

Trupci F i L klase 189.094 m3

Trupci za rezanje 653.873 m3

Ostalo tehničko drvo 39.342 m3

Drvo za hemijsku preradu 111.239 m3

Ogrevno drvo – 1.341.349 m3 i procena bespravno posečenog drveta iz privatnih šuma (nije

evidentirano) u količini od oko 210.000 m3.

Ukupna potrošnja drvne mase u 2004. god. iznosi 2.542.637 m3, od čega je 2.332.637 m3 u

realizovano u legalnim tokovima, a oko 210. 000 m3 iz privatnih šuma ili 8 % od ukupne

potrošnje, nelegalalno (procena).

Trupci F i L klase 181.169 m3

Trupci za rezanje 653.951 m3

Ostalo tehničko drvo 40.579 m3

Drvo za hemijsku preradu 94.353 m3

Ogrevno drvo 1.572.585 m3

2.2.3. Spoljnotrgovinski promet

Poslednjih godina beleži se negativan spoljnotrgovinski bilans u drvnoj industriji. Razlozi za

to mogu biti: neadekvatno investiranje u zadnjih 10-15 godina (zastarelost opreme i

tehnologije), nedovoljan razvoj proizvodnje proizvoda koji zadovoljavaju ukuse savremenih

kupaca u pogledu dizajna (kod industrije nameštaja), liberalizacija tržišta, smanjenje carina,

uvoz jeftinog repromaterijala, kao i finalnih proizvoda bez ikakve kontrole kvaliteta.


87

2.2.4. Razvoj trendova

Razvoj primarne prerade mora se oslanjati na svoje sirovinske izvore, odnosno proizvode

šumarstva, dok će se finalna prerada razvijati na bazi ploča i rezane građe.

Osavremenjavanjem tehnologije i opreme za preradu drveta i proizvodnjom raznih oblika

drvenih ploča rešavalo bi se pitanje racionalnog korišćenja drvne mase izdanačkih šuma kada

dođe vreme za obnovu, odnosno konverziju u visoki uzgojni oblik.

Drvna industrija Srbije ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za preradu oblovine nižeg

kvaliteta.

Na osnovu analize drvne industrije, a polazeći od ukupne prodaje svih vrsta sortimenata u

2004. godini u iznosu od 2.542.637 m3, procenjuje se da će u narednih pet godina rasti

potražnja za sledećim sortimentima:

Kvalitetnim trupcima F i L klase mekih i tvrdih lišćara. Ukupna prodaja u 2004.

godini iznosila je 181.169 m3.

Tražnja za rezanim furnirom, za oplemenjivanje raznih ploča ili manje kvalitetnog drveta je

konstantna.

Trupci za ljuštenje, L klase, imaju široku primenu : izrada šper ploča, razni otpresci za drvnu,

auto i avio industriju, ambalaža.

Trupcima za rezanje.

Ukupna prodaja trupaca za rezanje u 2004. godini iznosila je 653.951 m3. Rast industrijske

proizvodnje, širenje lepeze proizvoda i supstitucija proizvoda od veštačkih materijala,

npr.PVC stolarija stolarijom od drveta, pojačaće potražnju u narednom periodu za

proizvodima od trupaca za rezanje svih vrsta.

Drvetom za hemijsku preradu

U 2004. godini prodaja drveta za hemijsku preradu iznosila je 94.353 m3.

Fabrike za hemijsku preradu (fabrika za proizvodnju lesonita u Kuršumliji, fabrika za izradu

iverice u Ivanjici i fabrika viskoze u Loznici) najmanje što mogu je da zadrže proizvodnju na

sadašnjem nivou.

Fabrike za polucelulozu, celulozu i papir u narednih pet godina moraju da povećaju

proizvodnju ili da odu pod stečaj.

U svakom slučaju, tražnja za celuloznim drvetom neće opasti jer je u 2004. godini potrošeno

svega oko 100.000 m3, što čini 10 % instalisanih kapaciteta.

Ogrevno drvo, kao energent za zagrevanje individualnih potrošača, seoskog i delom gradskog

stanovništva, i pored gasifikacije, zbog povećanja cena ostalih energenata, biće i dalje

traženo. Procenjujemo da će potražnja ogrevnog drveta ostati na sadašnjem nivou u iznosu od

oko 1,5 miliona m3, koliko je i iznosila potrošnja u 2004. god.

2.3. WP 2213 VAŽNI MEĐUNARODNI PROJEKTI

Značaj nacionalnih i međunarodnih projekata za započeti proces „Plan implementacije

restrukturiranja JP „Srbijašume“ kroz participaciju“, važan je iz nekoliko razloga, a najbitniji

je taj da sve aktivnosti u šumarskom sektoru moraju biti povezane i usklađene adekvatnom

razmenom podataka i komunikacijom. Brojne međunarodno preuzete obaveze upućuju nas

kako na intra, tako i na intersektorsku saradnju, kao osnovu za prevazilaženje problema

neusaglašenosti i nekompatibilnosti između različitih strateških projekata, bilo da se radi o

nacionalnim, ili međunarodnim projektima. Kao struka i nauka, šumarstvo je preuzelo i

obavezu sprovođenja principa održivog gazdovanja resursom, kako na globalnom, tako i na

nacionalnom nivou, a usaglašenost između pojedinih projekata samo upotpunjuju izvršavanje

i ispunjavanje stručne i opšte (javne) misije u zadovoljenju svih principa održivosti


88

(ekonomski, ekološki, socijalni i kolturološki). Potrebno je istaći da svi projekti moraju biti

kompatibilni i ne sme se dozvoliti da budu u međusobnoj koliziji.

Rezime prethodnih poglavlja pokazuje da trenutni matični program restrukturiranja aktivno i

potpuno, tematski korespondira sa sledećim međunarodnim strateškim projektima šumarskog

sektora u Srbiji:

1. Institucionalni razvoj i izgradnja kapaciteta za Nacionalni šumarski program u

Srbiji

2. Razvoj sektora šumarstva u Srbiji

3. Program za šumarski sektor u Srbiji

4. Jačanje kapaciteta u edukaciji i obuci u razvijanju šumarske politike i ekonomike u

regionu Zapadnog Balkana.

Nacionalni strateški projekti:

1. Zakon o šumama

2. Šumarska politika Srbije

3. Nacionalni šumarski program

4. Strateški plan JP „Srbijašume“ 2003-2005.

2.4. WP 2214 ANALIZA INTERESNIH GRUPA

Ako se u tržišnim uslovim privređivanja od preduzeća očekuje da svoju misiju ostvaruje na

zadovoljstvo korisnika njegovih proizvoda i usluga, onda je uspeh preduzeća, predominantno

određen njegovom sposobnošću da analizira i procenjuje okruženje. To jest da identifikuje

sve opasnosti i šanse koje mu to okruženje nudi.

Cilj ove analize je identifikacija svih grupa ili pojedinaca (interesne grupe) na koje

ostvarivanje ciljeva ovog projekta može da ima direktan ili indirektan uticaj i suprotno.

Interno okruženje. Ovo okruženje predstavljaju samo preduzeće, radnici preduzeća i

aktivnosti u okviru preduzeća.

Očekivanja zaposlenih vezana su vezana su za, zadržavanje postojećeg radnog mesta,

poboljšanje uslova rada, i povećanje zarada.

Mikrosredina. Ovaj drugi nivo predstavljaju faktori koji utiču na poslovanje preduzeća, a

koji su izvan organizacionih granica preduzeća.

Čine svi korisnici usluga i proizvoda preduzeća, dobavljači proizvoda i usluga koje koristi

preduzeće, konkurencija i javnost. Interna okruženje i mikrosredina su faktori koji deluju na

preduzeće ali su takodje podložni različitim uticajima tog istog preduzeća.

Makrosredina. Na faktore ovog nivo preduzeće nema gotovo nikakvog uticaja. Čine ga

socio-kulturološka sredina, politička sredina, ekonomska sredina, zakonodavna sredina. tj

ministarstva, političke organizacije, nevladine organizacije i mediji.

Očekivanje ove grupe je vezano za stvaranje ekonomski efikasnog preduzeća sposobnog da

šumom kao resursom gazduje na održivi način, tj. primenjuje zakonsku regulativu u oblasti

šumarstva i realizuje sredstva dobijena od subvencija na zaštitu i unapredjenje šuma.

Kroz prethodnu analizu jasno su se diferencirale dve interesne grupe koje mogu uticati ili biti

pod uticajem procesa restruktuiranja. To su grupe koje se nalaze u okviru internog okruženja i

makroksredine, tj. zaposleni, država sa svojim institucijama, i grupa sa specijalnim

interesima. Interesne grupe koje se nalaze u okviru mikrosredine, takodje zahtevaju odredjeni

pristup tokom procesa restrukturiranja ali slabijeg intenziteta.

Obzirom nivo promena koji restrukturiranje javnog preduezeća može doneti, veoma je

značajno da navedene interesne grupe shvataju potrebu za promenama i šta se njima želi

postići.

Neophodna je potpuna „transparentnost“, tj. otvorenost, procesa restruktuiranja Javnog

preduzeća „Srbijašume“.


89

Kako bi dostigli zadovoljavajući nivo otvorenosti ovog procesa neophodno je pripremiti plan

internih i ekstenih komunikacija.

Interna komunikacija. Ova komunikacija predstavlja čitav niz mehanizama za

uspeostavljanje kontakata unutar internog okruženja. Interna komunikacija je dvosmerna i

ima za cilj izradjivanje morala zaposlenih, odnosno postizanje visokog stepena osećaja

pripadnosti preduzeću, a radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva.

Eksterna komunikacija. Ova komunikacija ima za cilj ispostavljanje adekvatnih

komunikacija sa interesnim grupama u okviru mikro i makro okruženja, obzirom na

mogućnost da su interesi preduzeća nekompatibilni sa interesima grupa u okviru navedenih

okruženja.

Kao i kod interne komunikacije, i u ovom slučaju je neophodna dvosmerna komunikacija, tj.

obezbedjivanje povratnih informacija, kroz intervjue, ankete, radionice, itd.

Kada su u pitanju državne institucije ali i pripadnici političkih organizacija, kao dodatni vid

komunikacija se javlja i „lobiranje, kao aktivnost na pozitivnom predstavljanju u ovom

slučaju samog procesa restrukturiranja Javno preduzeće „Srbijašume“.

Kao osnovni ciljevi ove komunikacije javljaju se izazivanje i stvaranje promena, koje bi

trebale da doprinesu ostvarivanju definisanih cileva.


90

2.5. WP 2221 ANALIZA ORGANIZACIONE STRUKTURE

2.5.1. J.P. Srbijašume

2.5.2. Generalna direkcija

UPRAVNI

ODBOR

NADZORNI ODBOR

SEKTORI STRAT. POSLOVA (6)

BIRO za PLAN . i PROJEKOVANJE

GENERALNI DIREKTOR

GENERALNA DIREKCIJA

J.P. SRBIJAŠUME

ŠUMSKA

GAZDIN. (17)

SRBIJAŠUME-

PROMET

ZAŠTITNA RADIONICA

ŠUMSKE

UPRAVE (66)

IZVRŠNI DIREKTORI

RADNE JED. (15)

ZAMENIK GENERALNOG

DIREKTORA

GENERALNI DIREKTOR

SEKTOR za ŠUMAR. I LOV

SEKTOR za KORIŠ.

I OST. RESUR.

SEKTORza RAZVOJ

SEKTORR za FINAN.I RAČUN.

SEKTOR za

KOMER. POSL. SEKTOR za

PRAVNE POSL.

KABINET GENER. DIREKT.

ODELJENJE ZA

PRIVATNE ŠUME

ODELJENJE ZA

PLAN. I GAZDOV.

ODELJENJE ZA GENOF. I RASAD.

ODELJENJE ZA GAJENJE ŠUMA

ODELJENJE ZA

ZAŠTITU PRIRODE

ODELJENJE ZA LOV. I RIBAR.

ODELJENJE ZA KORIŠĆEN. ŠUMA

ODELJENJE ZA

PUTEVE I MEHAN.

ODELJENJE ZA ZAŠTITU NA RADU

ODELJENJE ZA RAZVOJ

ODELJENJE ZA PLAN I ANALIZU

ODELJENJE ZA

INFORMATIKU

ODELJENJE ZA FINAN. I RASPOD.

ODELJENJE ZA RAČUNOVOD.

ODELJENJE ZA KOMERCIJ. POSL.

ODELJENJE ZA

MARKENTING

ODELJENJE ZA PRAVN POSLOVE

ODELJENJE ZA

OPŠTE POSLOVE


91

2.5.3. Prikaz: Šumska gazdinstva, Šumske uprave, Radne jedinice

ŠG«VRANJE« VRANJE

ŠG«ŠUMA« LESKOVAC

ŠG«PIROT« PIROT

ŠG«NIŠ« NIŠ

ŠG«TOPLICA« KURŠUMLIJA

ŠG«TIM.ŠUME

BOLJEVAC

ŠG«SV..KUČAJ KUČEVO

ŠG«JUŽ.KUČ. DESPOTOV.

ŠG »RASINA« KRUŠEVAC

ŠG«STOLOVI« KRALJEVO

ŠG2ŠUMAR.«

RAŠKA

ŠG«KRAGUJ.« KRAGUJEVAC

ŠG«GOLIJA«

IVANJICA

ŠG«UŽICE«

UŽICE

ŠG«PRIJEP.« PRIJEPOLJE

ŠG«BEOGR.« BEOGRAD

ŠG«BORANJA«

LOZNICA

Š U

PIROT

Š U

VUČJE

Š U MEDVEĐA

R J MEHANIZ.

Š U LEBANE

Š U PREDEJANE

Š U VLASOT.INCE

Š U CRNA

TRAVA

Š U BABUŠNICA

R J MEHAN.

Š U BOLJEV.

Š U NEGOT.

Š U D.MALAN.

Š U

BOR

Š U KLADO.

Š U KNJAŽE.

Š U ZAJEČ.

R J

RASAD.

Š U VRANJE

Š U BUJANOVAC.

Š U SURDULICA

Š U VLAD. HAN

Š U

BOSILEGR.

.

Š U

SOKOBANJA Š U

NIŠ-B.P. Š U

ALEKSINAC

Š U PROKUPLJE

Š U BLACE

Š U KURŠUMLIJA

R J MEHANIZ.

Š U ŽAGUBICA

Š U MAJDAN.

Š U KUČEVO Š U POŽAREVAC

Š U PARAĆIN

Š U DESPOTOVAC

Š U ĆUPRIJA

Š U JAGODINA

Š U RAŽANJ

R J MEHANIZ..

Š U KRUŠEVAC

Š U BRUS Š U ALEKSAN.

Š U TRSTENIK

Š U UŠĆE R J MEHANIZ..

Š U KRALJEVO

Š U BOGUTOVAC

R J RASADNIK

Š U TUTIN

Š U RAŠKA Š U NOVI PAZAR

Š U GOR.MILANOVAC

Š U KRAGUJEVAC

Š U GOL.

REKA

Š U

SJENICA

R J MEHANIZ.

Š U DEVIĆI

Š U IVANJICA

Š U ČAČAK R J UGOSTITELJ.

Š U ZLATIBOR

R J SEMENARSTVO

Š U UŽICE Š U KOSJERIĆ

Š U NOVA VAROŠ

R J

PILANA Š U

PRIJEPOLJE

Š U PRIBOJ

R J

UGOSTITELJ.

Š U ŠABAC

R J MEHANIZ.

Š U MALI ZVORNIK

Š U KRUPANJ

ŠU VALJEVO

Š U AVALA

R J OZELENJAVANJE

Š U

ZEMUN

Š U LIPOVICA

Š U RIT

R J UGOSTITELJ.

R J ( 15)

Š U (66)

Š G (17)


92

2.5.4. Organizacija šumskog gazdinstva

2.5.5. Organizacija šumske uprave

ŠUMSKO GAZDINSTVO

SLUŽBA ZA PLANIRANJE I GAZDOVANJE

SLUŽBA ZA FINANSIJE I

RAČUNOVOD.

SLUŽBA KORIŠĆENJA

ŠUMA

SLUŽBA ZA KOMERCIJA-NE POSLOVE

SLUŽBA ZA PRAVNE I

OPŠTE POSL.

ODSEK Z7A

PLAN I ANALIZU

ODSEK ZA

IZRADU

OSNOVA I PL.

ODSEK ZA

GAJENJE I ZAŠTITU

SLUŽBA ZA PROJEKTOV. I MARKETING

RADNE JEDINICA

MEHANIZA-CIJE

RADNE JEDINICA RASADNIK

RADNE JEDINICA

UGOSTITELJ.

ŠUMSKA UPRAVA (66)

REVIRI (198)

REONI ZA POSL. U P.Š. (239)

REONI ZA POS. U D.Š. (624)


93

2.5.6. Identifikacija ključnih aktivnosti

2.5.6.1. Genealna direkcija – ključne aktivnosti

Izrađuje Poslovnu politiku za čitavo javno preduzeće, za sve delatnosti.

Razmatra i predlaže Upravnom odboru na usvajanje godišnji plan poslovanja za

svaki deo preduzeća i za celo javno preduzeće (sa naturalnim i finansijskim

delom).

U sklopu godišnjeg plana poslovanja posebno se razmatra i usvaja plan investicija

za svaki deo preduzeća i za preduzeće u celini.

Sprovodi postupak javnih nabavki dobara i usluga za sve delove preduzeća.

Sprovodi aktivnosti sa resornim ministarstvom, kao i potrebne kontakte sa ostalim

ministarstvima iz Vlade RS.

Konkuriše kod Vlade za određene vidove rada iz oblasti gajenja i zaštite šuma koje

sufinansira država.

Kreira politiku cena svih proizvoda šumarstva, lovstva, ostalih šumskih proizvoda,

zakupa i predlaže Upravnom odboru na usvajanje.

Ugovara prodaju najvrednijih proizvoda šumarstva i ugovara zakupe na području

čitavog preduzeća.

Sprovodi politiku razvoja preduzeća kroz organizaciju stručnih seminara,

sastanaka, predavanja, izdavanja stručnih časopisa i dr.

Prati izvršenje godišnjeg plana poslovanja svih delova preduzeća po svim

delatnostima i utiče na ta izvršenja.

Kontroliše sprovođenja poslovne politike na terenu.

Prati tok novčanih sredstava u svim delovima i vodi računa o likvidnosti

preduzeća.

Sprovodi najoptimalniju organizaciju preduzeća kroz potreban broj šumskih

gazdinstava, šumskih uprava, sektora, odeljenja, kao i potreban broj izvršilaca u

Generalnoj direkciji i svim delovima preduzeća.

Vrši imenovanje najodgovornijih menadžera u Genaralnoj direkciji i Šumskim

gazdinstvima i vodi kadrovsku politiku preduzeća.

Radi periodične (tromesečne, šestomesečne, devetomesečne i godišnje) analize

poslovanja preduzeća sa izradom bilansa uspešnosti za svaki pojedini deo

preduzeća.

Donosi sve normativne akte potrebne za funkcionisanje preduzeća.

Zastupa preduzeće pred sudom u svim sporovima koji se odnose na Generalnu

direkciju i većim sporovima koji su vezani za Šumska gazdinstva.

Donosi odluke o visini zarada.

2.5.6.2. Šumsko gazdinstvo-ključne aktivnosti

Sumirajući predloge Šumskih uprava, Šumsko gazdinstvo radi predlog godišnjeg

plana poslovanja i šalje ga na razmatranje i usvajanje u Generalnu dirkciju.

Izrađuje predlog plana investicija i šalje ga na razmatranje i usvajanje u Generalnu

direkciju.

Izrađuje predlog plana javnih nabavki i šalje na razmatranje i usvajanje u

Generalnu direkciju, gde Generalna direkcija vrši objedinjavanje i raspisivanje

tendera za nabavku dobara i usluga.


94

Iz godišnjeg plana poslovanja izdvaja određene vidove rada i šalje u generalnu

direkciju kao predlog radova sa kojima će se konkurisati za sufinansiranje kod

države.

Posle sprovedenog postupka javnih nabavki, za određene usluge i dobra pristupa

ugovaranju usluga i nabavci dobara.

Ugovara prodaju određenih proizvoda iz šumarstva, lovstva i ostalih šumskih

delatnosti.

Prati i kontroliše izvršenje godišnjeg plana poslovanja svih šumskih uprava i

radnih jedinica.

Prati naplatu isporučenih proizvoda, svakodnevno, vodi računa o svim prilivima

novčanih sredstava (naplata) i vrši plaćanje svih dospelih obaveza.

Vodi računa o vlastitoj likvidnosti.

Sumira izveštaje šumskih uprava i na bazi njih izveštava Generalnu direkciju o

izvršenju godišnjeg plana poslovanja.

Radi periodični i godišnji obračun poslovanja i šalje ga u Generalnu direkciju na

objedinjavanje.

Na bazi usvojene sistematizacije vrši raspoređivanje radnika na njihova radna

mesta u Šumskom gazdinstvu i šumskim upravama i sa njima sklapa ugovore o

radu, sprovodi ostale normativne akte.

Zastupa Šumsko gazdinstvo i šumske uprave pred sudom u sporovima koji se vode

u vezi šumskog gazdinstva i šumskih uprava.

2.5.6.3. Šumska uprava – ključne aktivnosti

Na osnovu usvojenih planskih dokumenata(šumska osnova, lovna osnova), šumska

uprava radi predlog godišnjeg plana poslovanja. Plan se radi posebno za svako

odeljenje i zbirno za gazdinsku jedinicu, odnosno i za šumsku upravu.

Izrađuje godišnje izvođačke planove za sve radove koji će se izvoditi po

godišnjem planu poslovanja, plan lovstva, ZPD-a,PŠ, građevinarstva...

Izrađuje predlog plana investicija i šalje ga na razmatranje u šumsko gazdinstvo,

Izrađuje predlog plana javnih nabavki, dobara i usluga i šalje ih na razmatranje u

ŠG

Posle usvajanja plana poslovanja pristupa izvođenju planiranih radova po

predviđenoj dinamici.

Izveštava ŠG o izvršenju radova po svim delatnostima.

Vrši redovne i vanredne kontrole svih revira i reona.

Vodi se evidencija izvršenih radova po svim delatnostima i sve ostale evidencije.

Dostavlja predloge u ŠG za pokretanje prijava za vođenje sudskih sporova, kao i

predloge za nagrađivanje i kažnjavanje odgovornih radnika.

Na kraju poslovne godine vrši razduženje izvedenih radova u predviđene planske

dokumente.

Prisustvuje pri razmatranju i usvajanju svih planskih dokumenata (posebne osnove

za gazdovanje šumama, opšte osnove, lovne osnove, programi za ZPD).

Stara se o imovini (pokretnoj i nepokretnoj) i vrši godišnji popis imovine po

količini i kvalitetu.

2.5.6.4. Revir – ključne aktivnosti

Izrađuje godišnje izvođačke planove i učestvuje u izradi opštih i posebnih osnova.


95

Organizuje, izvodi i kontroliše sve poslove na reviru predviđene godišnjim

izvođačkim planom, izrađuje izvornu obračunsku dokumentaciju izvršenih radova.

Vrši odabiranje stabala za seču i priprema podatke za kompjutersku obradu.

Projektuje šumske puteve- vlake, i formira radna polja.

Vrši analizu izvršenja planskih zadataka.

Vodi evidenciju izvršenih radova sa kartiranjem i vodi materijalnu knjigu.

Kontroliše rad čuvarske službe i kontrolu reona.

Organizuje i učestvuje u snimanju tehničkih normativu.

Vrši primopredaju i kontrolu izvršenih radova.

Dostavlja podatke za izradu statističkih izveštaja.

Vrši obračun šumskih šteta

Planira i sprovodi mere zaštite na radu.

2.5.6.5. Reon – ključne aktivnosti

Organizuje i izvodi sve poslove na reonu predviđene godišnjim izvođačkim planom

i izrađuje izvornu obračunsku dokumentaciju izvršenih radova.

Vrši zaštitu šuma i evidenciju šumskih šteta.

Podnosi izveštaje o šumskim štetama i učestvuje u rešavanju sudskih procesa,

podnetih prijava izvršiocima štete. (bespravne seče, požari, bespravan odstrel

divljači).

2.6. WP 2222 FINANSIJSKA ANALIZA

Radna grupa u svom Izveštaju dala je prikaz finansijskog sistema JP «Srbijašume» kao i

prikaz finansijske situacije kroz analize: Bilansa stanja na dan 31.12.2004., Bilansa uspeha za

2004. godinu, Novčanih tokova i Strukture potraživanja i obaveza. Za preračunavanje

dinarskih iznosa u EUR korišćen je srednji kurs NBS (1 EUR = 68,3129 din.) na dan

31.12.2003.godine i srednji kurs NBS (1 EUR =78,8850 din.) na dan 31.12.2004. godine

2.6.1. Pregled sistema kontrole i sistema finansijskog izveštavanja

Kontrola procesa rada, svih delatnosti i poslova organizovana je kao interna, eksterna i

revizija.

Interna kontrola, kao segment sistema kontrole organizovana je kao: neposredna kontrola

procesa rada kao najvažnija i sveobuhvatna, računovodstvena kontrola i stručna interna

kontrola (ekonomska, šumarska, pravna).

Eksternu kontrolu obavljaju nadležni državni organi i službe.

Reviziju finansijskih izveštaja obavlja, na osnovu ugovora, ovlašćeni nezavisni revizor.

Finansijsko izveštavanje o stanju imovine, kapitala i obaveza propisano je Zakonom o

računovodstvu i reviziji, a u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima.

Finansijski izveštaji, kojima prethodi obavezni godišnji popis, rade se sa stanjem na dan 31.

decembra svake godine i dostavljaju Narodnoj banci Srbije – Centar za bonitet pravnih lica do

28. februara uz mišljenje Nadzornog odbora i odluku Upravnog odbora o usvajanju Izveštaja.

Finansijski izveštaji obuhvataju: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o novčanim tokovima,

Izveštaj o promenama na kapitalu, Statistički aneks, Napomene uz Finansijski izveštaj i ostale

podatke po zahtevu NBS – Centar za bonitet.


96

Finansijski izveštaji Preduzeća kao pravnog lica sačinjavaju se na osnovu Finansijskih

izveštaja delova Preduzeća.

Na osnovu Finansijskih izveštaja ocenjuje se efikasnost poslovanja i kvalitet iskazanog

rezultata poslovanja, a iz te ocene proizilazi i ocena uspešnosti rada rukovodećih timova.

Saglasno poreskim propisima, Preduzeće dostavlja Poreskoj upravi poreske bilanse i poreske

prijave.

JP «Srbijašume» kao matično preduzeće sastavlja i podnosi Konsolidovani finansijski izveštaj

o poslovanju grupe zavisnih preduzeća koje je osnovalo.

Za potrebe operativnog rada, poslovnog odlučivanja i rukovođenja, svi delovi Preduzeća i

Preduzeće kao celina, sačinjavaju tromesečne finansijske izveštaje (po principu godišnjih

izveštaja) kao i određene mesečne, sedmične i dnevne izveštaje i informacije (o proizvodnji,

prodaji, troškovima, zaradama, obavezama, potraživanjima, stanju gotovine i slično).

2.6.2. Analiza Bilansa stanja na dan 31.12.2004. godine

Ukupna vrednost imovine JP «Srbijašume» iznosi 58.585.309.000 din. (742.667.288 EUR).

U strukturi Bilansa stanja, u aktivi, ukupnu imovinu čini stalna imovina (98,42%) i obrtna

imovina (1,58%). U strukturi stalne imovine najveće učešće imaju:

biološka sredstva (šume i šumsko zemljište), koja čine 91,51% stalne imovine ili

90,06% ukupne aktive i

nekretnine i oprema (građevinski objekti, postrojenja i oprema), koji čine 8,23% stalne

imovine ili 8,10% ukupne aktive.

U strukturi Bilansa stanja, u pasivi, najveće učešće čini kapital 98,64% koji je po karakteru

vlasništva državni kapital, dok dugoročna rezervisanja i obaveze učestvuju sa svega 1,36%.

Iz odnosa imovine i kapitala vidljivo je da je stalna imovina pokrivena kapitalom, dok je

86,17% obrtne imovine pokriveno ostalim izvorima finansiranja.

Iz odnosa ukupne obrtne imovine i kratkoročnih obaveza proizilazi koeficijent opšte

likvidnosti, koji iznosi 1,31 i pokazuje da su kratkoročne obaveze pokrivene obrtnom

imovinom.

2.6.3. Analiza Bilansa uspeha za 2004. godinu

U 2004. godini Preduzeće je iz redovnog poslovanja ostvarilo dobit u iznosu od 60.101.000

din. (761.881 EUR), i to: Poslovni gubitak 16.106.000 din (204.171 EUR); Finansijsku

dobit 19.735.000 din (250.174 EUR) i Dobit iz ostalog poslovanja 56.472.000 din (715.878

EUR).

Iz podbilansa vanrednih prihoda i rashoda ostvaren je gubitak u iznosu od 7.577.000 dinara

(96.051 EUR), tako da je u 2004. godini ostvarena dobit pre oporezivanja u iznosu od

52.524.000 din. (665.830 EUR). Nakon odbitka poreza na dobit u iznosu od 6.026.000 din.

(76.390 EUR), neto dobit iznosi 46.498.000 din. (589.440 EUR).

U okviru ukupnih prihoda, poslovni prihodi učestvuju sa 93,85%, dok su svi ostali prihodi

ostvareni sa 6,15%. U okviru ukupnih rashoda poslovni rashodi čine 95,69% a svi ostali

rashodi svega 4,31%.

Ostvarena stopa profitabilnosti, kao odnos bruto dobiti i poslovnog prihoda, u 2004. godini

je 1,55%.

Prosečna mesečna bruto zarada po radniku u 2004.godini iznosi 30.606 dinara (388 EUR) a

prosečna mesečna neto zarada iznosi 21.011 dinara (266 EUR).


97

2.6.4. Analiza novčanih tokova

Analizom novčanih tokova obuhvaćene su sve naplate i isplate (prilivi i odlivi) u gotovini i

gotovinskim ekvivalentima preko blagajni i poslovnih računa (dinarski i devizni) Preduzeća i

delova Preduzeća, uključujući kompenzacije, cesije i asignacije, ali bez novčanih tokova

između računa delova Preduzeća.

Ukupni novčani tokovi u 2004. godini analizirani su kroz tri grupe novčanih tokova, a u

zavisnosti od izvora njihovog nastanka: novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti, iz aktivnosti

investiranja i iz aktivnosti finansiranja.

Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti čine 98,97% ukupnih priliva i 95,10% ukupnih odliva.

Novčani tokovi iz aktivnosti investiranja čine 0,61% ukupnih priliva i 3,45% ukupnih odliva.

Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja čine 0,42% ukupnih priliva i 1,45% ukupnih odliva.

Prema izveštaju o novčanim tokovima za 2004. godinu, ukupni prilivi bili su 3.157.933.000

din. (40.032.000 EUR), a ukupni odlivi 3.158.178.000 dinara (40.035.000 EUR), što znači da

su odlivi veći od priliva za 245.000 dinara (3.000 EUR).

Prema tom Izveštaju stanje gotovine 01.01.2004. godine bilo je 33.358.000 dinara (488.312

EUR) a 31.12.2004. godine 34.054.000 dinara (431.692 EUR).

2.6.5. Prikaz potraživanja i obaveza i procena kvaliteta potraživanja

U okviru obrtne imovine, koja na dan 31.12.2004. god. iznosi 927.575.000 din. (11.758.573

EUR),kratkoročna potraživanja (neto), plasmani i gotovina iznose 560.705.000 din.(7.107.879

EUR), što čini 60,45% ukupne obrtne imovine.

Nasuprot navedenih potraživanja, ukupne obaveze iznose 714.667.000 din (9.059.606 EUR),

od čega su dugoročne obaveze zanemarljive i iznose 2.694.000 din. (34.151 EUR) ili 0,38%, a

kratkoročne obaveze iznose 711.973.000 din. (9.025.455 EUR) ili 99,62%.

Stavljajući u odnos kratkoročna potraživanja, plasmane i gotovinu sa kratkoročnim

obavezama dobija se koeficijent tekuće likvidnosti, koji iznosi 0,7875 i pokazuje da je 78,75

% kratkoročnih obaveza pokriveno kratkoročnim potraživanjima, što ukazuje da je tekuća

likvidnost nezadovoljavajuća.

Da bi se poboljšala tekuća likvidnost neophodno je izvršiti detaljnu analizu naplativosti

potraživanja od kupaca po delovima preduzeća, te preduzeti sve raspoložive mere za naplatu.

S druge strane, u okviru kratkoročnih obaveza 317.617.000 din (4.026.329 EUR), ili 44,61%

odnosi se na obaveze prema dobavljačima, koje su dospele. Od ukupno iskazanih obaveza

prema dobavljačima 75,27% je usaglašeno.

Na dan 31.12.2004. god. bruto potraživanja od kupaca iznosila su 739.647.000 din.

(9.376.269 EUR), od čega je izvršen indirektan otpis (ispravka vrednosti) u iznosu od

354.575.000 din.(4.494.834 EUR), tako da neto potraživanja od kupaca iznose 385.072.000

din.(4.881.435 EUR).Usaglašena potraživanja sa kupcima su 82,01%.

Analizirajući dospelost potraživanja 22,30% potraživanja je dospelo do 60 dana, 30,53% u

periodu od 60 do 360 dana, a 47,17% potraživanja su starija od godinu dana.

Potraživanja od kupaca čija je ročnost duža od godinu dana uglavnom se odnose na

potraživanja od preduzeća za preradu drveta. Kod većeg broja ovih preduzeća blokirani su

tekući računi, a jedan broj preduzeća je u postupku stečaja tako da je naplata ovih

potraživanja neizvesna.

Kako je od 47,94% potraživanja od kupaca evidentirano u okviru ispravke vrednosti

(indirektan otpis), neophodno je povećati kvalitet potraživanja i obezbeđenja naplate

uzimanjem odgovarajućih instrumenata za obezbeđenje naplate potraživanja, a potraživanja

čija je ročnost preko godinu dana pokušati naplatiti putem suda, vansudskim poravnanjima i

slično.


98

2.7. WP 2223 ANALIZA LJUDSKIH RESURSA

Javno preduzeće "Srbijašume" nema sveobuhvatnu strategiju upravljanja ljudskim resursima.

Sadašnja organizacija upravljanja ljudskim resursima tako je postavljena da se upravljanje

realizuje na više mesta, u različitim sektorima, odeljenjima i službama. Podaci o zaposlenima

vode se nezavisno i prema potrebama određenog sektora ili službe. Procedure vođenja i

prezentacija podataka o zaposlenima nisu standardizovane. Organizaciono podeljene

nadležnosti u upravljanju ljudskim resursima trebalo bi objediniti u interesu preduzeća i u

interesu zaposlenih.

U Javnom preduzeću "Srbijašume" broj zaposlenih od formiranja preduzeća opada. U vreme

formiranja preduzeća (oktobar 1991.) bilo je 10.417 zaposlenih. U periodu od 13 godina broj

zaposlenih se smanjio za 6.478. Osnov za smanjenje broja zaposlenih je odlazak u

inostranstvo, otvaranje privatnih preduzeća, prirodni odliv - penzionisanjem, prestanak

ingerencija na području Kosova i Metohije, izdvajanje Vojvodinašuma, dosadašnji rezultati

restrukturiranja preduzeća.

Broj zaposlenih 31.12.2004. godine na neodređeno i na određeno vreme, bio je 3.825. U ovaj

broj zaposlenih nisu ušli radnici sa Kosova i Metohije (114) koji nisu raspoređeni, a u

preduzeću primaju naknadu zarade.

U ukupnom broju zaposlenih (3.825) 17,2% su zaposleni sa visokom i višom stručnom

spremom, 39,4% su sa srednjom stručnom spremom, 43,4% sa nižom stručnom spremom.

U ukupnom broju zaposlenih posmatrano po godinama života najveće učešće je u starosnoj

grupi od 41s – 50 godina 34,6%, zatim u grupi od 31-40 godina 28,6%, zatim dolazi starosna

grupa 51-60 godina 22,4%, od 21-30 godina 11,9%, preko 60 godina 2,3% i u grupi do 20

godina je 0,2% zaposlenih.

Posmatrano po godinama radnog staža, u ukupnom broju zaposlenih radnici do 10 godina

staža učestvuju 23,2%, sa radnim stažom od 11-20 godina 34,4%, sa 21-30 godina radnog

staža 31,9% i preko 30 godina radnog staža 10,5%.

U ukupnom broju zaposlenih 82,2% su muškarci, 17,8% su žene.

Stanje broja zaposlenih po organizacionim nivoima: U Generalnoj direkciji 99 zaposlenih, u

Šumskim gazdinstvima 531, u Šumskim upravama 3.125, u Birou za projektovanje 23, u

Srbijašumeprometu 13 i u Zaštitnoj radionici 34.

Problem očuvanja zdravlja, a time smanjenje bolovanja i prevremene invalidnosti šumskih

radnika, vrlo je složen i specifičan u šumarstvu. Od ukupnog broja zaposlenih 294 radnika ili

7,69 % rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Od ukupnog broja zaposlenih

4,1% su invalidi rada. Drugu kategoriju invalidnosti ima 13 zaposlenih, a treća kategorija

(izmenjena radna sposobnost) utvrđena je kod 144 radnika. Za 15 radnika potvrđeno je da su

potencijali invalidi rada, odnosno izloženi riziku od nastanka invalidnosti. Prosečno starosno

doba invalida je 50,15 godina, a prosečan radni staž na radnom mestu na kome je postao

invalid iznosi 25,59 godina.

Zarade, naknade zarada i druga primanja regulisane su Pravilnikom o radu koji je doneo

poslodavac. Kolektivni ugovor nije potpisan. Analizom smo utvrdili da se osnovna zarada,

naknade zarada, druga primanja i naknada troškova redovno isplaćuju. Isplata uvećane zarade

za rad duži od punog radnog vremena, za rad u vreme praznika i za rad noću uglavnom se

neisplaćuju. U praksi zarada iz profita (dobiti) neisplaćuje se. Nagrada, stimulacija primenjuje

se linearno a ne na bazi rezultata rada.

Analiza posla na savremen način nije sistemski rešena u preduzeću.

Opis radnog mesta sadrži opis posla, odgovornost, zaduženje, a standardi učinaka i radni

uslovi, visina zarada, naknade zarada i druga primanja, zaštitu na radu, sadržani su u drugim

opštim aktima pre svega u Pravilniku o radu, radnim normama, Pravilniku o zaštite na radu.

Planiranje ljudskih resursa nedovoljno je razvijeno u preduzeću. Planiranje po principu

odozdo na gore bez evaluacije kvaliteta planiranja nije dobro ni za preduzeće ni za zaposlene.


99

Prijem novih radnika u preduzeća se vrši bez konkursa na osnovu Zakona o radu i Pravilnika

o radu. Prilikom prijema novih kandidata ne obavlja se testiranje.

U svim gazdinstvima postoji baza podataka o zaposlenima i to kako u pisanoj formi tako i u

elektronskom obliku. Jedinstvene baze podataka za Javno preduzeće "Srbijašume" nema.

U preduzeću za novoprimljene radnike (a koji nisu pripravnici) nema

zaduženih da novoprimljenog radnika upoznaju sa organizacijom, kodeksom

ponašanja, internim aktima preduzeća, očekivanjima na poslu. Proces

socijalizacije novozaposlenih se nevrši i nema odgovarajućeg Programa

orjentacije novozaposlenih. U preduzeću nije prisutan ni mentorski sistem za

mlade radnike pripravnike.

Stručno i drugo usavršavanje radnika predviđeno je Pravilnikom o stručnom obrazovanju i

usavršavanju radnika.

Funkcija razvoja zaposlenih odvija se u okviru Sektra za razvoj i informatiku.

Trening zaposlenih. Ovaj segment u preduzeću nije sistemski rešen.

Napredovanje u službi nije sistemski rešeno i ne postoje programi razvoja karijere zaposlenih.

U obrazovanje i usavršavanje zaposlenih u periodu od 2000-2004 godine uloženo je

13.381.055 dinara. Od ove sume u 2004. godini uloženo je 4.819.859 dinara, što je 1.223,65

dinara po zaposlenom. Po prosečnom kursu za 2004. godinu 1€ = 76 dinara, to je 16€ po

zaposlenom na godišnjem nivou. U odnosu na ukupan prihod preduzeća u 2004. godini u

obrazovanje i usavršavanje zaposlenih uloženo je 0,13% ukupnog prihoda.

Zaposleni restrukturiranje Javnog preduzeća "Srbijašume" različito doživljavaju. Preovlađuje

osećanje neizvesnosti. Očekivanja su da će se u preduzeću naći prava rešenja za višak

zaposlenih.

Obaveze poslodavca koje pripadju socijalnim obavezama regulisane su Pravilnikom o radu.

U preduzeću nema iskustva u sindikalnom organizovanju. Do sada nije potpisan Kolektivni

ugovor i Ugovor sa sindikatom. Poslodavac je doneo svoj akt "Pravilnik o radu" kojim su

regulisana prava, obaveze i odgovornost iz radnog odnosa zaposlenih u Javnom preduzeću

"Srbijašume". U ovoj fazi promena, sindikat neprepoznaje značaj i moć sindikalnog

organizovanja.

Zakonom o radu i Pravilnikom o radu regulisana je oblast napuštanja preduzeća po osnovu:

isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, penzionisanja, sporazumom između zaposlenog i

poslodavca, otkazom ugovora o radu od starne poslodavca ili zaposlenog, drugih slučajeva

utvrđenih zakonom.

Proces restrukturiranja preduzeća je u toku. Po osnovu restrukturiranja u 2003 i početkom

2004. godine preduzeće je napustilo 1.029 radnika. Programom poslovanja za 2005. godinu

planirano je da se restrukturiranje nastavi i po osnovu restrukturiranja preduzeće bi trebalo da

napusti 392 radnika.

2.8. WP 2224 ANALIZA PRIRODNIH RESURSA

Stanje na nivou JP "Srbijašume"

Površina Zapremina Zapreminski prirast

Planirani

prinos Ukupna Neobraslo Obraslo

ha m3 m

3/ha m

3 m

3/ha m

3/god.

915.328,84 141.224,70 774.104,14 114.903.470 148,4 2.935.003 3,8 1.767.801


100

Kategorija šume Površina Zapremina Zapr.prirast

ha % m³ m³/ha m³ m³/ha

Produktiv.(proizvodne) šume 500.040,72 68,1 85.981.032 171,9 2.245.664 4,49

Zaštitne šume 233.761,41 31,9 20.623.063 88,2 499.757 2,14

∑ JP "Srbijašume": 733.802,13 100,0 106.604.095 145,3 2.745.421 3,74

Vrsta drveća Zapremina Zapreminski prirast

m³ % m³ %

Bukva 67.473.445 65,1 1.510.131 56,5

Hrastovi 15.424.487 14,9 406.760 15,5

Otl 4.554.576 4,2 127.098 4,5

Oml 1.821.578 1,5 93.023 3,0

∑ Lišćari 89.274.086 85,7 2.137.012 79,5

Smrča/jela 9.327.848 7,0 259.587 7,9

Crni/beli bor 7.558.185 6,9 324.077 11,7

Ostali četinari 443.976 0,5 24.745 1,0

∑ Četinari 17.330.009 14,3 608.409 20,5

UKUPNO: 106.604.095 100,0 2.745.421 100,0

Napomena: Ovo su podaci bez 16 gazdinskih jedinica (oko 5,2 % obrasle površine), jer oni

ne postoje u bazi podataka u elektronskom obliku.

Ostvarena seča i bespravna seča, na nivou JP "Srbijašume"

Ostvarene seče Bespravne seče

m³/god. m³/god.

1.204.367 9.136

Prikaz kvalitativne strukture proizvodnje JP "Srbijašume"

Oblo Prostorno Ukupno

∑ F/L R Rudno drvo ∑

m3 % m

3 % m

3 % m

3 % m

3 % m

3

410.804 39 47.030 11 339.247 83 24.527 6 643.352 61 1.054.156

Procenat nepristupačnih oblasti (otvorenost šuma) JP "Srbijašume"

Neotvorena površina Dubeća zapremina na neotvorenoj površini Pasivni etat

ha m³ m³/10god m³/god

140.975 15.466.614 2.731.090 273.109

Analiza šumovitosti

Sadašnja šumovitost centralne Srbije iznosi 32,8 %, dok je projektovana Prostornim

planom RS 2011.god. 37,2 %, a 2050.god 49,8 %.

2.9. WP 2225-1 PROIZVODNJA DRVNE MASE

Proizvodnja drveta spada u glavnu delatnost JP „Srbijašume“.

U 2004. godini planirana je proizvodnja približno 1.110.000 m3 drveta lišćara i četinara

odnosno 75% mogućeg etata. Izvršena je proizvodnja 1054014 m3 ili 95% godišnjeg plana.


101

PROIZVEDENO PRODATO

OBLO DRVO 410.762 m3 415.874 m

3

PROSTORNO DRVO 643.252 m3 665.077 m

3

U K U P N O 1.054.014 m3 1.080.951 m

3

Zaliha na kraju 2004. godine je 101.511 m3

odnosno 27.000 m3 manja od prenete zalihe iz

2003. godine.

Ukupna količina prodata je na području Republike Srbije i to sa trupci 95% privatnim

pilanama a prostorno drvo kao ogrev građanstvu (svega 20.000 m3 za hem. preradu). Prodaja

je vršena na panju – 436.655 m3

(40%), na kamionskom putu 518.730 m3 (48%) i na glavnom

stovarištu 125.561 m3 (12%).

Proces proizvodnje se odvija u III faze.

1. Faza seča i izrade drvnih sortimenata 12 % sop.rež. 88 % usluge

2. Faza izvlačenja drvenih sortimenata 14 % sop.rež. 86 % usluge

3. Faze prevoz drvnih sortimenata do kupca – gl. 53 % sop.rež. 47 % usluge

Relevantno trzište za ogrevno drvo moglo bi biti i : Kosovo, Makedonija, Austrija i Nemačka

uz subvencije prevoznih troškova.

Relevantno trzište za FL bukove trupce, moglo bi biti zapadno evropsko a za FL topolove

trupce Bugarska, Grčka, Italija.

Obim trzišta u Srbiji je cca 3.000.000 m3 oblog i prostornog drveta i tu JP “Srbijašume”

učestvuju 35 %. Na mogućem relevantnom trzištu JP “Srbijašume” bi mogle plasirati još cca

500.000 m3 svojih proizvoda. Procena je da tražnja tehničkog drveta na trzištima je u

prosečnom rastu a za prostorno drvo lagan rast.

Rizici na ovim trzištima su mali.

Glavni konkurenti na dom. trzištu su: Vojvodinašume, Srpske šume, Nacionalni parkovi i

privatni šumovlasnici. Za prostorno drvo najveći konkurenti su privatni šumovlasnici koji

plasiraju količinu cca 700.000 m3 god. sa istim ili nešto malo nižim cenama i sa manjim

troškovima (bez poreza na promet).

Procena je da će u periodu 2005 – 2010 god. doći do povećane tražnje oblog teh. drveta

lišćara (15/25 cm).

Strateško opredeljenje JP “Srbijašume” je da se poslovi na korišćenju šuma na seči,

izvlačenju, prevozu, ustupe drugim pravnim i fizičkim licima.

Taj plan je aktueliziran u socijalnom programu, lizingu (davanje mašina svojim radnicima na

otplatu) i proces traje.

U 2004. godini ostvareni su sledeći ekonomski rezultati:

Realizovani prihod 2.454,56 mil.din.

Direktni troškovi 1.529,53 mil. din.

Materijalni troškovi 773,99 mil. din.

Bruto zarade zaposlenih 393,85 mil. din

Rezervisanja i naknada 361,69 mil din.

Profitna marza 925,03 mil. din.

37,69% od ostvarenog prihoda

Opšti troškovi 608,59 mil. din.

Ukupna potraživanja su 739.647 dinara i najvećim delom su od drveta. Potraživanja starija od

1 godine su 349.000 dinara i sva su na ispravci vrednosti.


102

2.10. WP 2225-2 POSAO SA NEKRETNINAMA

Analiza tržišnih atraktivnosti i relativnih konkurentskih prednosti ukazuje na zaključak da je

tržište nekretninama atraktivno, da se uz mala ulaganja-troškove ostvaruje viskoka

profitabilnost sa tendencijom daljag rasta. Imajući na umu monopolsku poziciju JP, postojeću

strukturu i položaj-lokaciju privrednih objekata i šumskog zemljišta kao i prisustvo

konkurencije u obasti građevinarstva na tržištu nekretnina poziciju J.P. je realno oceniti kao

oligopolsku.

UKUPAN PRIHOD U 2004. godini 67,0 mil. dinara

NAPLAĆENO 63,0 mil. dinara

DIREKTNI TROŠKOVI 10,0 mil. dinara

MATERIJAL 9,3

LD 0,7

PROFITNA MARŽA 57,0 mil. dinara

OPŠTI TROŠKOVI 6,7 mil. dinara

Analiza pokazuje da je posao sa nekretninama visoko profitabilan, a da je JP jako

konkurentno na tržištu. Prihodi od nekretnina (racionalno gazdovanje objektima i prostorom)

može biti značajan faktor razvoja budućeg preduzeća, međutim potrebno je zato pripremiti

potrebnu zakonsku regulativu.

Snage i šanse su velike, dok se slabosti i rizici mogu prevazići ostvarenjem ciljne strategije i

relativno malim ulaganjem.

Potražnja i visina zakupa zavisi od regiona, položaja i stanja objekata i pokazuju rastući trend.

Potrebno je investirati u marketing, istraživanje i razvoj. Da bi se sačuvale postojeće šanse, sa

ciljem da se postane lider u ovom poslovnom segmentu. Investiranje u atraktivne objekte.

Izgradnja informacionog sistema o nekretninama. Kroz kooperaciju sa lokalnim tirističkim

organizacijama postojeće objekte uključiti u ponudu.

Opšti je zaključak da poslovni segment treba zadržati, a zbog investicionih rizika i fiksnih

troškova prednost treba dati zakupu, eventualno za atraktivne objekte udružiti sredstva sa

jakim partnerima.

2.11. WP 2225-3 LOV I RIBOLOV

U Srbiji je, u skladu sa Zakonom o lovstvu i Zakonom o Nacionalnim parkovima, formirano

ukupno 321 lovište ukupne površine od 8.825.528 hektara.

Javno preduzeće „Srbijašume“ gazduje sa 51 lovištem, na površini 540.072 hektara, ili na

6,1% od ukupne površine, od toga je 4.328 hektara ograđeno u 10 lovišta.

Brojno stanje glavnih vrsta krupne divljači (2004) u JP se procenjuje na 11.269 komada a u

2004. godine odstreljeno je 629 komada.

U dve fazanerije proizvodi se oko 30.000 komada fazana.

U 2004. godini u lovištima JP ostvaren je ukupan prihod 19,1 mil. dinara a direktni

troškovi iznosili su 22,6 mil. dinara, ostvarena je negativna profitna marža od (-)3,6 mil.

dinara.

Na poslovima lovstva zaposleno je 15 dipl. inž. šum., 12 lica sa srednjom stručnom spremom

(poslovođa lovišta), 49 lovočuvara i 18 pomoćnih radnika.

Ukupan broj lovaca u komercijalnom lovu u JP u 2004. godini iznosio je ukupno 1.987 od

toga 111 su inostrani gosti lovci.

Lovstvo kao delatnost treba da se obavlja u JP „Srbijašume“, time se ostvaruje integralno

gazdovanje ovim resursima na principima održivog razvoja na šumama i zemljištu datom na


103

upravljanje JP. U lovištima očuvati genofond i povećati brojnost divljači, naseliti vrste koje su

nestale sa svojih prirodnih staništa.

Da bi se povećali ekonomski efekti sprečavanjem bespravnog lova i kompletnom lovno-

turističkom ponudom i lovom privući lovnu klijentelu.

U skladu sa Zakonom o ribarstvu JP „Srbijašume“ gazduje sa 4 ribolovna područja na reci

Savi i Dunavu u dužini od 278 km.

Vreme upravljanja ribolovnim područjima je pet godina.

Četiri šumska gazdinstva („Boronja“ Loznica, „Beograd“ Beograd, „Severni Kučaj“ Kučevo i

„Timočke šume“ Boljevac) upravljaju ovim ribolovnim vodama.

Na poslovima ribarstva zaposleno je 26 ljudi tj. 20 ribočuvara i 6 rukovodećih ljudi.

Kao korisnici dužni smo da organizujemo privredni ribolov i sportski ribolov na pomenutim

vodama.

U 2004. godini u JP je prodato 476 dozvola za privredni ribolov i ostvaren ukupan prihod od

14,6 mil. dinara. Otkup ikre za kavijar u 2004. godini iznosio 197 kg, realizovan prihod od

toga je 2.800.000 dinara.

Ukupan prihod u 2004. godini iznosio je 35,4 mil. dinara dok su ukupni troškovi iznosili

18,9 mil. dinara.

