PODRŠKA MEĐUSEKTORSKE SARADNJE I DOBRE PRAKSE NA

POLJU ZAŠTITE ŽRTAVA NASILJI A U PORICI

POJAM I OBLICI, DINAMIKA I TOČAK NASILJA; PREDRASUDE I OSNOVNI

PRINCIPI I TEHNIKE RADA SA ŽRTVAMA

Za određivanje pojma nasilja postoji više definicija.

Prema prvom međunarodnom dokumentu koji se posebno bavi nasiljem nad ženama – Deklaraciji o eliinisanju nasilja protiv žena od 1993. usvojena od strane UN , nasilje je: :

svaki akt na osnovu razlike u polovima čiji je ishod u fizičkom , seksualnom ili psihološkom ozleđivanju ili zlostavljanju žena

kojim se nanosi šteta ili patnja ženama, uključujući i pretnje takvim aktima

prinudno ograničavanje ili namerno lišavanje slobode , bez obzira da li proizilazi iz javnog ili privatnog života

 

UN u Deklaraciji о еliminisanju nasilja nad ženama: „nasilje u porodici je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena...“

U domaćem zakonodavstvu data je definicija nasilja u porodici u Porodičnom zakonu, koja pojmovno određuje šta se smatra nasiljem u porodici, a to je :

PONAŠANJE kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet , duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a naročito :

nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja

telesne povrede članu porodice i njenu bliskom licu prisiljavanje na seksualni odnos navođenje na seksualni odnos sa licem koje nije

navršilo 14.godinu života ili nemoćnim licem ograničenje slobode kretanja ili komuniciranja sa

trećim licima vređanje, kao i svako drsko, bezobzirno i

zlonamerno ponašanje

Članovima porodice smatraju se : supružnici ili bivši supružnici deca , roditelji i ostali krvni srodnici, lica u

tazbinskom i adoptivnom srodstvu i lica koja vezuje hraniteljstvo

lica koja žive ili su živela u zajedničkom domaćinstvu

vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri

lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu

Nasilje u porodici je jedan od najvećih društvenih problema sa nizom negativnih posledica na porodicu u celini, ali i na celu društvenu zajednicu

Specifičnosti nasilja u porodici su: to je univerzalan i složen problem nasilje nad ženama je normirano kao kršenje

ljudskih prava nasilnici su u najvećem broju slučajeva muškarci najčešće je prikriveno, nevidljivo ili prihvaćeno

kao uobičajeno ponašanje ima duboke korene u patrijarhalnim obrascima

ponašanja rodno zasnovanoj strukturi moći, podređenoj poziciji žene i upotebi fizičke sile kao legitimnom sredstvu kontrole i moći prema ženama i drugim slabijim članovima porodice, koji tu moć nemaju

nasilje vrše lica koja su u nekom odnosu sa žrtvom: bračni , vanbračni partneri, rođaci....

odlikuje se dugotrajnošću u ovoj oblasti je najizraženija " crna

brojka " nasilja, jer je broj prijavljenih slučajeva daleko niži od stvarnog broja

posledice nasilja mogu biti trajni invaliditet, psihološki stresovi, psihičke bolesti , suicid

izlazak iz nasilja je dugotrajan proces

žene Svaka treća žena u Srbiji je žrtva fizičkog nasilja u porodici Svaka druga žena u Srbiji je žrtva psihičkog nasilja , a svaka

četvrta je bar jednom u životu bila izložena fizičkom nasilju u porodici

Svakog trećeg dana u crnim hronikama dnevnih novina u Srbiji izveštava se o delu koje je posledica nasilja u porodici

Policiji se u Srbiji prijavljuje samo 16,5% slućajeva nasilja u porodici

U 25% ispitanih slučajeva nasilje se ponavljalo više od 5 puta U 18% slučajeva, sem žene, zlostavljani su i drugi članovi

porodice 7.4% nasilnika koristi oružje ili oruđe koje može da zada teške

telesne povrede U 74.8% slučajeva nasilja nad ženama nasilnik je njen sadašnji ili

bivši muž, a u ostalim sl. to su očevi, sinovi, majke, braća, kćeri... U 37.2% slučajeva nasilnik je pod dejstvom alkohola Od svih prijavljenih nasilničkih krivičnih dela u Evropi 25% se

odnosi na zlostavljanje supruga ili partnerki

deca  U Srbiji SVAKO dete je bar jednom bilo izloženo

nekom obliku nasilja, a 10% ih je permanentno izloženo težim oblicima fizičkog ili seksualnog zlostavljanja

