Cilj ovog rada je upoznavanje sa osnovnim tehnicko
eksploatacionim i saobracajno-geografskim odlikama drumskog
saobracaja i transporta, a koje odreduju mesto ovog vida u
saobracajnom sistemu - na tritu
Seminarski rad
Dravni Univerzitet u Novom Pazaru
Graevinarstvo
Seminarski rad
Tema: Put i ivotna sredinaMentor: Kandidat:
Prof. dr Nazim Mani Valentino erkovi
Br. ind. 08-007/12
Novi Pazar, 2015. godineSadraj
31.Uvod
42. Pojam i znaaj drumskog saobraaja
53.Uticaj saobraaja i putne infrastrukture na ivotnu sredinu
53.1.Uticaj saobraaja na aerozagaenje
83.2.Saobraajna buka
103.3.Uticaj saobraaja na zemljite
123.4.Otpadne materije
4.13Zakljuak
14Literatura
1.UvodDanas u svetu ne moe se zamisliti ni jedan trenutak da se
ne obavi neki transport robe ili ljudi. Svi vidovi transporta su
zastupljeni poevi od drumskog na kome emo se najvie bazirati za
prevoz robe na manjim i srednjim relacijama, zatim eljezniki
transport, vodeni transport, vazduni transport i sprecijalni vidovi
transpotra.
U saobraaju znaajno mesto zauzima organizacija saobraaja, da bi
roba bila preveena to kraim putem u to kraem vremenu, jer je
potrebno da roba koja se prevozi sauva sva svoja svojstva tokom
transporta. U okviru saobraaja posebno mesto zauzima i ekoloki
uticaj na oveka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u
pitanju opasne materije jer incidentne situacije ili saobraajne
nezgode mogu da prouzrokuju zagaenja irih razmera.
Savremeni svet sve vie napreduje u naunom, tehnolokom,
ekonomskom i drugom smislu. To mu omoguava da vremenom progresivno
otkriva sve vie materija, supstanci i elemenata koji su mu potrebni
za ubrzani razvoj. Meu te elmente spadaju materije ija
klasifikacije je vrlo raznolika. One su opasne, ali isto tako su
nepohodne za razvoj i zadovoljavanje potreba stoga njihov transport
treba da bude siguran, bezbedan a ujedno i ekonomican.
2. Pojam i znaaj drumskog saobraaja Saobraaj je samostalna
privredna delatnost koja se bavi prenosom materijalnih dobara,
ljudi i vesti sa jednog na drugo mesto, imajui u vidu zadovoljenje
ljudskih potreba kako u sferi proizvodnje, tako i u svakodnevnom
ivotu.
U komercijalnom poslu, saobraaj se moe posmatrati kao nain
diferenciranja cena i kupaca. Alokacija trokova transporta zavisi
od toga da li se usluge transporta koriste individualno (tada se
smatra potronjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom
proizvodnog procesa; trokovi transporta postaju zavisni trokovi i
ulaze u kalkulaciju cene kotanja). Saobraaj je sloena delatnost
koja se mora programirati tako da odgovara potrebama korisnika
usluga.
Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i
tranje za ovim uslugama dovodi do neiskorienosti kapaciteta
transportnih sredstava, to se direktno odraava na ekonominost
poslovanja transportnih preduzea.
Saobraajni sistem obuhvata transportna sredstva, postrojenja i
transportne relacije na odrenenom prostoru. Kao specifina
delatnost, saobraaj povezuje ljude, preduzea, grane, teritorije,
gradove, drave i trita. Transportom se moe uticati na nivo razvoja
nekog trita, on neposredno utie na stepen snabdevenosti trita
robama i na veu prisutnost ljudi na tritu (bilo u ulozi prodavca
ili kupca). Transport utie i na cenu proizvoda ili usluge.
Kao jedan od parametara stepena razvoja nacionalne ekonomije,
transport utie i na njenu konkurentsku poziciju na tritu. Funkcija
saobraaja se najee nalazi izmenu funkcije prodaje i kupovine (od
prodavca preuzima robu i prevozi je do kupca).
