Izvjetaj o analitikom pregledu usklaenosti

zakonodavstva

Crne Gore

Poglavlje 27 ivotna sredina

Datumi skrining sastanaka:

Eksplanatorni sastanak: 4-8. februar 2013.

Bilateralni sastanak: 18-22. mart 2013.

2

I. SADRAJ POGLAVLJA

Politike EU u oblasti ivotne sredine i klimatskih promjena imaju za cilj da promoviu odrivi razvoj, prelazak na ekonomiju s niskom emisijom ugljenika i efikasnim iskoritavanjem resursa i zatitu ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Kljuni princip pravne tekovine EU u ovom poglavlju su: preventivne aktivnosti, princip zagaiva plaa, suzbijanje ekolokih teta na izvoru, zajednika odgovornost i ugraivanje ekolokih i klimatskih razmatranja u ostale politike EU. Pravna tekovina EU u ovom poglavlju sadri vie od 200 pravnih akata koji pokrivaju oblasti horizontalnog zakonodavstva, kvaliteta voda,

kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, zatite prirode, kontrole industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, hemikalija, buke, civilne zatite i klimatskih promjena.

Usklaenost s pravnom tekovinom EU obuhvaenom ovim poglavljem zahtijeva znaajne investicije. Osim toga, snana i dobro opremljena administracija na dravnom i lokalnom nivou je neophodna za njeno sprovoenje i izvrenje.

II. USKLAENOST DRAVE I KAPACITETI ZA SPROVOENJE

U ovom dijelu ukratko se navode informacije koje je obezbijedila Crna Gora kao i one

dobijene tokom sastanaka analitikog pregleda. Crna Gora je izjavila da prihvata pravnu tekovinu EU u oblasti ivotne sredine, klimatskih promjena i civilne zatite. Prema navodima Crne Gore, tekoe u sprovoenju odreenih djelova pravne tekovine mogu se oekivati zbog visokih trokova neophodnih investicija. Crna Gora je takoe izjavila da administrativne strukture nadlene za sprovoenje i izvrenje postoje, ali da e biti potrebno njihovo dalje jaanje.

Prema navodima Crne Gore, za sprovoenje pravne tekovine EU u okviru ovog poglavlja potrebni su dalji institucionalni razvoj i izgradnja kapaciteta, zapoljavanje, obuka, finansiranje, kao i tehnika pomo.1

Crna Gora namjerava da izradi nacrt Nacionalne strategije usklaivanja propisa u oblasti ivotne sredine (NEAS), ukljuujui i Nacionalnu strategiju investiranja u ivotnu sredinu (NEIS), kao i da izradi Nacionalnu strategiju u oblasti klimatskih promjena. Poetak aktivnosti na izradi ovih strategija je predvien za 2014.

IVOTNA SREDINA

II.a. Horizontalno zakonodavstvo

Crna Gora je izjavila da je dostigla visok stepen usklaenosti s Direktivom o procjeni uticaja na ivotnu sredinu (EIA) 2011/92/EU i Direktivom o stratekoj procjeni uticaja na ivotnu sredinu (SEA) 2001/42/EZ i da je sprovoenje u toku.

1 U procesu usklaivanja sa pravnom tekovinom EU, Crna Gora je usvojila zakone, uredbe i pravilnike. Pravilnik je propis kojim se sprovede zakon (po zakonu) koji usvaja ministarstvo, bez skuptinske procedure, ali koji ima istu snagu kao zakon.

Uredba je takoe propis kojim se sprovedi zakon i usvaja ga Vlada, bez skuptinske procedure, a ima istu snagu kao zakon.

3

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o procjeni uticaja na ivotnu sredinu u velikoj mjeri

transponovana Zakonom o procjeni uticaja na ivotnu sredinu i etiri pratea podzakonska

akta kao i Uredbom o projektima za procjenu uticaja na ivotnu sredinu (,,Slubeni list Crne

Gore br. 47/2013); projekti iz ove Uredbe su u skladu s Konvencijom o proceni uticaja na

ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu (ESPOO).

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o stratekoj procjeni uticaja na ivotnu sredinu u potpunosti transponovana Zakonom o stratekoj procjeni uticaja na ivotnu sredinu i u potpunosti se primjenjuje od 2011. Crna Gora je ratifikovala Konvencijou o proceni uticaja

na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu (ESPOO) i njena dva amandmana, kao i

Protokol o stratekoj procjeni uticaja na ivotnu sredinu uz Konvenciju o procjeni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni list Crne Gore, br. 02/09).

Organi nadleni za sprovoenje propisa vezanih za procjenu uticaja na ivotnu sredinu i strateku procjenu uticaja na ivotnu sredinu su sljedei: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma - MORT (3 slubenika za uticaj na ivotnu sredinu i 2 slubenika za strateku procjenu uticaja na ivotnu sredinu) i optine (34 slubenika u 21 optini nadlenih za procjenu uticaja na ivotnu sredinu i strateku procjenu uticaja na ivotnu sredinu za optinske programe i projekte). Crna Gora je navela da su EPA i lokalna samouprava sproveli znaajan broj procedura za procjenu uticaja na ivotnu sredinu i strateku procjenu uticaja na ivotnu sredinu tokom prethodnih godina (2009-2012).

to se tie pravne tekovine koja se odnosi na Arhuku konvenciju o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu pravosuu, Crna Gora je izvijestila o dobrom nivou usklaenosti. Crna Gora je navela da je Direktiva 2003/35/EZ o ueu javnosti i pristupu pravosuu u potpunosti transponovana i implementirana. Usklaivanje propisa sa Direktivom 2003/4/EZ o pristupu javnosti informacijama o ivotnoj sredini je gotovo zavreno, uz svega nekoliko odredaba koje se odnose na definiciju informacija u posjedu za potrebe javnosti (lan 2), kojim se definie izuzetak od obaveze davanja informacija o ivotnoj sredini (lan 4) i obezbjeivanju sigurnosti kvaliteta informacija (lan 8) koje tek treba transponovati. Potpuno usklaivanje sa direktivom o informacijama o ivotnoj sredini predvieno je do kraja 2014, kroz izmjene Zakona o ivotnoj sredini. Crna Gora je 2009. ratifikovala Konvenciju o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu pravosuu u oblasti ivotne sredine (Arhuka konvencija). MORT redovno aurira svoju internetske stranice koje sadre sva relevantna dokumenta potrebna za pristup informacijama. Postoje lica ovlaena za postupanje po zahtjevima za pristup informacijama. I druge institucije su aktivne u ovoj oblasti: lokalna samouprava, Agencija za zatitu linih podataka i pristup informacijama i Upravni sud Crne Gore. Informacije o ivotnoj sredini se dostavljaju i preko 3 arhuka centra: u Podgorici (2011), Nikiu (2011) i Beranama (2012).

Prema navodima Crne Gore, veina odredbi Direktive 2008/99/EZ o ekolokom kriminalu je ve uvedena u Krivini zakonik, ukljuujui i nedavno usvojene izmjene i dopune, kao i u Zakon o krivinoj odgovornosti pravnih lica. Nadleni organi su uspostavljeni. Ministarstvo pravde je odgovorno za usklaivanje propisa s ovom direktivom. Nadleni sudovi, Dravno tuilatvo i Uprava za inspekcijske poslove su odgovorni za sprovoenje. Crna Gora je izjavila da je prioritet dalja izgradnja kapaciteta u pogledu Uprave za inspekcijske poslove,

tuioca, sudija i sudskih vjetaka.

to se tie usklaivanje s Direktivom 2004/35/EZ o ekolokoj odgovornosti, samo pojedini relevatni elementi se odraavaju kroz Zakon o ivotnoj sredini (Slubeni list Crne Gore br.

4

48/08, 40/10). Crna Gora je navela da je MORT zapoelo rad na izradi nacrta posebnog Zakona o ekolokoj odgovornosti kako bi se omoguilo potpuno usklaivanje s ovom direktivom u 2014. Sprovoenje je u toku a odreene mjere remedijacije su ve usvojene. Ministarstvo odrivog razvoja i turizma i Agencija za zatitu ivotne sredine su odreeni za nadlene organe. Potpuno sprovoenje je predvieno za 2015.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva 2007/2/EZ o uspostavljanju infrastrukture za

prostorne informacije u Evropskoj zajednici (INSPIRE) djelimino transponovana kroz odredbe Zakona o dravnom premjeru i katastru nepokretnosti (Slubeni list Crne Gore br. 29/07, 32/11, 40/11). Zakon obuhvata subjekte Nacionalne infrastrukture geoprostornih

podataka (NIGP), sadraj, nadlenosti, usluge, meta-podatke, ogranienje pristupa, nacionalni Geoportal, itd. Jo nijesu utvreni rokovi za postizanje potpunog usklaivanja ili potpunog sprovoenja. Imenovani su organi nadleni za sprovoenje ove direktive: Uprava za nekretnine (za koordinaciju referentnog sistema, katastarske parcele, orto-fotografije, itd.);

Ministarstvo saobraaja i pomorstva (za saobraajnu mreu), MPRR (za hidrografiju), MORT (za zatiene lokacije, zemljini pokriva, upotrebu zemljita), Ministarstvo ekonomije za energetiku i mineralne resurse, Hidrometeoroloki zavod Crne Gore (za meteoroloko- geografske odlike). Jo nije formiran Savjet za nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka, kao koordinaciono tijelo koje e pratiti uspostavljanje i funkcionisanje Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka.

II.b. Kvalitet vazduha

Crna Gora je izjavila da je Direktiva 2008/50/EZ o kvalitetu ambijentalnog vazduha

gotovo u potpunosti transponovana, izuzev definicije aglomeracije. Pravna tekovina EU u oblasti kvaliteta vazduha je prevashodno transponovana kroz odredbe Zakona o zatiti vazduha (,,Slubeni list Crne Gore br. 25/2010) i podzakonskim aktima za njegovo sprovoenje. Potpuno transponovanje je predvieno da bude realizovano do kraja 2014, kroz izmjene Zakona o zatiti vazduha. Crna Gora je objasnila da su uspostavljeni nadleni organi, ali da se suoavaju sa nedostatkom kadra i finansijskih sredstava za neophodnu infrastrukturu i opremu. Sprovoenje Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha je zapoeto. U skladu s Direktivom, Crna Gora je uspostavila standarde kvaliteta vazduha, zone kvaliteta vazduha i

mreu praenja kvaliteta vazduha. Od 2011. Agencija za zatitu ivotne sredine dostavlja izvjetaje o kvalitetu vazduha EIONET-u i Evropskoj agenciji za zatitu ivotne sredine (EEA), shodno njihovih zahtjevima. U februaru 2013, Vlada je usvojila prvu Nacionalnu

strategiju o upravljanju kvalitetom vazduha s Akcionim planom za period 2013-2016. Akcioni

plan definie 54 mjere za poboljanje kvaliteta vazduha. Sveobuhvatni informacioni sistem jo uvijek nije uspostavljen; internetski pristup podacima o kvalitetu vazduha iz stanica za praenje jo uvijek nije dostupan javnosti. Meutim, Agencija za zatitu ivotne sredine objavljuje mjesene izvjetaje i praenju na svojoj internetskoj stranici i podatke dostavlja preko arhukih centara. Crna Gora je izjavila da datum potpunog sprovoenja zavisi od dostupnosti adekvatnog iznosa finansijskih sredstava i stoga ga nije mogla navesti tokom

analitikog pregleda.

Prema navodima Crne Gore, transponovanje etvrte erke Direktive 2004/107/EZ (koja se odnosi na arsen, kadmijum, nikl i policikline aromatine ugljovodonike u ambijentalnom vazduhu) zavreno je 2011. i ova direktiva se u potpunosti sprovodi.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o maksimalnim nacionalnim emisijama 2001/81/EZ

(NEC), u velikoj mjeri transponovana Zakonom o zatiti vazduha (,,Slubeni list Crne Gore br. 25/2010), Zakonom o ratifikaciji Protokola iz Geteburga (,,Slubeni list Crne Gore br.

5

08/2011), Uredbom o maksimalnim nacionalnim emisijama (,,Slubeni list Crne Gore br. 03/2012), i Uredbom o djelatnostima koje utiu na kvalitet vazduha (Slubeni list Crne Gore br. 61/2012). Preostale tri odredbe bie transponovane do 2016. kroz izmjene i dopune Uredbe o maksimalnim nacionalnim emisijama.

