Bedz2

Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер

3септембар 2010.

САДРЖАЈ

4 НАСТАВЉАМО...А И ВИ СА НАМА!

5 ХАСАН-ФЕФЕЛ НА НАШ НАЧИН

9 НА КАФИ СА ...БОРИСЛАВОМ РАДИЋЕМ

11 ГЕНДЕР АКЦИОНИ ПЛАН БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СА ФИНАНСИЈСКИМ ПРОГРАМОМ ЗА ЊЕГОВО СПРОВОЂЕЊЕ – ФИГАП ПРОГРАМ 2009 – 2014. ГОДИНЕ

13 КЉУЧНЕ НОВИНЕ У ЛИСАБОНСКОМ УГОВОРУ

15 ТА ДИВНА МОНСУНСКА КИША!

20 DEBCONF 10 - ИЗВЈЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ЊУЈОРКУ

25 ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ: ЈА САМ ПОТРОШАЧ, А ТИ?

29 БИРАЈ РАВНОПРАВНО!

31 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЖИВОТНИХ ВЈЕШТИНА И КЉУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА

36 100 000 WORKERS TO DEMONSTRATE IN BRUSSELS

37 НАРЕДБА БАНА ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ ЗА ВРШЕЊЕ СЛУЖБЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1930. ГОДИНЕ

Уређивачки тим:Дејан Мајкић, Агенција за државну управу Републике Српске иСаша Савичић, Гендер центар Републике Српске

контакт: [email protected]

Аутори/ке и сарадници/це на овом броју:Споменка Крунић, директорица Гендер центра Републике Српске;Тихо Џакић, МУП РС;Ненад Галић, Гендер центар Републике Српске;Дејан Мајкић, АДУ РС и Саша Савичић, Гендер центар Републике Српске.

Издавач: Агенција за државну управу Републике Српске и Гендер центар Републике Српске – ИНТЕРНО - за потребе републичке управе Републике Српске.

Штампа: Графомарк д.о.о. Лакташи

Тираж: 1000 примјерака

Година издања: 2010.

Финансијски подржан: ФИГАП – Програм за провођење Гендер акционог плана БиХ.

билтен за младе у републичкој управи

Републике Српске


4 септембар 2010.

Саша Савичић, статус: Б+

Настављамо... а и ви са нама!

Пауза између два броја БЕЏ-а се одужила, немојте замјерити, одмарали смо точкове наших бицикла (читај: „малих сивих ћелија“) и дочекали и љето 2010., потрошили годишње одморе на путовања и јутарње кафе на сунчаним странама улице, али... сво то вријеме, мало пиле број 2., са истетовираним

– БЕЏ на паперјастом крилу, кљуцкало је љуску која одваја унутрашњи од спољашњег свијета и успјело да је пробије, а пиле... живо и здраво држите у рукама – честитам, хик! Постали сте мајка!

Заиста идемо даље, нема кризе, рецесије и осталих трица и кучина, изграђујемо озбиљан приступ раду са паролом – „Вриједиш онолико колико енергије исијаваш из себе!“, а то је, признаћете, прилично озбиљно.

Зато вам и јесмо сервирали само „здраву храну“ за душу, срце и мозак, представили неке од најзначајнијих текућих пројеката и кампања, питали за вас и што се не пита, копали по заборављеним архивама краљевских управа, прелетјели неколико океана и туце мора од Истока до Запада, позвали вас да као „рођени“ Европљани, 29. септембра „дувамо у исту тикву“ у Бриселу, али да се вратимо и не заборавимо да 01. октобра „будемо на правом мјесту, у право вријеме“ – јер чекају на нас у Заводу за трансфузију крви Републике Српске!

Као што видите, били свуда, радили свашта, и урадили нови број! Са сарадницима/ама!

Прочитајте, прослиједите колеги или колегиници и јавите се са прилозима, похвалама али и критикама...или -

Прочитајте, прослиједите колеги или колегиници...или -Прочитајте и чувајте, VOL III, стиже, УСКОРО!




Низ од супе до колача је како се то уобичајило да каже - „прави“ ручак! На жалост не идемо даље од те констатације, па не размишљамо

о калоријама које смо унијели, њиховим вишковима или о депоима масти које стварамо у тијелу, као да заиста вјерујемо у приче о глобалном загријавању планете које ће довести до промјене положаја земљиних полова и наступања Леденог доба... Међутим, исхрана на послу, признаћете, има своју додатну специфичну тежину, јер је често и без супе и квалитетне салате, с ногу, с кафом или с горчином стресног посла... али, хајдемо редом, од јутра...

Јутро је, лагано затварам врата стана да не приобудим супругу, која има невјероватно дуг годишњи одмор (докторица на „присилном“ раду у просвјети), и у моменту се сјетим да нисам узео спасоносну кашику меда на „таште“! Мало се куцнем прстом по челу, слегнем раменима и брзим ходом на посао – касним, уз пут мјерим пролазно вријеме по оријентирима – пекарама, риштиљницама, пицеријама – нисам нешто

гладан, али послије шесте пекаре на коју сам наишао, испаљујем рафално – бурек и јогурт, комбинујем масно и light у сталној борби добра и зла, ја сам сит(вук) и овце(поједене) су на броју.

И тако свако јутро...ако прескочим куповину прије посла, онда на паузи „падне“ надјевено пециво са сувим вратом или кобасицом, ех , да, једном сам јео и паленту...

Пите, слане и слатке, пице, сендвичи – S, M, L, XL, XXL, XXXL... и друге ђаконије „брзе хране“, представљају основни извор енергије на послу. Стручњаци кажу да више троше него што дају енергије, али стомак је „чудна биљка“ тражи своје, и тражи сваки дан.

У Политикином магазину, што као додатак дистрибуирају недјељом, да се чита послије ручка, читам да је сендвич био први брзи оброк који је својевремено припреман за Џона Монтгјуа, војводу од Сендвича (1718 – 1792.), иначе страственог коцкара. Да не би прекидао партију, захтјевао је да се њему и пајташима за карташким столом донесу по две кришке хљеба између којих је стављено танко нарезано печено месо. Тако је у исхрану ступио легендарни оброк назван по лорду Сендвичу. Као и сендвич, омиљен у арсеналу брзе хране је и роштиљ, пакован у лепињу или сомуну, ћевап просто мами својим

ПОД ЛУПОМ БЕЏ-а: Исхрана на радном мјесту

Хасенфефер је шаргарепа из цртића о авантурама Душка Дугоушка (надам се да још памтите овај цртић и да Вам Покемони и екипа нису направили црне рупе у сјећању).

ХАСEНФЕФЕР1 НА НАШ НАЧИНСупа - месо, хљеб, салата - па колач!



миомирисом, осим ако нисте вегетеријанац или баш тај дан имате грчеве у желудцу.

Из истог Магазина преносимо: дуго се запослени и у свијету и код нас хране успут, у трку, не опредјељујући се за оно што је организму потребно, већ за оно што им је на дохват руке. О посљедицама говори стручњакињакиња, др Надежда Радосављевић (Београд, Србија):

По дефиницији, брза храна (fast food) је храна која се припрема брзо, сервира брзо и једе брзо, а уз то је јефтина. Стално се загријава и подгријава, тако да о свјежини нема ни говора, украшена је и „нацифрана“ и углавном изгледа привлачно, али таква храна је пребогата скривеним мастима и јако штетним засићеним масним и трансмасним киселинама.

Захваљујући доминантном утицају ланаца брзе хране, ми смо у ствари лабораторијски кунићи трећег миленијума, тако да ће посљедице тек услиједити, јер ма ко био „отац“ неке болести, неправилна исхрана јој је „мајка“. Храну богату дијетним влакнима, а сиромашну мастима, какву су јели наши преци, замијенили смо обиљем пецива и слаткиша, заборављајући да су бијели шећер и бијело брашно, главни „кривци“ за формирање масне јетре која отвара пут многим проблемима као што су дијабетес, различити тумори...

Брза храна је тзв. густа енергетска храна, која у малој количини садржи много калорија, тешко се вари и могући је узрок гојазности. Ни начин припремања такве хране није здрав, јер се углавном пржи на уљима која се у фритези греју по ко зна колико пута. Још је већи проблем једноличност, јер када стално уносимо намирнице истог састава, на бази скроба и

масноћа, организам лишавамо свих потребних витамина, минерала и антиоксиданса којих има

само у воћу и поврћу.Све док око школа имамо искључиво

киоске са кроасанима и пљескавицама, неће бити ни правилне исхране, а имамо све више дјеце од десет година са шећерном болешћу. Док шира заједница нешто у вези са тим не предузме и не отворе се школске кухиње, може се за ужину носити оброк од куће: интегрални хљеб и пециво, добро опрано воће и поврће и то бар пет различитих врста.

Одлична ужина за ђака била би рецимо кувана пшеница са

орасима, много боља од слатког и масног кроасана или бијеле кифле, или куван пиринач са мљевеним бадемима, гриз са бундевом, банане. Проблем јесте како у току дана дјеци и одраслима обезбиједити такав оброк, али ако ништа друго може се јести свјеже воће или купљене, већ припремљене салате.

Ево још корисних података – дневни унос калорија требало би да се поклапа са дневном потрошњом, у противном ће се вишак масти наталожити баш тамо гдје Вам најмање одговара. Да бисте сагорјели 1230 калорија, колико носи једна цијала пица, требало би да играте фудбал, кошарку или да се бавите фитнесом САТ ВРЕМЕНА, што ће „однијети“ 600 калорија, па да возите собни бицикл пола сата, што је још 400 , остаће и за пола сата шетње која троши 130 калорија, а ако послије тога водите љубав пола сата, умјереним стилом, утрошићете преостале калорије. Ако пицу замјените салатом и даље можете да водите љубав, а не морате у шетњу, на собни бицикл или на трчање за лоптом...