Svaka treća devojčica i svaki sedmi dečak u svetu su seksualno zlostavljani pre svoje 18. godine

2006. godine je četvoro dece u našoj zemlji umrlo od posledica nasilja u porodici

Deca se najčešće psihički zlostavljaju - u 29% slučajeva, a fizički - u 22% slučajeva. 4% dece je primorano da radi

72% roditelja u Srbiji priznaje da su fizički kažnjavali svoju decu i smatra da „batina jeste iz raja izašla“

Stari

U svetu 5-10% starih ljudi je izloženo nasilju. U Srbiji zvanično 4%, ali se smatra da je realno

procenat veći Najčešće žrtve su žene starije od 75 godina sa

mentalnim i fizičkim nedostacima Najčešći počinioci nasilja - preko 50% su takođe

žene – kćerke i snaje žrtava Najčešća vrsta nasilja nad starima je psihičko nasilje

– 50%, dok se fizičko javlja u 19% slučajeva

( Podaci preuzeti iz istraživanja Viktimološkog društva Srbije iz : V. Nikolić-Ristanović i M. Dokmanović - Međunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu, 2006. i V.Vlašković: Nasilje u porodici, 2008., Izveštaja međunarodnog društva za praćenje zanemarivanja i zlostavljanja dece, izveštaja Dečjeg fonda UN, Nacrta nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, Gerontološkog društva Srbije)  

 

fizičko nasilje seksualno nasilje psihičko nasilje ekonomsko nasilje duhovno nasilje

1.faza: tenzija podizanje napetosti, ispoljavanje nezadovoljstva,

gunđanje, vikanje,često pod dejsvom alkohola, traje nekada i više dana

2.faza: eskalacija nasilja brutalno ispoljavanje besa i nasilja, traje od par minuta do

više sati, čak i dana3.faza: faza “medenog meseca”-vraćanje u normalan odnos nasilnik se izvinjava, izjavljuje ljubav, pokazuje nežnosti,

obećava da se nasilje više neće ponoviti, ali krivicu za svoje postupke nalazi u ponašanju žrtve

Miran period traje izvesno vreme, a potom se faze ponavljaju; intervali se postepeno smanjuju, dok nasilje ne postane skoro svakodnevno (48% korisnica SOS telefona izjavljuje da svakodnevno trpe nasilje)

Da bi izdržale ovakve uslove života žrtve razvijaju različite odbrambene mehanizme. Jedan od njih je tzv. Stokholmski sindrom

Model prikazuje slikovito koja su sredstva kojima se nasilnik koristi da bi žrtvu održao pod svojom kontrolom i uspostavio dominaciju i moć nad njom. Tek ukoliko se ovim sredstvima ne postiže željeni cilj, nasilnik pribegava i fizičkom nasilju. Vrlo često činioci održanja moći deluju istovremeno ili se po potrebi smenjuju

Društveni razlozi (predrasude): To je privatna stvar porodice Žene su krive Muškarac ima pravo na to Dobra žena treba da pretrpi Zakon isuviše štiti žene Žene provociraju To je dobro za održanje braka(veze) Žena treba da je u braku; svaki brak je

bolji od razvoda

Zbog: dece neobaveštenesti o

pravima, o savetovalištima i skloništima

Lažnih obećanja Osećanja sramote i

krivice Usvojenog modela

u primarnoj porodici

Nepoverenja u institucije

Neodobravanja okoline Religijskih ubeđenja Psiholoških

barijera( strah od novog, odgovornosti...)

Nedostatka samopouzdanja

Ekonomske zavisnosti

Efikasna zaštita se postiže edukovanjem i međusektorskom saradnjom svih društvenih struktura koje su uključene u problem nasilja u porodici:

pravosuđa, policije, zdravstva, školstva, socijalnih ustanova, NVO, šire društvene zajednice, samih žena...