2.12. WP 2225-4 SPOREDNI ŠUMSKI PROIZVODI

Od značajnog broja i količina sporednih šumskih proizvoda u 2004. godini su otkupljivani

sledeći proizvodi: gljive, šumski plodovi, lekovito bilje, poljoprivredni proizvodi, voće i

drvni sortimenti.

Tržište, uglavnom inostrano, određuje koji se proizvodi u kojoj količini i godini pretežno

rade, obrtna sredstva u velikoj meri određuju količinu otkupljenih proizvoda, njihov plasman

ili njihov lager.

Ako se ima u vidu različitost proizvoda i različita tehničko-tehnološka opremljenost

preduzeća, jasno je da se kao imperativ nameće prilagođavanje kupcu, odnosno tržištu.

Ukupno prihodi od realizacije SŠP 87,0 mil. dinara

Direktni troškovi 83,5 mil. dinara

Profitna marža 3,5 mil. dinara

Na osnovu urađene analize i godišnjih bilansa u ovoj oblasti izdvojili su se zaključci:

Organizacija preduzeća JP „Srbijašume“ ne koristi sve potencijale u ostalim šumskim

delatnostima;

Ne pridaje se značaj ovoj oblasti srazmerno njenoj proizvodnji i tržišnoj mogućnosti;

posebno zbog izvozne orijentacije

Kupci – tržište za ove proizvode postoje, te je vrlo mali rizik u smislu nemogućnosti

plasmana;

2.13. WP 2225-5 USLUGE U PRIVATNIM ŠUMAMA

Aktuelnim Zakonom o šumama RS stručno-tehnički poslovi u delu privatnih šuma povereni

su JP „Srbijašume“. Ti poslovi su:

Prikupljanje podataka za izradu Privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim

šumama;

Izrada privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama;

Obeležavanje stabala za seču;


104

Žigosanje drveta i izdavanje dokumentacije;

Organizovanje poslova na zaštiti šuma.

Poslovi se obavljaju na ukupno 1.015.857 ha privatnih šuma u 111. opštini na 3.900.000

katastarskih parcela prosečne veličine od 0,26 ha. Za izvršene poslove u 2004. godini na

doznaci (760.753 m3), žigosanju (657.087 m

3), izdavanju propratnica (75,244), stručnom

uviđaju (16.235) i obaveštavanju (2.531) od Republičkog budžeta je naplaćeno 89,53 mil.

dinara.

Na ovim poslovima po sistematizaciji je zaposleno 320 radnika. Ukupni prihodi iz

budžeta iznose 89,53 mil. dinara, direktni troškovi 89,83 mil. dinara, a opšti troškovi

26,67 mil. dinara.

Za eventualnu izgradnju ozbiljnog sistema koji bi se bavio stručno-tehničkim poslovima u

privatnim šumama potreban je ugovor sa budžetom na bar 5 godina.

Za siguran i dugoročan rad u privatnim šumama JP „Srbijašume“ ima organizacionu

strukturu, stručnost i obučenost kadrova, mogućnost jedinstvene kontrole prometa drvnih

sortimenata na području RS.

Značajni poslovi koje treba uraditi su izrada šumskih osnova i pošumljavanje napuštenog i

neobraslog zemljišta na privatnim posedima. Ako JP „Srbijašume“obezbedi Ugovor za

izvršenje poslova u privatnim šumama potrebna je određena reorganizacija službe i tehničko

opremanje.

2.14. WP 2225-6 RASADNIČKA PROIZVODNJA I INŽENJERING

2.14.1. Rasadnička proizvodnja

Rasadnička proizvodnja zasnovana je u 33 registrovana rasadnika na ukupnoj površini od

234ha.

Registrovanih semenskih objekata ima 137, sa ukupnom površinom od 980,00ha.

U 2004 godini proizvedeno je 2030 kg.šumskog semena, 14.329.000 kom. šumskih i 220.000

hortikulturnih sadnica. U toku godine realizovano je, prodato, 4.900.000 kom. šumskih

sadnica i 78.000 kom. hortikulturnih sadnica.

Problemi u izvršavanju radova najčešće su vezani za nedovoljnu opremljenost pojedinih

rasadnika i složenost nabavke neophodnih sredstava preko javnih nabavki koji utiču na

pravovremenost izvršavanja radova.

Najznačajniji eksterni kupac je Ministarstvo za poljoprivredu,šumarstvo i vodoprivredu,koje

učestvuje sa 45% u realizaciji šumskih sadnica.U prodaji hortikulturnih sadnica najznačajniji

kupci su Javna komunalna preduzeća i individualni kupci.

Učešće JP"Srbijašume" na relevantnom tržištu,čiji se obim procenjuje na 500 000 000 dinara

je do 25% za šumske sadnice,dok na tržištu Srbije zauzima vodeću poziciju sa učešćem od

60%.

Na tržištu Srbije kao glavni konkurenti za tržište šumskih sadnica su Goranske organizacije i

JP"Vojvodinašume",ali ne ugrožavaju vodeću poziciju JP "Srbijašume". Za prodaju

hortikulturnih sadnica najveći konkurenti su individualni proizvođači.

Razvoj tržišta za period od 2005-2010godine ocenjuje se kao ulazni.

Strategija na nivou Države nije permanentna i dugoročna,pre svega u sferi ekonomske

politike,koja bi obezbedila povećanje obima pošumljavanja, a samim tim i stvorila uslove za

brži razvoj rasadničke proizvodnje.

Subvencije od Države kojima se pokriva deo troškova daju se: za proizvodnju

semena,sadnica,povremeno za modernizaciju rasadnika i besplatno snabdevanje sadnicama za

pošumljavanje u privatnom sektoru.


105

Aktuelna strategija na nivou JP"Srbijašume" sprovodi se preko godišnjih programa i planova.

Ukupan prihod u 2004 godini iznosio je 70.712.000 dinara,direktni troškovi 50.493.000.

Profitna marža iznosi 20.319.000 dinara,a opšti troškovi su 18.776.000.

2.14.2. Inženjering usluge

Inženjering usluge, ozelenjavanje i održavanje zelenih rekreativnih površina unutar šumskih

kompleksa, kao delatnost na nivou JP"Srbijašume",zastupljene su samo u ŠG"Beograd".

Usluge ozelenjavanja slobodnih površina obuhvataju poslove marketinga, projektovanja,

pripreme dokumentacije za učešće na javnim konkursima, izgradnje (izvođenje radova) i

održavanja zelenih površina. Poslove na ozelenjavanju slobodnih površina dobijju se putem

javnih nadmetanja ili direktnom pogodbom.

Usluge održavanja zelenih rekreatinih površina unutar šumskih kompleksa, obuhvataju

poslove izrade godišnjeg programa održavanja i održavanje po ugovorenoj dinamici na

osnovu godišnjeg programa i ugovora sa finansijerom.

Realizovani i naplaćeni prihodi Inženjeringa u 2004. godini iznose 106.210.000

dinara,direktni troškovi su 78.100.000dinara.Profitna marža iznosi 28.090.000 dinara,a

opšti troškovi su 24.090.000dinara.

Inženjering poseduje dobar stručni kadar i infrastrukturu za obavljanje navedenih poslova, a

osnovni rizik poslovanja je dobijanje poslova preko javnih konkursa i kratkoročnih ugovora.

Obzirom da se Generalnim planom Beograda do 2021 godine predviđa povećanje površina

pod zelenilom sa 18,45m2/stanovniku, na 25 m2/stanovniku,postoje dobri uslovi za

poslovanje ovog dela preduzeća.

2.15. WP 2225-7 UGOSTITELJSTVO I TURIZAM

U okviru JP Srbijašume, u delu Šumsko gazdinstvo Beograd posluje turistička agencija

¨Šumeturs¨ sa licencom.

U okviru preduzeća trenutno postoji 12 (dvanest) objekata od kojih 10 (deset) imaju

smeštajne kapacitete, a 2 (dva) su restorani.

U nekim od ovih objekata se pružaju ugostiteljsko-turističke usluge. Uz određena ulaganja u

opremu i adaptacije svi bi se mogli dovesti u funkciju.

Osam objekata ne poseduje sve potrebne dozvole nadležnih organa o ispunjenosti minimalnih

tehničkih uslova propisanih zakonom za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

U 2004. godini turizam i ugostiteljstvo su ostvarili sledeće poslovne rezultate:

Ukupni prihodi 34,0 mil. dinara

Ukupni troškovi 48,2 mil. dinara

Profitna mreža (negativna) -14,2 mil. dinara

Strateški plan JP ¨Srbijašume¨ 2003-2005 godina, kojim su donete smernice razvoja

preduzeća, predviđa razvoj sporednih delatnosti na profitabilnoj osnovi. Ovo se može ostvariti

izdvajanjem u zavisna preduzeća ili izdavanjem u zakup. Ovim objektima se može uspešno

profitabilno gazdovati na način kako je to predviđeno u odeljku 2225-2 gazdovanje

nekretninama.


106

2.16. WP 2225-8 PILANE

U okviru JP „Srbijašume“ radilo je 5 pilana za preradu oblovine, 2 pogona za izradu drvne

galanterije i jedan mobilni stroj za krajčanje oblog drveta. Ukupni kapacitet je cca 15.000 m3

oblovine. Zbog zastarelosti opreme i drugih proizvodnih problema u 2004. godini je

prerađeno oko 3.750 m3 oblovine i u pogonu za proizvodnju drvne galanterije u Užicu 816 m

3

tanke oblovine.

Ukupni prihod 24,36 mil. dinara

Ukupni troškovi 13,92 mil. dinara

LD zaposlenih 12,10 mil. dinara


Pojedinačna analiza pokazuje da je pilana u Prijepolju radila na ivici rentabilnosti pokrivajući

direktne troškove. Pogon u Užicu za proizvodnju sredstava za opremanje dečijih igrališta i

drvne galanterije zabeležio je dobit i to bi pored pokretnih pilana mogao biti posao koji bi se

zadržao u preduzeću. Ostale pilane – pogoni u Pirotu, Vranju i Boljevcu veoma malo su radili

ali su iskazali gubitak. Analiza je utvrdila da na istim ne treba zasnivati rad i razvoj

preduzeća. Istima treba gazdovati kako je to predviđeno analizom 2225-2 Gazdovanje

nekretninama.

2.17. WP 2225-9 TRGOVINA NAMEŠTAJEM I GRAĐEVINSKIM

MATERIJALOM

Trgovina nameštajem, ostvarena je u 2004. godini u salonu nameštaja u Generalnoj direkciji

sa 500 m2 prodajnog prostora i 150 m

2 magacinskog prostora. Salon je predmet sudskog spora

sa DP „Export drvo“ Zagreb oko prava na vlasništvo.

Salon nameštaja u 2004. godini je ostvario ukupan promet 17,18 mil. din., a troškovi 19,81

mil. dinara. Negativna profitna marža od -2,63 mil. dinara. Ukupan broj zaposlenih radnika je

10.

Nabavka robe se vrši kompenzacijom roba po osnovu nenaplaćenih potraživanja nekih delova

preduzeća JP „Srbijašume“ kao i konsignacijom odnosno prodajom na bazi eksponata. Iz

ovoga se može zaključiti da prodajne cene ne mogu biti kurentne na tržištu u poređenju sa

nabavkom roba za avansno plaćanje.

Trgovina građevinskim materijalom, u sklopu JP „Srbijašume“ trenutno posluju 4

stovarišta i to u Negotinu, Zaječaru, Boru i stovarište u Železniku, stovarište u Višnjičkoj dato

je u zakup, a stovarišta u Bečeju i Novom Pazaru su ugušena i delimično data u zakup.

Stovarišta Bor, Zaječar i Železnik su ostvarili:

Ukupni promet 22,27 mil. dinara

Ukupni materijalni troškovi 34,76 mil. dinara


Pozitivno je poslovalo samo stovarište u Železniku. U trgovini građevinskim materijalom

zaposleno je ukupno 17 radnika. Stovarišta u Višnjičkoj i Železnik su u sudskom sporu kao i

salon nameštaja.

Analiza i dosadašnja iskustva pokazuju da se u budućnosti ne treba baviti ovom delatnosti,

posebno na način kako je to do sad rađeno. Objekti, infrastruktura i oprema su značajni i

vredni i sa istim treba gazdovati na način kako je to zaključeno u analizi 2225-2 Gazdovanje

nekretninama.


107

2.18. WP 2225-10 IZGRADNJA ŠUMSKIH PUTEVA

U periodu od 1992-2004. godine na području JP izgrađeno je 790 km tvrdih puteva, 2305 km.

Mekih i rekonstruktivno 1.775 kilometara. U tome je sopstvenom mehanizacijom urađeno

83,4% poslednjih godina smanjuje se izgradnja sopstvenom mehanizacijom.

Troškovi izgradnje i održavanja šumskih komunikacija u 2004. godini su sledeći

km din

Tvrdi putevi 41.7 51 527 981.10

Meki putevi 89.4 39 192 305.30

Rekonstrukcije 49.0 26 745 229.00

Vlake 520.0 50 521 592.10

Ukupno 167 987 107.50

Posečne godišnje potrebe i izgradnja po gazdinstvu

Tvrdi Meki Rekonstrukcije Ukupno

km km km km

Potrebe 9.0 16.8 10.8 36.6

Za finansiranje izgradnje i održavanje šumskih komunikacija izdvojeno je iz amortizacije

šuma 75,0 mil.; 73,0 mil. dinara na teret troškova iz budžeta RS subvencionalno je sa 20,0

mil. dinara.

Poslovni segment ima dosta problema a najvažniji su:

Mala otvorenost šuma, pogotovo primarnim šumskim komunikacijama (5,24 m / ha tvrdim

putevima i 5,72 m/ha mekim putevima).

Nedovoljna investiranja, loše raspoređena (više se investira u meke puteve.

Nisu svi putevi izgrađeni sa potrebnim konstruktivnim elementima (veliki uzdužni nagib mali

poluprečnici krivina.

Nedovoljna opremljenost za izgradnju tvrdih šumskih puteva.

Tehničko i tehnološki zastarela mehanizacija (malih kapaciteta, preko 10 godina starosti).

Održavanje šumskih puteva nedovoljno ili ga nema.

Loše vođenje troškova.

Prevaziđeni konstruktivni elementi izgradnje puteva za savremen i brz transport.

Slaba tehnička opremljenost projektanata (instrumenti, vozila, nedovoljan broj).

Nadzor nad izgradnjom slab.

Evidencija putne mreže nije najbolja (unesen i deo javnih puteva, deo nije u evidenciji ili je

evidentiran a ne zadovoljava potrebne konstruktivne elemente).

Niko nije zadužen sa putem kao osnovnim sredstvom.

Iz dosadašnjeg iskustva može se zaključiti da preduzeće treba osposobiti da obavlja deo

ukupnih poslova na izgradnji i održavanju šumskih komunikacija.

Formirati i tehnički opremiti službe za održavanje i zimsko čišćenje putne mreže.

Opremiti i obučiti projektante i nadzorne organe.

Da bi se ostvarili srednjoročni planovi i otvorenost šuma sa 10,96 m na 13,0 m/ha potrebna su

značajna ulaganja u izgradnju i održavanje izgrađenih puteva. Analize pokazuju da se

preduzeće mora osposobiti da jedan deo ovih poslova samo obavlja. Posebno kad su u pitanju

hitne intervencije i u zimskim uslovima. Sa dobrom opremom moglo bi se konkurisati za

obavljanje zimske službe i najavnim putevima koji su produžetak šumskih komunikacija.


108

2.19. WP 2225-11 MEHANIČARSKE RADIONICE, ČUVANJE I

ODRŽAVANJE OBJEKATA

Radionice:

Mehaničarske radionice su nastale kao potreba za održavanje specijalizovanih mašina i

opreme u šumarstvu. Zbog brojnosti opreme neka šumska gazdinstva su imala radionice u

svakoj šumskoj upravi. Smanjenjem broja mašina gašene su i mehan. radionice. Trenutno ih

ima u 14 šumskih gazdinstava.

U radionicama automehaničarske, bravarsko-varilačke i autoelektričarske radove, izvodi 91

radnik. Prihodi i rashodi se ne vode posebno.

Vrednost ugrađenih rezervnih delova iznosi 50.198.380 dinara. Procena komisije je da je

vrednost radova oko 32.628.974,00 dinara. U isto vreme za usluge trećim licima je u

gazdinstvima bez radionica plaćeno 16.174.440,00 dinara.

Bruto plate zaposlenih u radionici iznose 24.536.742,00 dinara. U ove plate su delimično

uključeni magacioneri i rukovodioci Radnih jedinica. Materijalni troškovi (održavanje

objekata, nabavka alata i opreme, nabavka materijala, komunalni troškovi, HTZ oprema i

amortizacija osnovnih sredstava) iznose 5.071.910,00 dinara. Ukupni troškovi su

29.608.652,00 dinara.

Održavanje savremenih putničkih vozila se u svim Gazdinstvima obavlja uslugama od trećih

lica. Sa daljim smanjivanjem mašina u ŠG (lizing) treba redukovati i obim i broj

mehaničarskih radionica pošto opravka i održavanje mora ostati u gazdinstvima koja zadrže

deo mehanizacije s tim da se izvrši optimalizacija.

Održavanje objekata: Na održavanju zgrada radi 60 čistačica i 2 referenta održavanja. Troškovi ovih radnika su:

64.050,00 dinara za HTZ opremu i 12.677.240,00 dinara za bruto platu. Ovo ukupno iznosi

12.741.290,00 dinara. Osim čišćenja sve druge usluge se plaćaju trećim licima. U 2004.

godini vrednost tih usluga je iznosila sa materijalom 20.787.083,00 dinara.

Čuvanje objekata:

Služba čuvanja objekata je formirana delimično iz stvarne potrebe a delimično kao potreba

rasporeda radnika – invalida.

Na ovim poslovima radi 86 radnika čiji troškovi iznose:

1) Za bruto plate 24.029.210,00 dinara.

2) Za HTZ opremu 357.796.00 dinara.

Ukupna vrednost posla na čuvanju objekata iznosi 24.387.006,00 dinara.

2.20. WP 2225-12 ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA

Javno preduzeće "Srbijašume" stara se o 96 zaštićenih prirodnih dobara, površine 242.439,85

ha ili 47,8% od površine ukupno zaštićenih prirodnih dobara u RS; 8 zaštićenih prirodnih

dobara površine 227.402,76 ha (94%) je ustanovljeno aktom Vlade RS u periodu 1991-2002.

godine, a 88 ZPD površine 15.037,09 ha (6%) stavljeno je pod zaštitu u periodu 1949-1990.

godine; struktura površine po vlasništvu je: državno 110.079,27 ha (45,4%), privatno

121.961,60 ha (50,3 %) i društveno 10.312,18 ha (4,3%); površina državnih šuma je

103.292,50 ha (42,6 %) i privatnih 42.882,46 ha (17,7 %). Kategorije zaštićenih prirodnih

dobara: I kategorija - prirodna dobra od izuzetnog značaja; II kategorija - prirodna dobra od

velikog značaja i III kategorija - značajna prirodna dobra. Na ZPD ustanovljavaju se režimi I,

II i III stepena zaštite. Od 242.439,85 ha, 157.719,50 ha (63,8%) je van režima zaštite, a

87.720,35 ha (36,2 %) je pod režimima zaštite i to: I - 2.970,18 ha (1,2 %), II - 6.476,17 ha

(2,7%) i III - 78.274,00 ha (32,3 %).


109

Zaštićeno prirodno dobro stavlja se pod zaštitu zakonom (nacionalni parkovi - kojima

upravljaju Javna preduzeća Nacionalni parkovi) i aktom nadležnog organa (ostala ZPD koja

se daju na staranje raznim staraocima) na osnovu predloga Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

JP "Srbijašume" kao staralac sprovodi mere čuvanja, zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih

dobara, u skladu sa Zakonom, Pravilnicima o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi,

Srednjoročnim i godišnjim programima zaštite i razvoja. Poslovi su organizovani trostepeno:

nivo - generalna direkcija; II nivo - Šumska gazdinstva i III nivo- Šumske uprave sa službama

čuvanja zaštićenih prirodnih dobara. Za Parka prirode "Golija" i prvi rezervat biosfere u Srbiji

"Golija-Studenica" formirana je Uprava parka prirode.

Prema Zakonu o zaštiti životne sredine sredstva za zaštitu i razvoj zaštićenih prirodnih dobara

obezbeđuju se: iz Budžeta Republike Srbije; prihoda upravljača - staraoca, od naknada za

korišćenje ZPD i iz drugih izvora. Ovo je više teorijski jer u prethodnom periodu učešće

sredstava Budžeta je bilo više neko skromno. U poslovnoj 2004. godini preduzeće je

ostvarilo prihod u iznosu 3.093.000,00 dinara, poslovni rashod je 9.762.896,00 dinara,

odnosno gubitak u oblasti zaštićenih prirodnih dobara iznosi 6.669.896,00 dinara.

Prirodni resursi kojim upravlja JP i koji su mu dati na korišćenje od strane države; ljudski

resursi i stvorene i uvećane vrednosti područja koja su pod zaštitom, su garant da Srbijašume

može da se stara najbolje o zaštiti i unapređenju ZPD koji su mu povereni.

Nepostojanje strategije zaštite, razvoja i upravljanja šumskim ekosistemima u okviru

zaštićenih prirodnih dobara, česte promene menadžmenta, nepostojanje izvora finansiranja

ZPD (zaštita, očuvanje i unapređivanje košta i nije profitabilno u kraćem vremenskom

periodu) su slabosti koje obaveze određene prilikom ustanovljavanja ZPD mogu dovesti u

pitanje.

JP „Srbijašume“ mogu da budu nosilac vodeće pozicije u gazdovanju šumskim ekosistemima,

lovištima i upravljanu zaštićenim prirodnim dobrima; nosilac održivog razvoja - ruralnog

razvoja i stvaranje brenda. Nedostatak finansijskih sredstava, nesaradnja institucija i

nadležnih ministarstava, težnja za projektovanih 10% površina pod zaštitom u Republici

Srbiji, odnosno konzervatorska zaštita umesto integralno - razvojne zaštite mogu biti izbiljna

pretnja budućoj kompaniji.

2.21. WP 2225-13 UPRAVLJANJE ŠUMSKIM KATASTROFAMA

U devetogodišnjem posmatrnom periodu registrovano je 613 požara (68 požara godišnje).

Ukupno je opožareno 7.213,36 ha, (801 ha godišnje). Godine 2004. bilo je zabeleženo

najmanje požara (8,25 ha).

Šteta od gubara registrovana je 1997. godine, na površini od 343.906 ha, od čega u državnim

šumama na 173.983 ha, a u privatnim na 169.923 ha i 2004. godine sa ukupno ugroženih

328.537 ha (132.493 ha državnih i 196.044 ha privatnih šuma). Ova gradacija je još u toku.

U periodu od 1996. do 2004. godine zabeležena je bespravna seča 89.229 m3. Protiv izvršilaca

bespravnih radnji podneto je ukupno 14.045 prijava od čega je rešeno 26,5% (3.726).

Poseban problem su enormne bespravne seče na administrativnoj liniji sa KiM gde je u

periodu 1999.-2004. posečeno 118.462 m3 na preko 1.000ha od čega na skoro 300ha čistom

sečom.

U Preduzeću je 1.254 radnika angažovano u manjoj ili većoj meri na poslovima iz domena

zaštite šuma. Veliki značaj se daje na prevenciju nastanka šteta.

Može se smatrati da su obveznici zaštite šuma svi stanovnici, odnosno, celokupna društvena

zajednica.Većina radova se sprovodi sopstvenim snagama, a uključuju se i Institut za

šumarstvo i Šumarski fakultet, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Pravosudni organi, organi

lokalne samouprave, društvene organizacije, udruženja građana i dr.


110

U toku je izrada predloga Nacionalne šumarske politike u Srbiji, kojom će detaljnije biti

rešena sva pitanja vezana za oblast šumarstva pa i problem zaštite šuma. U oblasti zaštite

šuma ne postoje značajne subvencije od strane države sem u okviru sredstava iz godišnjih

Programa za zaštitu i unapređivanje šuma koji donosi Resorno ministarstvo.

U 2004. ostvareni su prihodi od 72.933.744,00 din., a rashodi iznose oko 147.000.000,00

din, te je realno iskazan gubitak od najmanje 74.000.000,00 din. Pored ovoga računa se

da je za gašenje i sanaciju požarišta potrebno prosečno godišnje preko 56.000.000,00

dinara (70.600,00 din/ha) u čijem finansiranju bi i Država, kao vlasnik, morala da učestvuje

u većoj meri, kako ovi troškovi ne bi padali, kao do sada, na teret Preduzeća.

2.22. WP 2225-14 GAJENJE I POŠUMLJAVANJE

Kroz poslove gajenja šuma rešavaju se osnovni zadaci šumarstva, a to su: očuvanje postojećih

šuma, unapređenje postojećeg šumskog fonda i osnivanje novih šuma.

Prema tome da li se radi o poslovima na nezi i obnavljanju šuma ili radovima na povećanju

šumovitosti i unapređenju šumskog fonda, dele se na poslove na prostoj, proširenoj

reprodukciji i doznaci (odabir, obeležavanje i evidentiranje stabala, prvo za negu, ukoliko se

radi o proredama, a posle toga za korišćenje).

Prilikom izrade osnova gazdovanja šumama kao desetogodišnjih planova i godišnjih planova,

na osnovu zatečenog stanja, analize prirodnih uslova, potrebe za drvnim sortimentima i

uslovima proizvodnje, ocenjuju se dosadšnji efekti izvedenih mera nege i potvrđuju ili

koriguju postavljeni ciljevi i mere za njihovu realizaciju, za svaku sastojinu, gazdinsku

jedinicu i šire područje.

Preliminarni godišnji plan gazdovanja šumama, kao i njegovo usvajanje u obliku Plana za

gajenje, radi se u predhodnoj godini, za tekuću, i to na osnovu podataka iz Osnova gazdovanja

šumama, poznavanja stanja na terenu (abiotički, biotički faktori, otvorenost šuma), potrebe za

drvetom, uslova proizvodnje, stanja i broja mehanizacije, ekonomsko-finansijske situacije,

raspoložive radne snage, kadrova itd.

Doznaka za narednu godinu, završava se do oktobra meseca u tekućoj.

Planirani obim radova po godišnjem planu Gajenja šuma je manji u odnosu na obim radova

planiran Osnovama gazdovanja za 35%.

U periodu od Drugog svetskog rata do danas, povećana je šumovitost od 19,8%, na 27,3%.

Prostornim planom Srbije je predviđeno povećanje šumovitosti 37,2%, u 2010. godini, a do

2050. godine postigne optimalna šumovitost od 49,8%

JP „Srbijašume“ ima 744.104 hektara pod šumama, kojima gazduje 17 šumskih gazdinstava.

Postojeće stanje visokih i izdanačkih šuma JP„Srbijašume“ je veoma nepovoljno. Na većoj

površini (35,1%), nalaze se sastojine starosti 41-60 godina, kao direktna posledica masovnih

seča za vreme Drugog svetskog rata.

Stepen opremljenosti mehanizovanim sredstvima je beznačajan.Radovi se uglavnom

obavljaju ručnim alatom.

Ukupni rashodi na gajenju šuma u 2004. godini su 195.711.247 dinara i jednaki su

prihodima.U ukupnim prihodima preduzeća (Završni račun), gajenje šuma učestvuje sa 5,43

%.Prosta reprodukcija učestvuje u rashodima sa 163.582.316 dinara, a proširena sa

32.128.931 dinara.

Rashodi na doznaci su u visini od 42.383.971 dinara (1,21 %).

Mogućnosti resursa i ostvarenje aktuelne strategije u šumarstvu Srbije.

Stvarna sredstva za dugoročna rezervisanja računata na osnovu godišnjih izveštaja

proizvodnje i realizacije za 2004.god. su:

Vrednost drveta na kamionskom putu ………2.637.469.108 puta 15% = 395.920.366 din.


111

Ova sredstva i sredstva iz Budžeta u iznosu od 96.486.366 din.čine ukupno raspoloživa

sredstva.

Ova sredstva služe za finansiranje bioloških radova i drugih radova u šumarstvu.

Ukupno raspoloživa sredstva u iznosu od 492.406.806 din. ne pokrivaju potrebna sredsva

za izvršenje punog obima radova,.čak ni onda kada bi sva dugoročna rezervisanja bila

utrošena za biološke radove.

Iz razlike potrebnih sredstava i raspoloživih sredstava računa se bilans sredstava koja

nedostaju. 633.174.539din -492.406.806 din.

Sredstva koja nedostaju ………….....……………… 140.767.733 din.

3.0 SWOT ANALIZA

Iz SWOT analiza za svaku analiziranu delatnost mogu se generalno izvći zaključci o snazi i

slabostima preduzeća kao i šansama i rizicima

SNAGA

1. Integralno gazdovanje prirodnim i privrednim resursima na području Republike Srbije

2. Relativno stabilan privredni i ekonomski sistem

3. Izgrađena organizaciona i kadrovska infrastruktura

4. Izgrađena tehnička infrastruktura.

SLABOSTI

1. Bogatstvo siromašnim šumama: slaba struktura šuma,

2. Nedovoljna otvorenost, nepristupačnost pojedinih delova šumskih područja,

3. Nedovoljan finansijski potencijal za izvršenje aktuelne strategije razvoja,

4. Nedovpljna motivacija zaposlenih, ograničenje zarada,

5. Veliki broj invalida rada,

6. Neizgrađen koncept razvoja i napredovanje kadrova (menadžmenta),

7. Slaba edukacija kadrova i informisanost zaposlenih

8. Tehnološka zaostajanja u pojedinim fazama rada.

ŠANSE

1. Restrukturiranjem – postavljanjem valjane strategije JP Srbijašume može postati vodeće

preduzeće u gazdovanju šumama, lovištima, zaštićenim prirodnim dobrima i ostalom

imovinom – stvaranje prepoznatljivog brenda,

2. Nosilac ruralnog razvoja, aktiviranjem svih potencijala samostalno ili sa drugim

subjektima koji imaju sredstva i ideje za nove Programe.

RIZICI

1. Neusklađena zakonska regulativa sa privrednim tokovima i potrebama razvoja

preduzeća,

2. Nedovoljan broj i slaba opremljenost preduzeća koja se bave radovima u šumarstvu,

3. Stalna pretnja izdvajanja delova potencijala Preduzeća za druge namene,

4. Nedostatak kontinuitete rukovodećeg kadra zbog čestih političkih promena,

5. Poslovi koji se rade za ministarstva (javne funkcije) se obavljaju na osnovu

jednogodišnjih ugovora (privatne šume, zaštićena prirodna dobra, i dr.)


112

7.4. Aneks IV-Zapisnik sa treće sednice Upravljačkog odbora


KROZ PATRICIPACIJU

III SEDNICA UPRAVLJAČKOG ODBORA

Z A P I S N I K

III Sednica Upravljačkog odbora Projekta "Razvoj Plana implementacije restrukturiranja JP

Srbijašume kroz participaciju", održana je 05.10.2005. u prostorijama Generalne direkcije JP

Srbijašume, sa početkom u 10 časova. Sednici su prisustvovali članovi Upravljačkog odbora :

1. Ivana Dulić Marković – ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede


3. Ješa Erčić – generalni direktor JP Srbijašume

4. Milovan Milošević – predsednik Upravnog odbora

5. Mirjana Bačikin – Ministarstvo finansija –Jedinica za restrukturiranje javnih preduzeća

6. Ana Sekulić – predstavnik Austrijske agencije za razvoj

Odsutni su:


2. Milun Krstić – profesor šumarskog fakulteta – član Upravnog odbora JP Srbijašume

Sednici su prisustvovali i članovi radnog tima :


2. Vojislav Janković – izvršni direktor sektora za razvoj



5. Mirjana Stingić – smostalni saradnik u sektoru za šumarstvo i lovstvo

6. Mile Vanić – samostalni stručni saradnik za komercijalne poslove u delu preduzeća

"Zaštitna radionica"

Sednici su , takođe, prisustvovali :

1. Dejan Mitrović – izvršni direktor sektora za korišćenje šuma i ostalih resursa

2. Dušan Jović – savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

3. Branko Radovanovuć – ekonomska kontrola JP Srbijašume

4. Injac Živko – rukovodilac odaljenja za gajenje JP Srbijašume

Nakon što je predsednik Upravljačkog odbora Aleksandar Vasiljević otvorio sednicu,

jednoglasno je usvojen sledeći


113

D N E V N I R E D

1. Usvajanje zapisnika sa II sednice Upravljačkog odbora

2. Informacija o toku Projekta

3. Strateški planovi za strateške poslovne jedinice

4. Predstavljanje finansijskog modela

5. Informacije o predstojećim zadacima ( organizaciona struktura, poslovni plan)

6. Politička i prvna pitanja od značaja za Projekat

7. Informisanje

8. Informacija o TWINING projektu

9. Ostala pitanja

Na početku rada Janković Vojislav je predložio, a Upravljački odbor jednoglasno prihvatio

da do kraja rada na projektu generalni direktor Ješa Erčić preuzme dužnost tim lidera radne

grupe. Objašnjeno je da je sa aspekta značaja naredne faze važno da Ješa Erčić bude tim lider.

Tačka 1. Zapisnik sa II sednice Upravljačkog odbora je jednoglasno usvojen.

Tačka 2. Informacija o toku projekta

Ješa Erčić je objasnio da je do produženja roka izrade Projekta došlo zbog kompleksnije

obrade podataka, a na zahtev menadžmenta Srbijašuma i OBF-Consaltinga. Osnovni razlog je

želja za postizanjem višeg nivoa kvaliteta konačnog izveštaja. Izveštaji su rađeni dosta

detaljno, a produženje roka neće dati veliku razliku u troškovima od planiranih.

Napomenuto je da je potrebno detaljnije informisanje stručne javnosti o Projektu.

Milovan Milošević je postavio pitanje: "Koliko je do sada sredstava utrošeno pri izradi

Projekta i koliki deo snose Srbijašume". Takodje je stavio primedbu da nije dobio Ugovor o

Projektu i odluku o troškovima Projekta, koji moraju biti pokriveni odlukama Upravnog

odbora. Zahtevao da na sledećoj sednici Upravljačkog odbora budu objavljeni svi troškovi

vezani za Projekat.

A.Vasiljevic je podsetio da je Vlada dala saglasnost na Ugovor o Projektu i da će na četvrtoj

sednici Upravljačkog odbora biti predložen model nove organizacione strukture.

Zaključeno je da se za narednu sednicu članovima UO-a dostavi finansijski izveštaj za

sredstva utrošena od strane Preduzeća.

V. Jankovic je prikazao tok projekta i istakao da je završeno prvih devet faza i da slede koraci

10. 11. i Plan implementacije.

11

33

22

44

55



Nivo strateških

aktivnosti


AnalizaAnaliza









za implementaciju

Razvoj strukture

za implementaciju



aktivnost


aktivnost


ciljevi

mere



114

Tačka 3. Strateški planovi za strateške poslovne jedinice

Susan Kristijan je objasnio metodologiju rada.

V. Janković je predstavio rezultate analiza svih strateških poslovnih aktivnosti: Obim i

kvalitet projektovanih radova po godinama za period 2006-2010., neophodne ljudske i

finansijske resurse, prihode i direktne troškove svake aktivnosti, neophodne investicije i druge

elemente izabranog scenarija razvoja. (U prilogu prezentacija rezultata strateških poslovnih

jedinica).

Nakon predstavljanja rezultata za strateški poslovne jedinice i neophodnih objašnjenja

otvorena je rasprava. U diskusiji su učestvovali A. Vasiljević, J. Erčić, I. Dulić, K. Susan, M.

Milošević i V. Janković.

Upravljački odbor je zaključio da pogled sa stanovišta strateških poslovnih jedinica

predstavlja dobru osnovu za rad na organizacionoj strukturi. Takođe je zaključeno da se u

najskorijem roku obave razgovori o predloženim scenarijima sa stručnjacima iz Ministarstava

PŠV, da bi se još jednom proverila realističnost pretpostavki u analizama.

Tačka 4. Predstavljanje finansijskog modela

V. Jankovic je predstavio finansijski model i to:

- Poslovni prihod (eksterni)

- Poslovni prihod (interni)

- Plan prihoda iz budžeta

- Poslovni rashod (direktni)

- Poslovni rashod (interni direktni)

- Profitna marža (eksterna)

- Profitna marža (interna) i

- Bilans uspeha

- Plan investicija

Nakon predstavljanja finansijskog modela otvorena je rasprava u kojoj su učešće uzeli A.

Vasiljević, M. Milošević, I. Dulić i V. Janković.

Posle kraće diskusije Upravljački odbor je zaključio da finansijsku projekciju treba doraditi, s

obzirom da nije potpuno završena.

Tačka 5. Informacija o predstojećim zadacima (organizaciona struktura, poslovni plan)

A. Vasiljević je istakao da je zadatak sagledati mogićnost uspostavljanja tržišno orjentisane

kompanije, pa se postavljaju pitanja šta od nje očekuje Vlada RS (koliki profit), što utiče na

organizacionu strukturu. Takođe je istaknuta osetljivost pitanja iz oblasti za koje se iz budžeta

izdvaju sredstva. Komentarisana je i činjenica da u dve aktivnosti preduzeće projektuje

gubitak tokom analiziranog perioda (ZPD-a i lovstvo).

Tačka 6. Politička i pravna pitanja od značaja za Projekat

Ministar Ivana Dulić je istakla da smatra da treba nastaviti analizu mogućnosti promene

pravne forme u akcionarsko društvo.

Upravljački odbor zaključuje da je neophodno proceniti koje su prednosti i uočiti koji su

nedostaci akcionarskog društva iz ugla preduzeća, zaposlenih i vlasnika-države. Akcionarsko

društvo podrazumeva javnost u radu i određeni nivo usluga koje zahteva Vlada, jer je

Akcionarsko društvo u potpunoj konkurenciji sa ostalim subjektima na tržištu.


115

Postoje i određena pravna pitanja vezana za investicije u delatnosti koje su date na gazdovanje

preduzeću na kraći rok, jer se može desiti da nakon isteka tog vremena budu data nekom

drugom na korišćenje.

Tačka 7. Informisanje

Zaključeno je da je neophodno potpunije informisanje zaposlenih o toku Projekta.

Tačka 8. Informisanje o TWINING projektu

Ministar Ivana Dulić je istakla da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede do

sada ima devet TWINING projekata, ali JP "Srbijašume" su prvo Javno preduzeće sa ovakvim

projektom koje zadovoljava formu i suštinu, što je razlog da se još jednom krene u razgovor o

TWINING projektu.

Tačka 9. Ostala pitanja Nije bilo ostalih pitanja.

Sastanak Upravljačkog odbora završen u 1245

.

Zapisničar Predsednik Upravljačkog odbora

__________________ __________________________

Jelena Vasić, dipl.ecc. Aleksandar Vasiljević, dipl. ing.

JP Srbijašume Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Sektor za komercijalne Uprava za šume - direktor

poslove


116

7.5. Aneks V – Rezime Strateških poslovnih jedinica

Broj:

Datum:

II ZZ VV EE ŠŠ TT AA JJ

33 22 00 11 -- 11 PP RR OO II ZZ VV OO DD NN jj AA II PP RR OO DD AA JJ AA

DD RR VV EE TT AA

BB ee oo gg rr aa dd ,, 33 11 .. aa vv gg uu ss tt 22 00 00 55 .. gg oo dd ii nn ee

JP ,,Srbijašume”,

Beograd


117

UVOD

Uvodne informacije

1. Na osnovu Rešenja generalnog direktora JP „Srbijašume“, Beograd, broj 4275/05,

od 08.06.2005. godine, formirana je povremena radna grupa – tim sa zadatkom da

izvrši analizu proizvodnje i prodaje drveta u okviru JP „Srbijašume“, Beograd (R

3201-1).

2. U radnu grupu imenovani su sledeći člnovi:

- Adam Ivković – tim lider – Generalna direkcija

- Mara Mijić – Generalna direkcija

- Aleksandar Stamenković – ŠG „Niš“, Niš

- Radovan Davidović – ŠG „Beograd“, Beograd

- Milan Stojanović – ŠG „Boranja“, Loznica

3. Zadatak povremene radne grupe je:

a. analiza procesa proizvodnje i prodaje drveta i definisanje strategija razvoja

ove aktivnosti,

b. definisati strateške postavke proizvodnje i lanca snabdevanja drveta i

postaviti zadatke za analizu dve podgrupe.

4. Rok za izradu projekta – analize je kraj avgusta 2005. godine

5. U međuvremenu došlo je do promene člana radne grupe i tim lidera: umesto

Adama Ivkovića član radne grupe i tim lider je Dejan Mitrović, direktor Sektora za

korišćenje šuma (Generalna direkcija JP „Srbijašume“).


118

STRATEŠKI RAZVOJ

Formiranje „Srbijašuma“ kao preduzeća za servisiranje državnih i privatnih šuma, sa

potpuno nezavisnim poslovanjem regulisanim svojim statutom i pravilnikom, koji može biti

sastavni deo novog Zakona o šumama.

Poslovne jedinice preduzeća biće gazdinstva sa osobljem i opremom reduciranom za

delimičnu proizvodnju sortimenata (oblo drvo) do drvoprerađivača ili drvne industrije.

Funkcionisanje preduzeća „Srbijašume“ treba biti samostalno uz formiranje Fonda za

unapređenje šumarstva iz kojeg će se na nivou preduzeća beskamatno kreditirati:

o uzgojni radovi,

o gradnja i održavanje šumskih komunikacija,

o intervencije na zaštiti šuma,

o stimulisanje nabavke opreme za nove izvođače iz redova zaposlenih u gazdinstvu.

Scenario – Delimična proizvodnja do mesta prerade, odnosno potrošnje

(FCO kupac)

U zavisnosti od vrste sortimenata koji su predmet proizvodnje, odnosno prodaje

proizvodnja se organizuje na sledeći način:

o oblo drvo (trupci) - JP „Srbijašume“ organizuje i obavlja kompletan proizvodni

proces. Pripremu proizvodnje, kontrolu proizvodnog procesa, prijem i otpremu

sortimenata obavljaju stručnjaci JP „Srbijašume“. Seču i izradu, privlačenje i prevoz

drvnih sortimenata do mesta prerade, odnosno potrošnje obavlja ili deo JP

„Srbijašume“ – šumarska tehnika (oko 20% ukupne proizvodnje), ili privatna

preduzeća specijalizovana za ovu vrstu rada.

o prostorno drvo – deo proizvodnje ovih sortimenata uraditi „do panja“, za deo

sortimenata uraditi proizvodnju do kamionskog puta, a za preostali deo (naročito drvo

za hemijsku preradu) planirati proizvodnju do glavnog stovarišta ili mesta prerade.

Opis neophodnih pretpostavki

Za uspešno izvršenje opisanog scenarija potrebno je uraditi sledeće:

o priprema proizvodnje za sledeću godinu mora biti završena do 30. septembra tekuće

godine;

o tender za odabir najpovoljnijih izvođača radova na seči, izradi, privlačenju i prevozu

sortimenata i potpisivanje ugovora sa njima mora biti urađeno do 30. novembra tekuće

godine;

o prodaju sortimenata koji će biti proizvedeni sledeće godine ugovoriti sa kupcima

najkasnije do 01. decembra tekuće godine;

o sa izvođačima radova i kupcima ugovoriti dinamiku realizovanja proizvodnje,

odnosno isporuke (tačne količine po mesecima u toku godine) i na bazi toga usvojiti

dinamički plan proizvodnje za JP „Srbijašume“;

o formirati deo preduzeća – šumarsku tehniku (osnivač JP „Srbijašume“) koje će

poslovati po tržišnim principima;

o primeniti novčanu stimulaciju za krojenje i prijem trupaca.

Opis ciljeva

Opisanim scenarijom postiže se sledeće:


119

o onemogućava se kontakt između kupca oblog drveta i predstavnika JP „Srbijašume“

koji su neposredno uključeni u proizvodni proces, čime se mogućnost za korupciju

svodi na minimum;

o skraćuje se proizvodni proces tj. vreme od seče stabala i izrade sortimenata u šumi do

momenta istovara sortimenata na stovarište kupca – drvoprerađivača, jer odvijanje

proizvodnog procesa u potpunosti kontroliše JP „Srbijašume“;

o od samog starta proizvodnje dinamika proizvodnog procesa je u skladu i sa

mogućnostima preduzeća za obavljanje usluga u korišćenju šuma i sa zahtevima

(potrebama) kupca – drvoprerađivača, pri čemu se značajno rešava aktuelni problem

gomilanja zaliha;

o formiranjem šumarske tehnike na tenderu se postižu realne cene usluga seče, izrade,

privlačenja i prevoza drvnih sortimenata, izgradnje i održavanja šumskih

komunikacija;

o formiranjem šumarske tehnike obezbeđuje se sigurna realizacija planirane

proizvodnje, jer u Srbiji još uvek ne postoji dovoljan broj specijalizovanih preduzeća

za obavljanje pomenutih poslova, čiji kapacitet obezbeđuje potreban obim ponude na

objavljenom tenderu.

Opis resursa

JP „Srbijašume“ u projektovanom periodu 2006-2010. godine ima godišnji rast

proizvodnje od 1,9% na početku do 4,3% na kraju perioda. Cilj povećanja proizvodnje je veće

korišćenje potencijalnog tj. ukupnog planiranog etata. Potencijalni neto prinos iznosi (Tabela

6) 1.547.108,8 m3, a projektovana proizvodnja 2010. godine je 1.200.000 m

3 (Tabela 8).

Neophodni ljudski resursi za realizaciju scenarija

Na bazi postojećih normativa i iskustva iz prethodnog perioda, a prema projektovanoj

proizvodnji obračunat je potreban broj neposrednih izvršioca ukupne proizvodnje (Tabela 10)

i to za svaku godinu projektovanog perioda:

Tabela 1

Izvršilac

Godina

Projektant

šumskih

komunikacija

Revirni

inženjer

Poslovođa –

šumarski

tehničar

Ukupno:

2006. 17 27 125 169

2007. 17 28 128 173

2008. 17 29 132 178

2009. 17 30 137 184

2010. 17 31 142 190

Broj revirnih inženjera i poslovođa-šumarskih tehničara se povećava kroz projektovani

period u zavisnosti od uvećavanja obima proizvodnje, dok je broj potrebnih projektanata

šumskih komunikacija nepromenjen, jer je obim njihovog posla uglavnom isti na godišnjem

nivou.

Neophodni finansijski resursi za realizaciju scenarija

S obzirom da JP „Srbijašume“ raspolaže potrebnim ljudskim resursom i opremom za

realizaciju oba scenarija, u periodu 2006-2010. godine potebne finansije za obnovu stručne i


120

tehničke opremljenosti, kao i za neophodne investicije (na prvom mestu - izgradnja šumskih

komunikacija) obezbediće se realizacijom projektovane proizvodnje.

FINANSIJSKA ANALIZA

Finansijskom analizom izračunati su sledeći finansijski pokazatelji:

u din.

Pokazatelji Plan Projekcija

2005 2006 2007 2008 2009 2010

1. Prihodi 2.638.889.320 2.558.458.690 2.701.513.690 2.898.731.880 3.129.769.615 3.407.986.600

2. Direktni troškovi 1.714.200.798 1.629.420.576 1.808.213.806 2.036.551.517 2.297.046.056 2.603.247.062

3. Profitna marža

(1.)-(2.) 924.688.522 929.038.114 893.299.884 862.180.363 832.723.559 804.739.538

7. Investicije 270.214.718 180.370.000 265.370.000 350.370.000 435.370.000 520.370.000

Planirani prihodi u projektovanom periodu su u proseku veći od ostvarenih u

proteklom periodu zbog toga što je planirana prodaja proizvedenih sortimenata prema mestu

prodaje i količini sledeća:

- oblo drvo: 15% na panju, 5% na kmionskom putu i 80% FCO kupac (2010

godina),

- prostorno drvo: 40% na panju, 40% na kamionskom putu i 20% na glavnom

stovarištu, odnosno FCO kupac (2010. godina).

Projektovani direktni troškovi za period 2006 – 2010 godina imaju veču stopu rasta od

projektovanih prihoda. Razlozi za to su:

- uvećanje investicionih ulaganja, odnosno troškova amortizacije

- povećanje zarada zaposlenih u projektovanom periodu (5% godišnje)

- povećanje troškova usluga seče i izrade i privlačenja u projektovanom periodu

(3% godišnje).

Planirana profitna marža u projektovanom periodu se smanjuje zbog obračuna prihoda

na bazi iste cene proizvedenih sortimenata u čitavom periodu. Zato, bez obzira na povećanje

obima proizvodnje kroz period, obrazloženo uvećanje direktnih troškova uzrokuje pad

profitne marže.

ZAKLjUČCI I PREPORUKE

JP „Srbijašume“ se bavi proizvodnjom oblog i prostornog drveta tvrdih i mekih lišćara

i četinara. Od lišćarskih vrsta preovlađuju bukva i hrastovi, a od četinarskih smrča, jela, crni i

beli bor. Od ukupne zapremine na lišćare otpada 85,7%.

Godišnja proizvodnja oblog drveta, od formiranja preduzeća do danas, kretala se u

rasponu od 333.255 – 518.127 m3 (prosečno 416.049 m

3), a prostornog od 492.988 – 744.623

m3 (prosečno 616.872 m

3), sa prosečnim odnosom oblog i prostornog drveta od 40:60.

Prodaja drvnih sortimenata vrši se na domaćem tržištu, pri čemu su kupci oblog drveta

uglavnom privatni prerađivači, a prostorno drvo se uglavnom prodaje građanstvu za ogrev.

Od ukupne količine prostornog drveta moglo bi se izdvojiti ssa 30–35% drveta za industrijsku

preradu. Prodaja oblog i prostornog drveta vrši se na panju, na kamionskom putu i FCO

kupac.

JP „Srbijašume“ treba formirati kao preduzeće za servisiranje državnih i privatnih

šuma, sa potpuno nezavisnim poslovanjem regulisanim svojim statutom i pravilnikom, koji


121

može biti sastavni deo novog Zakona o šumama. Poslovne jedinice preduzeća biće gazdinstva

sa osobljem i opremom za delimičnu proizvodnju do drvoprerađivača ili drvne industrije.

Funkcionisanje JP „Srbijašume“ treba biti samostalno uz formiranje Fonda za unapređenje

šumarstva iz kojeg će se na nivou preduzeća finansirati uzgojni radovi, gradnja i održavanje

šumskih komunikacija, intervencije na zaštiti šuma i stimulisanje nabavke opreme za nove

izvođače iz redova zaposlenih u gazdinstvu.

U zavisnosti od vrste sortimenata koji su predmet proizvodnje, odnosno prodaje,

proizvodnja se organizuje na sledeći način:

JP „Srbijašume“ organizuje i obavlja kompletan proizvodni proces. Pripremu

proizvodnje, kontrolu proizvodnog procesa, prijem i otpremu sortimenata obavljaju stručnjaci

JP „Srbijašume“. Seču i izradu, privlačenje i prevoz drvnih sortimenata do mesta prerade,

odnosno potrošnje obavlja ili deo JP „Srbijašume“ – šumarska tehnika (oko 20% ukupne

proizvodnje), ili privatna preduzeća specijalizovana za ovu vrstu rada

Oblo drvo (trupci) - 15% ovih sortimenata realizovati na panju, 5% sortimenata uraditi

proizvodnju do kamionskog puta, a za preostalih 80% planirati proizvodnju do FCO kupac..

Prostorno drvo – 40% proizvodnje ovih sortimenata uraditi do panja, za 40%

sortimenata uraditi proizvodnju do kamionskog puta, a za preostalih 20% planirati

proizvodnju do glavnog stovarišta, odnosno FCO kupac.

Analizom finasijskih pokazatelja u projektovanom periodu (2006-2010. godina), može

se videti da su:

- planirani prihodi se uvećavaju srazmerno uvećanju obima proizvodnje i mestu

realizacije drvnih sortimenata;

- direktni troškovi se uvećavaju srazmerno uvećanju: obima proizvodnje, iznosa

amortizacije, visine zarada i broja zaposlenih i troškova usluge na seči i izradi i

privlačenju ;

- visina profitne marže opada kroz projektovani period zbog uvećanja cene usluga

(seča i izrada i privlačenje), povećanja zarada zaposlenih i uvećanja amortizacije.

Najznačajnija prednost predloženog koncepta proizvodnje je:

- bolje iskorišćenje potencijalnog sečivog etata i

- JP „Srbijašume“ u potpunosti kontroliše proizvodni proces.

Radna grupa

Tim lider

Dejan Mitrović

Članovi

1. Mara Mijić 2. Aleksandar Stamenković

3. Radovan Davidović 4. Milan Stojanović


122

Broj:___________

Datum:_________

IZVEŠTAJ

3201-1-1 KORIŠĆENJE ŠUMA

(u sopstvenoj režiji)

Beograd, 24.08.2005.


