KЛИМА – КЛИМАТСКИ ЧИНИОЦИ

климаклиматски чиниоци

• Неки климатски елеменати за Београд• Температура ваздуха: 11,6°С• Број дана са снегом: 26• Атмосферски притисак: 1017 мб• Број магловитих дана: 32• Количина падавина: 653 мм• Број ведрих дана: 73• Број дана са падавинама: 144• Број тмурних дана: 107• Влажност ваздуха (у 14 часова): 58%• Трајање Сунчевог сјаја: 2 112 часова• Ведри дани - дани током којих облаци просечно

прекривају мања од две десетине неба. • Тмурни дани - дани током којих облаци просечно

прекривају преко осам десетина неба.• Прогноза времена даје се на основу обраде података које

дају метеоролошке станице широм света.

• Када нас неко пита какво је време, ми једноставно погледамо кроз прозор и кажемо: ведро, тмурно, кишовито... Али, ако питање гласи какве су одлике времена код вас уопштено говорећи, какав тада треба да буде одговор? На то питање се може одговорити само на основу дугогодишњег праћења времена.

• Просечан вишегодишњи режим времена у некој области на Земљи назива се клима или климат (поднебље). Клима се одређује на основу средњих вредности метеоролошких елемената (климатски елементи), у првом реду температуре и влажности ваздуха, у периоду дужем од десет година.

• Климу проучава посебна географска дисциплина која се назива климатологија.

КЛИМАСКИ ЧИНИОЦИ

• Климу својим међудејством одређују климатски чиниоци - географска ширина, распоред копна и мора, морске струје и ветрови, надморска висина и рељеф, па и сам човек.

Географска ширина као климатски чинилац

• Основни узрок различитости климе јесте неравномерна расподела Сунчевог зрачења на површини Земљине лопте. Са повећавањем географске ширине (са удаљавањем од екватора) Сунчеви зраци падају под све мањим углом и пролазе дужи пут кроз атмосферу. Зато, повећањем географске ширине до површине Земље доспева све мање Сунчевог зрачења; области око екватора добијају много више топлоте од области у умереним и поларним појасевима.

• Због Земљиног лоптастог облика, идући од екватора ка половима, исти снопови Сунчевих зрака расподељују се на све већу површину. Истовремено пролазе и дужи пут кроз атмосферу, што још више смањује загревање подлоге – односи се на наредну слику.

Распоред копна и мора као климатски чиниоци

• Огроман значај за формирање климе има распоред копна и мора. Уз исту количину топлоте, океани и мора се загревају два до три пута спорије од континената, али се исто тако спорије и хладе. У летњој половини године они приме огромну количину топлоте, коју одају зими, када се копно већ увелико охладило. Тако океани уравнотежују климатске елементе на својим обалама и постижу да су њихове промене много блаже него у унутрашњости континента.

• Места под утицајем океана имају климу са топлијим зимама и свежијим летима, са више облачности и падавина него места на континенту. Европа је на пример, са запада широм отворена према Атлантском океану и океански утицај продире дубоко у њену унутрашњост.

• Пет европских градова на приближно истој паралели (50 СГШ), са уписаном температуром ваздуха најхладнијег и најтоплијег месеца. Како се те температуре мењају удаљавањем од океана?

• Ваздух над континентима је сувљи него океански ваздух. Зато је мала количина падавина главна одлика унутрашњости континената. Температура се мења у већем распону, а годишња доба су јасније изражена. Зиме и ноћи су хладније, а лета и дани топлији него у областима где се осећа утицај океана. Са залажењем у унутрашњост континента те су одлике све израженије.

Морске струје и ветрови као климатски чиниоци

• Морске струје чине систем својеврсног „парног грејања“ наше планете. Топле морске струје загревају приполарне области, а хладне расхлађују тропске области. Прве тако повећавају, а друге смањују влажност ваздуха.

• Монсуни у јужној Азији су типичан пример утицаја ветра на климу. Сушни период се поклапа са зимским, а кишни период с летњим монсуном.

Надморска висина и рељеф као климатски чиниоци

• Температура ваздуха опада с надморском висином, тако да је на планинама високим преко 5 000 м средња годишња температура нижа од 0°С чак и око самог екватора.

• Планине и планински венци мењају својства ваздуха који прелази преко њих. Издижући се, ваздух постаје све хладнији и на ветровитим странама излучују се падавине. Када пређе преко планинских врхова, он се спушта убрзано губећи влажност. Пример гигантских климатских препрека су Хималаји, Анди, Кордиљери и Кавказ.

• За оцену климе једног места најважније су средње месечне температуре ваздуха и висина падавина у дугогодишњем периоду. Када се споје дијаграм температура и дијаграм падавина, добијамо клима-дијаграм или климаграм. Тако се може упоредо пратити годишњи ток оба климатска елемента. Погледајте клима-дијаграм Београда и реците који је месец најтоплији, а који најхладнији. У ком се распону мењају температуре? У ком годишњем добу има највише падавина?

• Питања• Шта спада у климатске елементе?• Каква су обележја климе која се формира

под преовлађујућим утицајем океана?• Како морске струје утичу на климу?• На који начин планински венци

представљају климатске препреке?