Животна средина

ЕФЕКТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ проф. др Анђелка Михајлов1 Увод Област животне средине представља једно од најзахтевнијих сектора у преговорима о приступању ЕУ, како за државу која приступа, тако и за саму ЕУ. У области ефеката интеграције Србије у ЕУ у области животне средине, може се говорити о ефекту ЕУ интеграција у целини на област животне средине, ефекту области животне средине на ЕУ интеграције у целини, као и на ЕУ интеграције у осталим областима (нпр. енергетика, саобраћај, пољопривреда, туризам и др.). Европске интеграције у целини постављају циљ који је могуће остварити само ако сектор животне средине има знатно већи приоритет него што тренутно има у Србији. ЕУ интеграције у целини, као „природни савезник“ напретку у сектору животне средине, представљају катализатор позиционирања сектора животне средине на важније место него што је то до сада био случај, уз додатни захтев његове потпуне интеграције у све остале секторе. У остваривању циља достизања европских вредности у области живоне средине у Србији, ради јачања зелене економије, оснаживања привреде и добробити грађана Србије, могући су различити сценарији: од сценарија „радимо као обично“ па ћемо стићи на циљ било када, до сценарија са визијом и антиципирањем динамичког циља који се у ЕУ односе на сектор животне средине. Сектор животне средине се стално унапређује у државама ЕУ, не стоји и не чека да Србија и регион Балкана достигне тренутно постављене стандарде. Од држава које желе да приступе ЕУ очекује се да саме успоставе одрживе механизме финансирања, преузимања и спровођења обавеза које произилазе из правних тековина ЕУ у области животне 1 Факултет заштите животне средине Универзитета ЕДУКОНС / „Амбасадори животне средине“. Ауторка се захваљује мр Данку Алексићу (Универзитет ЕДУКОНС – Факултет заштите животне средине), Зорану Сретићу (Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије), мр Душану Стокићу (Привредна комора Србије), Весни Кахримановић и Јелени Цветковић (Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије) и Марији Павковић (студент Факултета за економију, финансије и администрацију - ФЕФА) на доприносу у изради ове студије.

2

средине (члан 175. став 4, Римског уговора). У ужем смислу, ефекте (трошкови и добити) интеграције Србије у ЕУ у области животне средине требало би свести на трошкове и добити који проистичу из процеса преузимања обавеза из чланства, што представља уже поље анализе, од ефеката укупне политике заштите живтне средине и одрживог развоја једне државе. Међутим, тренутно је врло тешко одвојити „основни“ сценарио од сценарија „приступања ЕУ“ у сектору животне средине. У сектору животне средине, присутни изазови и притисци, са или без прикључења ЕУ су: прекогранична питања у вези са заштитом животне средине услови глобалне трговине побољшање националног законодавства и примене истих, ради добробити и побољшавања квалитета живота грађана побољшање инфраструктуре (отпад, водовод, канализација, путеви и др.) ради добробити и побољшавања квалитета живота грађана недовољно разумевање доносиоца одлука о важности сектора животне средине у процесу приступања ЕУ. Дакле, одрживи развој земље и прикључење ЕУ у сектору животне средине, су активности у оквиру истог пута. Поред тога, прецизна слика трошкова и добити које би Србија могла да оствари у процесу интеграција зависи од процене стања на терену, посматрано у односу на конкретне стандарде квалитета животне средине, стандарде процеса производње, стандарде производа, стандарде правне заштите итд. као саставни део релевантних прописа ЕУ и које треба достићи, одржати, или у односу на њих унапредити стање. У овом тренутку није могуће формирати јасну слику због недостатка релевантних података. Интересантно је осврнути се и на ефекат који сектор животне средине има на ЕУ интеграције Србије у целини, обзиром да простирање загађења не познаје тренутне границе ЕУ. То нас доводи до констатације да је животна средина Србије (ваздух, вода, биодиверзитет), суштински већ саставни део животне средине Европе и ЕУ, и да постоји обострани интерес (и грађана Србије, и становника ЕУ) да се на овом нашем простору што пре постигне јединственост система заштите животне средине са системом у ЕУ. Треба истаћи да сектор

3

животне средине има значајан утицај на ефикасност ЕУ интеграција у осталим секторима (енергија, саобраћај, трговина и др.) потпомажући или успоравајући процес. Примера ради, наводимо спровођење Регионалног уговора о тржишту енергије, као и отклањање „еколошких“ нецаринских баријера трговини. Код процене ефеката ЕУ интеграције у сектору животне средине, треба имати у виду да су и терет и добити подељени (у одређеном односу који се разликује од земље до земље) измећу: и да се разликују: На бази искустава других земаља, у сектору животне средине ефекти расподељени по сегментима: Воде Отпад Ваздух Заштита природеОстало (обука, развој јавне свести, и др.)Области смањења утицаја на климатске промене и управљања хемикалијама, посматрани су у оквиру ових сегмената. Ко, колико и за шта плаћа, и од тога има материјалне и нематеријалне користи, зависи од многих фактора, као и приступа материји. Ефекти се могу посматрати као:

Централне (републичке) администрације Локалнe самоуправе (региона/покрајине) Индустрије Грађана Осталих учесника Јавна средства Приватна средства Донације и други извори средстава

4

Трошкови (плаћања по основу надокнада по основу „загађивач плаћа“, „корисник плаћа“, казне, порези и др.)