123

0.0 REZIME

I Uvodne informacije

1. Na osnovu Rešenja generalnog direktora JP "Srbijašume" , Beograd, broj 4275/05,

formirana je povremena radna grupa-tim sa zadatkom da izvrši analizu korišćenja šuma u

sopstvenoj režiji u JP "Srbijašume", Beograd (P 3201-1-1).

2. U pomenutu radnu grupu imenovani su sledeći članovi:

- Šikanja Ranko-tim lider-ŠG "Despotovac"

- Aleksandar Vorkapić-ŠG "Kraljevo"

- Djuro Ljubišić-Generalna direkcija

- Branko Radjenović-Generalna direkcija

- Bogosav Krsmanović-ŠG "Ivanjica"

3. Zadatak povremene radne grupe je da analizira delatnosti koje JP "Srbijašume" rade iz

oblasti iskorišćavanja šuma u vlastitoj režiji sa predlogom (projekcijom) osnivanja novog

dela preduzeća "ŠUMARSKA TEHNIKA" koja bi izvodila sledeće delatnosti :

- seča i izrada drvnih sortimenata

- privlačenje drvnih sortimenata

- transport drvnih sortimenata

- izgradnja tvrdih i mekih šumskih kamionskih puteva

- izgradnja transportnih vlaka

- održavanje šumskih puteva i transportnih vlaka

4. Rok za izradu projekata - analize je kraj avgusta 2005. godine.

1.0. PROIZVOD /USLUGA

1.1. RAZVOJ KROZ PERIOD

JP "Srbijašume" je proizvodnju u vlastitoj režiji u odnosu na ukupnu proizvodnju kroz

period od osnivanja do 2004 godine svelo na vrlo malo učešće a ona je po delatnostima:

- seča i izrada 7%

- privlačenje iz šume do privremenog stovarišta 9%

- prevoz drvnih sortimenata 11%

Zbog toga se razmatra mogućnost osnivanja dela JP "Srbijašume" koje će zvati "ŠUMSKA

TEHNIKA" i koje će se baviti izvođenjem radova na iskorišćavanju šuma: seča i izrada,

privlačenje kao i transport drvnih sortimenata. Osim toga taj deo preduzeća bi bio sposoban

da radi poslove na izgradnji i održavanju šumskih puteva kao i transportnih vlaka.

1.2. Razvoj kupaca, poželjni kupci

Poželjni kupci, odnosno naručioci radova (poslova) za šumarsku tehniku su pre svega matično

preduzeće JP "Srbijašume", a u nedostatku posla "ŠUMARSKA TEHNIKA" može naći posao i

kod JP "Vojvodinašume", i u šumama sopstvenika.

1.3. Promene u odnosu na današnje stanje.

ŠUMARSKA TEHNIKA bi bila deo JP "Srbijašuma" i poslovalo bi na tržišnim principima.

Pošto je JP "Srbijašume", Beograd, osnivač "Šumarske tehnike", ono će imati sigurnost da će u

obimu njenih kapaciteta izvršiti ugovorene radove, uz prethodno izradjene kalkulativno


124

planske cene koje će biti polazna osnova za sva ostala ugovaranja i formiranje cena na tržištu.

Sa druge strane , ŠUMARSKA TEHNIKA ima sigurnost u dobijanju posla, a mora se tržišno

ponašati, odnosno prilagoditi tržišnim principima.

2.0. Srateški razvoj

2.1. Scenarijo 1. Prilikom izbora scenarija radna grupa je razmatrala mogućnost uvođenja nove tehnologije poput

harverstera i savremenih žičara. U konsultaciji sa gospodinom Pichler Gernotom došli smo do

zaključka da se krene sa tradicionalnim načinom u iskorišćavanju šuma i da se ta tehnologija

razradi a uvođenje nove tehnologije ostavi za period posle 2010 godine.

2.1.1. Opis neophodnih pretpostavki

Za formiranje ŠUMARSKE TEHNIKE potrebno je obezbediti (nabaviti) odredjena sredstva

rada:

- motorne testere 130 kom.

- traktori-zglobni 10 kom.

- traktori adaptirani poljoprivredni 10 kom.

- kamioni sa prikolicom i dizalicom 14 kom.

- teretna put. vozila 2 kom.

- buldazeri 6 kom.

- utovarivač 120 kW 2 kom.

- kamion kiper 4 kom.

- grejder 2 kom.

- valjak 2 kom.

- bager-rovokopač 2 kom.

- niskonoseća prikolica 1 kom.

- kontejner za smeštaj radnika 6 kom.

- dostavna vozila 2 kom.

2.1.2. Opis ciljeva

Radni tim se opredeli da će se preduzeće sastojati iz dva istovetna dela koji će teritorijalno biti

dislocirani, a sedište će se naknadno utvrditi. Planirani godišnji obim radova,s obzirom na

rspoložive kapacitete mašina u oba dela preduzeća po delatnosti je:

1. Seča i izrada.............................................200.000m3

100.000m3 tehničkog drveta

100.000m3 prostornog drveta

2. Izvlačenje drvnih sortimenata

100.000m3 tehnička oblovina

3. Transport drvnih sortimenata.................100.000m3

4. Izgradnja i održavanje šumsko-kamionskih puteva

- izgradnja tvrdih 59km

- izgradnja mekih 0km

- održavanje tvrdih i mekih 20km

5. Izgradnja i održavanje traktorskih vozila

- izgradnja 120km

- održavanje 240km


125

2.1.3.1. Neophodni ljudski resursi za realizaciju Scenarija 1.

Po projektovanim količinama i usvojenim prosečnim dnevnim normativima, došlo se do

potrebnog broja izvršilaca i sredstava rada. Usvojena predpostavka je da će radnici i mašine

raditi 200 radnih dana u godini.

1. Seča i izrada drvnih sortimenata.

- oblo: 100.000m3/ 200 rad. Dana/10 m3= 50 radnika

- prost.(višemetarsko) 100.000m3/ 200 rad. Dana/ 7m3= 71 radnika

Ukupno potrebno radnika 121

Radni tim smatra da ogrevno drvo treba izradjivati u produženom stanju u svim sečama

obnavljanja i zadnjim proredima. Time se smanjuju troškovi proizvodnje, povećava učinak i

smanjuje potreban broj radnika.

2. Privlačenje drvnih sortimenata:

- 10 traktora x 200 dana/god. x 30 m3/dan = 60.000m3

- 10 adaptiranih/traktora x 200 dana/god. x 20m3/dan = 40.000m3

zbirno prosečno: 100000 m3 / 20 mašina = 5000 m3 mašina godišnje

3. Prevoz drvnih sortimenta

Predvidjen je prevoz 100.000m3 oblog drveta/200 dana / 35 m3 nadan = 14 kamiona sa

dizalicom

4. Izgradnja kamionskih puteva i vlaka

a) Za izgradnju puteva potrebna su sledeća sredstva i izvršioci:

- buladler TG-160 2 kom. 2 izvršioca

- utovarivač ULT 2 kom. 2 izvršioca

- kamion kiper 4 kom. 4 izvršioca

- grejder 2 kom. 2 izvršioca

- valjak 2 kom. 2 izvršioca

- bager rovokopač 2 kom. 2 izvršioca

- vučni voz 1 kom.l bez izvršioca

Učinak na izgradnji i održavanje puteva:

- tvrdi putevi 20km/godišnje

- meki putevi 40km/godišnje

- održavanje put. 20km/godišnje

b) Za izgradnju transportnih vlaka je potrebno:

- buldozer TG 110 4 kom. 4 izvšioca

- učinak 4 mašine x 100 dana x 300 m/dan = 120 km.

- učinak 4 mašine x 100 dana x 600 m/dan = 240 km.

c) Za održavanje mehanizacije je potrebno

- za dva dela preduzeća po 2 mehaničara = 4 izvšioca

- dva dostavna vozila (KIA, zastava) = 2 izvršioca

- dva autobusa sa 30 sedišta = 2 izvršioca

- kontejner za smeštaj radnika =


126

d) Za knjigovodstvo preduzeća potrebno je je 2 izvšioca.

e) U svakom delu preduzeća imamo rukovodioca dela preduzeća i glavnog inženjera.

Rekapitulacija ljudskih resursa

- Rukovodioci proizvodnje (šum. inž.) 2x2 = 4 izvršioca

- Poslovodje = 10 izvršioca

- Sekači = 121 izvršioc

- Traktoristi = 20 izvršioca

- Vozači (transport. kamiona) = 14 izvršioca

- Gradjevinska mehanizacija = 22 izvršioca

- Održavanje mehan. i transport = 4 izvršioca

- Knjigovodstvo = 2 izvršioca

UKUPNO RADNIKA: =197 izvršioca

2.1.3.2. Neophodni finansijski resursi za realizaciju Scenarija 1.

Za realizaciju Scenarija 1. potrebno je obezbediti finansijski resurs u iznosu 353.355.000 dinara

(4.206.607 EURA) on se sastoji iz sledećih stavki za nabavku:

- motornih testera 130 komada = 7.865.000 din

- zglobni traktor 10 komada = 58.100.000 din

- adatirani traktor 10 komada = 11.500.000 din

- kamioni sa diz. i prik. 14 komada = 85.000.000 din

- autobus 2 komada = 7.000.000 din

- lada niva 2 komada = 1.300.000 din

- dostavno vozilo 2 komada = 1.800.000 din

- grejder 2 komada = 25.000.000 din

- utovarivač 2 komada = 28.500.000 din

- kamion kiper 4 komada = 13.600.000 din

- buldozer T6-160 2 komada = 30.600.000 din

- buldozer T6-110 4 komada = 44.000.000 din

- valjak 2 komada = 12.600.000 din

- bager 2 komada = 16.000.000 din

- vučni voz 1 komad = 2.000.000 din

- troškovi osposobljavanja

svih radnika 181 x 40.000 = 7.240.000 DIN

UKUPNO = 353.355.000, dinara

= 4.206.607 eura

3.0. Akcioni koraci

Radna grupa smatra da planirani obim poslova koji će ŠUMARSKA TEHNIKA raditi u odnosu

na godišnji obim radova JP "Srbijašume" nije veliki, te zbog toga smatramo da treba iznaći

mogućnost da se celokupna investicija isfinansira odjedanput i ŠUMARSKA TEHNIKA

istovremeno otpočne sa radom uz prethodno završene administrativne poslove oko registracije i

lociranja sedišta dva dela preduzeća.


127

4.0. Finansijska analiza

4.1. Prihodi; ukupni prihodi ostvareni od aktivnosti

- seča i izrada

oblo 100.000m3 x 3,20 E/m3 = 320.000 E = 26.880.000 DIN

prostortno 100.000m3 x 6,23E/m3 = 623.500 E = 52.374.000 DIN

- privlačenje

100.000m3 x 6,60E/m3 = 660.000 E = 55.400.000 DIN

- prevoz

100.000m3 x 11,0E/m3 x = 1.100.000 E = 92.400.000 DIN

- putevi

Izgradnja tvrdih 20km x 15.000E = 300.000E= 25.200.000 din

mekih 40km x 8.000E = 320.000E= 26.880.000 din

Održavanje (2 buldoz. TGx100 danax8satix60E/sat= 96.000 E=8.064.000 din

- vlake

Izgradnja 120km x 1800 E/km = 216.000E = 18.144.000 din

održavanje 4 buldoz. x 100 dana x 8 sati x 50E/sat = 160.000E=13.440.000 din

Sveukupno planirani godišnji prihod od delatnosti na seči, privlačenju, prevozu drvnih

sortimenata; izgradnji i održavanju puteva i vlaka iznosi 318.782.000 dinara ili 3.795.023

E (EURA).

4.2. Direktni troškovi, materijalni trooškovi, amortizacija, zarade zaposlenih

Direktni troškovi su rađeni na bazi izrađenih kalkilacija koje uz ovaj izveštaj prilažemo.

- seča i izrada

Oblo 100.000m3 x 273,49 = 325.583 E = 27.349.000 din

Pros. 100.000m3 x 349,11 = 415.607 E = 34.911.000 din

UKUPNO: 741.190 E = 62.260.000 din

- privlačenje

Traktor LKT - oblo 60.000m3 x 617,74din/m3 = 37.064.400 din

Adapt. trakt. - oblo 40.000m3 x 440,18din/m3= 17.607.200 din

UKUPNO: 650.852 EURA = 54.671.600 din

- prevoz 100.000m3 x 505,83din/m3 = 50.583.000 DIN

ili 602.178 E

- Izgradnja i održavanje puteva (tvrdi i meki)

Buldozer TG-170 44.629 din/dana x 170 dana x 2 kom. = 15.173.860 din

Utovarivač ULT 40.704 din/dan x 170 dana x 2 kom. = 13.839.360 din

Kamion kiper 16.993,76 din/dan x 170 dana x 4 kom. = 11.555.240 din

Grejder 45.804 din/dan x 170 dana x 2 kom. = 15.573.360 din

Valjak 25.633,6din/dan x 170 dana x 2 kom. = 8.715.424 din

Bager 32.000,00 din/dan x 170 dana x 2 kom. = 10.880.000 din

Vučni voz 18.000,00 din/dan x 50 dana x 1 kom. = 900.000 din

UKUPNO: = 76.637.244 din

ILI: 912.348 E

- Izgradnja i održavanje vlaka

- Buldozer T6-110-32.560,6 din/dana x 170 x 4 kom = 22.141.208 din

Ukupno direktni troškovi proizvodnih radnika po vrsti rada i sa osnovnim sredstvima iznose:

266.293.052 dinara ili 3.170.155 E (Eura).

- Opšti troškovi 6.400.000 dinara


128

- Bruto plate stručno administrativnog osoblja:

- Rukovodioci proizvodnje 4 x 70.000din = 280.000 din

- Poslovodje 10 x 55.000din = 550.000 din

- Mehaničar 4 x 45.000din = 180.000 din

- Vozač autobusa 2 x 45.000din = 90.000 din

- Vozači dost. vozila 2 x 40.000din = 80.000 din

- Knjigovodstvo 2 x 40.000din = 80.000 din

UKUPNO: = 1.260.000 din

x 12 meseci = 15.120.000 din ili 180.000 E (Eura)

Troškovi iznajmljivanja poslovnog prostora, kancelarije, nameštaj, oprema, alat za mehaničare,

kancelarijski materijal i nabavka jednog službenog vozila u ukupnom iznosu 6.000.000 din.

Sveukupni direktni troškovi iznose 299.333.052 dinara ili 3.521.565 E (Eura).

4.3. Profitna marža; razlika između prihod i materijalnih troškova

- Ukupan godišnji prihodi (4.455.024 E) - 374.222.000 dinara

- Ukupni godišnji rashodi (3.521.565 E) ili 299.333.052 dinara

- Profitna marža 74.888.948 dinara ili 19,8% u odnosu na prihod ili u eurima 881.046 E.

4.4. Investicije; obim investicija u zavisnosti od scenarija .

Za Scenario 1 neophodna osnovna sredstva koja treba nabaviti su pobrojana po tački 2.1.3.2.

(neophodni finansjski resursi), koji iznose 353.355.000 dinara ili 4.206.607 Eura, sa iznosom za

obuku radnika.

Radna grupa smatra da ŠUMARSKA TEHNIKA ne može početi sa radom dok se ne realizuje

kompletna invessticija u gore navedenom iznosu - cca 4,2 miliona eura.

u dinarima Pokazatelji 2005 2006 2007 2008 2009 2010

prihodi 374.222.000 392.933.100 412.579.755 433.208.743 453.869.180 477.612.634

direk.

troškovi 299.333.052 367.386.425 383.156.996 399.788.095 417.079.929 435.287.057

profitna

marža 74.888.948 25.546.675 29.422.759 33.420.648 36.789.251 42.325.577

investicije 353.355.000

6.0. Zaključci i preporuke

Radna grupa

________________________

Ranko Šikanja

Članovi:

________________________ _________________________

1. Aleksandar Vorkapić 2. Djuro Ljubišić

________________________ __________________________

3. Branko Radjenović 4. Bogosav Krsmanović


129

Broj:

Datum:


33 22 00 11 -- 11 -- 22 PP RR OO SS TT AA BB II OO LL OO ŠŠ KK AA

RR EE PP RR OO DD UU KK CC II JJ AA

33 22 00 88 PP RR OO ŠŠ II RR EE NN AA BB II OO LL OO ŠŠ KK AA

RR EE PP RR OO DD UU KK CC II JJ AA


130

BB ee oo gg rr aa dd ,, 11 00 .. 11 00 .. 22 00 00 55 .. 0.0 UVOD


Javno preduzeće “Srbijašume” potpisnik je Ugovora o izradi i realizaciji projekta

“Razvoj plana inplementacije restruktuiranja Javnog preduzeća “Srbijašume” kroz

participaciju.

U svrhu izrade ovog projekta formiran je Upravljački odbor koga čine predstavnici

nadležnog Ministarstva i predstavnik Ministarstva finansija. Predstavnici Upravnog odbora JP

“Srbijašume” i najodgovorniji ljudi iz JP-a kao i predstavnik Austrijskih saveznih šuma čija

zemlja je učesnik u finansiranju ovog programa.

Izrada ovog Projekta poverena je stalnom radnom timu od pet članoa koji zajedno sa

rukovodstvom preduzeća imenuje po potrebi više povremenih radnih timova koje obrađuju

pojedina poslovna polja ili njihove delove i sačinjavaju izveštaj po uputstvima i nadzoru

stalnog radnog tima.

Za izradu izveštaja o biološkoj reprodukciji imenovana su dva povremena radna tima,

jedan za prostu biološku reprodukciju, a drugi za proširenu i ZPD.

U predviđenom roku urađeni su izveštaji i prezentirani stalnom radnom timu

08.09.2005. godine.

Nakon provedene prezentacije i ukazanih primedbi urađen je jedinstven izveštaj za

obe reprodukcije kao i poseban izveštaj za ZPD.

1.0. PROIZVOD /USLUGA

Stanje šuma

Stanje šuma u Srbiji nije zadovoljavajuće. Učešće visokih šuma u ukupnoj površini

iznosi 43,9 %, izdanačkih 52,4 % a šikara i šibljaka 3,7%, stanje u JP “Srbijašume” je nešto

bolje. Učešće visokih šuma iznosi 56,8 %, izdanačkih 29,6 % i šikara i šibljaka 13,6 %.

Na očuvane sastojine i šumama kojima gazduje JP otpada 61,3%, razređene 17,0 %,

devastirane 8,1% i šikare i šibljake13,6%.

Prosečna zapremina u Srbiji iznosi 106,4 m3 a u JP 148 m³/ha. Orijentaciono optimalno

procenjena zapremina iznosi 250 m³/ha za bukvu i 200 m³/ha za hrast. Tekući zapreminski

prirast za šume Srbije iznosi 1,7 m³/ha a za JP 3,8 m³/ha. Procenjena je orijentaciona vrednost

prirasta od 6m³/ha za bukvu i 5m³/ha za hrast.

Šumovitost za Srbiju iznosi 26,7 % a za JP”Srbijašume” 84,5%.

Gubici u proizvodnji drvne mase na godišnjem nivou iznose za Srbiju oko 6.300.000 m³

i veći su od prirasta, gubici u JP iznose oko 2.000.000 i manji su od prirasta.

Navedeni podaci jasno ukazuju na nedovoljno korišćenje proizvodnih potencijala

stanovišta (Srbija 40-50%, JP 50-60%), i sa kakvom ozbiljnošću ubuduće mora se prilaziti

ovom problemu.

2.0. Strateški razvoj

Ciljevi uređenja i korišćenja šuma i šumskih zemljišta su:

1. Zaštita i očuvanje postojećih šuma.

2. Unapređenje stanja šuma: ostvariće se kroz bolje ostvarivanje zaštite i stabilnosti šumskih

ekosistema, prevođenja postojećih izdanačkih šuma u visoke melioraciji degradiranih šuma


131

lošeg kvaliteta, rekonstrukciji nekvalitetnih degradiranih visokih šuma u kvalitetnije i

intenzivnoj nezi i zaštiti postojećih šuma;

Dugoročni cilj je uspostavljanje optimalnog stanja postojećih šuma uzgojno-

meliorativnim merama i na taj način povećati produkciju drvne mase, potpunije

korišćenje produkcionog potencijala staništa i istovremeno optimalizirajući ostale

funkcije šuma kao ekosistema.

3. Povećanje površina pod šumom (pošumljavanjem) u skladu sa globalnom reonizacijom i

kategorizacijom prostora.

Podizanje novih šuma na prostorima gde ih u dogledno vreme nije bilo. Ovi prostori su

uglavnom nastali kao rezultat neracionalnog korišćenja i gazdovanja šumama u prošlosti.

Sadašnje stanje i procena optimalna struktura šuma u JP “Srbijašume”

Uzgojni oblik očuvanost i oblaslost Sadašnje stanje

Dugoročni cilj

– 2050 g.

Etapni cilj

2006-2010

ha % ha % ha %

- visoke šume 439.543 56.8% 775.943 89,4 451.031 58,0

-izdanačke šume šikare i šibljaci 334.560 43,2 92.006 10,6 325.814 42,0

Ukupno 774.104 100,0 867.949 100,0 776.845 100,0

-očuvanje šume 606.110 78,3 753.419 86,8 613.025 78,9

-degradirane šume šikare i šibljaci 167.994 21,7 114.530 13,2 163.820 21,1

Ukupno 774.104 100,0 867.949 100,0 776.845 100,0

- obraslo 774.104 84,5 867.949 94,8 776.845 84,8

- neobraslo 141.225 15,5 47.380 5,2 138.484 15,2

Ukupno 915.329 100,0 915.329 100,0 915.329 100,0

ŠUMOVITOST 84,5 94,8 84,9

Za ostvarenje ovako postavljenog dugoročnog cilja potrebno je prosečno godišnje

realizovati sledeći obim radova:

pošumljavanje goleti 2.085 ha

melioracija degradiranih šuma 2.376 ha

konverzija izdanačkih šuma 4.461 ha

Ovi izvedeni radovi u ovom obimu zahtevaju bezuslovno sprovođenje mera nege na

oko 35.700 ha koji se po ZOŠ svrstavaju u prostu reprodukciju realizujući ovakvo opredelenje

moguće je očekivati sledeće efekte: učešće visokih šuma iznosilo bi 89,4 % znači povećanje

za 32,6 %. Očuvane šume bile bi zastupljene sa 86,8 % ne bi više bilo degradiranih šuma ni

šikara, ne bi više bilo neobraslog šumskog zemljišta sposobnog za pošumljavanje.

U ovom momentu nepostoji mogućnost za realizaciju ovako visoko postavljenih

ciljeva. Zato je potrebno uraditi etapne ciljeve za period 2006 – 2010 godine u više

varijanti sa namerom da se postepeno krećemo ka dugoročno postavljenom cilju

ostvarujući mogućnost da se u preostalom vremenu radi više, nadoknadi propušteno

očekujući da će tada biti stvorene pretpostavke da se to može uraditi.

Potrebno je izvršiti promene u zakonskoj regulativi i omogućiti da se u

proširenu reprodukciju šuma uvrste radovi nege šuma koji su uslovljeni sadašnjim

izvođenjem radova do starosti 1/5 ophodnje (do proreda) kao i radovi sanacije raznih

vidova elementarnih nepogoda (požari, sanacija entomoloških i fitopatoloških

oboljenja), sanitarne seče.


132

Prilikom izrade projekcije posebno je bilo važno objektivno ustanoviti obim radova

za 2006.godinu. Dosadašnji obim izvođenih radova prosek za prethodnih pet godina što je

planirano za 2005.godini je nizak daleko je od potreba današnjeg stanja šuma a ispod je i

realne mogućnosti preduzeća, a sve to nije u skladu sa zakonskom obavezom.

Obim radova za 2006.godinu kao početni prilikom izrade projekcije razvoja do 2010

godine urađen je na osnovu starosne strukture jednodobnih šuma kao i potrebne procene

radova u raznodobnim i prebirnim šumama. Obim radova je usklađen sa trenutno važečim

osnovama sve je to korigovano za procenat realizovanog etata (ZOŠ član 29).Ovako

predviđen obim radova za 2006.godinu veći je za 31% od prosečno realizovanih radova za

proteklih pet godina (obe reprodukcije zajedno).

2.1. Projekcija razvoja (obim radova)


Iz dosad izloženog jasno je da je stanje šuma loše i da je potrebno uložiti dosta truda

da se takvo stanje popravi.

Za ispunjenje tako postavljenog cilja treba da postoje određene pretpostavke. Kao

najbitnije potrebno je navesti:

kadrovska popunjenost i osposobljenost

tehničko-tehnološka opremljenost

neophodna finansiska sredstva.

Kadrovska popunjenost je solidana a osposobljenost moglo bi biti bolje.

Tehničko-tehnološka opremljenost nije na potrebnom nivou. Mehanizovana sredstva

su zastarela. Nova se retko nabavljaju. Otvorenost šuma (10,96 km/1000 ha) je nedovoljna.

Od ukupne količine osnovom planiranog sečivog etata jedan deo je nedostupan, nisu

izgrađeni putevi, to su obično lošije šume u manjim kompleksima na nepovoljnim terenima sa

dosta neobrasle površine. Radovi koje u ovim šumama treba izvoditi pripadaju često

proširenoj reprodukciji.

Potrebna finansiska sredstva su bitan preduslov za izvršrenje ovog zadatka. Prikupiti

sredstva koliko je potrebno za ove svrhe, je izuzetno teško. Ono što se prikupi mora se

racionalno utrošiti, ne sme se dozvoliti da kao prošle godine da obzebeđena sredstva ne budu

u putpunosti iskorišćena.

Mogućnosti za obezbeđenjem više sredstava u ove svrhe postoje, navešćemo samo

neke:

povećanje etata (ovde su velike rezerve) , etat realizovan prosečno za poslednjih pet

godina iznosi 1.176.486 m3, etat osnovom predviđen iznosi 1.761.588 m³ a prirast

2.935.003 m3

postizanje bolje prosečne cene. U prošloj godini je ostvarena prosečna cena nešto

malo iznad treće klase trupaca bukve.

Smanjenje troškova u svim fazama procesa proizvodnje pa i uzgojnih radova.

2.1.2. Opis ciljeva

U narednom tabelarnom pregledu data je projekcija razvoja reprodukcije kroz period.


133

Projekcija razvoja biološke reprodukcije do 2010 godine

Red.

broj. Vrsta rada

2005 2006 2007 2008 2009 2010

Ukupno

2006-

2010

Prosečno

godišnje

2006-

2010.

ha ha ha ha ha ha ha ha

1.1.1. PROSTA REPRODUKCIJA 38,286 40,815 41,595 42,758 44,272 46,163 215,603 43,121

1.1.1.1. Obnavljanje šuma 7,396 5,336 5,414 5,543 5,720 5,941 27,954 5,591

Prirodno obnavljanje 6,667 4,282 4,363 4,485 4,647 4,845 22,622 4,524

Oplodne seče 2,618 1,152 1,174 1,206 1,250 1,303 6,085 1,217

Prebirne seče 1,948 2,170 2,211 2,273 2,355 2,455 11,464 2,293

Femelšlag 1,879 702 716 736 762 795 3,711 742

Vegetativno obnavljanje 222 258 262 270 280 292 1,362 272

Veštačko obnavljanje 729 1,054 1,051 1,058 1,073 1,096 5,332 1,066

Obnavljanje setvom semena 18 32 33 34 35 37 171 34

Kompletiranje 77 204 203 203 206 209 1,025 205

Obnav.red.sečina ML sadnjom 265 265 269 277 287 299 1,397 279

Popunjavanje kultura 258 395 393 394 398 405 1,985 397

Ponovno pošumljavanje 111 158 153 150 147 146 754 151

1.1.1.2. Nega šuma 30,890 35,479 36,181 37,215 38,552 40,222 187,649 37,530

Međuredna obrada plantaža 964 766 780 803 831 867 4,047 809

Seča osvetljavanja podmlatka 261 233 237 244 253 264 1,231 246

Seča čišćenja u mladim prir.sast. 364 1,300 1,324 1,361 1,410 1,470 6,865 1,373

Prorede u veštačkim sastojinama 952 621 633 651 674 703 3,282 656

Prorede u visokim sastojinama 14,486 14,837 15,460 16,149 16,961 17,931 81,338 16,268

Prorede u izdanačkim sastojinama 7,181 11,842 11,958 12,255 12,660 13,171 61,886 12,377

Prorede u kulturama i plantažama 259 101 103 107 110 115 536 107

Kresanje i rezanje grana 653 824 840 863 895 933 4,355 871

Prorede u plantažama mekih lišćara 68 40 41 42 43 45 211 42

Sanitarne seče 4,884 4,095 3,970 3,882 3,825 3,795 19,567 3,913

Ostale mere nege 818 820 835 858 890 928 4,331 866

1.1.2. PROŠIRENA REPRO.ŠUMA 6,415 8,804 8,994 9,260 9,602 10,040 46,700 9,340

Ukupno pošumljavanje 877 1,457 1,508 1,563 1,651 1,746 7,925 1,585

Pošumljavanje požarišta 206 206 204 205 208 214 1,037 207

Pošumljavanje goleti 241 453 475 494 518 545 2,485 497

Podizanje novih kultura 47 47 48 51 53 57 256 51

Melioracija 383 751 781 813 872 930 4,147 829

Konverzija izdanačkih šuma 1,901 867 884 908 941 981 4,581 916

1.1.2.1. Nega šuma 3,637 6,480 6,602 6,789 7,010 7,313 34,194 6,839

Okopavanje i prašenje 773 1,847 1,882 1,935 2,004 2,091 9,759 1,952

Seča izdanaka i izbojaka 801 1,553 1,582 1,627 1,664 1,736 8,162 1,632

Uklanjanje korova 912 766 780 803 831 867 4,047 809

Seča čišćenja u kulturama 1,151 2,314 2,358 2,424 2,511 2,619 12,226 2,445

UKUPNO ( PROSTA + PROŠIRENA ) 44,701 49,619 50,589 52,018 53,874 56,203 262,303 52,461

povećanje obima radova (%) 11.00 1.95 2.82 3.57 4.32

Ovo su mala poboljšanja ali su svakako značajna i prestavljaju manji ali važan korak

ka približavanju dugoročno postavljenom cilju.

Povećanje obima radova za period 2006-2010 iznosi 13,2%. Povećanje po godinama

je različito u prvoj godini 1,95% a u zadnjoj 4,32%.

Realizacijom ovako predviđenog obima radova poboljšaće se stanje šuma.. Učešće

visokih šuma iznosilo bi 58,0 %, povećanje za 1,2%, učešće očuvanih sastojina – iznosilo bi

78,9 % povećanje za 0,6 % , šumovitost bi iznosila 84,9 % povećanje za 0,4%.


134

Za razmatranom periodu izvršili bi obnovu šuma prirodnim putem na površini od

22.623 ha (prosečna godišnje 4.525 ha) što iznosi 2,9% od ukupno obrasle površine.

Ako se ovome doda i konverzija izdanačkih šuma kao i melioracija degradiranih šuma

proizilazi da se obnova šuma za period 2006-2010 treba provesti na samo 4% obrasle

površine.

Ovo je nepovoljno. Sadašnji obim obnavljanja je mnogo manji od ovog predviđenog.

Odnos između obima radova proste i proširene reprodukcije je bio 96% : 4% što je

nepovoljno. Nužno je preduzeti mere da se ovaj odnos popravi, što je ovom prilikom i

učunjeno. Po ovom predlogu odnos između proste i proširene reprodukcije bi iznosio 69% :

31%.

2.1.3. Opis resursa

2.1.3.1. Neophodni ljudski resursi realizaciju predviđenog obima radova

Ovo je najvažniji resurs za ostvarenje postavljenog cilja.

Struktura stručno-tehničkog osoblja u preduzeću (šumarska struka) iznosi: doktori

nauka 2 magistri 5 inženjeri 485 tehničar 1.006.

Struktura ostalih zaposlenih visokih stručnih sprema iznosi: ekonomisti 42, pravnici

29, ostali 52. Ukupna visoka stručna sprema 612.

Ovakva kvalifikaciona struktura zaposlenih omogućava da se predviđeni radovi

kvalitetno i na vreme završe. Gotovo da nema zadatka u šumarstvu koga ovi kadrovi ne mogu

da reše.

Korišćenje ovog ogromnog kadrovskog potencijala nije na zadovoljavajućem nivou.

Moglo bi se reći da korišćenje ovog potencijala nije mnogo bolje od korišćenja proizvodnih

potencijala staništa.

Za obavljanje predviđenog obima posla gajenja i zaštite šuma (osim katastrofa)

potrebno je 101 revirnih inženjera. Od toga do broja od 86 inženjera došlo se na osnovu

privremenih normi u oblasti gajenja i zaštite šuma na osnovu čega je rađena kalkulacija

troškova za razne vidove radova na gajenju i zaštiti šuma, 15 inženjera je određeno da

obavljaju poslove koje nije lako predpostaviti i lako normirati. To su obično poslovi izazvani

raznim vidovima elementarnih nepogoda razni vidovi saradnje i konsultacija sa drugim

službama sektora u preduzeću i kontakti saradnja sa strankama na terenu.

Potrebno je dosta vremena za saradnju i konsultaciju oko prikupljanja terenskih

podataka na izradi osnova i planova gazdovanja, učešće u izadi programa i projekata raznih

vidova nepredviđenih izveštaja i izvršavanje raznih vidova naloga od raznih nivoa

rukovodstva preduzeća koji po nekad nisu u opisu posla kojim se revirni inženjeri bave.

Ovakva teritorijalna organizacija preduzeća, podela na gazdinstva i ŠU zahtevaju

povećan broj izvršilaca u odnosu na ono što se dobija na osnovu normativa i izrađenih

kalkulacija na bazi celine.

Potreban broj čuvara šuma – lugara na godišnjem nivou iznosi 490. za period 2006-

2010 predviđeno je smanjenje za 83 lugara.

Šumskih radnika potrebno je 788. Od toga vlastitih radnika 200 i povremenih 588,

koji će biti angažovani kroz usluge.

Smatramo da je ovo najmanji mogući broj radnika sa kojim se predviđeni obim posla

može ostvariti. Razne nepredvidive okolnosti ovde nisu uračunate. Sve gubitke vremena teško

je bilo u kalkulaciju uneti.


135

2.1.3.2.Neophodni finansijski resursi za realizaciju predviđenog obima poslova

Za realizaciju predviđenog obima radova potrebna su odgovarajuća finansiska

sredstva. Urađena je kalkulacija za svaki vid rada posebno. Ovo se odnosi samo na direktne

troškove.

Za realizaciju predviđenog obima radova za prostu reprodukciju u periodu 2006-2010

god. potrebna su sredstva u iznosu od 1.218.926.857 din. ili prosečno godišnje 243.785.371

din. Za proširenu reprodukciju 998.365.595 din. za period ili prosečno godišnje 199.673.119

din. I zaštitu šuma (bez prirodnih katastrofa) 1.030.649.034 din. za period ili prosečno

godišnje 206.129.807 din.

Ukupno potrebna sredstva za ove vidove radova u periodu 2006-2010 iznose

3.247.941.486 din. Ili prosečno godišnje 649.585.297 din.

3.0. Akcioni koraci

Govoriti o organizacijskim i kadrovskim promenama samo sa stanovišta gajenja šuma

je teško a sa stanovišta proširene biološke reprodukcije još teže.

Ispravno je ovo razmatrati ukupno zajedno za celo preduzeće. Na osnovu površnog

poznavanja situacije u preduzeću moglo bi se predpostaviti da bi bila prihvatljiva organizacija

jedinstveno vodstvo preduzeća sa 6-8 profitnih centara i 30-40 šumskih pogona. Moguće je

očekivati da bi ovakva organizacija zahtevala manji broj zaposlen od sadašnjeg stanja.

Administrativno osoblje moralo bi biti znatno smanjeno, a stručno tehničko osoblje

preusmereno ka novo postavljenim zadacima a nije isključeno da se pojavi neki manji višak.

4.0. Finansijska analiza

4.5. Finansijski pokazatelji

Pokazatelji G o d i n e Ukupno

2006-2010 Prosečno

god. 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prohod prosta 186,292,11

5

198,823,27

8 216,292,792 237,862,575 265,921,42

5

300,026,78

7

1,218,926,8

57

243,785,37

1 proširena 87,853,786 181,168,74

2 189,687,481 198,904,264 208,965,96

5

219,639,14

3

998,365,59

5

199,673,11

9 zaštita 213,213,20

3 217,664,65

1 211,880,240 205,406,777 201,946,89

6 193,750,47

0 1,030,649,0

34 206,129,80

7 U k u p n o 487,359,10

4

597,656,67

1 617,860,513 642,173,616 676,834,28

6

713,416,40

0

3,247,941,4

86

649,588,29

7 Direktni

troškovi

prosta 186,292,11

5

198,823,27

8 216,292,792 237,862,575 265,921,42

5

300,026,78

7

1,218,926,8

57

243,785,37

1 proširena 87,853,786 181,168,74

2 189,687,481 198,904,264 208,965,96

5

219,639,14

3

998,365,59

5

199,673,11

9 zaštita 213,213,20

3 217,664,65

1 211,880,240 205,406,777 201,946,89

6 193,750,47

0 1,030,649,0

34 206,129,80

7 U k u p n o 487,359,10

4

597,656,67

1 617,860,513 642,173,616 676,834,28

6

713,416,40

0

3,247,941,4

86

649,588,29

7 Profitna marža 0 0 0 0 0 0 0 0

Investicije prosta 3,720,966 12,495,000 3,234,336 3,851,996 3,291,995 26,594,293 5,318,859

proširena 669,107 2,205,000 573,107 13,107 573,107 4,033,428 806,686

zaštita 3,200,000 1,600,000 1,600,000 3,200,000 9,600,000 1,920,000

U k u p n o 7,590,073 14,700,000 5,407,443 5,465,103 7,065,102 40,227,721 8,045,544


136

5.0. ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Stanje šuma u Republici Srbiji je daleko od zadovoljavajućeg. Stanje u JP “Srbija-

šume” je u odnosu na Republiku malo bolje.Proizvodni potencijali staništa se koriste za Srbiju

40-50% a za JP “Srbijašume” 60 – 60%. Gubici u proizvodnji drvne mase na godišnjem nivou

za šume Srbije su veći od godišnjeg tekućeg prirasta a za JP manje od prirasta.Ovo nameće

potrebu da se preduzmu odlučne mere da se ovi gubici smanje i da se stanje počne značanije

popravljati.

U raznim periodima proteklog vremena na ovom polju postizani su različiti rezultati.

Kao rezultat nekih od preduzetih mera od drugog svetskog rata pa do danas je povećanje

stepena šumovitosti od 19,8% na 26,7%.Najviše je rađeno u periodu od 1981 – 1985 godin,

tada je više urađeno za jednu godinu nego za sve godine od 1991 pa do danas. Situacija kroz

koju je prošla naša zemlja od 1991 pa do danas je izuzetno teška (ratovi, međunarodna

izolacija, sankcija i sl.). Situacija na tržištu je izuzetno nepovoljna. Gotovo da je uništena

dotadašnja drvna industrija, nova je slaba i nedovoljna.

Očekujemo bolju situaciju i veće mogućnosti za popravku lošeg stanja. Prostornim

planom Republike Srbije data je projekcija razvoja šumarstva do 2050 godine.Za ostvarenje

ukupno predviđenog obima radova prosečno godišnje trebalo bi uraditi sledeće radove:

pošumljavanje goleti na 28.800 ha. melioracija na 24.800 ha i konverzija 49.670 ha, ukupno

103.270 ha. Shodno tom opredelenju u JP trebalo bi izvesti sledeće radove: pošumljavanje

goleti 2.085 ha, melioracija degradiranih šuma na 2.376 ha i konvezcija na 4.461 ha ili

ukupno 8.922 ha.

Sadašnje stanje u preduzeću pa i državi je takvo da ne omogućava realizaciju ovog

obima predviđenih radova. Ovom prilikom urađena je projekcija razvoja 2006-2010 godine u

skladu sa mogućnostima. Projekcijom je predviđeno uraditi sledeći obim radova prosečno

godišnje: pošumljavanje goleti 497 ha, melioracija degradiranih šuma 829 ha, konverzija

izdanačkih šuma 916 ha, razni vidovi mere nega na 44.369 ha i radovi na zaštiti šuma u

vrednosti od 206.129.807 din.

Upoređujući ovo sa prjekcijom iz Prostornog plana izgleda malo, ali upoređujući sa

onim što je u poslednje vreme rađeno je značajno.

Radovi koji se mogu finansirati iz sredstava reprodukcije šuma nužno je izmeniti ili

preciznije regulisati. Gotovo svi radovi u šumarstvu prema članovima 22, 54, 60 ZOŠ-a

moguće je finansirati iz sredstava za reprodukciju šuma.

Do sada sredstva iz budžeta – fonda su više usmeravana u prostu nego u proširenu

reprodukciju (prošla godina 64% prosta, 36% proširena).

U proširenu biološku reprodukciju potrebno je svrstati radove pošumljavanja goleti i

melioracije degradiranih šuma kao i radove mere nege koji su uslovljeni izvođenjem

pomenutih radova do starosti 1/5 ophodnje (prašenje, okopavanje, uništavanje korova,

čišćenje, pa čak i po neke prorede). Ovde je potrebno uvrstiti i sanaciju posledica

elementarnih nepogoda (pošumljavanje požarišta, vetrolomi, snegolomi, izvale, slušenje

šuma). Konverzija bi se mogla tretirati kao prosta reprodukcija.

Sredstva za finansiranje, izvođenje radova proširene reprodukcije obezbediće država,

prikupljajući sredstva iz različitih izvora i usmeravajući ih tamo gde je najpotrebnije, gde se

mogu očekivati najveći efekti poboljšanja stanja.

Sredstva za finansiranje radova proste biološke reprodukcije obezbeđuju vlasnici i

sopstvenici šuma.

Radna gupa


137

Broj:

Datum:


33 22 00 22 PP LL AA NN II RR AA NN JJ EE UU ŠŠ UU MM AA RR SS TT VV UU

BB ee oo gg rr aa dd ,, 00 77 .. 00 99 .. 22 00 00 55 ..


138

0.0 UVOD


Na osnovu Zakona o šumama (Sl.gl. RS br.46/91 ...54/96) i Statuta preduzeća,

Generalni direktor J.P.''Srbijašume'' doneo je rešenje o formiranju povremenih radnih grupa –

timova (br.4275/05 od 08.06.2005.god.), kojim je, pored ostalih formiran tim P 3202 –

Planiranje u šumarstvu, u sastavu :

Vlada Stoičkov, diplomirani inženjer šumarstva, raspoređen na radno mesto

rukovodioca Službe za planiranje i gazdovanje šumama u Š.G.''Južni Kučaj'' –

Despotovac;

Bratislav Kisin, diplomirani inženjer šumarstva, raspoređen na radno mesto višeg

projektanta u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd;

Dragomir Tomašević, diplomirani inženjer šumarstva, raspoređen na radno mesto

višeg projektanta u Birou za planiranje i projektovanje u šumarstvu - Beograd;

Zlatko Milošević, diplomirani inženjer šumarstva, raspoređen na radno mesto

rukovodioca Odseka za izradu osnova i planova gazdovanja u Š.G ''Užice'' –

Užice;

Jordan Mijatović, diplomirani inženjer šumarstva, raspoređen na radno mesto

rukovodioca Odseka za izradu osnova i planova gazdovanja u Š.G ''Rasina''

Kruševac.

Inicijalni sastanak održan je u prostorijama Generalne direkcije u Beogradu

15.06.2005. godine. Na sastanku je prezentiran projekat ''Definisanje razvoja strategije –

strateške poslovne aktivnosti'' i izvršeno je upoznavanje i prirprema radnih timova za rad na

Projektu.

Zadatak ovog tima je da definiše i da moguće scenarije i konkretne akcione korake

razvoja planiranja u šumarstvu, kao jedne od strateških aktivnosti Preduzeća.

Rok za izvršenje zadatka je 31. 07. 2005. godine, a za konačni izveštaj 15. 08. 2005.

godine.

Povremeni radni tim je istog dana održao prvi sastanak na kom je dogovorena

organizacija rada i izvršena podela posla po oblastima u okviru Tima.

Drugi sastanak tima održan je dana 07.07.2005. godine. Na ovom sastanku izvršena je

analiza i rasprava o sadržaju prvog poglavlja izveštaja i 1. scenarija i dogovorene izmene i

dopune istih.

U periodu od 18.07. do 21.07. i od 08.08. do 10.08. 2005. godine, članovi radnog tima

obavili su razgovore sa gospodinom Peter-om Fürst-om, konsultantom iz ÖBF-a. Tom

prilikom smo upoznati sa načinom rada kolega iz Austrije, objasnili sistem i način izrade

planskih dokumenata kod nas i obavili konsultacije o radnoj verziji izveštaja.

Završni sastanak tima održan je 29. 08. 2005. godine, u Jagodini. Na ovom sastanku je

izveštaj definitivno formulisan.


139

1.0. PLANIRANJE U ŠUMARSTVU

1.1. Način i proces planiranja u šumarstvu

Prikaz postojećeg stanja prirodnih resursa i identifikacija potencijala.

Ukupna površina JP "Srbijašume" iznosi 915.328,84 ha;

Ukupna obrasla površina JP "Srbijašume" iznosi 774.104,14 ha;

Ukupna neobrasla površina JP "Srbijašume" iznosi 141.224,70 ha;

Ukupna dubeća drvna zapremina iznosi 114.903.470 m³ (148,4 m³/ha);

Ukupan zapreminski prirast iznosi 2.935.003 m³ (3,8 m³/ha) godišnje;

Planirani prinos iznosi 17.678.008 m³ za 10 godina, ili 1.767.801 m³ prosečno

godišnje.

(Pregled površina, zapremina, prirasta i prinosa po ŠG u aneksu br.1)

Što se planiranja gazdovanja šumama tiče od 1991. godine, posebne osnove

gazdovanja šumama rade se po novoj metodologiji. U saradnji sa Šumarskim fakultetom iz

Beograda izrađen je kodni priručnik za informacioni sistem u šumarstvu koji predstavlja

početak unifikacije šumarske terminologije i nomenklature i omogućava i olakšava

objedinjavanje i sistematizovanje podataka na nivou Republike. Izrađeni su novi programi za

kompjutersku obradu podataka prikupljenih na terenu i započeto je formiranje jedinstvene

baze podataka na nivou Preduzeća.

Pored ovoga unekoliko je izmenjen način prikupljanja podataka na terenu i sam sistem

gazdovanja šumama. Težište planiranja prelazi sa gazdinske klase na konkretne sastojine koje

se izdvajaju, pored osnovnih razlika u taksacionim elementuma i na osnovu stepena

homogenosti sastojina, kao novouvedene karakteristične kategorije. Za prikupljanje podataka

o broju stabala i drvnoj masi, u zavisnosti od stepena homogenosti, koristi se delimični

premer metodom krugova sa konstantnim poluprečnikom, primerno ugaono izbrajanje i kod

vrednih sastojina koje su na kraju ophodnje i prebirnih sastojina, totalni premer.

Planska dokumenta, njihov izgled, sadržaj pa i način izrade, detaljno su definisani

Pravilnikom o sadržini osnova i programa gazdovanja šumama, godišnjeg izvođačkog plana i

privremenog godišnjeg plana gazdovanja privatnim šumama (Sl.gl.RS br. 122/03 0d

12.12.2003.godine), koji donosi republički Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Planiranjem u šumarstvu u okviru Javnog preduzeća ''Srbijašume'' – Beograd, bave se

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu, sa sedištem u Beogradu i Odseci za izradu

osnova i planova gazdovanja u dvanaest gazdinstava. Gazdinstva Kučevo, Kragujevac,

Ivanjica i Raška nemaju sistematizacijom predviđena radna mesta na izradi osnova i planova

gazdovanja.

Organizaciona šema u okviru preduzeća:

Nivo Generalne direkcije: Odeljenje za planiranje gazdovanja šumama, sa

rukovodiocem odeljenja i jednim stručnim saradnikom za bazu podataka.

Biro za planiranje i projektovanje u šumarstvu, kao deo Preduzeća sa 23 zaposlena.

Nivo Šumskoga gazdinstva: Odseci za izradu osnova i planova gazdovanja u trinaest

gazdinstava.

U Preduzeću ima 71 radnik koji radi na planiranju u šumarstvu, od toga 53 inženjera

šumarstva (VSS), 2 geometra-kartografa (VŠS) i 16 šumarskih tehničara (SSS). Na Nivou

Preduzeća postoje 2 geodeta (VŠS) i 16 geometara (SSS) ali smo mišljenja da se oni ne mogu

računati kao direktni radnici na planiranju u šumarstvu, s'obzirom da su njihovi poslovi

vezani, prvenstveno, za imovinsko – pravna stanja i kao takvi, potrebni Preduzeću u celini.

(Detaljna kadrovska struktura po organizacionim jedinicama data u aneksu br.2)


140

Za potrebe Preduzeća izrađuju se posebne osnove gazdovanja šumama gazdinskih

jedinica i opšte osnove gazdovanja šumama za šumska područja. Imajući u vidu da Preduzeće

gazduje sa 339 gazdinskih jedinica na površini većoj od 915.000 ha, prosečno godišnje se

izrađuje 34 POGŠ na preko 91.500 ha.

Radovi na izradi posebnih osnova vrše se u tri osnovne faze i to: pripremni radovi

(provera i ažuriranje katastarskog stanja, priprema radnih karata i sl.), terenski radovi

(izdvajanje, obeležavanje satojina, opis staništa i sastojina i premer) i kancelarijski radovi

(unos i kompjuterska obrada podataka, pisanje tekstualnog dela osnova i planova gazdovanja,

izrada potrebnih karata i sl.). Terenski radovi se, nažalost, još uvek obavljaju, pretežno,

upotrebom ručnih alata i pribora (busole, ručne pantljike, manuelne prerčnice, visinomeri na

trigonometrijskom principu i sl.).

Izvestan napredak u smislu tehničke opremljenosti načinjen je nabavkom određenog

broja elektronsih visinomera i ručnih GPS stanica i uz pomoć donacije Vlade Kreljevine

Norveške, nabavkom kompjutera opremljenih WinGIS programom za Biro i Odseke u

Šumskim gazdinstvima Boljevac, Kraljevo i Despotovac.

Osnovni problemi sa kojim se susrećemo u procesu planiranja u šumarstvu i koji ne

zavise direktno od Preduzeća su neadekvatno reseno pitanje državnog poseda, kada su u

pitanju šume i šumsko zemljište. Počev od problema sa katastrom koji je u fezi sređivanja

svojih podataka, ali nema dovoljno ažurne katastarske planove, pa do problema sa

nepoštovanjem odredaba Zakona o šumama, jer se u praksi ne poštuje odredba da se sve šume

u državnom vlasništvu daju na gazdovanje Preduzeću. Pored ovoga, u poslednje vreme je sve

izraženiji problem bespravnog zauzimanja i držanja šuma i šumskog zemljišta od strane

privatnih lica, koja sudskim putem pokušavaju da uđu u posed. Ovi problemi morali bi biti

rešeni što hitnije uz pomoć Uprave za šume i drugih državnih organa.

1.2. Razvoj korisnika usluga, poželjni korisnici usluga

Planiranje u šumarstvu se sada vrši za sopstvene potrebe i celokupni kadrovski i

tehnički potencijali su tako koncipirani.

Promenom koncepcije i organiozacije Preduzeća otvaraju se mogućnosti za pružanje

usluga planiranja u šumarstvu i drugim vlasnicima i korisnicima šuma i šumskog zemljišta.

Procenjuje se da na teritoriji Srbije van Pokrajina ima oko 1.000.000 ha šuma i

šumskog zemljišta u privatnom vlasništvu. Ove šume su neuređene i u narednom periodu,

nakon definisanja načina izrade i finansiranja ovih poslova, biće drastično povećan obim

poslova iz domena planiranja, što Preduzeće kao organizacija koja je zadužena za pružanje

stručnih usluga u privatnim šumama, mora spremno dočekati.

Mišljenja smo da uz određenu reorganizaciju i racionalizaciju Preduzeće može biti

izuzetno konkurentno na tržištu i kada su u pitanju usluge planiranja za potrebe Nacionalnih

parkova, pri čemu treba imati u vidu da oni gazduju šumama na ukupnoj površini od 158.986

ha od čega na teritoriji Srbije van Pokrajina ima 94.593 ha.

Novim zakonskim rešenjima postoji mogućnost promena u vlasničkoj strukturi, ali

s'obzirom da su planski dokumenti neophodni bez obzira na vlasništvo, potreba za

planiranjem u šumarstvu će biti kontinuirana i čak sve izraženija.

Pored izrade planskih dokumenata, službe Preduzeća mogu pružati i uslige veštačenja,

procene vrednosti šume i vršiti slične poslove za zainteresovane korisnike.

Pored delatnosti na teritoriji Republike van Pokrajina, realna je mogućnost pružanja

usluga zainteresovanim sopstvenicima i korisnicima šuma na teritoriji Vojvodine.