Чули сте за младог и славног британског кувара Џејми Оливера, који је покренуо и спровео пројекат исхране дјеце у школским кантинама са здравом органском храном, те им је умјесто чоколаде, газираних сокова, меса лошег квалитета, преслане, масне, пржене хране служио квалитетно месо и рибу, здраве сокове, свјеже воће и поврће...гледао сам ту епизоду његовог и пројекта британског министарства образовања, труд који је Џејми уложио, али и евалуацију која је показала да су дјеца, када су послије прелазног периода прихватила нови режим исхране, постизала боље резултате у учењу, о чему су свједочили њихови наставници...

Да закључим, иако мислим да овим скромним освртом на исхрану на радном мјесту тек отварам једно важно питање које нас прати цијели радни вијек, волио бих да сличан „експеримент“ Џејмија Оливера, са исхраном здравом органском храном, проведемо и на нама, државним службеницима/ама и намјештеницима/ама. Реформа у правом смислу те ријечи мора бити свеобухватна да бисмо постигли истинске промјене. Разбијањем устаљених навика, шаблонираних једноличних оброка, у исхрани државних службеника/ца и намјештеника/ца, покренуло би се нешто у „стомаку“ државне управе, не гарантујем потпун успјех, али на повећану будност и приљежност на пословним задацима бисмо свакако требали рачунати.

Да се кренуло у овом правцу показује, намјенско за потребе овог чланка, истраживање понуде ресторана Угоститељског сервиса за потребе републичких органа управе у Народној скупштини и Административном центру Владе Републике Српске. Ово је осврт на јела која јесу или бар звуче „здраво“(без сувишног меса и сувишних масноћа).

...или да сви пређемо на једну зелену јабуку дневно!

Корисно је знати1:Намирнице које садрже отрове: цијановодонична киселина – незрели

бамбусови изданци и батата кромпир (ето шта је могло да ми се деси када купујем на тржници), приликом сјечења и припреме, ензими који се налазе у биљци могу да ослободе цијановодоничну киселину (неко ће рећи па шта, али парализа, напад гушења и нервне сметње нису за подцијенити). Отров нестаје тек испирањем, вишеструким мијењањем воде у којој се поврће кува или његовим печењем.

Оксална киселина – ова супстанца се налази у спанаћу, рабарбари, киселом зељу и сребрној репи. Осјећа се чак и приликом јела, од

Ресторан у Народној скупштини: Рижото (ослић),Рижото (гљиве),Палента,Сир – трапист, фета, пармезан, поховани.Кајмак – ужички, павлака,ЈогуртРибе – пастрмка, ослић,Лигње,Чорбе – посне и повртне,Варива – динстана рижа, мијешано вариво, Салате – купус (свјежи, кисели), српска,

шопска, краставци (свјежи, кисели), паприке (свјеже, киселе, печене), ајвар, мијешана, цвекла,

Раднички ресторан у Административном центру Владе Републике Српске:Рибе – пастрмка, ослић,Палента,Сир – поховани,Потаж од поврћа,Сендвич посни,Шампињони,Шпагете,Намази – разни,Салате – грчка, купус (свјежи, кисели), шопска,

туршија зелена, сезонска, паприке (свјеже, киселе, печене),

Јогурт,Босански лонац,

Велика школа кувања: технике кувања, познавање намирница, основни рецепти – за куваре који желе да знају. Клаудија Шмит. Младинска књига . Београд, 2008.


ње трну зуби и добија се осјећај тупости на језику, омета апсорпцију калцијума и гвожђа и поспјешује стварање камена у бубрегу. Део киселине може се одстранити кувањем у великој количини воде или бланширањем, међутим део увијек остане, те се не савјетује прекомјерна употреба наведеног поврћа у исхрани, нарочито дјечијој. Важна је количина.

Соланин – и ово је алкалоид, нарочито присутан у надземним дијеловима кромпира, међутим ако се кртоле, које су јестиве не складиште правилно, под утицајем свјетлости кромпир добија зелену боју, а у зеленим дијеловима кртоле количина отрова се устостручује! Тако велика количина соланина изазива мучнину, дијареју и главобољу, а у најгорем случају чак и губитак свијести и грчеве који могу да зауставе и дисање. Кромпир зато треба држати у тамним просторијама и мјестима, зелене дијелове кртоле треба увијек одстранити, а потпуно зелене кртоле бацити, јер се отров не губи ни током кувања.

Капсицин – алкалоид папрено љутог окуса налази се у свим плдовима биљака из породице парика, најчешће у сјемену и жилицама. Тако љуте папричице садрже до 1% ове материје, која ако се конзумира у претјераним количинама, може довести до оштећења слузокоже, па чак и до каутеризације (сагорјевања) пробавног тракта.

Томатин – слично соланину, алкалоид томатин може се наћи у зеленим дијеловима

плода п а р а д а ј и з а , гдје је штетна материја вишеструко концентрована. Због тога не треба јести незрео парадајиз, иако га не треба мијешати са неким сортама парадајиза које су зелене боје и кад сазру, као код томатила, који се назива и зелени парадајиз.

Отрови у махунаркама – Иако за милионе људи махунарке представљају основну намирницу и често најважнији извор бјеланчевина, у пасуљу, грашку, и сочиву има неколико отровних супстанци које дјелују на различите начине, међутим све ове супстанце се потапањем и темељитим кувањем неутралишу. Махунарке су веома штетне ако се једу пријесне и у већим количинама.

Кратак преглед калоријских вриједности најчешћих готових јела ( преузето из „Политике“):


ХРАНА КАЛОРИЈЕ

Пица, цијела, са шунком, качкаваљем, шампињонима 1230

Пица – парче 390

Савијача са месом од 250 г 780

Крофне 354

Бурек са месом од 250 г 659

Пљескавица у лепињи, без прилога 976

Кроасан са еурокремом 440

Сендвич са туњевином 534

Хамбургер, већи, Big Mack 540

Хамбургер, обичан 245

Хот - дог 280

Помфрит 230

Крофнице мале са шећером, три комада 235

Данско пециво са пекмезом, једно 230

Салата од слатког купуса 100



Интервјуисао за Вас: Дејан Мајкић

Борислав Радић - дипломирани правник (Правни факултет Бања Лука) са мастер титулом , коју је одбранио на тему: начело трипартизма у радном праву на Катедри

за радно и социјално право, Правног факултета у Београду, на којем има и статус докторанда; лиценцирани тренер за обуку у државној управи, медијатор, аутор и коаутор више књига и приручника из области радних односа и заштите на раду, те предавач, организатор и учесник низа домаћих и међународних конференција и скупова из области рада, радних односа, заштите на раду, европских интеграција, државне управе, људских права...

Био је – запослен на више руководних мјеста у различитим институцијама државе и јавне управе Републике Српске, а данас је – директор “Агенције за мирно рјешавање радних спорова”, јавне установе са сједиштем у Бања Луци, чији је оснивач Влада Републике Српске. Агенција је основана с циљем да брзо, ефикасно, бесплатно, добровољно, одговорно, савјесно, непристрасно те уз активну и стручну помоћ миритеља и арбитара рјешава индивидуалне и колективне радне спорове.

Такође, члан је Независног одбора Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине

за жалбе грађана на рад полицијским службеника у полицијским тијелима Босне и Херцегвеине, те предсједавајући Комисије за начин рјешавања преосталих обавеза које су биле у надлежности Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица Босне и Херцеговеине.

Ожењен је и отац двоје малодобне дјеце.БЕЏ није имао лаган задатак, договорити

састанак и попити кафу са Бориславом Радићем захтјевало је низ припремних радњи да би се створили услови, прије свега временски вакум између састанака и службених путовања, које овај млади човјек обавља свакодневно. Посебну „отежавајућу околност“ представљала је чињеница да је Борислав у овом периоду постављао Агенцију за мирно рјешавање радних спорова „на ноге“, али тако је то са БЕЏ-ом, тражимо да нам се посвети пажња и када немате времена за редован број удисаја ваздуха обогаћеног или осиромашеног са О2.

БЕЏ: Како замишљаш савршену срећу?Знам како изгледа мој савршен дан: излет са породицом у природу и цјелодневна игра са мојом дјецом, а кафа са супругом је шлаг на торту савршено срећног дана. Предуслов за све то – искључен мобилни телефон...

БЕЏ: Који је твој највећи страх?Има један сан који ми се стално враћа: дубок снијег, газим бос и не осјећам хладноћу, испред мене, одједном, пружа

Успјешни млади људи

На кафи са ...БОРИСЛАВОМ РАДИЋЕМ, директором Агенције за мирно рјешавање радних спорова Републике Српске



се поглед на непрегледно јато птица, огромна бијела крила, а кљунови им чудно плави, окрећу се према мени и гледају ме...шалу на страну, саобраћај је високо опасна работа, те настојим да свој опрез повећам до максимума сваки пут када уђем у аутомобил.

БЕЏ: Са којом историјском личношћу се можеш поистовјетити?

Живим данас, и планирам за сутра, а од историје учим сваки дан...

БЕЏ: Којој живој особи се највише дивиш?Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити (друга од десет Божијих заповјести). Било којем човјеку који има слободу избора и који говори оно што мисли...

БЕЏ: Најдражи измишљени лик?NODDY /ТЕЛЕТАБИСИI

–омиљени ликови моје дјеце су и мени најдражи, према оној старој - ако их не можеш побиједити, придружи им се... БЕЏ: Коју своју ману

највише презиреш?Желим да рјешим све проблеме данас, како би сутра почео са рјешавањем свих других...морам се научити лаганијем, а здравијем ритму рада.БЕЏ: А код других?