Инвестиције (улагање у чистије технологије, чистије производње, партнерство, друштвено одговорно пословање и др.)

Добити (монетарне, квантитативне и квалитативне, које укључују али се не ограничавају на очување природних ресурса)

Санирање историјског загађења

У капитално интензивним улагањима, у почетку већи удео имају инвестициона улагања, да би се у каснијој фази већи део одлазио на оперативне трошкове. Историјска, затечена и деценијама стварана загађења, из времена када се није водило рачуна о животној средини, најчешће се посебно анализирају, али их треба имати у виду код целокупне процене ефеката, с обзиром да такође представљају део активности достизања важећег ЕУ стандарда квалитета животне средине. Пресек стања у степену спровођења Националне стратегије приступања ЕУ и

Плана Владе РС за спровођење приоритета из Европског партнерства Национална стратегија приступања ЕУ (усвојена 2005. године) и план Владе Републике Србије за спровођење приоритета из Европског партнерства, у делу који се односи на животну средину, садрже следеће приоритете, од којих издвајамо релевантне за анализу процене ефеката: Обавеза Оцена реализацијеКоначни стадијум процеса израдезакона треба да процени финансијске потребе за примену Није у пракси, осим за проценупримене коју спроводи републичка администрација усвојити и почети применуНационалне стратегије за заштиту животне средине Није усвојена, иако је завршена још2004. године и од тада више пута иновирана

5

Развити вишегодишњи план зафинансирање инвестиција Није урађено, осим у некимсегментима Обезбедити поуздану финансијскумрежу за спровођење средњерочне и дугорочне политике заштите животне средине Започет процес, још увек нијеобезбеђено поуздано финансијско спровођење

Изградња капацитета у управама налокалном нивоу за примену нових обавеза у области заштите животне средине, што је условљено законима усвојеним 2004. и 2009. године На самом почетку

Израдити и усвојити Стратегијуодрживог коришћења природних ресурса и добара Израда у току

Довршити и усвојити Националнустратегију одрживог развоја Усвојена 2008. године; 2009. годинецивилни сектор предлаже ревизију Учинити ефикасно функционисањеФонда за заштиту животне средине Фонд за заштиту животне срединезапочео са радом 2005. године, 2007. и 2008. године остваривао годишње приходе од око 12 милиона евра, Закон о Фонду у скупштинској процедури Израдити интегралну стратегијуусклађивања са прописима ЕУ у области животне средине која ће разрадити рокове и уважити буџетске импликације; Формирати стручне комисије које ће: одредити ЕУ упутства за које је потребан транзициони период ради стварања основа за преговарачке позиције у процесу приступања ЕУ

У процедури избор извођача ИПА 2007 пројекта Стратегија правног усклађивања Србије у области животне средине2, за коју је ЕК обезбедила средства, а који ће надамо се започети у 2009. години

2Technical Assistance for Development of a national Environmental Approximation Strategy (EAS)

6

Пресек стања у степену примене Националног програма за интеграцију

Србије у ЕУ Пресек стања у степену примене (средином 2009. године) НПИ у ЕУ, указује на изузетан резултат од 140% усвојених у односу на предвиђене законе у сектору животне средине. Овај резултат добија на значају када се зна да су се од 2001. до данас питања животне средине само три пута нашла на дневном реду Скупштине, тако да усвајањем 13 закона и ратификацијом 3 међународна уговора у области животне средине 2009. године, ситуација се значајно променила. Са до сада усвојених 17 закона из сектора животне средине у значајној мери усаглашеним са прописима ЕУ (4 усвојена 2004, 13. усвојених 2009. године), и законима о ратификацији значајних међународних уговора у области животне средине (у којима је и ЕУ потписник) у периоду од 2000. до 2009. године, међу којима и Кјото Протокола уз Оквирну конвенцију о промени климе и Архуске конвенције, сектор животне средине има несумњив помак у приближавању ЕУ. Међутим, неопходно је истаћи да се овако приказана примена НПИ односи само на: сегмент обавеза које се односе на законодавне активности јачање институционалних и административних капацитета, уз исказивање финансијских потреба које су у надлежности републичке администрације. Поређење са ситуацијом у Словенији и Македонији, указује на то да је овај сегмент у обе ове државе имао „тежину“ ефеката од око 10%. Упоредна анализа трошкова и добити у земљама које су се интегрисале у ЕУ Процена трошкова се ради у односу на актуелно стање правних тековина ЕУ у области животне средине и актуелно важећих производних стандарда, стандарда производних процеса и стандарда квалитета животне средине. Такође, анализа трошкова прилагођавања за сваку државу полази од анализе постојећих административних и инфраструктурних капацитета и привредне структуре. Прва процена Европске комисије из 1997. године о трошковима преузимања тековина у области животне средине од стране држава централне и источне