Aktivno slušanje Empatičnost Poverljivost Poštovanje ličnosti

Individualni rad Grupni rad

PRVI INTERVJU -klijentkinji treba reći da je važno što je pozvala, došla i počela

da govori o problemu - treba joj reći da joj se veruje, da je bezbedna i da se poštuje

pravilo poverljivosti - dopustiti joj da govori o svom problemu - ne insistirati, već sa strpljivošću pratiti, bez direktnih pitanja -dopustiti da pravi pauze u izlaganju i da se seća i priča kako joj je

to prihvatljivo u tom razgovoru -ako zastajkuje, reći joj da je njeno potiskivanje, sećanja

uobičajeno i da se tako ponašaju i druge žene - ne ocenjivati postupka i njena osećanja ( npr. strašno ,

užasno.. ), već govoriti npr.”Mora da vam je bilo teško... “ - ako treba uvek govoriti o odgovornosti nasilnika, a ne o krivici

klijentkinje

- pitati klijentkinju šta od savetnice i organizacije kojoj se obraća očekuje, koju vrstu pomoći i podrške

-pitati klijentkinju šta bi volela da promeni - razmotriti i fokusirati je na najaktuelnije probleme - podržati je da veruje svojim osećanjima - podržati je u svakoj odluci , jer su odluke njene - dopustiti da žena završi razgovor

Individualni radzgovori sa žrtvama se vode kontinuirano, i nakon obavljenog prvog intervjua, bilo u savetovalištu ili skloništu, uvek kada klijentkinja ili saradnica( uz pristanak klijentkinje) smatraju da je razgovor potreban.

Detalniji individualni rad sa žrtvom preuzimaju srtučna lica, uglavnom psiholozi, koji u indivudualnom radu sa klijentkinjom imaju introspektivni pristup.

 

Omogućava korektivno emotivno iskustvo žrtve kroz interakciju u grupi. S druge strane, voditelj grupe dobija mogućnost da ličnost, tj žrtvu nasilja, promatra i u interakciji sa drugima, što olakšava pristup, a time i način pomoći i podrške klijentkinji.

Prilikom primene grupnog rada treba primeniti sledeće korake:

uraditi skrining procedure (selekciju) postaviti jasne norme, opšta i specifična pravila za rad grupe

(granice grupe) odrediti cilj rada i koja vrsta grupe je u pitanju (suportativna,

iskustveno-edukativna…) odrediti procenu rizika grupe ( uklapanja ili neuklapanja ) proceniti motivaciju članica grupe smanjiti anksioznost članica uraditi jasan scenario grupnog rada tokom rada pratiti sve grupne procese i rešavati ih

Prednosti grupnog rada su : grupa postaje sredstvo za postizanje

postavljenog cilja sem psiho-socijalnog ima i edukativni

karakter članice grupe i same su akterke koji pružaju

pomoć i podršku članice uviđaju univerzalnost problema u

kojem su razmenjena iskustva i empatičnost u grupi

su smernice u pronalaženju problema ekonomičnost

Podrazumeva individualni plan postupanja ugrožene osobe, a donosi se samostalno ili uz asistenciju saradnica savetovališta odnosno skloništa za žrtve nasilja u porodici

Neke preporuke u slučaju ugroženosti: ako situacija nalaže hitnu intervenciju pozvati policiju U slučaju povreda obratiti se lekaru i uzeti uverenje o

povredama u slučaju da se privremeno napušta dom radi odlaska na

bezbedno mesto poneti sa sobom ličnu kartu i dr. neophodna dokumenta, sredstva za ličnu higijenu i nešto malo garderobe

Pronaći bezbedno mesto – dom prijatelja ili sigurnu kuću Obratiti se za pomoć onima koji žrtvu razumeju i vole Obratiti se za savet Savetovalištu za žrtve nasilja u porodici,

Centru za socijalni rad... U Savetovalištu je moguće dobiti pravnu pomoć i psiho-

socijalnu pomoč i podršku U sigurnoj kući su obezbeđeni smeštaj, ishrana, pravna i

psiho-socijalna pomoć, ali je boravak ograničen

Učesnici se dele na grupe (parove) i dobijaju materijal za radionicu-tekst u kojem je opisan jedan slučaj nasilja.

Svaka grupa predstavlja jednu od relevanrnih institucija za rešavanje problema nasilja (policiju, soc.instituciju, školu, NVO, službu pravne pomoći, medije...)

Zadatak svake grupe: -da prepozna vrste nasilja -postupi u skladu sa obavezama i

delatnošću svoje institucije

Nakon što izvrše zadatke grupe prezentuju svoje rezultate

Rezultati se upoređuju, sagledavaju se nedostaci u postupanju i osmišljavaju eventualne korekcije

Razmatraju se efekti, tj. posledice u zaštiti žrtve