Једро-nucleus-

Једро је део ћелије у коме се налази наследни материјал

Ћелија најчешће има једно једро, мада има и оних са више једара (полинуклеарне ћелије), а и веома ретко ћелија без једра (такви су нпр. еритроцити неких сисара, па и човека).

Грађа једра Једро се састоји од

једрове опне (нуклеарног овоја)

једровог сока (нуклеоплазме).

Нуклеарни овој Изграђен је од две мембране:

спољашње и унутрашње између којих се налази перинуклеарни простор.

Спољашња мембрана се наставља на мембране грануларног ендоплазматичног ретикулума и за њу су још везани и рибозоми.

Унутрашња мембрана обавија нуклеоплазму и за њу су везани протеини који учествују у репликацији.

Једров овојНуклеарне поре

Једрова мембрана

Спољашња једрова мембрана

Унутрашња једрова мембрана

Грануларни ендоплазматични ретикулум

хроматиннуклеoлус

рибозоми

Нуклеарни омотач садржи отворе (нуклеарне поре) преко којих

се обавља размена материја између нуклеоплазме и цитоплазме ћелије.

Преко њих у једро улазе различити јони и протеини који су неопходни за процесе репликације и транскрипције, а кроз поре излазе у цитоплазму t-RNK, i-RNK као и субјединице рибозома. Број пора је

променљив и зависи од активности ћелије – ћелије активне у процесима синтезе имају већи број пора. Сматра се да се њихов број по једном једру у ћелијама сисара креће између 3 000 и 5 000.

Нуклеоплазма Унутрашњост једра одвојена од

цитоплазме унутрашњом једровом мембраном.

У нуклеоплазми се налазе хромозоми – хроматин и једарце (нуклеолус).

Хроматин ХРОМАТИН

представља комплекс ДНК, хистонских и нехистонских протеина, уз мале количине РНК.

При деоби ћелије хроматин се спирализује у цитолошки видљиве структуре које се називају хромозоми.

Према степену спирализације и генетичке активности у интерфазном једру разликујемо два типа хроматина:

- ЕУХРОМАТИН (мање спирализован и генетички активнији)

- ХЕТЕРОХРОМАТИН (више спирализован и генетички углавном неактиван).

еухроматин

хетерохроматин

Хистони су градивни протеини хроматина јер учествују у ''паковању'' DNK, која се око њих намотава (као конац око калема) да би се огромна дужина DNK могла да смести у сићушно једро.

Зато се хроматин види као перласта структура, где су ''перле'', уствари, ДНК намотана око хистона

Занимљивости Телесна људска ћелија има

46 хромозома. Ако се измери укупна

дужина DNK у свим хромозомима, добија се вредност од око 2m. Треба имати у виду да је пречник једра 5-10mm.

Укупна дужина DNK у свим ћелијама људског тела износи 2x10¹¹ km, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца.

Због тога ДНК мора да се намотава и на различите начине пакује.

Једарце (нуклеолус) Јеадрце се налази у

нуклеоплазми од које није одвојено мембраном.

Видљиво је у интерфазном једру, док привидно нестаје за време деобе.

Образује се у пределу секундарног сужења хромозома, па се тај део назива организатро једарцета.

У једарцету се синтетишу делови рибозома, па је стога оно крупно у једру ћелија које врше интензивну синтезу протеина.

Једро може да садржи једно или већи број једараца.

Хромозоми Хромозоми су

телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе.

Најбоље се уочавају за време метафазе митозе па се називају метафазни хромозоми.

Хромозоми посматрани електронским микроскопом

хроматида

Грађа метафазног хромозома

Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул DNK, а цео хромозом има два једнака молекула DNK.

Сестринске хроматиде се образују удвајањем (репликацијом) DNK тако да су потпуне једнаке (отуда назив сестринске).

Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде. Центромера усмерава кретање хромозома за време деобе.

центромера

центромера

једна хроматида

њена сестринска хроматида

Сваки метафазни хромозом се састоји од • две сестринске хроматиде и •центромере (примарног сужења)

Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту.

диплоидан број хромозома (грч. диплоос = двострук) (обележава се као 2n). Јавља се код телесних ћелија. Две гарнитуре хромозома

• хаплоидан број хромозома (грч. хаплоос = једнострук) (обележава се као n). Јавља се код полних ћелија (гамета). Једна гарнитура хромозома

хаплоидне и диплоидне ћелије

Задатак: организам је 2n = 4.

Хромозоми 1 и 2 су хромозоми

Хромозоми 3 и 4 су

хромозоми

Хромозоми 1 и 3 долазе од

Хромозоми 2 и 4 долазе од

мајке

оца

хомологи

хомологи

Хромозоми који су међусобно слични, а потичу из различитих гарнитура (један из мајчине, а други из очеве), чине парове хомологих хромозома.

Кариотип

Кариограм

2n = 46, XY

2n = 46, XX

ово је пар хомологих хромозома

Кариограм

Хромозоми 4 и 5човека

FISH (fluorescentna in situ hibridizacija)

Humani hr. 4 obojen fuloresecntonom bojom

Chromosome painting primenom FISH metode

Humani kariotip obojen multikolornom FISH metodom