CERNOZEM

Milica Vuletuc

Naziv cernozem potice od ruskog naziva cernozem-crna zemlja. Cernozem se prostire najvise u Vojvodini.

NAZIV

USLOVI OBRAZOVANJA

Klima je odlucujuci uticaj na obrazovanje ovog zemljista. Klima je stepska, suva do polu suva,za koju su karakteristicne hladne i suve zime,vlazna proleca i suvai topla leta. Prosecna godisnja suma padavina je 600-650mm, a srednja godisnja temperatura 10-11 C. Prirodnu vegetaciju cernozema cine travne zajednice, stepa, sumo-stepa i prerije.Cernozem je raznovrsnom faunom to su: tekunice, slepo kuce, hrcak, kisne gliste i larve insekata. Podzemna voda nalazi se duboko i nema uticaja na obrazovanje cernozema. Na nizim terasama podzemna voda je na manjoj dubini u zoni maticne stene, gde moze prouzrokovati oglejavanje ili zasladjivanje.

Vodni talozi tokom zime i u prvoj polovini leta omogucuju bujan razvoj stepske vegetacije. U drugoj polovini leta suva je i topla, trave zavrsavaju vegetaciju i suse se. Zbog suvog leta i hladne zime usmerena je mineralizacija pa dolazi do akumulacije humusa. Suva, topla leta, hladne zime, mala kolicina padavina,vetrovi koji isusuju zemljiste, ne omogucavaju intezivno raspadanje alumosilikata, pa je usporeno stvaranje minerala gline. Na prelaznom AC horizontu ilvijacije su u obliku belih niti koje lice na plesni,pa se po tome zovu PSEUDOMICELIJE.

PEDOGENETSKI PROCESI

SVOJSTVA

Profil cernozema ima u sklopu tri karakteristicna horizonta:humusno akumulativni Amo,prelazne AC i maticnu stenu C. Dubina humusnog horizonta iznosi 40-80cm.Boja mu je u suvom stanju tamnosmedja,a u vlaznom skoro crna.Prema dubini aktivnog sloja cernozem moze biti:plitak ako je aktivan sloj manji od 60cm,srednje dubok 60-80cm i dubok preko 80m.Ukupna poroznost se krece oko 50% a odnos kapilarne prema nekapilarnoj poroznosti je 3:2,zbog toga cernozem ima povoljan poljski vidni kapacitet (30-40%) i vazdusni kapacitet (15-20%).

POLJOPRIVREDNA VREDNOST I NACIN KORISCENJA

Polazeci od povoljnih fizickih i hemijskih svijstva,od prirode cernozem je idealno zemljiste koje moze da posluzi kao model kome treba teziti pri planjiranju mera popravljanja drugih zemljista.Cernozemna oblast je nasa zitnica, gde uspevaju najvaznije ratarske kulture:psenica, kukuruz, secerna repa, suncokret, soja, lucerka.

• Radi posti zanja visokih stabilnijih prinosa treba primeniti intezivnu agrotehniku koju cine sledece mere:

1. Unosenje organskih djubriva,prvenstveno stajnjaka i povremeno uvodjenje visegodisnjih trava u plorored.

2. Unosenje mineralnih,u prvom redu azotnih,zati m fosfornih i srednjih kolicina kolumovih djubriva.

3. Duboka blagovremena obrada i odrzavanje zemljista u rastresitom i istom stanju od korova.

4. Najefi kasnije sredstvo proti v suse je navodnjavanje.