141

2.0. STRATEŠKI RAZVOJ

2.1. Scenario 1

Sadašnja organizacija planiranja u šumarstvu (uređivanja šuma) je organizovana tako

da jedan deo gazdinstava ima organizovane Odseke za izradu osnova i planova gazdovanja i

samostalno obavlja poslove i zadatke iz domena planiranja u šumarstvu. Drugi deo

gazdinstava ili nema ovu službu ili nije u mogućnosti da samostalno obavlja ove poslove, pa

to čini u saradnji sa stručnim kadrom iz Biroa za planiranje i projektovanje u šumarstvu iz

Beograda koji se takođe nalazi u sistemu JP "Srbijašume".

Na nivou Generalne direkcije, u sklopu Sektora za šumarstvo i lovstvo, postoji

Odeljenje za planiranje gazdovanja šumama, koje objedinjuje, koordinira i prati dinamiku i

izvršenje radova Biroa i Odseka po gazdinstvima.


Za obavljanje složenih i odgovornih zadataka iz domena kojim se bavi služba

planiranja gazdovanja šumama neophodne su određene pretpostavke. Najznačijnije

pretpopstavke podrazumevaju:

posedovanje kadrovskih uslova koji mogu na adekvatan način da odgovore svim

postavljenim zadacima iz ove oblasti;

materijalno – tehnička opremljenost odgovarajućim sredstvima za rad kako bi

postavljeni ciljevi adevatno i uspešno završavali.

Ove dve glavne pretpostavke podrazumevaju dinamičan proces, što podrazumeva

permanentno kadrovsko obnavljanje i usavršavanje u stručnom smislu u skladu sa

savremenim dostignućima domaće i evropske nauke i prakse.

Što se tiče materijalno – tehničkih pretpostavki, one podrazumevaju adekvatno

opremanje savremenim tehničkim pomagalima i koliko je to moguće u eri savremene

elektronske revolucije, praćenje, odnosno ne zaostajanje u korišćenjem istih. Takođe ovde

treba podrazumevati i adekvatno materijalno nagrađivanje zaposlenih na ovim poslovima,

kako bi se kadrovi stimulisali, a ne da što pre pobegnu od njih i da se sa podozrenjem gleda

na ljude koji rade na uređivanju šuma.

2.1.2. Opis ciljeva

Da bi se bolje shvatio obim radova koji proističu iz složenog i sveobuhvatnog kocepta

planiranja gazdovanja šumama, pokušaćemo da prikažemo konkretne ciljeve koji proističu iz

domena aktivnosti ove službe. To se pre svega odnosi na:

JP "Srbijašume" gazduje sa oko 915.000 ha. Pošto je uređajno period 10 godina,

znači izvršiti prikupljanje taksacionih podataka na 1/10 površine, odnosno na oko

91.500 ha prosečno godišnje. To podrazumeva određene pripremne radnje

(katastarske provere i kartografske pripreme), zatim izdvajanje sastojina i

prikupljanje osnovnih dendrometrijskih podataka određenom metodologijom (što

je precizirano važećim Pravilnikom);

JP "Srbijašume" gazduje sa 340 gazdinskih jedinica. Prosečno godišnje treba

uraditi 34 projekta iz oblasti Planiranja gazdovanja šumama (Posebne osnove

gazdovanja šumama). Znači, prethodno prikupljeni podaci se računski obrađuju i

na osnovu njih se vrši izrada pomenutih projekata;

Područje koje pokriva JP "Srbijašume" (središnja Srbija) je podeljeno na 17

šumskih područja, odnosno delova preduzeća (Šumskih gazdinstava). Svako


142

šumsko područje treba da ima projekat koncepta gazdovanja šumama za period od

10 godina (Opštu osnovu gazdovanja šumama). Znači izrada 1,7 OOGŠ prosešno

godišnje.

Izrada ostale projektne dokumentacije (Izmene i dopune POGŠ i sl.) koju mogu da

zahtevaju vanredne okolnosti (požari, snegolomi, vetroizvale, oštećenja

entomološkog ili fitopatološkog karaktera, promena namene površina usled

različitog stepena zaštite od strane države i sl.)

Svi ovi ciljevi su postavljeni u obliku zakonskih formi i moraju da se poštuju kako u

vremenskom pogledu (dinamici izrade) tako i u kvalitetu izvedenih radova.

2.1.3. Opis resursa

2.1.3.1. Neophodni ljudski resursi za realizaciju scenarija 1

Neophodna struktura zaposlenih na poslovima planiranja gazdovanja šumama na

nivou JP "Srbijašume":

Stručna sprema Broj izvršilaca

Visoka stručna sprema 54

Srednja stručna sprema 17

Ukupno: 71

Mišljenja smo da je ovakva kadrovska struktura zadovoljavajuća sa gledišta izvršenja

obaveza (s'obzirom da se proces izrade osnova isada odvija kontinuirano i bez većih smetnji).

Napominje se da ovaj broj nije konačan jer se u letnjim mesecima angažuje i dodatna

sezonska radna snaga za izvršenje terenskih poslova (oko 100 ljudi). Trebalo bi, ispitati

mogućnost preraspodele kadrova i formiranja odseka u gazdinstvima u kojim nedostaju, u

krajnjem slučaju prilikom odlazaka u penziju pojedinih inženjera iz Biroa (kako ne bi bio

narušen ukupan broj izvršilaca), s tim da Biro mora očuvati adekvatnu strukturu kadrova za

obavljanje terenskih i kancelarijskih radova, kao najkompetentnija organizacija za radove na

planiranju u Preduzeću.

Potrebno je posebno obratiti pažnju na stalno stručno usavršavanje radnika, a sve u

cilju poboljšanja kvaliteta izvršenih radova. Ovde treba naglasiti i to da je nedopustivo da se

poslovima planiranja u šumarstvu bave pripravnici, s'obzirom na potreban nivo preciznosti i

znanja, tako da smo mišljenja da se u narednom periodu mora obratiti posebna pažnja odabiru

kadrova i njihovoj specijalizovanosti za određene poslove. Poboljšanjem tehničke

opremljenosti i stalnom edukacijom i usavršavanjem kadrova, može se očekivati, pored

poboljšanja kvaliteta i povećanje obima izvršenih radova, što može rezultirati, izvesnim

smanjenjem broja izvršilaca (prvenstveno povremenih radnika).

(Detaljna analiza ljudskih resursa data je u aneksima br.6 i 7)

2.1.3.2. Neophodni materijalno - tehnički resursi za realizaciju scenarija 1

Za realizaciju ovako zamišljenog scenarija koji se bazira na kontinuiranom povećanju

kvaliteta i preciznosti rada, neohodno je da se izvrše adekvatna tehničko – tehnološka

unapređenja procesa rada i reorganizacija resursa.

U tom smislu, mišljenja smo da bi sve organizacione jedinice angažovane na

planiranju u šumarstvu morale da poseduju računare, adekvatno opremljene legalnim

softverom neophodnim za rad na izradi planskih dokumenata i izradi karata, mora se

obezbediti dovoljno terenskih vozila i elektronskih visinomera, kao i GPS uređaji. Svaki

Odsek na nivou Šumskog gazdinstva mora imati laserski štampač i skener A3 formata. Radi


143

lakše komunikacije potrebno je omogućiti Odsecima pristup serveru Generalne direkcije i

internetu.

Pored ovoga, u zavisnosti od obima poslova, mora biti nabavljen dovoljan broj

elektronskih visinomera, daljinomera i GPS uredjaja za sve ekipe koje izvode radove na

terenu. Podrezumeva se adekvatna HTZ oprema za sve radnike.

(Detaljni pregled opreme po organizacionim jedinicama dat je u aneksu br.3)

2.1.3.3. Neophodni finansijski resursi za realizaciju scenarija 1

Finansijski resursi moraju obezbediti nesmetano i efikasno obavljanje zadataka koji se

postavljaju pred Preduzeće u smislu planiranja u šumarstvu, odnosno, izrade planskih

dokumenata.

Oni moraju obezbediti pokriće materijalnih troškova, naknada i zarada zaposlenih kao

i neophodne investicije u poboljšanje tehničke i tehnološke opremljenosti službi.

Prethodnim troškovima zaposlenih moraju se dodati troškovi materijalno – tehničke

prirode, koji podrazumevaju određen broj vozila, režijske troškove, permanentno ulaganje u

opremu i sl.

Pokriće troškova bi bilo obezbeđeno iz resursa Preduzeća.

2.2. Scenario 2

Na osnovu izvršenih razgovora sa stručnim konsultantom iz ÖBF-a, a imajući u vidu

neophodnost prilagođavanja načina rada, približavanja evropskim normama i praćenja novih

dostignuća iz oblasti planiranja u šumarstvu, kao i zbog potrebe sagledavanja različitih

aspekata i nivoa planiranja, koje pred nas postavlja tržišna ekonomija i razvoj društva uopšte,

treba razmisliti o promeni koncepcije planiranja.

Analizom osnovnih planskih dokumenata (posebne osnove gazdovanja šumama) može

se zaključiti da su oni, u svom tradicionalnom obliku, umnogome neprimereni, preglomazni,

opterećeni nepotrebnim podacima i neprilagođeni savremenim potrebama koje se nameću u

dinamičnom okruženju

S tim u vezi, sami planski dokumenti, njihov sadržaj i oblik, a samim tim i način

njihove izrade, kao i organizacija adekvatne službe moraju biti promenjeni.

Ovaj scenario uključuje dugoročne odrednice planiranja u šumarstvu, a pokušaćemo

da damo i predlog prvih konkretnih koraka na tom putu.

Ukoliko se od Preduzeća restruktuiranjem želi da stvori konkurentna i respektabilna

organizacija koja bi bila lider u šumarstvu Republike, mora se svim segmentima njegovog

rada pokloniti dužna pažnja. Nesporno je da kvalitetno i dinamično planiranje mora biti jedan

od temelja ovakvog Preduzeća.

Planiranje u svim svojim vidovima i nivoima mora se oslanjati na tačnu i, pre svega

ažurnu bazu podataka o svim resursima s kojim Preduzeće raspolaže, te se, kao jedan od

osnovnih zadataka, nameće formiranje, održavanje i ažuriranje takve baze, koja bi bila

dostupna svim radnicima, u zavisnosti od njihovih radnih zadataka, a i svim drugim

zainteresovanim stranama, kao i široj javnosti. Ovakva Baza podataka ne bi koristila samo

planerima već bi obuhvatala sve podatke o stanju i aktivnostima Preduzeća i kao takva postala

bi neophodna pretpostavka za funkcionisanje Preduzeća u celini.


Jedna od osnovnih pretpostavki za razvoj savremenog pristupa planiranju u šumarstvu

je adekvatno prilagođavanje zakonske regulative koja bi omogućila veću slobodu u izradi i


144

formi planskih dokumenata, naravno, baziranu na najnovijim stručnim i tehničko-tehnološkim

evropskim i svetskim dostignućima.

Pored procesa prilagođavanja zakonske regulative (Pravilnika), neophodno je i

paralelno raditi na sledećem:

Ispitati mogućnost nabavke digitalizovanih katastarskih planova državnog poseda

koji je dat na gazdovanje Preduzeću kao osnovne pretpostavke za formiranje

kvalitetne GIS baze podataka.

Formiranje GIS – baze podataka na nivou Preduzeća, koja bi sadržala sve

relevantne podatke o šumama u državnom vlasništvu na teritoriji Republike

(posed, stanje šuma, planirani radovi i ažurna evidencija istih) i koja bi, putem

Interneta, bila dostupna najširem sloju korisnika.

Odabir kvalitetnih kadrova, od raspoloživog broja u Preduzeću, koji će se, shodno

svojim sklonostima, intenzivno stručno usavršavati u određenim uže

specijalističkim oblastima, kao što je rad sa GIS bazom podataka, kako bi se u

dogledno vreme (oko 3 - 5 godina) dobilo jezgro stručnjaka sposobnih i obučenih

da primenjuju najsavremenija evropska i svetska iskustva na planiranju u

šumarstvu.

Uvođenje najsavremenije opreme (računari sa pristupom Internetu, opremljeni

softverom za izradu i digitalizaciju karata i obradu aero-foto snimaka i satelitskih

snimaka, elektronska oprema za premer sastojina, pocket PC za unos podataka na

terenu, GPS uređaji i terenska vozila...

Permanentno stručno usavršavanje kadrova i obuka za rad sa savremenim

softverima i priborom.

2.2.2. Opis ciljeva

Osnovni cilj ovakvog scenarija je formiranje savremene i dinamične službe u

Preduzeću, koja će moći da u svakom trenutku obezbedi relevantne podatke o šumi, kako

menadžmentu Preduzeća, tako i Državnim organima, zainteresovanim organizacijama i

pojedincima. Na ovaj način bi Preduzeće i negove službe nadrasli postojeće okvire statične

izrade planskih dokumenata u obliku glomaznih i nedovoljno preglednih knjiga, opterećenih,

često malo potrebnim narativnim podacima.

Scenario ne predviđa ukidanje pisanih planskih dokumenata (POGŠ, OOGŠ), ali smo

mišljenja da bi neki delovi njihovog sadržaja mogli biti redukovani. Paralelno sa pisanim

dokumentima, svi podaci bi se unosili u GIS bazu podataka iz koje bi, korisnicima na raznim

nivoima, bili dostupni svi relevantni podaci neophodni za donošenje konkretnih odluka.

Ažuriranjem podataka o realizaciji planiranih radova iz baze bi bili dostupni trenutni podaci

koji bi olakšali uvid u rezultate planskih radova i aktuelno stanje šuma, što je sada gotovo

nemoguće. Ovakva Baza bi, de facto, pretstavljala Osnovu za šume Srbije, a u svojim

segmentima, sve opšte i posebne osnove gazdovanja šumama (bar njihov tabelarni deo).

Mišljenja smo da je ovakva baza podataka neophodna i za Preduzeće i za Državu kao

titulara šuma u smislu dobra od opšteg interesa. Ona bi organima Države olakšala uvid u

poštovanje i praćenje svih normi i obaveza vezanih za gazdovanje šumama, a svedoci smo da

različiti državni organi i organizacije postavljaju sve širi dijapazon zahteva.

Preduzeće ce sa ovakvom Bazom podataka postati, pored svoje primarne delatnosti i

neophodan servis za informacije državnim organima i organizacijama, nevladinim

organizacijama i svim drugim zainteresovanim stranama u zemlji, a biće i u mogućnosti da se,

relativno lako, uključi u različite projekte na širem nivou Balkana i Evrope.


145

2.2.3. Opis resursa


Imajući u vidu da je realizacija ovako pretpostavljenog scenarija dugotrajni proces,

tokom kog je, do vremena uspostavljanja operativnog stanja GIS Baze podataka i

prilagođavanja zakonskih normativa, neophodno na vreme izvršavati obaveze, mišljenja smo

da Preduzeće, uz maksimalno angažovanje kadrova i motivaciju postojećih radnika, u periodu

do 2010.godine može paralelno funkcionisati na oba fronta, sa postojećim brojem radnika.

Najverovatnije će biti potrebno formirati tim zadužen za rad sa GIS Bazom podataka na nivou

Preduzeća i odabrati bar po jedno lice odgovorno za rad sa Bazom u svakom gazdinstvu.

Vremenom bi, ukoliko se posmatra samo obim radova u državnim šumama moglo

doći do redukcije broja stalnih radnika (za na primer 20 - 25%), ali ako se ima u vidu obim

poslova u privatnim šumama, čije bi obavljanje trebalo da ostane u domenu Preduzeća, kao

organizacije koja pruža stručne usluge vlasnicima privatnih šuma, moguće je da bi broj

izvršilaca bio čak i uvećan. Ovde se, naravno ne računa broj izvršilaca na terenskim radovima,

koji bi i dalje bili angažovani po potrebi u zavisnosti od obima poslova u ovoj fazi.

(Projekcija potrebnog broja izvršilaca za punu implementaciju scenarija 2 data je u Aneksu

br.7)

2.2.3.2. Neophodni materijalno - tehnički resursi za realizaciju scenarija 2

Osnovna razlika u odnosu na predhodni scenario je obezbeđenje odgovarajuće

računarske tehnike i adekvatnog programa koji bi omogućio formiranje GIS baze podataka,

čime bi se olakšao i ubrzao i proces izrade planskih dokumenata kako za potrebe Preduzeća,

tako i za druge sopstvenike, te bi za razliku od predhodnog scenarija, pred kraj posmatranog

perioda (do 2010. godine) bilo moguće izvršavati ukupne prosečne godišnje obaveze na preko

110.000 ha). Naravno ovo pretpostavlja prethodne izmene Pravilnika u skladu sa razvojem

šumarske prakse u Evropi i razvoj tržišta u zemlji.

2.2.3.3. Neophodni finansijski resursi za realizaciju scenarija 2

Za realizaciju ovako, možda ambiciozno, zamišljenog scenarija potrebno je u početku

ući sa obimnijim investicijama.

Sam program za obrazovanje Baze podataka može koštati oko 210.000 €. Tu su i

troškovi pretplate na internet (oko 6.000 € godišnje), edukacije i stručnog usavršavanja

kadrova, kao i kompletna modernizacija opreme i pribora.

Pokriće troškova bi bilo obezbeđeno iz resursa Preduzeća, s tim da bi država morala

da pronađe način za pokrivanje troškova na izradi planskih dokumenata za šume u privatnom

vlasništvu, s' obzirom da Preduzeće ti ne ostvaruje nikakav prihod iz kog bi moglo da

intervaniše. Izradu osnova za privatne šume može finansirati ili Država, zahvatanjem iz

Budžeta, ili lokalna zajednica (Opština), a uz odgovarajuću zakonsku regulativu mogle bi se

formirati i zajednice privatnih vlasnika šuma, koje bi finansirale izradu planskih dokumenata

mada je to nerealno očekivati usled usitnjenosti poseda i nedovoljne motivisanosti privatnih

vlasnika.

Imajući u vidu obim investicija i značaj samog projekta izgradnje Baze može se

očekivati i tražiti i pomoć od strane Države, odnosno resornog Ministarstva.

Uprkos svemu, mišljenja smo da će, ako se usvoji ovakav scenario, dugoročno

gledano, biti vrlo isplativ za Preduzeće, s' obzirom da će mnogi, sada spori i gotovo nemogući

procesi biti ubrzani i izuzetno olakšani.


146

3.0. AKCIONI KORACI

Primena Scenarija br.1

2006. godina

I. kvartal – Analiza dosadašnjeg rada službi i razmatranje eventualnih promena

organizacije i formiranja Odseka na nivou gazdinstava u kojim nedostaju.

Definisanje normativa i unificiranje naziva radnih mesta u sistematizaciji

Preduzeća, sa preciziranjem opisa poslova i broja bodova. Izrada detaljnog

plana tehničke opremljenosti službi i nabavka prioritetne terenske opreme i

pribora (vozila, elektronski visinomeri i GPS uređaji).

II. kvartal – Intenzivna edukacija kadrova i obuka za upotrebu GPS- uređaja.

Ažuriranje i operacionalizacija postojeće Baze podataka u Generalnoj direkciji

Preduzeća. Razmatranje mogućnosti postojećeg programa za obradu podataka

"Osnova" u smislu operativnosti istog i mogućnosti za redovno godišnje

evidentiranje izvršenih radova i ažuriranje podataka (da bi se dobilo stanje po

osnovama na kraju godine).

III. kvartal – Nabavka novih računara opremljenih softverom za digitalizovanje

karata i edukacija kadrova za primenu istih ( u bar još 5 gazdinstva) i edukacija

kadrova za formiranje malih GIS baza podataka na nivou gazdinstava.

Skeniranje karata svih gazdinskih jedinica.

IV. kvartal – Digitalizovanje bar 40% karata u Preduzeću. Dalja edukacija kadrova

za formiranje i primenu GIS baza podataka.

2007. godina

I. kvartal – Digitalizacija preostalih karata i formiranje GIS baza podataka na

nivou gazdinstava. Kompletiranje Baze na nivou Preduzeća i dovođenje iste u

puno operativno stanje.

II. kvartal – Dalja modernizacija terenske opreme (vozila i sl.) i edukacija kadrova

za rad sa opremom.

III. Dalji kontinuirani rad na izradi planskih dokumenata i ažuriranju Baza

podataka.

IV. Razmatranje strategije povećanja obima poslova u smislu marketinških

aktivnosti, upoznavanja stručne javnosti sa mogućnostima naših usluga i

ispitivanje mogućnosti pružanja usluga ostalim korisnicima.

2008. godina

U toku ove godine treba proceniti koliki i kakav je uspeh realizacije scenarija i odrediti

se prema budućnosti ove aktivnosti u Preduzeću. Podrezumeva se kontinuirano obavljanje

svih poslova i zadataka.

Primena Scenarija br.2

2006. godina

I. kvartal – Donošenje odluke o formiranju i izgradnji GIS baze podataka i

zahtevima koji se pred nju postavljaju i izbor modela Baze. Aktivnosti na

upoznavanju stručne javnosti sa prednostima ovakve Baze podataka.

Donošenje detaljne strategije planiranja u šumarstvu, njegovo prilagođavanje

i usklađivanjesa najnovijim evropskim iskustvima i tokovima. Inicijativa kod

nadležnih državnih organa za podršku ovakvom programu. Definisanje

početne grupe koja bi bila zadužena za radove sa Bazom (postojeći stručni


147

saradnik za bazu podataka iz Generalne direkcije i još nekoliko iskusnih

kolega, prvenstveno iz Biroa). Izrada detaljnog plana tehničke opremljenosti

službi i nabavka prioritetne terenske opreme i pribora (vozila, elektronski

visinomeri i GPS uređaji). Definisanje načina finansiranja izrade planskih

dokumenata za privatne šume. Priprema, organizacija i edukacija dela kadra

za izradu istih. Konsultacije i inicijativa za korigovanje postojećeg Pravilnika

u smislu omogućavanja primene savremenih načina inventure i korekcija

sadržaja i forme planskih dokumenata.

II. kvartal - Raspisivanje konkursa (tendera) za izradu programa Baze podataka.

Iznalaženje načina u saradnji sa resornim Ministarstvom za nabavku

digitalizovanih katastarskuh planova za posed kojim gazduje Preduzeće.

Opremanje službe savremenim priborom za obavljanje terenskih radova

(elektronski visinomeri, GPS uređaji, vozila i sl.). Rad na pilot projektu

izrade planskih dokumenata za privatne šume.

III. kvartal - Nabavka novih računara opremljenih softverom za digitalizovanje

karata, edukacija kadrova za primenu istih i formiranje i operacionalizacija

malih baza podataka na nivou gazdinstava, kao prelaznog rešenja. Skeniranje

karata svih gazdinskih jedinica. Ako je moguće, na terenu pripremati uslove

za sprovođenje permanentne inventure i početak pilot projekata u tom

smislu. Paralelna izrada planskih dokumenata za privatne šume.

IV. kvartal - Početak rada na formiranju Baze podataka. Dalje edukovanje

kadrova za rad sa Bazom. Sredjivanje i unošenje evidencija gazdovanja

šumama kao bitnog preduslova za normalno funkcionisanje Baze.

Digitalizovanje 40% postojećih karata u Preduzeću. Korekcija

digitalizovanih karata na osnovu digitalnih katastarskih planova poseda.

2007. godina

Tokom ove godine, kompletriaće se digitalizacija karata za Preduzeće i nastaviti

intenzivno ažuriranje podataka u Bazi. Mogu se očekivati prvi rezultati i delimična operativna

primena Baze podataka u domenu državnih šuma. Treba izvršiti analizu pilot projekata

permanentne inventure i mogućnost primene iste u široj praksi, a u cilju pojednostavljenja

terenskih radova u budućnosti. Ispitati i iskoristiti mogućnosti GPS uređaja na snimanju

putnih pravaca i drugih objekata od interesa za Preduzeće i postepeno Bazu ažurirati i sa ovim

podacima.

2008. godina

U ovoj godini treba pre svega, povećati obim radova u privatnim šumama sa ciljem

postizanja potrebne godišnje dinamike do 2010. godine. Evidentiranje izvršenih radova i

njihova ugradnja u Bazu mora postati kontinuiran proces, kao i unos novih informacija i

kreiranje novih izveštaja. Za očekivati je da će biti sporadičnih nepodudarnosti koje moraju

biti korigovane tokom samog procesa.

2009. godina

Analiza primene scenarija i eventualno, preispitivanje kadrovske strukture

sistematizovanje radnih mesta i broja izvršilaca. dalji razvoj Baze podataka, sagledavanje

njenih mogućnosti i primene u pružanju usluga zainteresovanim organima i organizacijama

van sistema Preduzeća.


148

Šematski prikaz razvoja GIS Baze podataka

R

azv

oj

GIS

Baze

pod

ata

ka

Novi ulazi i

izveštaji Novi ulazi i

izveštaji Definisanje

izveštaja

Definisanje

ulaznih

podataka

Izbor

programa i

modela Baze

2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

4.0. FINANSIJSKA ANALIZA

4.1. Prihodi; ukupni prihodi ostvareni od aktivnosti

U sadašnjem periodu prihod ostvaren izradom planskih dokumenata se samo interno

kalkuliše, s'obzirom da se radi za sopstvene potrebe. Polazi se od pretpostavke da je

kalkulativna cena izrade planskih dokumenata oko 850,00 dinara po hektaru (10 €, sto nije

previše, s'obzirom da se cene koje se ugovaraju za nacionalne parkove kreću u intervalu od 10

do 19 €/ha), tako da bi godišnji prihod od uređivanja državnih šuma (izrada POGŠ) bio

77.775.000,00 dinara. Pored ovoga može se računati na prihod od izrade planskih dokumenata

u šumama drugih vlasnika, koji bi postepeno rastao iz godine u godinu, u zavisnosti od obima

ovih radova. Potencijalno ovaj prihod može iznositi još oko 17.000.000,00 do 25.500.000,00

dinara na godišnjem nivou (u daljoj budućnosti).

4.2. Direktni troškovi; materijalni troškovi, amortizacija opreme, zarade zaposlenih

Direktni troškovi za 2005. godinu obuhvataju sledeće:

materijalni troškovi: - gorivo 2.632.500,00 din.

- HTZ oprema 400.000,00 din.

- potrošni materijali i ostalo 2.500.000,00 din.

U K U P N O : 5.532.500,00 din.

amortizacija opreme: - vozila 1.245.000,00 din.

- računari 493.500,00 din.

- ostala oprema 991.950,00 din.

U K U P N O : 2.730.450,00 din.

zarade zaposlenih radnika 38.456.400,00 din.

povremena radna snaga 6.400.000,00 din.

Ovako projektovani direktni troškovi iznose 53.119.350,00 dinara.

4.3. Profitna marža; razlika između prihoda i materijalnih troškova

Razlika između kalkulativnih prihoda i materijalnih troškova za radova izvršene u šumama

kojim gazduje Preduzeće u 2005.godini iznosi 24.655.650,00 dinara. Napred je pomenuto da

se kalkulisani prihod samo knjiži (i to ne dovoljno ažurno) tako da se ovim sredstvima u

suštini ne raspolaže.


149

4.4. Investicije; obim investicija u zavisnosti od scenarija

Imajući u vidu realnu vrednost radova na izradi planova u šumarstvu i troškove vidi se

da postoji prostor za značajne investicije, koje su neophodne u ovoj oblasti, ukoliko želimo da

idemo u korak sa savremenim stručnim dostignućima.

U okviru Scenarija 1, planirane su neophodne investicije koje bi omogućile

kvalitativni pomak u odnosu na trenutno stanje. Preduzeće, u ovom trenutku, za rad na izradi

planova u šumarstvu, raspolaže sa 10 terenskih vozila, 35 računara, 28 elektronskih

visinomera i 10 GPS uređaja. Optimalno bi bilo da se nabavi još 18 terenskih vozila, 18

računara, 35 elektronska visinomera, 57 GPS uređaja i 63 daljinomera. Prečnice nisu

planirane kao investicija, jer se polazi od pretpostavke da se raspolaže sa dovoljnim brojem

istih te se njihovo zanavljanje obezbeđuje kroz amortizaciju.

Potrebna sredstva za investiranje u neophodnu opremu iznose:

- terenska vozila 18 x 622.500,00 = 11.205.000,00 din.

- računari 18 x 70.500,00 = 1.269.000,00 din.

- visinomeri 35 x 93.500,00 = 3.272.500,00 din.

- GPS uređaji 57 x 34.000,00 = 1.938.000,00 din.

- daljinomeri 63 x 25.500,00 = 1.606.500,00 din.

U K U P N O : 19.291.000,00 din.

Pored opreme, potrebno je nabaviti i 14 Win GIS softvera i dodatnu opremu za njih

(veći monitori i kolor štampači) u ukupnoj vrednosti od oko 4.165.000,00 dinara. (14 x 3.500

€). Tako da je ukupan obim investicija planiranih u prvom scenariju 23.456.000,00 dinara.

Naravno da investiranje ovakvog obima ne bi bilo izvršeno u jednoj godini. U 2006. godini

trebalo bi investirati u račumarsku opremu i softver i deo terenskog pribora (20 visinomera,

30 GPS uređaja, bar osam vozila) u ukupnom iznosu od 13.304.000,00 dinara, a da se ostatak

od 10.152.000,00 dinara investira u 2007. godini.

U okviru Scenarija 2, planirane su krupnije investicije, koje bi kroz duži period

dovele do drastično izmenjenog pogleda na planiranje u šumarstvu i za posledicu imale

sasvim drugačiji način praćenja svih dešavanja u šumarstvu. Neophodno je investirati u

smislu nabavke vozila i opreme za rad na teranu (identično planu u prvom scenariju

19.291.000, 00 din), s' tim da treba nabaviti još samo 4 Win GIS softvera sa pratećom

opremom (4 x 3.500 € = 1.190.000,00 din.).Po ovom scenariju, u prvoj godini (2006.), mora

se investirati u izradu programa za rad sa Bazom podataka. Vrednost ovakvog programa se

procenjuje na 210.000 € (17.850.000,00 dinara). U delu ostale opreme (shodno Scenariju 1)

moglo bi se intervenisati u smislu odlaganja kupovine vozila (sva vozila nabaviti u 2007.

godini). Ovakva kalkulacija dovela bi do potrebnih investicija u 2006. godini u iznosu od

23.199.000,00 dinara, a u 2007. godini bilo bi potrebno investirati 15.132.000,00 dinara.

4.5. Finansijski pokazatelji – Scenario 2

Pokazatelji 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 42,521,593 77,775,000 79,475,000 82,025,000 86,275,000 94,775,000 94,775,000

Direktni

troškovi 35,582,641 53,119,350 61,207,795 68,630,432 76,278,475 81,959,150 81,557,592

Profitna

marža 6,938,952 24,655,650 18,267,205 13,394,568 9,996,525 12,815,850 13,217,408

Investicije 773,500 23,199,000 15,132,000

(Analiza finansijskih pokazatelja data je u aneksu br.5)


150


Planiranje u šumarstvu predstavlja neohodnu pretpostavku za savremeno gazdovanje

šumama. Uprkos različitim rešenjima u savremenoj evropskoj praksi, mišljenja smo da

planiranje treba i u narednom periodu da ostane jedna od osnovnih strateških aktivnosti

Preduzeća, vođeni, pre svega, pozitivnim iskustvima kolega iz Austrije i Norveške. Nema

potrebe ovde isticati značaj objektivnog i realnog planiranja, zasnovanog na poznavanju

potreba i funkcija šuma i precizno prikupljenim podacima na terenu. Izrada planskih

dokumenata i sada se, za potrebe Preduzeća odvija bez većih problema, ali se nameće

neophodnost modernizovanja i tehičko tehnološkog unapređivanja samih dokumenata i

procesa njihove izrade, posebno ako se ima u vidu neophodnost povećanja kvaliteta i

preciznosti i mogućnost značajnog povećanja obima posla u šumama drugih sopstvenika.

Mišljenja smo da su proces planiranja i sama planska dokumenta, unekoliko

konzervativni i da se moraju usklađivati sa promenama u okruženju, kako bi Preduzeće moglo

da se pravovremeno i ravnopravno uključi u postojeće procese globalnih integracija. U tom

smislu, preporučujemo primenu Scenarija 2 u razvoju aktivnosti na planiranju u šumarstvu. U

analizi su date samo okvirne smernice za primenu ovakvog scenarija, ali smo mišljenja da bi

realizacija istog dovela do velikog kvalitativnog iskoraka u poslovanju Preduzeća u celini

(GIS Baza podataka). Formiranje i operativna primena GIS Baze podataka nadrasta potrebe

planiranja u šumarstvu i nameće se kao neophodnost za savremeno poslovanje, pripremu,

praćenje, kontrolu i koordinaciju čitavog procesa rada u šumarstvu i Baza, kao takva, postaje

izvor informacija za radnike i menadžment Preduzeća, ali i za Državu, njene organe, razna

preduzeća, organizacije i zainteresovanu javnost u celini.

Što se tiče finansijskih pokazatelja, analiza ukazuje na rentabilnost oba scenarija.

Napred je navedeno da su prihodi kalkulativni, ali ako se ima u vidu kretanje cena na tržištu,

smatramo da je 10 €/ha objektivna, pa čak i niska cena. Poboljšanjem opremljenosti i

usklađivanjem procesa rada sa evropskim iskustvima (naravno u dužem vremenskom periodu)

može se ići i na snižavanje cena, ukoliko to tržište bude zahtevalo.

Broj radnika na poslovima planiranja ne bi trebalo značajnije korigovati (maksimum

10% i to od 2009. godine). Neophodne su korekcije u smislu pregrupisavanja (formiranje

grupe za rad sa GIS Bazom), obučenosti, stalnog stručnog usavršavanja i osposobljavanja za

primenu novih tehnologija, što se mora izvoditi planski i organizovano. Na ovaj način biće

omogućeno povećanje kvaliteta i obima rada, kao i pružanje stručnih usluga iz domena

planiranja drugim sopstvenicima i korisnicima šuma na teritoriji Republike.

Radna grupa

Tim lider

Vlada Stoičkov

Članovi

1. Bratislav Kisin 2. Dragomir Tomašević

3. Zlatko Milošević 4. Jordan Mijatović


151

RR EE ZZ II MM EE

33 22 00 33 SS EE MM EE NN AA RR SS TT VV OO II RR AA SS AA DD NN II ČČ KK AA

PP RR OO II ZZ VV OO DD NN JJ AA

BB ee oo gg rr aa dd


Beograd

Bulevar Mihaila Pupina 113


152

Strateška biznis jedinica Semenarstvo i rasadnička proizvodnja ima zadatak da

proizvede seme i sadni materijal u količinama koje su određene planovima strateških jedinica

i to: -prosta biološka reprodukcija u okviru “Proizvodnja i prodaja drveta” (WP 3201-1-2), -

proširena biološka reprodukcija u okviru “Proširena biološka reprodukcija i upravljanje ZPD-

a” (WP 3208), -“Stručne usluge u privatnim šumama” (WP 3207), u kojima figurira sadni

materijal i potrebama -Tržišta (Nacionalni parkovi, Pokret Gorana, “Vojvodinašume”, “

Srbijavode”, “Vojvodinavode” i inostrani kupci, kao i potrebama Komunalnih preduzeća i

privatnih lica za ozelenjavanjem).

Na području Republike Srbije u prethodnom periodu su izdvojena i registrovana 137

semenska objekta četinarskih i lišćarskih vrsta drveća, kojima gazduje “Srbijašume”. Njihova

ukupna površina iznosi 1708 ha, a redukovana 979 ha.

Struktura semenskih objekata je:

- četinara -73(53%) ukupne površine 797 ha.

- lišćara -64(47%) ukupne površine 911 ha.

Moguća godišnja proizvodnja šumskog semena iz postojećih semenskih objekata je:

- četinari -2 277 kg

- lišćari - 42 340 kg

Rasadnička proizvodnja zasnovana je u 34 registrovana rasadnika, ukupne površine

233, 20 ha.

U 27 rasadnika organizovana je proizvodnja uglavnom šumskog sadnog materijala, na

površini od 174, 70 ha.

Površina rasadnika koji se bave proizvodnjom hortikulturnog sadnog materijala i

delom šumskih voćkarica iznosi 58,50 ha, i njih je ukupno 7.

Dosadašnja proizvodnja šumskog sadnog materijala u pogledu strukture karakterisala

je veliko učešće četinarskih vrsta u odnosu na lišćarske. U proizvodnoj strukturi neznatno su

zastupljene sadnice bukve kao naše najznačajnije vrste drveća, a u zanemarljivoj količini su

zastupljene i vrste ostalih plemenitih lišćara, a naručito hrastova. Dakle, proizvodio se

jednolični sadni materijal. U proizvodnji šumskih sadnica preovladava klasičan metod

proizvodnje u odnosu na kontejnerski, a najveći deo otpada na neškolovane sadnice u odnosu

na školovane.

Trenutno u rasadnicima radi 94 stalno zaposlenih radnika od čega 14 sa VSS, 22

tehničara i 58 KV i PKV. Samo deo od ukupnog broja rasadnika pokriven je šumarskim

inženjerima, a pojedine rasadnike vode šumarski tehničari.

Stručne poslove u rasadničkoj proizvodnji trebalo bi u buduće da vode dobro obučeni

šimarski inženjeri koji će stalno unapređivati svoja znanja iz oblasti semenarstva i

proizvodnje sadnog materijala (seminari, specijalizacije, magistratura i sl.).

Odnos stalno zaposlenih proizvodnih i povremenih radnika je približno jednak.

Većina rasadnika poseduje osnovnu opremu za proizvodnju sadnog materijala, ali

ona je u velikoj meri nekompletna i dotrajala.

U narednom periodu, 2005-2010, predstoji pre svega kompletiranje postojeće

opreme, a zatim i postepeno zamena stare novom modernom opremom.

Potrebne količine semena za proizvodnju sadnica su sledeće:

vrste\godi

na 2005 2006 2007 2008 2009 2010

četinari 396 390 208 209 209 208

lišćari 2004 3700 4000 4100 4300 4400

ukupno(

kg) 2400 4090 4208 4309 4509 4608


153

Potreban sadni materijal za realizaciju scenarija :

r.br

Sadni

materijal 2005 2006 2007 2008 2009 2010

1.1. lišćari 2 100 000 4 901 000 7.265.000 7.770.000 9.270.000 9.325.000

1.2. četinari 14 100 000 17.000. 000 12.300. 000 11.800.000 10.500.000 10.400.000

1.3. Voćkarice 111.150 120.000 143.000 165.000 187.000 220.000

1.

Šumski sadni

materijal

ukupno 16.311.150 22.021.000 19.708.000 19.735.000 19.957.000 20.735.000

2.

Hortikulturni

sadni

materijal

ukupno 152.477 168.000 185.000 203.000 224.000 246.000

Sadni

materijal

SVEGA 16.463.627 23.694.000 19.893.000 19.938.000 20.181.000 20.191.000

Cilj je proizvodnja sadnog materijala koji zadovoljava propisane standarde kvaliteta,

JUS-a i standarde EEZ-e, uz postizanje najpovoljnijih ekonomskih efekata.

Za uspešno ostvarenje planirane proizvodnje potrebno je obezbediti:

- nabavka neophodne tehnološke opreme,

- rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih infrastrukturnih objekata.

Zbog specifičnosti proizvodnje šumskog sadnog materijala ( periodicitet uroda

semena, relativno dug period proizvodnje, sezonski karakter proizvodnje ), izuzetno je vazno

planranje na duži vremenski period, kao i proizvodnja za poznatog kupca. Na osnovu planova

Preduzeća o obimu i dinamici pošumljavanja ( prosta i proširena biološka reprodukcija) do

2010 godine, utvrđene su i količine šumskog sadnog materijala za sopstvene potrebe. U

planiranju je neophodno definisati ne samo količine već i potrebe po vrsti, tipu i starosti

sadnica.

Pošumljavanja u državnom ( proširena biološka reprodukcija ) i privatnom sektoru,

koje finansira država na osnovu godišnjih ugovora, ne obezbeđuje uslove za sigurnije

planiranje proizvodnje šumskih sadnica i njihovu realizaciju.

Obzirom na istaknute specifičnosti u ovoj delatnosti, bilo bi izuzetno značajno da

ugovaranje bude na duži vremenski period ( najmanje 5, a poželjno 10 godina ).

Proizvodnja šumskog, hortikulturnog sadnog materijala kao i voćkarica za slobodno

tržište je rizik samog Preduzeća.

Prema scenariju 1 i 2, proizvodnja sadnog materijala u periodu 2005 - 2010 godine

planirana je u 22 rasadnika ukupne površine 148,50 ha.

Proizvodnja šumskih sadnica i voćkarica predviđena je u 15 rasadnika površine 90 ha.

- meki lišćari - 1 (10 ha)

- tvrdi lišćari - 4 (50 ha)

- školovane sadnice četinara - 4 (14 ha)

- klasične i kontejnerske sadnice četinara -6 (16 ha)

U 7 rasadnika, površine 58,50 ha planirana je proizvodnja hortikulturnog sadnog

materijala, što ne isključuje mogućnost da se ona organizuje i na delu površine drugih

rasadnika koji imaju povoljne uslove, pre svega onih koji su u blizini većih potrošačkih

centara. Obzirom da je prodajna sezona hortikulturnih sadnica znatno duža od šumskih, na

ovaj način bi se potpunije uposlila stalna radna snaga i uvećao prihod.


154

U preostalih 5 rasadnika u kojima trenutno nije planirana proizvodnja šumskog,

hortikulturnog sadnog materijala i voćkarica moguće je zasnovati neku drugu proizvodnju (

lekovito bilje, duvan, povrće za sopstvene potrebe i sl.), a u slučaju povećane potrebe za

šumskim sadnim materijalom uključiti ih za proizvodnju školovanih sadnica.

Da bi se obezbedile neophodne pretpostavke za realizaciju scenarija 1 i 2 potrebno je

da država zakonskim putem precizira obim radova koji finansira u oblasti:

- proširene biološke reprodukcije u državnim šumama i ZPD-a,

- obim i način finansiranja radova u Privatnim šumama, u kojima figurira šumski

sadni materijal, na što duži vremenski period (najmanje 5 godina, a poželjno na vreme trajanja

ŠPO-e, 10 godina).

Potrebno je da “Srbijašume” utvrdi dugoročnu politiku i planove utvrđivanja stanja i

osnivanja novih šuma, iz koje će proisteći i dugoročna politika i planovi u oblasti semenarstva

i rasadničke proizvodnje, a koja će biti usaglašena sa:

- novim Zakonskim rešenjima o obimu i načinu finansiranja radova na sadnji biljaka,

- Zakonom o semenu i sadnom materijalu

- domaćim i međunarodnim standardima o kvalitetu semena i sadnog materijala,

- zahtevima i uslovima domaćeg i međunarodnog tržišta i sl.

Cilj je da “Srbijašume” u proizvodnji semena i šumskog sadnog materijala zadrži

vodeću poziciju.

U proizvodnji hortikulturnog sadnog materijala i voćkarica, proizvodnjom

raznovrsnog kvalitetnog i po ceni povoljnog sadnog materijala, ostati na tržištu i izboriti se sa

velikom konkurencijom privatnog sektora.

Da bi proizvodnja šumskog, hortikulturnog sadnog materijala i voćkarica bila

profitabilna grana mora da zadovolji tri osnovna uslova, a to su:

- da sadnice poseduju visok kvalitet,

- da se obezbedi visoka produktivnost po jedinici rasadničke površine i

- da ima niske proizvodne troškove.

Ostvarenje ovih uslova može da obezbedi samo visokostručna i kvalifikovana radna

snaga kao i dobro opremljen rasadnik modernom tehnologijom za proizvodnju semena i

sadnog materijala.

Neophodni ljudski resursi za realizaciju scenarija

vrsta br. rasad. Inženjera tehničara

KV,

PKV

Povre.

rad.

šum. sad. m. 15 13 15 41 61

hort. sad. m. 7 3 9 17 21

ukupno 22 16 24 58 82

Savremena rasadnička proizvodnja podrazumeva opremljenost objektima,

mehanizacijom i alatom.

Za investiranje u nabavku nove opreme za proizvodnju sadnog materijala, predviđena

su sledeća sredstva:

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

scen. 1.000.000 8.400.000 8.800.000 11.000.000 11.000.000 11.000.000

Sa investiranjem u modernizaciju rasadnika smanjuje se potreba za brojem rasadnika i

radnom snagom a time se povećava i rentabilnost.

Finansijski pokazatelji proizvodnje i realizacije šumskog semena i sadnog materijala,

voćkarica i hortikulturnog sadnog materijala, dati su u sledećim tabelama:


155

Finansijski pokazatelji

Pokazatelji 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 70.712.000 75.383.275 114.339.620 120.006.564 128.398.573 141.093.746 152.182.965

Direktni

troškovi 50.493.000 62.247.699 83.255.200 88.091.500 95.353.000 106.280.600 115.458.500

Profitna marža 20.219.000 13.135.576 31.084.420 31.915.064 33.045.573 34.813.146 36.724.467

Investicije 1.000.000 8.400.000 8.800.000 11.00.000 11.000.000 11.000.000

Radna grupa

Tim lider

Radivoje Ćirlić

Članovi

1. Silvija Milošević 2. Nevena Vojnović

3. Dragan Marković 4. Dragiša Todorović


156

RR EE ZZ II MM EE

33 22 00 44 LL OO VV SS TT VV OO


Beograd



157

BB ee oo gg rr aa dd Na osnovu svega izloženog jasno se vidi da su glavni problemi lovstva u JP

«Srbijašume»sledeći:

1. Nedovoljna brojnost glavnih gajenih vrsta divljači (jelen obični, srna , divlja svinja)

2. Neizvršenje planova odstrela (25-30%)

3. Loša trofejna struktura divljači

4. Poremećena polna i starosna struktura

5. Nedovoljan broj inostranih gostiju

Da bi se ovakvo stanje prevazišlo potrebno je:

1. Povećati brojnost divljači u lovištima adekvatnim merama gajenja i zaštite kao i

unošenjem – ispuštanjem divljači iz uzgajališta u lovišta;

2. Poboljšati trofejnu, polnu i starosnu strukturu divljači sprovođenjem pravovremene i

stručne selekcije;

3. Povećati broj gostiju pre svega stranih, stvaranjem uslova u lovištima koje oni očekuju

(adekvatne lovačke kuće, poštovanje lovačkih običaja i tradicije), kao i korekcijom

cenovnika zemalja u okruženju;

4. Stalno održavanje i podizanje nivoa znanja, stručno usavršavanje zaposlenih u oblasti

lovstva, praćenje i primena stranih i domaćih iskustava u praksi (savetovanja,

predavanja, seminari);

5. Očuvanje retkih i ugroženih vrsta lovne divljači (medved, divokoza).

Za ostvarivanje napred navedenog jedna od najvažnijih pretpostavki svakako je

izmena postojećeg Zakona o lovstvu, kojim bi se lovišta davala na gazdovanje na period od

najmanje 20 godina, a takođe i pomoć države (Ministarstva) u vidu subvencija.

FINANSIJSKI POKAZATELJI

Scenario 2.

Pokazatelji 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 22.892.390 28.181.629 30.699.792 34.000.977 39.271.128 42.358.153

Direktni

troškovi

44.058.100 46.333.725 48.654.731 53.358.707 56.015.302 58.796.628

Profitna marža - 21.165.710 - 18.152.096 - 17.954.939 - 19.357.730 - 16.744.174 - 16.438.475

Investicije 1.200.000 3.420.000 7.920.000 10.500.000 4.200.000 4.200.000

Radna grupa

Tim lider

Zoran Veličković

Članovi

1. Borica Arsić 2. Slobodan Stevanović

3. Slobodan Ćurčić 4. Zoran Živojinović


158

Broj:

Datum:

II ZZ VV EE ŠŠ TT AA JJ 22 ..

33 22 00 55 RR II BB AA RR SS TT VV OO

BB ee oo gg rr aa dd ,, 22 00 .. 00 99 .. 22 00 00 55 .. gg ..


Beograd



159

JP «Srbijašume» je u skladu sa Zakonom o ribarstvu dobilo na upravljanje četiri

ribarska područja – «Sava I», «Dunav III» i «Dunav IV», ukupne dužine 278 km.

Period upravljanja je pet godina (2003. – 2007.g.).

Dobijene vode su Zakonom određene za obavljanje privrednog i sportskog ribolova.

Pored svakodnevnih problema u obavljanju ove delatnosti, JP «Srbijašume» se kao

korisnik susreće sa problemima proisteklih iz važećih zakonskih rešenja (kratak period

upravljanja, neizvesno produženje Ugovora o korišćenju ribarskih područja, loša i

nedelotvorna kaznena politika i dr.), koja direktno utiču na visinu ulaganja u potrebna

sredstva i opremu i broj zaposlenih.

Boljim zakonskim rešenjima (trajno gazdovanje vodama ili duži vremenski period –

minimum 10 godina, bolja i delotvorna kaznena politika), stekli bi se uslovi za veća ulaganja,

što bi se odrazilo na kvalitet gazdovanja ribolovnim područjima.

JP «Srbijašume» od ove delatnosti ostvaruje prihod prodajom dozvola za privredni i

sportski ribolov.

Bruto prihod ostvaren i planiran do 2007. godine (ukoliko se ne investira u objekat za

preradu ikre) iznosi cca 420.000 EUR-a.

Izgradnjom objekta za preradu ikre i prodajom kavijara (200 kg godišnje su realne

mogućnosti), prihod bi se povećao na 540.000 EUR-a.

Poznato je da je ribarstvo visokoprofitna delatnost i da JP «Srbijašume» mora da uloži

veći napor u radu na terenu i lobiranjem u nadležnim ustanovama, kako bi gazdovanje

ribolovnim vodama bilo dugoročno opredeljenje.

Radna grupa

Tim lider

Petar Nećak

Članovi

1. Adela Mitrović 2. Slobodan Ćurčić

3. Jovan Jović


160

Broj:

Datum:


33 22 00 66 SS PP OO RR EE DD NN II ŠŠ UU MM SS KK II

PP RR OO II ZZ VV OO DD II

BB ee oo gg rr aa dd ,, ss ee pp tt ee mm bb aa rr 22 00 00 55 ..


Beograd



161

Iz predhodne analize postojećeg stanja je jasno da je delatnost na ostalim šumskim

proizvodima u JP "Srbijašume",iako, nesporno profitabilna, ipak ostavljena po strani i

prepuštena samo jednom delu preduzeća koji je ujedno i najmanji (po broju zaposlenih i

materijalnim sredstvima kojima raspolaže): "Zaštitna radionica".Razvojem tržišta i

privatizacijom JP "SRBIJAŠUME",sve više gubi korak, i svoje mesto na ovom osetljivom

tržištu uprkos očiglednim prednostima koje ne koristi iz razloga loše organizacije, loših

kadrovskih rešenja i nedostatka ikakve strategije u ovoj delatnosti. Na osnovu dole navedenih

prednosti i mana formirana su i dva scenarija razvoja delatnosti.

Cilj ovog izveštaja je postepeno povećanje i širenje poslova sporednih šumskih

proizvoda na veći deo celog javnog preduzeća.naravno to nije nimalo lako,kako zbog velike

konkurencije na tržištu, tako zbog otpora u samom preduzeću.

Pre same analize dva scenarija treba definisati prednosti i mane JP "Srbijašuma" u

ovoj delatnosti:

Prednosti:

pokrivenost većeg dela teritorije Srbije sa višim i nižim organizacionim jedinicama

(šumska gazdinstva, šumske uprave, specijalizovane radne jedinice /npr. ’’Šumski

plodovi’’);

ostvarenje neposredne saradnje sa vlasnicima šuma i ostalim stanovništvom, te

mogućnost realizacije kooperativnih poslova i usluga;

kontrola otkupa kroz uticaj na izdavanje dozvola za sakupljanje i kontrola

njihovog korišćenja na šumskim područjima;

kontrola otkupa kroz obuku berača gljiva i šumskih plodova i izdavanje sertifikata

po zakonu o zaštiti prirode i 2005 godine stvara mogućnost uticaja na berače i

njihovu evidenciju

Mane:

Uprkos deklarativnom zalaganju, pravljenju raznih planova i projekata i

sporadičnim akcijama, često bez ikakve računice, ovi poslovi su ostali

zapostavljeni na nivou preduzeća

Nedostatak koordinacionog tela(sektora ili slično) koje bi usmeravalo aktivnosti

ove delatnosti i imalo kontrolnu funkciju na nivou preduzeća

Loša kadrovska rešenja

Loša organizacija rada sa neopravdano visokim opštim troškovima

Nedostatak obrtnih sredstava

Investiranje u pogrešne projekte koji su prevaziđeni

Odbijanje ŠG a da se bave ovim poslovima iako posluju negativno a imaju odlične

potencijale za bavljenje pojedinim poslovima

JP ’’Srbijašume’’, koje upravlja i gazduje državnim šumama i obavlja stručne poslove

u privatnim šumama, ima velike komparativne prednosti za uspešnu realizaciju programa

sakupljanja, otkupa i dorade jestivih gljiva, lekovitog bilja i šumskih plodova, drvnih

sortimenata i drugih proizvoda u odnosu na sva druga preduzeća.