Ако је мана кашњење, не волим да сазнам да је неко има...БЕЏ: Које ти је најдраже путовање?Недавни одмор на мору...тако близу, а већ тако далеко...

БЕЏ: У којим околностима лажеш?Лаж је одлична подлога за причање прича пред спавање мојој дјеци, мада ја то крстим маштом...

БЕЏ: Шта ти се најмање свиђа у твом изгледу?Навикао сам се на одијела, недостају ми патике...

БЕЏ: Које ријечи или фразе најчешће користиш?„Слушај...Пази овамо...Немој бити луд...“ – наредбодавно-савјетодавне, зар не?

БЕЏ: За чим највише жалиш?Не жалим дуго, прежалим и идем даље, али ако инсистирате, жао ми је што нисам био на Светском првенству у фудбалу у Јужноафричкој републици, ове године...

БЕЏ: Ко је највећа љубав твог живота?То је неко ко је мојој линији живота придружио своју и сада заједно стварамо нови живот...

БЕЏ: Који таленат би највише волио имати?Слушај, свирање трубе ми се чини као таленат који може донијети свјетску славу – видиш шта се дешава на Гучи...,

БЕЏ: Кад би могао промјенити једну ствар на себи, шта би то било?

Данас – кравату, сутра – ко зна?БЕЏ: Шта сматраш својим највећим достигнућем?

Можда ће звучати као већ испричана прича, али без своје породице не бих био ово што јесам, срећан човјек...

БЕЏ: Која је најдрагоцјенија ствар коју посједујеш?

Ако Вам кажем, изгубиће на својој драго-цјености... тако је то са срећним успоменама...

БЕЏ: Шта је по теби највећи јад који се човјеку може догодити?

Да га интервјуише неко из БЕЏ-а!БЕЏ: У којој држави би највише волио живјети?

У којој сам стварам норме и градим будућност своје дјеце – РЕПУБЛИКА СРПСКА!

БЕЏ: На коју си своју особину најпоноснији?Тврдоглавост и упорност.

БЕЏ: Шта највише цијениш код својих пријатеља?

Ту су када их требам...БЕЏ: Кoје ствари најмање волиш?

Кишу када сам напољу, буку моторне косилице када ујутро пијем кафу у башти омиљеног кафића, издувне гасове градске топлане, „лежеће полицајце“...

БЕЏ: Који је твој мото?„Направи први корак (крени) да би стигао до циља.“



Споменка Крунић, директорицаГендер центар

О Гендер акционом плану Босне и Херцеговине

Гендер акциони план представља први стратешки документ Босне и Херцеговине у области примјене обавезујућих стандарда и принципа равноправности полова и подршке

примјени Закона о равноправности полова у Босни и Херцеговини. Овај план је усвојио Савјет министара Босне и Херцеговине у септембру 2006. године, са роком трајања до 2010. године („Службени гласник БиХ“, број 41/09). Због чињенице да је за спровођење једног овако свеобухватног стратешког документа било неопходно обезбиједити како донаторску подршку тако и сагласност и прихваћање обавеза на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини, план је званично започео да се спроводи крајем 2009. односно почетком 2010. године и његово спровођење ће трајати до 2014. године.

Развојни циљ Гендер акционог плана је: „унапријеђено стање равноправности

полова у друштву, у свим областима друштвеног живота“, а програмски циљ је: „Ојачани гендер институционални механизми, као и капацитети свих институција на свим нивоима власти за примјену обавезујућих стандарда за равноправност полова како у

процесу спровођења Гендер акционог плана БиХ, тако и након завршетка овог процеса“.

Гендер акциони план БиХ садржи 15 области у којима је планирано дјеловање у смислу дефинисања стратегија и спровођења програма и мјера у циљу остварења равноправности између мушкараца и жена у Босни и Херцеговини. Области у којима се планира дјеловање су:

1. Европске интеграције; 2. Сарадња и јачање капацитета;3. Макроекономске и развојне стратегије; 4. Гендер одговорни буџети; 5. Политички живот и доношење одлука; 6. Запошљавање и тржиште рада; 7. Социјална инклузија; 8. Гендер сензитивни медији; 9. Цјеложивотно образовање; 10. Здравље, превенција и заштита; 11. Насиље над женама, насиље у породици

и трговина особама;12. Улога мушкараца; 13. Усклађивање професионалног и

породичног живота; 14. Гендер и одрживи развој;15. Информационе и комуникационе

технологије.У свим наведеним областима, специфични

програми и мјере који ће се спроводити, укључују, али се не ограниочавају на:

• Усклађивање прописа у свакој области са домаћим и међународним правним стандардима за равноправност и једнакост полова;

Представљамо

Гендер акциони план Босне и Херцеговине са финансијским програмом за његово спровођење – ФИГАПпрограм 2009 – 2014. године



• Унапређење база података, истраживања и социо-економских анализа о стању равноправности полова у свакој од области;

• Образовање и подизање свијести јавности и свих релевантних актера у оквиру различитих циљних група о значају увођења равноправности полова у свим областима живота и рада;

• Изградња капацитета и потицање активне сарадње и партиципаторног приступа свих институционалних и неинституционалних учесника у процесу спровођења обавезујућих стандарда и принципа равноправности полова у Босни и Херцеговини.

О Финансијском механизму за имплементацију Гендер акционог плана Босне и Херцеговине – ФИГАП програм БиХ

ГАП БиХ ће бити реализован у складу са програмским документом под насловом ФИГАП – програмски документ који је у ствари мултилатерални споразум између Босне и Херцеговине и групе земаља - донатора, те такођер у складу са ФИГАП Правилима, којима се дефинишу: органи управљања (надзорни и управни одбор), оперативни органи/тијела за спровођење, надлежност, мандат, обавезе и одговорности органа и тијела ФИГАП програма БиХ, процедуре рада и пословања, транспарентност, мониторинг и процјена ефеката, ревизиони поступци и извјештавање. У свим органима и тијелима ФИГАП програма БиХ равноправно је обезбијеђено присуство представника ентитетских и БиХ министарстава финансија и гендер центара, те донатора.

Донаторску групу чине: • Краљевина Шведска, коју

представља Амбасада Краљевине Шведске у Босни и Херцеговини.

• Република Аустрија, коју представља Амбасада Републике Аустрије у Босни и Херцеговини.

• Велика Британија, представљена по Британској амбасади у Босни и Херцеговини.

• Швајцарска Конфедерација, представљена по Швајцарској амбасади у Босни и Херцеговини.

Гендер центар Републике Српске је од стране Владе Републике Српске задужен за координацију и спровођење овог програма за подручје Републике Српске. Процес припреме и спровођња активности Иницијалне фазе је завршен и од септембра мјесеца 2010. године започиње Прва фаза имплементације у којој је планирано да се разраде и успоставе све неопходне теничке, административне и финансијске процедуре за спровођење овог плана у институцијама Републике Српске укључујући и локалне заједнице. У овој фази, спровешће се позивање свих институција за исказивање заинтересованости за сарадњу у оквиру овог програма, те након тога израда и усвајање годишњих и средњорочних планова рада и почетак спровођења програма од стране институција Републике Српске. Планирано је да процес спровођења активности институција започне са пилот пројектима до краја 2010. године, те да се настави у свим наредним годинама планирањем, израдом и спровођењем програма мјера за уградњу стандарда и принципа за равноправност полова у ресорним областима који ће бити интегрални дио оквирних планова ФИГАП програма БиХ на нивоу Босне и Херцеговине. Важно је нагласити да ће значајни партнери у овом процесу бити невладине организације које се баве питањима унапређења права жена и равноправности полова.

Такођер је битно напоменути да су приоритетне области у оквиру ФИГАП програма БиХ: Сарадња и јачање капацитета, Политички живот и доношење одлука, Запошљавање и тржиште рада, Социјална инклузија, Цјеложивотно образовање, Здравље, превенција и заштита, Насиље над женама, насиље у породици и трговина особама.

Гендер центар Републике Српске ће у оквиру наведеног програма и приоритета свакако водити рачуна о компатибилности свих наведених области и приоритета са политикама, стратегијама, програмима и плановима Републике Српске, те приоритетима и политици Владе Републике Српке.

Овим путем позивамо све заинтересоване институције Републике Српске за учеће у представљеном програму. Радујемо се нашој будућој сарадњи.


Тихо Џакић, LL.M.МУП РС

Послије неуспјеха Европског устава у 2005. години, који је одбијен од Француске и Холандије, није се дуго чекало на сљедећи реформски пројекат. Након

модификовања Европског устава дошло се до приједлога Лисабонског уговора који је потписан 13. децембра 2007. године, а ступио на снагу 1. децембра 2009. године. Међутим, ни Лисабонски уговор није прошао без проблема. Ирска га је одбила 2008. године на првом референдуму, а прихватила на другом референдуму у 2009. години.

Лисабонски уговор је направио бројне помаке, али као најважније можемо навести увођење предсједника Европског савјета, високог представника за спољне послове и безбједносну политику, усвајање правно обавезујуће Повеље о основним правима Европске уније и увођење грађанске иницијативе.

Увођење предсједника Европског савјета представља једну од најважнијих новина. Њега бира Европски савјет квалификованом већином

на мандат о двије и по године који се може једанпут обновити. Његов задатак је да обезбједи консензус и кохезију унутар Европског савјета и да представља Европску унију у оквиру заједничке спољне и безбједносне политике. Садашњи предсједник Европског савјета је Herman Van Rompuy.