7

Европе, износила је око 1140 евра по глави становника. Саопштење Комисије које се односило на изазове финансирања политике животне средине у државама кандидатима за 2001. годину је имало нешто конзервативнију процену. Европска комисија је тада проценила да су за пуну примену правних тековина у области животне средине била потребна годишња улагања на нивоу од 2-3% БДП држава кандидата. Међутим, процене интензитета потребних инвестиција су се разликовале по државама: од 2% БДП за Чешку републику до 11% БДП за Бугарску. У Пољској су улагања јавног сектора у оквиру спровођења директива ЕУ које се односе на третман комуналних отпадних вода (која укључује и третман канализационог садржаја и муља), пијаће воде, загађење ваздуха на великим удаљеностима и урбано загађење ваздуха, као и управљање отпадом, оквирно 164-347 УСД/по години/по становнику. Важан је и закључак , изведен у истраживању, да висина добити зависи непосредно од тога у којој мери су циљеви заштите животне средине и одрживог развоја интегрисани у остале секторске политике а пре свих у пољопривреду, енергетику и саобраћај .У Словенији је расподела „терета“ трошкова приступања ЕУ у области животне средине распоређена на следећи начин (%): Централна администрација > 10 Локална самоуправа 60Привреда 20Остали учесници <10 што указује да је највећи терет приступања ЕУ за сектор животне средине био на локалној самоуправи. Трошкови примене закондавства ЕУ у области животне средине у Словенији се могу показати и као:

8

Укупни трошкови примене 2,7 милијарде евра Трошкови примене у привреди 1,3 милијарде евра Трошкови примене само за Директиву IPPC 553 милиона евра Од тога: за 170 компанија (до 2007.) за 15 компанија (до 2011.) 455 милиона евра 98 милиона евра Постоји податак да се приступање Словеније ЕУ за сектор животне средине, може исказати као 1300 евра по становнику. Искуство десет земаља које су 2004. године приступиле Европској унији показује да су се за заштиту животне средине издвајања из БДП кретале између 1,5 и 2,5 %.

Упоредна анализа трошкова и добити у земљама које су кандидати или у

Процесу стабилизације и придруживања ЕУ У Македонији и Турској расподела „терета“ трошкова приступања ЕУ у области животне средине процењена је на следећи начин (%): Македонија ТурскаЦентралнаадминистрација 7 13Локална самоуправа 35 37Привреда 57 28Остали учесници 1 22 То указује да је за Македонију највећи терет приступања ЕУ за сектор животне средине процењен да је на индустрији, а у Турској на локалној самоуправи и индустрији (док је у Словенији, као што је горе речено, највећи терет приступања поднела локална самоуправа). Постоје подаци да се трошак приступања ЕУ за сектор животне средине може проценити за: - Македонију као 1100 евра/становнику, - Хрватску 1500-2000 евра/становнику.

9

Само за инфраструктурну примену Стратегије управљања отпадом 2008-2020 процењено је да је у Македонији потребно издвајати приближно 1,5% БДП годишње. Искуства Хрватске у спровођењу две „тешке“3 директиве за воде су: Директива Инвестиције у милионима евра 2006-2008 Планирано 2009 За пијаћу воду 98/83/ЕЦ 203,9 64За третман урбаних отпаднихвода 91/271/ЕЕЦ 234,9 75 Ово чини да инвестиције, потребне за спровођење само две „тешке“ директиве за воду , Хрватску коштају оријентационо око 580 милиона евра. Сектор животне средине у Србији са аспекта ефеката интеграције у ЕУ Анализа расположивих података и до сада рађених студија на тему ефеката интеграције Србије у ЕУ у сектору животне средине, показује на значајне сегменте који до сада уоште нису обрађивани, као и ограниченост урађених анализа. Могући разлози за то су несистематичност улазних података за анализу и/или чињеница да ће процена бити резултат ИПА пројекта Стратегија правног усклађивања Србије у области животне средине, за коју је ЕЦ обезбедила средства, а који ће, надамо се, започети у 2009. години. У контексту напред реченог треба посматрати и ограниченост приказа материје у овој анализи, која је пре свега уоквирена покушајем да се систематизује урађено, укаже на сегменте који до сада нису били предмет процене и постави основа за (будућу) процену трошкова, инвестиција и добити. Може се констатовати да се до сада у Србији нико није бавио : систематски проценама трошкова од историјског (затеченог, годинама ствараног) загађења. При чему треба имати у виду да се историјска штета у контексту ефеката интеграције треба умањити на чишћење и поправак штете, која је непосредно повезана са достизањем стандарда квалитета који 3 Investment-HeavyDirectives