I pored navedenih komparativnih prednosti otkup je u proteklih 10 godina bio spontan

i stihijski. On se uglavnom odvijao interesno i fakultativno u šumskim gazdinstvima, uz

nedovoljnu koordinaciju.

Drugi zadatak, koji je delimično u suprotnosti sa ciljem da se posluje sa

predpostavkom ostvarivanja što veđeg profita, je očuvanje prirodnih resursa koji nisu

neiscrpni, pogotovo ako se koriste bez ikakve kontrole i ograničenja.

Ovaj zadatak proizilazi i iz Zakona o Šumama i iz Zakona o Zaštiti

prirode.Ostvarivanje ovakvog zadatkaje upravo u:

Kontroli sakupljanja i otkupa šumskih resursa u kvantitativnom smislu, što u

suštini znači ograničenje resursa na bilološki dozvoljene količine.


162

Kontroli načina branja i sakupljanja u kvalitativnom smislu, što podrazumeva

edukaciju i izdavanje sertifikata i dozvola za branje i sakupljanje.

Ostvarivanje ovih zadataka bi podrazumevalo uključivanje svih odgovornih

radnika u Javnom Preduzeću, pogotovo u Gazdinstvima i Šumskim Upravama.

Posebno ne treba očekivati veliki ekonomski interes u periodu ali bi se

uspostavljanjem kontrole znatno dobilo u konkuretnosti sa drugim firmama koje se bave ovim

poslom.

1.0. PROIZVOD/USLUGA

1.1. Kvalitet/kvantitet (razvoj kroz period)

Sporedni šumski proizvodi su veoma široka paleta proizvoda i direktno zavise od

prirodnih uslova.količina i kvalitet uroda se drastično menja od godine do godine tako da je

besmisleno praviti pojedinačne planove za svaku vrstu proizvoda, već su oni svrstani u grupe

po biološkoj sličnosti:

Pečurke: pre svega vrganj i lisičara

Šumski plodovi:borovnica,šumaska kupina i jagoda,šipurak,kleka itd

Lekovito bilje: preko 20 vrsta

Voće : pre svega malina i kupina jer je prirodno vezana upravo za brdsko-

planinska šumska područja

Drvni sortimenti koji podrazumevaju pre svega trupce plemenitih lišćara

Ostalo pod čim se podrazumevaju prateći proizvodi(slatka,čajevi,sušeno voće i

sl.) ali i moguđnosti za dodatnu zaradu koju otvara zakon o zaštiti prirode i

zakon o šumama kroz obuku sakupljača i naplatu takse za branje šumskih

plodova u Državnim šumama.

Posebno je bitno da se svi planovi prave na osnovu iskustva iz predhodnih godina i

prosečnog uroda. Upravo zato se pojavljuje velika razlika u pojedinim godinama kod

planirane i ostvarene količine pojedinačnih proizvoda, na primer: planiran je otkup 100 tona

vrganja ali on nije rodio zbog loših vremenskih uslova a iste godine je urod borovnice dobar

kao i potražnja na tržištu, tako da se sredstva usmeravaju u otkup borovnice a plan u

naturalnom delu neće biti ispunjen ali u finansiskom se ostvaruje planirana realizacija.

Upravo gore navedeno je razlog da se kao merodavniji uzimaju finansiski podaci a

naturalni samo uslovno i orijentaciono.

1.2. Razvoj kupaca, poželjni kupci

Preko 80% proizvoda namenjena je izvozu i to pre svega u zemlje zapadne Evrope

(Nemačka, Austrija, Švajcarska), zatim Italiju, a postoji povećani interes za izvoz u Sloveniju

i Hrvatsku. Kupci iz navedenih zemalja su i dalje poželjni.

Međutim, najveći deo proizvoda se izvozi preko domaćih posrednika. Cilj je upravo

povezivanje sa kupcima u inostranstvu što povlači kadrovske i organizacione promene u

samom preduzeću kao i uspostavljanje standarda kvaliteta i dobijanje potrebnih sertifikata.

Naravno, deo roba bi se prodavao na domaćem tržištu kao sirovina za dalju preradu

kao što je šumsko voće ili lekovito bilje ili u vidu gotovih proizvoda.

1.3. Promene u odnosu na današnje stanje

Promene u odnosu na današnje stanje bi bile ne samo u novom konceptu i načinu

poslovanja u cilju stvaranja većeg profita već u, pre svega, organizacionom pogledu i načinu

svatanja ovih poslova u Javnom preduzeću.


163

Naime, sve je jasnije da upravo ono što se naziva Sporednim šumskim resursima,

ostalim resursima i sl. postaje, u stvari, ono što donosi najveću dobit.

Dakle način shvatanja da je zarada u šumarstvu samo u drvetu, se mora promeniti i

prihvatiti činjenica da se u šumama i oko njih nalazi mnogo proizvoda i delatnosti koje mogu

donositi odličan profit.

Uslov za to su pre svega organizacione promene i promene u strukturi menadžmenta

koji se bave ovim poslovima.Ukoliko bi se prihvatio ovaj koncept najodgovorniji bi u stvari

bio Genaralni Direktor kroz izbor kadrova.

Promene u odnosu na današnje stanje će se ogledati, ne samo u povećanom obimu

poslovanja i većem profitu već i u načinu svatanja značaja sporednih šumskih proizvoda.

2.0. STRATEŠKI RAZVOJ

2.1. Scenario 1

Opis scenarija 1. Organizacija poslova uz formiranje sektora za sporedne šumske

proizvode,investiranje i uz postepeno uključivanje pojedinih gazdinstava u poslove

korišćenjem raspoloživih resursa.uključivanje Gazdinstava u poslove sporednih šumskih

proizvoda bi bilo postepeno i na osnovu prirodnih preduslova ali i zainteresovanosti samih

Gazdinstava.Planira se uključivanje do deset Gazdinstava do kraja 2010godine.


Prvi scenariio podrazumeva koncept postepenog povećanja obima poslovanja kroz

drugačiju organizaciju i uz postepeno uključivanje gazdinstava u poslove sporednih šumskih

proizvoda uz postupno investiranje, pre svega u proširenje sadašnjih preradnih kapaciteta i

transportnih sredstava, kao i kroz stvaranje uslova u pojedinim gazdinstvima za bavljenje

ovim poslovima a u smislu opremanja potrebnih radnih jedinica.

Kako bi stvaranje uslova i koordinacija između gazdinstava kao i praćenje tržišta bili

valjani neophodno je formiranje sektora pri direkciji dok bi deo preduzeća "Zaštitna

radionica" bio nosilac poslova prerade i otkupa uz postepeno uključivanje pojedinih

gazdinstava.

Preduslovi za ostvarenje scenarija su:

Formiranje Sektora za ostale resurse šumskih područja u JP ’’Srbijašume’’ ili U

sektoru za komercijalne poslove zaposliti saradnike koji će se baviti analizom

tržišta i prodaje ostalih resursa (gljive, šumski plodovi, lekovito bilje);

Kadrovske promene u delovima preduzeća koji se bave sporednim šumskim

proizvodima

Sredjivanje stanja u Delu preduzeća "Začtitna radionica" u cilju racionalizacije

poslovanja, povećanje kapaciteta prerade i sa akcentom na obezbeđenje dela

investicionih sredstava kroz programe upošljavanja invalida rada.

Marketninški obraditi ovu problematiku u smislu boljeg plasmana proizvoda i

nalaženja kupaca ali i bolje afirmacije ovih poslova u samom preduzeću.

U cilju poboljšanja konkuretnosti hitno pristupiti sertifikaciji pojedinih proizvoda

u cilju dobijanja sertifikata ekološki čistih proizvoda i početi pripremu i stvaranje

uslova za uvođenje HACCP standarda za pojedine proizvode.

2.1.2. Opis ciljeva

Osnovni cilj je da preduzeće srbijašume do 2010 godine postane lider u otkupu i

plasmanu sporednih šumskih proizvoda, pre svega pečuraka, čumskog voća i lekovitog bilja.


164

Aktivnosti na sakupljanju i otkupu sporednih šumskih proizvoda treba da poboljšaju

poslovanje šumskih gazdinstava i u velikoj meri utiču na upošljavanje viška radne snage u

pojedinim gazdinstvima kao i invalida rada. U svakom šumskom gazdinstvu ove aktivnosti

treba posmatrati sa aspekta sprovođenja integralnog gazdovanja funkcijama šuma i šumskih

područja kao sopstvenu obavezu koja je definisana i utvrđena u poslovnoj politici i

proizvodno finansijskom planu JP ’’Srbijašume’’.

To se može postići samo postepenim povećanjem udela na tržištu, investiranjem u

povećanje kapaciteta, dobrom kadrovskom strukturom i strogom kontrolom troškova.

Rezultat svega treba da bude povećanje profita u narednom periodu.

2.1.3. Opis resursa

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode, u periodu 2001-2004. godina dozvoljeno

je bilo sakupiti ukupno 4.000 tona vrganja i lisičare, a JP ’’Srbijašume’’ je u navedenom

periodu otkupilo 240 tona, tj. samo 6% od dozvoljene količine (u proseku godišnje 80

tona).Cilj je da se poveća obim otkupa i dorade pečuraka kroz povećanje kapaciteta i

uključivanje pojedinih gazdinstava u otkup na nivo od preko 200 tona pečuraka godišnje.

Otkup šumskih plodova prosečno iznosi 175 tona u svežem stanju. Ova količina se

doradi u 45 tona sušenih i 130 tona zamrznutih šumskih plodova (divlja kupina, šumska

jagoda i borovnica). Cilj je da se godišnji otkup ovih proizvoda poveća za 20% od dozvoljene

količine za narednih 5 godina (do 2010. godine), u zavisnosti od zahteva tržišta;

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode u Srbiji se otkupljuje 150 vrsta samoniklog

lekovitog bilja, u količini preko 200 tona. JP ’’Srbijašume’’ vrši otkup, sušenje i doradu oko

30 biljnih vrsta, u ukupnoj količini od preko 18 tona godišnje, dakle samo 9% od dozvoljene

količine. Cilj je da se otkup ovih proizvoda poveća za 20% godišnje od dozvoljene količine za

narednih 5 godina (do 2010. godine), u zavisnosti od zahteva tržišta;

Otkup poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode na tradicionalan način (pasulj

gradištanac, plod oraha, seme od bundeve, med i sl.) iznosi godišnje oko 35 tona (28 tona

prerađenih proizvoda). Ovi proizvodi su se do sada prodavali na domaćem tržištu, a cilj je

njihov izvoz na tržište zapadne Evrope. U tom slučaju realno povećanje otkupa ovih

proizvoda za narednih 5 godina od 20%. Isto se odnosi i za voće namenjeno izvozu (malina,

kupina, višnja), koje se otkupljivalo i dorađivalo u količini od 200-320 tona godišnje;

Otkup drvnih sortimenata u periodu 2003-2005. godina (orah, trešnja, bukva, hrast i

ostale vrste drveta) prosečno iznosi 1.027 m3

godišnje, dok je u privatnim šumama doznačeno

oko 700.000 m3 drvne mase. U istom periodu otkupljeno je prosečno 53.790 kg drvenog

uglja. Cilj je da se godišnji otkup drvnih sortimenata i drvenog uglja povećava za 10 puta

godišnje.


Tabela 1.

Red.br. Radno mesto Broj izvršilaca Jedinica

1. Direktor sektora 1 Gen.direkcija

2. Poslovni sekretar 1 Gen.direkcija

3. Samostalni stručni saradnik 2 Gen.direkcija

4. Organizatori (referenti) 10 Šum.Gazdinstva

5. Izvršioci 30 Šum.Gazdinstva

6. Zaštitna radionica 30 Zaštitna radionica

Radnu snagu treba posmatrati samo uslovno i orijentaciono jer konkretan broj

izvršioca zavisi od organizacije u samom preduzeću.Veoma je bitan izbor dobrog i stručnog


165

rukovodećeg kadra, jer se tako smanjuje potreba za upošljavanjem većeg broja

radnikašematski prikaz organizacije zaposlenih:

3.0. AKCIONI KORACI

Scenario 1

Organizaciono – kadrovske promene za 2006 godinu od (I-IV) kvartala

U organizacionom pogledu koraci koji se moraju preduzeti su sledeći:

I kvartal:

Formiranje sektora i izbor kadrova

Izrada operativnih planova i odabir Gazdinstava

Početak organizacije poslova u 1-2 gazdinstva (definisanje poslova,šumskih

uprava i kadrova)

Povećanje kapaciteta za prijem i transport robe u Zaštitnoj radionici

II kvartal

Organizacija rada u smislu pripreme za predstojeću sezonu

Investiranje u transportna sredstva

Obuka i edukacija radnika u Gazdinstvima u cilju kvalitenog vršenja otkupa

Pripreme za otkup voća i šumskih plodova

III kvartal

Organizacija otkupa lekovitog bilja i pečuraka

Organizacija otkupa u Gazdinstvima

Obezbeđenje potrebnih sredstava

Ugovaranje zakupa nedostajućih kapaciteta (hladnjače)

IV kvartal:

Organizacija otkupa pečuraka

Prodaja voća i drugih proizvoda

Analiza urađenih poslova

Izrada plana za narednu godinu

Organizaciono – kadrovske promene za 2007 godinu od (I-IV) kvartala

I kvartal:

Investiranje u male pogone u Gazdinstvima

Izrada operativnih planova i odabir Gazdinstava

Organizacija poslova u većem broju Gazdinstava

Izrada studije o najprofitabilnijim poslovima

Ugovaranje prodaje sa inokupcima

II kvartal

Organizacija rada u smislu pripreme za predstojeću sezonu

Stvaranje uslova za sertifikaciju pojedinih proizvoda eko hrane

Obuka i edukacija radnika u Gazdinstvima u cilju kvalitenog vršenja otkupa

Pripreme za otkup voća i šumskih plodova

III kvartal

Organizacija otkupa lekovitog bilja i pečuraka

Organizacija otkupa u Gazdinstvima

Obezbeđenje potrebnih sredstava

Ugovaranje zakupa nedostajućih kapaciteta (hladnjače)


166

IV kvartal:

Pripreme za uvođenje HACCP standarda u pogonima za preradu

Prodaja voća i drugih proizvoda

Analiza urađenih poslova

Izrada plana za narednu godinu

4.0. FINANSIJSKA ANALIZA

4.5. Finansijski pokazatelji scenarija 1.

u 000 din.

Pokazatelji 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 69.760 87.200 104.640 109.900 115.395 121.000 135.000 155.000

Direktni

troškovi 56.960 71.200 83.966.8 91.328 99.228.4 106.150.4 112.092.8 126.352

Profitna marža 12.800 16.000 20.673.2 18.572 16.166.6 14.850 22.907.2 28.648

Investicije 3725 12900 11300 12000 12500 15900 18000 18117

Primetan je nagli rast PM krajem perioda.Razlog je investiranje u proširenje kapaciteta,

zauzimanje boljih pozicija na tržištu kao i proširenje poslova na veći broj Šumskih

Gazdinstava.

Takođe se smanjuju i direktni troškovi jer se povećava obrt sredstava (bolje iskorišćenje kroz

osavremenjavanje prerade) a i zauzimanjem bolje pozicije na tržištu se omogućava bolji

plasman robe.


Scenario 1.

Analizom moguđeg scenarija 1. dolazi se do zaključka da "ostali šumski proizvodi"

mogu da ostanu profitna, čak visoko profitna delatnost, jedino u firmi JP "Srbijašume" i to

integralnim gazdovanjem šumama i šumskim područjem, uz stalno unapređenje tehnologije i

prilagođavanjem zahtevima tržišta.

To, nadalje, znači da scenario 1. opravdava dalji opstanak ove delatnosti i u budućoj

organizaciji preduzeća. (U prilogu aneks br. 4.)

Radna grupa

Tim lider

Dobrivoje Davidović

Članovi

1. Rade Petrović 2. Dragan Radulović


167

RR EE ZZ II MM EE

33 22 00 77 SS TT RR UU ČČ NN EE UU SS LL UU GG EE UU PP RR II VV AA TT NN II MM

ŠŠ UU MM AA MM AA

BB ee oo gg rr aa dd ,, 22 66 .. 00 99 .. 22 00 00 55 ..


Beograd



168

U Izveštaju je analizirano zatečeno stanje organizovanosti obavljanja stručnih poslova

u šumama sopstvenika i, na osnovu toga, definisani mogući scenariji konkretnih akcionih

koraka razvoja ove delatnosti preduzeća.

A. Stanje

Sadašnja organizacija obavljanja stručnih poslova u šumama sopstvenika datira od

vremena formiranja preduzeća (19991/92.).

Planiranje i gazdovanje (stručni poslovi) ovim šumama organizaciono je

objedinjeno Odelenjem u okviru Sektora za gajenje i zaštitu šuma Generalne

direkcije preduzeća (Sektora koji obuhvata još šest Odelenja). Na nivou delova

preduzeća (ŠG-a) funkcionišu Službe u direkcijama delova i Odseci u šumskim

upravama. Pri ustanovljenom sistemu rukovođenja ingerencije odgovornih sežu

samo do prvih predpostavljenih (šefa ŠU-e, direktora ŠG-a, izvršnih direktora

sektora).

Kvalifikaciona struktura zaposlenih je u značajnoj meri nezadovoljavajuća:

- Rukovodeći kadrovi u delovima ne retko su bez dovoljno prakse u šumi,

- Tehničarski kadar takođe je nedovoljno obučen za širok spektar potrebnih

stručnih poslova

Opremljenost (materijalno–tehnička) za rad, može se reći, ne postoji. Sva sredstva

su u "svojini" državnih šuma. Kod takvog stanja, zna se ko ima pravo prvenstva.

Budžetska sredstva, kojima je u predhodnih četrnaest godina finansiran rad 320

inženjera, tehničara i šumara na privatnim šumama, kvotirana su godišnje na

osnovu procena nadležnog ministarstva, a ne kalkulisanih potreba.

Pri takvom stanju stvari nema mesta čuđenju što je organizacija i izvođenje ovih

poslova bilo prilagođeno prvenstveno raspoloživim sredstvima .

Izrada dugoročnih (baznih) planskih dokumenata stalno je bila u drugom planu iz

razloga što nije pronađen odgovarajući način finansitanja ovih.

Scenario 2

Kao i Scenario 1., Scenario 2. polazi od sledećih, čini se nezaobilaznih, pretpostavki:

a) Neophodnosti podizanja nivoa stručnih poslova, posebno doznake u visokim

šumama, što praktično znači prijem još 30 inženjera šumarstva.

b) Formiranje informacionog sistema o privatnim šumama, odnosno kadrovsko i

tehničko opremanje (17 izvršilaca i po 17 kompjutera i štampača, plus softver za

unos i korišćenje podataka).

Dodatno, za razliku od prvog, drugi scenario predviđa:

Reorganizaciju Službe za privatne šume

Značajnije tehničko-tehnološko opremanje (vozila, pribor za rad), i

Uvođenje već ustanovljenih normi rada, što bi, kao posledicu, trebalo da donese i

racionalizaciju procesa rada u celini, ali bi, u isto vreme, stvorilo mogućnost

obimnijih radova i po kvalitetu i po kvantitetu. Procenjeno je da bi ovaj scenario

doveo do toga da se:

- Obim podizanja novih šuma sa godišnjeg proseka od 697 ha, podigne, već

u 2010. godini, na 1.000 ha

- Obnova šuma sa godišnjeg proseka od oko 330 ha, u 2010. godini poveća

na 600 ha, a

- Nega šuma sa proseka od oko 20.000 ha godišnje, u 2010. godini poveća na

32.210 ha.


169

Finansijski deo ovog scenarija razlikuje se od prvog jedino u obimu investicija, koji

je potrebno realizovati postepeno, zaključno sa 2010. godinom:

2006. godina ............................................................................... 6.829.750 din.

2007. godina ............................................................................... 4.709.000 din.

2008. godina ............................................................................... 4.029.000 din.

2009. godina ............................................................................... 4.029.000 din.

2010. godina ............................................................................... 4.029.000 din.

_____________________________________________________________________

UKUPNO 23.625.750 din.

_____________________________________________________________________

Direktni troškovi (156.441.450 din.) pri ovom scenariju uveliko su zavisni od

pretpostavljenih zarada inženjera i tehničara. Jasno je da zavisno od njih, ukupni troškovi

mogu značajno da variraju.

Scenario 2.

Pokazatelji 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 94.760.000 179.009.857 189.265.048 199.760.892 210.397.449 221.457.441

Direktni troškovi 129.672.980 162.736.234 172.059.135 181.600.811 191.270.408 201.324.946

Profitna marža -34.912.980 16.273.623 17.205.913 18.160.081 19.127.041 20.132.495

Investicije 6.829.750 4.709.000 4.029.000 4.029.000 4.029.000


170

Broj:

Datum:


33 22 00 88 UU PP RR AA VV LL JJ AA NN JJ EE ZZ AA ŠŠ TT II ĆĆ EE NN II MM

PP RR II RR OO DD NN II MM DD OO BB RR II MM AA

BB ee oo gg rr aa dd ,, 22 77 .. 00 99 .. 22 00 00 55 ..


Beograd



171

0.0 UVOD


Na osnovu člana 16. Zakona o šumama ( "Sl.gl.RS", broj 46/91...54/96), u vezi

sa čl.19. Statuta Javnog preduzeća za gazdovanje šumama "Srbijašume" (data

saglasnost u "Sl.gl.RS" broj 21/92) generalni direktor doneo je Rešenje broj

4275/05 od 08.06.2005. godine o formiranju Povremene radne grupe - tima čija

je obaveza da uradi analizu strateških poslovnih aktivnosti do 2010. godine -

Proširena biološka reprodukcija i upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima.

Članovi radne grupe su :

a. Živko Injac - tim lider, generalna direkcija, radi na poslovima

Rukovodioca Odeljenja za gajenje šuma.

b. Gordana Jančić, član, generalna direkcija, radi na poslovima

Rukovodioca Odeljenja za zaštitu šuma i životne sredine.

c. Tanja Radovanović, član, Šumsko gazdinstvo Niš, radi na poslovima

rukovodioca Službe za privatne šume i zaštitu životne sredine.

d. Marinko Ćurčić, član, Šumsko gazdinstvo Ivanjica, radi na

poslovima rukovodioca Službe za planiranje i gazdovanje šumama.

e. Milan Uzelac, član, Šumsko gazdinstvo Kragujevac, revirni inženjer.

Zadatak povremene radne grupe je da uradi analizu strateških aktivnosti do

2010. godine iz oblasti Proširena biološka reprodukcija i upravljanje zaštićenim

prirodnim dobrima, za potrebe projekta : "Razvoj plana implementacije

restrukturiranja Javnog preduzeća "Srbijašume" kroz participaciju".

Rok za izradu tzv. prvog izveštaja je bio kraj jula 2005. godine - saopšteno na

sastanku povremenih radnih timova koji je održan 14.06.2005. godine u

generalnoj direkciji.

Prezentacija izveštaja bila je 08.09.2005. godine i tada su u okviru strateške

poslovne aktivnosti "Upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima" (koja je

obrađena kao poseban izveštaj) od strane radne grupe (dipl.inž.šum. Gordane

Jančić i dipl.inž.šum. Tanje Radovanović) prikazana 2 scenarija sprovođenja

poslova zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara. Nakon završene

prezentacije odlučeno je da se za stratešku aktivnost upravljanja zaštićenim

prirodnim dobrima prikaže jedan scenario uz finansijsku obradu u skladu sa

uputstvima povremene radne grupe čiji je zadatak da uradi "Analizu finansijske

projekcije za period 2005-2010. godina".

Konačni scenario strateške poslovne aktivnosti 3208-2 "Upravljanje zaštićenim

prirodnim dobrima" urađen 27.09.2005.godine.


172

1.0. UPRAVLJANJE ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA

1.1. Zaštićeno prirodno dobro

Zaštićeno prirodno dobro je očuvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog

kojih ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i

drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu i ima strateški

značaj u politici svake zemlje.

Zaštiti i korišćenju zaštićenih prirodnih dobara mora se pokloniti posebna pažnja koje se

ogleda u :

stručnom i objektivnom izboru prirodnih vrednosti koje će se staviti pod posebnu zaštitu,

definisanju metoda zaštite, zasnovanih na naučnim saznanjima i praksi i

adekvatnom korišćenju prirodnih vrednosti, odnosno ekološkom upravljanju.

Prema Zakonu o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 66/91

,.....48/94, ), prirodna dobra koja se stavljaju pod zaštitu su: nacionalni park, park prirode,

predeo izuzetnih odlika, rezervati prirode (opšti i specijalni), spomenik prirode i prirodne

retkosti.

1.2. Upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima

Upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima danas predstavlja vrstu ekološkog menadžmenta

koji postaje obavezan uslov i standard preduzeća čije se poslovanje zasniva na korišćenju

prirodnih resursa i zahteva visok profesionalni pristup u sprovođenju zaštite i razvoja.

Zaštićena prirodna dobra imaju veliku ulogu i značaj u očuvanju biološke raznovrsnosti,

održavanju ekološke ravnoteže, stvaranju povoljnijih prirodnih uslova u pogledu klime,

regulaciji vodnog režima, očuvanju oraničnih i drugih površina, zaštiti od erozije,

dezertifikaciji itd.

Pod upravljanjem zaštićenim prirodnim dobrom podrazumeva se razvijen sistem mera i

aktivnosti kojima se uređuju sva pitanja od značaja za uspešno planiranje i sprovođenje mera

zaštite i unapređivanja posebnih prirodnih vrednosti; racionalno i plansko korišćenje

prirodnih resursa i funkcionalno uređivanje za potrebe dozvoljenih vidova korišćenja i

najpovoljnijeg razvoja.

Proces upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima ostvaruje se na strateškom i neposrednom

nivou, odnosno za nivo strateškog upravljanja neophodno je definisati POLITIKU ZAŠTITE

PRIRODNIH DOBARA izradom odgovarajućeg strateškog dokumenta i razradom mera za

njeno sprovođenje.

Polazne osnove strateškog upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima su:

normativno regulisanje (donošenje Zakona o zaštiti prirode ),

odgovarajuće organizaciono pozicioniranje svih subjekata odgovornih za izvršavanje

projektovane politike,

razrada sistema finansiranja zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara,

obezbeđivanje dugoročnih koordiniranih naučnih i stručnih istraživanja,

uspostavljanje informacionog sistema i

obuka kadrova koji rade na poslovima upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.

Na nivou neposrednog upravljanja neophodno je da upravljač - staralac definiše POSLOVNU

POLITIKU, odnosno donese svoju STRATEGIJU - KONCEPCIJU UPRAVLJANJA

ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA.


173

Prilikom kreiranja upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima potrebno je opredeliti se za

upravljački koncept. Najduži staž ima koncept KONZERVATORSKE ZAŠTITE, kod koje su

isključuju svi vidovi korišćenja, osim za naučne i edukativne svrhe, a poslednjih godina sve

veći značaj ima koncept INTEGRALNO - RAZVOJNE ZAŠTITE, na kome se zasniva

"ODRŽIVI RAZVOJ" .

1.2. Promene u odnosu na današnje stanje

Javno preduzeće "Srbijašume" se stara o 96 zaštićenih prirodnih dobara, površine 242.439,85

ha što čini 47,8 % od ukupno zaštićenih područja u Republici Srbiji.

Redni

broj

Vrsta zaštićenog prirodnog dobra Republika Srbija JP "Srbijašume"

broj površina

(ha)

broj površina

(ha)

1. Nacionalni park 5 158.986,36 - -

2. Park prirode 8 228.055,02 3 225.148,64

3. Regionalni park prirode 10 24.200,29 4 11.561,64

4. Park šuma 20 273,00 1 19,65

5. Predeo izuzetnih odlika 6 11.703,65 1 345,33

6. Specijalni rezervati prirode 6 73.428,00 1 115,72

7. Rezervati prirode 84 3.791,00 42 2.143,86

8. Spomenici prirode 246 2.907,80 30 1.844,58

9. Memorijalni prirodni spomenici 31 2.328,00 9 491,19

10. Prostor oko nepokretnih kulturnih

dobara

14 1.926,00 5 769,24

11. Zaštićene biljne vrste 215

12. Zaštićene životinjske vrste 426

13. Vrste pod kontrolom prometa i

korišćenja

156

Svega 1-10 430 507.599,12 96 242.439,85

Iz tabelarnog pregleda se vidi da je pod različitim vidom zaštite u Srbiji, 430 prirodnih

dobara površine 507.599,12 ha ili oko 6 % od teritorije Republike Srbije.

Prostornim planom Republike Srbije (1996.godine) je predviđeno da se do 2010. godine

obuhvati 10 % površine različitog stepena zaštite.

U Aneksu broj 1. dat je Pregled zaštićenih prirodnih dobara o kojima se stara JP

"Srbijašume"- stanje na dan 09.07.2005. godine ( po Šumskim gazdinstvima ).

U Aneksu broj 2. dat je Pregled zaštićenih prirodnih dobara za koje se očekuju da budu data

na staranje-upravljanje JP "Srbijašume" u periodu 2006-2010. godina .

U Aneksu broj 3. dat je Pregled zaštićenih prirodnih dobara kojima će upravlajti JP

"Srbijašume" u periodu 2006 - 2010. godine .


174

4.0 . FINANSIJSKA ANALIZA

Pokazatelji 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 3.250.702 3.093.000 1.086.742

Direktni troškovi

7.324.457 8.014.207 10.733.223 24.139.525 27.447.506 34.632.526 38.775.842 52.294.518

Profitna

marža

3.803.755 -4.921.207 -9.664.481 -24.139.525 -27.447.506 -34.632.526 -38.775.842 -52.294.518

Investicije - 3.000.000. - 5.168.300 3.913.050 5.914.100 1.370.550 2.189.150


Zaključci :

za sprovođenje zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara neophodna su velika

finansijska sredstva i drugačiji odnos države prema zaštićenim prirodnim područjima i

upravljačima zaštićenih prirodnih dobara, što je prikazano u izveštaju,

upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima potrebno je regulisati donošenjem Zakona o

zaštiti prirode, koji će definisati prava, obaveze i zadatke upravljača ZPD i svih drugih

institucija ; kriterijume za izbor subjekata ko može biti upavljač ZPD i mehanizme

finansiranja zaštite i razvoja ZPD,

na nacionalnom nivou, odnosno država mora doneti Strategiju zaštite prirode i

upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima,

upravljač mora donet svoju Strategiju zaštite, korišćenja i razvoja zaštićenih prirodnih

dobara ,

država mora osnovati Fond opštekorisnih gunkcija ( kao što je to praksa u Evropi) koji

će finansirati upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima.

Preporuke :

upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima, gde u većini po površini dominiraju šumski

ekosistemi, organizovati jedinstveno za celo područje Srbije, odnosno organizovati

jedno Javno preduzeće ( ili d.o ili a.d.) za gazdovanje svim šumama Srbije

(podrazumeva spajanje "Vojvodinašuma", "Srbijašuma" i Javnih preduzeća nacionalnih

parkova) sa posebnim delom preduzeća koje će upravljati zaštićenim prirodnim

dobrima (podrazumeva da zaštićena prirodna dobra kojima se do 2006. godine staralo

JP "Vojvodinašume" - ima ih 22 površine su 73.784,98 ha i zaštićena prirodna dobra

nacionalni parkovi - ima ih 4 površine 119.986 ha i zaštićena prirodna dobra o kojima

se stara JP "Srbijašume" - ima ih 96 površine 242.439,85 ha budu objedinjena).

Jedinstveno preduzeće je organizaciono, stručno i tehnički opremljenije za sprovođenje

integralno razvojne zaštite zaštićenih dobara, a za državu je rentabilnije i ekonomičnije

finansiranje iz "jednog centra" poslova zaštite, korišćenja i razvoja zaštićenih prirodnih

dobara.


175

Broj:

Datum:


33 22 00 99 ZZ EE LL EE NN II

II NN ŽŽ EE NN JJ EE RR II NN GG

BB ee oo gg rr aa dd ,, 11 44 .. 00 66 .. 22 00 00 55 ..


Beograd



176

REZIME SCENARIO 2

Na osnovu analize scenarija 1 i 2, radna grupa konstatuje da oba scenarija zaslužuju

vrednu pažnju, ali da je Scenario 2 kompleksniji i samim tim su veće mogućnosti realizacije

pomenute analize budućeg poslovanja « Zelenog inženjeringa ».

Organizaciono i kadrovski posedujemo velike mogućnosti za realizaciju predviđenog

Scenaria 2. Mogućnosti u okruženju daju nam za pravo da očekujemo da će povećanje

površina grada za 2432ha zelenila duž putne mreže i parkova kao i povećanje prigradskih

šuma za 3802ha povoljno uticati na razvoj ove delatnosti, a ključni pokazatelj je povećanju

površina pod zelenilom sa sadašnjih 14,96 %, na 25,96% u 2021. godini.

Posebno je važno napomenuti da bi se eventualna buduća investiciona ulaganja trebala

usmeriti na srednju i sitnu parkovsku mehanizaciju, koja se u uslovima prigradskih šuma

pokazala kao najfunkcionalnija.

Projekcijom predviđene radne snage, koncept stalne radne snage predviđa 27 radnika,

a povremena radna snaga u zavisnosti od obima posla kretaće se do70 radnika.

Ovakva organizaciona šema donela bi rapidno smanjenje troškova u odnosu na sadašnje

stanje, što bi se naročito odrazilo na drastično povećanje profitne marže, što se slikovito vidi

iz priložene tabele br. 1.

"Zeleni inženjering", na osnovu Scenaria 2, koji obuhvata i Scenario 1, razvijaće se u

pravcu profitabilne i najrespektabilnije delatnosti za upravljanje resursima, obavljajući

uslužnu delatnost koja garantuje održivost pod tržišnim uslovima.

Povećanje efikasnosti u obavljanju poslova "Zeleni inženjering" stvoriće još bolju

sliku o Kompaniji"Srbijašume" i povećati saradnju sa pouzdanim poslovnim partnerima.

Naša procena konkurentnosti do 2010. godine odnosi se na prigradske šume i na

uređenje i održavanje zelenih površina.

Održavanje prigradskih šuma sa zaštitnom i rekreativno-turističkom funkcijom, nema

konkurenciju kada je u pitanju Kompanija "Srbija šume".

Naša konkurentnost u vezi sa učešćem na tenderima za nabavku poslova, povećava se

novopredloženom organizacijom, jer smo u mogućnosti da smanjenjem troškova dobijamo

povoljniju cenu jedinice proizvoda.

Privatizacijom privrede povećava se broj validnih investitora, a samim tim mogućnost

dobijanja posla , biće značajno uvećana, jačom sposobnošću budućih finansijera.

Ovakav način poslovanja doprineće bržem uključivanju Kompanije "Srbijašume" u

evropske privredne integracije.

Pokazatelji 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 101,153,000 106,210,000 70,000,000 101,958,106 107,692,796 111,926,036 135,350,636 146,109,636

Direktni troškovi 74,377,206 78,100,000 35,066,988 34.467.092 39.489.514 45.664.786 52.954.042 59.293.238

Profitna marža 26,775,794 28,110,000 34,933,012 67.491.014 68.203.282 66.261.250 82..396.594 86.816.398

Investicije 3,693,000 3,512,000 3,441,000 4,932,000 2,878,000

Radna grupa

Tim lider

Miroslav Tešić

Članovi

1. Anđelka Jevtović

2. Bogdana Mojić


177

RR EE ZZ II MM EE

33 22 11 00 UU PP RR AA VV LL JJ AA NN JJ EE NN EE KK RR EE TT NN II NN AA MM AA

BB ee oo gg rr aa dd ,, aa vv gg uu ss tt 22 00 00 55 ..


Beograd


178

Izveštaj 3210 – Upravljanje nekretninama pokazuje da Javno preduzeće «Srbijašume»

raspolaže velikim brojem nekretnina koje se ne koriste ili se nedovoljno koriste za potrebe

osnovne delatnosti – šumarstva. Sve te nekretnine grupisane su u dva poslovna polja:

zemljište i objekti:

1. Poslovno polje : zemljište

Prema podacima iz šumskih osnova oko 142.000 ha šumskog zemljišta se ne koristi za

osnovnu delatnost Preduzeća, a svega 280 ha trenutno je izdato u zakup. To predstavlja

značajan potencijal za izdavanje u zakup u narednom periodu za razne namene (repetitori,

antene, poljoprivredna proizvodnja, izgradnja raznih objekata, korišćenje mineralnih sirovina

i slično). U narednoj tabeli daje se plan korišćenja zemljišta do 2010. godine.

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

ugovor 68 75 82 86 90 95

ha 0,7490 0,8190 0,8796 0,9196 0,9596 1,0096

ugovor 119 189 273 343 355 355

ha 78,6103 168,6 268,1 358,1 380,8 380,8

ugovor 172 196 225 225 225 225

ha 80,0938 121,5438 165,1798 165,1798 165,1798 165,1798

ugovor 27 37 41 45 49 53

ha 120,2 227,8 239,7 251,5 263,3 275,2

ugovor 386 497 621 699 719 728

ha 279,65 518,76 673,86 775,70 810,24 822,19

IZDAVANJE U ZAKUP ZEMLJIŠTA

NAMENA ZAKUPA

Za repetitore i

antene

Poljoprivredna

proizvodnja

Građevinsko z e m l j i š t e

Mineralne

sirovine

∑ UKUPNO

2. Poslovno polje: stambeni i poslovni prostor i privredni objekti

U dosadašnjem radu sa nekretninama, više od 50% prihoda ostvareno je od izdavanja

u zakup poslovnog prostora, dok su stambeni objekti – stanovi uglavnom prodati korisnicima.

Privredni objekti namenjeni su trgovini, uslužnim i proizvodnim delatnostima kao i

ugostiteljstvu i turizmu. Plan rada sa ovim nekretninama do 2010. godine daje se u narednoj

tabeli:

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

broj klijenata kom 15 39 53 53 53 53

površina m2 619,0 1.922,9 4.037,9 4.037,9 4.037,9 4.037,9


površina m2 4.791,0 6.446,3 7.449,3 11.701,3 13.212,6 13.212,6


površina m2 12.096,0 27.156,0 347.335,9 347.335,9 347.335,9 347.335,9

Izdavanje u zakup

stambenih objekata

Izdavanje u zakup

poslovnog prostora

Izdavanje u zakup

privrednih objekata

IZDAVANJE U ZAKUP STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA I PRIVREDNIH OBJEKATA 2005-2010.

GRAĐEVINEjedinica

mere

3. Ciljevi, pretpostavke i promene dosadašnjeg stanja

Za dobro upravljanje i gazdovanje nekretninama potrebno je u Preduzeću formirati

profesionalnu, stručnu i dobro opremljenu službu čiji bi osnovni zadaci bili:

Identifikacija i popis svih nekretnina koje nisu u funkciji osnovne delatnosti Preduzeća, a

mogu biti predmet izdavanja u zakup,

Prikupljanje podataka iz javnih knjiga (Prostorni plan, detaljni regulacioni planovi i dr.),

Procena stanja identifikovanih nekretnina i utvrđivanja potencijalne namene,

Procena efekata ulaganja sa aspekta moguće visine zakupnine,


179

Procena potrebne visine ulaganja u cilju dovođenja nekretnine u upotrebljivo stanje,

Odlučivanje o investitoru (sopstvena sredstva ili sredstva potencijalnih zakupaca),

Utvrđivanje elemenata i uslova za javni oglas i oglašavanje,

Izbor poslovnog partnera i ugovaranje,

Praćenje odvijanja poslovnih odnosa i eventualna promena ugovornih odnosa,

Legalizacija do sada bespravnog korišćenja dela nekretnina,

Tehničko osposobnljavanje nekretnina za nova izdavanja u zakup.

Realizacijom ovih i drugih zadataka, u odnosu na današnje stanje, stvorile bi se

pretpostavke za aktiviranje svih potencijala Preduzeća, poboljšanje ekonomskih efekata i

finansijskog položaja Preduzeća u celini. Istovremeno, to bi bio i značajan doprinos

Preduzeća u razvoju ruralnih područja.

Osnovna pretpostavka za realizaciju postavljenih ciljeva u oblasti upravljanja

nekretninama i povećanja prihoda je izmena zakona i drugih propisa koji ograničavaju ili

potpuno sprečavaju Preduzeće da na najbolji način gazduje svim resursima i raspolaže

sredstvima koja na taj način stiče. S tim u vezi posebno je potrebno donošenje novih:

Zakona o šumama i

Zakona o osnivanju AD «Srbijašume».

Svakako da poseban značaj ima formiranje, kadrovsko i tehničko osposobljavanje

posebne službe za upravljanje nekretninama.

Za kapitalne objekte za koje su potrebna veća ulaganja (Ada Ciganlija, objekat

«Trešnja» na Avali, skijališta, žičare, deponije, izvorišta, vodotoci i dr.), potrebno je

organizovano pristupiti pronalaženju strateških partnera i obezbeđivanju izvora finansiranja

novih ulaganja.

4. Finansijska analiza

4.1. Prihodi

U projekciji prihoda do 2010. godine uključeni su prihodi od već izdatih nekretnina u 2005.

godini, aktiviranje prihoda od nelegalnog korišćenja nekretnina kao i prihodi (po predlogu

šumskih gazdinstava) koji se u kratkom roku mogu izdati, a za to ne trebaju velika ulaganja.

000 din

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

Zemljište za repezitore i 24.931,0 27.507,2 30.073,4 31.539,8 33.006,2 34.839,2

Zemljište za poljoprivredu 507,5 667,7 845,0 1.005,2 1.672,2 1.672,0

Zemljište za gradnju

(građevinsko)8.984,4 14.284,4 19.584,5 19.584,5 19.584,5 19.584,5

Zemljište za proizvodnju

mineralnih sirovina21.519,5 25.526,5 25.736,3 25.946,0 26.155,7 26.365,5

Stambeni prostor 220,4 684,7 1.051,1 3.171,9 3.171,9 3.171,9

Poslovni prostor 57.137,4 73.548,1 73.848,1 73.848,1 73.848,1 73.848,1

Privredni objekti 7.887,1 11.666,4 14.726,4 17.126,4 17.126,4

Turističko-ugostiteljski 4.285,6 6.860,0 16.669,0 19.618,0 19.618,0 19.618,0

UKUPNO 46.406,7 63.798,0 117.585,8 156.965,7 179.473,8 189.439,9 194.183,0 196.225,6

PRIHODI OD GAZDOVANJA NEKRETNINAMA 2003-2010

GRUPA NEKRETNINA

KOJA SE IZDAJE U

GODINA

U projekciji nisu obuhvaćeni mogući prihodi od izdavanja nekretnina koje će biti

osposobljene zajedničkim ulaganjem pošto se za svaki od tih projekata mora raditi Strateški i

Biznis plan, te utvrditi konstrukcija i izvor finansiranja.

4.2. Direktni troškovi


180

Za ostvarivanje predviđene dinamike prihoda, planirani su troškovi (materijalni,

zarade i naknade, amortizacija i održavanje, reklama, obuka kadrova, oglašavanje, taksa i dr.)

po godinama:

u 000 din

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

3.107,9 9.635,3 22.403,5 25.268,6 27.716,6 30.128,4 32.711,0 35.543,0

4.3. Profitna marža

Grafikon pokazuje da su poslovi sa nekretninama isplativi i profitabilni te da ih u

narednom periodu treba organizovanije razvijati. Ti poslovi ne zahtevaju veliki broj

zaposlenih ali traže stručan i profesionalan rad, dobro organizovan i tehnički opremljen.

Posmatrano kroz period od 2005. do 2010. godine, vidljivo je da prihod, troškovi i

profitna marža u prve tri godine (2005. do 2007. godine) u odnosu na 2003. i 2004. godinu

imaju značajno (ubrzano) povećanje. To je posledica organizovanijeg pristupa ovim

poslovima kao i povećanja obima izdavanja nekretnina u zakup, pre svega uvođenjem u

legalne tokove zakupa bespravno zaposednutih nekretnina kao i izdavanja onih nekretnina za

koje nisu potrebna veća ulaganja. S druge strane, u periodu od 2008. do 2010. godine taj

porast u odnosu na 2007. godinu je usporeniji (blag) jer se zasniva na uglavnom angažovanim

raspoloživim nekretninama (poslovi stabilizovani), a za uključivanje novih nekretnina i

prihoda po tom osnovu potrebna su veća ulaganja (samostalno ili zajednički sa strateškim

partnerom) za koja nisu definisani izvori finansiranja.

Značajni prihodi od poslova sa nekretninama uz relativno niske troškove, daju visok

iznos profitne marže koja treba da doprinese uspešnijem poslovanju Preduzeća u celini,

odnosno da poboljša finansijsku poziciju i ukupnu stabilnost Preduzeća u posmatranom

periodu.

4.4. Investicije

U periodu od 2005-2010. godine predviđena ukupna investiciona ulaganja (bez

ulaganja u kapitalne objekte) iznose:

u 000 din

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

6.359,1 7.820,0 8.194,0 1.800,0 500,0 500,0

0,0

50.000,0

100.000,0

150.000,0

200.000,0

250.000,0

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi

Direktni troškovi

Profitna marža

Investicije


181

4.5. Finansijski pokazatelji

u 000 din

Pokazatelji 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Prihodi 46.409,7 63.798,0 117.585,8 156.965,7 179.473,8 189.439,9 194.183,0 196.225,6

Direktni troškovi 3.107,9 9.635,3 22.403,5 25.268,6 27.716,6 30.128,4 32.711,0 35.543,0

Profitna marža 43.301,8 54.162,7 95.182,3 131.697,1 151.757,2 159.311,5 161.472,0 160.682,6

Investicije 6.359,1 7.820,0 8.194,0 1.800,0 500,0 500,0

Svi finansijski podaci i pokazatelji analizirani su bez uticaja inflacije i kamata.

Povećanje prihoda i troškova kao i obima investicionih ulaganja, rezultat su povećanja

obima poslova i razvoja delatnosti kroz period.

6. Zaključci i preporuke

JP «Srbijašume» raspoleže sa velikim potencijalom prirodnih i radom stvorenih resursa koji u

okviru osnovne delatnosti nisu dovoljno iskorišćeni.

Ti resursi, pre svega nekretnine, do sada su neorganizovano i bez strateškog plana

izdavani u zakup.

U informacionom sistemu Preduzeća ne postoji registar nekretnina, i posebna služba

koja bi se bavila poslovima upravljanja nekretninama nije formirana.

No, i pored toga, Preduzeće je u predhodnom periodu ostvarivalo značajne prihode od

nekretnina uz relativno male troškove.

Imajući u vidu sve napred navedeno, preporučujemo:

1. Formirati službu za nekretnine, posebnu ili u okviru Komercijalnog sektora, te je

kadrovski i tehnički osposobiti;

2. U jedinstvenom informacionom sistemu Preduzeća uspostaviti registar nekretnina i

jedinstvenu bazu podataka za sve nekretnine Preduzeća;

3. Izvršiti analizu postojećih ugovora i uz eventualne korekcije produžiti njihovo

važenje;

4. Izdati u zakup nekretnine za koje nisu potrebna ulaganja ili su potrebna mala ulaganja;

5. Rešavati bespravno zaposednute nekretnine zaključivanjem ugovora o izdavanju u

zakup (angažovanjem advokata) uz obaveznu naknadu štete za dosadašnje korišćenje;

6. U propisanom postupku, tražiti strateške partnere za izdavanje nekretnina za koje su

potrebna veća ulaganja;

7. Stvarati pretpostavke za prodaju nekretnina samo u cilju povećanja vrednosti drugih

nekretnina;

8. Izdavanje nekretnina u zakup kombinovati sa rešavanjem viška zaposlenih (stovarišta,

radionice i drugo);

9. Promenom dosadašnje namene pojedinih nekretnina iznalaziti rešenja za profitabilnije

izdavanje nekretnina u zakup;

10. Za svaku oblast rada sa nekretninama angažovati stručnjake iz te oblasti;

11. Razvijati trajnu saradnju sa ÖBF, posebno u oblasti upravljanja nekretninama.

Povremeni radni tim


182

7.6. Aneks VI-Zapisnik sa četrvrte sednice upravljačkog odbora

RAZVOJ PLANA IMPLEMENTACIJE RESTRUKTURIRANJA

JP SRBIJAŠUME KROZ PARTICIPACIJU

IV SEDNICA UPRAVLJAČKOG ODBORA

Z A P I S N I K

IV Sednica Upravljačkog odbora Projekta „Razvoj Plana implementacije restrukturiranja JP

Srbijašume kroz participaciju“, održana je 08.11.2005. u prostorijama Generalne direkcije JP

Srbijašume, sa početkom u 10 časova. Sednici su prisustvovali članovi Upravljačkog odbora:


2. Ješa Erčić – generalni direktor JP Srbijašume

3. Milovan Milošević – predsednik Upravnog odbora


5. Mirjana Bačikin – Ministarstvo finansija – Jedinica za restrukturiranje javnih

preduzeća

6. Milun Krstić – Šumarski fakultet - profesor

Sednici su prisustvovali i članovi radnog tima:




10. Jelena Vasić – samostalni stručni saradnik u sektoru za komercijalne poslove


12. Mile Vanić – samostalni saradnik u delu preduzeća «Zaštitna radionica»

Sednici su, takođe prisustvovali:

13. Dušan Jović – viši savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

14. Mile Sladojević – predstavnik Sindikata JP Srbijašume

A.Vasiljević, predsednik Upravljačkog odbora, pozdravio je prisutne i obavestio ih da su

odsutni: gospođa Ivana Dulić – Marković, Ministar za poljoprivredu, šumarstvo i

vodoprivredu, koja se nalazi na službenom putu i gosp. Humer, predstavnik ADA-e, zbog

bolesti.

D N E V N I R E D

10. Usvajanje zapisnika sa III sednice Upravljačkog odbora


12. Troškovi Projekta

13. Predstavljanje finansijskog modela i projekcije novčanih tokova

14. Nova organizaciona struktura

15. Politička i prvna pitanja od značaja za Projekat

16. Informisanje

17. Ostala pitanja


183

A. Vasiljević otvara prvu tačku dnevnog reda – Usvajanje Zapisnika sa III Sednice

Upravljačkog odbora i postavlja pitanje: “Ima li primedbi”?

Milovan Milošević, predsednik Upravnog odbora: “Nedostaju polemike i primedbe oko

Projekta koje su vođene na prethodnoj sednici; nisu unete u Zapisnik i treba izvršiti dopunu

Zapisnika.” Takođe je još jednom postavio pitanje vezano za troškove projekta.

Postavljeno je i pitanje – da li se može nabaviti diktafon?

II tačka - Informacija o toku Projekta:

TOK PROJEKTA

Generalni direktor JP Srbijašume i Tim lider, Ješa Erčić - Kroz objašnjenje toka Projekta

uvodi Upravljački odbor u Prezentaciju i naglašava da je to rezultat timskog rada kompletnog

menadžmenta. Troškovi Projekta, koji su iskazani predstavljaju „papirološko“ stanje, jer ni

jedan EUR nije dat za dodatni rad zaposlenih (usaglasili smo se da članovi radnog tima budu

pokriveni sa 100%, a članovi povremenih radnih timova sa 25% ). Obzirom da je, vremenski,

izrada Projekta produžena 50%, troškovi nisu veliki. Takođe podseća da su, pri potpisivanju

Ugovora sa ADA-om, postavljeni određeni okviri finansiranja, koji su vezani za rad na

Projektu u zadatom roku.

P R E Z E N T AC I J A

Slajd....: „Proces izrade Modela nove strukture“ – Prvo su utvrđeni kriterijumi a potom se

krenulo u izradu Modela nove strukture. U ovaj rad je bio uključen: menadžment JP

Srbijašume, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,..................

Slajd...: „Kriterijumi za Model nove strukture” – istaknuta je trajnost u gazdovanju,

odgovornost i moć odlučivanja – naglašeno je da želimo inžinjere koji su visoko selektivni i

specijalizovani za određenu oblast.

Slajd...: „Korporativna struktura” – Istaknuto da: Sama promena strukture neće promeniti

rezultate, već promena svesti. Važno je postići funkcionalnu specijalizaciju.

11

33

22

44

55


Nivo

p

re

du

zeć

a u

c

elin

iN

ivo

stra

te

šk

ih

ak

tivno

sti


AnalizaAnaliza









za implementaciju

Razvoj strukture

za implementaciju



aktivnost


aktivnost


ciljevi

mere



184

Slajd...: „Strukturni model – nivo I – Srbijašume AD – objašnjenje šeme - gde je ukinut...

nivo (desna strana slajda)” – struktura u šumarstvu. Potrebno je još odrediti konačan broj

zaposlenih po stručnoj spremi.

„Mapa šumskih gazdinstava“ – prikazano je koje gazdinstvo kome pripada - izgubili smo

šumske uprave i njihova odgovornost se prenosi na šumske sekcije.

Slajd...: „Promena odgovornosti“

Slajd...: „Despotovac” – primer strukture koja je organozovana tako da sa malim korekcijama

već može da pređe u A.D.