3.Uticaj saobraaja i putne infrastrukture na ivotnu
sredinuModernizacija i porast broja saobraajnih sredstava, omoguava
bri i kvalitetniji prevoz ljudi i roba na sve vee udaljenosti, ali
s druge strane poveava i optereenje na ivotnu sredinu. Razliiti
vidovi saobraaja imaju razliitu potrebu za energijom pa samim tim
imaju i razliit uticaj na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.
Negativni efekti saobraajnih aktivnosti, uglavnom, se odnose na
saobraajne nezgode, zaguenja, zagaenja tla, zraka i vode, buku koju
proizvode transportna sredstva, potronju energije, zemljita i
drugih prirodnih resursa koji se koriste za proizvodnju vozila i
infrastrukture.
3.1.Uticaj saobraaja na aerozagaenje
Udeo evropskog stanovnitva koje ivi ugradskim podrujima, poveao
se sa 71% u2000.godini na 73% u2010.godini. Oekuje se da e se taj
pravac razvoja nastaviti, te da e do 2050.godine dostii udio od
82%. U dananjim evropskim gradovima najveu smetnju normalnom ivotu
predstavljaju zagaivanje vazduha i buka. Drumski saobraaj, koji
dominira i u putnikom i u teretnom prevozu, u najveoj mjeri utie na
zagaivanje vazduha. Najvea pretnja je konstantan porast emisija
tzv. gasova staklene bate, koji direktno ili indirektno utiu na
globalno zagrijavanje, promjenu klime, a time i na zdravlje ljudi.
Takoe, saobraajem uzrokovane emisije azotnih oksida i hlapivih
organskih spojeva, doprinose stvaranju troposferskog ozona, jo
jednog uzronika klimatskih promjena.
Oko 60% od ukupne koliine svih zagaujuih supstanci vazduha u
urbanim sredinama, potie od motora sa unutranjim sagorijevanjem.
Osnovni uzrok za ovako veliku emisiju zagaujuih supstanci, su
uslovi sagorijevanja goriva koji se javljaju pri radu automobilskih
motora. Od ukupne energije koja se oslobaa procesom sagorijevanja,
oko 42% se koristi za pokretanje vozila, dok su preostalih 58%
gubici.
Izduvni gasovi motora sadre mnoge tetne materije:
ugljenmonoksid, nesagorjele ugljovodonike i djelomino sagorjele
materije, okside azota, okside sumpora, jedinjenja olova, vrste i
tene sastojke dima i jo nepotpuno objanjene materije sa
karakteristinim mirisom (aromatini) ugljovodonici, aldehidi,
jedinjenja sumpora i dr. Z rzliku od drugih produkt rd motor,
ugljovodonici se emituju i kd motor nije u rdu. Oko 20% ukupne
emisije ugljovodonik dolzi iz rezervor i zgrijnog krburtor i jo
toliko emisijom iz kuit motor. Kao rezultat izgaranja fosilnih
goriva, nastaju zagaujue tvari koje se prenose na velike
udaljenosti i na taj nain lanano unitavaju biljke, ivotinje i
ekosisteme. Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje
mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorijevanja
fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna.
Emitovane kisele supstance kao sto su sumpor dioksid (SO2) i azot
dioksid (NO2), u atmosferi se mogu zadrati i do nekoliko dana i za
to vrijeme prei razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara,
gde se transformiu u kiseline. Primarni polutanti SO2 i NO2 i
njihovi reakcioni proizvodi, nakon njihove depozicije i promjene
padaju na povrinu zemlje i u povrinske vode, gdje uzrokuju
zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odraavaju se na vodene
organizme koji su osjetljivi na poveanje pH vrijednosti i poveanje
toksinih metala u vodi. Biljke su osjetljive i na poveanje
koncentracije hidrogenovih jona u zemljitu. Ljudi, takoe, trpe
posljedice acidifikacije zbog konzumiranja povrinske ili podzemne
vode, koje esto imaju neprimjeren pH i poveanu koncentraciju
metala. Svi ovi gasovi nepovoljno utiu na ljudsko zdravlje,
uzrokujui probleme disajnih organa, kardiovaskularne i razne druge
bolesti, a neki od njih imaju i izraeno kancerogeno dejstvo.