Nadleni organi (MORT i Agencija za zatitu ivotne sredine) su imenovani a sprovoenje Direktive o maksimalnim nacionalnim emisijama napreduje. U 2011. Crna Gora je finalizirala

pripreme za ratifikaciju Protokola iz Geteburga i dostavila prijedlog izmjena Aneksa II

Protokola uz UNECE. Kada rezultati tehnike procjene koju vri IIASA2 postanu dostupni i prihvate ih zemlje lanice Protokola iz Geteburga, Crna Gora moe formalno postati lanica Protokola. Crnogorska nacionalna strategija upravljanja kvalitetom vazduha (2012) sadri posebne mjere za smanjenje emisija i negativnog uticaja acidifikacije, eutrofikacije i

prizemnog ozona. Crna Gora planira da 2014. izradi Program za progresivno smanjenje

nacionalnih emisija. Prema navodima Crne Gore, kljuni izazovi jesu nepostojanje pouzdanih podataka iz prethodnih perioda; projekcije i verifikacije emisija (ne samo procjena),

poboljanje podataka o emisijama/preciznosti podataka iz popisa; procjena kritinih optereenja (ukoliko je potrebno) i potreba da se unaprijede administrativni kapaciteti. Potpuno sprovoenje je planirano za 2020.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o sadraju sumpora u tenim gorivima 1999/32/EZ djelimino transponovana Uredbom o graninim vrijednostima sadraja zagaujuih materija u tenim gorivima naftnog porijekla (,,Slubeni list Crne Gore br. 43/2010) i Zakonom o zatiti mora od zagaenja sa brodova (,,Slubeni list Crne Gore br. 26/2011). Usklaivanje sa novom Direktivom 2012/33/EZ kojom se vri izmjena Direktive 1999/32/EZ o sadraju sumpora u gorivima za pomorsku upotrebu jo uvijek nije zapoeto. Potpuno transponovanje obje direktive planirano je za 2016. Crnogorskim propisima predviena je kontrola kvaliteta goriva kroz godine praenje goriva za automobile. Dinamika uzorkovanja je u skladu sa standardom EN 14274. Gorivo koje se koristi u undustriji se prijavljuje Agenciji za zatitu ivotne sredine i prati kroz emisije. Sistem kontrola goriva za pomorsku upotrebu e biti uspostavljen.

3 Nadleni organi su uspostavljeni. MORT i Ministarstvo ekonomije su nadleni

za regulisanje kvaliteta goriva. Ministarstvo saobraaja je nadleno za uspostavljanje mehanizama kontrole kvaliteta goriva za pomorsku upotrebu. Agencija za zatitu ivotne sredine izdaje dozvole akreditovanim laboratorijama za uzorkovanje i analizu goriva, izrauje Godinji plan praenja goriva za automobile i obavjetava javnost. Potpuna sprovoenje direktive o sadraju sumpora u gorivima, ukljuujui i njene dopune o gorivima za pomorsku upotrebu, oekuje se do 2018.

Crna Gora je izjavila da Direktiva 1994/63/EZ o isparljivim organskim jedinjenjima iz

benzina i Direktiva 2009/126/EZ o II fazi povraaja isparenja benzina jo nijesu transponovane u nacionalno zakonodavstvo. Crna Gora planira da ih transponuje Pravilnikom

o tehnikim zahtjevima koji se odnose na skladitenje, distribuciju i pretakanje benzina, ije je usvajanje planirano za 2014. Potpuno sprovoenje je predvieno do 2020, zavisno od mogunosti subjekata na tritu goriva da investiraju u neophodnu opremu.

2 Meunarodni institut za analizu primijenjenih sistema (International Institute for Applied Systems Analysis IIASA) je nauni institut iz Laksenburga, kod Bea, Austrija. 3Crna Gora, kao lanica Meunarodne pomorske organizacije (IMO) od 2006. godine, ratifikovala je Konvenciju MARPOL VI 2013. godine.

6

II.c. Upravljanje otpadom

Crna Gora je izjavila da je Okvirna direktiva o otpadu 2008/98/EZ u velikoj mjeri

transponovana Zakonom o upravljanju otpadom (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/11) i Pravilnikom o klasifikaciji otpada i katalogu otpada (,,Slubeni list Crne Gore br. 35/12). Preostale odredbe se uglavnom odnose na lan 27 Direktive (minimum standarda za posebne djelatnosti obrade otpada). Dinamika potpunog transponovanja ove direktive jo nije definisana. Crna Gora je izjavila da nadleni organi postoje: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma - MORT (nadleno za ivotnu sredinu), Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja - MPRR (nadleno za veterinarski otpad), Ministarstvo zdravlja (nadleno za medicinski otpad), optine, Agencija za zatitu ivotne sredine i Uprava za inspekcijske poslove (7 inspektora za ivotnu sredinu). Sprovoenje ove direktive je u ranoj fazi a datum potpunog sprovoenja jo uvijek nije utvren.Vlada e usvojiti Nacionalni plan upravljanja otpadom u prvom kvartalu 2014. kojim e detaljnije definisati dinamiku i mjere za usklaivanje i sprovoenje veeg dijela pravne tekovine EU u oblasti otpada.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva 1999/31/EZ o deponijama u velikoj mjeri

transponovana Zakonom o upravljanju otpadom (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/11) i Pravilnikom o deponijama (,,Slubeni list Crne Gore br. 46/11). Preostale odredbe koje se odnose na definisanje izolovanih naselja i odredbe lana 8 koje se odnose na inspekcijsku kontrolu lokacije prije poetka aktivnosti odlaganja bie transponovane do dana pristupanja EU. Nadleni organi postoje: MORT i Agencija za zatitu ivotne sredine. Ekoloki inspektori i komunalni inspektori su nadleni za izvrenje. Sprovoenje ove direktive je u ranoj fazi a datum potpunog sprovoenja jo nije utvren. Drava ima dvije deponije u funkciji za komunalni i bezopasni otpad koje su u skladu sa zahtjevima Direktive o

deponijama: Livade (Podgorica, Danilovgrad) i Moura (Bar, Ulcinj). Strategija upravljanja otpadom iz 2005. predvia izgradnju jo pet ili est regionalnih deponija, ali se novim planom upravljanja ovaj broj moe izmijeniti/smanjiti. Program odlaganja biorazgradivog otpada (koji ini vie od polovine deponovanog otpada u Crnoj Gori) bie dio Nacionalnog plana upravljanja otpadom za period 2013 2018.

Prema navodima Crne Gore, Direktiva o kanalizacionom mulju 86/278/EEZ je gotovo u

potpunosti transponovana Zakonom o upravljaju otpadom i pravnim aktom za njegovu

sprovoenje, tj. Pravilnikom o komunalnom kanalizacionom mulju. Planirano je da se preostale odredbe (definicija kanalizacionog mulja) transponuju u 2014. Nadleni organi su sljedei: MORT, MPRR, Agencija za zatitu ivotne sredine, jedinice lokalne samouprave i Uprava za inspekcijske poslove. Trenutno postoje samo dva postrojenja za preiavanje otpadnih voda koja proizvode malu koliinu mulja koji se odlae na nasumino biranim lokacijama bez prethodne obrade. Crna Gora e izraditi plan upravljanja komunalnim kanalizacionim muljem koji e biti sastavni dio Nacionalnog plana upravljanja otpadom (2014).

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o baterijama i akumulatorima 2006/66/EZ djelimino transponovana Zakonom o upravljanju otpadom (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/11) i Uredbom o nainu i proceduri uspostavljanje sistema za prihvatanje, sakupljanje i obradu istroenih baterija, akumulatora i radu sistema (,,Slubeni list Crne Gore br. 39/12). Crnogorski propisi propisuju obavezu privrednih subjekata da obezbijede prikupljanje

otpadnih baterija i akumulatora od 1. januara 2014. Takoe, propisuje ciljeve prikupljanja i skladitenja i sistem sankcija u sluaju nepotovanja odredbi. Vei dio preostalih odredbi bie transponovan kroz Uredbu o graninim vrijednostima opasnih materija u ambalai, elektrinoj

7

i elektronskoj opremi, baterijama, akumulatorima i vozilima, ali datum potpunog usklaivanja propisa jo nije utvren. Prema navodima Crne Gore, odreene odredbe Direktive o baterijama i akumulatorima su ve sprovedene. Nadleni organi postoje. Kontrolu postojanja oznaka sa natpisom proizvoaa treba da vre trini inspektori, meutim trenutno nedostaju kompetentni slubenici za ovaj vid inspekcijske kontrole. Prema navodima Crne Gore, ne postoje precizni planovi za sprovoenje preostalih odredbi ove direktive; to se, izmeu ostalog, odnosi na uspostavljanje sistema odvojenog prikupljanja baterija i akumulatora,

njihovog odlaganja i recikliranja, program prikupljanja otpadnih prenosivih baterija i

akumulatora, obrada i recikliranje prikupljenih baterija i akumulatora.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva 2012/19/EU o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi djelimino transponovana Zakonom o upravljanju otpadom i Uredbom o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi (,,Slubeni list Crne Gore br. 24/12). Prema navodima Crne Gore, preostale odredbe bie transponovane izmjenama i dopunama Uredbe o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi i usvajanjem nove Uredbe o graninim vrijednostima opasnih materija u ambalai, elektrinoj i elektronskoj opremi, baterijama, akumulatorima i vozilima u 2014. Nadleni organi postoje: MORT i relevantna tijela lokalne samouprave, Agencija za zatitu ivotne sredine i Uprava za inspekcijske poslove (Ekoloka inspekcija). Uprava za inspekcijske poslove je preko Trine inspekcije nadlena za verifikaciju postojanja oznaka za obavezno odvojeno prikupljanje otpada od proizvoda za koje je

propisana produena odgovornost proizvoaa. Crna Gora je odredila 2020. kao datum uspostavljanja sistema odvojenog prikupljanja otpadne elektrine i elektronske opreme i potpunog sprovoenja Direktive o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi.

Crna Gora je izjavila da su odredbe Direktive 94/62/EZ o ambalai i ambalanom otpadu djelimino transponovane Zakonom o upravljanju otpadom (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/11); Uredbom o nainu i postupku osnivanja sistema preuzimanja, sakupljanja i obrade otpadne ambalae (,,Slubeni list Crne Gore br. 42/12) i Uredbom o plaanju posebne naknade za otpad (Slubeni list Crne Gore br. 39/12). Potpuno usklaivanje bie postignuto do dana pristupanja EU. U cilju postizanja potpunog usklaivanja, Crna Gora planira da usvoji uredbu o graninim vrijednostima opasnih materija u ambalai, elektrinoj i elektronskoj opremi, baterijama, akumulatorima i vozilima i da izmijeni Zakon o upravljanju

otpadom. Nadleni organi postoje. Na nacionalnom nivou to su: MORT, Agencija za zatitu ivotne sredine, Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo finansija i Uprava za inspekcijske poslove. Na lokalnom nivou, optine, komunalna preduzea i komunalni inspektori su ukljueni u sprovoenje Direktive. Ambalaa e biti obuhvaena Nacionalnim planom upravljanja otpadom. Precizni rokovi i mjere za postizanje ciljeva propisanih Direktivom bie definisani Nacionalnim planom upravljanja otpadom, ija izrada je u toku.