FINANSIJSKI MODEL - Slajd

J. Erčić daje reč Sutteru.

M. Sutter...: „Ima li pitanja u vezi prezentovane strukture nove organizacije?“

M. Bačikin...: „Upravljanje deonicama nije „core biznis“, zbog čega je izdvojeno u poseban

sektor?”

J. Erčić: „To nije sektor, to je posebna kompanija koja će se baviti trgovinom i svojim i

tuđim akcijama.“

A. Vasiljević: „Treba poštovati dnevni red i diskusija treba da usledi nakon Sutterovog

izlaganja.“

M. Sutter: „Finansijski pokazatelji su u skladu sa Bilansom uspeha koji je projektovan za

narednih pet godina, a struktura Bilansa uspeha je usklađena sa MRS. Bilans uspeha je

rezultat celokupnog finansijskog modela koji je napravljen da definiše i razjasni finansijske

faktore preduzeća tako da je moguće kalkulisati sa raznim promenama koje mogu nastati kod

ulaznih parametara, kao i efektima koji pri tome nastaju, a isto tako – kako razlike u

pojedinim strategijama učestviju u konačnm rezultatu; koliki su rizici, a na osnovu njih se

mogu izvesti dobre pretpostavke. Ovaj model je rađen tri meseca sa Povremenim radnim

timovima uz saradnju sa Ministarstvom i Fakultetom.

Prikazane su projekcije 2006-2010., a za 2004. predočeni su pokazatelji našeg završnog

računa za 2005. iz čega vidimo specifične pozicije prihoda i troškova vezanih za šumarstvo.

Najvažnije pretpostavke:

Slajd...

Prihodi od drveta (prodaja) – Slajd – distribucija vezana za mesto prodaje

a) lagani rast ukupne proizvodnje

b) promena mesta prodaje

c) konstantna cena proizvoda (nije uključeno 10% inflacije)

Potrebno je više kontrolisati ceo lanac prodaje i povećati udeo „prodaja na plac kupca”.

Obratiti pažnju na net income na kraju tabele. Ako npr. unesemo 2% rasta cena godišnje – to

ima odraz na Bilans uspeha i neto dobit. Sa 2% rasta cena svake godine, za projektovanih pet

godina, neto dobit bi se povećala 13 puta. Sa padom cena od 2% - vidi se da idemo u gubitak.

Ovim modelom se vrednuju finansijske posledice koje izaziva svaka naša pretpostavljena

promena.

U mnogim razgovorima koji su obavljeni sa Povremenim radnim grupama, usaglasili smo se

da kalkulišemo stabilnu cenu jer je to, iz današnjeg ugla, najverovatnija opcija.

Ako pogledamo troškove, vidimo da oni rastu 3% na bazi EUR-a – vidimo da će naši troškovi

rasti dok na prihodnoj strani nismo optimisti. Diskutovano je, sa PRT – zašto rast troškova i

zaključeno je da je sigurnije da planiramo malo lošiji rezultat.

Slajd – struktura prihoda

Troškovi zaposlenih a) promenjena struktura

b) rast LD u eurima

Struktura će u celosti biti promenjena od 2007. Najveći planirani porast LD je u 2007. jer tada

planiramo najveće organizacione promene. Projekciju promene smo radili samo na tri nivoa

zaposlenih: VSS, SSS i KV.


185

Slajd – broj zaposlenih i distribucija po kategorijama (procentualni nivo) – o ovim

parametrima biće diskutovano tokom promena. Na istom slajdu se vidi da se broj zaposlenih

smanjuje i da zarade rastu.

Slajd... pokazuje šta ce biti ako zadržimo sadašnji broj ljudi.

Slajd... brojke o zaposlenima koji omogućava da se kalkuliše smanjenje broja zaposlenih po

godinama. Vidimo smanjenje troškova zbog smanjenja broja ljudi koji odlaze dobrovoljno

(finansiranje kroz socijalni program) i ovde možemo kalkulisati u skladu sa realnim stanjem.

Troškovi soc. programa su prikazani na grafikonu, imaju odraz na Bilans uspeha i u 2006. to

je vezano za završetak Socijalnig programa. Naš model pretpostavlja da će se promena

strukture vršiti -kako je dato u prezentaciji.

3. Investicije u skladu sa svim strateškim poslovnim aktivnostima

Podeljene su u više grupa i vezane su za amortizacioni period. Primenjena je različita stopa

amortizacije npr. za Informacioni sistem i kalkulaciju puteva, to je sve ukalkulisano i mogu se

praviti realne kombinacije. Ovde bi rezultat bio vezan za postavljene prioritete u različitim

poslovnim aktivnostima. Važno je odrediti kako će se vršiti finansiranje jer troškovi

finansiranja investicija su jedan od najvećih troškova u ukupnom Bilansu Uspeha. Zato su

analiziranani troškovi finansiranja u odnosu na zadat obim investicija - i to je Cash – flow

analiza (analiza finansijskih tokova). Takođe je veoma važno razdvojiti šta je moguće

finansirati iz sopstvenih fondova a koliko će morati da se finansira iz externih izvora. (voditi

računa o visini kamatne stope i roku vraćanja kredita). Obzirom da su troškovi investicija

jedan od najvećih troškovnih stavki u Bilansu uspeha, jasno je da ne možemo sve investicije

da pokrijemo iz sopstvenih izvora.

Moguća su dva rešenja:

1. Kapitalizacija – (obavlja se na početku – od strane države)

2.....?

4. Funkcionalne strategije: Odnose se pre svega na delove u preduzeću koji ne donose

novac, ali su neophodna podrška:

a) Informatika i stručna podrška

b) Obuka ljudi za konkretno tražene poslove

Svi ovi troškovi su direktno povezani sa investicijama i Bilansom uspeha.

Ako sve pretpostavke postanu tačne onda A.D. ima šanse da opstane na bazi sopstvenih

resursa. To dalje znači da će, svi troškovi i usluge (npr. u privatnim šumama) biti Ugovorom

regulisani i servisirani od strane Ministarstva.

Na slajdu – alineja Finansijski rashodi i prihodi – na ovom prikazu se pretpostavlja da će

50% investicija doći sa tržišta (iz banke) a 50 % kapitalizacijom od strane Države.

Predstoji diskusija na političkom nivou, koja treba da uobliči zaključke oko Bilansa uspeha,

pri čemu je likvidnost tj. troškovi finansiranja najvažniji deo. Prethodno je potrebno obaviti

konsultacije u Ministarstvu poljoprivrede, šumar. i vodoprivrede (u vezi usluga i ostalog).

Potrebno je prvo uraditi Otvoren Bilans uspeha, a potom sledi rad na formiranju AD.

A. Vasiljevic se zahvaljuje na prezentaciji i ističe da je Projekat samo početni korak u

restrukturiranju.

D I S K U S I J A

M. Bačikin: „Po vašoj prezentaciji bilo je predviđeno 30 novih radnika, koji bi radili za JP

Srbijašume, a danas toga nema - gde su?”

V. Janković: „Oni su bili projektovani za rad u privatnim šumama – ali ministarstvo ne može

da obezbedi neophodna sredstva, pa se od toga odustalo – potrebno je pojeftiniti rad u

privatnim šuimama.”

M. Bačikin: „Predvideli ste rast mase za lična primanja”


186

V. Janković: „Mi planiramo smanjenje broja zaposlenih u I i II godini (projektovali smo rast

zarada od 3% u prvoj i 5% u drugoj godini).

M. Milošević: „Postoji nešto što smo zaboravili, a to je: Ministarstvo je potpisalo Ugovor sa

donatorskom agencijom ADA po kome su JP Srbijašume snosile određene troškove što

Upravni odbor nije usvojio. Takođe treba hitno sagledati kako promeniti Plan investicija –

Izmeniti odluku!!! Takođe, pitanje je zašto se koristi termin „Nacionalni program“ i

„Nacionalni tim lider“ – jer ovo nije Vladin projekat. Dalje, ovde je sve vreme „provejavalo”

da se AD javlja kao mogućnost a sada vidim da je ovo model AD Da li novi Zakon o šumama

predviđa JP Srbijašume ili Vojvodinašume ? Čiji je ovo Projekat?”

A. Vasiljević: „Budući Zakon o šumama neće se baviti preduzećem niti njegovom strukturom

već šumarskim sektorom. Vlada je zahtevala promene Zakona o šumama jer će nas raspustiti i

mi ćemo morati da formiramo novo preduzeće. Mi se moramo izjasniti da li prihvatamo

Projekat, koji potom ide i Upravnom odboru i Vladi na razmatranje. Upravljački odbor je

dužan da da mišljenje, a Vlada je organ koji će konačno morati da odobri ili ne odobri

Projekat.“

M. Milošević: „Organizaciona šema ima dobrih rešenja ali i dve zamerke: npr. ŠG

Despotovac je uspešan a po šemi se pripaja Kragujevcu. Takođe se ne slažem sa novom

organizacijom šumskih uprava. Razgovarao sam sa profesorima, a i po anketi 90% zaposlenih

je za Javno preduzeće. Radite sve prebrzo i površno u organizacionom delu.“

J. Erčić: „Okrugli sto, koji je održan tri puta do sada, uključio je celokupni menadžment i

zaposlene iz gazdinstava. (Goč i Lepenski vir). Ova projekcija predstavlja stav menadžmenta i

Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pojedinih direktora gazdinstava.

Anketa koja je sprovedena među zaposlenima (prošlog meseca) pokazala je odziv 55% (48)

zaposlenih, a od toga 25, je za AD; 19 je za JP i 4 nema stav. Mi smo ponudili model za koji

mislimo da bi odgovarao načinu poslovanja u budućnosti i ako Upravljački odbor da

saglasnost – idemo dalje, a ako ga ne prihvatate – ne idemo dalje.

A. Vasiljević: „Želeo bih da čujem kako o ovim pitanjima razmišljaju kolege u gazdinstvima

(direktori i zaposleni) jer, ovde smo da obezbedimo da participativni metod bude u potpunosti

zadovoljen. Šumska gazdinstva ne smeju da budu više političko pitanje. Šumska područja

treba da budu osnov gazdovanja šumama. Određeni kriterijumi, pre svega finansijski, treba da

odluče šta će se i kako ukrupnjavati i usitnjavati.

V. Janković: „Koncept ukrupnjavanja smo pažljivo razvili jer smo svesni političkih

implikacija i o tome ćemo voditi računa, a ovo je način da sva gazdinstva dovedemo na

uporedivi nivo. Ovo ukrupnjavanje je ekonomski motivisano. Važno je istaći da nigde nismo

rekli „ukidamo šumsku upravu“.

M. Milošević: „Šta je danas, po projektu, šumska sekcija" ?

V. Janković: „To je revir. Problem je što imamo veliki broj demotivisanih revirnih inženjera.

Što se tiče odnosa ljudi prema projektu-svi moraju da budu kompletno informisani, a to ne

možemo učiniti pre nego što Upravljački odbor da saglasnost.“

M. Milošević: „Imate li konačan broj zaposlenih za gazdinstva i ostale delove preduzeća.?“

A. Vasiljević: „Od Zakona do Zakona, broj ŠG se menjao jer je ranije kompletna proizvodnja

bila u našim rukama, danas proizvodnja nije kod nas što zahteva redukciju troškova pa treba

ukrupniti organizacione celine. Da li je ovo opravdano sada, videćemo. Treba da aktivno

doprinesemo da Projekat bude bolji, uz sugestije.

V. Janković: „Radili smo kalkulaciju zaposlenih ali bez KV jer to treba dogovoriti sa

direktorima gazdinstava. VSS se smanjuje sa 605 na 530 u budućnosti. Za privatne šume treba

40 inžinjera umesto 83 (ali je i to predmet za diskusiju). Ovo su kalkulativni brojevi

zaposlenih pri čemu nisu uzete u obzir specifičnosti određenih gazdinstava. Broj ukupno

zaposlenih sa VSS i SSS = 1954 ( radnici još uvek nisu kalkulisani)”

M. Milosević: „Sva područja nemaju istu strukturu – pa svi neće imati potrebu za istim

brojem ljudi.”


187

J. Erčić: „U ovom trenutku ne možemo da primimo nikoga, a imamo hiper produkciju sa

fakulteta.”

M. Milošević: „U Vojvodini je 121 šum. inž. na birou, a tendencija je da 400 inž. bude na

ulici. Šta će biti sa upošljavanjem novih završenih inžinjera? Ovo su činjenice zbog kojih se

ne bih složio sa Projektom.”

M. Bačikin: „Skoro sva JP su želela u drugu pravnu formu ali Vlada nije potpuno prihvatila

njihove sugestije i Država je izabrala da većina njih i dalje bude JP. Ovaj Projekat zapravo

predstavlja samo studiozni rad.”

Prof. Milun Krstić: „Iz prezentacije se vidi da je uložen veliki napor i obavljen veliki posao;

uključeno je dosta saradnika i rezultat vidimo – data je vizija organizacije AD. Postoje

dileme, npr: - ko su akcionari, čiji je kapital, ako je državno vlasništvo, onda je po sadašnjim

zakonima to JP. Da li smo čuli nedostatke? Šta smatrate da su nedostaci? Da li to znači da je

Država predvidela da angažuje novu firmu za nove poslove? Da li je sadašnje JP profitabilna

organizacija? Da li će vršiti usluge potencijalnim korisnicima u budućnosti? Da li se zna

koliki su finansijski efekti od dosadašnjeg angažovanja? Pripajanje gazdinstava je posebna

dilema jer postoje dve verzije. Profitni centri vezani sa šumskom tehnikom – ko će ih

angažovati? Da li će dolaziti do ucene ako neko kaže: „Ja imam mašine i neću da radim na

tvom lošem putu?” Veliki značaj je dat prvom nivou odlučivanja i zaboravljena duga tradicija

šum. gazdinstava. Da li je šef šumske uprave dorastao složenosti zadataka koje će morati da

obavlja u budućnosti i ko će ih osposobiti da rade sve te poslove. Model je dobar ali mi

nemamo dovoljno iskustva i zato je potrebno organizovati okrugli sto sa predstavnicima JP,

menadžerima iz gazdinstava, Ministarstvima, Šum.fakultetom, specijalistima iz oblasti

planiranja, korišćenja i zaštite. Da bi se zauzeo stav potrebno je analizirati mnogo

pretpostavki koje su postavljene od strane izvestilaca. Potrebno je i mišljenje sindikata.

M. Milošević: „Tokom rada je samo provejavala varijanta o prelasku u AD, a sada se

odjednom pred nama nalazi šema Akcionarskog Društva.

A. Vasiljević: „Akcionarsko Društvo – Da ili Ne – ključno je pitanje! Važno je da shvatimo

vreme u kome se nalazimo i u kojem se od svih JP traži da što manje budu teret Državi. Imali

smo proces privatizacije (Mivela) bez odluke o privatizaciji. Ovo se može desiti ponovo kroz

neki drugi proces privatizacije u okviru JP AD je krajnja varijanta sa mnogo pitanja jer AD

nije zaštićeno kao JP, mada je Država vlasnik ADi donosi odluke vezane za akcije a ne za

preduzeće. Na nama je odluka – da li JP ili AD U obe varijante problemi mogu nastati i zato

treba dobro razmisliti. Nas tretiraju kao javnu potrošnju( JP); subvencije se smanjuju.

M. Bačikin: „Po sadašnjem Zakonu o stečaju i JP može ići u stečaj”.

M. Sladojević: „Od kojih pretpostavki se pošlo o tome šta je to akcijski kapital? Da li

ulazimo u AD sa objektima ili sredstvima za rad i na koji način? Kako se gleda na činjenicu

da je JP Srbijašume uvećalo državni kapital u dubećem stanju?“

V. Janković: „AD – da ili ne – to je pravac koji treba proučiti. AD može da nas dočeka i ako

mi ne razmišljamo o tome i ovo je prva vežba za ono što nas očekuje. Prednost na putu ka AD

je u tome što se mora definisati imovina preduzeća, pa tako šuma ide u državni kapital i ako je

93% našeg kapitala šuma i ako to nije naš kapital – šta je naš osnov? Zbog toga sve vreme

govorimo o kapitalizaciji. Važno je da, ako pređemo u AD:

1. Nema „čerupanja“ imovine od strane države koja može da proda akcije ali ne i naš

ulog.

2. U JP – nema dovoljne motivisanosti kod zaposlenih (niti kod menadžmenta).

3. Današnja profitabilnost takođe nije dovoljna .

4. Danas, čak i kada bi realizovali sve svoje obaveze iz plana Investicija – ne bismo bili

profitabilni. Svoju neefikasnost pokrivamo tako što ne radimo sve što bi trebalo.

5. Jedini način da povećamo standard je da radimo više nego do sada.


188

6. Veliko je pitanje: Imamo li dovoljan broj spremnih ljudi da preuzmu odgovornost za,

pred njih, postavljen radni zadatak? Zato je obaveza preduzeća da osposobi inžinjere i

sve zaposlene za nov način rada.

Prof. M. Krstić: „Za koje vreme se može osposobiti rukovodilac koji će odgovarati visoko

postavljenim radnim zadacima?“

Sutter: „Diskutujemo o pitanjima za koja smo odabrali odgovore, a dimenzija našeg projekta

je tehnička, a ne politička. Za radni Tim je bitno – da li predložena struktura ima smiso i

logiku i ako je to prihvatljiva struktura – sledeći korak je da napravimo redosled poteza

(promena) na svakom nivou (Uprostiti i pojasniti odlučivanje i odgovornosti). Milošević je u

pravu kada kaže da će lokalni političari biti protiv, ali AD ne finansiraju lokalni političari.

Zajedničko mišljenje je bilo da su promene neophodne i osnovno pitanje je da li je smislena

predložena struktura i da li još nešto treba uzeti u obzir.

M Milošević: „Primedba je u vezi organizacione strukture, jer treba prikazati kako tačno

izgledaju i kako će izgledati svi organizacioni delovi jer iz kompanije odlazi preko 700

zaposlenih. Ozbiljni projekti se ne rade na ovaj način. Vi niste Tim koji odlučuje, već smo mi

tu da ispratimo Projekat, a Upravni odbor će na kraju doneti odluku. Nisam striktno protiv

projekta ali se ne slažem sa nekim stvarima.“

A. Vasiljević: „Potrebno je da svi članovi Upravljačkog odbora dobiju kompletan materijal i

da se ponovo sretnu sledeće nedelje (bez ostalog dela tima) a da istovremeno Tim, po potrebi,

daje detaljne informacije i objašnjenja svakom članu Upravljačkog odbora.

M. Milošević: „Ovaj projekat nije imao nameru da forsira AD. Tražim od Vas iskrenost u

razgovoru. Ne dozvoljavate nam da pripremljeni dođemo na Upravljački odbor.“

V. Janković: „Podsećam da svi participanti treba da se slože oko produženja roka Projekta, a

Ministarka je i u štampi rekla da proučimo i AD.

M. Sutter: „Razumem argumente gospodina Miloševića i njegovu sumnju da li AD ima

smisla ili ne i pitam da li se ne slaže sa unutrašnjom ili spoljnom strukturom, ili su obe

strukture problem?“

M. Milošević: „Obe strukture su problem i šema mora da se preradi.“

Prof. M. Krstić: „Tražim još sastanaka jer ima različitih mišljenja i ja moram imati svoj

konačni stav (treba mi više vremena za analize).

A. Vasiljević: „Molim članove radne grupe da svakog informišu o svemu što treba a

Upravljački odbor ne treba da donosi odluke na okruglim stolovima.“

J. Erčić: „Smatram da je AD bolji model i svi su imali prostora da se kroz povremene radne

grupe informisu i uključe u Projekat. Ako odbacujete ovaj projekat, ja ne mogu da vodim

drugi tim niti da Vam obezbedim drugi Projekat za nedelju dana. Naš menadžment je ponudio

ovaj model a ako Vam to ne odgovara – angažujte druge ljude. Mi smo ponudili jedan model i

nije tačno da to ništa ne valja. Navedite šta konkretno nije dobro i prezentujte tačne podatke

koji su po vama loši.

M. Bačikin: „Prisetite se Konferencije interesnih grupa u Sokobanji i diskusije oko 12

ključnih pitanja – to je bila funkcija okruglog stola. Zahteve i predloge interesnih grupa

možete pročitati.“

Prof. M. Krstić: „Ja ću ubuduće razmišljati o članstvu u Upravljačkom odboru.“

J. Erčić: „Bili ste pozivani na sastanke radnih grupa i mogli ste da prisustvujete, čujete i

sugerišete svoje stavove. Želim diskusiju o predloženom modelu!“

A. Vasiljević: „Ponavljam predlog: potrebna je još jedna analiza i da samo članovi UO kažu

šta treba ispraviti za narednih sedam dana.“

M. Sladojević: „Ne vidim zašto izdvajate Sindikat i zaposlene, jer ko je taj ko je zapravo

zainteresovan ako to nisu upravo zaposleni!! Nedovoljno smo informisani a sa druge strane,

informacije su po Ugovoru poverljive a one se ipak negde iznose”.

A. Vasiljević: „U početku procesa izrade Plana učestvovalo je dosta ljudi, drugi deo posla

izneo je radni Tim u trećoj fazi UO donosi odluku o informisanju i daje informaciju


189

zaposlenima. Završetkom Projekta ne dolazi do restrukturiranja, već kasnije. Ponovo

predlažem kraću analizu.”

M. Milošević: „390 zaposlenih odlazi po planu, a još uvek ništa po tom pitanju nismo

realizovali”.

A. Vasiljević: „To je i pitanje Ministarstva. Koliko je ljudi prijavljeno dobrovoljno?”

M. Milošević: „Šta ako ne dobijemo sredstva za odlazak?”

J. Erčić: „Broj ljudi koji dobrovoljno odlazi je dat Ministarstvu.”

A. Vasiljević: „Nisam dobio taj materijal.”

M. Sutter: „Radimo zajedno skoro godinu dana. Sve diskusije su bile na profesionalnom

nivou (projekcije strukture i efekti tih projekcija). Sada nismo razgovarali o principima i

efektima određenih pretpostavki, ali teško je pripremiti za sedam dana bilo šta što nije rečeno.

U kom pravcu treba ići? Možda je potrebno razjasniti principe na kojima počiva struktura.

Koje dodatne informacije treba da damo nije rečeno, znači, suština je razgovarati o

principima.”

V. Janković: „Treba nam diskusija o kriterijumima i principima za novu strukturu, a suština

je da li je ovo nešto oko čega smo saglasni ili ne.

- Ukidanjem ŠU smanjuje se broj nivoa odlučivanja.

- Korporativna kultura je velika tema za diskusiju

- Razlika u vrednosti boda od ŠG do ŠG

- Rezultati se ocenjuju na osnovu postavljenih ciljeva- najbolji apsolutni plus je sada

najbolje ŠG a ne na osnovu potencijala koji ŠG poseduje.

- Spremni smo za razgovor o funkcionisanju šumskih sekcija“.

Prof. M. Krstić: „Uslovi privređivanja nisu svuda isti

- Argumenti su različiti u zavisnosti od toga ko ih izlaže

- Informisanost zavisi od toga koliko onaj ko daje informacije – želi da ih prenese

A. Vasiljević: „Neka Tim proceni koji dodatni materijal treba da se dostavi članovima UO.“

V. Janković: „Pojedinačni razgovori obavljeni su pre Upravljačkog odbora sa članovima

Upravljačkog Odbora.“

M. Sutter - objašnjava i pita:

Slajd 5-8 Proces izgradnje Modela nove strukture

- Koji su to kriterijumi sa kojima članovi UO nisu saglasni?

- Na osnovu 4 važna elementa su napravljeni kriterijumi.

- Da li treba uključiti još koji kriterijum?“

- Nova struktura je posledica kriterijuma.

Slajd 9 – Strukturni model – nivo I

- Političko pitanje

- Slajd daje sugestiju

Slajd 10 – Strukturni model – nivo Srbijašume AD

- Predlog izdvajanja troškovnog centra: Stručne usluge u privatnim šumama- da bi se

videlo od strane države šta se i koliko radi za dobijeni novac.

Slajd 11 – Struktura u šumarstvu

- Predmet velike diskusije

- Struktura se pravi od terena do gen.direktora

- Koliko m3 i ha jedna odgovorna osoba može da vodi? Razlog zašto je 5 nivoa

odlučivanja previše

- Predlog: pogledati kriterijume i o njima diskutovati

- Da li mogi članovi UO da isprate argumentaciju o nepotrebnosti 5 nivoa odlučivanja?”

A. Vasiljević: „Sugerišem da se članovi Upravljačkog Odbora ponovo okupe”.

Bačikin: „Potrebno je da svi članovi Upravljačkog Odbora pročitaju zapisnike sa

prethodnih UO“.


190

V. Janković: „Podsećam da je poslednja sednica Upravljačkog Odbora 29-30 XI 2005. Na

toj sednici je prisustvo Ministarke jako važno i treba hitno definisati materijal koji se

dostavlja članovima Upravljačkog Odbora“.

A. Vasiljević: „Nema informacija van UO o zaključcima UO. Molim Sindikat da sve ostane

u okviru tima.“

M. Sladojević: „Savetovanje u Lepenskom viru – Kako je protekao? Fale predinformacije

da bi ljudi učestvovali u diskusiji.”

J. Erčić: „Niko se nije javio za diskusiju u Lepenskom viru osim dvojice kojega od kojih je

jedan rekao da ne može da živi sa inžinjerskom platom od 28.000 u Beogradu kao podstanar.

A od 150 prisutnih ljudi niko nije imao pitanja – neverovatno! Što se tiče vizije prodaje – da

li neko ima komentar?”

A. Vasiljević: „Ima li ostalih pitanja?“

D. Jović – Na primedbu prof. Krstića da mu se smejao, uz izvinjenje, rekao je da se nikada

nikome nije smejao, pa ni svojim profesorima.

M. Sutter: „Za sledeći sastanak UO presudno je da svi, kojima su potrebne dodatne

informacije, razgovaraju sa članovima Radnog tima.

J. Erčić: „Predloženi model može da funkcionise i u okviru JP!!! Možemo da budemo

profitabilniji.“

M. Milošević: „Ni jedno ni drugo ne valja“.

V. Janković: „Suštinsko pitanje – ako ne valja koncept onda jedna nedelja dana neće rešiti

problem. Treba razgovarati sa Prof. Krstićem i M. Miloševićem i ako kažu da koncept nije

dobar - znači da treba menjati sve.

M. Sladojević: „Ako smo ušli u povezivanje gazdinstava, zašto ne možemo da promenimo

strukturu?“

J. Erčić: „MMF je naložio smanjenje broja ljudi. Radna grupa je predvidela, na primer, 83

zaposlena za rad u privatnim šumama a u razgovoru sa Ministarstvom broj je smanjen na 40

(dakle manje od starta). Broj ljudi je smanjen u inž. kadru zbog odlaska u penziju. Sa druge

strane otvara se tržište rada pa ćemo dobiti licencirane inžinjere koje ćemo zapošljavati.

Model je primenljiv sa aspekta kontrole i efikasnosti i za A.D. i za J.P.

V. Janković: „Kako napraviti bolji model za celu firmu (lako je poboljšati samo jedno

preduzeće)”.

A. Vasiljević: „Promene su neminovne i biće „na gore” jer nas okruženje tera na to i mi

tragamo za rešenjem i već smo na putu ka cilju.”

J. Erčić: „Sutter je tražio dozvolu, na prethodnom Upravljačkom Odboru za dalje korake i

rad na prijektu i Upravljački Odbor je dao saglasnost. Kako uskladiti i usaglasiti novi

koncept za nedelju dana? Stalno se obavljaju razgovori i Upravljački Odbor treba da se

izjasni šta je to što treba da se doradi?”

A. Vasiljević: „Odluke se donose konsenzusom. Ja nisam imao sugestija i treba dodatno

vreme za razmišljanje. Preporučio bih svim članovima Upravljačkog Odbora da se za

nedelju dana ponovo sastanemo, pošto se ponovo upoznaju sa Projektom.”

K. Susan: „Krajem novembra Projekat će biti zatvoren sa rezultatima ili bez njih.”

V. Janković: „Mi ne možemo da obezbedimo podršku ali oni moraju da podnesu konačan

izveštaj ADI.“

A. Vasiljević: „Sastanak je završen, zahvljujem na saradnji.“

Zapisničar Predsednik Upravljačkog Odbora

Jelena Vasić, dipl. ecc. Aleksandar Vasiljević, dipl. ing.

Samostalni stručni saradnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

Sektora za komercijalne poslove vodoprivrede

JP Srbijašume Uprava za šume - direktor


191

7.7. Aneks VII-Zapisnik sa pete sednice upravljačkog odbora

RAZVOJ PLANA IMPLEMENTACIJE RESTRUKTURIRANJA

JP “SRBIJAŠUME” KROZ PARTICIPACIJU

V SEDNICA UPRAVLJAČKOG ODBORA

Z A P I S N I K

V Sednica Upravljačkog odbora Projekta" Razvoj Plana implementacije restrukturiranja JP

“Srbijašume” kroz participaciju ", održana je 29. 11. 2005. u prostorijama Generalne

direkcije JP “Srbijašume”, sa početkom u 10 časova. Sednici su prisustvovali članovi

Upravljačkog odbora :

1. Aleksandar Vasiljević – Direktor Uprave za šume – Predsednik Upravljačkog odbora

2. Ivana Dulić – Marković – Ministar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

3. Ješa Erčić – Generalni direktor JP “Srbijašume”

4. Milovan Milošević – predsednik Upravnog odbora JP “Srbijašume”

5. Mirjana Bačikin- Ministarstvo finansija – Jedinica za restruktu. javnih preduzeća


7. Milun Krstić – Šumarski fakultet – profesor – član Upravnog odbora JP “Srbijašume”

8. Hans Jorg Humer – Ambasada Austrije – agencija za razvoj

Sednici su prisustvovali i članovi radnog tima :




4. Jelena Vasić –samostalni stručni saradnik u sektoru za komercijalne poslove


6. Mile Vanić – samostalni saradnik u delu preduzeća "Zaštitna radionica"

Sednici su takođe prisustvovali :

1. Gerhard Jandl – ambasador Austrije

2. Dušan Jović – viši savetnik u Ministarstvu poljopr. šum. i vodoprivrede

3. Ana Sekulić – program menadžer - ADA

4. Mile Sladojević – predstavnik Sindikata


192

D N E V N I R E D

1. Usvajanje Zapisnika sa IV sednice Upravljačkog odbora


3. Usvajanje organizacione strukture

4. Predstavljanje Plana implementacije

5. Politička i pravna pitanja od značaja za Projekat

6. Informisanje

7. Informacija o TWINNING projektu

8. Ostala pitanja

A. Vasiljević, Direktor Uprave za šume, otvara V sednicu Upravljačkog odbora, pozdravlja

prisutne i daje reč Ambasadoru Republike Austrije, gospodinu Gerhardu Jandlu.

Gerhard Jandl - Ambasador Austrije: "Smatram da je ovo jedan od veoma važnih

projekata za Srbiju jer vodi prilagođavanju evropskoj uniji. Proces evropeizacije (usvajanje

evropskih standarda) je složen i uključuje važna pitanja vezana i za šumarstvo. Ponosan sam

što Republika Austrija i OBF AG učestvuju u ovom Projektu, jer će JP “Srbijašume”, pošto

se Projekat usvoji i primeni, postati moderno i efikasno preduzeće – jedan od lidera u

evropskoj integraciji, sposobno da se prilagodi izazovima budućnosti. Austrijske državne

šume su ovakav put prešle, a počeli su od administrativno – državnog i kroz proces došli do

snažnog i modernog preduzeća. Za nas bi bila čast da stečeno znanje i iskustvo koje poseduje

OBF AG, bude podeljeno sa JP “Srbijašume” jer, kao što znamo, naše zemlje su približno iste

veličine, imamo sličan geografski položaj i sličnu površinu pod šumom. Smatramo da smo u

stanju da predložimo nešto što je prihvatljivo za Vašu zemlju. Restrukturiranje JP

“Srbijašume”, je važan uslov za MMF. MMF, međutim, sigurno predlaže Projekat koji je

daleko složeniji i teži od projekta koji daje OBF AG. MMF može da bude vrlo zahtevan, i

siguran sam, da je ovaj predlog restrukturiranja od strane OBF AG daleko jednostavniji

Srbijašumama za realizaciju, nego što bi MMF zahtevao. Još jednom ističem da bi austrijska

strana bila vrlo ponosna ako bi ovaj projekat bio prihvaćen".

A. Vasiljević: "Zahvaljujem se gospodinu Ambasadoru Republike Austrije na pomoći u

naporu da šumarski sektor postavimo na novi nivo".

A. Vasiljević: "Da li je Upravljački odbor saglasan sa Zapisnikom sa III Sednice

Upravljačkog Odbora ? Na osnovu vaših odgovora, konstatujem da je prihvaćen. Na Zapisnik

sa IV Sednice upućene su određene primedbe i potreno je usaglasiti određene nejasnoće".

M. Krstić: "Napominjem da u IV Zapisnik nije unet komentar – poređenje sa kafe kuvaricom

i drugi podsmešljivi komentari pa zahtevam da se time dopuni Zapisnik sa IV sednice. "

II Tačka dnevnog reda – Informacija o toku Projekta

11

33

22

44

55


Nivo

p

re

du

ze

ća

u

c

elin

iN

ivo

stra

te

ških

ak

tivn

osti


AnalizaAnaliza






aktivnosti/Poslovne jedinice88 Osnovna strategijaOsnovna strategija



za implementaciju

Razvoj strukture

za implementaciju



aktivnost


aktivnost


ciljevi

mere (pokazatelji)

sredstva


193

A. Vasiljević - daje reč Generalnom direktoru JP “Srbijašume”, Ješi Erčiću.

J. Erčić: "Između IV i V Sednice Upravljačkog odbora, održan je okrugli sto 23.11.2005. u

prostorijama Šumarskog fakulteta, kome su prisustvovali: predstavnici JP “Srbijašume”,

menadžeri iz šumskih gazdinstava, predstavnici Ministarstva, naučni kadar šumarskog

fakulteta – specijalisti iz oblasti planiranja, korišćenja i zaštite. Predstavili smo i ponudili

model i čuli sugestije koje treba ugraditi u projekat. Obzirom da se najviše primedbi odnosilo

na ponuđenu organizacionu strukturu, predlažem da se tačka 3. Dnevnog reda (Usvajanje

organizacione strukture), odloži za 16.11.2005., jer ćemo organizovati još konsultacija i

formirati dodatak predloženoj strukturi".

A. Vasiljević: "Postavljen je zahtev za produženje roka u kome bi se izvršile korekcije u

skladu sa primedbama koje su u skladu sa Zapisnikom "Okruglog stola "od 23.11.2005. –

molim, izjasnite se o ovome".

M. Milošević: "Okrugli sto na Šumarskom fakultetu, gde je prezentovana organizaciona šema

i informisana stručna javnost, uključujući i direktore gazdinstava – konstatovano je da je

potrebna izmena predloženog. U startu sam dobro razumeo Projekat i mislim da stručna

javnost nije dovoljno učestvovala u formiranju organizacione šeme, a Sutter je rekao da smo

je radili sami.

Predlažem da uključimo te ljude u Projekat i da ga doradimo. Radi se o ukrupnjavanju koje će

izazvati određene probleme sa lokalnom upravom i verskim zajednicama (npr. šumska

gazdinstva Prijepolje i Užice). Mi ne bismo da izazovemo neželjene efekte pa je moj predlog

da se uključe predstavnici svih institucija i da sazovemo ponovni sastanak, ovde, i formiramo

novu šemu.

To je moj predlog".

H. J. Hummer: "Ako nas pitate, da li je u ovom trenutku Austrijska strana spremna da

produži i proširi Projekat, mislim da treba prvo da donesemo konsenzus oko predloženog, ako

je moguće, pa ako to usvoji, onda bi austrijska strana bila spremna da prihvati nov zadatak – a

to je izrada nove šeme".

A. Vasiljević: "Ovo je mali problem ali je teško pitanje (a tiče se sudbine preduzeća) da li će

se u narednih 15 dana pronaći prihvatljivo rešenje. Već je konstatovano da je u I fazi projekta

– participacija bila potpuna, a u završnoj – minimalna. Tehnički, projekat je dobro urađen i

treba tokom ove dve nedelje naći konačno rešenje i te promene ugraditi. Konsultacije su

takođe neophodne u većem obimu u narednom periodu jer zaposleni moraju da podrže

projekat".

Ministar Ivana Dulić - Marković: "Ako se svi pitaju o svemu (zaposleni, direktori

gazdinstava...) zaboravimo projekat! Zaboravljamo da nema više samoupravljanja, a vidimo

da je otpor promenama suviše veliki, i zato sada treba napraviti konsenzus koji će pomoći u

implememtaciji. Pred nama je stručna analiza i predlog koji treba da prihvati (ili ne) Vlada, a

onda ćemo videti kakve su i da li uopšte ima primedbi. Pristajem na produženje i doradu

Projekta ali ističem da se struktura ne sme vratiti na ono što već imamo, sada u praksi".

Prof. dr M. Krstić: "Govorio sam i ranije o dilemama koje imam kao stručnjak i zato je

trebalo održati okrugli sto. Ovo je želja da se čuje mišljenje onih koji to treba da realizuju.

Podržavam ideju o nastavku rada na projektu".

M. Sutter: "Moram izneti principijelne napomene: Ovo jeste Projekat koji ima veliki uticaj

na Srbiju i ima političku dimenziju. Ali postoje različiti uslovi gledanja na ovo i ističem da

smo mi završili jedan predlog za diskusiju na vrlo participativan način i u svim delovima od

kojih se očekuje participacija (ciljevi, strategije...). Iznenađen sam tvrdnjom da fakultet nije

bio uključen u rad, kada sam siguran da su imali predstavnike koji su učestvovali u radu

interesnih grupa i u radu privremenih radnih timova, gde je tražena njihova inicijativa,

mišljenje i sugestije. Tokom rada smo više puta dobili saglasnost za ciljeve i strategije a

struktura je samo posledica i to je tačka iza koje stoji znanje ali nova struktura je najvidljiviji


194

deo projekta. Mogu da objasnim rezone na kojima počiva koncept i predlažem da članovi

Upravljačkog odbora još jednom prođu kroz koncept da bi ga bolje razumeli. Rezoni su

konzistentni i odražavaju najbolju praksu i koncept je prihvatljiv za MMF. Ne mogu da

komentarišem političke aspekte ali Upravljački odbor nije tu da odlučuje o političkoj osnovi

ovog modela, već da vrednuje i potvrdi rezultate do kojih se došlo. Profesionalno baziran

projekat je završen i rezultati do kojih se došlo su vidljivi. Moje pitanje glasi: Da li

Upravljački odbor prihvata projekat? Ovde se ne glasa o primeni Projekta ali ukoliko smatrate

da mi možemo, kao konsultanti, doprineti i u toj fazi, uključićemo se".

M. Milošević: "Mi nismo očekivali da će Projekat dati politička rešenja (kroz razvijanje

ciljeva i strategija) i nemamo problem sa Projektom već sa organizacijom. Slažem se da ne

možemo ispuniti želje svih koji su vezani za šumarstvo, već da treba naći rešenje kojim će

većina biti zadovoljna. Ali, važno je istaći da bi, prihvatanjem ovako ponuđene organizacije,

JP “Srbijašume” bilo PRVO javno preduzeće koje bi se zvanično odreklo svog prisustva na

Kosovu. Mi pregovaramo o statusu Kosova i ne bi se treblo odreći gazdovanja na toj teritoriji,

pa upravo zbog toga ovi delovi moraju postojati u organizacionoj šemi".

M. Sutter – objašnjava organizacionu strukturu na slajdu na kome je MAPA...

J. Erčić: "Tokom diskusije, vođene na šum. fakultetu - ( okrugli sto), 99% učesnika je

smatralo da "šumska uprava" treba da ostane. Treba pročitati zaključke sa tog sastanka. Zato

predlažem da, kroz još par konsultacija, dođemo do prihvatljive organizacione šeme i da se

posebno povede računa oko ukrupnjavanja – zbog političkih implikacija, i da, ako je moguće,

16. 12. 2005. usvojimo ceo Projekat koji će biti implementiran".

M. Milošević: "Još jednom se vraćam na primer spajanja Užica i Prijepolja – gazdinstva sa

različitom lokalnom strukturom i područja gde Muslimani imaju svoje strateške interese –

zato će tu biti problema. Oko ŠG Kragujevca - takođe – čist politički problem".

I. Dulić-Marković: "Ovde očigledno imamo problem jer ne razdvajamo dve stvari – Prvo –

političke odluke donosi Ministarstvo, pa Vlada i Drugo – Upravljački odbor treba da donese

stručnu ocenu, a pitanje je kako ćemo i za dve nedelje, uzimajući u obzir političke faktore,

menjati stručnu ocenu? Ovo što OBF predlaže, ne mora da bude prihvaćeno i mi oko tih

(političkih) pitanja ne možemo doći do konsenzusa".

I. Dulić - Marković: "Gospodine Sutter, možete li u Projekat uključiti političku dimenziju?

Da li se politički zahtevi mogu ugraditi u Projekat"?

K. Susan: "Postoji pritisak, uperen ka nama, da završimo Projekat do 30. novembra. Mi smo

krenuli od zadatka koji nam je postavlje na prvom Upravljačkom odboru a sada je glavno

pitanje : ko je vlasnik i ko želi (i gura ) promene . Obzirom da smo gradili strukturu po kojoj

Srbijašume postaju profitabilna i najrespektabilnija kompanija za upravljanje resursima, koja

garantuje održivost pod tržišnim uslovima. Političke faktore nismo uzimali u obzir. definisali

smo – gde se nalazimo, koji je cilj i kojim putem treba stići do tog cilja. Struktura je samo

logična posledica celog procesa.

Mi možemo samo da ponudimo dodatno - razgovore sa političarima i da im objasnimo logiku

Projekta (mada smo to već učinili u Ministarstvu finansija). Podsećamo Vas, da je u toku

razgovora sa MMF-om, istaknuto da ce pritisak ka promenama biti daleko jači i konstatacija

sa njihove strane je – da OBF nudi dobar pravac ali uz daleko manji socijalni pritisak".

M. Milošević: "Da li to znači da mi nismo dobri politički sagovornici? Ja sam izneo mišljenje

da se ne slažem – i to je jasno, ali ne da bih opstruirao Projekat. Ako mi nismo relevantni,

razgovarajte sa Vladom".

V. Janković: "Ima li prostora za nastavak projekta? Gospodin Humer je dobro predložio – da

se postigne neki konsenzus".

I. Dulić-Marković: "Ministarstvo je jedino legitimno da postavi ovaj Projekat pred Vladu.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da donese stručnu analizu, a

Vlada odlučuje i to nema veze sa Upravljačkim odborom. Ali ako upravljački odbor odluči da

ovo nije dobro rešenje, Ministarstvo neće ovaj Projekat iznositi na Vladu".


195

M. Sutter: "Ne želim da komentarišem ni jedno pitanje vezano za Vladu. Mi smo dobili jasan

cilj na početku: Predlog za tržišno i ka kupcima orijentisano preduzeće – izgrađeno na

tržišnim osnovama. Ali, ako je to politička odluka, model može da bude i promenjen. Moje

pitanje, koje ponovo upućujem Upravljačkom odboru - Izjasnite se o rezultatima do kojih je

projekat došao, a to nema veze sa političkom diskusijom. Za danas smo pripremili

prezentaciju – da bi smo sve još jednom razjasnili. Mi dajemo predlog i ne možemo da

regulišemo političke probleme. Kroz detalje sledeće prezentacije, možemo Vam ponuditi

objašnjenje – šta taj predlog i JESTE"!

A. Vasiljević: "Da li Projekat završavamo danas? Da li idemo na još dve nedelje konsultacija

jer imamo potencijalnih stručnih i političkih problema, obzirom da se veliki broj šumara

izjasnio da ukidanje šumskih uprava, ne mogu da podnesu u poslu. Pitanje je i da li ADA

pristaje da u naredne dve nedelje izvršimo korekcije, jer nam treba pomoć oko sprovođenja

korekcija koje su sugerisane na okruglom stolu. (po zapisniku sa fakulteta)

Prof. M. Krstić: "Smeta mi što se stalno pominje Ministarstvo poljoprivrede.....

Ističem da je nama prezentovan samo stručni deo i zato je traženo mišljenje zaposlenih. Ako

ste sigurni da će ovo rešiti politički problem – i ako ovo ovako prihvatimo, a sa druge strane-

ako je zahtev MMF-a složeniji, ko garantije da će ovo prihvatiti? Mislim da treba ići na to da

se neki od zaključaka sa "okruglog stola" ugrade u Projekat".

A. Vasiljević: "Ima li prostora za korekcije u naredne dve nedelje? Ako ga nema – moramo

doneti odluku".

Predstavnik ADE: "Finansijski instrumenti utiču na konačnu odluku".

A. Vasiljević: "Ima li mogućnosti da se odluka oko donošenja konačnih zaključaka - odloži"?

M. Sutter: "Prema Ugovoru, Projekat mora da bude završen do kraja novembra".

H. J. Hummer: "Već smo imali jedno produženje roka za izradu Projekta – moguća je izrada

dodatnog dela – ali to je onda novi Projekat. Ovaj projekat je GOTOV! Novi projekat je

moguć ako se obezbedi fond ".

M. Sutter: "Ja nisam dobio nikakvu sugestiju sa okruglog stola održanog na Fakultetu.

Tokom rada sam se nekoliko puta sastajao sa profesorom organizacije i imam njegove

sugestije. Molim Vas, dostavite osnovne sugestije sa održanog "okruglog stola". Morate da

shvatite da, ako želite da sprovodite promene bez otpora – onda budite sigurni da to i nisu

promene! Jer – razlog za promenu može biti: 1. ako imate problem ili 2. ako imate jako

dobru ideju. Vi ste ušli u promene jer imate problem i "fino doterivanje" projekta je mogiće

ali ako želite da zadovoljite sve - onda to ne zovite promenama. Ako želite ciljeve sa početka

Projekta – onda su ozbiljne promene neophodne. Razgovarao sam sa mnogima i došao do

zaključka – da vaši ljudi ne vole promene. Svi su na početku uplašeni, i ako im se objasni

zašto radite to što radite, tj. koji su razlozi – ljudi će početi da Vas prate. Ako suviše dugo

čekate, - sledeća promena je stvarno teška. Mogu Vam navesti primer Poljske koja je

pokušala da zadrži staru strukturu – ali u jednom momentu, Ministar finansija više nije mogao

da podrži staru organizaciju i broj zaposlenih je, u roku od godinu dana, smanjen sa 129.000

na 49.000. Ovaj naš zajednički predlog Projekta je umeren i mislim da ga treba sprovesti. "

K. Susan: "Pripreme za promenu strukture treba pažljivo izvesti. Vaši ljudi su odlični šumari,

ali ekonomski deo, preduzetništvo slabo poznaju. Ako pažljivije pogledate strukturu

investicija, videćete da je na ime investicija u opremu i obuku ljudi planirano dosta – jer će

morati da rade na drugačiji način. Dakle, vaši ljudi će sprovoditi ovaj program i predvidjeno

je da se za to obuče. Jer, ako bi se nova struktura primenila – odmah – od sutra ( bez

pripreme) – nastao bi kolaps".

V. Janković: "Ako postoje elementi za konsenzus – Humer je saglasan da se još pomogne

oko postavljanja prihvatljive strukture. Dozvolite da se prezentira i sam Plan implementacije,

pa da vidimo šta će biti Vaš stav".


196

J. Erčić: "Složili smo se da treba čuti i druge i ugraditi stavove u Projekat. Profesor je rekao

da je Projekat dobar i da treba uneti izmene. Za dve nedelje možemo imati rešenje osnovnog

problema a to je nova, prihvatljiva organizacionu strukturu".

I. Dulić-Marković: "Ovde je sve jasno – mi ništa više ne možemo da nastavljamo i

produžavamo – jer za ÖBF je rad na Projektu završen, a mi možemo sa Projektom da radimo

šta hoćemo. Zapravo, meni je to bilo jasno još dok sam čitala zapisnik sa prethodne sednice

upravljačkog odbora".

V. Janković: "Ovde se radi o promeni kriterijuma".

M. Sutter: "Molim Upravljački odbor da se zvanično izjasni da li prihvata Projekat - u dva

koraka - da prihvati profesionalnu sugestiju kao završetak projekta do kraja novembra (mi

smo ga završili) i drugi korak – to je srpski model – bićemo spremni da učestvujemo u

participaciji Projekta u smislu profesionalnih predloga – da li to prihvatate? Tražim da se

Projekat usvoji kao jedan profesionalni predlog".

A. Vasiljević: "Da li smo spremni da tehnički prihvatimo projekat i da konstatujemo danas da

smo tehnički primili Projekat, ako ne – treba da kažemo šta nije urađeno– konkretno – to, to?"

M. Milošević: "Vi tražite da konstatujemo da je Projekat završen – ali to nas ne obavezuje da

se izjasnimo i da je Projekat uspeo. Ako ga ne produžimo – glasam protiv – jer dogovorili

smo se da organizacionu strukturu preradimo".

V. Janković: "Ako treba doraditi Projekat – možemo i bez ÖBF-a. Oni su svoje ugovorne

obaveze izvršili".

M. Milošević: "Podržavam Ministarku koja kaže da neće biti konsenzusa".

V. Janković: "Mi se njima zahvaljujemo na saradnji i sami ćemo dalje prilagođavati strukturu

i raditi na Projektu".

M. Milošević: "Dve nedelje nije problem da se odvoji za tehničku doradu Projekta".

M. Bačikin: "Da li je moguće usvojiti Projekat s' tim da se određene tačke redefinišu i da

tačno specificiramo šta je problem"?

A. Vasiljević: "Danas moramo potvrditi da je Projekat tehnički završen".

M. Milošević: "To bi značilo - usvojiti Projekat. Mi nemamo šta da glasamo oko završetka".

V. Janković: "Saslušajte ostatak Projekta i glasajte da li je Projekat završen".

M. Milošević: "Nema konsenzusa, ne želimo da se složimo sa organizacijom i predlažem

produžetak od 15 dana".

A. Vasiljević :" Predlažem da konstatujemo da je OBF završio projekat, da glasamo o izmeni

Projekta, da svako iznese svoje mišljenje i da oni više nemaju obaveze prema nama.

Nemamo konsenzus. "

M. Sutter: "Ovo je bilateralni sporazum. Dogovoreno je da se Projekat završava krajem

novembra. Ako će biti još nastavka sadaradnje – moramo to znati što ranije zbog određene

procedure koju treba ispoštovati. Prema rečima Humera – moguće je naći način za dalju

finansijsku podršku. Sada molim da se izjasnite – šta je Upravljački odbor zaključio – jer ako

je Projekat zatvoren bez konsenzusa oko organizacione strukture onda je to problem jer znači

– neuspešno. Ako zaključak glasi: "Projekat je završen uspešno uz konsenzus oko

organizacione strukture" – mogu da glasam "za". Međutim, razumeo sam da ne postoji

neophodni konsenzus (oko organizacione strukture) i to se često dešava, ali mislim da mi, za

15 dana teško to možemo da izmenimo a bio bih iznenađen da i Vi to sami uradite. Moj

predlog je da donesemo zaključak: >Projekat je završen uspešno bez konsenzusa oko

organizacione strukture <.

M. Milošević: "Ne prihvatam predlog. Pitanje vezano za šumske uprave nije razmatrano,

spajanje šumskih gazdinstava je neprihvatljivo, tražio sam produženje roka za doradu projekta

– to nije prihvaćeno i nema načina da drugačije donesem odluku".

M. Bačikin: "Predlažem da saslušamo prezentaciju i da nakon toga glasamo o načinu

odlučivanja (da li konsenzusom – jednoglasno) ".


197

V. Janković: "Za nas je korisno da nastavimo saradnju sa kolegama iz Austrije, jer

predstavnik njihove Zemlje je jedan od rukovodećih u MMF-u i do sada smo imali otvorena

vrata. Saradnjom sa njima u budućnosti, možemo da ostvarimo određene benefite za ovu

firmu. Mislim da treba ostaviti otvorena vrata uz diplomatsku notu. Pretpostavljam da je

svima jasno – posle ovoga – da nemamo više mogućnosti ulaska u TWINNING projekat".

M. Milošević: "Vlada može da ima problem oko ovoga"...

V. Janković: "Političke probleme možemo rešavati sami u svojoj kući".

M. Sutter: "Milošević se ne slaže sa strukturom i nisu bitni razlozi, ali ako se slažemo da je

Projekat završen uspešno, bez konsenzusa oko organizacione strukture – to je ono što

Milošević želi. Ako nisam u pravu – onda postoji zapravo neki drugi problem"?

M. Milošević: "Zašto ne možemo reći da je projekat prihvaćen, ali se rad na istom produžava

još 15 dana"?

M. Sutter: "Za mene je ovo bio - Projekat dve Vlade – koji je važio do sada. Vaš zahtev

predstavlja potrebu za dodatnim radom, i to je novi projekat, koji je zapravo – samo Projekat

– Srbije (a ne dve Vlade). Za mene je, Projekat koji smo radili (projekat dve Vlade) – gotov.