Сљедећа новина је високи представник за спољне послове и безбједносну политику, који је потпомогнут са Европским сервисом за спољну акцију. Та институција обједињује некадшња мјеста високог представника за заједничку спољну и безбједносну политику и мјесто Европског комесара за спољне односе и европску политику према сусједима. На овај начин је дат допринос већој конзистентности у спољној политици Европске уније. Високи представник је истовремено представник Савјета за заједничку спољну и безбједносну политику, предсједник Савјета за спољне послове и подпредсједник Комисије. Он има значајну улогу вођењу заједничке одобрамбене политике и предствља Европску унију у међународној заједници. Садашњи високи представник је Catherine Ashton која је постављена од старне Европског савјета уз сагласност предсједника Комисије.

Кључне новине у Лисабонском уговору




Повеља о основним правима Европске уније регулише економска, социјална и политичка права. Њен узор је Европска конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Она се примјењује приликом спровођења легислативних процедура и приликом имплементације права Европске уније од стане њених институција, а од стране држава чланица само приликом имплементације права Европске уније. У Европи ће и даље бити Европски суд за људска права и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода кључни у заштити људских права грађана. Европска уније може приступити Европској конвенцији, што раније није био случај.

Најмање милион грађана који су држављани већег броја држава чланица могу покренути иницијативу којом позивају Европску комисију да у оквиру своје надлежности поднесе одговарајући приједлог о питањима за које грађани сматрају да је потрбно усвојити општи правни акт ради имплементације Уговора. Ово је један од атрибута који Европској унији дају демократски карактер.

На крају може се рећи да Лисабонски споразум представља реформски акт, који није донио радикалне промјене. Он је резултат тренутне констелације политичких ставова

дражава чланица према даљем развоју Европске уније и само један од корака на путу који би једног дана тербао да доведе до стварања Европске федерације.



Моје стручно усавршавање

Та дивна монсунска

киша!водич државног службеника кроз Јапан


Ненад Галић, Гендер центар

За едукативни програм јапанске међународне агенције за сарадњу (JICA) испоставило се да није нарочити проблем нити презахтијевна процедура;

по испуњавању формулара, уз помоћ поштанских служби послана апликација стиже на адресе у Сарајево и Београд, регионални JICA центар, те по успјешној преселекцији слиједи телефонски разговор са службеником/цом Јапанске амбасаде у БиХ на провјери знања енглеског језика, те телефонски позив који вас обавјештава да сте као најуспјeшнији кандидат примљени на програм „Gender Mainstreaming

for Government Offi cials”. Након превладавања иницијалне еуфорије, са увијек спремним колегама и колегиницама да подијеле радост вашу уз чашицу „жестине“, припреме за радно-туристички пут живота могу да отпочну...

...На лицу мјеста, убрзо увиђате да вас све приче, прочитани чланци, прегледани сајтови и добронамјерни савјети не могу довољно припремити за културолошки шок који вас чека по слијетању Air Austria небеске птице и дотицању Јапанског тла. Након брзинског пребацивања минибусом до одредишта - ЈICA центра у Јахати, Китакјушу – градића од милион становника и дочека од стране прељубазних домаћина, схватате да, након скоро цјелодневног путовања које вас је превукло преко големог Сибира и цијеле Азије, па преко Токија до коначног одредишта, немате снаге за ништа више до првог




дубоког наклона у низу наклона који вас чекају као традиционални вид јапанског поздрава и израза истинског поштовања и уважавања, прије потпуне малаксалости организма и крахирања тијела, али не и душе, у удобности тврдог лежаја

за привремене станаре и станарке великог здања ЈICA центра.

Након савладавања минимума основног јапанског дијалекта – Nihon Go језика путем дводневног креш-курса упуштате се у авантуру подробнијег истраживања спољњег свијета. Заједно са Хаком и Пилар, ходочасницима у државној администрацији Камбоџе и Чилеа упознаје се убрзани дневни и успорени ноћни ритам милионског града, ослушкује жамор рибље пијаце, упија влага монсунског времена, испробава се умијеће руковања штапићима те успоређује квалитет домаћег алкохола са брендовима који су одавно постали неизоставни дио личног дигестивног тракта. Вријеме монсуна је тешко, спарно, влажно и дани предивно споро пролазе у упознавању са различитошћу и љепотом људског рода који присуствује овом програму обуке, дошавши са свих страна планете Земље, те откривањем специфичности културе домаћина и принципа на којима се програм заснива, који убрзо постају основа вашег функционисања у периоду останка – тачност,



дисциплина, брзина, методичност, узајамно уважавање...

Таман кад сте се адаптирали на окружење и одрадили неизбјежни џет лег, већ вас пребацују у људску кошницу, најгушће насељено градско подручје планете Земље – величанствени Токио, метрополис од чијих вертикалних грађевина које парају небеса просто застаје дах. Седмица која пролијеће у једном трену просто не дозвољава да макар на трен застанете и бар покушате да сумирате утиске који се преливају као чаше испијеног Asahi dry пива. Дани пролазе у интензивном раду, од 9-17, а након тога све до касних вечерњих сати можете упијати буку и гужву градске вреве Шибује или Шинџука, центара ноћног провода, шопинговати прескупе дизајнерске ствари у Гинзи или походити продавнице са попуст цијенама са најсавременијом електроником у Акихабари-електричном граду, проводити се по пабовима Рипунгија или једноставно приуштити себи зен тренутке потпуног спокоја и празнине походећи

паркове и храмове Уеноа, као прави поклоник најбољег из бушидо традиције јапанских самураја.

Након Токија и повратка у успавани Китакјушу слиједе посјете локалној болници, вртићу, основној школи, универзитету...гдје кроз интеракцију са локалним становништвом упознајете начине рада и јапанског поимања примјене принципа равноправности полова. Један од куриозитета је посјета Green Coop-u, удружењу произвођача здраве хране затвореног типа са ланцем продајних маркета који искључиво чланови и чланице могу користити, и који у свом саставу имају асортиман услуга који иде чак до обезбјеђеног вртића за раднице и чланице удружења, које у сваком тренутку, 12 сати дневно могу оставити дјецу на бригу васпитачицама – какав флешбек из садашње бањалучке перспективе. На све то, при крају програма десио се одлазак у болну Хирошиму и посјета Меморијалном музеју, гдје слушајући причу преживјеле дјевојчице из времена



бачене атомске бомбе, сада виталне старице не можете, а да не осјетите истовремено и дубоку жал и огроман понос на свему ономе што је људска природа у стању да уради и истрпи. Након боравка у најновијем JICA центру, недалеко од Хирошиме ужурбани организатори и организаторке вас воде у посјету светом Мијаџима острву, на којем након храњења одомаћених срна сладоледом, имате прилике уживати у фантастичном погледу из кабине успињаче на море и планине, те дружити се са, на тадашњих 40 степени, грогираним бабунима.

Да не заборавим напоменути оно што је и требао бити главни опис овог текста, али некако сјећајући се Јапана тешко се задржати на праволинијском курсу, сам програм садржи свеобухватан преглед модалитета увођења принципа родне равноправности у локалну администрацију града Китакјушуа – града гендер шампиона у Јапану, упознавање са јапанским нормативним и програмским стандардима у увођењу овог принципа у разне области друштвеног живота, посјете разним организацијама јавног и приватног карактера које успјешно примјењују родну равноправност у свом раду, те дискусије са учесницима и учесницама програма о искуствима из њихових земаља и анализама стања на разне теме у погледу интегрисања гендера. Управо то

богатство интеракције и размјене искуства са другим људима са свих континената који живе под истим кровом преко мјесец дана, поред свих љепота које јапанска култура и народ могу да понуде, представља и најдрагоцјеније моменте овог 33-дневног програма, који се завршава личном презентацијом свих учесника и учесница пред локалним грађанством на тему представљања државних помака на пољу примјене политика родне равноправности и личних акционих планова, те свечаном додјелом цертификата. По повратку у Гендер центар слиједи преношење драгоцјених нових сазнања и искустава из Јапана у gender mainstreaming процесима колегама и колегиницама с посла, који доприносе стварању нових спознаја и значајном унапријеђењу личног процеса рада.

За крај даћу си слободу да посавјетујем

све државне службенике и службенице да, обзиром да ће програми у организацији JI-CA-e највјероватније ускоро бити укинути за подручје БиХ из разлога промјене перципирања БиХ као земље у развоју, не губите ни секунда него искористите прилику која вам се нуди - аплицирајте за конкретан програм и Sayonara Српска Koniciva Јапан!

П.С.Хвала Гагију на мотивацији за конкурисање.


Дејан Мајкић 1, АДУ РС

Мјесто дешавања – Њујорк, центар људске заједнице на овој планети

Добио сам позив - Њујорк – а такав позив се не одбија... Наравно само због вас, драги читаоци и читатељке БЕЏ-а, морао сам бити на лицу мјеста

и извјештавати за БЕЏ „из прве руке“, али признајем, и због своје давнашње жеље да видим „Јабуку“, да удахнем молекуле живота мегалополиса, „опјеваног“ безброј пута у хитовима „холивудске фабрике снова“, а сада и у мојим и сновима и јави...

Шта је у ствари Њујорк? Поновимо оно што је познато: већ у току прве половине 20-тог вијека постаје свјетски центар индустрије и комуникација (возови полазе са двије

жељезничке станице: Grand Central Terminal и Pennsylvania Sta on), а број становника стално је у порасту - Град Њујорк тренутно има око 8.214. 426 становника (процјена из 2006.) на 789,4 км² и највећи је град Сједињених Америчких Држава.

Осим Manha ana, Њујорк данас обухвата и округе: Bronx, Brooklyn, Queens и Staten Island. Метрополитанско подручје Њујорка спада у привредно најзначајније регије свијета. У граду се налазе бројни архитектонски споменици културе, 500 галерија, око 150 музеја, више од 100 позоришта те више од 17.000 ресторана.