Na nivo zagaenosti vazduha, uzrokovanog saobraajem, utiu:
starost, odnosno kvalitet vozila; kvalitet goriva koje se koristi;
propusna mo ulica, nain na koji je planiran saobraaj unutar jednog
grada i nain organizovanja gradskog saobraaja; zatim, poloaj grada
kao i meteoroloke prilike podruja.
Starost vozila - Starost motornih vozila ima veliki uticaj na
obim razliitih vrsta emisija. ak 80% od ukupnog CO2 u saobraaju
emituju automobili stariji od pet godina. U Hrvatskoj su npr.,
vozila stara prosjeno 12 godina. Trenutno stanje u Srbiji je takvo
da su putnika vozila, u prosjeku stara oko 20 godina, i u velikom
broju, koriste olovni benzin i nisko kvalitetna motorna goriva
(dizel gorivo sa visokom koncentracijom sumpora). [3] Na primjer,
ako se uzme u obzir prosjena starost voznog parka javnog gradskog
prevoza u Banja Luci, zatim tehnoloka zastarjelost vozila zbog
kojih autobusi u mjestu rade u prosjeku po 1 sat (ukoliko bi se
autobus ugasio, izgubio bi pritisak u instalacijama koje su
nepouzdane i ne bi mogao da krene a izgubio bi i efikasnost
vazdunih konica), prosjena potronja goriva 40 litara/100 km i 162
polaska dnevno sa terminala u centru grada, jasno je kolikom
aerozagaenju je izloen centar grada.
Prema EEA, za nova vozila registrovana u 2011. godini, prosjene
CO2 emisije su bile za 3,3% manje u odnosu na nova vozila
registrovana u 2010. godini.
Kvalitet goriva - Kvalitet goriva igra vanu ulogu u efikasnosti
procesa sagorijevanja a time i na emisiju gasova, potronju goriva
kao i na performanse motora. Kvalitet goriva se odraava i na snagu
motora i poveanu ili pogoranu vozivost vozila. Najvei broj putnikih
vozila u Srbiji koristi dizel kao pogonsko gorivo i u ukupnom broju
registrovanih putnikih vozila uestvuje oko 56,7%.
Nain organizovanja gradskog saobraaja - Danas svaki grad u
skladu sa svojim zahtjevima i mogunostima organizuje gradski
saobraaj te je teko utvrditi istovjetnost ili unificiranost
svjetskog gradskog saobraaja, to u velikoj mjeri oteava
racionalnije planiranje ovog vida prevoza u globalnim razmjerima.
Veliki gradovi imaju niz specifinosti u organizovanju ukupnog
transportnog sistema, i potrebe za putovanjem u centar grada su u
velikoj mjeri zasnovane na kapacitetnim sistemima javnog
prevoza.
Meteroloke prilike - Distribucija zagaivaa u atmosferi zavisi
direktno od meteorolokih uslova. Od smijera i intenziteta vjetrova
zavisi i smijer kretanja zagaivaa i njihova raspodela u lokalnom i
globalnom obimu. Ispiranjem zagaivaa iz atmosfere pomou padavina,
smanjuje se i njihova koncentracija u atmosferi. Takoe, estice u
vazduhu, apsorbuju, odbijaju ili rasipaju sunevo zraenje, to moe da
ima i znaajan povratni uticaj na meteoroloke prilike u nekoj
oblasti.