Želim konsenzus".

M. Milošević: "Šta znači - uspešno"?

V. Janković: "Da li – uspešno - znači potpuno ispunjenje zahteva koji su precizirani

Ugovorom"?

M. Sutter: "Naš rad nije politički, i kao što se iz Ugovora vidi – to je profesionalni Projekat

koji podrazumeva političke uticaje, ali, razlog Projekta je da se obuhvate, dostave i prikupe i

ugrade sva profesionalna mišljenja. Na početku, niste isticali političku dimenziju, kao bitan

faktor a obezbeđenje političke podrške i nije deo obaveza iz Ugovora, tj. nikada nije

pomenuto da će politička dimenzija biti uključena u Projekat. Pitam – da li smo, po Vašem

mišljenju, uzeli u obzir sve ciljeve i pretpostavke sa Prve sednice Upravljačkog odbora? Kako

to da su tek sada, važna pitanja: 1. Da li zajedno možemo da usvojimo projekat u kontekstu

tehničke određenosti i 2. Pitanje podrške kroz političke odluke. Moje pitanje glasi: Da li smo

uspešno isporučili ono što je na početku definisano"?

M. Milošević: "Nismo upoznati sa detaljima Ugovora. Na prvoj sednici Upravljačkog odbora,

rečeno je da će Vlada Republike Srbije dati mišljenje o budućem Projektu. Ja, kao predsednik

Upravnog odbora JP “Srbijašume”, ne mogu da predložim Vladi da prihvati ovaj model.

Razumem da morate da završite Projekat, ali ne želim da se igramo rečenicama. Moj predlog

je da prihvatimo da ste tehnički dobro odradili Projekat, ali nemamo konsenzus da je projekat

i uspeo. To je moj konačan odgovor".

A. Vasiljević: "Dakle, projekat je tehnički prihvatljiv ali u pojedinim delovima postoje

neusaglašenosti".

M. Milošević: "Projekat je tehnički gledano, uspešan ali se ne slažemo u određenim njegovim

segmentima i odustalo se od produžetka rada na projektu".

Prof. M. Krstić: "Vraćam se na dileme od ranije i smatram da, ako je nešto završeno i

primenljivo, onda to znači i da je uspešno. Da li može da se ipak pronađe neki modus? Da se

ugrade primedbe i isprave neki delovi Projekta. Ako je moguće, trebalo bi u narednih 15 dana

izvršiti izmene".

M. Sutter: "Mogu da prihvatim predlog gosp. Miloševića i da zaključimo da je Projekat

profesionalno i tehnički uspešno završen ali nema konsenzusa kod organizacione strukture, za

primenu".

A. Vasiljević: "Dakle, može se reći da nema usaglašenosti oko organizaciono – tehničkih

rešenja za implementaciju".

M. Sitter: "Da li možemo, pre konačnog izjašnjenja da prođemo kroz prezentaciju Plana

implementacije"?

M. Milošević: "Moj zadatak je, između ostalog da predsedavam, a ne da opstruišem i nadam

se da me niste pogrešno razumeli"


198

A. Vasiljević: "Dakle, možemo li zaključiti sledeće: Projekat je profesionalno i tehnički

uspešno završen, ali ne postoji usaglašenost (konsenzus) za implementaciju predložene

organizacione strukture"?

M. Sutter – uzima reč i počinje sa prezentacijom

Prezentacija – slajd 11 – naglašeno da u poslednjem razgovoru sa MMF-om, forsirana

ekonomska transformacija jeste u skladu sa zahtevima ove institucije.

Prezntacija sadrži 21 slajd u kojima su objašnjeni najvažniji elementi toka Projekta i

predložena organizaciona struktura. ( Prilog: Prezentacija).

Nakon toga je K. Susan predstavio Plan implementacije Projekta, koji predstavlja završni deo

Projekta. ( Prilog: Plan implementacije).

M. Milošević: "Ovo je više puta viđena prezentacija, ali ja ostajem pri istom mišljenju".

H. J. Humer: "Prvi put prisustvujem prezentaciji i vidim da su tri ključna zahteva -

ekonomska, ekološka i socijalna održivost – ispunjeni. Upravo je ovo važno obezbediti za

buduću strukturu Srbijašuma. Takođe, razumem vašu brigu u vezi raznih interesnih grupa, ali

svi znamo da mora doći do promena i da su one bolne. Model izložen danas je pripremljen u

modernom duhu (i umeren) u odnosu na alternative, naročito u odnosu na rizike ako MMF

prepozna da se zapravo ništa ne dešava. Razgovarali smo, u ADI, o značaju ovog projekta i

naša važna uloga je dati doprinos ekonomskom razvoju Srbije. Kreiranje posla je vrlo važan

pokazatelj uspeha ali moramo biti svesni da učešće u ovom projektu nije samo u kontekstu

stvaranja novih poslova (samo da bi se opravdala aktivnost u projektu) već je ovo model koji

predstavlja jedini mogući način koji garantuje dugoročnu održivost preduzeća i predstavlja

kompromis između stava – "ne donositi nikakva rešenja" i stava – "ići na radikalna rešenja".

Međutim, ovaj model ipak donosi nova radna mesta u budućnosti uz uštedu energije. Kao

donatori, želeli bismo neutralnu poziciju, ali tehnički rečeno – dobronamerno ste savetovani

kako da vodite jedan od ovakav model kao nešto neizbežno".

A. Vasiljević: "Ko još želi diskusiju"?

M. Sutter: "Hvala što ste nam omogućili da još jednom objasnimo i predložimo ovaj model,

jer ovakvo objašnjenje modela je bolje nego kada se materijal samo pročita. Kao što vam je

poznato, radili smo sa preko 40 Privremenih radnih timova i ovo je rezultat i njihovog učešća

(doprinosa). Kao konsultant u šumarskom sektoru, u ovom momentu na mogu da dam

podršku u političkom procesu a ako smatrate da treba da dalje, u tehničkom pogledu,

učestvujemo – to je moguće, ali u političkom – ne (osim ako želite ovu prezentaciju pred

nekim posebnom grupama)".

A. Vasiljević: "Da li se još neko javlja za reč"?

M. Milošević: "Kako vidim, mi idemo dalje kao da smo usvojili šemu. Nešto tu nije u redu i

očigledno, postoji problem. Vraćate me na početak ovog sastanka, niste prihvatili dodatni rok

za doradu projekta a definisali smo tačno – šta je odluka upravljačkog odbora".

A. Vasiljević: "Osnovni red je da čujemo prezentaciju Plana implementacije, do kraja i da

prodiskutujemo".

H. J. Humer: "Želim da dam komentar u vezi ponovnog produžetka rada na Projektu i

mislim da za sada, obzirom na sve što je rečeno, najradije ne bi produžavali rok, jer, Projekat

je za nas završen, austrijski eksperti ne mogu doprineti rešenju političke situacije, ali ADA,

Ambasada i ostali naši eksperti su otvoreni za budući dijalog i konsultacije o promenama koje

su neminovne u budućnosti".

K. Susan – nastavlja prezentaciju Plana implementacije.

Po završetku prezentacije, A. Vasiljević se zahvaljuje, a Sutter se javlja za reč.

M. Sutter: "Mislim da je ovaj program mogao da bude ambiciozniji (da se ide na 10-15

miliona eur-a za kapitalizaciju). Za transfer novca, potrbna je saglasnost MMF-a".

A. Vasiljević: "Projekat je profesionalno i tehnički uspešno završen, ali ne postoji

usaglašenost (konsenzus) za implementaciju predložene organizacione strukture. Da li ste svi

saglasni sa ovakvom zaključkom u vezi Projekta"?


199

Svi prisutni članovi Upravljačkog odbora su saglasni.

Konstatuje se da je Upravljački odbor jednoglasno usvojio zaključak:

Projekat "Razvoj Plana implementacije restrukturiranja JP “Srbijašume” kroz

participaciju" je profesionalno i tehnički uspešno završen. Ali ne postoji usaglašenost

(konsenzus) za implementaciju predložene organizacione strukture.

A. Vasiljević: "Molim da uđe u zapisnik da Ministarka Dulić i Profesor Krstić nisu prisutni na

kraju sednice".

A. Vasiljević: "Podvlačim da je ovo jedan profesionalno urađen projekat, vrlo koristan, sa

detaljnom i preciznom analizom podataka, što će postati praksa. Izvinjavam se za naše

propuste i nadam se da ćemo uspeti da ih prevaziđemo i stanemo u red sa ostalima u Evropi.

Zahvaljujem se kolegama koji su radili na Projektu".

J. Erčić: "Zahvaljujem se svima koji su dali doprinos izradi Projekta, ovo je bio obiman rad iz

koga smo svi nešto naučili. Još jednom, hvala svima na učešću".

M. Sutter: "Zahvaljujem se svima na saradnji i ne žalim zbog završetka projekta, jer, prošao

sam mnoge ovakve procese, nisam se slagao sa političarima i na redu je proces dogovaranja, a

isporučen je dobar koncept, pogodan za dalju diskusiju. Nadam se da koncept neće umreti

zbog previše ponosa. Zahvaljujem se radnim grupama i privremenim radnim timovima, jer

prihvatanje obaveze ovakvog rada iz šumarskog sektora je bilo visoko kao i profesionalizam u

radu. Srbija je pobedila kolege iz Nemačke, bili ste brzi i na vreme izvršavali zadato – ne

mislim samo na kolege iz radnog tima, od kojih su mnogi radili i vikendom. To prihvatanje

mi kazuje da ako tehnički uđete u promene, imate prave ljude koji to mogu da ponesu. Želim

Vam sve najbolje u daljem naporu na postavljanju promena".

A. Vasiljević: "Još jednom, hvala svima na učešću. Sednica je završena".

Zapisničar Predsednik Upravljačkog Odbora

Jelena Vasić, dipl. ecc. Aleksandar Vasiljević, dipl. ing.

Samostalni stručni saradnik Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

Sektora za komercijalne poslove vodoprivrede

JP “Srbijašume” Uprava za šume - direktor


200

7.8. Aneks VIII - Konferencija interesnih grupa u Sokobanji

A-2 Uvođenje licenci za rad privatnih preduzeća koja rade na poslovima korišćenja

šuma

Diskusija:

1. Definisanje kriterijuma za izdavanje licenci

2. Definisanje kriterijuma za gubljenje licenci

3. Definisanje modela organizacije buduće firme

4. Stimulacija kadrova – jedan od uslova za kvalitet rada

5. Utvrditi poslove za koje se mogu izdati licence

Kritika:

1. Racionalizacija broja zaposlenih

2. Bitne stvari moraju ostati u Srbijašumama – mora se odraditi puno sistemskih stvari

3. Da li neko ko se nije bavio uređivanjem šuma može da dobije licencu

4. Konkurencijom na tržištu dobijamo samo kvalitet

5. Poslovi koji izađu iz Preduzeća moraju biti licencirani

Zaključci:

1. Definisanje modela organizacije buduće firme (utvrditi koje poslove u šumarstvu mogu da

rade privatne firme)

2. Definisanje kriterijuma za izdavanje licenci

3. Definisanje kriterijuma za gubljenje licenci

4. Pomoć i stimulacija pri otvaranju privatnih preduzeća


201

B-2 Unaprediti stanje šuma da može da se koristi godišnji prirast kao etat

Diskusija:

1. Ne koristiti ceo zapreminski prirast kao etat.

2. Ne koristi se planirani etat u celosti.

3. Uređivanje privatnih šuma.

4. Korišćenje etata u privatnim šumama.

5. Zaštita prirodnih dobara – aktivna zaštita.

6. Udruživanje šumovlasnika.

Kritika:

1. Izradu snimačkih listova u privatnim šumama dići na viši nivo.

2. Zakon o šumama – izmena vezano za korišćenje etata u privatnim šumama.

Zaključak:

1. Zaštita prirodnih dobara – aktivna zaštita.

2. Povećati otvorenost šuma da bi se koristio do sada pasivni etat. (preformuilacija zaključka

br. 3 sa WS od 31.03.05.)

3.Utvrđivanje i korišćenje etata u privatnim šumama uz pooštravanje kontrole primene

zakona.

4.Učešće države u ootvaranju privatnih šuma radi potpunog korišćenja etata uz edukaciju

vlasnika.

5. Udruživanje šumovlasnika radi smanjenja troškova na korišćenju šuma.

6. Po322tvrđeni su zaključci sa WS od 31.03.05. (osim zaključka pod rednim br. 3).


202

C-2 Završetak procesa nacionalne inventure šuma i planiranje gazdovanja šumama

Diskusija:

1. Pored podataka o površini, zapremini i zapreminskom prirastu uzimati i podatke o

sastojini (nagib zemljišta, opis staništa, zemljište...).

2. Baza podataka - temelj.

3. Poboljšanje opremljenosti službe koja se bavi uređivanjem.

4. Preusmeravanje kadra – uže usavršavanje.

5. Planiranje gazdovanja u privatnim šumama.

6. Baza podataka za privatne šume.

7. Uređivanje privatnih šuma.

8. Uključivanje katastra – ažuriranje podataka.

9. Društvene šume – sagledavanje kompletnog stanja.

10. Realizacija planova gazdovanja u okviru sistema.

Kritike:

1. Jedinstvena baza podataka za kompletno područje (šume u državnom i privatnom

vlasništvu)

2. Završetak inventure do kraja 2006. godine.

3. Potrebno je evidentiranje stanja ostalih šumskih resursa.

4. Neuređenost privatnih šuma.

Zaključak:

1. Jedinstvena baza podataka za sve šume (za sve vidove svojine).

2. Planiranje gazdovanja za sve vidove svojine.

3. Revizija katastra za sve vidove svojine.

4. Uključivanje specijalista u procesu planiranja (ekolozi, pedolozi, zaštitari...).

5. Realizaciju planova gazdovanja u državnim šumama ostaviti u okviru sistema (ispravka

zamljučka br. 5 sa WS od 31.03.05).

6. Potvrđeni su zaključci sa WS od 31.03.05. (osim zaključka pod rednim br. 5).


203

D-2 Usklađivanje šumarstva, lovstva, zaštite, poljoprivrede, turizma: (korišćenje

prostora)!

Moderator: Vojislav Janković

Diskusija: U diskusiji su učestvovali Vasa Lajšić, dr. Mihajlo Ratknić, Marinković

Miroslav, Boris Erg i Dušan Jović kao članovi tima.

Komunikacija između interesnih grupa je neophodna za uklađivanje odnosa šumarstva sa

oblastima koje imaju dodirne tačke. Obavezno povećati stručnu kompetentnost, da bi se

preduzeće osposobilo za predstojeće izazove u oblasti upravljanja prostorom. Nesaradnja i

preuzimanje na sebe odgovornosti drugih činilaca nanosi štetu preuzeću. Aktivna uloga

preduzeća u oblasti zaštita biodiverziteta na nivou vrste je od visokog značaja za ugled

šumarske struke i preduzeća. Saradnja sa lokalnim samoupravama je vetovatno najznačajnija

za imidž preduzeća. Sveukupna valorizacija prostora je najveća poslovna šansa preduzeća.

Kritika: u kritici su učestvovali Siniša Milijić, dr. Dragan Nonić, Aleksandar Ćeranić,

Ješa Erčić i Bora Mašić.

Saradnja sa turističkom privredom, a ne razvoj sopsrvene turističke agencije. Otvoreno je

pitanje tzv. vladinih-nevladinih organizacija kao što su LSS, DIT, PKS. Ocenjeno je da je

neophodna reforma tih organizacija, u njihovim šumarskim delovima. Nefleksibilnost

značajno umanjuje ugled preduzeća. Postoji i sukob interesa šumarstva i VJ u nekim

područjima.

Zaključci:

- Potvrđeni su zaključci sa sastanka prethodnog dana,

- Komunikacija i saradnja između interesnih grupa je osnov za realizaciju nacionalne

šumarske politike,

- Razviti sposobnost kvalitetne komunikacije sa lokalnim samoupravama.

- Redefinisati ulogu organizacija kao što su DIT, PKS, LSS iz ugla njihove uloge u

šumarskom sektoru,

- Preuzeti aktivnu ulogu u zaštita biodiverziteta na nivou vrste.


204

E-2 Aktivno učešće privatnih vlasnika šuma

Diskusija:

1. Izjednačiti tretman državne šume = privatne šume

2. Ojačati Sektor za privatne šume u okviru Javnog preduzeća

3. Formirati savetodavni organ u okviru resornog ministarstva

4. Veći uticaj šumovlasnika – jasni kriterijumi za njihovo udruživanje (formiranje)

5. Primena GIS tehnologije (presek stanja)

6. Stimulacija od strane države

7. Edukacija privatnih šumovlasnika (Savetovanja, Seminari,..)

8. Otvorenost privatnih šuma je problem samih vlasnika

9. Nedovoljna stručnost kadrova na poslovima privatnih šuma

10. Privatne šume veliki problem Srbijašuma

11. Probleme sistemski rešavati (Zakoni)

Kritika:

1. Formirati Sektor za privatne šume u okviru SRbijašuma

2. Formirati cenovnik usluga

3. Izrada planova gazdovanja (njihova primena)

4. Formiranje udruženja – pravo prvog vlasnika

5. Refundacija

6. Zajedničko gazdovanje (vlasnik je ali nema pravo gazdovanja)

7. Udruživanje privatnih šumovlasnika mora nastati kao njihova dobra volja, a država može

biti inicijator na centralno udruženje

8. Da se u Zakon uvede pravo prvog vlasnika

9. Šta sa 350 zaposlenih na poslovima pivatnih šuma u okviru JP "Srbijašume"

10. Katastrofalno stanje u privatnim šumama – veliki broj bespravnih seča

11. Veće finansijske podrške od strane države

Zaključci:

1. Formirati Sektor za privatne šume u okviru Srbijašuma koji će pratiti organizacionu

strukturu u budućem periodu

2. Preporuka da se formira služba (savetodavno telo) u okviru resornog ministarstva,

(razgraničiti šta radi ministarstvo a šta Srbijašume)

3. Država da vrši podsticaj na ukrupnjavanje poseda (subvencije)

4. Dugoročno planiranje politike za finansiranje radova u privatnim šumama

5. Inicijativa za održavanje okruglog stola (Savetovanja, Seminari,...) na tu temu


205

F-2 Organizaciona transformacija u pravcu tržišnog subjekta - AD

Diskusija:

1. Nova organizacija – novo tržište rada

2. Mogućnosti stvaranja malih i srednjih preduzeća

3. Anketiranje zaposlenih o procesu restrukturiranja

Kritika:

1. Stvaranje nove organizacije je i prihvatanje rizika

Zaključci:

1. Transformacijom preduzeća omogućiti stvaranje malih i srednjih preduzeća

2. Anketiranje i informisanje zaposlenih o procesu restrukturiranja i mogućnostima koje

donosi transformacija


206

G-2 Sveukupna transparentnost – javnost u radu i odnosi sa javnošću

Diskusija:

Posebno se nameće pitanje pravovremenog i tačnog informisanja zaposlenih u okviru

preduzeć. Oni predstavljaju u procesu restruktuiranja najvažniju zainteresovanu grupu.

Transparentnost procesa i sam sistem informisanja zaposlenih trebaju da omoguće njihovo

aktivno učešće u samom procesu.

Ali u isto vreme, pravovremeno i tačno informisanje, smanjiće potencijalne opasnosti od

pojave «glasina». One mogu imati veoma nepovoljan uticaj na sam tok restruktuiranja.

Imajući u vidu postojeći imidž preduzeća, koji se slobodno može okarakterisati kao

nepovoljan, definisanje sistema informisanja predsavlja jedan od prioriteta u radu.

Za normalno funkcionisanje sistema informisanja neophodno je oformiti grupu sastavljenu od

stručnih ljudi. Ova grupa bi trebala da radi na osnovu definisane strategije odnosa sa

javnošću. Informacije bi bile pripremljene u obliku koji krajnji korisnik može da koristi, znači

prema potrebama različitih interesnih grupa.

Kritika:

Ukoliiko bi svako u potpunosti ispunjavao svoje poslovne obaveze, bez mešanje u poslove i

nadležnosti drugih, transparentnost u radu se ne bi dovodila u pitanje, odnosno došla bi sama

od sebe.

Nije neophodno predimenzionirati obim informacija.

Nivo znanja o šumama i šumarstvu je nezadovoljavajući, te se veoma često pojedine interesne

grupe nisu sposobne da informacije prime i shvate na pravi način.

Buduća pravna forma JP Srbijašume će doprineti transparentnosti poslovanja.

Zaključci:

1. Javnost u radu kao trajan proces

2. Definisati strategiju odnosa sa javnošću

3. Edukacija članova tima koji su zaduženih za transfer informacija prema

zaposlenima u preduzeću i spoljašnjoj javnosti

4. U okviru sistema informisanja, i samog preduzeća, definisati različite nivoe

odgovornosti prilikom davanja informacija.


207

H-2 Uloga države u procesu restrukturiranja – depolitizacija, socijalni programi

Diskusija:

Definisanje odnosa države prema šumi, kroz ustav je apsolutno neophodan.

Posmatrajući sadašnju organizacionu strukturu i namere odvajanje odredjenih delatnosti iz

poslovanja JP Srbijašume nameće se potreba za stvaranje nižih organizacionih jedinica u

okviru Uprave za šume.

Pored navedenog država mora obezbediti mehanizme za utvrdjivanje odgovornosti upravnog

odbora, nadzornog odbora preduzeća kao i generalnog direktora u slučaju lošeg poslovanja.

Izbor ovih lica treba da bude javan i prema unapred definisanim uslovima. Trenutno je uticaj

politike veoma veliki na sam rada JP Srbijašume i neophodno je obezbediti mehanizme za

potpunu depolitizaciju.

Kritike:

Ideja regionalizacije, ili stvaranje nižih oganizacionih jedinica, bi trebala da se odnosi na sve

prirodne resurse, a ne samo na šumu.

Takodje, lokacija sedišta Generalne Direkcije Srbijašume ali i Uprave za šume kao dela

Ministarstva, mora da bude vezana za prostorni raspored šuma u Srbiji. Cilj je efikasnije

funkcionisanje šumarstva Srbije.

Trenutno postoji razlika kod zarada zaposlenim u JP Srbijašume i Uprave za šume, što

dodatno otežava pokretanje bilo kakvih promena u sektoru šumarstva.

Uprava za šume ne rapolaže adekvatnim kadrovima koje mogu da isprate promene u sektoru.

Zaključci:

1. Država mora jasno definisati svoj odnos prema državi

2. Država mora uzeti aktivnu ulogu u procesu restruktuiranja, posebnu u

obezbedjivanju sredstava za socijalni program

3. Definisati mehanizme odgovornosti članova upravnog i nadzornog odbora kao i

generalnog direktora

4. Jačanje kapaciteta u okviru Uprave za šume, Ministarstvo poljoprivrede

šumarstva i vodoprivrede, kako bi se stvgorili uslovi za preuzimanje pojedinih

poslova od JP Srbijašume

5. Formirati niže organizacione jedinice za upravljanje svim prirodnim

bogatstvima


208

I-2 Unapređenje stručnih kapaciteta (reedukacija/trening)


Diskusija: U diskusiji su učestvovali dr. Dragan Nonić, dr. Mihajlo Ratknić, Aleksandar

Ćeranić, Dušan Jović i Boris Erg.

Potrebno je pripremati šumarske stručnjake za uključivanje u poslove zaštite prirode,

uključivanje u komorski sisitem, a posebno za uključivanje naših stručnjaka u proces

evropskih integracija i u međunarodne institucije. Postoji velika potreba za stručnjacima u

oblasti zaštite prirode. Omogućiti studentima da obavljaju praksu u šumskim gazdinstvima.

Konstatovan je gubitak stručnih ambicija kod velikog broja mladih inženjera.

Kritika: Asocijacije privatnih vlasnika i crkve nakon najavljene restitucije su mogući poslodavci.

Usavršavanje kadrova iz oblasti računovodstva i finansija je neophodno za rad po

međunarodnim računovodstvenim standardima. Potrebno je naći model povezivanje ‘znanja’’

sa praksom.

Zaključci:

- Potvrđeni su zaključci sa sednice od prethodnog dana,

- Priprema šumarskih stručnjaka za šire uključivanje u poslove zaštite prirode, u

komorski system i u međunarodne institucije,

- Osposobljavanje računovodstveno-finansijskog sektora za primenu novih standarda,

- Unapređenje stručnih kapaciteta i priprema za sertifikaciju gazdovanja šumama.


209

J-2 Aktivno učešće, motivacija i podrška zaposlenih u procesu restrukturiranja


Diskusija: U diskusiju su učestvovali Vanić Mile, Mitrović Zoran, Ćeranić Aleksandar,

dr.Mihajlo Ratknić i Mirjana Bačikin kao članovi tima.

U diskusiji je ponovljeno stav da je neophodno na jasan način zaposlenima predočiti ciljeve i

strategiju restrukturiranja preduzeća. Unapred utvrditi način finansiranja i obim socijalnog

programa. Ustanoviti da li postoji mogućnost za nove poslove i ispitati mogućnost nabavke

nove opreme na lizing, koji bi bio ustupljen zaposlenima. Diskutovano je o mogućnosti

prepuštanja određenih visoko stručnih poslova našim stručnjacima (naprimer rasadnička

proizvodnja ili izradu planskih dokumenata). Istaknuta je neophodnost izdavanja licenci za

takve poslove..

Kritika: U kritici su učestvovali Dragić Tomić, Ješa Erčić, Boris Erg i dr. Dragan Nonić.

Napomenut je značaj motivacije zaposlenih za uspeh procesa promena u Srbijašumama.

Predložen je popis svih potencijala (poslovnih, nekretnina) koje je moguće ponuditi

zaposlenima da rade u privatnoj režiji. Predloženo je davanje u dugoročan stimulativan zakup

stovarišta zaposlenima. Rečeno je i da ne treba smanjivati poslovne performanse preduzeća,

zarad prepuštanja nekih poslova zaposlenima. Prepuštanje određenih visoko stručnih poslova

našim stručnjacima je vrlo stimulativna mera.

Zaključci:

- Potvrđeni su svi zaključci sa sednice prethodnog dana,

- Prepustiti deo visokostručnih poslova našim zaposlenim, uz prethodno uvođenje licenci

za te poslove,

- Razmotriti mogućnost davanja nove opreme na lizing,

- Evidentirati sve potencijale u preduzeću u cilju rešavanja socijalnog statusa viškova

zaposlenih,

- Zakon o sredstvima u svojini RS predstavlja prepreku za davanje u dugoročne zakupe

poslovnih prostora preduzeća


210

K-2 Vraćenje imovine lokalnim zajednicama (rešiti imovinsko pravne odnose) sve u

cilju razvoja lokalnih zajednica (decentralizacija)

Diskusija:

1. Usklađivanje interesa lokalnih zajednica, države i preduzeća koje gazduje.

2. Interes lokalnih zajednica je veći od interesa države u pogledu određenih teritorija.

3. Razvoj teritorijalnih jedinica – bogatije teritorijalne jedinice – bogatije društvo u

celini.

4. Dobijanje dela dobiti od preduzeća.

5. Blagovremeno informisanje od starne preduzeća.

6. Deo sredstava koja idu u budžet (taksa za posečeno drvo) da ide opštini.

7. Prirodne resurse od izuzetnog značaja za opštinu dati na gazdovanje opštinama.

Kritika:

1. Učešće opština kroz dobit preduzeća.

2. Davanje dela dobiti od strane države opštini.

3. Zakonsko regulisanje obaveza.

4. Administracija - sporost.

Zaključci:

1. Zakonski regulisati odnose između države i lokalne samouprave u vezi korišćenja prirodnih

resursa od opštih interesa.

2. Organizaciona jedinica na području lokalne zajednice obavezna je da prilikom donošenja

godišnjih programa gazdovanja obavesti lokalnu zajednicu.


211

L-2 Pravne reforme

Diskusija:

Pošto su namere JP Srbijašume da odredjeni deo delatnosti koje trenutno obavaljaju izdvoje iz

svog poslovanje postavlja se pitanje šta će se biti delatnost Srbijašuma.

Neophodno je dati zakonske okvire za razvoj privatnog sektora u šumarstvu Srbiji.

Trenutno postoji u izvesnom obliku monopol koji je JP Srbijašume dobilo kroz Zakon o

šumama. U novoj pravnoj formi taj monopol će biti u potpunosti ukinut. Obzirom da će javno

preduzeće postati pravni subjekt kao i ostala preduzeća na tržištu.

Ali se nameće i problem nepostojanja privatnih firmi koje bi se uključile u tržišnu utakmicu

sa Srbijašumama. Odnosno ko će preuzeti ulogu Srbijašuma u slučaju njihovog negativnog

poslovanja.

Obzirom na specifičnosti prirodnih resursa neophodno je nadležnosti nad prirordnim

resursima, pa i šumom, poveriti na upravljanje jednom ministarstvu. M inistarsvo bi putem

ugovora, a ne zakona šumu kao dobro od opšteg interesa poverila na gazdovanje.

Kada su u pitanju šume u privatnoj svojini, polazeći od njihove karakteristike da se nalaze u

okviru malih kompleksa i sa malom prosečnom veličinom, nameće se potreba zakonom

regulisati proces nasledjivanje kako bi se dalje izbeglo usitnjavanje poseda.

Kritika:

Neopravdan je strah ljudi da kako će se promene i u zakonskoj regulativi odraziti na JP

Srbijašume i njihove zaposlene. Zakonski okviri su važeći za sve pa je jednaki tretman za

Srbijašume zagarantovan kao i svih ostalih priverednih subjekata.

Pored svega navedenog neopravdano se zapostavlja pitanje privatizacije. Tokom procesa

privatizacije veoma često se javljaju problemi usled neusaglašenosti zakonodavstvu. Šuma se

često nalazi na posedu preduzeća koje je u procesu privatizacije.

Zaključci:

1. Ponovno formiranje Ministarstva koje će bit nadležno za sve prirodne resurse

2. Ugovorno, a ne zakonsko rešavanje odnosa država kao vlasnik šume i preduzeća

koja će gazdovati šumama

3. Formiranje agencije koja bi obavljala savetodavne i stručno-tehničke poslove u

privatnim šumama

4. Unaprediti zakonsku regulativu koja definiše finansiranje zaštite i unapredjenja

svih šuma

5. Definisati okvire za razvoj privatnog sektora u šumarstvu Srbije

6. Zakonom rešiti pitanje denacionalizacije šuma.


212

7.9. Aneks IX –Strategija upravljanja ljudskim resursima

Vizija 2010 Strategija Aktivnosti

Samoodgovorni zaposleni Smernice za slobodu odlučivanja

Samoodgovorna kompanija

Promena pravne forme ( Vlada

=vlasnik, upravljanje optimizira

profit I garantuje održivost dok

poštuje srpske zakone

Razvoj i implementacija

instrumenata upravljanja

( MBO,razvoj vođstva,razgovori

zaposlenih)

Razvoj I ugradnja

organizacionog uputstva

Identifikacija najbolje pravne

forme za Srbijašume

Trening za menadžment,razvoj

sistema radi definisanjarealnih

coljeva,razvoj krojačkog pristupa

za razgovore sa zaposlenima

Trening radi poboljšanja ličnosti

zaposlenih

Opisi poslova

Ugradnja strukture za pitanja

Ljudskih resursa (kao uslužni

centri).

Pravično nagrađeni zaposleni Povećati nivo zarada do nivoa

potrebnog za život (+100% do

danas)

Povećati zarade , razviti I

ugraditi sistem zarada tako da

zaposleni budu plaćeni u skladu

sa funkcijom koju ispunjavaju a

ne samo prema kvalifikaciji

stažu.

Ugraditi strukturu za pitanja

Ljudskih resursa ( kao servisni

centri)

Najkvalifikovanije osoblje za

funkcije Definisati potrebne kvalifikacije

za finkcije

Trening iziskuje procenu

Ponuditi potrebne treninge

Uspostaviti zahtevane

profile,radi povećanja budžeta za

obuku ,uspostaviti obuku na

visokom nivou, uspostaviti lični

razvojni koncept


Ljudskih resursa

Visoko identifikovanje sa

kompanijom Bonus system za identifikaciju I

orijentaciju ka rezultatima

Razviti I ugraditi bonus sistem za

Srbijašume


ljudskih resursa( kao uslužni

centar)

Visoko profitno orijentisani

zaposleni ( orijentisani ka

rezultatima)

Bonus system za identifikaciju I

orijentaciju ka rezultatima

Razvoj I ugradnja ukrojen bonus

sistem za Srbijašume


ljudskih resursa ( kao usližni

centar).

Transparentnost za zapoislne (

zapoisleni su informisani o

događanjima u kompaniji)

Podrška timskom radu

Informacioni instrumenti (

intranet) I čista komunikaciona

struktura( koncepti), redovni

sastanci timova

Ugradnja zahtevanog sistema (

kontinuitet je važan)


ljudskih resursa ( kao uslužni

centri).

Povratna veza i kritika se podstiču Podrška timskom radu

Razvoj I ugradnja instrumenata

upravljanja( MBO,razgovori

zaposlenih, razvoj rukovođenja)

Razvoj I ugradnja razgovora

zaposlenih ,poboljšanje

transparentnosti, treninga za

upravljanje


ljudskih resursa ( kao servisni

centri)

Mi pojednostavljujemo i

optimiziramo svoje procese Ugraditi IT

sisteme,teninge,ugraditi

standarde,ugraditi planiranje I

Ugradnja I implementacija

neophodnih instrumenata,

treninga


213

kontroling,

instrumente,promeniti I

poboljšati proces,redukovati

administraciju


ljudskih resursa( kao servis

centar)

Jednake mogućnosti , redukcija

političkog uticaja , kontinuitet Samo kvalifikacija (

lična,profesionalna) odlučuje o

poveravanju funkcije nekome

Promena pravne forme ( Vlada =

vlasnik,menadžment optimizira

profit i garantuje održivost

ukoliko se poštuju Srpski zakoni

Transparentna selekcija

procesa,radni profili,manji

politički uticaj, objava i

promocija svake pozicije interno,

Razvoj I ugradnja elemenata

karijere


Ljudskih resursa ( kao servisni

centri).


214

7.10. Aneks X–Funkcionalne strategije upravljanja

informacionim sistemom/IT

21.9.2005:

Učesnici:

1. Ljiljana Lišanin – CIO - HQ

2. Dragan Čavarkapa – IT-HQ

3. Goran Sabović - IT ŠG Kučevo

4. Sima Rajković, FMP - HQ

5. Brano Vamović Biro FMP

6. Bratislav Kisin, BiroFMP

7. Dušan Jović ( delimično), Ministarstvo

8. Janković (delimično)

Opis tekućih IT operacija

ERP:

ERP je urađen sa pojedinačno razvijenom primenom u okruženju implementiranom od strane

AB-SOFT KOmpanije (kraće AB–Soft) AB-Soft sadrži 17 modela i naizmenično ih je

delimično koristio u šumskim gazdinstvima i u Generalnoj direkciji Srbijašuma..

Planiranje šumarskog inventara i menadžment (FMP):

FMP je većinom obavljen korišćenjem digitalnr baze podataka. Ova baza podataka je

dostupna za DOS (clipper/ data base) i za Windows (US Access) – osnova. Baza podataka je

uglavnom korišćena za skladištenje inventara i planiranje. Neophodne kaljulacije i

izveštavanje je vršeno različitim IT alatima i uglavnom nestandardizovano.

Zbog toga je korišćena jaka improvizacija. Data je formulacija da je planiranje upravljanja i

šumarskog inventara urađeno pomoću različitih izvora: šumskim gazdinstvima je data sloboda

u odlučivanju kako realizuju FMP. Zbog toga su neka gazdinstvasama radila FMP, druga su

se obraćala Birou za planiranje šumarskog upravljanja. Nije bilo utvrđenog standardizovanog

procesa u slučaju finalizacije poslova FMP i dostavljanja podataka rukovodstvu Srbijašuma –

Odseku za FMP Generalne direkcije.

Postoji godišnji model planiranja u okviru implementacije u AB Soft i taj model će biti

povezan sa FIP osnovom – bazom podataka.

Office – Rad:

Microsoft Office je najčešće korišćen; postoji nedostatak standardizacije, takođe OpenOffice

(MS-Windows version) koriste neki korisnici.

POP – aplikacija za izgradnju šumskih puteva

Delta – aplikacija za korišćenje ortofotos-a

WinGIS – Desktop GIS; korišćen od strane četiri gazdinstva

AUTOCAD: korišćen od strane š.g. Beograd

Podrška– tačke:

IT-služba

o “jednostavni problemi” upućuju se na rešavanje AB-Soft - u

o MS-Office

o sav hardver

o veza preko Internet i Generalnom direkcijom

AB-Soft


215

o “ozbiljni problemi” veza AB-Soft

Serbijašume FMP- sektor:

o DOS-osnova (1994) and Windows-osnova (1999):

Privatna kompanija

o Osnova

GAP analize

Lista želja i:

Komunikacija – infrastruktura; ( sada postoji samo dial up), bandwidth

Stara oprema (5 – 6 godina) software je nov – hardware je stari (Napomena: postoji

često ažuriranje AB-Soft apps bez obuke i toka informacija korisnicima pa čak i

osoblju IT centra)

Hardware asistencija ( ručno održavanje) za polje rada (PDA, oprema za merenje)

Nedostatak obuke na aplikacijamaza IT osoblje i za korisnike u šum.gazdinstvima

Nedostatak organizacionog planiranja, nema “IT strategije” – velika slika?

Nedostatak odseka za softversku podršku – problemi sa podrškom AB softa apps.

IT sektor je u tesnoj vezi sa Generalni direktorom - zašto?

Preopterećenost “stranim radom”IT osoblja; i sa minornim problemima koji mogu da

se reše samostalno;promena cena mašine;nemogućnost štampanja=odsustvo

obučenosti korisnika – oni mogu uraditi mnogo stvari samostalno ako su obučeni; IT

osoblje se koristi za sekretarske poslove- pisanje porika, pisama, itd.

Nema komunikacije među ljudima koji rade usluge – nema opšte baze znanja “ kako

rešiti opšte probleme”

Nema osnovnog razumevanja o IT problemima od strane osnovnog upravljačkog

kadra (menadžmenta)

Nema osnovne sistematičnosti u rešavanju problema

Obavljanje administrativnih zadataka u AB–Soft apprs nije vršeno od strane

profesionalne službe; IT osoblje je moralo to da radi (tj. ID promena zaposlenih ) - >

nedostatak obučenog osoblja.

Nema pravila za upotrebu “office programa” – nema standardizacija (uvođenja

pravila), (neki koriste MS office a neki Open office)

Mnogo improvizacije u radu sa podacima i sa osnovnom bazom podataka ( nema

programa za izveštaje)

Različite verzije osnova su prisutne (dos + windows)

Nema opšte procedure “ ažuriranja “za FMP i AB-Soft razne verzije su prisutne

Nedostatak obučavanja korisnika

Nema opšteg procesa nabavke ; tender za hardver GPS

Nema GIS standarda i nema standarda za GIS

GPS je ulazna tačka za GIS; 10 geräte; 400-500 jedinica potrebno

Serbijašumama potrebana baza podataka za katastar

Potreban težak hardverski zadatak za GIS

22.09.2005:

Sastanak sa G-din. Jankovićem, G-din. Vasiljevićem, G-din. Radosavljevićem

Dogovoreno je da se baza IT operacija mora instalirati u Srbijašumama; Nedostatak ikakve IT

strategije i standardizovanih IT operacija sprečava dalji razvoj IT uslužne strategije tj.

tehnička integracija u ERP i FMP sisteme. Dodatno je spomenuto da je vrlo moguće

prilagoditi poslovne procese pre nego što tehnička integracija ERP i FMP počne.


216

23.09.2005:

Sastanak sa:

1. Ljiljana Lišanin – CIO – Gen.direkcija

2. Dragan Čavarkapa – IT-Gen.direkcija

3. Jovan Bogdanov – IT-Gen.direkcija

4. Goran Sabović - IT ŠG Kučevo

5. Branko Martinović - IT ŠG Kuršumlija

6. Milić Vukićević - IT, ŠG Kruševac

7. Tina Petrović - IT, ŠG Raška

8. Predrag Mitić - IT ŠG Vranje

9. Sima Rajković - IT ŠG Beograd

10. Goran Petković - IT ŠG Leskovac

11. Srđan Janković- IT ŠG Niš

12. Mira Stingić, FMP – Gen.direkcija

13. Vlada Stoičkov, FMP - ŠG Despotovac

14. Brano Vamović, BiroFMP

15. Ivan Miković, FMP – Uprava za šume

16. Aca Radosavljević, FMP Uprava za šume

17. Ana Brkić, AB Soft

18. Dragan Jelić, AB Soft

19. Bratislav Kisin, Biro FMP

20. Aleksandar Radosavljević, Ministarstvo

Zaključak sa prethodnog sastanka (21.09.2005.) su predstavljeni (vidi “ strategija za

Srbijašume.ppt”) i prodiskutovani na ovom širem sastanku. Svi zaključci su prihvaćeni.

Pojedinačni učesnici su dodatno primetili da:

Nema standardne knjige koda (code book)za neke delove ERP

Nema CIO. IT odsek ima stratešku poziciju unutar Kompanije; To se mora

ustanoviti

ISO-9000 treba da se koristi – nema čvrste organizacione strukture ona će biti

uvedena sa ISO 9000

Zarade osoblja su manje nego šumarskih inženjera

Postojeća strategija je dobra ali samo delimično (jedan – poslovni sistem)

korišćena

Sledeća prezentacija je predstavljena:

strategija Srbijašume. ppt

WEB i GIS i obf. ppt

Akcija za implementaciju menadžmenta informacionog sistema

Procena potreba, zahteva i očekivanja. Formulisanje zahteva

o Tehnička i IT potrošnja izvodljivosti

o Implementacija menadžmenta informacionog sistema zahteva da mnogo

informacija teče kroz preduzeće;kako su gazdinstva Srbijašuma

rasprostranjena širom Srbije , spoljašnji servis provajder, treba da uspostavi

široki tok informacija firme; kako su honorari za externi servis provajdera i

licence cene za komercijalni siftver , često su bitan deo ukupne IT potrošnje

(osim HR potrošnje), vrlo je važno da se procene troškovi kao i dostupni

godišnji IT budžet.

Infrastruktura WAN (nosilac and provajder)

Arhitektura hardvera


217

Softver and softver licence (otvoren izvor vs. komercijalni proizvodi)

o Tehnička analiza tekuće arhitekture aplikacija (AB-Soft FI i inventara -

Osnova)

Modernizacija nasleđenih aplikacija

Integracija nasleđenih aplikacija

o Zahtevi

Informacioni sistem preduzeca

e-Mail sistem

pregled zaposlenih

GIS

ERP (industrijski neutran)

Finansijska, knjigovodstvena plaćanja, …

CRM

SCM

ERP ( specifikacija industrije)

Seča i izvlačenje

Lovstvo

…

Razvijanje strategije za IT (bazirane na prethodno fixiranoj poslovnoj strategiji)

Pre bilo kakve aktivnosti, IT okruženje može startovati, IT strategija mora biti

postavljena.Razvoj IT strategije mora biti obavljen pravilno nakon što je postavljena

poslovna strategijat.

o Razvoj servisnih standarda

o Razvoj radnih specifikacija

o Razvoj i specifikacija znanja u korišćenju IT i stručne uloge servisa

o Zahtevani nivo usluga

o Technčka arhitektura

o Aplikativna arhitektura

o Tehničko aplikativna arhitektura

n-tier

razvojna platforma

operativni sistemi

baza podataka vendor

o HR kapacitet programa za izgradnju

o IT organizacija

o Technička analiza i dizajn aplikacionog portfolia

poslovni proces

IT proces

Tenderi and nabavka (za punu snabdevenost i neke servise)

Nabavka putem tendera će biti zadatak koji će oduzeti dosta vremena kao i većina

akcija bazirana na rezultatima i konačnoj isporuci sa tenderakao i faza nabavke

(pokretanje sistema), a paralelno probe- pilot zahvati malog obima( za

tazvij,testiranje i osiguranje kvaliteta)mora biti uspostavljeno.

o Mrežna infrastruktura (lokalna i spoljna oblast) uključujući povezivanje i

hardver i

o Server - hardware

o Klijentov hardver baziran na daljoj organizacionoj strukturi

o Comercialni softver proizvodi

o Instalaciona podrška

o Servisna podrška (uključujući ugovore za servis određenog nivoa)

o Obuka i edukacija IT osoblja


218

Ugradnja office programa

Ugradnja upravljačkog informacionog sistema preduzeća mora se obaviti putem različitih

projekata;neki od ovih projekata mogu biti locirani potpuno unutar preduteća,neki od njih

će biti mešoviti (interni i externi),neki od njih mogu biti implementirani iz vrlo malo

spoljnih izvora;svi ovi projekti moraju biti postavljeni i vođeni iz centralnog programskog

biroa..

o Rukovođenje programima

o Definicija i postavljanje projekata

o Regrutovanje kadrova

o Projektno rukovođenje internim i externim projektuma

o Procena rizika

Ugradnja IT strategija

o Pozicija IT sektora

o HR – izgradnja kapaciteta

o Technčki standardi (software, razvoj aplikacija, applikaciona arhitektura,,

WAN/LAN, …)

o Usluga – i standardi podrške ( odsek za pomoć, nabavka, ugovaranje usluga

servisa, …)

Ugradnja/Instalacija IT infrastructure

o LAN

o WAN

o Server okruženje (hardware)

o Operativni sistemi (server)

o Baze podataka (server)

o okruženje klijenta (hardware, operativni sistemi, groupware, office applikacije)

Ugradnja aplikacione arhitekture

o Modernizacija legalizovanih aplikacija

o Integracija sektorskih aplikacija

o Razvoj aplikacija

GIS

Vrednovanje externih izvora podataka

o Tehničke migućnosti

o Finansijske potrebe

Razvoj procesnog modela

o Primarni podaciacquire

o Maintenance of data

Annalize i dizajn aplikacija i baze podataka

o Instaliranje standarda za aplikacije

Ugradnja programa izgradnje ljudskih resursa

o Obuka administrativnih radnika u oblasti

Operativnih sistema

Baza podataka

Razvojne platforme

Arhitekture tehničkih aplikacija

o Ugradnja pomoćnih oblasti, servisni i sistem podrške

Telefonske servisne linije

Udaljena administracija

o Razvojni tim

Pravila za razvoj aplikacija


219

Razvojne platforme

Arhitektura za tehničke aplikacije

Techničko razmatranje u vezi sa nabavnim tenderom za Srbijašume

Hardver

Centralizovan server

o server za bazu podataka-cluster

o Applikativni server-cluster

o Groupwareserver-cluster

o SAN plus backupserver

o VPN-Router

Klijenti iz Generalne direkcije, šum.gazdinstava i uprava

o Računari klijenta

o Ploteri

o Serveri manje skale

o VPN-Router

Mobilni klijenti

Softver

Softversko snabdevanje je uglavnom zavisno od rezultata IT strategija i tehničkih

analiza i dizajna buduće aplikacione arhitekture. Kako je nastala ogromna promena u

pogledu korišćenja otvorenog toka softvera u javnoj službi, poslednjih godina

(naročito u EU) vrlo je verovatno da će porasti troškovi za licence za komercijalne

aplikacije i operativne sisteme što će redukovati korišćenje otvorenog toka u

Srbijašumama. Zbog toga mora postojati šansa re-budžetiranja delova za nabavku

(naročito za nabavku softvera) nakon završetka IT strategije.

Srbijašume MIS/IT kalkulacija nabavke:

Najvažnija potrebna nabavka za Srbijašume je izgradnja kapaciteta u WAN i intranet

infrastrukturi. Potreban hardver i softver za šumska gazdinstva i Generalnu direkciju mogu

se iznajmiti ili dobiti na lizing od externog provajdera.Zato će biti potrebno proveriti

mogućnost plaćanja odjednom za potrebnu nabavku hardvera, softvera i WAN za nekoliko

godina.

Izgradnja kapaciteta kod ljudskih resursa može biti vrlo skupa u slučaju Srbijašumaje jer

skoro i da nema istalirane IT baze za servis. Zato bi bilo mnogo jeftinije kupiti svu neophodnu

opremu i usluge, odjednom.

Tako, ideja prethodne kalkulacije je da se kupi kompletan paket IT usluga ( koje su razvrstane

u hardvere, softvere i WAN ) za pet godina.

Osnova kalkulacije: 1 Generalnu direkciju, 17 šum gazdinstava, 17 najvažnijih uprava, 1

rasadnik (= 35 lokacija po Srbiji)

Kalkulacija za standardne operacije ( isključujući profesionalne aplikacije)

Hardver + neophodne operativne softverske licence:

LAN infrastrukture za 35 šumskih gazdinstava po € 2.000,-- € 70.000,--

5 godina sute servia za LAN infrastrukturu po € 2.000,-- € 70.000,--

Za Generalnu direkciju – aplikacije i serveri za baze podataka ,

sistem-podrške,LAN-infrastrukture,terminal-server ,

LAN infrastructure, terminal server farm € 300.000,--


220

5 godina site-server za Gen.direkciju € 50.000,--

200 ručnih terminala po € 300,-- € 60.000,--

5 godina site servisa za ručne terminale po € 300,-- € 60.000,--

5 godina rada server-hardvera za Generalnu direkciju. € 100.000,--

5 godina-WAN/Intranet honorar uključuje.potrebne pravce

,podrška,iVNP-usluge

Šunska gazdinstva : € 300,--/mesečno, Generalna direkcija € 3.000,--/mese €

810.000,--

Softverske licence za server (database, application servers,

GIS-servers) – bez operativnih sistema € 200.000,--

5 godina podrške za softver servera (10% p.a.) ............................ € 100.000,--

Redovno iT obučavanje osoblja (€ 50.000,-- p.a.) ........................ € 250.000,--

Sum: .............................................................................................. € 2.070.000,--

Licence standardnog softvera:

Microsoft:

400 korisnika MS terminal server € 50.000,--

500 korisnika MS Server 2003 € 70.000,--

300 korisnika MS Office SBE € 60.000,--

250 korisnika MS Server za razmenu € 70.000,--

5 godina podrške i usluge ažuriranja (20% p.a.) ........................... € 250.000,--

Sum: .............................................................................................. € 500.000,--

Korišćenje otvorenog toka kao jedne alternative Mikrosoftat:

400 korisnika NXServer nomachine € 5.000,--

500 korisnika Linux Server 2003 € 0,--

300 korisnika OpenOffice € 0,--

250 korisnika linux baze grupnog servera (Kolab, OpenExchange,

eGroupware, …) € 0,--

5 godina podrške( uključujući trening za podršku) ....................... € 250.000,--

Sum: .............................................................................................. € 255.000,--

Otvoren tok 2.325.000,--/Microsoft 2.570.000,--

Instalacija i konfiguracija svih relevantnih delova softvera, morala bi biti pokrivena servisnim

budžetom za TWINNING.


221

Raspored za drvo*

Informacija i sistemi toka drveta

* kako su sve zacrtane akcije razvijene u mnoštvo raznih podakcija i ponovo prikupljene u zaduženja, sve zacrtane akcije mogu biti vođene paralelno.

Izvorni plan

Informacija i sistemi toka drveta

Red.

br.

Naziv Početak Kraj Trajanje

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

1

Analiza i odluke (MS:3

FtE=360PDs; CC:5

FtE=600PDs)**

02.01.2006 30.06.2006 26w

2 Tenderi (MS:40 PDs; CC 40

PDs) 03.07.2006 02.02.2007 16w

3

Implementacija (MS:3

FtE=600 PDs; CC:5

Fte=1000 PDs)

03.07.2006 02.02.2007 50w

4

Testiranje i fiksiranje

(MS:0,5 Fte=100 PDs; CC:5

Fte=1000 PDs)

01.12.2006 02.02.2007 50w

5 Trening 03.07.2006 02.02.2007 50w

6

Izvlačenje t (MS: 0,3

FtE=60 PDs; CC: 3

FtE=600 PDs)

02.02.2007 02.02.2007 47,2w

Red.

br.