Распоред становништва условљен је социоекономском стратификацијом класа. Припадници виших класа (читај: буржуји) живе углавном подаље од градског средишта и у скупљим дијеловима Manha ana. Имовински најслабији становници често унајмљују станове у зградама које њихови власници више не обнављају (slumovima). За Њујорк је значајан и велик број четврти насељених готово искључиво људима одређене етничке, расне или вјерске припадности (China Town, Li le Italy, Harlem и друге).


Приближавање свијетским трендовима и достигнућима

DebConf 10 - Извјештај са конференције у Њујорку

www.majkic.net



Мислите да је то све, никако, али би онда требало неколико томова књига да вам опишем шта је све Њујорк, па се морам фокусирати на разлог мог боравка овдје: конференција - ево како је било...

Конференција DebConf 10 – Њујорк и DebConf11 – Бањалука!

Као што сам поменуо, овакав позив се не одбија, спаковао сам четкицу за зубе и кренуо на аеродром...но онда сам се сјетио да ће ми и пасош добро доћи.

Кип Слободе нас је дочекао раширених руку! Били смо спремни на све, али шта вам вриједи када сте у Њујорку, једноставно нас је зачарао...

Знате оно када имате осјећај као да су вам се неке ствари већ догодиле, а ви их поново проживљавате, медицински стручњаци то објашњавају кашњењем у преносу импулса у лијеву и десну половину мозга, али без обзира на то, мени је изгледало да сам већ био у овој сцени: широка авенија у центру Њујорка, осврћем се око себе за 360 степени небодери парају небо, „жути такси“ урла на неопрезне пјешаке, мирис хот дога, оригиналног, уличног, ту одмах поред мене, купујем два и настављам да се шетам најширим плочником на свијету, између људи за које нисам ни знао да постоје на овој планети, сви су ту, једноставно живе у Њујорку...deža vi!? О да, тако је са путовањима из снова...

Екипа која је чинила - Core тим – испред Владе Републике Српске - Гордан Рудеж, Бранко Думановски, моја маленкост из АДУ РС и још 5 красних момака из НГО „Дива“ коју је предводио Аднан Хоџић из Тузле, одабрана је да присуствује овогодишњој DebConf 10 - конференцији у Њујорку, на Колумбија универзитету, .од 1. - 7. августа!

Debian конференција је годишње окупљање Debian Linux корисника из цијелог

свијета, на којем се одржавају разне радионице, предавања, семинари, дискусије и остале активности на тему развоја саме дистрибуције као и FOSS-а (Free and open source so ware) уопште. Имали смо прилику пратити величанствена предавања, упознати се и разговарати са софтверским стручњацима из цијелог свијета.

Нека од предавања са конференције:• Steps to adop ng F/OSS in government -

Andy Oram• Suppor ng Debian machines for friends and

family - Francois Marier• Pedagogical Freedom - Jonah Bossewitch• Google Summer of Code 2010 at Debian -

Obey Arthur Liu• Project Caua: Private Sector, Environmentally

Friendly Jobs with Free So ware - Jon Ander-son Hall, Esq.

• How Government can Foster Freedom in Technology - Hon. Gale Brewer

• The Unity Desktop Environment - Mark Shut-tleworth

• Enterprise Infrastructure BOF - Sam Hartman• The Challenges of Licensing in Debian - Daniel

German• Using Debian for Enterprise Infrastructure -

Russ Allbery• Managing Debian Installa ons - Michael

Banck• Free so ware for replacing Skype - David Al-

exander Sugar• Using Debian to provide services to thou-

sands - Faidon Liambo sКомплетен видео запис и материјале са

конференције можете пронаћи на овој адреси: http://penta.debconf.org/dc10_schedule/index.en.html

• Шта је Linux? open-source верзија UNIX оперативног система.

• Шта је Debian? Debian (www.debian.org/)је оперативни систем састављен од софтверских пакета објављен као



бесплатан и софтвер са отвореним кодом, под GNU- General Public Licence. GNU -ова општа јавна лиценца (GNU, GNU GPL или само GPL) је најчешће коришћена слободна софтверска лиценца.

• Примарни облик, Debian GNU / Linux, који користи Linux kernel (заједничко језгро оперативног система) и GNU OS алатe, је веома популаранa дистрибуцијa Linux-a.

• Обезбијеђен је бесплатан приступ репо-зиторијуму са хиљадама софтверских пакета спремних за инсталацију и коришћење.

• Debian се може користити и као десктоп и као серверски оперативни систем. Он се фокусира на стабилност и сигурност и користи се као основа за многе друге дистрибуције.

• Локација са које га можете бесплатно преузети је h p://www.debian.org/distrib/Ако сте у GNU/Linux свијету и ако пратите

дешавања на овом пољу како у свијету тако и код нас, вјероватно сте већ упознати са чињеницом да се DebConf11 односно Debian конференција 2011 одржава, ни мање ни више, него у Бања Луци.

Знајући да је наш задатак и циљ, да као домаћини сљедеће године (2011), организујемо DebConf 11 - конференцију у Бањалуци, ова посјета је представљала изузетну прилику да скупимо значајна искуства и да наше домаћинство учинимо најбољим на свијету!

Пред нама је велики посао и велики задатак, али Debian оперативни систем то заслужује. Дозволите да вам то и покажемо кроз кратку демонстрацију –

Microso vs.Linux Debian:• За обичног корисника/цу разлика готово

да и не постоји, у Оперативном систему Debian (Linux) налазе се готово сви алати који су вам потребни за рад на рачунару.

• Његовим коришћењем ћете ЗАБОРАВИТИ НА РАЧУНАРСКЕ ВИРУСЕ, они су у 90 % случајева писани само за Microso Win-dows.

• Што се финанскијског аспекта тиче, за разлику од Microso -а код којег се плаћа Windows, Offi ce, и већина осталих програма које користите, Linux Debian је потпуно БЕСПЛАТАН, и не само то, него је и ОТВОРЕН, те свако ко жели може да види како изгледа софтверски код овог софистицираног оперативног система, за разлику од Microso Windows-а, гдје немамо представу шта оперативни систем ради у позадини, те да ли нас неко „гледа са стране“ у смисмлу утицаја на неке од сљедећић кључних елемената: повјерљивост, интегритет, расположивост, поузданост, непорецивост информација.

• Корисници Оперативног система Debian (Linux) су свјетски универзитети попут Har-varda, King’s College... Према томе органиозовање DebConf 11 -

конференције у Бањалуци представља значајан искорак за open source заједницу како Града Бањалука и Републике Српске, тако и Босне и Херцеговине и осталих земаља у окружењу, за шта је прије свега заслужан напоран рад и посвећеност локалног (Core) тима.

Наиме добијање домаћинства за одржавање овог значајног догађаја, пратила је вишечасовне дискусија и разматрање понуда три државе (Еквадора, Њемачке и Босне и Херцеговине), односно три града (Кито, Минхен и Бања Лука).

Највиши функционери Debian-a одлучили су да одржавање Debian конференције 2011. повјере БиХ тиму, однoсно Граду Бањалуци.


Добијању овог пројекта припомогли су многи ентузијасти, на различите начине, а битно је напоменути да је БиХ тим одрадио најбољи посао што се тиче wiki презентације (презентација јавног приступа са могућношћу једноставног креирања и измјене интерних страница путем web претраживача).

Битно је напоменути, да је Влада Републике Српске пристала да буде генерални покровитељ ове манифестације, као и да је обезбјеђена мреже од стране SARNET-a.

Очекујемо од Града Бањалука да се максимално укључи у реализацију овог пројекта који ће овај град подићи бар тих седам дана раме уз раме са Њујорком.

Пред локалним тимом је сада велики задатак, а то је представити Бања Луку односно

Републику Српску и Босну и Херцеговину у што бољем свијетлу и на прави начин угостити бројне посјетиоце ове значајне конференције.

Позивамо све који су заинтересовани да се укључе у помоћ око организације DebConf11 у Бањалуци 2011. и нека се пријаве на mailing листу: h p://lists.debconf.net/mailman/lis nfo/debconf11-bosnia

На овај начин се може активно учествовати у дискусијама, давати приједлоге и тражити рјешења.

http://wiki.debconf.org/wiki/DebConf11/BanjaLuka

http://wiki.debconf.org/wiki/DebConf11/BanjaLuka/LocalTeam

Видимо се у Бањалуци, за тачно годину дана!



24

Тим који вас је извјестио о DebConf 10 - конференцији у Њујорку, нашао је мрвицу слободног времена да погледа, додирне или окуси неке од симбола ове људске кошнице:

- Empire State Building, нас је одушевио! То је зграда која има 102 спрата, а дизајнирали су је Шрев, Лем и Хармон и изграђена је 1931. године. Добила је име по надимку државе Њујорк и тренутно је највиша зграда у Њујорку. Ми смо имали прилику изаћи на 86-ти спрат и уживати у фантастичном погледу на овај величанствени град. Америчко удружење грађевинара је прогласило ову зграду за једно од седам модерних Свјетских чуда.

- Кип Слободе је споменик висок је 46,5 м, чему треба додати и 46,9 м високо постоље. Он представља поклон Француске Сједињеним Америчким Државама као чин пријатељства из 1886. године. Налази се на Острву слободе које нам је било на путу крстарења малим бродићем.

- Madison Square Garden је трећа најпрометнија арена у свијету, како то показује њихова билетарница за продају улазница. Морали смо погледати неку утакмицу, па смо свједочили одличном женском кошаркашком мечу, наравно у моментима када смо пратили меч, јер смо попут сунђера упијали безброј утисака одједном: величину арене, VIP ложе, боје, акустику, рекламне паное...у великим унутрашњим ходницима којима морате проћи, као у правом спортсом музеју, налазе се слике познатих спортских дохађаја и спортиста – као што је бокс меч Мухамеда Алија из ‘71. за титулу шампиона свијета у супертешкој категорији...