Lokalne, gradske, regionalne i magistralne saobraajnice, takoe
imaju veliki uticaj na ivotnu sredinu. Negativan uticaj se ogleda u
poveanoj koncentraciji produkata sagorijevanja motornih goriva i
emisiji nastalih polutanata u neposrednoj zoni saobraajnica, povien
nivo buke, neadekvatan nain odvoenja kontaminiranih atmosferskih
padavina sa cesta (razliita ulja i masti), te odlaganje komunalnog
otpada uz samu saobraajnicu. Velik dio saobraajnica nema adekvatno
rijeen problem odvodnje oborinskih voda. Zbog toga zagaene vode sa
saobraajnica odlaze u okolno zemljite, zbog ega moe doi i do
zagaivanja podzemnih voda.
3.2.Saobraajna buka
Buka kao posljedica razvoja savremene civilizacije, moe se
povezati sa dva fenomena karakteristina za dananje drutvo: naglo i
sveobuhvatno irenje urbanizacije i poveanje broja izvora buke i
njihove koliine.
Intenzitet zvuka se kree u granicama od 0-160 dB. U prirodi
iznosi oko 35 dB, razgovor je oko 40 dB, eljezniki saobraaj oko 80
dB, a rok koncerti 80-100 dB. Avionski saobraaj proizvodi buku
jaine oko 110 dB. Granica gubitka sluha i oteenja organa je 120-130
dB, ali i manji intenzitet buke u duem vremenu dovodi do promjena i
stresnih situacija. Pri normalnoj frekvenciji buka od 30 do 65 dB,
ima samo psiholoki uticaj, od 65 do 90 dB pored psiholokog dejstva
nastupaju i reakcije vegetativno nervnog sistema; od 90 do 120 dB
izaziva psihike i vegetativne reakcije i ugroava organ ula
sluha.
To ugroavanje je najirazenije, upravo u gradovima, gde je vrlo
teko izbjei skoro stalni uticaj buke na ovjeka. Buka kao vrlo
specificni oblik zagaivanja ima tu osobinu da relativno brzo opada
sa poveanjem udaljenosti od zvora. Tako i saobraajna buka
predstavlja najvee optereenje u neposrednoj blizini samog
saobraajnog sredstva odnosno saobraajnice, to predstavlja veliko
ugroavanje kvaliteta ivota u naim zgusnutim gradovima, koji nisu
graeni za dananji intenzivni i vrlo buni saobraaj. [6]
Povean nivo buke u urbanim sredinama jeste konstantan problem. U
gradovima i naseljima i do 80% buke vezano je uz saobraaj. Buka i
vibracije iz saobraaja, dodatno optereuju okolinu i utiu na
zdravlje i kvalitet ivota ljudi. Buka se ubraja medu fizike agense
tetne po zdravlje, za ije se nepovoljno dejstvo zna odavno. Nivoi
buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi
doveli do oteenja sluha, ali izazivaju itav niz neauditivnih
efekata. Naroito su osjetljiva na buku djeca mlada od 6 godina i
osobe starije od 65 godina. ene su neto osjetljivije od mukaraca u
srednjoj ivotnoj dobi. Nekada se smatralo da je dejstvo buke
ogranieno na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo
mnogo sloenije.
Povean nivo buke ponajprije negativno utie na koncentraciju
ljudi, izaziva smetnje u komunikaciji, smetnje pri odmoru i sl.
Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promjena u frekvenciji
sranog rada i disanja kao i jaine pulsa. Isprekidana buka skrauje
period dubokog spavanja, ineci san povrnim ili dovodei do buenja.
Efekti buke nakon buenja ispoljavaju se u vidu umora, promjena u
raspoloenju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu
radne sposobnosti i dugoronim psihosocijalnim i zdravstvenim
efektima.
Buka djeluje na nervni sistem (kako na centralni tako i na
vegetativni), a preko ovog utie i na srce, krvne sudove, krvni
pritisak i mnoge druge organe i tkiva u kojima izaziva promjene i
funkcionalne smetnje. Nesumnjivo je da buka najtetnije djeluje na
ulo sluha. Buka koju uzrokuju motorna vozila negativno utie i na
psihofizike sposobnosti ljudi. Pri brzinama veim od 30 km/h za
motorna vozila i 40 km/h za teretna vozila, uticaj kotrljanja
pneumatika po povrini ceste, postaje znaajan, dok pri brzinama veim
od 50 km/h postaje dominantan.