10

проистиче из релевантног прописа ЕУ. Овом проблеметиком су се домаћи и међународни стручњаци једино бавили код процена утицаја бомбардовања 1999. године на животну средину. Урађене анализе треба да буду узете у обзир када се, у будућности буду процењивала историјска загађења, јер су сада и несаниране последице бомбардовања на животну средину постале део историјског загађења које треба решавати. Постојао је покушај 2003. године да се трошкови санације историјских загађења у Србији обезбеде делом из приватизације, али то није заживело. Како држава има одговоност за историјско загађење, треба очекивати да ће у будућности имати по овом основу и одређене трошкове (као што на пример сада има у санацији трошкова историјских загађења на локацији у Крагујевцу на којој „Фијат“ треба да установи производњу); планирањем инвестиција за спровођење „тежих“ директива ЕУ из области животне средине, што ће у наредном периоду бити неопходно урадити, јер се на бази ових инвестиција договарају прелазни рокови за пуну примену законодавства ЕУ у области животне средине. Ова два претходно наведена сегмента, значајно ограничавају обухват и домете анализе ефеката. Расположиви подаци чине да ће и у будућности ово бити изазован посао. За потребе ове анализе ефеката урађена је упоредна анализа досадашњих процена, са покушајем да се методолошки постави урађено. Анализирајући резултате студије4 (која је 2003. и 2004. године рађења за потребе НЕАП-а, касније НЕС-а, и касније преузета у Националној стратегији одрживог развоја, коју је Влада Србије усвојила 2008. године, при чему је стратешки циљ у сва три документа био достизање стандарда квалитета животне средине у ЕУ ) можемо истаћи: методолошку вредност ове студије урађене применом МОСЕС методологије5 4 ENVIRONMENTAL CAPACITY BUILDING PROGRAMME 2003: Assessment of the Economic Value of Environmental Degradation in Serbia, Interim report by J. Jantzen and R.Pesic, 03/SER01/09/002, Belgrade, May 2004 5 Model on Sustainable Environmental Economic Scenarios , za potrebe Svetske banke ga je razvio Jochem Janzen sa saradnicima od 1989. do 1992. godine u Institute for Applied Environmental Economics , Hag

11

ограниченост студије само на сегменте животне средине за које је рађена (отпад, воде, ваздух). Студија је урађена на бази података за 2003. годину. За Србију су расположиви следећи подаци процене ефеката за 2003. годину: Штета животне средине Ниски ниво привреднограста Високи ниво привредног раста Милиониевра % БДП Милиониевра % БДП Укупно: загађење ваздуха, воде и отпада 861 5,11 2500 14,85

Расподела ефеката по сегментима животне средине за Србију је представљена као : Воде 22 %Отпад 11 %Ваздух 53 %Заштитаприроде Није узето у обзиркод анализе Остало Аутори студије су развили девет могућих сценарија штета за животну средину за период од 10 година (2003-2013), и то:

12

Привредни раст Сценарио политике заштите животне средине а б ц1 Ниски, 1,8% 2 Средњи, 4,7% 3 Високи, 8% а-динамикаштета прати развој привреде, односно нема технолошких и структуних промена

б-аутономнитехнолошки процес и структуре промена које доводе до смањења загађења по јединици БДП од 2%

ц-примена мера заштите животне средине у контексту приближавања ЕУ, са редуковањем штета по јединици БДП од 5 % За 2013. годину пројекција штета за животну средину у Србији указује да само сценарија: 1б, 1ц и 2ц , подразумевају поправљање животне средине у Србији. Потребно је истаћи да резултате ове студије треба врло опрезно користити у проценама које се дају 2009. године.Ови подаци, без претходне анализе, тј. улажења у суштину како се до тих цифара дошло, представљају непоуздане податке. Ово истичемо зато, што је и ресорно министарство (за заштиту животне средине) 2008. године, управо тако приступајући подацима, урадило одређене процене, чак и екстраполацију података, што свакако треба узети са резервом. Да би 2009. године ови подаци били кредибилни (посебно исказано по години или становнику), потребно је направити озбиљну анализу сценарија који се реално дешава од 2003. године до данас, уз додатно узимање у обзир светске економске кризе. Ово не треба да умањи вредност саме студије, ако се правилно чита и тумачи. Из свега напред реченог, а имајући у виду да од 2005. до 2009. године реално у пракси нису евидентирана остварена директна улагања у побољшање животне средине у Србији, по предвиђеној динамици од стране аутора, процена ресорног министарства изречена 2008. године, на нешто више од 4 милијарде евра за