- WTC – Свјетски трговински центар - на чијим темељима ниче меморијални комплекс који ће наводно бити највиша зграда у овом граду. Ту се налазе и музеј и меморијал за погинуле 11. септембра 2001. године.

- Wall Street – видјели смо и то финансијско чудо модерног свијета, у Доњем Менхетну. То је улица која се простире источно од Бродвеја до Јужне улице на East River-у. То је први стални дом Њујоршке берзе која је највећа берза у свијету по тржишту капитала. Поред Њујоршке берзе ту се налазе и : NASDAK (Na onal Associa on of Securi es Dealers Auto-mated Quota ons), AMEKS (American Stock Exchange), DEUTSCHE BANK- Times Sqare је великo раскршће у Менхетну, на раскрсници Бродвеја и Седме Авеније. Овде се 31. децембра окупило чак милион људи да дочека Нову 2008. годину. Становници Тајмс сквера жале се да је тај трг постао жртва сопственог успјеха, ипак поглед на огромне рекламне видео зидове оставио нас је без даха.

- Прошли смо и поред других симбола овог града: Зграда УН-a, Central Park ( били смо на мјесту гдје је Brucce Willis возио такси у филму Умри мушки 3. - за фанове дајемо подробније информације)

- Сазнали смо да међу најплаћеније послове у Њујорку спада радно мјесто возача лимузине; да је еколошка свијест веома висока – у употреби су хибридни аутобуси, чувени жути такси броји око 10.000 аутомобила на хибридни погон, сви корисне чисто безоловни бензин, ваздух је изузетно чист!

- DebConf 10 се одржавала на Колумбија Универзитету, који представља реномирани приватни истраживачки универзитет. То је најстарија институција високог образовања у држави Њујорк, пети најстарији у Сједињеним Америчким Државама, а oснован је 1754. године. У оквиру овог универзитета били смо смјешптени у двокреветне собе на 12-ом спрату студентског кампуса. Вјерујте да је смјештај одличан и у рангу хотелског, што се тиче хране, калоријске бомбе је тешко избјећи: екстра велике пице, путер од кикирикија, сладолед и незаобилазна кока-коле..., све што је потребно да за мјесец или два имате близу 100 kg, без обзира на почетну килажу. Нисмо одољели да не посјетимо она мјеста која за нас имају филмски ореол - Харлем је једно од њих – смјештен у горњем дијелу Менхетна, до краја деведесетих година важио је за један од најопаснијих дијелове овог града, у којем је живот становника свакодневно био угрожен. Данас, то је мирна (додуше видјели смо једно привођење) четврт у коју смо ишли два пута у куповину сувенира.

септембар 2010.



Потрошачи су људи, као ви и ја - „само им је корак сувише лак, а поглед сувише благ“...наравно, препознајете ове ријечи, из пјесме др Нелета Карајлића –

Пклатови I и II, но шалу на страну, стоји да смо сви ми потрошачи, сваки дан, 365 у години, на послу, код куће, на одмору...од рођења до „рођења“…

Значај ове теме, сам по себи био би довољан за ријеч двије у нашем билтену и сигурно би ушао у рубрику Б – итно, али посједује и елементе Е – ксклузивности јер ћемо вас обавијестити о опредијељености Владе Републике Српске да досадашњу законску заштиту потрошача на нивоу Босне и Херцеговине, појача доношењем ентитетског Закона о заштити потрошача у Републици Српској.

Е, сада, знајући да је моја маленкост члан радне групе за израду овог закона испред Гендер центра, неће изостати ни Џ – ендер елемент у цијелој причи.

Европска унија и заштита потрошача

Визија, као идеално стање које желимо постићи, а која нам игра пред очима посљедњих година, и на овом пољу је наравно Европска унија и њени стандарди заштите потрошача - низ обавезујућих директива –

- о рекламирању које доводи у заблуду, а која је допуњена директивом о упоредном рекламирању, о уговорима закљученим изван пословних просторија, о туристичким пакет аранжманима, о неправедним одредбама у потрошачким уговорима, о уговорима о закупу туристичких капацитета, о уговорима на даљину, о судским налозима, о маркетингу финансијских услуга путем средстава за телекомуникацију, па до директиве о потрошачком кредиту.

Развој политике заштите потрошача у Европској унији текао је тако што је заштита потрошача уврштена у уговор као засебна политика ЕУ тек Уговором из Мастрихта. До тада се она развијала без изричите уговорне надлежности углавном као дио пројекта стварања унутрашњег тржишта.

Основа законодавства у подручју заштите потрошача представља Резолуција Вијећа од 14. априла 1975. године о прелиминарном програму Еуропске економске заједнице за заштиту потрошача и политику информисања (Of-fi cial Journal C 92, 1975). Она је спомињала пет категорија основних права потрошача: право на заштиту здравља и безбједности, право на заштиту економских интереса, право на информисање и образовање, право на накнаду и правни лијек и право на представљање.Оквир за развој заштите потрошача од 1990. године представљали су трогодишњи Акцијски планови Европске комисије. Посљедњи документ те врсте под насловом Акцијски план за политику заштите потрошача 1999 -2001 (COM(1998) 696 fi nal, 1.12.1998.) усредоточује се на три општа циља политике заштите потрошача у ЕУ: већа заступљеност потрошача, висок степен здравља и безбједности за потрошаче и потпуно поштивање економских интереса потрошача у Унији.

Као један од закључака провођења посљедњег акцијског плана произлази потреба за стратешким и дугорочним приступом проблему заштите потрошача, који данас представља документ Стратегија политике заштите потрошача 2002-2006. (текст документа COM(2002) 208 fi nal објављен у OJ C 137, 8.6.2002.). Документом су задана три средњорочна циља чијим би провођењем интереси потрошача били уграђени у све европске политике: висок степен заштите потрошача, ефикасно провођење правила заштите потрошача и укључивање потрошачких организација у европске политике. Мјере и акције за остваривање тих циљева садржи

Правна изградња друштва Републике Српске Варијације на тему: ЈА САМ ПОТРОШАЧ, А ТИ?




Зелена књига о заштити потрошача у ЕУ (COM(2001) 531 fi nal, 2.10.2001.)

Институције за заштиту потрошача у Европској унији су:

• Европска комисија: Општа управа за заштиту здравља и потрошача (повјереник Markos Kyprianou);

• Европски парламент: Одбор за унутрашње тржиште и заштиту потрошача;

• Економски и социјални одбор - задужен, међу осталим за издавање мишљења о питањима економске и социјалне политике, којима припада и заштита потрошача;

• Европска канцеларија за заштиту пот-рошача - (Bureau Européen des Unions des Consommateurs - BEUC) једна је од најути-цајнијих платформи европских удружења и институција које утичу на развој потрошачке политике у Европској унији.

Глобални контекст и права потрошача

Битно је нагласити да потрошачи имају и свој међународни дан - Свјетски дан права потрошача (World Consumer Rights Day), који се обиљежава сваког 15. марта од 1983. године и представља прилику за активно обиљежавање и исказивање солидарности међу чланицама покрета за заштиту потрошача у свијету.

То је прилика за унапређење основних права свих потрошача, за постављање захтијева да се та права поштују и да су заштићена кроз прописе, али и за јавни протест против злоупотреба на тржишту роба и услуга, против монополистичког положаја било кога, против социјалне неправде и било које друге неуравнотежености на тржишту која поткопава права потрошача.

Свјетски дан права потрошача своје поријекло има у Декларацији о основним

правима потрошача коју је донио бивши амерички предсједник Џон Ф. Кенеди 1962. године. Представљајући своју Декларацију америчком Конгресу 13. марта те године, Кенеди је, уз остало, рекао и слиједеће: „...Потрошачи, по дефиницији, укључују све нас. И мене као предсједника САД-а. Потрошачи су највећа економска група на коју утиче скоро свака јавна или приватна економска одлука. Они су најважнија група чији се ставови врло често не чују. Глас потрошача мора се чути...“

Споменутом Декларацијом, радом Con-sumers Interna onal (CI) - Свјетске федерације удружења потрошача и Резолуцијом 39/248 Генералне скупштине УН-а из 1985. године, дефинисана су основна права потрошача на тржишту роба и услуга:

1. право на задовољење основних потреба,2. право на образовање о питањима пот-

рошача,3. право на безбједност и заштиту живота и

здравља, 4. право на информисаност,5. право на избор,6. право да се чује глас потрошача,7. право на накнаду штете и компензацију,8. право на живот и рад у здравој и одрживој

средини.Усвајање Резолуције УН-а 39/248 партило

је и усвајање УН-овог водича за заштиту потрошача. Водич је садржавао осам основних права потрошача као смјернице којима се обезбјеђује оквир за дефинисање националних политика за заштиту потрошача и изградњу ефикасних система заштите потрошача као система заштите основних људских права, достојанства и економских интереса потрошача.

Ефикасан систем заштите потрошача у државама чланицама Еуропске уније, САД-а и Канаде незаобилазан је дио демократскога имиџа тих држава и директно је повезан са заштитом основних права и достојанства сваког човјека.