Prema navodima Crne Gore, usklaivanje propisa sa Direktivom o otpadnim vozilima 2000/53/EZ je u velikoj mjeri postignuto kroz Zakon o upravljanju otpadom (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/11) i Uredbu o nainu i postupku osnivanja sistema preuzimanja, sakupljanja i obrade otpadnih vozila (,,Slubeni list Crne Gore br. 28/12). Ovim propisima definie se princip produene odgovornosti proizvoaa i postavljaju se ambiciozni ciljevi u pogledu sakupljanja i obrade otpadnih vozila do 2020. Predstavnici Crne Gore izjavili su da

e se usklaivanje nastaviti usvajanjem Uredbe o graninim vrijednostima opasnih materija u ambalai, elektrinoj i elektronskoj opremi, baterijama, akumulatorima i vozilima koje je predvieno za 2014, a namjeravaju i da izrade obrazac za sertifikaciju obrade otpadnih vozila. Datum potpunog transponovanja jo uvijek nije odreen. Crna Gora je zapoela sprovoenje ove direktive. Nadleni organi postoje: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma, Agencija za zatitu ivotne sredine i Uprava za inspekcijske poslove. Crna Gora procjenjuje da moe imati

8

oko 5000 otpadnih vozila godinje. Prema navodima predstavnika Crne Gore, trenutno ne postoji sistem preuzimanja, sakupljanja i obrade otpadnih vozila.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da se djelimino sprovodi Regulativa o prevozu otpada (EZ) br. 1013/2006. Crna Gora je lanica Bazelske konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnog otpada i njegovog odlaganja (,,Slubeni list Jugoslavije br. 2/99). Uspostavljen je sistem za nadzor i kontrolu prevoza otpada do, od i preko dravne teritorije u odnosu na drave lanice EU. Crna Gora je zapoela i uspostavljanje sistema monitoringa kroz inspekcijske kontrole prevoza otpada i kontrole na licu mjesta. Dalje usklaivanje bie postignuto kroz novi Pravilnik o prevozu otpada koji e biti usvojen u 2014. Crna Gora koristi sistem dozvola za uvoz, tranzit i izvoz otpada. Zabranjen je uvoz opasnog otpada i neopasnog otpada za potrebe

odlaganja i upotrebe kao goriva ili nekog drugog energenta. Agencija za zatitu ivotne sredine (2 imenovana slubenika) je organ nadlean za izdavanje dozvola za prekogranini prevoz otpada. Uprava za inspekcijske poslove (7 inspektora) je tijelo nadleno za kontrolu poiljki otpada. Prema navodima predstavnika Crne Gore, potpuna implementacija Regulative o prevozu otpada oekuje se nakon pristupanja EU.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je Direktiva 96/59/EZ o polihlorovanim bifenilima i

polihlorovanim terfenilima gotovo u potpunosti transponovana u Zakon o upravljanju

otpadom (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/11) i Pravilnik o postupanju sa opremom i otpadom koji sadri polihlorovane bifenile (,,Slubeni list Crne Gore br. 48/12). Rokovi za otklanjanje polihlorovanih bifenila/polihlorovanih terfenila su definisani u Zakonu o

upravljanju otpadom (2020). Crna Gora je potpisnica Stokholmske Konvencije od 2010.

godine, a Nacionalni akcioni plan za primjenu Konvencije je usvojen u 2013.

Vlasnici opreme i otpada koji sadri polihlorovane bifenile/polihlorovane terfenile imaju obavezu da vode evidenciju i dostavljaju izvjetaj Agenciji za zatitu ivotne sredine svake godine. Moraju takoe izraditi planove upravljanja za opremu i otpad koji sadri polihlorovane bifenile/polihlorovane terfenile, sa mjerama za njihovo uklanjanje ili

dekontaminaciju. Nadleni organi postoje. Agencija za zatitu ivotne sredine je nadlena za izradu izvjetaja koji dostavljaju imaoci opreme/otpada koji sadri polihlorovane bifenile/polihlorovane terfenile. Ekoloka inspekcija e nadzirati odlaganja, dekontaminaciju i skladita. Crna Gora je identifikovala sljedee glavne probleme u sprovoenju: nepostojanje popisa postojee opreme koja sadri polihlorovane bifenile; nedostupnost podataka o skladitenju i uklanjanju zastarjele opreme i otpadnih ulja koji sadre polihlorovane bifenile; nedostatak jedinstvenih instrukcija za identifikaciju, dekontaminaciju, upotrebu, transport,

skladitenje i odlaganje opreme ili proizvoda koji sadre polihlorovane bifenile.

Crna Gora predvia usklaivanje svojih propisa sa Direktivom 2011/65/EU o ograniavanju upotrebe odreenih opasnih materija u elektrinoj i elektronskoj opremi putem izmjena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom i usvajanjem nove Uredbe o ograniavanju upotrebe odreenih opasnih materija u elektrinoj i elektronskoj opremi do 2014. Predstavnici Crne Gore naveli su da ne oekuju nikakve tekoe u usklaivanju, ali nemaju utvren konaan datum za potpuno sprovoenje.

Predstavnici Crne Gore naveli su da crnogorsko zakonodavstvo nije usklaeno sa Direktivom 2006/21/EZ o upravljanju rudarskim otpadom. Svega nekoliko elemenata ove Direktive

odraava se kroz Zakon o rudarstvu (,,Slubeni list Crne Gore br. 40/11). Nijesu utvreni rokovi i nema jasnog planiranja usklaivanja i sprovoenja zbog nerijeenog razgranienja nadlenosti izmeu crnogorskih ministarstava.

9

II.d. Kvalitet voda

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je Okvirna direktiva o vodama 2000/60/30

djelimino transponovana kroz Zakon o vodama (2007), Zakon o finansiranju upravljanja vodama (2008) i nekoliko akata za njihovo sprovoenje. Dalje usklaivanje e se izvriti izmjenama Zakona o vodama i njegovih zakona za sprovoenje, kao i usvajanjem novih propisa. Prema navodima predstavnika Crne Gore, usklaivanje propisa e se zavriti do kraja 2016. Sprovoenje direktive je zapoeto. Prema navodima predstavnika Crne Gore, do sada su realizovane etiri obaveze (identifikacija vodnih podruja, imenovanje nadlenih organa, stupanje na snagu upravnih dogovora za meunarodne rijeke, jezera ili obalne vode i ekonomska analiza upotrebe voda). Crna Gora je navela i da sprovodi godinje programe monitoringa voda, ali da oni jo nijesu usklaeni sa standardima EU, s obzirom na to da programi ne sadre parametre i eme klasifikacije voda propisane Aneksom V ove direktive. Predstavnici Crne Gore izjavili su da uspostavljanje efikasnog sistema sprovoenja ostaje izazov. Zakon o vodama definie kazne za nepotovanje zakona a vodoprivredni inspektori su nadleni za izvrenje. Crna Gora planira da usvoji planove upravljanja rjenim slivovima u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama do 2020. U roku od est mjeseci od njihovog usvajanja, predviena je izrada programa mjera za svaki rjeni sliv. Tokom procesa analitikog pregleda, 2030. je pomenuta kao rok za potpuno sprovoenje, ali e se moda izmijeniti nakon izrade sveobuhvatnijih planova.

Prema navodima predstavnika Crne Gore, nadleni organi postoje, ali im je potrebno dalje jaanje u smislu ljudskih i finansijskih resursa. Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja (MPRR) i Ministarstvo odrivog razvoja i turizma (MORT) dijele odgovornost za politiku voda.

Predstavnici Crne Gore naveli su da je zapoeto usklaivanje sa Direktivom 91/271/EEZ o preiavanju komunalnih otpadnih voda. Glavni nedostaci se odnose na definiciju aglomeracija i odreivanje osjetljivih/neosjetljivih podruja. Crna Gora ima za cilj da postigne potpuno usklaivanje propisa do kraja 2015. izmjenama Zakona o vodama i usvajanjem novih zakona za sprovoenje. Sprovoenje Direktive o preiavanju komunalnih otpadnih voda se zasniva na dva strateka master plana za kanalizaciju i preiavanje otpadnih voda usvojena 2005. (za primorje i Cetinje i za centralni i sjeverni region). Crna Gora ima u funkciji dva postrojenja za preiavanje otpadnih voda, u Podgorici i Mojkovcu. Prema navodima predstavnika Crne Gore, izgradnja tri gradska

postrojenja za preiavanje otpadnih voda (u Nikiu, Herceg Novom i abljaku) je u toku, a pripremni radovi za izgradnju/sanaciju kanalizacione mree i izgradnju postrojenja za preiavanje otpadnih voda su u toku u svim optinama. Predstavnici Crne Gore izjavili su da rok za potpunu implementaciju jo nije definisan. Godina 2030. je navedena kao mogui datum zavretka infrastrukture (kanalizacioni sistemi i postrojenja za preiavanje otpadnih voda), ali je mogue da e biti izmijenjen nakon to budu dostupne detaljnije procjene trokova i investicioni planovi. Nadleni organi za Direktivu o preiavanju komunalnih otpadnih voda postoje i isti su kao i za Okvirnu direktivu o vodama. Nije formirano posebno

koordinaciono tijelo.

to se tie Direktive 98/83/EZ o vodi za pie (koja je izmijenjena Regulativama (EZ) br. 1882/2003 i (EZ) br. 596/2009), predstavnici Crne Gore naveli su da je djelimino transponovana Pravilnikom o bezbjednosti vode za pie (,,Slubeni list Crne Gore br. 24/2012), Zakonom o bezbjednosti hrane (2007.) i Zakonom o vodama (2007.).

Usklaivanje e se nastaviti usvajanjem Pravilnika o nainima kontrole/ispitivanja

10

bezbjednosti vode za pie (oekuje se tokom 2014.). Datum potpunog usklaivanja jo uvijek nije utvren. Sprovoenje Direktive o vodi za pie je u toku. Nadleni organi postoje. Ministarstvo zdravlja je nadleno za kontrolu i monitoring bezbjednosti vode za pie. Ovo Ministarstvo donosi propise o bezbjednosti vode za pie i nainu i svrsi ispitivanja kvaliteta vode, ukljuujui i program monitoringa. Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja je nadleno za zatitu izvora vode i utvrivanje zona sanitarne zatite. Sanitarna inspekcija (8 sanitarnih inspektora) je nadlena za kontrolu bezbjednosti vode, dok je Vodoprivredna inspekcija nadlena za monitoring i sprovoenje Zakona o vodama. Monitoring vre 4 nacionalne akreditovane laboratorije u Crnoj Gori. Ukupan broj zaposlenih koji se bave

analizom bezbjednosti vode za pie irom zemlje je 82. Predstavnici Crne Gore naveli su da veina stanovnitva koje ivi u urbanim podrujima ima pristup vodi koja zadovoljava standarde Direktive. Ne postoje odgovarajui propisi i kontrola vode u malim sistemima vodosnabdijevanja (manje od 50 lica). Ne postoji program monitoringa na nacionalnom

nivou. Potpuno sprovoenje ove Direktive se predvia za 2017.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je pravno usklaivanje sa Direktivom o podzemnim vodama 2006/118/EZ u veoma ranoj fazi. Uspostavljanje pravnog okvira je planirano za

2017. izmjenama Zakona o vodama i podzakonskih akata o zatiti podzemnih voda od zagaenja i propadanja. Prema navodima predstavnika Crne Gore, sprovoenje ove Direktive jo nije zapoeto a rok za potpuno sprovoenje jo uvijek nije utvren.

Predstavnici Crne Gore naveli su da se neki elementi Direktive o nitratima 91/676/EEZ

odraavaju kroz Zakon o vodama (2007.) i Zakon o sredstvima za ishranu bilja (2007). Usklaivanje e se nastaviti daljim izmjenama ova dva zakona. Usvojen je Kodeks dobre poljoprivredne prakse (jun 2013.). Crna Gora planira da zavri usklaivanje propisa sa ovom direktivom 2016. Sprovoenje Direktive o nitratima jo nije zapoeto.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je usklaivanje sa Direktivom 2008/105/EZ o standardima kvaliteta voda u veoma ranoj fazi. Potpuno usklaivanje se predvia za kraj 2015. kroz usvajanje izmjena Zakona o vodama i pratei propisi za sprovoenje. Rok i detaljan plan za potpuno sprovoenje jo uvijek nijesu utvreni.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da Direktiva o kvalitetu voda za kupanje 2007/6/EZ (sa

izmjenama izvrenim Regulativom (EZ) br. 596/2009) jo uvijek nije transponovana. Samo se neki elementi ove Direktive odraavaju kroz Uredbu o klasifikaciji i kategorizaciji povrinskih i podzemnih voda (2007.) i Zakon o vodama (2007.). Kljuni lanovi o informisanju javnosti, simbolima, profilima voda, klasifikaciji voda i monitoringu jo uvijek nijesu transponovani. Predstavnici Crne Gore naveli su da e se potpuno usklaivanje sa Direktivom postii do kraja 2016. Crna Gora je imenovala nadlene organe (isti su kao za Okvirnu Direktivu o vodama). Potpuno sprovoenje je predvieno za 2021.