13

укупне издатке у сектору животне средине, може се узети са великом резервом6. На таквој основи је изведен и став, да ће уз претпостављени привредни раст од 5%, 2016. године бити потребно издвајати 2,4 % БДП за животну средину, плус 4,4-13 % БДП за санацију животне средине (што је преведено у процену 545 евра по становнику + 1150 – 3340 евра по становнику). Период од 2005. до 2007. године је у Србији био обележен динамичним привредним растом, порастом извоза, приливом страних директних инвестиција, побољшањем ефикасности привреде, растом финансијског сектора и девизних резерви, али и растом инфлације, спољнотрговинског дефицита, превисоким растом зарада у односу на ниво продуктивности, великим обимом јавне потрошње и високом незапосленошћу. Бруто друствени производ (БДП) је као основни макроекономски индикатор просечно годишње растао по стопи од 6.2% а тај просек је за 2008. годину износио 6%7. У истом периоду, проценат који се из БДП улазе у заштиту животне износи око 0,2 %. Улагања јавног сектора у заштиту животне средине Србији , по годинама су: Издвајања из године у годину углавном су бивала све већа, али се релативни однос није мењао јер је просек узимања од БДП и даље био 0,3%. Поред издвајања дела БДП, други битан начин за остваривање прихода јесте путем накнада прописаних у законима из области животне средине усвојених 2004. и 2009. године. По том основу на пример, 2007. године Фонд за заштиту животне средине Републике Србије остварио је приход од 12,3 милиона евра. Одређени проценат, у складу са законом потребно је распоредити градским и општинским буџетима. У процедури је Закон о Фонду за заштиту животне 6 По оцени аутора ове студије, на ову суму треба као минимум додати средства која су пројицирана да треба да се утроше од 2005 – 2009. године, а нису уложена у сектор животне средине 7 Информације преузете из Меморандума о буџету и економској и фискалној политици за 2009. годину, са пројекцијама за 2010. и 2011. годну, страна 3 и страна 12, са сајта Министарства финансија и Републичког завода за статистику.

година 2000 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. % од БДП 0 0,3 0,4 0,2 0,3 0,3

14

средине, чијим усвајањем и спровођењем се очекује да ће се побољшати начин и ефикасност досадашњег функционисања. У поређењу са укупном међународном помоћи која Србија прима помоћ за сектор животне средине се креће између 0,5% и 1,89%. Инвестиције и издаци за заштиту животне средине8 у Војводини и централној Србији за 2006. и 2007. годину у хиљадама динара (000 РСД) су: Година 2006 2007 Инвестиције Текућииздаци Инвестиције Текући издаци Војводина 1171511 197327 626786 329079 Централна Србија 905574 136003 2361878 391558 Подаци улагања привреде у област животне средине нису обједињени и систематизовани. Међутим, чињеница је да од усвајања оквира нове политике животне средине у Србији (јули 2001. године), привредни субјекти значајно , али још увек недовољно, улажу у заштиту животне средине. У прилагођавању пословања захтевима заштите животне средине, предњаче привредни субјекти оријентисани на регионално тржиште (Балкан + околне земље ЕУ). У оквиру ове анализе ефеката даћемо неколико примера. Иако увођење стандарда из серије ИСО 14000 (управљање животном средином) није мандаторно, пре свега због конкурентности својих производа на тржишту, али и због друштвено и „еколошки“ одговорног пословања, значајни број организација је у своје пословање увео и уводи ове стандарде. Од 2000. године, до средине 2009. године, привреда Србије је по основу увођења стандарда ИСО 14001, ИСО 4001:2004, СРПС ИСО 14001 и СРПС ИСО 14001:2005, уложила оквирно око 1,4 милион евра (око 200 привредних субјеката са просечном ценом увођења стандарда 7000 евра). У овом контексту је важно напоменути да су за трошкове интеграције релевантне инвестиције које се односе на достизање стандарда квалитета производа (на пример минимални квалитет амбалаже, 8 Подаци преузети са сајта Републичког завода за статистику http://webrzs.stat.gov.rs/

15

интегрисана политика производа и сл.), где свој удео (као индиректне или додатне инвестиције) има и увођење стандарда из серије ИСО 14000. Површински копови „Колубара“, Лазаревац, уз пројекцију развоја у складу са захтевима заштите животне средине, идентификују да од 2009. до 2014. године, по једном површинском копу за сектор животне средине треба обезбедити 5,41 милион евра (за сва четири копа 21,6 милион евра), не рачунајући трошкове за експропријацију и пресељење становништва (који су за један од копова процењени на више од 20 милиона евра). При свакој анализи ефеката, треба имати у виду да се ова улагања привреде у сектор животне средине реално дешавају (из разлога који нису примарно ЕУ интеграција, већ на пример притисци услова глобалне трговине и остваривања побољшања конкурентности) независно од прикључења ЕУ. Управо због ових чињеница, привреда Србије није само партнер, него у неким сегментима носилац и промотер ЕУ интеграција. Остаје отворено питање у коју категорију треба сврстати ефекте погоршавања еколошке слике и довођење на еколошки прихватљив ниво, функционисање неких (неуспешно) приватизованих индустријских предузећа (на пример Азотара у Панчеву, Жупа у Крушевцу, и др.) Детаљне користи од примене ЕУ стандарда у сектору животне средине је тешко квантификовати без прецизних пројекција привредног раста, тј. темпа развоја и структуре привреде у периоду од најмање двадесет година. Није познато да постоје такве реалне пројекције макроекономског развоја Србије. Ово све не зависи само од политике заштите животне средине, већ и од карактера (одрживог) привредног развоја Србије. Национална стратегија економског развоја Србије за период 2006-2012. је усвојена 2006. године. Претходно, 2005. године усвојена је Стратегија привлачења страних директних инвестиција. Евидентан је, међутим, недостатак секторских стратегија за развој одређених грана индустрије.