Еуропска унија је 8 универзалних права потрошача редефинисала у 10 практичнијих и тржишно проводљивијих основних начела политике заштите потрошача и представила у брошури ‘’Заштита потрошача у ЕУ - Десет основних начела’’:

1. Купујте шта желите и гдје желите,2. Ако производ није исправан - вратите га,3. Високи стандарди безбједноси за прехрам-

бене артикле и остале производе,4. Знати што једете,5. Уговори морају бити недскриминишући и

транспарентни за потрошача,



6. Потрошач се им право предомислити,7. Створити услове како би потрошач могао

упоредити цијене и остварити право на избор,

8. Потрошач не смије бити преварен и заваран,

9. Потрошач мора бити заштићен и у вријеме док је на годишњем одмору или путовањима (у земљи и иностранству),

10. Ефикасна накнада штете у прекограничним споровима (кршења права потрошача).Босна и Херцеговина и потрошачиЗаштита потрошача у Босни и Херцеговини

регулисана је Законом о заштити потрошача у БиХ, који је донесен 2006. године (‘’Службени гласник БиХ’’, број 25/06), којим се уређују односи између потрошача, произвођача и трговаца на територији Босне и Херцеговине. Усклађен је с правном течевином Европске уније (раније поменуте директиве) и као носиоце заштите потрошача у Босни и Херцеговини идентификује: Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, Омбудсмен за заштиту потрошача у БиХ, Савјет за заштиту потрошача БиХ, Конкуренцијски савјет БиХ, надлежне ентитетске и органе Брчко Дистрикта, канцеларије за конкуренцију и заштиту потрошача у Федерацији БиХ и Републици Српској, удружења потрошача, образовне институције и медији, инспекцијски и други органи у складу са законом.

На односе и случајеве из области заштите потрошача који нису регулисани Законом о заштити потрошача у БиХ, примјењују се одредбе Закона о храни (‘’Службени гласник БиХ’’ број: 50/04), затим одредбе Закона о општој безбједносати производа (‘’Службени гласник БиХ’’ број: 45/04), као и одговарајуће одредбе закона којима се уређују облигациони односи у Босни и Херцеговини.

Република Српска

Уставни основ за доношење Закона о заштити потрошача у Републици Српској налазимо у члану 53. Устава Републике Српске према којем Република Српска обезбјеђује заштиту потрошача и у Амандману XXXII на члан 68. став 1. тачка 8. Устава Републике Српске према којем Република Српска уређује и обезбјеђује основне циљеве и правце привредног, научног, технолошког, демографског и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села, коришћења простора, политику и мјере усмјеравања развоја и робне резерве, дакле и заштиту потрошача.

У Републици Српској примјењује се Закон о заштити потрошача у Босни и Херцеговини („Службени гласник БиХ“, број 25/06) којим нису прецизно дефинисани носиоци заштите потрошача у Републици Српској и њихове надлежности.

Основни разлог за доношење овог закона садржан је у потреби регулисања ове материје на ентитетском нивоу, како би се прецизно дефинисали субјекти одговорни за заштиту потрошача у Републици Српској и њихове надлежности за поједине области заштите потрошача.

Циљ доношења овог закона је остварење високог заједничког нивоа заштите потрошача; ефикасно извршавање прописа из домена заштите потрошача, нарочито кроз надзор тржишта, управно и извршно дјеловање, приступ потрошача подацима о услугама и непрехрамбеним производима, те приступ механизмима за вансудско рјешавање спорова; укључивање организација потрошача у обликовање и провођење политике заштите потрошача, те у друге политике Европске уније које се тичу интереса потрошача.

Ни овај закон неће заобићи усклађивање са законодавством Европске уније, напротив, ова обавеза ће се у новом закону испунити на начин који ће ефикасно штитити права потрошача, у складу са важећим директивама Европске уније из ове области.

Законом ће се уредити односи између потрошача, произвођача, и трговаца на територији Републике Српске, а као носиоци заштите потрошача, овим законом су иденти-фиковани:

Народна Скупштина Републике Српске; Влада Републике Српске и поједина министарства у чијој су надлежности одговарајућа права потрошача; Савјет за заштиту потрошача; Омбудсмен за заштиту потрошача; Републичка управа за инспекцијске послове; Канцеларија за заштиту потрошача-КЗП; Органи власти на локалном нивоу; Организације за заштиту економских интереса и права потрошача (удружења потрошача); Образовне институције и медији Регулаторни органи/агенције; Привредна комора и струковне организације.

Радна група за израду Закона о заштити потрошача у Републици Српској је, као што смо на почетку рекли, формирана и почела је са радом – биће то директан допринос развоју демократије и заштите основних људских права у Републици Српској – нека им је срећан рад, а стручни и ефикасни резултати...



Форе и фазони које требате познавати:

РАСПОРЕД – продавци изузетно много брину о распореду рафова са производима, тако ће оно што је најпотребније – хљеб, млијеко, поврће, смрзнута храна – бити расуто по продавници и то наравно није случајно. На тај начин приморани смо да прошетамо по цијелом објекту, погледамо рафове и робу која нас не занима и на крају пазаримо и оно што уопште нисмо намјеравали.

ПРВИ УТИСЦИ – оно што ће купац прво примјетити када уђе у супермаркет јесте обиље свјежих производа, јер се често у близини улаза налазе велике количине воћа и поврћа, што опет није случајно. Тако се презентује здрава слика објекта у који сте ушли и у којем можете пазарити и потребно и непотребно за ваше домаћинство.

УПАДЉИВИ НАТПИСИ – ОПРЕЗ – често са свих страна вребају упадљиви натписи са примамљивим понудама. Класична маркетин-шка фора. Уколико вас ухвате неспремне – почнете да размишљате о томе да је у питању добра понуда – вјероватно ћете потрошити више новца него што сте планирали и пазарити оно што вам уопште није потребно.

БЕЗ НЕПОТРЕБНОГ ЗАДРЖАВАЊА У ПРОДАВНИЦИ – циљ потрошача је да уђу и изађу из продавнице, са производима који им требају и да на тај начин проведу у трговачком објекту што мање времена. Циљ трговаца, са друге стране, је да купце задрже у радњи што је дуже могуће, како би потрошили више новца. Зато није на одмет одмах питати запослене у продавници гдје се налази оно што тражите и куповати намјенски и не губити вријеме и новац обиласком радње.

ФАЗОНИ СА БОЈАМА – маркетиншки експерти кажу да је црвена боја најбоља за привлачење пажње купаца. Најбоље се слаже са жутом, бијелом или зеленом, па су промотивни натписи најчешће комбинација тих боја. Често су и званични знакови водећих трговачких ланаца, добијени комбиновањем ових боја.

СПАЈАЊЕ СРОДНИХ ПРОИЗВОДА – не-ријетко се на рафовима, једни до других налазе сродни производи, попут крекера и сира или тјестенина и кечапа, те је и то начин који нас тјера да пазаримо више и да већ у супермаркет креирамо оброк, на основу „сугестија“ трговаца.

ВЕЋЕ ПАКОВАЊЕ НИЈЕ УВИЈЕК ЈЕФТИНИЈЕ – једна од најчешћих акцијских понуда у свим трговачким ланцима. Нека вам не буде мрско упоредити цијене – да ли је паковање од шест

флаша сока заиста јефтиније од појединачних боца? Да ли рок на свих шест производа неће истећи док их не искористимо. Ако пак хоће, опет сипамо више пара у џеп трговаца. Поново се активира неписано правило потрошачког друштва – пазаримо више него што нам је потребно.

КУПУЈТЕ САМО ОНО ШТО ТРЕБАТЕ – стари, добри савјет - да се без списка не креће у куповину – увијек је актуелан. Не само да се не забораве потребне намирнице, већ како би се куповало намјенски и како непотребни артикли не би завршили у корпи.

СНИЖЕЊА – трговци воле „велика снижења“, барем воле да их на сва звона оглашавају, а нарочито уколико се ради о основним животним намирницама, јер се продаја артикала који су на снижењима, неријетко увећава и до 100%. То значи да купци готово никад не избјегну ов трговачку замку/фору и због ниже цијене пазаре више него што им је потребно.

РОК ТРАЈАЊА - јавна је тајна да се често спуштају цијене производа чији би рок могао ускоро да истекне. Тако је свуда у свијету и у томе нема ничег противзаконитог, али би, због тога, ваљао провјерити рок, па тек онда артикал стрпати у корпу. Чему залетање и куповина великих количина неког производа само зато што је на акцији, уколико вам за пар дана или мјесец, више неће користити.

УПАКОВАНО ВОЋЕ И ПОВРЋЕ – цијене таквих паковања често на рафовима нису наведене по килограму, па је веома тешко схватити колико зелениш кошта. То се најчешће види тек на каси. Зато провјерите тежину која мора да буде на декларацији.

УРЕЂЕЊЕ РАФОВА – Истраживања су показала да се у висини главе, односно погледа потрошача често налазе најскупљи производи. Погледајте мало доле, горе и унаоколо. Сагните се и пронаћи ћете јефтиније производе.

ПОБИЈЕДИТЕ ТРГОВАЧКУ ПСИХОЛОГИЈУ: Увијек носите списак са собом када идете

у набавку намирница,• Не купујте када сте гладни,• Избјегавајте куповину када сте сувише

добро или лоше расположени – нећете обраћати пажњу на цијене или ћете тражити утјеху у претјераној куповини, у сваком случају потрошићете више новца.

• Идите на пијацу по воће и поврће – можда је скупље него у хипермаркету, али нећете напунити корпу непотребним стварима.

МАЛА ШКОЛА КУПОВИНЕ(преузето, за Вас којима је стало до праведне трговине, из некомерцијалног додатка

ПОТРОШАЧ бр.42.- Политика, од 12. августа 2010.)




• Могу ли се поправити негативни проценти заступљености, односно подзаступљености жена на највишим позицијама у органима власти и одлучивања?

• Имамо ли снаге да примијенимо закон – Закон о равноправности полова у Босни и Херцеговини (2003) који смо усвојили као закон по којем ћемо живјети?!