Crna Gora je lanica i zemlja koja primjenjuje Barselonsku Konvenciju o zatiti

Sredozemnog mora od zagaenja (,,Slubeni list Crne Gore br. 64/07). Meutim,

predstavnici Crne Gore izjavili su da je usklaivanje sa Okvirnom direktivom o

pomorskoj strategiji 2008/56/EZ i dalje u ranom stadijumu, sa svega nekoliko definicija

koje se odraavaju kroz crnogorsko nacionalno zakonodavstvo. Crna Gora planira potpuno

usklaivanje sa Direktivom do 2015, kroz usvajanje novog Zakona o zatiti pomorskih i

priobalnih ekosistema. Predstavnici Crne Gore izjavili su da je sprovoenje ove Direktive u

ranoj fazi. Do sada su sprovedene samo obaveze koje proistiu iz Direktive a koje se odnose

11

na sprovoenje Konvencije iz Barselone. Nije imenovan nadleni organ. Ministarstvo

odrivog razvoja i turizma je kontakt adresa za Konvenciju iz Barselone i vri nadzor nad

Centrom za ekotoksikoloka ispitivanja. Javno preduzee Morsko dobro posluje pod

nadlenou Ministarstva odrivog razvoja i turizma. Potpuno sprovoenje ove direktive

planirano je za 2017.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je Direktiva o poplavama 2007/60/EZ u velikoj mjeri

transponovana u Zakon o vodama (2007.), Zakon o finansiranju upravljanja vodama (2008.)

i Zakon o zatiti i spaavanju (2008.). Prema navodima predstavnika Crne Gore, usklaivanje e se nastaviti kroz izmjene postojeeg Zakona o vodama (planirano za 2015.) i kroz usvajanje nekoliko akata za sprovoenje, ukljuujui i Pravilnik o metodologiji za klasifikaciju podruja pod rizikom od poplava (do kraja 2016.). Predstavnici Crne Gore izjavili su da je sprovoenje Direktive o poplavama u ranoj fazi, a datum potpunog sprovoenja jo uvijek nije utvren. Crna Gora je usvojila Generalni plan zatite od negativnog uticaja voda (2010.) koji obuhvata period od 6 godina i pratei Operativni plan zatite. Preliminarna procjena rizika od poplava je propisana Vodoprivrednom osnovom Crne Gore dugoronim nacionalnim planom odravanja i unapreivanja vodnih reima. Ovaj dokument obuhvata podatke o: poplavama iz prethodnih perioda, podrujima pod rizikom od poplava (mnogobrojne rijeke), infrastrukturi izgraenoj za zatitu od poplava i prijedlog buduih mjera za unapreenje rjenih slivova i odbrane od poplava. Finansiranje radova i infrastrukture za zatitu od tetnog uticaja voda propisano je Zakonom o finansiranju upravljanja vodama. Predstavnici Crne Gore izjavili su da namjeravaju da

koordiniraju pripremu planova upravljanja rizikom od poplava za planove upravljanja

rjenim slivovima koji se zahtijevaju Okvirnom direktivom o vodama. Nadleni organi postoje. Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Zavod za hidrometeorologiju i

seizmologiju i Ministarstvo unutranjih poslova dijele odgovornosti u ovoj oblasti zajedno sa lokalnim vlastima.

II.e. Zatita prirode

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je Direktiva o divljim pticama 2009/147/EZ u velikoj

mjeri transponovana Zakonom o zatiti prirode i propisima za sprovoenje . Prema navodima predstavnika Crne Gore, potpuno transponovanje se moe oekivati do kraja 2015. to se tie mjera sprovoenja, Crna Gora je uspostavila opti sistem zatite kako bi odrala populaciju ptica na odgovarajuim nivoima kojim se zabranjuju odreene vrste lova i ubijanja, obezbjeuje inspekcijska kontrola i izvrenje propisa i izvjetava Komisija. Ukupno je identifikovano 13 podruja od meunarodnog znaaja za boravak ptica koja obuhvataju 10% teritorije. Potrebna su dalja prouavanja da bi se proirila mrea vanih podruja za ptice. Pripreme za odreivanje posebno zatienih podruja jo uvijek nijesu zapoete. Predstavnici Crne Gore istakli su i da se trenutno u dravi love dvije vrste ptica koje nijesu obuhvaene Aneksom II Direktive o pticama. Nadleni organi su odreeni: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Agencija za zatitu ivotne sredine i dravni organi dijele nadlenosti u ovoj oblasti. Tu je Javno preduzee za nacionalne parkove koje je odgovorno za sprovoenje upravljanja nad 5 nacionalnih parkova. Lovni inspektori i ekoloki inspektori vre nadzor nad sprovoenjem i izvrenjem. Rokovi za potpuno sprovoenje Direktive o divljim pticama jo uvijek nisu utvreni.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o stanitima 92/43/EEZ u velikoj mjeri transponovana Zakonom o zatiti prirode (,,Slubeni list Crne Gore br. 51/08) i aktima za sprovoenje. Dalje usklaivanje e se izvriti usvajanjem izmjena Zakona o zatiti prirode i podzakonskih

12

akata (pravilnik). Za sada nije utvren rok za potpuno usklaivanje. Crna Gora je zapoela sprovoenje direktive. Imenovani su nadleni organi, koji su isti kao kod Direktive o pticama. Crna Gora je zapoela i izradu nacrta referentne liste i nacrta kataloga tipova stanita. Predstavnici Crne Gore izjavili su da e izrada popisa lokacija i odabir mjesta od znaaja za Zajednicu poeti 2014. Uvode se mehanizmi za promovisanje optih informacija, obrazovanje i konsultovanje javnosti prije odobravanja projekata koji mogu imati negativan uticaj na zatiena podruja. Datum potpunog sprovoenja jo uvijek nije utvren.

to se tie Regulative (EZ) br. 2173/2005 o uspostavljanju sistema za izdavanje dozvola za uvoz drveta u Evropsku uniju4 (Regulativa o FLEGT), predstavnici Crne Gore izjavili su da

se ona nalazi u veoma ranoj fazi sprovoenja. Isto se odnosi na Regulativu (EU) br. 995/2010 kojom se propisuju obaveze subjekata koji stavljaju drvo i drvne proizvode u promet

(Regulativa o drvetu). Djelovi koji su usklaeni sa ovim regulativama odnose se na lan 56 Zakona o umama (,,Slubeni list Crne Gore br. 74/10) prema kojima se promet drvnih proizvoda moe vriti samo na osnovu potvrde porijekla. Vlada Crne Gore je usvojila Nacionalni akcioni plan za borbu protiv nelegalnih aktivnosti u umarstvu. Crna Gora jo uvijek nije imenovala nadleni organ za Regulativu o FLEGT i Regulativu o drvetu. Nijesu dostavljeni rokovi za potpuno sprovoenje.

Prema navodima predstavnika Crne Gore, nekoliko odredbi Regulative (EZ) br. 338/97 o

zatiti vrsta divlje faune i flore putem regulisanja njihovog prometa (CITES Regulativa) odraava se kroz Zakon o ratifikaciji Konvencije o meunarodnom prometu ugroenih vrsta divlje faune i flore (,,Slubeni list Crne Gore br. 11/01), Zakon o zatiti prirode (,,Slubeni list Crne Gore br. 51/08), izmjene Zakona o zatiti prirode, Carinskog zakona (,,Slubeni list Crne Gore br. 7/02 i 29/05), Pravilnika o uslovima za promet i nainu postupanja sa zatienim divljim vrstama prilikom transporta (,,Slubeni list Crne Gore br. 67/10) itd. Predstavnici Crne Gore naveli su da se ve sprovodi nekoliko odredbi CITES Regulative: imenovanje nadlenih organa, uspostavljanje sistema za praenje izdavanja dozvola za izvoz, prekogranino javno informisanje, monitoring potovanja propisa sa srazmjernom inspekcijskom kontrolom i izvrenjem). Prema navodima predstavnika Crne Gore, potpuno sprovoenje bie dostignuto do datuma pristupanja EU.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da se sprovode odreene odredbe Regulative (EEZ) br. 3254/91 kojima se zabranjuje upotreba nagaznih zamki. Upotreba nagaznih zamki

zabranjena je domaim zakonom. Preostale odredbe Regulative bie obuhvaene izmjenama Zakona o zatiti prirode, ije se usvajanje oekuje u 2014. Prema navodima predstavnika Crne Gore, potpuno sprovoenje bie dostignuto do dana pristupanja EU. Nadleni organi postoje: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Uprava za ume, Agencija za zatitu ivotne sredine i Uprava za inspekcijske poslove.

Predstavnici Crne Gore izjavili su da je Direktiva o zoolokim vrtovima 1999/22/EZ djelimino transponovana Zakonom o zatiti dobrobiti ivotinja (,,Slubeni list Crne Gore br. 14/2008). Crna Gora planira da potpuno usklaivanje i sprovoenje dostigne do kraja 2015. U dravi ne postoji nijedan zooloki vrt. Sprovoenje Direktive o zoolokim vrtovima jo nije zapoeto. Predstavnici Crne Gore izjavili su da e razmotriti smjernice EU o najboljim praksama za zooloke vrtove koje e se objaviti krajem 2013. Veterinarska uprava je nadlena za izdavanje dozvola za zooloke vrtove.

4 FLEGT - Forest Law Enforcement, Governance and Trade sprovoenje zakona o umama, upravljanja

umama i trgovine (prim.prev.)

13

Predstavnici Crne Gore izjavili su da e uskoro poeti usklaivanje sa Direktivom 83/129/EEZ o uvozu koa odreenih mladunadi foke i Regulativom (EZ) br. 1007/2009 o prometu proizvoda od foke i njene Regulative za sprovoenje (EU) br. 737/2010. Prema njihovim navodima, na crnogorskom tritu trenutno nema foka ili proizvoda od foka. Bie imenovani nadleni organi: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma, Agencija za zatitu ivotne sredine, Uprava za inspekcijske poslove, Uprava carina i Ministarstvo unutranjih poslova.

II.f. Industrijsko zagaenje i upravljanje rizikom

to se tie nove Direktive o industrijskim emisijama 2010/75/EU, predstavnici Crne Gore naglasili su da se veliki broj odredbi odraava kroz Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja u ,,Slubenom listu Crne Gore br. 80/05; 54/09), Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zatiti vazduha (,,Slubeni list Crne Gore br. 40/11), Pravilnik o spaljivanju otpada (,,Slubeni list Crne Gore br. 14/11) i Uredbu o graninim vrijednostima emisija iz stacionarnih izvora (,,Slubeni list Crne Gore br. 10/2011). Predstavnici Crne Gore izjavili su da je ostvaren dobar napredak u usklaivanju sa dijelom Direktive o industrijskim emisijama koji se odnosi na integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja, kao i spaljivanje otpada, dok je manji napredak ostvaren u transponovanju odredbi o isparljivim organskim

jedinjenjima i velikim loitima. Prema navodima predstavnika Crne Gore, potpuno usklaivanje sa ovom Direktivom bie postignuto novim Zakonom o industrijskim emisijama, ije se usvajanje predvia za 2015.

Od dana stupanja na snagu Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (1. januar 2008.), nijedno novo postrojenje ne moe poeti rad bez integrisane dozvole. Za postojea postrojenja i djelatnosti, subjekat je u obavezi da pribavi dozvolu do 2015, u skladu sa Programom usklaivanja odreenih privrednih djelatnosti sa Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (usvojen 2012.). Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine propisuje kazne koje se primjenjuju u sluaju nepotovanja odredbi zakona.

Crna Gora je imenovala nadlene organe za izdavanje dozvola za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine: Ministarstvo odrivog razvoja i turizma, Agencija za zatitu ivotne sredine i lokalna uprava. Uprava za inspekcijske poslove je nadlena za sprovoenje zakona. to se tie sprovoenja, 3 od postojeih 10 IPPC postrojenja su dostavila zahtjeve za integrisanu dozvolu i dobila su istu. Datum potpunog sprovoenja jo uvijek nije utvren.

Predstavnici Crne Gore naveli su da je Direktiva 2004/42/EZ o isparljivim organskim

jedinjenjima u odreenim bojama u potpunosti trasponovana Pravilnikom o zabrani i ograniavanju korienja, stavljanja u promet i proizvodnje hemikalija koje nose neprihvatljiv rizik za ljudsko zdravlje i okolinu (,,Slubeni list Crne Gore br. 49/13). Prema navodima predstavnika Crne Gore, zemlja ne proizvodi, nego uvozi boje koje sadre isparljiva organska jedinjenja.

Predstavnici Crne Gore naveli su da se neki elementi Regulative (EZ) br. 1221/2009 o

sistemu za upravljanje zatitom zivotne sredine i programu provjere i Regulative (EZ) br. 66/2010 o EU Eko-oznaci, odraavaju kroz Zakon o ivotnoj sredini (,,Slubeni list Crne

14

Gore br. 48/08). Sprovoenje regulativa EU vezanih za sistem upravljanja zatitom ivotne sredine i program provjere, kao i eko-oznaku jo nije zapoelo. Ne postoji nacionalni sistem eko-oznaka ili upravljanja zatitom ivotne sredine. Novi Zakon o ivotnoj sredini planiran za 2014. sadrae odredbe koje e omoguiti Crnoj Gori da sprovede obje regulative na dan pristupanja EU.