16

Још је теже, у области животне средине, приказати добити (квалитативне и квантитативне) као ефекте, од трошкова и инвестиција. То се пре свега односи на ефекте животне средине на јавно здравље9 и побољшање услова и квалитета живота. У такву категорију би нпр. спадао пад цена некретнина у појединим зонама које се сматрају загађеним, или трошкови који се плаћају за лечење болести изазваних или погоршаним стањем животне средине или квалитетом пијаћих вода. Оквирна процена добити може се за Србију сагледати из анализе10 : Добити услед усаглашавања са Environmental Acquis – монетарни показатељи Ваздух Годишња добит у износу од 351-621 милиона евра , почев од 2020. године Вода Пијаће воде: годишња добит око 422,3 милиона евра након пуног спровођења директиве Побољшање квалитета површинских вода (за кориснике): годишња добит од 33,2-87,3 милиона евра Побољшање квалитета екосистема површинских вода: добит 11,4 милиона евра по години Добити услед усаглашавања са Environmental AcquisКвалитативни приказ Квантитативни приказВаздух -Побољшано праћење иинформације о емисијама загађујућих материја у атмосферу и параметара квалитета ваздуха -Опште добити за људско здравље (смртност, болести), екосистеме (еутрофикација, ацидификација, утицај на озонски омотач), економију (утицај на пољопривредне културе, и др.) и социјални

- Избегавање 3083 еквивалентних случајева по години хроничних бронхитиса, од којих 801 случај годишње у Србији - За 2437 мање случајева превремених смрти по години, од којих 493 случај годишње у Србији 9 Министарство за животну средину и просторно планирање је подржало истраживања која се односе на аналитичко истраживање утицаја загађења на стање популације у изабраним урбаним локацијама (Панчево, Вршац, Бор), и у оквиру којих се први резултати могу очекивати 2010. године 10 Benefits for FYROM and other countries of SEE of compliance with the enironmental acquis, Final report – Part II: Country-specific Report Serbia, ARCADIS ECOLAS / IEEP for EC/DG Environment (2007)

17

аспект (на пример: уништавање историјских грађевина, видљивост у градовима) Вода - побољшани квалитет воде за пиће - побољшани квалитет унутрашњих површинских вода за купање и рекреацију - побољшани квалитет екосистема површинских вода

- побољшани квалитет воде за пиће у 3.822.092 домаћинства - побољшани квалитет воде у свим водотоковима, тако да се испуни циљ класа И и ИИ у водотоковима - због побољшања квалитета екосистема, побољшани квалитет свих површинских вода Отпад - боље управљање отпадоми мониторинг токова отпада - редуковани ризици по здравље који потичу од праксе управљања опасним отпадом, затварања и ремедијације ђубришта - мање загађење подземних и површинских вода која су у вези са процедним водама из неконтролисаних и незаштићених одлагалишта отпада - редукован утицај на климатске промене кроз прихватање метана са депонија

- редукована емисија метана: 34-339 ктона/години у 2020. години - Смањење запремине одлагалишта отпада до 2020. године за 35-48%, кроз увођење система рециклаже, компостирања и других метода третмана отпада - повећање количина/запремина отпада у рециклажи : око 398 ктона рециклабилних матријала (папир, стакло, пластика и метал) по години у 2020. години Природа - побољшање садачњихнеодрживих облика туризма и добити од еко-туризма - Побољшање квалитета и величине заштићених подручја (од 5,6% до 10% до 2010. године) - смањивање губитка шума (планирано пошумљавање на 1,3 милион ха)