Naziv Početak Kraj Trajanje

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

1 Analiza i odluke 02.01.2006 30.06.2006 26w

2 Tenderi 03.07.2006 02.02.2007 16w

3 Implementacija 03.07.2006 02.02.2007 50w

4 Testiranje i fiksiranje 01.12.2006 02.02.2007 50w

5 Trening 03.07.2006 02.02.2007 50w

6 Izvlačenje 02.02.2007 02.02.2007 47,2w


222

7.11. Aneks XI-Finansijska strategija finansijskog kontrolinga

VI) Principi računovodstva kontrolinga i finansija (1/6)

Unutrašnje međuzavisnosti poslovnih operacija

Računovodstvo/

Controling

I

T

/

SAP

Nabavka

Proizvodnja

Prodaja

Unutrašnji poslovni sektori

usluga

Finansijsko

računovodstvo

Upravljanje gotovinom/Blagajna

Računovodstvo troškova

Kontroling

•Po dospelosti uključujući opomene dužnicima

•Plativ, dospeo

•Materijal

•Zasadi

•Glavna knjiga

•Plaćanja

•Upravljanje kreditima

•Investicione aktivnosti

•Upravljanje stranim valutama

•Kontrola likvidnosti

•račun

•Kalkulacija proizvoda

•Posebna kalkulacija

•Budžet

•Upravljanje planiranog i ostvarenog

•Analiza

•Međuplaniranje

•Analiza profitabilnosti

•Neiskorišćen potencijal/optimizacija

Prethodna orjentacija

Bazirano na pravnoj regulativi

Optimizacija kamatnih rezultata

Minimizacija rizika

Osiguranje likvidnosti

Pragmatična/orjentacija prema situaciji

Upućeno unutrašnjim primaocima

Buduća orijentacija

Odeljenje usluga/Upravljačka podrška

Komunikacija

Inovacije

Prihodi/Troškovi Ulazni/izlazni novčani tokovi

Izlaz/troškovi Ciljevi/planovi mogućnosti za realizaciju

Bilans stanja Novčani tokovi Operativni rezultati Održiva efikasnost/profitabilnost/snaga zarade

Principi računovodstva, kontrolinga i finansija (2/6)Unutarnje međuzavisnosti poslovnih operacija


223

Transakcije

> Nabavna dobra

> Plaćanje dobavljačima

> Korišćenje sirovina

> Platni spisak

> Prodaja dobara

> Plaćanje kamata

> Ostalo

Nabavka

Proizvodnja

Prodaja

privremeni/porodiljsko obezbeđenje

planiranje

……….. Veliki broj individualnih koraka

Ove transakcije su zabeležene (vode se) u računovodstvenom sistemu.

Principi računovodstva, kontrolinga, finansija (3/6)Operativni poslovni procesi

> Evidencija svih transakcija hronološki, sistematično i u punoj

saglasnosti sa Zakonom i FoB-om.

> Određivanje ukupne imovine i dugova.

> Kalkulacija profita.

> Snabdevanje informacijama za oporezivanje.

> Glavna evidencija za moguće podnošenje

>Odeljenje za poreze

>Ostali organi

>Akcionari

> Snabdevanje bazičnih podataka za internu procenu (troškovi

knjigovodstva i kontrolinga).

Godišnji finansijski izveštaj:

> Inventura

> Bilans stanja

> Zabeleške, izveštaj rukovodioca.

Principi računovodstva,kontrolinga i finansija (4/6)Zadaci računovodstva


224

> Kontrola efikasnosti/profitabilnosti u odnosu na sve varijante isporuke

iskorišćavanja

> Snabdevanje bazičnim podacima i informacijama za cenovne kalkulacije

> Obračunavanje operativnog profita

> Generisanje podataka za račune budućeg poslovanja (planiranje).

> Obezbeđivanje bazičnih podataka i informacija za vrednovanje

polufinalnih i finalnih proizvoda

Principi knjigovodstva, kontrolinga i finansija (5/6)Zadaci troškovnog računovodstva

Odeljenje kontrolinga

> Osigurati da menadžment planira za budućnost preduzeće blagovremeno

i na realan način (u skladu sa ciljevima);

> Vođenje povremenih provera za određivanje izvršenje plana (poređenje

planiranog i ostvarenog, očekivanja na računu);

> U slučaju odstupanja od plana, inicira akcije za postizanje ciljeva za

ključne podatke kompanije (informacije i ideje);

> Najviši nivo razvoja: podrazumeva postavljanje strateškog kontrolinga.

Odeljenje kontrolinga je pilot preduzeće. Pomaže kapetanu i posadi da održi pravi smer u poslovanju“Preduzeća”.

Principi računovodstva, kontrolinga i finansija (6/6)Zadaci odelenja kontrolinga


225

7.12. Aneks XII – Finansijski model

Finansijski model u 000 din.

Mati~ni broj .0.7.7.5.4.1.8.3. [ifra delatnosti . . . . . . . [ifra delatnosti po novoj klasifikaciji delatnosti .0.2.0.1.0. .

Poreski identifikacioni broj - PIB .1.0.0.0.0.2.8.2.0.

. . . . .4.0.8.0.2. - . 6.0.1. - . 9. - .1.6.2.6.9.0. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45

Vrsta Operativni Osnovni Individualna



in 000 Din.

Grupa

racuna,

racun

POSITION 2004

presen

t year

2005

2006 2007 2008 2009 2010

1 2 5 6 7 8 9 10 11


I. POSLOVNI PRIHODI 3.380.536 3.377.519 3.444.997 3.661.071 3.911.909 4.227.455 4.569.342

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2.905.124 3.259.933 3.288.031 3.481.597 3.722.469 4.033.272 4.373.116

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 2.885.920 2.875.985 3.047.150 3.265.649 3.555.062 3.872.445

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga - Budžet RS 374.013 412.046 434.447 456.820 478.210 500.671

62 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 90.253 0 0 0 0 0

630 3. Povećanje/ vrednosti zaliha učinaka 0 0 0 0 0

631 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 4.659 0 0 0 0 0

64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 389.818 117.586 156.966 179.474 189.440 194.183 196.226

II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 3.396.552 3.324.344 3.280.508 3.381.099 3.658.034 3.971.252 4.340.582

IV. Poslovni gubitak -16.016 0 0 0 0 0 0

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 34.102 275

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 14.367 7.847 0 22.871 73.369 133.486 203.834

67 i 68 VII. OSTALI PRIHODI 182.362

57 i 58 VIII. OSTALI RASHODI 125.890

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA 60.191 45.603 164.489 257.100 180.506 122.717 24.926


69 osim 699 I VANREDNI PRIHODI 5.090 0 0 0 0 0

59 osim 599 II. VANREDNI RASHODI 12.667 0 0 0 0 0

III. DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI 0 0 0 0 0 0 0

IV. GUBITAK PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI -7.577 0 0 0 0 0 0

B. DOBIT PRE OPOREZIVANJA 52.614 45.603 164.489 257.100 180.506 122.717 24.926

G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 0 0 0 0 0 0 0D. POREZ NA DOBIT 6.036 4.560 18.872 29.497 20.709 14.079 2.860

Đ. NETO DOBIT 46.578 41.043 145.617 227.603 159.797 108.638 22.066


Iznos


226

Finansijski model u 000 din.

Vrsta Operativni Osnovni Individualna



in 000 Din .

Grupa racuna,

racunPOSITION 2004

present

year 20052006 2007 2008 2009 2010

1 2 5 6 7 8 9 10 11


I. POSLOVNI PRIHODI 3.380.536 3.377.519 3.444.997 3.661.071 3.911.909 4.227.455 4.569.342

60 i 61 1. Prihodi od prodaje 2.905.124 3.259.933 3.288.031 3.481.597 3.722.469 4.033.272 4.373.116

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 2.885.920 2.875.985 3.047.150 3.265.649 3.555.062 3.872.445

1.1. WP 3201-1 - Proizvodnja i prodaja drveta 2.638.889 2.558.459 2.701.514 2.898.732 3.129.770 3.407.987

1.2. WP 3202 - Planiranje u šumarstvu 0 1.700 4.250 8.500 17.000 17.000

1.3. WP 3203 - Semenarstvo i rasadnička proizvodnja 21.309 39.246 42.658 46.550 53.730 59.050

1.4. WP 3204 - Lovstvo 22.892 28.182 30.700 34.001 39.271 42.358

1.5. WP 3205 - Ribarstvo 28.190 36.540 44.940 44.940 44.940 44.940

1.6. WP 3206 - Sporedni šumski proizvodi 104.640 109.900 115.395 121.000 135.000 155.000

1.7. WP 3209- Zeleni inženjering 70.000 101.958 107.693 111.926 135.351 146.110

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga - Budžet RS 374.013 412.046 434.447 456.820 478.210 500.671

1.8. WP 3201-1-2 - Prosta biološka reprodukcija 182.956 0 0 0 0 0

1.9. WP 3203 - Semenarstvo i rasadnička proizvodnja 23.312 27.867 28.495 29.155 29.847 30.575

1.10. WP 3207 - Stručne usluge u privatnim šumama 94.760 179.010 189.265 199.761 210.397 221.457

1.11. WP 3208 - Proširena biološka reprodukcija 51.740 181.169 189.687 198.904 208.966 219.639

1.12. WP 3208-2 - Upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima 0 0 0 0 0 0

5.1. WP 3204 - Lovstvo 3.245 4.000 5.000 5.000 5.000 5.000

5.2. WP 3206 - Sporedni šumski proizvodi 18.000 20.000 22.000 24.000 24.000 24.000

62 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 90.253 0 0 0 0 0

630 3. Povećanje/ vrednosti zaliha učinaka 0 0 0 0 0

631 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 4.659 0 0 0 0 0

64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 389.818 117.586 156.966 179.474 189.440 194.183 196.226

5.1. WP 3204 - Lovstvo

5.2. WP 3206 - Sporedni šumski proizvodi

5.3. WP 3210 - Upravljanje nekretninama 117.586 156.966 179.474 189.440 194.183 196.226

II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 3.396.552 3.324.344 3.280.508 3.381.099 3.658.034 3.971.252 4.340.582

50 1. Nabavna vrednost prodate robe 70.373 0 0 0 0 0 0

51 2. Troškovi materijala 366.035 402.572 517.136 542.531 571.383 604.445 643.077

52 3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 1.263.778 1.424.812 1.390.718 1.288.366 1.333.459 1.378.278 1.428.435

54 4. Troškovi amortizacije 196.302 190.025 211.481 241.642 244.370 249.898 258.576

5. Troškovi rezervisanja za obnavljanje prirodnih bogatstava-šuma 307.873 0 0 0 0 0 0

6. Troškovi proizvodnih usluga 613.652 627.345 709.293 842.306 1.020.515 1.224.321 1.465.065

6.1 Seca, izvlacenje, transport 474.119 592.035 748.197 924.993 1.135.508

6.2 Ostale spoljne usluge (putevi, gajenje suma…) 235.173 250.270 272.318 299.328 329.556

7. Naknada za korišćenje šuma (3%) 62.680 80.657 87.955 89.824 92.311 95.622 99.737

53 i 55 8. Ostali poslovni rashodi 515.859 598.933 363.925 376.431 395.997 418.687 445.693

8.1 "Ostali poslovni rashodi" 319.931 334.116 354.079 376.776 403.775

8.2 IT tekuci troskovi 24.480 24.480 24.480 24.480 24.480

8.3 Troškovi za socijalni program 202 397 0 4 0

8.4 Obuka zaposlenih 11.506 14.800 17.438 17.427 17.438

III. Poslovna dobit 0 53.175 172.295 282.609 253.875 256.203 228.760

IV. Poslovni gubitak -16.016 0 0 0 0 0 0

66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 34.102 275

56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 14.367 7.847 0 22.871 73.369 133.486 203.834

67 i 68 VII. OSTALI PRIHODI 182.362

57 i 58 VIII. OSTALI RASHODI 125.890

IX. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA 60.191 45.603 172.295 259.738 180.506 122.717 24.926


69 osim 699 I VANREDNI PRIHODI 5.090 0 0 0 0 0

59 osim 599 II. VANREDNI RASHODI 12.667 0 0 0 0 0

III. DOBIT PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI 0 0 0 0 0 0 0

IV. GUBITAK PO OSNOVU VANREDNIH STAVKI -7.577 0 0 0 0 0 0

B. DOBIT PRE OPOREZIVANJA 52.614 45.603 172.295 259.738 180.506 122.717 24.926

G. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA 0 0 0 0 0 0 0

D. POREZ NA DOBIT 6.036 4.560 18.872 29.497 20.709 14.079 2.860

Đ. NETO DOBIT 46.578 41.043 152.528 229.938 159.797 108.638 22.066


Iznos


227

Finansijski model ″Drvo" izgled


228

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Oblovina prodata na panju m³ 103.880 94.500 85.470 76.475 63.000

Cena/m³ Povećanje cena0 % 3 0 , 7 3 0 , 7 3 0 , 7 3 0 , 7 3 0 , 7

Prihodi 3.184.662 2.897.099 2.620.265 2.344.504 1.931.399

Oblovina prodata na šumskom putu m³ 222.600 189.000 135.975 80.500 21.000

Cena/m³ 43,8 43,8 43,8 43,8 43,8

Prihodi 9.757.329 8.284.524 5.960.255 3.528.594 920.503

Oblovina prodata kod kupca m³ 44.520 94.500 167.055 245.525 336.000

Cena/m³ 58,8 58,8 58,8 58,8 58,8

Prihodi 2.619.112 5.559.435 9.827.846 14.444.236 19.766.880

Industrijsko drvo prodato na panju m³ 330.720 322.920 317.460 313.950 312.000

Cena/m³ 15,0 15,0 15,0 15,0 15,0

Prihodi 4.975.485 4.858.139 4.775.996 4.723.190 4.693.854

Industrijsko drvo prodato na šumskom putu m³ 275.600 280.800 288.600 299.000 312.000

Cena/m³ 25,3 25,3 25,3 25,3 25,3

Prihodi 6.972.060 7.103.608 7.300.931 7.564.028 7.892.898

Industrijsko drvo prodato kod kupca m³ 82.680 98.280 115.440 134.550 156.000

Cena/m³ 31,3 31,3 31,3 31,3 31,3

Prihodi 2.590.866 3.079.708 3.617.435 4.216.267 4.888.426

Troškovi seče i izrade oblovine Trošak/m³ Povećanje troškova 3% 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6

Trošak 854.784 934.416 1.028.750 1.140.020 1.285.781

Troškovi ljuštenja Trošak/m³ 3% 6,6 6,8 7,0 7,2 7,4

Trošak 1.762.992 1.927.233 2.121.798 2.351.292 2.651.924

Troškovi transporta Trošak/m³ av. distance: 100 km ? 0% 14,0 14,0 14,0 14,0 14,0

Trošak 623.280 1.323.000 2.338.770 3.437.350 4.704.000

Troškovi seče i izrade industrijskog drveta Trošak/m³ 3% 6,2 6,4 6,6 6,8 7,0

Trošak 2.232.084 2.432.518 2.670.465 2.951.474 3.281.579

Troškovi ljuštenja Trošak/m³ 3% 6,6 6,8 7,0 7,2 7,4

Trošak 2.364.648 2.576.986 2.829.064 3.126.762 3.476.472

Troškovi transporta industrijskog drveta Trošak/m³ av. distance: 100 km ? 0% 14,0 14,0 14,0 14,0 14,0

Trošak 1.157.520 1.375.920 1.616.160 1.883.700 2.184.000

Meki putevi km 380 380 380 380 380

Trošak/m³ 0% 1.800 1.800 1.800 1.800 1.800

Trošak 684.000 684.000 684.000 684.000 684.000

km 120 120 120 120 120

Trošak/m³ 0% 2.171 2.171 2.171 2.171 2.171

Trošak 260.520 260.520 260.520 260.520 260.520

Ukupno 944.520 944.520 944.520 944.520 944.520

UKUPNO

Ukupni prihodi EURO 31.045.757 30.099.514 31.782.514 34.102.728 36.820.819 40.093.960

Ukupni troškovi EURO 8.401.586 9.939.828 11.514.593 13.549.527 15.835.117 18.528.275

Profitna marža EURO/m³2 0 , 9 1 9 , 0 1 8 , 8 1 8 , 5 1 8 , 2 1 8 , 0

Ukupni prihodi DINAR 85 2.638.889.320 2.558.458.672 2.701.513.652 2.898.731.868 3.129.769.589 3.407.986.589

Ukupni troškovi DINAR 714.134.837 844.885.414 978.740.430 1.151.709.796 1.345.984.980 1.574.903.396

Profitna marža DINAR/m³1 . 7 7 4 1 . 6 1 7 1 . 5 9 5 1 . 5 7 4 1 . 5 5 1 1 . 5 2 8

Ukupni prihodi 1000 DINAR 2.638.889 2.558.459 2.701.514 2.898.732 3.129.770 3.407.987

Ukupni troškovi 1000 DINAR 714.135 844.885 978.740 1.151.710 1.345.985 1.574.903

Profitna marža 1000 DINAR/m³1 , 8 1 , 6 1 , 6 1 , 6 1 , 6 1 , 5

UKUPNO UMANJENO za sopstvenu seču Oblovina Industrial timber

troškovi operacija sopstvene sečeE U R O 5 0 %

50%

Ukupna suma 200.000 seča 943.000 971.290 1.000.429 1.030.442 1.061.355

100.000 logging 660.000 679.800 700.194 721.200 742.836

100.000 transport 1.400.000 1.400.000 1.400.000 1.400.000 1.400.000

EURO 3.003.000 3.051.090 3.100.623 3.151.641 3.204.191

1000 Dinar 255.255 259.343 263.553 267.890 272.356

Roads

DINAR 0 0 0 0 0

1000 DINAR 0 0 0 0 0

Sopstvene operacije Radovanović 302.551 370.766 386.705 403.513 420.992 439.395

Ukupni eksterni troškovi seče i izrade1 0 0 0 D I N A R 7 1 4 . 1 3 5 4 7 4 . 1 1 9 5 9 2 . 0 3 5 7 4 8 . 1 9 7 9 2 4 . 9 9 3 1 . 1 3 5 . 5 0 8

Vrednost prodatog drveta m³ 1.085.000 1.060.000 1.080.000 1.110.000 1.150.000 1.200.000

Vrednost oblovine m³ 371.000 378.000 388.500 402.500 420.000

% 35,0% 35,0% 35,0% 35,0% 35,0%

Vrednost industrijskog drveta m³ 689.000 702.000 721.500 747.500 780.000

% 65,0% 65,0% 65,0% 65,0% 65,0%

Tax (3%) težina prema ceni na putu/m33 1 , 8 3 1 , 8 3 1 , 8 3 1 , 8 3 1 , 8

33.692.365 34.328.070 35.281.628 36.553.038 38.142.300

3% in EURO 1.010.771 1.029.842 1.058.449 1.096.591 1.144.269

3% in Dinar 85.915.531 87.536.579 89.968.150 93.210.246 97.262.865

Ukupne usluge prema Radovanoviću9 3 2 . 7 0 5 . 3 2 8 7 0 9 . 2 9 2 . 7 9 0 8 4 2 . 3 0 5 . 7 5 3 1 . 0 2 0 . 5 1 4 . 7 1 7 1 . 2 2 4 . 3 2 1 . 0 7 6 1 . 4 6 5 . 0 6 4 . 8 0 0

"Transport" 714.134.837 474.119.414 592.035.430 748.196.796 924.992.980 1.135.508.396

218.570.491 235.173.376 250.270.323 272.317.921 299.328.096 329.556.4041000 Dinar 218.570 235.173 250.270 272.318 299.328 329.556

Finansijski model “Drvo” grafikon


229

round wood sales

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

300.000

350.000

400.000

450.000

2006 2007 2008 2009 2010

Roundwood sold at Customer

Roundwood sold on Forest Road

Roundwood sold on Stump

industrial timber sales

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

900.000

2006 2007 2008 2009 2010

Industrial timber sold at Customer

Industrial timber sold on Forest Road

Industrial timber sold on Stump

Finansijski model “Troškovi zaposlenih” izgled


230

VSS (Uiv.) stvarni broj 601 604 604 604 603 604

optimalni broj 601 604 516 516 516 516

prosečna zarada 49.599 51.087 53.641 55.518 57.461 59.473

stvarni troškovi 357.705.329 370.275.606 388.789.386 402.397.015 415.791.372 431.057.742

optimalni troškovi 357.705.329 370.275.606 332.144.575 343.769.635 355.801.572 368.254.627

∆ zaposleni 0 0 -88 -88 -87 -88

∆ zaposleni ove godine 3 -88 0 0 0

∆ costs orig-opt 0 0 -56.644.811 -58.627.380 -59.989.800 -62.803.115

SSS (Techn.) stvarni broj 1.564 1.689 1.659 1.649 1.626 1.611

optimalni broj 1.564 1.689 1.424 1.424 1.424 1.424

prosečna zarada 27.530 28.355 29.773 30.815 31.894 33.010



∆ zaposleni 0 0 -235 -225 -202 -187


∆ costs orig-opt 0 0 -83.960.634 -83.201.416 -77.310.756 -74.074.803

VK-KV-PK stvarni broj 1.660 1.294 1.294 1.294 1.289 1.294

optimalni broj 1.660 1.294 1.294 1.294 1.289 1.294

prosečna zarada 26.645 27.444 28.816 29.825 30.868 31.949



∆ zaposleni 0 0 0 0 0 0

∆ zaposleni ove godine -366 0 0 -5 5

∆ costs orig-opt 0 0 0 0 0 0

ukupan br. stvarno zaposlenih 3.825 3.587 3.557 3.547 3.518 3.509

ukupan br. optimalno zaposlenih 3.825 3.587 3.234 3.234 3.229 3.234

ukupno ∆ zaposleni 0 0 323 313 289 275

ukupno ∆ zaposleni ove godine 0 -238 -353 0 -5 5

ukupno troškovi zaposlenih(din) 1.405.140.268 1.371.133.348 1.428.971.637 1.475.287.804 1.515.578.519 1.565.312.544

ukupno optimalni troškovi (din) 1.405.140.268 1.371.133.348 1.288.366.191 1.333.459.008 1.378.277.964 1.428.434.626

∆ costs orig-opt [Din] 0 0 -140.605.446 -141.828.796 -137.300.556 -136.877.918

troškovi za socijalni plan (€) 10

ukupno troškovi za soc.plan [Din] 0 202.300 300.050 0 4.250 0

Kosovo broj 114 114 114 114 114 114

optimalan broj 114 114 0 0 0 0

prosečna zarada 14.316 14.316 14.316 14.316 14.316 14.316


optimalni troškovi 19.584.354 19.584.354 0 0 0 0

∆ zaposleni 0 0 -114 -114 -114 -114


∆ stvarni troškovi 0 0 -19.584.354 -19.584.354 -19.584.354 -19.584.354

ukupan br. stvarno zaposlenih uključ. Kosovo 3.939 3.701 3.671 3.661 3.632 3.623

ukupan br. optimalno zaposlenih uključ. Kosovo 3.939 3.701 3.234 3.234 3.229 3.234

∆ optimalno zaposleni uključ. Kosovo 0 0 437 427 403 389

∆ zaposleni ove godiner uključ. Kosovo 0 -238 -467 0 -5 5

ukupno troškovi stalno zap. uk. Kosovo [Din] 1.424.724.622 1.390.717.702 1.448.555.991 1.494.872.158 1.535.162.873 1.584.896.898

ukupno troškovi optim. zap. uk. Kosovo [Din] 1.424.724.622 1.390.717.702 1.288.366.191 1.333.459.008 1.378.277.964 1.428.434.626

ukupno troškovi soc. pl. uključ. Kosovo [Din] 0 202.300 396.950 0 4.250 0

ukupno optim. tr. zap.uklj. Kosovo [1000 Din] 1.424.725 1.390.718 1.288.366 1.333.459 1.378.278 1.428.435

ukupno troš. soc. pl. uklj. Kosovo [1000 Din] 0 202 397 0 4 0


231

Finansijski model “Troškovi zaposlenih” grafikon

original No. of staff per category

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

original staff costs per category [DINAR]

0

200.000.000

400.000.000

600.000.000

800.000.000

1.000.000.000

1.200.000.000

1.400.000.000

1.600.000.000

1.800.000.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

total costs social plan incl. Kosovo [Din]

0

50.000

100.000

150.000

200.000

250.000

300.000

350.000

400.000

450.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

total costs social plan incl.Kosovo [Din]

optimal No. of staff per category

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo

optimal staff costs per category [DINAR]

0

200.000.000

400.000.000

600.000.000

800.000.000

1.000.000.000

1.200.000.000

1.400.000.000

1.600.000.000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

VSS (Uiv.)

SSS (Techn.)

VK-KV-PK

Staff Kosovo


232

Finansijski model “Ulaganje-Amortizacija”


233

7.13. Aneks XIII – Grafikon nove organizacije za ŠG-profitni

centri

ŠG VRANJE

1

5


111


11751



1661

Sekretar vssAdministrator-Operater sssOffice man pkvInformatika vss

1

1

Poslovni sekretar vssVozač kv

1DIREKTOR

VRANJE

111

Blagajnik sssAdministrator sssOffice man pkv

111


111


111


VLADIČIN HAN SURDULICA BOSILEGRAD BUJANOVAC

15

Šef sekcije vssPoslovođa kv/sssRadnik

14


14


15


14


14


14


14


13


14


14


14


15


15


Pilana


SEKCIJA

111



Služba za komercijalu

Služba za pravne i

opšte poslove




UKUPNO 126

VSS 26

SSS 92

PKV 6

ŠG LESKOVAC

11571



1771


1

1


1DIREKTOR

VUČJE

111


11


11


PREDEJANE VLASOTINCE MEDVEĐA LEBANE

14


13


SEKCIJA

111


11


11

BlagajnikAdministratorOffie man

CRNA TRAVA

16


15


15


13


15


14


14




Služba za pravne i

opšte poslove


111


1

5


UKUPNO 91

VSS 21

SSS 63

PKV 7


234

ŠG PIROT


1

1


1DIREKTOR

PIROT

111


BABUŠNICA

14


14


SEKCIJA

111


15


14


14


14


DIMITROVGRAD


Rasadnik

Mehanizacija

Šef sekcijePoslovođaVozačRadnik

11421





Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


111


UKUPNO 59

VSS 20

SSS 37

PKV 2

ŠG NIŠ

11631



1

1


1DIREKTOR

ALEKSINAC

111


111


NIŠ-BELA PALANKA SOKOBANJA

15


14


15


14


14


15


15


SEKCIJA

111


Mehanizacija

1Šef sekcijePoslovođaVozačRadnik




Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


111


UKUPNO 76

VSS 20

SSS 52

PKV 4


235

ŠG PIROT+NIŠ


1

1

Poslovni sekretar sssVozač kv/sss

1DIREKTOR

PIROT BABUŠNICA DIMITROVGRAD ALEKSINAC NIŠ-B.P.

14

Šef sekcije vssPoslovođa kv/sssRadnik pkv

SEKCIJA

111


SOKOBANJA

15


Mehanizacija Rasadnik

11

Šef sekcije vssPoslovođa sssRadnik pkv

12

Šef sekcije vssPoslovođa sssVozač kvRadnik pkv

11761





Služba za pravne i

opšte poslove


111


111


111


111


111


14


14


14


14


14


15


15


14


14


15


15


1

5


121


UKUPNO 114

VSS 27

SSS 81

PKV 6

ŠG KURŠUMLIJA


1

1


1DIREKTOR

KURŠUMLIJA

111


111


PROKUPLJE BLACE

14


14


14


15


15


13


14


SEKCIJA

111


Mehanizacija

11

Šef sekcije vssPoslovođa sssVozač kv/sssRadnik pkv

14


14


14


15


15


14


Rasadnik

11


11731




1331

Sekretar vssAdministrator-Operater sssOffice man Informatika vss

Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


111


UKUPNO 106

VSS 28

SSS 75

PKV 3


236

ŠG BOLJEVAC


1

1


1DIREKTOR

ZAJEČAR

111


111


111


KNJAŽEVAC BOLJEVAC BOR NEGOTIN

13


SEKCIJA

111


111


111


KLADOVO

14


14


111


DONjI M.

15


15


14


14


14


15


15


12


14


14


14


14



1Šef sekcijePoslovođaRadnik

1Šef sekcijeLovočuvarRadnik

1Šef sekcijeRibočuvarRadnik

Lovstvo Ribarstvo

1Šef sekcijePoslovođaVozačRadnik

11771




1771


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


121


UKUPNO 129

VSS 32

SSS 90

PKV 7

ŠG KUČEVO


1

1


1DIREKTOR

KUČEVO

111


111


MAJDANPEK ŽAGUBICA

14


14


14


14


15


14


14


SEKCIJA

111


1Šef sekcijeLovočuvarRibolovačkiČuvari

POŽAREVAC

111


14


14


13


14


13


13

Šef sekcijePoslovođaRadnik 1

1Šef sekcijePoslovođaRadnik

Lovstvo-ribarstvo

Rasadnik

11741




1441


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


121


UKUPNO 104

VSS 27

SSS 73

PKV 4


237

ŠG DESPOTOVAC


1

1


1DIREKTOR

DESPOTOVAC

111


111


ĆUPRIJA PARAĆIN

151


131


131


131


131


151


151


SEKCIJA

111


1Šef sekcijeČuvari

JAGODINA

111


12-


131


151


151


112


Lovstvo

Rasadnik

14-


1155-




Sekretar vssReferentAdministrator-Operater sssOffice manInformatika vss

Služba za pravne i

opšte poslove




UKUPNO 110

VSS 26

SSS 67

PKV 17

1

5


111


ŠG KRAGUJEVAC


1

1


1DIREKTOR

KRAGUJEVAC

111


GORNJI MILANOVAC

14


14


14


15


16


SEKCIJA

111


11521




1221


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


110


UKUPNO 55

VSS 17

SSS 36

PKV 2


238

ŠG DESPOTOVAC+KRAGUJEVAC


1

1


1DIREKTOR

DESPOTOVAC ĆUPRIJA PARAĆIN JAGODINA KRAGUJEVAC

14


SEKCIJA

111


G. MILANOVAC

Rasadnik

11


11761




1661


Služba za pravne i

opšte poslove


111


111


111


111


111


13


13


13


14


14


15


14


14


16


15


14


14


13


14


15


14


11

Šef sekcijePoslovođaČuvari

Lovstvo

1

5


121


UKUPNO 133

VSS 32

SSS 95

PKV 6

ŠG KRUŠEVAC


1

1


1DIREKTOR

BRUS

111


111


111


111


KRUŠEVAC ALEKSANDROVAC RAŽANjTRSTENIK

15


15


14


15


14


15


14


14


14


14


15


SEKCIJA

111


14


14


Lovstvo

11

Šef sekcijePoslovođaČuvari

Rasadnik

11


11751




1661


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


111


UKUPNO 115

VSS 27

SSS 82

PKV 6


239

ŠG KRALJEVO


1

1


1DIREKTOR

KRALJEVO

111


111


BOGUTOVAC UŠĆE

14


14


14


14


15


14


14


SEKCIJA

111


Mehanizacija

11


Rasadnik

11


14


13


11631




1331


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


111


UKUPNO 81

VSS 23

SSS 55

PKV 3

ŠG RAŠKA


1

1


1DIREKTOR

RAŠKA

111


111


NOVI PAZAR TUTIN

14


14


16


15


15


SEKCIJA

111


15


11631




1331


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


110


UKUPNO 66

VSS 18

SSS 45

PKV 3


240

ŠG KRALJEVO+RAŠKA


1

1


1DIREKTOR

KRALJEVO BOGUTOVAC UŠĆE RAŠKA NOVI PAZAR

14


SEKCIJA

111


TUTIN

15



11


12


11771




1771


Služba za pravne i

opšte poslove


111


111


111


111


111


14


14


14


14


14


16


15


15


14


14


14


13


15


1

5


121

Rukovodilac vssRefererent vssReferent nekretnina

UKUPNO 128

VSS 29

SSS 92

PKV 7

ŠG IVANJICA


1

1


1DIREKTOR

GOLIJSKA REKA

111


111


111


111


DEVIĆI IVANJICA ČAČAKSJENICA

15


14


14


13


14


15


15


15


15


13


110


SEKCIJA

111


13


Mehanizacija

12


Rasadnik

12


11751


Služba za finansijeSlužba za komercijalu

1551


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


111


UKUPNO 113

VSS 26

SSS 82

PKV 5


241

ŠG UŽICE


1

1


1DIREKTOR

UŽICE

111


111


ZLATIBOR KOSJERIĆ

15


15


15


15


15


15


SEKCIJA

111


Galanterija-Pilana

12


Rasadnik

24


11331




1331


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


110


UKUPNO 79

VSS 21

SSS 49

PKV 9

ŠG PRIJEPOLJE


1

1


1DIREKTOR

PRIJEPOLJE

111


111


NOVA VAROŠ PRIBOJ

14


14


15


15


15


15


SEKCIJA

111


Pilana

12


14


14


15


11631


Služba za finansijeSlužba za komercijalu

1331


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


110


UKUPNO 81

VSS 21

SSS 57

PKV 3


242

ŠG UŽICE+PRIJEPOLJE


1

1


1DIREKTOR

UŽICE ZLATIBOR KOSJERIĆ PRIJEPOLJE NOVA VAROŠ

15


SEKCIJA

111


PRIBOJ

15


Rasadnik

24


11761




1661


Služba za pravne i

opšte poslove


111


111


111


111

Blagajnik sssAdministrator sssOffces man pkv

111


15


15


15


15


14


14


14


15


15


15


15


14


15


12


Galanterija-Pilana12


Pilana

1

5


121


UKUPNO 144

VSS 31

SSS 101

PKV 12

ŠG LOZNICA


1

1


1DIREKTOR

MALI ZVORNIK

111


111


KRUPANJ ŠABAC

13


13


13


15


15


15


15


SEKCIJA

111


VALJEVO

111


14


13


14


14


13


13


12


Mehanizacija

11751




1551


Služba za pravne i

opšte poslove




13


1

5


121


UKUPNO 110

VSS 28

SSS 77

PKV 5


243

ŠG BEOGRAD


1

1


1DIREKTOR

AVALA

111


111


LIPOVICA RIT

17


14


14


15


15


SEKCIJA

111


ZEMUN

111


15


16


11


MehanizacijaLovstvo

6474

10

Šef sekcijeProjektantPoslovođaVozač-maš.Radnik

Zeleni inženjering

121

Šef sekcijePoslovođa lov.Poslovođa fazan.ČuvarRadnik

Ribarstvo

1Šef sekcijeČuvar

11651




1551


Služba za pravne i

opšte poslove


1

5


121


UKUPNO 120

VSS 29

SSS 72

PKV 19

ORGANIZACIONA STRUKTURA

ŠUMARSKA TEHNIKA - 1

1

1

1

1

1

Rukovodilac vss

Šef knjigovodstva sss

Knjigovođa sss

Blagajnik-obr. rad. sss

Likvidator sss

12

6010

Rukovodilac proizvodnje vssPoslovođa sssSekač kv/pkvfTraktorista kv

1

1

Poslovni sekretar sssVozač sss/kv

1DIREKTOR

SEČA I IZRADA

1121

Rukovodilac izgr. puteva vssPoslovođa sssRukovalac građ. mašinama kvVozač kamiona kv

IZGRADNJA PUTEVA

114

Rukovodilac transporta vssPoslovođa sssVozač kamiona-dizaličar kv

TRANSPORT

12111

Poslovođa vkv/sssMehanićar kvBravar kvVarilac vkvMagacioner kv

ODRŽAVANJE MAŠINA


11

Rukovodilac vssRefer. nabavke sss


111

Sekretar vssAdministrator-Operater sssOffice man

Služba za pravne i

opšte poslove


244


ŠUMARSKA TEHNIKA - 2

1

1

1

1

1

Rukovodilac vss

Šef knjigovodstva sss

Knjigovođa sss


Likvidator sss

12

6110

Rukovodilac proizvodnje vssPoslovođa sssSekač kv/pkvfTraktorista kv

1

1

Poslovni sekretar sssVozač sss/kv

1DIREKTOR

SEČA I IZRADA

1121

Rukovodilac izgr. puteva vssPoslovođa sssRukovalac građ. mašinama kvVozač kamiona kv

IZGRADNJA PUTEVA

114

Rukovodilac transporta vssPoslovođa sssVozač kamiona-dizaličar kv

TRANSPORT

12111

Poslovođa vkv/sssMehanićar kvBravar kvVarilac vkvMagacioner kv

ODRŽAVANJE MAŠINA


11

Rukovodilac vssRefer. nabavke sss


111

Sekretar vssAdministrator-Operater sssOffice man

Služba za pravne i

opšte poslove


PRIVATNE ŠUME - STRUČNE USLUGE

11

2830

Samostalni referentReferentTehničar za privatne šumeSVEGA

1

2

1

Šef knjigovodstva všs/sss

Knjigovođa

Blagajnik-obr. rad.

11

1618

Samostalni referent vss Referent vss Tehničar za priv. šume sssSVEGA

1

1

1

Samostalni stručni saradnik


1DIREKTOR

Šumsko područje Vranje

10

1213

Samostalni referentReferentTehničar za privatne šume SVEGA

14

3035

Samostalni referentReferent Tehničar za privatne šume SVEGA

13

1115

Samostalni referent ReferentTehničar za privatne šume SVEGA


Šumsko područje Pirot

Šumsko područje Leskovac Šumsko područje Kuršumlija

Šumsko područje Niš

00

1717


Šumsko područje Boljevac

10

1011

Samostalni referent Referent Tehničar za privatne šumeSVEGA

10

2122

Samostalni referentReferent Tehničar za privatne šumeSVEGA

22

1014


Šumsko područje Despotovac Šumsko područje Kučevo Šumsko područje Kruševac


245


PRIVATNE ŠUME - STRUČNE USLUGE

10

1415

Samostalni referent Referent Tehničar za privatne šume SVEGA

1089

Samostalni referent vssReferent Tehničar za privatne šume SVEGA

1

1

1

Samostalni stručni saradnik


1DIREKTOR

Šumsko područje Kraljevo

10

1920

Samostalni referentReferentTehničar za privatne šume SVEGA

00

1111


11

1012



Šumsko područje Ivanjica

Šumsko područje Raška Šumsko područje Kragujevac

Šumsko područje Užice

12

1013


Šumsko područje Prijepolje

16

3239


1113


1721

260298

Samostalni referent ReferentTehničar za privatne šumeSVEGA

Šumsko područje Loznica Šumsko područje Beograd UKUPNO ŠUMSKA PODRUČJA

1

2

1

Šef knjigovodstva všs/sss

Knjigovođa

Blagajnik-obr. rad.


PC ZAŠTITNA RADIONICA

1111111

Zamenik direktora vssInstruktor-str. sarad. vssStr. sar. za obraz. inv. vssSekretar-poslovni sekr. vssKnjigovođa sssBlagajnik sssVozač kv/sss

511

21

OJ DrvoPoslovođa sssRef. otk. i prod. sssRukovalac mašinama za obradu drveta kvVozač-dizaličar kv

41111

OJ Lekovito biljePoslovođa vss/všsMagacioner kvRef. otkupa i prer. sssRadnik kv/pkv

12131322

OJ HladnjačaTehnolog vssPoslov. proiz. sssMagacioner kvVozač-preuzimač kvRadnik kv/pkvStražar-radnik pkv

53111

OJ ŽeleznikPoslovođa sssProdavac sss/kvBlagajnik sss

3422211

OJ Prodavnica IPoslov. malopr. sssProdavac sss/kvOJ Prodavnica IIPoslov. malopr sssProdavac sss/kv

RJ Šumski plodovi

DIREKTOR 1

Stručna služba za radno

osposobljavanje invalida

1111

Šef radne jedinice vssSamost. struč. sar. za veleprodaju vssKomercijalista za veleprodaju i malopr. všs/sssPoslovođa za veleprodaju sss

1111

Šef radne jedinice vssKomercijalista vss/všsBlagajnik sssKnjigovođa sss

RJ Trgovina

10100

Otkupna mesta Invalidi rada

10010

Šef knjigovodstva všs/sssKnjigovođa sssBlagajnik-obr. rad. sssLikvidator sssReferent finansijske operative sss



246


BIRO ZA PLANIRANJE

7

35

5

17

Viši projektant vss

Projektant vss

Stručni sarad. za bazu podataka vss

Referent (vođa premera) sss

1

1

1

Poslovni sekretar sss Vozač sss/kv

Operater sss

1DIREKTOR

1

1

1

Šef knjigovodstva vss

Knjigovođa-likvidator sss




247

7.14. Aneks XIV – Plan implementacije

PLAN IMPLEMENTACIJE RESTRUKTURIRANJA SRBIJAŠUMA

2006 2007 2008 2009 2010

I II I II I II I II I II

KE 1000 Pravne ( zakonske ) pretpostavke WP 1100 Priprema Zakona o Srbijašuma ( AD) - prava i obaveze, vlasništvo nad imovinom X

WP 1200 Razvoj statuta za AD X

WP 1300 Priprema novog kolektivnog ugovora X

WP 1400 Razjašnjenje pravnog apekta iskorišćavanja resursa ( pesak, šljunak, kamen) X

WP 1500 Razjašnjenje pravnog aspekta za rentiranje "nešumskog" šumskog zemljišta X

WP 1600 Priprema srednjiričnih ili dugoročnih ugovora za lov i ribolov X

WP 1700 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za zaštićena prirodna dobra X

WP 1800 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za pošumljavanje X

WP 1900 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za usluge u privatnim šumama X

KE 2000 Razvoj strukture WP 2100 Fino doterivanje nove strukture X X X X

WP 2200 Implementacija nove strukture, integracija Šumskih gazdinstava, podela uprava => nova Šumska gazdinstva, Šumske sekcije ( uklj.Lov,Ribolov,Rasadnici,Mehanizacija) X X

WP 2210 Redukcija broja rasadnika X X X X

WP 2300 Implementacija smanjenja broja zaposlenih X X

WP 2400 Prestanak rada pilana , trgovine građevinskim materijalom,turističke agencije X X

WP 2500 Uspostavljanje preduzeća-subsidijara za upravljanje plasmanima novca X

WP 2600 Uspostavljanje troškovnog centara za stručne usluge u privatnim šumama X

WP 2700 Uspostavljanje profitnog centra "Planiranje u šumarstvu" X

WP 2800 Uspostavljanje poslovnih centara "Šumarska tehnika" X

WP 2810 Lizing stare opreme X X X

WP 2900 Uspostavljanje novih službi za upravljanje nekretninama, ljudskim resursima, IT/ GIS X X

Uvođenje " Key Account" sistema X

Saopštavanje nove strukture X X X X X X X X X X

KE 3000 Kapitalizacija WP 3100 Identifikacija potreba AD za obrtnim kapitalom, imovinjom, strateškim rezervama za katastrofe X X

WP 3200 Indentifikacija mogućnosti za finansiranje X X

WP 3300 Identifikacija potreba za investiranjem X X

WP 3400 Identifikacija i obezbeđenje fondova potrebnih za proces promene X

WP 3500 Identifikacija i obezbeđenje fondova za rešenje viškova zaposlenih X X X

KE 4000 Priprema za promenu sistema upravljanja WP 4100 Struktura finansijskog kontrolinga

WP 4110 Definisanje novih pravila za budžet i novčane tokove za nove strukture ( jedan račun za AD i sve PC; pri čemu su sve investicije sa tog računa) X

WP 4120 Definisanje pravila za plaćanja sa računa bazirana na nalozima poslatim od strane PC ili TC X

WP 4130 Uspostavljanje finansijskog kontrolinga, deo za "Upravljački informacioni sistem" X X

WP 4140 Prelazak na rad sa jednim žiro-računom novim X

WP 4200 Implementacija strategija za "Strateške poslovne aktivnosti"

WP 4210 Izrada detaljnih ivnesticionih planova za SPA X X

WP 4220 Realizacija investicija za SPA u skladu sa prioritetima X X X X X X X X

WP 4300 Ljudski resursi WP 4310 Razraditi opis poslova prema novoj strukturi ( odgovornosti, sloboda odlučivanja) X

WP 4320 Definisati pravila za "Rukovođenje ka ciljevima" ( ciljevi bazirani na uzajamnom dogovoru, bonus sistem baziran na performansama,merenje zadataka) X

WP 4330 Definisanje pravila za napredovanje u službi X

WP 4340 Izrada plana treninga zaposlenih u skladu sa sa potrebama i organizacija treninga X X X X X X X X X

WP 4350 Uvođenje transparentnog sistem zapošljavanja X

WP 4360 Razvoj strategije za obuku novih zaposlenih od strane preduzeća X

WP 4370 Promovisanje nove korporativne strukture i promocija timskog rada X X X X X X X X X X

WP 4380 Promena stava zaposlenih, "biti ponosan zbog rada u novoj kompaniji X X X X X X X X X X

KE 5000 Brza pobeda WP 5100 Promovisanje vodeće uloge u procesu restrukturiranja javnih preduzeća X X X X X

WP 5200 Realizacija Twinning Projekta X X X X

WP 5300 Povećanje zarada ( korišćenje fondova oslobođenih zbog zaposlenih koji su otišli => globalni troškovi zaposlenih konstantni) X X

WP 5400 Komunikacija u vezi viših prihoda ostvarenih u poslovanju sa nekretninama i ribarstvom X X X X

KE 6000 Strategiji stručne podrške WP 6100 Razrada planova razvoja ŠG i ostalih delova AD i Planove razvoja funkcionalnih strategija X

WP 6200 Razrada planove razvoja sekcija X

WP 6300 Obezbeđivanje podrške u implementaciji planova razvoja X X X X X X X X


248

PLAN IMPLEMENTACIJE RESTRUKTURIRANJA SRBIJAŠUMA

I II I II I II I II I II

KE 1 Pravne (zakonske) pretpostavke

WP 1.01 Komparativna analiza poslovnih mogućnosti i rizika AD i JP 103.800 0 103.800

WP 1.02 Priprema Zakona o Srbijašuma ( AD) - prava i obaveze, vlasništvo nad imovinom 154.700 154.700

WP 1.03 Razvoj statuta za AD 281.500 281.500

WP 1.04 Priprema novog kolektivnog ugovora 295.500 295.500

WP 1.05 Razjašnjenje pravnog aspekta iskorišćavanja resursa (pesak, šljunak, kamen) 51.900 51.900

WP 1.06 Razjašnjenje pravnog aspekta za rentiranje "nešumskog" šumskog zemljišta 51.900 51.900

WP 1.07 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za lov i ribolov 51.900 51.900

WP 1.08 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za zaštićena prirodna dobra 51.900 51.900

WP 1.09 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za pošumljavanje 129.250 129.250

WP 1.10 Priprema srednjoročnih ili dugoročnih ugovora za usluge u privatnim šumama 129.250 129.250

UKUPNO 1 362.300 643.800 295.500 0 0 0 0 0 0 0 1.301.600KE 2 Kapitalizacija

WP 2.01 Identifikacija potreba AD za obrtnim kapitalom, imovinom, strateškim rezervama za katastrofe 38.675 38.675 0 0 0 0 0 0 0 0 77.350

WP 2.02 Identifikacija mogućnosti za finansiranje 38.675 38.675 77.350

WP 2.03 Identifikacija potreba za investiranjem 77.350 77.350 154.700

WP 2.04 Identifikacija i obezbeđenje fondova potrebnih za proces promene 38.675 38.675

WP 2.05 Identifikacija i obezbeđenje fondova za rešenje viškova zaposlenih 25.950 25.950 27.150 79.050

WP 2.06 Izrada završnog računa JP i razgraničavanje imovine 0 132.250 271.500 403.750

UKUPNO 2 180.650 351.575 298.650 0 0 0 0 0 0 0 830.875KE 3 Razvoj strukture

WP 3.01 Fino doterivanje nove strukture 170.700 177.900 187.400 198.800 734.800WP 3.02 Implementacija nove strukture, integracija Šumskih gazdinstava, podela uprava => nova Šumska gazdinstva, Šumske sekcije

(uklj.Lov, Ribolov, Rasadnici, Mehanizacija)2.845.000 2.965.000 5.810.000

WP 3.03 Smanjenje broja rasadnika 27.650 27.650 28.900 28.900 113.100

WP 3.04 Implementacija smanjenja broja zaposlenih 516.000 2.715.000 3.231.000 344.000.000

WP 3.05 Prestanak rada pilana , trgovine građevinskim materijalom, turističke agencije5 6 . 9 0 0 5 6 . 9 0 0

113.800WP 3.06 Uspostavljanje preduzeća-subsidijara za upravljanje plasmanima novca 379.500 379.500WP 3.07 Uspostavljanje troškovnog centra za stručne usluge u privatnim šumama 347.900 347.900WP 3.08 Uspostavljanje profitnog centra "Planiranje u šumarstvu" 347.900 347.900WP 3.09 Uspostavljanje poslovnih centara "Šumarska tehnika" 3.518.000 3.518.000 354.000.000WP 3.10 Lizing stare opreme 56.900 56.900 59.300 173.100WP 3.11 Uspostavljanje novih službi za upravljanje nekretninama, ljudskim resursima, IT/ GIS 969.000 969.000 1.938.000 74.800.000WP 3.12 Definisanje i uvođenje "Key Account" sistema 793.000 793.000WP 3.13 Promovisanje nove strukture 61.725 61.725 62.325 62.325 62.950 62.950 63.650 63.650 64.320 64.320 629.940

UKUPNO 3 1.831.225 3.989.525 7.495.975 89.975 4.176.750 91.850 262.450 63.650 64.320 64.320 18.130.040 772.800.000

KE 4 Promena sistema upravljanjaWP 4.01 Finansijsko planiranje i kontrolna struktura 843.500 1.015.425 444.750 2.303.675WP 4.01.1 Definisanje novih pravila i implementacija za budžet i novčane tokove za nove strukture (jedan račun za AD i sve PC) 421.750 439.750 861.500WP 4.01.2 Definisanje pravila za plaćanja sa računa bazirana na nalozima poslatim od strane PC ili TC

4 2 1 . 7 5 0

421.750WP 4.01.3 Uspostavljanje finansijskog kontrolinga "Upravljački informacioni sistem" 444.750 444.750 889.500WP 4.01.4 Prelazak na rad sa jednim žiro-računom novim 130.925 130.925WP 4.02 Implementacija strategija za "Strateške poslovne aktivnosti" 309.400 309.400 177.900 177.900 185.400 185.400 193.800 193.800 201.840 201.840 2.136.680WP 4.02.1 Izrada detaljnih ivnesticionih planova za SPA 154.700 154.700 309.400WP 4.02.2 Realizacija investicija za SPA u skladu sa prioritetima 154.700 154.700 177.900 177.900 185.400 185.400 193.800 193.800 201.840 201.840 1.827.280 2.099.817.000WP 4.03 Razrada opisa poslova prema novoj strukturi (odgovornosti, sloboda odlučivanja) 386.750 386.750WP 4.04 Definisanje pravila za napredovanje u službi 51.900 51.900WP 4.05 Izrada plana treninga zaposlenih u skladu sa potrebama i organizacija treninga 14.101.025 11.497.600 11.497.600 13.003.875 13.003.875 13.208.563 13.208.563 13.414.875 13.414.875 116.350.850WP 4.06 Uvođenje transparentnog sistem zapošljavanja 108.600 108.600WP 4.07 Razvoj strategije za obuku novih zaposlenih od strane preduzeća 154.700 154.700WP 4.08 Promovisanje nove korporativne kulture i promocija timskog rada 137.250 137.250 143.250 143.250 149.500 149.500 156.500 156.500 163.200 163.200 1.499.400WP 4.09 Promena stava zaposlenih, "biti ponosan zbog rada u novoj kompaniji" 137.250 137.250 143.250 143.250 149.500 149.500 156.500 156.500 163.200 163.200 1.499.400WP 4.10 Razrada planova razvoja ŠG i ostalih delova AD i Planova razvoja funkcionalnih strategija 1.422.500 1.482.500 2.905.000WP 4.11 Razrada planova razvoja sekcija 2.595.000 2.715.000 5.310.000WP 4.12 Obezbeđivanje podrške u implementaciji planova razvoja 271.500 271.500 284.000 284.000 298.000 298.000 311.400 311.400 2.329.800

UKUPNO 4 970.650 19.752.525 17.555.025 12.678.250 13.772.275 13.772.275 14.013.363 14.013.363 14.254.515 14.254.515 135.036.755

KE 5 Brza pobedaWP 5.01 Realizacija Twinning Projekta 259.500 259.500 271.500 271.500 1.062.000

WP 5.02 Povećanje zarada ( korišćenje fondova oslobođenih zbog zaposlenih koji su otišli => globalni troškovi zaposlenih konstantni) 28.450 29.650 58.100

WP 5.03 Promovisanje u vezi većih prihoda ostvarenih u poslovanju sa nekretninama i ribarstvom 51.900 51.900 54.300 54.300 212.400WP 5.04 Novi investicioni cikuls 100.350 100.350 103.950 103.950 107.700 107.700 111.900 111.900 115.920 115.920 1.079.640WP 5.05 Srednjeročni i dugoročni ugovori za privatne šume, lovstvo, ribarstvo, nova pošumljavanja, ZPD 0 0 103.950 0 0 0 0 0 0 0 103.950

UKUPNO 5 411.750 440.200 533.700 459.400 107.700 107.700 111.900 111.900 115.920 115.920 2.516.090

UKUPNO PLAN IMPLEMENTACIJE 3.756.575 25.177.625 26.178.850 13.227.625 18.056.725 13.971.825 14.387.713 14.188.913 14.434.755 14.434.755 157.815.360

INVESTICIJE 429.119.000 171.120.000 259.400.000 173.400.000 563.437.000 209.437.000 246.328.000 246.329.000 287.023.000 287.024.000 0 2.872.617.000

2010UKUPNO Investicije

2006 2007 2008 2009

Education

Razvoj plana implementacije restrukturiranja jp srbijašume kroz participaciju