Crna Gora je navela da je u veoma ranom stadijumu transponovanje takozvane Seveso II

Direktive, tj. Direktive 96/82/EZ o kontroli opasnosti od veih nesrea koje ukljuuju opasne materije, koju mijenja i dopunjava Direktivom 2003/105/EZ. Potpuno usklaivanje sa Seveso II Direktivom je planirano za 2015. usvajanjem novog Zakona o ivotnoj sredini u 2014, i odreenog broja podzakonskih akata tokom 2015. Sprovoenje Seveso II direktive jo nije zapoeto.

II.g. Hemikalije

Zakon o hemikalijama stupio je na snagu u martu 2013. Prema navodima predstavnika Crne

Gore, ovaj zakon predstavlja kljuni instrument usklaivanja s pravnom tekovinom EU u oblasti hemikalija. Predstavnici Crne Gore izjavili su da se planira usvajanje Nacionalne

strategije za upravljanje hemikalijama u 2014. Ministarstvo odrivog razvoja i turizma i Agencija za zatitu ivotne sredine su nadleni organi za hemikalije. Uprava za inspekcijske poslove (7 slubenika) je nadlena za izvrenje. Arhuki centar u Podgorici e podrati sprovoenje. Predstavnici Crne Gore izjavili su da e novo zakonodavstvo biti usvojeno u 2014. To je neophodno da bi se omoguilo djelotvorno sprovoenje pravne tekovine.

Crna Gora je izjavila da djelimino sprovodi Regulativu (EZ) br. 1907/2006 o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograniavanju upotrebe hemikalija (REACH Regulativa). Imenovala je nadlene organe (MORT i AZS) za sprovoenje REACH Regulative, uspostavila institucionalne preduslove i infrastrukturu da bi obezbijedila nadlenim organima pristup alatima i bazama podataka Evropske agencije za hemikalije (ECHA), uspostavila sistem

inspekcijske kontrole i izvrenja, ukljuujui i sankcije za nepotovanje propisa. Crna Gora nema nacionalnu slubu za pomo korisnicima koja prua informacije i savjete (proizvoaima, uvoznicima i distributerima) o odgovornostima i obavezama propisanim REACH Regulativom. Crna Gora je identifikovala i potrebu za daljom izgradnjom kapaciteta

kako bi uspjeno uestvovala u radu Evropske agencije za hemikalije i drugih strunih tijela kao to su Partnerske ekspertske grupe. Crna Gora jo uvijek nema sopstvene kapacitete za evaluaciju supstanci sa aktuelnog akcionog plana Zajednice i za izradu i dostavljanje dosijea

za identifikaciju supstanci koje izazivaju veoma veliku zabrinutost. Potpuna implementacije

REACH Regulative je predviena za 2015.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva o azbestu 87/217/EEZ u velikoj mjeri transponovana

Zakonom o upravljanju otpadom (Slubeni list Crne Gore br. 64/11) i Pravilnikom o nainima pakovanja i uklanjanja otpada koji sadri azbest (Slubeni list Crne Gore br. 11/13). Nadleni organi postoje: MORT, AZS i Uprava za inspekcijske poslove. Nadzor i kontrola komunalnog i graevinskog otpada nadlenost je optinskih inspektora. Crna Gora je propisala granine vrijednosti za zagaenje azbestom i uspostavila sistem inspekcijske kontrole i sprovoenja, ukljuujui i sankcije. Nijesu utvreni datumi potpunog usklaivanja i sprovoenja.

Crna Gora je navela da sprovoenje Regulative o ivi (EZ) 1102/2008 jo uvijek nije zapoeto. Crna Gora je izjavila da e ova regulativa biti u potpunosti sprovedena do datuma

15

pristupanja EU. Napori koji se ulau u sprovoenje se odnose na usvajanje novog Zakona o ivotnoj sredini (planiran za 2014.) koji e sadrati odrebe koje se odnose na ograniavanje izvoza ive kao i odredbe koje se odnose na bezbjedno skladitenje metalne ive i odreenih jedinjenja ive. U Crnoj Gori nema direktnih izvora ive.

Crna Gora je izjavila da je u ranoj fazi usklaivanja sa Direktivom 2010/63/EU o zatiti ivotinja koje se koriste u naune svrhe. Samo su neke definicije ove direktive obuhvaene Zakonom o dobrobiti ivotinja (Sl. l. CG br. 14/2008). Prema navodima Crne Gore, potpuno usklaivanje sa ovom direktivom je predvieno za kraj 2015. izmjenama postojeeg zakona i usvajanjem podzakonskih akata. Nakon toga, Crna Gora e zapoeti proces sprovoenja. Crna Gora je navela da do sada nije dobila nijedan zahtjev za odobravanje eksperimenata sa

ivotinjama i da trenutno nema subjekata koji koriste ivotinje u eksperimentima. Institucije koje e biti ukljuene u sprovoenje ove direktive su: MPRR, Uprava za inspekcijske poslove kroz Veterinarsku inspekciju.

Crna Gora je izjavila da sprovoenje Regulative o biocidima (EU) br. 528/2012 jo uvijek nije zapoeto. Crna Gora planira da usvoji Zakon o biocidima do kraja 2014. Prema navodima Crne Gore, potpuno sprovoenje e se postii nakon pristupanja EU.

Crna Gora je navela da je sprovoenje Regulative (EZ) No 689/2008 o izvozu i uvozu opasnih hemikalija u ranoj fazi. Crna Gora je lanica Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obavjetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnom prometu, od 2011. Zakon o hemikalijama (Sl. list RCG br. 18/12, primjenjuje se od 1. marta 2013.) ukljuuje obaveze iz Roterdamske konvencije. Nadleni organi jo uvijek nijesu imenovani, ali su MORT i AZS ukljueni u sprovoenje Roterdamske konvencije i odreenih aspekata Regulative. Uprava carina i Uprava za inspekcijske poslove su nadlene za kontrolu uvoza i izvoza hemikalija iz Aneksa I. Potpuno sprovoenje regulative je predvieno za 2014.

U pogledu Regulative (EZ) br. 850/2004 o dugotrajnim organskim zagaivaima (POP Regulativa), Crna Gora je izjavila da e zabraniti proizvodnju, stavljanje u promet i upotrebu dugotrajnih organskih zagaivaa u buduem Zakonu o ivotnoj sredini (2014). Ovaj zakon e uspostaviti i sistem inspekcijske kontrole i sprovoenja, kaznene odredbe i budue izvjetavanje Komisiji. Crna Gora je navela da je ratifikovala relevantne meunarodne akte: UNECE Protokol o dugotrajnim organskim zagaivaima uz Konvenciju iz 1979. o prekograninom zagaenju vazduha na velikim udaljenostima (LRTAP) i Stokholmsku konvenciju o dugotrajnim organskim zagaivaima. MORT je nadleni organ za sprovoenje ovih meunarodnih instrumenata. Vlada je 2013. usvojila Nacionalni plan implementacije

(NIP) za sprovoenje obaveza iz Stokholmske konvencije. Crna Gora ima popis koji sadri detalje emisija dugotrajnih organskih zagaivaa u vazduh, utvren u skladu sa zahtjevima LRTAP konvencije. Popis kojim se obuhvata isputanje POP u vode i zemljite jo uvijek ne postoji. Ne postoji nacionalni program monitoringa polihlorovanog bifenila. Imaoci opreme i

otpada koji sadri polihlorovani bifenil su obavezni da izrade plan upravljanja opremom i otpadom koji sadri polihlorovani bifenil i da ga dostave AZS. Crna Gora je izjavila da predvia potpuno sprovoenje oko 2020.

Crna Gora je navela da je nekoliko odredbi Regulative (EZ) br. 1272/2008 o klasifikaciji,

obiljeavanju i pakovanju supstanci i mjeavina (CLP Regulativa) obuhvaeno Zakonom o hemikalijama (Slubeni list Crne Gore br. 18/12) i podzakonskim aktima za sprovoenje CLP. Crna Gora je navela da su nadleni isti organi kao za pravnu tekovinu EU u oblasti

16

hemikalija: MORT, AZS i Uprava za inspekcijske poslove. Prema navodima Crne Gore, potpuno sprovoenje bie dostignuto do kraja 2014-te godine.

II.h. Buka

Crna Gora je navela da je Direktiva o buci 2002/49/EZ u velikoj mjeri transponovana

Zakonom o zatiti od buke u ivotnoj sredini (2011) i Pravilnikom o graninim vrijednostima buke u ivotnoj sredini i akustikom zoniranju (2011.). Ipak, Crna Gora prepoznaje da su preostale odredbe Direktive o buci od presudnog znaaja za uspjeno sprovoenje; one se odnose na strateke mape buke i metode procjene za pokazatelje buke. Prema navodima Crne Gore, transponovanje preostalih odredbi predvieno je za 2014. usvajanjem podzakonskih akata za sprovoenje (pravilnika o metodama prorauna buke i mapiranju buke).

Sprovoenje Direktive o buci u ivotnoj sredini je u ranoj fazi i direktno je povezano sa usvajanjem podzakonskih akata za sprovoenje. Nadlenosti u oblasti buke se dijele izmeu nacionalnog i lokalnog nivoa-optina. MORT i AZS su nadlene za opte sprovoenje Direktive. Optine i Ministarstvo saobraaja i pomorstva su nadleni za izradu stratekih mapa buke i akcionih planova. Ekoloka inspekcija je nadlena za izvrenje. Crna Gora je izjavila da planira izradu Stratekih mapa buke u 2017. i usvajanje akcionih planova u 2019. Kao datum potpunog sprovoenja utvrena je 2019. Do sada je 16 (od 21) optina zavrilo akustiko zoniranje svojih teritorija. U Crnoj Gori postoji samo jedna aglomeracija (vie od 100.000 stanovnika) Podgorica. Postoje 3 glavna putna pravca (kojima prolazi vie od 3 miliona vozila godinje). Ne postoje veliki eljezniki pravci (kojima prolazi vie od 30000 vozova godinje) niti veliki aerodromi, u skladu sa standardima frekvencije saobraaja navedenih u ovoj Direktivi.

CIVILNA ZATITA

Crna Gora je izjavila da je zavrila znaajne korake ka izgradnji i unapreenju svog sistema upravljanja vanrednim situacijama, posebno 2007. usvajanjem Zakona o zatiti i spaavanju, Nacionalne strategije za vanredne situacije i 12 nacionalnih planova o poarima, poplavama, ekstremnim vremenskim uslovima, zemljotresima, nesreama, itd. Prema navodima Crne Gore, izmjene Zakona o zatiti i spaavanju usvojenog 2007. koje su u toku blie e uskladiti ovaj propis sa pravnom tekovinom EU u oblasti civilne zatite i politika upravljanja nepogodama.

Nadleni organi postoje. U zatiti od poplava, nadlenost dijele Ministarstvo unutranjih poslova i MPRR. U industrijskim nesreama, nadlenost dijele Ministarstvo unutranjih poslova i MORT. Ministarstvo unutranjih poslova je formiralo Sektor za upravljanje vanrednim situacijama, nadlean za pripremu i sprovoenje aktivnosti upravljanja vanrednim situacijama. Crna Gora prepoznaje da se ovaj sektor suoava sa nedostatkom finansijskih sredstava i nedovoljnim administrativnim kapacitetom.

Crna Gora je izjavila da planira da se prikljui EU mehanizmu civilne zatite, uspostavljenim Odlukom 2007/779/EZ (inovirana) do kraja 2013. s ciljem zavravanja neophodnih priprema, kako bi postala njegova lanica tokom 2014. Vlada je 1. avgusta 2013. usvojila odluku o pristupanju Crne Gore EU mehanizmima civilne zatite. Sektor za upravljanje vanrednim situacijama ima organizovano non-stop deurstvo lica koje govore engleski jezik a koje su kontakt osobe za Centar za odgovor na vanredne situacije Evropske

komisije.