Закључна разматрања

18

Иако индикативна, упоредна анализа трошкова држава Средње и источне Европе које су већ постале чланице ЕУ, није најважнији извор информација на којима се може заснивати анализа ефеката приступања Србије ЕУ11. Потребно је је пре свега утврдити актуелно постојеће стање у Србији посматрано кроз захтеве из прописа ЕУ. Полазна тачка у планирању треба да буде анализа недостатака у инфраструктури за животну средину у односу на захтеве правних тековина ЕУ. Затим треба приступити дефинисању приоритета на стратешком нивоу и нивоу пројеката, (укључујући изградњу потребних институција, изградњу капацитета, едукацију на свим нивоима пре свих доносиоца одлука за разумевање сектора животне средине и одрживог развоја) за потребе развоја програма инвестирања и дефинисати финансијска средства и изворе прихода за њихово спровођење. За Србију је потребно испланирати инвестиције за спровођење „тежих“ директива ЕУ из области животне средине. Процена ових инвестиција чиниће основу за договор прелазних рокова12 за пуну примену законодавства ЕУ у области животне средине и значајно допринети потенцијалу за коришћење различитих фондова ЕУ. 11 Посматрано са данашњег становишта, поменуте процене, како укупне, тако и у односу на одређене државе сличних карактеристика као што је Србија данас, требало би узети са одређеном дозом резерве. Пре свега, процена трошкова је рађена у односу на тадашње стање правних тековина ЕУ у области животне средине и тада важећих производних стандарда, стандарда производних процеса и стандарда квалитета животне средине. Већ анализа из 2001. године није укључивала реформу у законодавству у области квалитета вода (усвајање Оквирног упутства о водама 2000/60/ЕЗ). Такође, у то време нису биле познате процене укупних трошкова за спровођење Оквирног упутства о ваздуху 96/62/ЕЗ јер је тек требало извршити анализу проблема на основу којих би се израдиле стратегије и акциони планови за деловање. Од 2001. до тренутка писања ове анализе усвојени су нови прописи који могу имати значајан утицај на приступање ЕУ нарочито у области климатских промена, енергетске ефикасности и управљања хемикалијама (дакле из области животне средине и укључивење животне средине у друге секторске политике).Такође, анализа трошкова прилагођавања за сваку државу полази од анализе постојећих административних и инфраструктурних капацитета и привредне структуре. На основу таквог прегледа стања зависи процена потребних инвестиција како би се досегли захтевани технички и технолошки стандарди производа и индустријских процеса који произилазе из конкретних прописа ЕУ, инфраструктуре потребне за спровођење циљева из упутстава ЕУ и временска пројекција фазног достизања захтеваних стандарда квалитета животне средине. 12 Временски оквир улагања у животну средину протеже се и на период након приступана држава ЕУ. У том смислу он представља и кредибилну основу за уговарање прелазних периода у Споразумима о приступању за пуну примену одређених прописа ЕУ у области животне средине након стицања статуса члана

19

У оквиру процена трошкова у подручју заштите ваздуха од загађивања и

климатских промена треба узети у обзир директиве ЕУ које се односе на: управљање квалитетом ваздуха (оквирна и „ћерке“ директиве о ваздуху) велике уређаје за ложење контролу емисија испарљивих органских супстанци код складиштења и дистрибуције бензина обраду емитованих испарљивих органских супстанци код употребе растварача квалитет горива (садржај олова, сумпора у течним горивима и др.) климатске промене контролу индустријског загађења лиценцирање и пројектовање остале релевантне намене (едукација, учешће јавности у одлучивању и др.) У оквиру процена трошкова у подручју управљања отпадом треба узети у обзир трошкове реализације Националне стратегије управљања отпадом са програмом приближавања ЕУ (из 2003. године, односно иновиране и актуелизоване верзије чија је израда у току), и то за: санацију службених одлагалишта отпада санацију дивљих одлагалишта отпада изградњу регионалних центара за управљање отпадом (трансфер станице, рециклажни центри, депоније) изградњу постројења за управљање опасним хемијским неорганским отпадом решења за управљање опасним органским отпадом решења за управљање посебним токовима отпада решења за управљање амбалажом и амбалажним отпадом лиценцирање и пројектовање остале релевантне намене (санација историјских загађења, едукација, учешће јавности у одлучивању и др.) У оквиру процена трошкова у подручју вода треба узети у обзир директиве ЕУ и трошкове који се односе на: - развој система јавног водоснабдевања - развој система одвођења и пречишћавања комуналних отпадних вода - развој система заштите од штетног деловања вода (заштита од поплава)

20

- лиценцирање и пројектовање - остале релевантне намене (развој ситема за воде за купање, развој система за рану најаву, развој система за праћење, едукација, учешће јавности у одлучивању и др.). Улагања индустрије треба систематизовати у оквиру: даљег вођења стандарда управљања животном средином добијања интегралне (интегрисане) дозволе ИППЦ (за она постројења која су сврстана у категорију за коју је ова дозвола обавезна) адекватног управљања хемикалијама адекватног управљања отпадом, укључјући амбалажу и амбалажни отпад садржаја бензина, сумпора и других супстанци, у горивима које користе осталих релевантних активности (увођење концепта чистије производње, увођење концепта енергетске ефикасности на свим нивоима индустрије, развој система праћење и др.) а трошкове треба систематизовати у оквиру: - износа који се плаћају по основу „загађивач плаћа“ / „ корисник плаћа“; - казни ; - других плаћања по основу загађења животне средине. Улагања јавног сектора треба систематизовати у оквиру спровођења директива ЕУ које се односе на: третман урбаних отпадних вода (која укључује и третман канализационог садржаја и муља), пијаће воде, воде за купање загађење ваздуха на великим удаљеностима и урбано загађење ваздуха, управљање отпадом друга релевантна улагања (енергетска ефикасност, коришћење обновљивих и алтернативних извора енергије , и др.). Процена је да висина добити од поштовања ЕУ прописа превазилази трошкове њиховог спровођења. При томе треба имати у виду да висина добити зависи непосредно од тога у којој мери су циљеви заштите животне средине и одрживог развоја интегрисани у еколошки интензивне секторске политике као што су пољопривреда, енергетика и саобраћај.