U tabeli 1 predstavljeni su spoljanji nivoi buke koju stvaraju
prevozna sredstva.
Tabela 1- Spoljanji nivo buke razliitih prevoznih sredstava
Prevozno sredstvoSpoljasnji nivo buke [dB (A)]
Automobil pri brzini 90km/h72-75
Autobus82-87
Teretni voz85-88
Podzemna eljeznica98-103
Kamion82-89
Kamion (ler gas)70-75
Izvor: Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini
("Sl. glasnik RS", br. 54/92)
Vidljivo je da najveu buku stvara podzemna eljeznica, slijede
kamioni i teretni vozovi. Automobil strara maju buku u odnosu na
autobus i ostale vidove prevoza. Pored buke koju prevozna sredstva
stvaraju u okruenju, za prevozna sredstva je karakteristina i buka
u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici. Akustika u
putnikom prostoru danas je jedna od vanijih performansi vozila i
ona nije sankcionisana propisima. Nia buka unutar vozila postie se
boljom izolacijom pregradnog zida, manjim udelom provoda (manji
otvori na pregradnom zidu za prolaz kablova, sajli, komandnih papua
i dr.) i veom aktivnom povrinom apsorpcije unutranjeg prostora
vozila. Smanjenje buke koja potie od saobraaja postie se sadnjom
zatitnog zelenila, regulacijom saobraaja (izmjetanjem teretnog
saobraaja sa gradskih saobraajnica), uvoenjem lakog metroa,
koristenjem ispravnih vozila i dr..3.3.Uticaj saobraaja na
zemljite
Sistem javnog gradskog prevoza zauzima vie od 30 posto gradskih
povrina. U poslovnim dijelovima grada, ulice i parkiralita
zauzimaju 60% do 70% prostora. U predgraima, autoceste i obilaznice
zauzimaju, takoe, velike povrine. Za gradnju jednog kilometra
gradske autoceste, s tri saobraajne trake, u svakom smjeru potrebno
je najmanje 25 000 m2 prostora. Na tom prostoru moe se sagraditi
vie od 60 stambenih zgrada.
Proces aerosedimentacije zagaujuih estica kao produkata
sagorijevanja fosilnih goriva za potrebe saobraaja,takoe, dodatno
naruava kvalitet zemljita. Teki metali i policiklini aromati i
hidrokarbonati (PAH) su materije sa veoma izraenim negativnim
uticajima, a koje se akumuliraju pored saobraajnica. U tabeli 2. je
prikazana procijenjena prosjena koncentracija tekih metala u
zemljitu pored saobraajnica.
Tabela 2. Procijenjena prosjena koncentracija tekih metala
(mg/kg/god) u zemljitu (bankine ili nasipi) pored puta irine do 3 m
od asfalta u zavisnosti od frekvencije saobraaja
Intenzitet saobraaja automobila/dan
Koncentracije Pb
(mg/kg/)
Koncentracije Cd
(mg/kg/)
Koncentracije Zn
(mg/kg/)
< 1000< 40< 4< 50
1000 200040 804 650 80
2001 300080 1206 980 110
3001 4000120 1509 12110 - 130
4001 5000150 17012 - 1530 - 150
> 5000> 170> 15> 150
Izvor: LEAP grada Banja Luka, decembar 2009. godine, str 126
Tabela 2 pokazuje koncentracije Pb, Cd i Zn u zavisnosti od
intenziteta saobraaja. Koncentracije tekih metala u tlu pored
saobraajnica, rastu sa veim intenzitetom saobraaja u toku dana. Na
primjer, u prirodnom, nazagaenom zemljitu olovo je prisutno u
koncentracijama