17

KLIMATSKE PROMJENE

Crna Gora je ratifikovala Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promjenama (UNFCCC) u

oktobru 2006. i Kjoto protokol (KP) u junu 2007; ona je ne-Aneks I zemlja lanica UNFCCC. Crna Gora je izjavila da jo uvijek nije dostavila obaveze po pitanju mjera ublaavanja za 2020. Crna Gora je dostavila svoju Prvu nacionalnu komunikaciju prema UNFCCC u oktobru

2010. i trenutno priprema Drugu nacionalnu komunikaciju, ije je dostavljanje planirano za 2014. Crna Gora je izjavila da e se pridruiti stavovima i aktivnostima EU u pogledu ratifikacije amandmana iz Dohe na Kjoto protokol i predstavila svoju namjeru da aktivno

uestvuje u pregovorima za klimatski sporazum nakon 2020. godine, koji e se postii do 2015. Crna Gora je lanica Beke konvencije o zatiti ozonskog omotaa (2006.) i Montrealskog protokola o supstancama koje oteuju ozonski omota (2006.) i ratifikovala je sve relevantne amandmane. Crna Gora je izjavila da sprovodi sve ove meunarodne sporazume.

Crna Gora je navela sljedee organe nadlene za klimatske akcije. Ministarstvo odrivog razvoja i turizma (MORT, sa 2 slubenika imenovana za klimatske akcije) ima optu nadlenost u oblasti klimatskih promjena, ukljuujui i usklaivanje propisa i nadzor, monitoring i izvjetavanje. MORT je odgovorno za dostavljanje nacionalnih komunikacija prema UNFCCC. MORT je istovremeno i Ovlaeno nacionalno tijelo (DNA) Sekretarijata po pitanju Mehanizma istog razvoja (CDM). Crna Gora je izjavila da u periodu 2013-2014., MORT e koordinirati izradu Nacionalne strategije u oblasti klimatskih promjena, utvrujui mjere i organe za njihovo sprovoenje. MORT e istovremeno koordinirati i uspostaviti program neophodne izgradnje kapaciteta relevantnih nacionalnih institucija, kao i za poslovne

subjekte i civilni sektor. Namjerava da integrie pitanja klimatskih promjena u sve relevantne sektorske politike u Crnoj Gori. Predvia redovno dostavljanje relevantnih informacija javnosti. Nadleni organi Crne Gore naveli su da je Nacionalni savjet za odrivi razvoj i klimatske promjene uspostavljen u oktobru 2013. Agencija za zatitu ivotne sredine (AZS, sa 2 slubenika za klimatske akcije) prikuplja podatke o emisijama, odrava nacionalni inventar emisija gasova sa efektom staklene bate i izrauje izvjetaje (zajedniki format izvjetavanja - CRF). AZS je i struno operativno tijelo za operativne procedure mehanizma istog razvoja, ukljuujui i tehniku analizu i pregled projektne dokumentacije. AZS je nadlena za dostupnost informacija javnosti i relevantnim organizacijama koje se bave zatitom ivotne sredine. Uprava za inspekcijske poslove Ekoloka inspekcija (7 inspektora) je nadlena za izvrenje propisa, a Uprava carina je nadlena za kontrolu uvoza/izvoza. Prema navodima Crne Gore, sljedee institucije takoe imaju nadlenost u oblasti klimatskih promjena: Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo saobraaja i pomorstva, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja i Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju.

Crna Gora je navela da je transponovanje pravne tekovine EU u oblasti klimatskih promjena u

veoma ranoj fazi. Crna Gora je izjavila da e nastaviti unapreivanje zakonskog okvira u skladu sa pravnom tekovinom EU do 2016. Crna Gora je objasnila da je potrebno da jaa svoje administrativne kapacitete po pitanjima koja se odnose na klimatske promjene.

Crna Gora je izjavila da Odluka br. 280/2004/EZ koja se odnosi na mehanizam za monitoring

emisija gasova sa efektom staklene bate u Zajednici i za implementaciju Kjoto protokola (Odluka o mehanizmu monitoringa - MMD) kao i Odluka za sprovoenje, Odluka Komisije br. 2006/166/EZ, jo uvijek nijesu transponovane u nacionalne propise. Crna Gora planira da usvoji Pravilnik o nacionalnim inventarima do kraja 2013. na osnovu Zakona o

kvalitetu vazduha. Crna Gora je izjavila da e sada usmjeriti svoje napore na sprovoenje

18

Regulative (EU) No 525/2013 (Regulativa o mehanizmu monitoringa MMR) koja je zamijenila MMD te povjerenih i akata za sprovoenje koji e biti usvojeni u okviru nje. Prva nacionalna komunikacija (NC) Crne Gore prema UNFCCC obuhvatila je inventar emisija

gasova sa efektom staklene bate za baznu 1990. i za 2003. U ovom trenutku, u toku je izrada druge nacionalne komunikacije koja e obuhvatiti kompletan inventar emisija gasova sa efektom staklene bate (GHG) od 1990-2011. Prema navodima Crne Gore, zavretak prvog nacrta je planiran za kraj 2013, a zvanino dostavljanje za 2014. Kao ne-Aneks I drava UNFCCC, Crna Gora nije u obavezi da jednom godinje dostavlja Izvjetaj o nacionalnom inventaru (NIR). Crna Gora je izjavila da trenutno izrauje Izvjetaj o nacionalnom inventaru za 2011, ali da jo nije odluila da li e ga zvanino dostaviti UNFCCC. Do sada je registrovan samo jedan projekat mehanizma istog razvoja mala hidroelektrana Otilovii - (decembar 2012.). Crna Gora je izjavila da se trenutno ne sprovode nikakve posebne mjere u

oblasti prilagoavanja na negativan uticaj klimatskih promjena. Pored toga, ne postoji strateki dokument koji obuhvata prilagoavanje na klimatske promjene.

Crna Gora je izjavila da e tokom 2014. MORT zapoeti izradu nacrta propisa radi usklaivanja sa Direktivom 2003/87/EZ o programu trgovanja kvotama emisija gasova sa efektom staklene bate (EU Sistem trgovanja emisijama, EU ETS). Crna Gora nema institucionalne preduslove za implementaciju EU ETS. Nije uspostavljen sistem monitoringa,

izvjetavanja i verifikacije emisija (MRV) u skladu sa EU ETS. Propisima koji e se ubudue donijeti imenovae se organi nadleni za sprovoenje i izvrenje. Prema navodima Crne Gore, nije utvren datum potpunog sprovoenja. U svojim naporima ka potpunom usklaivanju sa EU ETS, Crna Gora planira da zatrai podrku EU i njenih instrumenata bilateralne i regionalne saradnje.

Uz podrku Regionalne mree za pristupanje EU u oblasti ivotne sredine (RENA), identifikovano je pet stacionarnih postrojenja u Crnoj Gori koja bi mogla potpasti pod EU

ETS: Kombinat aluminijuma Podgorica (primarna proizvodnja aluminijuma); eljezara Niki - (proizvodnja eljeza, ukljuujui kontinuirano livenje kapaciteta iznad 2,5 tone godinje); termoelektrana Pljevlja (na ugalj); Molson Coors Brewing (proizvodnja piva); i Vektra Crna Gora (drvoprerada). Posljednje tri navedene kompanije imaju loita totalnog termikog kapaciteta iznad 20 MW.

Crna Gora je izjavila da je, kako je i predvieno Direktivom 2008/101/EZ o ukljuivanju aktivnosti avijacije u EU ETS, nacionalni avio prevoznik Montenegro Airlines (MNA) dio

EU ETS programa za avijaciju od 2010. Crna Gora je navela da nema drugih komercijalnih

avio prevoznika. Drava lanica EU zaduena za MNA jeste Njemaka i njen nacionalni EU ETS organ, DEHSt. Nacionalni avio prevoznik (MNA) ima neophodne institucionalne

preduslove koji omoguavaju uee u EU ETS. Imenovao je osoblje za izradu plana monitoringa i izvjetavanje o emisijama. Aktiviran je raun za operatora, a imenovani su primarni i sekundarni slubenici ovlaeni za raun. Nezavisnu verifikaciju emisija vri nezavisni, meunarodni verifikator, u skladu sa pravilima i procedurama koje propisuje DEHSt. Emisije gasova sa efektom staklene bate Montenegro Airlines-a u 2020. su iznosile 34323 tCO2. Ukupna kvota za MNA tokom perioda 2012-2020. iznosi 122922 tCO2. Crna

Gora je navela da e MORT zapoeti izradu nacrta propisa 2014. radi usklaivanja svog pravnog okvira sa pravnom tekovinom EU u pogledu avijacije i EU ETS, i imenovati

nadlene organe za njegovo sprovoenje i izvrenje.

Po pitanju Odluke o zajednikim naporima (ESD) 406/2009/EZ, Crna Gora je izjavila da je usklaivanje u ranoj fazi. Crna Gora trenutno nema institucionalne preduslove za sprovoenje Odluke o zajednikim naporima. Crna Gora je izjavila da e zatraiti podrku EU i njenih

19

instrumenata bilateralne i regionalne saradnje kako bi se uskladila sa Odlukom o zajednikim naporima.

U okviru Prve nacionalene komunikacije (NC) Crne Gore prema Konvenciji UN o klimatskim

promjenama, preliminarne projekcije emisija gasova sa efektom staklene bate do 2025. navode dva scenarija: referentni scenario (bez mjera smanjenja) i scenario s mjerama za

smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bate. Prema navodima Crne Gore, sprovoenje pravne tekovine EU u oblasti klimatskih promjena nije razmatrano. Projekcije su obuhvatile

sve gasove sa efektom staklene bate i podatke o sektorima obuhvaene Odlukom o zajednikim naporima. Emisije iz sektora saobraaja bie oko 55% vie u odnosu na baznu godinu ak i ako se primijene mjere za smanjivanje emisija. Ukupno smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate u sektoru saobraaja u 2025. bi moglo iznositi oko 27% u odnosu na referentni scenario. Emisije iz sektora otpada bile bi oko 58% vie u odnosu na baznu godinu ak i ako bi bile primijenjene mjere za smanjivanje emisija. Ukupno smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bate u sektoru otpada moglo bi iznositi 28% u odnosu na referentni scenario. Prema navodima Crne Gore, projektovane emisije gasova sa

efektom staklene bate u sektorima obuhvaenim Odlukom o zajednikim naporima i identifikacija potencijalnih ogranienja/smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate aurirae se u drugoj nacionalnoj komunikaciji i kroz druge komplementarne aktivnosti, tj. Nacionalnu strategiju upravljanja kvalitetom vazduha, Procjenu tehnolokih potreba, itd.

to se tie Regulative EU o supstancama koje oteuju ozonski omota (ODS) (mahom Regulativa EC/1005/2009) i Fluorisanim gasovima (F-gasovima) (mahom Regulativa

EC/842/2006), Crna Gora je izjavila da je usvojila tri plana sprovoenja: dravni plan (CD) za eliminaciju ODS sproveden od 2007 do 2010. postigao je cilj od 0 tona u 2010; konani plan upravljanja CFCs

5 (TPMP) sa postepenim ukidanjem ije je sprovoenje zapoeto 2007, a

sproveden su aktivnosti obuke tehniara, carinika i predavaa u strunim kolama; i plan upravljanja HCFC

6 sa postepenim ukidanjem (HPMP) (usvojen 2010. za period 2010-2020.) s

ciljem smanjivanja upotrebe HCFC supstanci u skladu sa Montrealskim protokolom. Crna

Gora je navela da Zakon o zatiti vazduha obuhvata elemente Regulativa EU i propisuje: dozvole za odravanje i/ili popravku i rashodovanje proizvoda koji sadre ODS/F-gasove, zabrane, sankcije i prava i obaveze inspektora.

Crna Gora je navela da Uredba o supstancama koje oteuju ozonski omota i alternativnim supstancama sadri elemente Regulativa EU i propisuje: postepeno ukidanje potronje ODS, upotrebe ODS i F-gasova, upotrebe proizvoda koji sadre ili se oslanjaju na te supstance, uvoz, izvoz i stavljanje u promet tih supstanci o proizvoda, upotrebu tih supstanci nakon

prekida upotrebe proizvoda koji ih sadre, metod prikupljanja, upotrebe i trajnog odlaganja i deklarisanja proizvoda koji sadre F-gasove.

Crna Gora je objasnila da se proizvodi ili cilindri koji sadre F-gasove i njihove mjeavine ne mogu stavljati u promet ukoliko nijesu deklarisani. Deklaracija sadri: hemijsku formulu, koliinu alternativne supstance izraenu u kilogramima i napomenu: sadri fluorisani gas obuhvaen Kjoto protokolom. Crna Gora je izjavila da ne proizvodi ODS. Svi ODS u upotrebi su uvozni i koriste se u sektoru servisiranja rashladnih ureaja i klimatizacije. Crna Gora je ve zabranila upotrebu svih ODS izuzev HCFC. Sistem kvota za uvoz HCFC je

5 hlorofluorougljenici supstance za rashlaivanje i propelent.