21

Да би постигла свој циљ приближавања сектора животне средине вредностима ЕУ у овој области, извесно је потребно повећање издвајања из БДП за заштиту животне средине (до 2,4% БДП у 2015. години13). Влада би требало јасније да дефинише циљеве смањења загађења, средњорочне и дугорочне временске оквире за њихово постизање, као и да темељније ради на економским и регулаторним инструментима. Постојећи систем економских инструмената у области животне средине не обезбеђује потпун и транспарентан увид у начин прикупљања и коришћења средстава ради остваривања циљева у области животне средине. Очекивања су да ће резултати ИПА 2007 пројекта Стратегија правног усклађивања Србије у области животне средине14, за коју је ЕК обезбедила средства, дати многе одговоре, који су у овој анализи оцењени као недостајући или некомплетни или недоследни. Најтежи посао спровођења и контроле усвојених закона као и све већа издвајања за сектор животне средине тек предстоји. Литература Агенција за заштиту животне средине - Министарство науке и заштите животне средине, „Environment in Serbia – an indicator-based review“, Београд, 2007 Benefits for FYROM and other countries of SEE of compliance with the enironmental acquis, Final report – Part II: Country-specific Report Serbia, ARCADIS ECOLAS / IEEP for EC/DG Environment (2007) Commission of the European Communities (1997), „Compliance Costing for Approximation of Environmental Legislation in the CEEC“ Commission of the European Communities „The Challange of Environmental Financing in the Candidate Countries“ (COM (2001)304) Dević S., Prezentacija „Water Management in Croatia“ na regionalnom ministarskom sastanku, Mavrovo, Makedonija (2009) Environmental Aproximation Strategy for Macedonia, presentacija S.Pejčinovska-Andonova,decembar 2008 13 уз потребу потврде овог износа из разлога напред наведених у овој анализи 14Technical Assistance for Development of a national Environmental Approximation Strategy (EAS)

22

ENVIRONMENTAL CAPACITY BUILDING PROGRAMME 2003: Assessment of the Economic Value of Environmental Degradation in Serbia, Interim report by J. Jantzen and R.Pesic, 03/SER01/09/002, Belgrade, May 2004 EU Integrated Environmental Approximation Strategy 2007-2023 for Turkey, Ministry of Environment and Forestry (2006) Macura A., A. Mihajlov, B. Grupković, D. Tatić, D. Vujčić, E. Jakopin, F. Stanković, G. Bašić, G. Danilović-Grković, M. Vid: Human Development Report Serbia 2008 - Regional Cooperation, Beograd, UНДП Србија, 2008. 235стр., ИСБН 978-86-7728-103-8. Михајлов А., Општине и градови Србије у еколошким интеграцијама на путу ка Европској унији, с. 55-63, у „Европски стандарди у Србији – Зборник радова“, ИСБН 978-86-83675-13-5, Центар за демократију, Београд (2009) Mihajlov, A.: Regional environmental initiative: South-Eastern Europe (Balkan) Regional Environmental Cohesion Initiative, Pan-European Conference on EU Politics, Riga, Latvia: European Consortium for Political Research -Standing Group on the European Union, http://www.jhubc.it/ecpr-riga, 25-27 September, 2008, Михајлов, А.: ЖИВОТНА СРЕДИНА КА ЕВРОПИ У 95+ КОРАКА, Монографија – помоћни уџбенички материјал, Привредна комора Србије и Амбасадори животне средине, Београд, 2005; допуњено и измењено издање на енглеском језику (2006), ИСБН 86-80809-29-2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, «NATIONAL STRATEGY FOR SERBIAN EU ACCESSION», Institute for Economy for The Government of Serbia (2005) Национална стратегија управљања отпадом са програмом приближавања ЕУ - Влада Републике Србије - Министарство за заштиту природних богатстава и животну средину ( 2003) Национални Извештај о стању животне средине за 2000. годину за Србију са приоритетима (2001): Министарство здравља и заштите животне околине Србије Национални програм заштите животне средине Републике Србије (нацрт), 2005. Pre-accession Impact Studies: The Impact of Transposing EU Environmental Protection Standards to Romania, European Institute of Romania (2002) Преглед стања животне средине – Република Србија Други преглед, Уједињене нације, Њујорк и Женева, 2007. Припремни материјали за Стратегију одрживог развоја Србије, УНДП 2005-2007 Републички завод за статистику http://webrzs.stat.gov.rs/ Relevance of the Environmental Sector in the EU Accession Process,Slokar M., Презентација у ПКС, Март 2007. Симончић В., КОРИШТЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ СРЕДСТАВА У ЗАШТИТИ ОКОЛИША – МОГУЋНОСТИ И ОГРАНИЧЕЊА, Зборник радова Регионалног симпозијума са међународним учешћем „ЖИВОТНА СРЕДИНА КА ЕВРОПИ“, Београд (2005) Стегић,М., Мобилизација финансијских ресурса у циљу заштите животне средине, Министарство заштите животне средине, Београд (2008) Студија изводљивости (2005) о спремности Србије и Црне Горе за преговоре о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом , СЕЦ (2005) 478 финал

23

The Commission's 1998 Communication on Accession Strategies for the Environment (COM (1998)294) Waste Management Strategy of the Republic of Macedonia (2008 - 2020), Skopje, March 2008