6 Hidrohlorofluorougljenik supstanca za rashlaivanje i propelent.

20

uspostavljen 2011. Bazni nivo HCFC se rauna kao prosjek nivoa potronje 2009. i 2010. (13,9 metrikih tona), i zamrznut je na baznom nivou 2013.

Crna Gora je izjavila da je Direktiva 2009/30/EZ o specifikaciji goriva djelimino transponovana Uredbom o sadraju zagaujuih materija u tenim gorivima naftnog porijekla. Ovaj propis transponuje djelove Direktive 2009/30/EZ koji su prvobitno bili djelovi Direktive

98/70/EZ o kvalitetu benzinskih i dizel goriva koja je bila u potpunosti transponovana. Prema

navodima Crne Gore, preostale odredbe bie transponovane do kraja 2014. kroz propise o biogorivima i izmjenama pomenute Uredbe o sadraju zagaujuih materija u tenim gorivima naftnog porijekla. Crna Gora je zapoela sprovoenje Direktive 2009/30/EZ i navela nekoliko koraka koji e se dostii do zavretka njenos sprovoenja do 2020. Prema navodima Crne Gore, od 1. januara 2011, na domaem tritu je zabranjeno gorivo sa sadrajem olova iznad 0,005 g/l. Prema navodima Crne Gore, kvalitet goriva u smislu sadraja olova se prati godinje, kroz Program automobilskih goriva. Ovlaene laboratorije (od strane AZS) angauju dobavljai (princip zagaiva plaa). Crna Gora je izjavila da analiza kvaliteta vazduha ukazuje da koncentracija olova pada i da je ispod propisane granice. Postojei sistem kontrole kvaliteta goriva prati ekoloke paramtere goriva u prometu u skladu sa relevantnim stanardom. Ovaj sistem ne ukljuuje kontrolu biogoriva. Crna Gora je iskazala namjeru da uspostavi trite biogorivima; sistem za smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bate iz saobraaja i sistem za verifikaciju odrivosti biogoriva i izraunavanje ivotnog vijeka emisija gasova sa efektom staklene bate iz biogoriva.

U pogledu emisija CO2 iz automobila i kombija, Crna Gora je izjavila da je u ranoj fazi

transponovanja Direktive 1999/94/EZ o dostupnosti informacija potroaima o potronji goriva i emisijama CO2 u vezi sa stavljanjem u promet novih putnikih vozila. Crna Gora je navela da vodi o potronji goriva i emisijama CO2 jo uvijek nije dostupan a da program deklarisanja CO2 jo uvijek ne postoji. Crna Gora je izjavila da e tokom 2013. ili 2014. zapoeti izradu propisa radi transponovanja odredbi ove direktive u nacionalne propise i imenovati organe nadlene za njeno sprovoenje. Prema navodima Crne Gore, iako ova direktiva nije transponovana, vei dio uvezenih vozila je deklarisan u skladu sa ovom direktivom, s obzirom da se uvoze iz EU. Crna Gora nema automobilsku industriju. Crna

Gora je navela da je u 2012. registrovala 11,173 automobila i 41 lako dostavno vozilo.

Crna Gora je izjavila da je sprovoenje Regulative (EZ) 443/2009 o standardima emisija za nova vozila i Regulative (EU) 510/2011 o standardima emisije za nova laka dostavna vozila u

ranoj fazi. Crna Gora namjerava da usvoji planove sprovoenja ovih direktiva. Prema navodima Crne Gore, jo nijesu utvreni rokovi za potpuno usklaivanje ili sprovoenje.

Crna Gora je izjavila da e 2015. MORT zapoeti izradu nacrta propisa neophodnih za usklaivanje sa Direktivom 2009/31/EZ o skupljanju i skladitenju ugljenika (CCS Direktiva). Crna Gora je navela da trenutno nema institucionalnih preduslova za sprovoenje CCS Direktive.

21

III PROCJENA STEPENA USKLAENOSTI I KAPACITETA ZA SPROVOENJE

U cjelini uzevi, zakonodavstvo Crne Gore je djelimino usklaeno s pravnom tekovinom EU koja je obuhvaena ovim poglavljem, ali implementacija i sprovoenje su u ranoj fazi. Po pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji bie neophodno osigurati primjenu i sprovoenje pravne tekovine EU iz oblasti ivotne sredine, civilne zatite i klimatskih promjena. Potrebno je uloiti mnogo rada u pogledu transponovanja zakonodavstva i uspostavljanja neophodnih administrativnih i nadzornih kapaciteta koji se zahtijevaju pravom tekovinom EU.

Crnoj Gori nedostaje sveobuhvatna strategija za oblasti ivotne sredine i klimatskih promjena koja bi obuhvatala opti nacrt planiranih inicijativa i dugoronih politika za usklaivanje s pravom tekovinom EU. Crnoj Gori nedostaju programski planovi za pripremu politika kao i

zakonodavne i institucionalne pripreme. Za sada ne postoji nacionalni plan ulaganja u oblasti

ivotne sredine (koji bi ukljuivao ulaganja u otpornost na prirodne nepogode kao i u adaptaciju na klimatske promjene). Budui da e trokovi usklaivanja s pravnom tekovinom EU u oblasti ivotne sredine i klimatskih promjena biti visoki, Crna Gora mora obezbijediti adekvatne finansijske resurse i usklaenost raspoloivosti finansijskih sredstava i rasporeda zakonodavnog usklaivanja i implementacije.

Crna Gora bi trebala biti u mogunosti da dovri zakonodavno usklaivanje do datuma pristupanja.

U cjelini, institucije odgovorne za razvoj politika, implementaciju i sprovoenje su uspostavljene, ali im je neophodno znaajno jaanje. Administrativni kapaciteti i kadrovsko popunjavanje za pitanja ivotne sredine su slabi, na nacionalnom i lokalnom nivou u itavom sektoru za ivotnu sredinu i klimatske promjene. Oslanjanje na privremeno osoblje i pripravnike, brzo smjenjivanje kadra kao i ogranieni finansijski resursi u relevantnim ministarstvima, Agenciji za zatitu ivotne sredine i Upravi za inspekcijske poslove i dalje su predmet brige, naroito u pogledu cjelokupnog kapaciteta ovih institucija da osiguraju efektivnu implementaciju i sprovoenjepravne tekovine EU.

Neophodni su znaajni napori za konsolidaciju administrativnih kapaciteta za zatitu ivotne sredine, civilnu zatitu i klimatske akcije. Crna Gora treba da osigura adekvatan broj zaposlenih, obuku i opremu kao i cjelokupnu usklaenost njenih planova usklaivanja i rasporeda za jaanje sopstvenih kapaciteta. Potrebno je definisati preciznu podjelu nadlenosti izmeu MORT-a, MPRR-a, Agencije za zatitu ivotne sredine, MUP-a i drugih relevantnih ministarstava, institucija, tijela i lokalnih organa i neophodna je efektivinija koordinacija

meu ovim institucijama.

Postoje odreeni mehanizmi za integrisanje ivotne sredine, upravljanje prirodnim nepogodama i klimatskih promjena u druge politike (kao to su saobraaj, energetika, poljoprivreda), uglavnom na nivou stratekih dokumenata, ali njihova primjena u praksi je ograniena.

IVOTNA SREDINA

III.a. Horizontalno zakonodavstvo

Crna Gora je postigla visok nivo usklaenosti s horizontalnim zakonodavstvom EU. Crnogorsko zakonodavstvo je gotovo u potpunosti usklaeno s Direktivom o stratekoj

22

procjeni uticaja na ivotnu sredinu i Direktivom o procjeni uticaja na ivotnu sredinu, kao i direktivama vezanim za Arhuku konvenciju o pristupu infomacijama, pravdi i ueu javnosti. Tri arhuka centra su aktivna u pogledu javnog informisanja i dobro su povezana s nevladinim organizacijama u zemlji. Nadleni organ u ovoj oblasti je Agencija za zatitu ivotne sredine. Optine su odgovorne za strateku procjenu uticaja na ivotnu sredinu i procjenu uticaja na ivotnu sredinu za programe i projekte na optinskom nivou. Implementacija je u toku i moe se govoriti o izvjesnim rezultatima. Meutim, potrebni su dodatni napori kako bi se implementirale direktive o stratekoj procjeni uticaja na ivotnu sredinu i procjeni uticaja na ivotnu sredinu, kako na dravnom tako i optinskom nivou. Potrebno je pravilno sprovesti smislenu procjenu ivotne sredine, uz obavezno razmatranje moguih uticaja, svih odrivih alternativa i neophodnih mjera za ublaavanje uticaja na ivotnu sredinu i kompenzaciju. Potrebno je poboljati kvalitet procjene uticaja i javnih konsultacija s civilnim drutvom i drugim uesnicima. Potrebno je osigurati efikasnu koordinaciju meu razliitim nadlenim organima kao i sa svim zainteresovanim stranama. Administrativne i pravosudne procedure treba da budu uinkovitije u osiguravanju pristupa informacijama o ivotnoj sredini, javnom ueu i pravosuu.

Crna Gora treba da nastavi usklaivanje i sprovoenje Direktive o ekolokoj odgovornosti, naroito u pogledu prevencije i uklanjanja ekoloke tete. U ovoj oblasti je i dalje neophodno uloiti znaajne napore. Uinkovita implementacija Direktive o ekolokoj odgovornosti i Direktive o ekolokom kriminalu je potrebna kako bi se unaprijedio nivo sprovoenja svih propisa iz oblasti ivotne sredine.

Zakonsko usklaivanje i implementacija Direktive o uspostavljanju infrastrukture za prostorne informacije u Evropskoj zajednici (INSPIRE) su u ranoj fazi. Potrebno je i dalje

razvijati neophodno zakonodavstvo, implementacione kapacitete i infrastrukturu.

III.b. Kvalitet vazduha

U oblasti kvaliteta vazduha, Crna Gora je postigla dobar nivo zakonske usklaenosti s veim dijelom relevantnih direktiva. Postoji odreeno strateko planiranje za implementaciju ovih direktiva, ali to nije podrano kredibilnim finansijskim obavezama i investicionim planiranjem.

Crna Gora je postigla visok nivo zakonske usklaenosti s Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha kao i s etvrtom erkom direktivom. Implementacija je zapoeta, na osnovu gore pomenutog stratekog planiranja, u pogledu standarda kvaliteta vazduha, zona kvaliteta vazduha, mrea za praenje kvaliteta vazduha, izvjetaja Agencije za zatitu ivotne sredine o kvalitetu vazduha koje dostavlja EIONET-u i Evropskoj agenciji za zatitu ivotne sredine (EEA). Crna Gora treba da planira i osigura znaajna ulaganja u laboratorije, opremu i kadrove kako bi osigurala uinkovitu implementaciju.

Crna Gora je u cjelini postigla dobar nivo zakonske usklaenosti s Direktivom o maksimalnim nacionalnim emisijama, ali je u sasvim ranoj fazi implementacije. Glavni

predmet brige su procjene Crne Gore u pogledu nacionalnih maksimalnih vrijednosti emisije

za 2020. koje su predloene u procesu pristupanja Protokolu iz Geteburga. U veini sluajeva one u znatnoj mjeri prevazilaze postojee emisije te stoga nijesu usklaene s ciljevima Direktive.

23

Usklaivanje Crne Gore s Direktivom o sadraju sumpora u tenim gorivima napreduje, ali implementacija je u ranoj fazi i uglavnom je ograniena na kontrolu kvaliteta automobilskog goriva. Crna Gora treba da uspostavi sistem za kontrolu goriva za pomorsku

upotrebu.

Crna Gora treba da se uskladi s Direktivom o isparljivim organskim jedinjenjima iz benzina i Direktivom o II fazi povraaja isparenja benzina, ukljuujui i usvajanje neophodnog zakonodavnog okvira. Akteri na tritu goriva (na koje se odnose ove dvije direktive) treba to prije da budu identifikovani i ukljueni u proces kako bi se planirale i osigurale neophodne investicije u potrebnu opremu.

Potrebno je uloiti velike napore u procesu implementacije svih direktiva o kvalitetu vazduha, budui da e to zahtijevati velike investicije, izmeu ostalog i od strane privatnih privrednih drutava. Postojei sistem praenja i strukture zaduene za prikupljanje i obradu podataka kao i za budue izvjetavanje Komisiji je takoe potrebno ojaati. Potrebno je proiriti mreu stanica za praenje, naroito u zagaenim oblastima. Potrebno je dodatno jaanje administrativnih kapaciteta. Crna Gora bi trebala da ulae u potrebne kadrove i opremu kako bi mogla implementirati direktive o kvalitetu vazduha. Jasna tabela s podacima o neophodnim

kadrovima, finansijskim obavezama, kao i vremenskim okvirom implementacije bila bi u tom

pogledu dobar vodi.

III.c. Upravljanje otpadom

Crna Gora je postigla visok nivo zakonske usklaenosti s Okvirnom direktivom o otpadu, te direktivama o deponijama, o otpadnoj elektrinoj i elektronskoj opremi, o ambalai i ambalanom otpadu, o otpadnim vozilima, o polihlorovanim bifenilima i polihlorovanim terfenilima, i o kanalizacionom mulju. Meutim, implementacija je i dalje u ranoj fazi i u veini sluajeva ne postoji pouzdano planiranje implementacionih mjera kao ni predviena ulaganja. Crna Gora treba da usvoji novi Nacionalni plan upravljanja otpadom, kojim e biti definisan vremenski okvir kao i glavni instrumenti/mjere obezbjeivanja zakonskog usklaivanja i implementacije propisa EU o upravljanju otpadom. Optinske planove za upravljanje otpadom je potrebno razviti ili dopuniti u skladu s novim planom upravljanja

otpadom. Razvoj integrisanog sistema za upravljanje otpadom i odgovarajue infrastrukture je u ranoj fazi, pri emu se otpad i dalje odlae na otvorenim lokacijama ili vie neodobrenih deponija. Na stratekom (i investicionom) nivou Crna Gora se oslanja na odlaganje na deponijama kao glavnu opciju upravljanja otpadom. Istovremeno, nacionalnim

zakonodavstvom definisani su veoma ambiciozni ciljevi u pogledu reciklae, koji meutim nijesu poduprti bilo kakvim kredibilnim investicionim emama ili infrastrukturnim rjeenjima.

Crna Gora je postigla visok nivo zakonske usklaenosti s Direktivom 1999/31/EZ o deponijama, ali implementacija je u ranoj fazi. Samo dvije optinske deponije (bezopasni otpad) ispunjavaju uslove iz ove direktive. Planirana je izgradnja 5 ili 6 novih regionalnih

deponija kao i unapreenje postojeih. Mnoge implementacione mjere planirane za 2011/2012. su odloene dok rok za potpunu implementaciju jo nije definisan. Prije donoenja bilo kakve odluke o izgradnji novih deponija, potrebno je usmjeriti panju na poveavanje napora u cilju smanjenju koliine otpada putem prevencije stvaranja otpada, odvojenog prikupljanja i recikliranja. Takve mjere su znaajno jeftinije nego izgradnja nove teke infrastrukture; ovim mjerama bi takoe bili sprovedeni ciljevi evropske hijerarhije upravljanja otpadom evropske politike upravljanja otpadom.

24

Crna Gora je djelimino usklaena s Direktivom 2006/66/EZ o baterijama i akumulatorima. U skladu s njenim nacionalnim zakonima privredni subjekti su obavezni da

osiguraju prikupljanje otpadnih baterija i akumulatora od 1. januara 2014. Meutim, ne postoje planovi za sprovoenje kljunih odredbi ove direktive kao to je uspostavljanje sistema odvojenog prikupljanja baterija i akumulatora, njihovog odlaganja i recikliranja,

program prikupljanja otpadnih prenosivih baterija i akumulatora, obrada i recikliranje

prikupljenih baterija i akumulatora. U tom kontekstu, 2015. nije realistian rok za potpunu implementaciju.

Crna Gora je postigla dobar nivo usklaenosti sa Direktivom 94/62/EZ o ambalai i ambalanom otpadu, ali se ta direktiva nalazi u ranoj fazi sprovoenja, sa samo nekoliko optih odredbi koje su sprovedene. Nije mogue izvriti procjenu ove oblasti dok se ne razradi novi plan upravljanja otpadom, kojim treba da se definiu rok i plan mjera za potpuno sprovoenje Direktive.

Veina odredbi Direktive o otpadnim vozilima 2000/53/EZ je ukljuena u domae zakonodavstvo. Crna Gora je zapoela sprovoenje, ali je neophodno ulaganje daljih napora za uspostavljanje djelotvornog sistema za prikupljanje, sertifikaciju i obradu otpadnih vozila.

Jo nije odreen rok za potpuno usklaivanje i nema jasnog planiranja postizanja ciljeva Direktive.

Crna Gora je postigla dobar nivo usklaenosti sa Direktivom 95/59/EZ o polihlorovanim bifenilima i polihlorovanim terfenilima i poela je sprovoenje iste. Sprovoenje e trajati i zahtijevae investicije i strunu pomo. Neophodno je ulaganje posebnih napora za bezbjedno odlaganje opreme koja sadri polihlorovane bifenile i polihlorovane terfenile.

Crna Gora je postigla znaajan nivo zakonodavne usklaenosti sa Direktivom o kanalizacionom mulju 86/278/EEZ, ali praktino sprovoenje jo nije zapoeto. Posebnu panju treba posvetiti uspostavljanju graninih vrijednosti za teke metale u zemljitu i mulju u skladu sa Aneksima Direktive.

Crna Gora nije usklaena sa Direktivom o rudarskom otpadu i nema jasnog planiranja vremena i naina postizanja usklaenosti. Crna Gora treba da imenuje nadleni organ i zapone proces usklaivanja i sprovoenja. Jo nije poelo usklaivanje sa Direktivom o ograniavanju upotrebe odreenih opasnih materija u elektrinoj i elektronskoj opremi.

Neophodno je ulaganje velikih napora za proces sprovoenja pravne tekovine preko cijelog sektora. Sprovoenje e zahtijevati investicije veeg obima, kao i dalje jaanje administrativnog kapaciteta na nacionalnom i lokalnom nivou. Saradnja izmeu drave i lokalnih vlasti treba da se ojaa. Crna Gora treba da nastavi rad na planovima upravljanja otpadom (ukljuujui plan koji se odnosi na opasni otpad) na nacionalnom i lokalnom nivou (gdje je relevantno) i da obezbijedi odgovarajue investicione tokove. Ovi planovi treba da integriu mjere za smanjenje otpada (ukljuujui spreavanje, odvojeno prikupljanje, recikliranje itd.) i upravljanje otpadom koji ne moe da se obradi ve samo da se odloi na deponiju. Ovaj plan treba da bude zasnovan na pretpostavci da otpad koji se odlae na deponije treba da se ogranii na neizbjeni minimum. Crna Gora treba da uspostavi i odvojene sisteme za prikupljanje i objekte za odlaganje za posebne tokove otpada, ili da prilagodi

postojee u skladu sa zahtjevima pravne tekovine, kao i da razradi adekvatne finansijske eme.

25

III.d. Kvalitet voda

Nivo usklaenosti Crne Gore sa pravnom tekovinom u sektoru voda je ogranien. Crna Gora je u naprednoj fazi samo kad je rije o zakonodavnom usklaivanju i procesu sprovoenja u sluaju Direktive o vodi za pie, ali su neophodne nove investicije. Mree za praenje svih izvora vode (vodna tijela povrinskih voda, morske i podzemne vode), planovi upravljanja rijenim slivovima i infrastruktura za preiavanje otpadnih voda nalaze se u ranoj fazi izrade. Crna Gora treba da uloi znaajne napore za usklaivanje s pravnom tekovinom, njeno sprovoenje i jaanje administrativnog kapaciteta. Crna Gora treba da usvoji planove investicija i sprovoenja koji su specifini za direktivu. Osim toga, Crna Gora treba da izgradi neophodni administrativni kapacitet, ukljuujui sistem za sprovoenje, struno znanje i institucionalnu koordinaciju. Postignut je veoma mali napredak tokom prolih godina i transpozicija velikog dijela pravne tekovine se oekuje u 2016-2017. Postizanje dovoljnog nivoa usklaenosti u srednjem roku moe da bude teko bez ulaganja dodatnih znaajnih napora, boljeg planiranja i poveanih resursa.

Crna Gora naroito treba da uradi sljedee: da uspostavi registar zatienih podruja, da kompletira i uskladi zahtjeve za monitoring, da radi na definisanju ekolokog i hemijskog statusa i ciljeva za povrinske i podzemne vode, da definie programme neophodnih mjera i da pripremi nacrte planova upravljanja rijenim slivovima da bi unaprijedila sprovoenje Okvirne Direktive o vodama 2000/60/EZ. Zakonodavno usklaivanje sa ovom Direktivom odloeno je do kraja 2016, to odlae i sprovoenje i uspostavljanje cijelog okvira politike u oblasti voda do 2030.

Usklaivanje s Direktivom 91/271/EEZ o preiavanju komunalnih otpadnih voda je u ranoj fazi. Crna Gora treba da definie aglomeracije i da odredi osjetljiva/neosjetljiva podruja u skladu sa zahtjevima Direktive. Neophodan joj je i aurirani master plan za upravljanje otpadnim vodama, kao i kalendar radova u definisanim aglomeracijama i

detaljno planiranje investicija i administrativnih resursa. Predvianje realnih datuma za potpuno usklaivanje i sprovoenje Direktive o preiavanju komunalnih otpadnih voda je teko u ovoj ranoj fazi usklaivanja i bez ikakvog dostupnog znaajnog planiranja.

to se tie Direktive o nitratima 91/676/EEZ, Crna Gora treba da uspostavi mreu za praenje mjerenja koncentracije nitrata u povrinskim i podzemnim vodama. Na osnovu rezultata praenja, Crna Gora mora da identifikuje vode zagaene nitratima ili vode koje su izloene riziku od zagaenja nitratima iz poljoprivrednih izvora i treba da odredi osjetljive zone (osim ako Crna Gora odlui da koristi pristup po kom se cijela teritorija tretira kao osjetljivo podruje, to bi znailo zatitu cijele zemlje) za sva poljoprivredna podruja koja crpe ove vode. Osim toga, precizni akcioni programi za sve odreene zone treba da se razrade u skladu sa Direktivom. Crna Gora treba da sprovodi aktivnosti informisanja

poljoprivrednika da bi osigurala potpuno sprovoenje direktive i njenu djelotvornu kontrolu na nivou poljoprivrednih gazdinstava.

Crna Gora treba da preduzme konkretne korake za usklaivanje sa Okvirnom Direktivom o pomorskoj strategiji 2008/56/EZ, Direktivom o standardima kvaliteta voda 2008/105/EZ, Direktivom o podzemnim vodama 2006/118/EZ i Direktivom o kvalitetu

voda za kupanje 2007/6/EZ, kao i njihovo sprovoenje. Usklaivanje s ovim direktivama je u poetnoj fazi.

Bie neophodno ulaganje velikih napora u cijelom sektoru tokom procesa sprovoenja. Bie

26

neophodne investicije veeg obima, posebno one vezane za izgradnju ili modernizaciju sistema za prikupljanje i preiavanje komunalnih otpadnih voda, kao i uvoenje novih tehnologija preiavanja voda i snabdijevanje vodom u cilju usklaivanja sa Direktivom o void za pie. Treba da se uspostave odgovarajui sistemi praenja, kao i strukture zaduene za prikupljanje i obradu podataka za sprovoenje nekoliko direktiva koje se odnose na vodni sektor. Treba da se razradi budue izvjetavanje Komisije. Duna panja treba da se posveti i adekvatnom planiranju neophodnog administrativnog kapaciteta i finansijskih resursa. Za taj

cilj dobre smjernice obezbijedila bi tabela koja daje jasan prikaz neophodnih resursa,

finansijskih obaveza, kao i raspored sprovoenja. Dalje jaanje administrativnog kapaciteta na nacionalnom i lokalnom nivou neophodno je za sprovoenje svih direktiva. Crna Gora treba da obezbijedi jasnu podjelu odgovornosti i koherentnosti izmeu aktivnosti svih organa ukljuenih u pitanja vezana za upravljanje vodama.

III.e. Zatita prirode

U oblasti zatite prirode, Crna Gora je djelimino usklaena s pravnom tekovinom. Sprovoenje pravne tekovine je i dalje u ranoj fazi.

Crna Gora e morati da se u potpunosti uskladi sa Direktivama o stanitima i divljim pticama. Jo nedostaju lanovi od sutinske vanosti, kojima se odreuje cijela logika reima EU vezanog za zatitu ptica, vrsta i stanita, kao i nekoliko kljunih aneksa. Mrea