• Да ли је за нас законска одредба од најмање 40% жена/мушкараца на мјестима представљања, одлучивања, и управљања недостижан сан?!!

Гендер центар Републике Српске као стручна служба за једнакост и равоправност полова Владе Републике Српске, је упоран у тврдњи je равноправност

полова неизбјежан чинилац развојних реформи сваког друштва те успостављања демократских принципа, владавине права, сигурности, благостања и пуног уживања људских права и слобода. Одустајање од равноправности жена и мушкараца значило би кретање у супротном правцу од свега наведеног!

Баш због тога и у циљу постизања веће равноправности жена и мушкараца у политичком и јавном животу, а поводом Општих избора у Босни и Херцеговини који се одржавају у октобру ове године, Гендер центар проводи кампању под називом „Бирај РАВНОПРАВНО!“

Ово није прва кампања Гендер центра овакве врсте, јер је под истим слоганом проведена кампања поводом избора за локалне органе власти, 2008. године, али је овога пута кампањи претходила „Анализа учешћа жена у политичком и јавном животу у Републици Српској са аспекта примјене обавезујућих домаћих и међународних стандарда за равноправност полова“, на чијим је налазима осмишљен Програм активности кампање „Бирај РАВНОПРАВНО!“ . Анализу са препорукама за

даље дјеловање и Програм кампање у цјелости је прихватила Влада Републике Српске на својој 180. сједници у јуну 2010. године, чиме је потврђена политичка воља и посвећеност Владе да инсистира и интензивира рад у овој области у оквиру извршних овлашћења, те да јасне смјернице за веће залагање и рад свих институција у извршној власти у циљу стварања окружења које ће пружити подршку већем учешћу жена на највишим позицијама одлучивања и управљања.

Кампања је званично почела 16. 08. 2010. године и трајаће до избора, 03. 10. 2010. године. Циљ кампање је повећање свијести јавности о значају већег учешћа жена у политичком и јавном животу, односно у представљању на свим нивоима власти у Републици Српској и Босни и Херцеговини, те процесима одлучивања и управљања.

Кампања аплеује на грађане и грађанке Републике Српске да својим гласањем допринесу повећању броја жена у органима власти на мјестима одлучивања на свим нивоима власти Републике Српске, поруком кампање „Најмање 40% жена у органима власти“, чиме бисмо стали раме уз раме са највећим демократским достигнућима у земљама Европске уније.

Представљамо - КАМПАЊА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Бирај РАВНОПРАВНО!



Да бисмо успјели у томе, битно је нагласити гдје смо сада, што је посебно потцртала поменута анализа учешћа жена у политичком и јавном животу, наглашавајући да ниједна земља на свијету није заинтересована за пуко изједначавање бројки које се разврставају на жене и мушкарце, него за суштинско добијање и кориштење најквалитетнијих потенцијала који жене и мушкарци имају.

Стандард од најмање 40% омогућава да се интереси и потребе једног пола остварују равноправно са интересима и потребама другог пола, без стварања модела превласти једног пола, модела који као владајући управљају многим друштвима и у који треба „укалупити“ потребе и интересе подзаступљеног пола. Овај стандард нас упозорава: „Не мање од 40% жена! Законом је прописано да равноправнa заступљеност полова постоји уколико у свим структурама власти, одлучивања и управљања, укључујући приватни сектор, политичке партије и друге важне друштвене структуре има најмање 40% једног од полова!“

Читајте, гледајте и слушајте више о овоме

на промотивним материјалима који укључују плакат, лифлет, летак, ТВ спот, радио џингл, billboard, citylight, новинску рекламу.

Сет материјала је дистрибуиран свим циљним групама и партнерима у спровођењу активности кампање: политичким партијама, министрствима и другим републичким институцијама, Народној скупштини Републике Српске, локалним органима власти, општинским комисијама за равноправност полова, установама социјалне и здравствене заштите, невладиним организацијама, основним и средњим школама, унивeрзитетима и медијима широм Републике Српске.

Када вам неко каже „уравнотежено учешће жена и мушкараца у политичком и јавном животу је питање потпуног уживања људских права, социјалне правде, те нужан услов за боље функционисање демократског друштва“ вјерујте да то није флоскула, него вас упућује на древну формулу успјеха и опстанка – заједнички рад и квалитет који доносе жене и мушкарци који имају могућност да заједно дјелују и исказују потребе, различитости и специфичности.

Статистика - заступљеност жена у органима власти (извор: Гендер центар, 2010.)

Европска унија(27)Законодавна власт 23,7%Извршна власт 24, 4%Судска власт 25, 8%Дипломатија 15, 1%

Савјет Европе (47) подаци из 2009.Шведска 47%Финска 41,5 %Холандија 41, 3%Данска 38, 0 %Шпанија 36, 3%Норвешка 36, 1%Белгија 35, 3 %Исланд 33, 3 %Њемачка 32, 2 %

Босна и Херцеговина

Предсједништво БиХ и Савјет министара БиХ 0%

Парламентарна скупштина БиХ 18%

Република СрпскаЗаконодавна власт Републике Српске 25%

Извршна власт Републике Српске 13%

Судска власт Републике Српске 28%

Локална власт - изабране начелнице градова и општина 5%

Локална власт - изабране одборнице у скупштинама градова и општина 16%

РегионМакедонија 31, 7%Србија 21, 6 %Хрватска 20, 9 %Словенија 13, 3 %Босна и Херцеговина 11, 9 %Црна Гора 11, 1 %Албанија 7, 1 %



У оквиру Програма/Пројекта MDG F Програм запошљавања и задржавања младих (YERP), који проводи Агенција за предшколско, основно и средње

образовање БиХ, издвајамо Пројекат који је усмјерен на Идентификацију животних вјештина и кључних компетенција у Босни и Херцеговини, као значајан помак напријед у реформи образовања у Републици Српској, Федерацији БиХ и Босни и Херцеговини.

Материјал који ћемо представити још увијек је у нацртној верзији, али уз дозволу Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ, имамо ексклузивно право да вам приближимо значај пројекта, али и животних вјештина и кључних компетенција.

Босна и Херцеговина /кључне компетенције и животне вјештине

Јасно нам је да Босна и Херцеговина тежи Европској унији и да циљеви образовног система на свим нивоима требају и морају бити усклађени са генералним циљевима образовних система европских земаља.

Како је Европска унија већ дефинисала оквир циљева којима теже образовни системи у њеној породици и одредила оквир кључних компетенција које настоји да развије, наш задатак је да у сарадњи са академском и

стручном заједницом користимо овај оквир и дефинишемо циљеве образовног система који ће омогућити ученицима и ученицама да буду на сличном нивоу по знању и компетенцијама са својим вршњацима у ЕУ.

Прихватајући препоруке и принципе “доброг” образовања за 21. вијек Европске уније, у Босни и Херцеговини је потребно омогућити младим нараштајима мобилност у образовном и радном простору Европе као и развој европског идентитета (мада се ни досада нисмо поистовјећивали са, рецимо, Јапанцима!) и осјећаја припадности широкој мултикултурној заједници Европе што је назначено и у документу Стратешки правци развоја образовања у БиХ 2008-2015.

Интеграције, реформе, појава глобализације, захтијевају од сваког грађанина и грађанке БиХ посједовање и развијање широког спектра животних вјештина и кључних компетенција да би се флексибилно прилагодио брзим промјенама и уско повезаном свијету.

Пројектом који представљамо, настоји се допринијети изградњи и развоју управо них животних вјештина и оних кључних компетенција које узимају у обзир контекст земље у којој се развијају, односно контекст Босне и Херцеговине. Знајући да су животне вјешине уткане у кључне компетенције и да се усвајају и развијају још на предшколском узрасту, те да их треба континуирано јачати кроз основно и средење образовање, слиједи приказ десет животних вјештина у босанскохерцеговачком контексту: рјешавање проблема, критичко мишљење, ефикасне комуникацијске вјештине,


Представљање ПРОЈЕКТА

Идентификација животних вјештина

и кључних компетенција


септембар 2010.

одлучивање, креативно мишљење, вјештине интерперсоналних односа, вјештине изградње самосвјесноти, емпатија, управљање стресом и управљање емоцијама.

На основу сагледавања важности развоја кључних компетенција у образовању везано за конкуретност младих на тржишту рада у Босни и Херцеговини и шире, те сагледавањем праксе у земљама ЕУ и специфичности образовног система, пројектом се предлаже сљедећих десет кључних компетенција релевантних за Босну и Херцеговину:

Језичко – комуникацијске компетенције на матерњем језику: Језичко – комуникацијске компетенције укључују знање и употребу матерњег језика као и способност изражавања и тумачења мисли, осјећаја и чињеница у усменом и писаном облику у цијелом низу друштвених и културних околности – посао, дом, слободно вријеме.

Језичко – комуникацијске компетенције на страном језику: Језичко – комуникаијске компетенције на страном језику укључују знање и употребу страног језика као и способност разумијевања, изражавања и тумачења мисли, осјећаја и чињеница у усменом и писаном облику у примјереном низу друштвених околности – на послу, код куће, у слободно вријеме, у образовању – на језицима који нису матерински језик и на којима се не подучава у школи, у складу са жељама и потребама појединца.

Математичка писменост и Компе-тенције у науци и технологији: На основном нивоу, математичка писменост укључује способ-ност сабирања и одузимања, множења и дијељења, израчунавања постотака и омјера у сврху рјешавања проблема. На напредном нивоу, математичка писменост, зависно од контекста,

укључује способност и спремност кориштења математичких облика мишљења (логичко и просторно размишљање) и приказивања (формула, модела, конструкција, графикона/дијаграма) који имају универзалну примјену код објашњавања и описивања стварности. Компетенција у науци је способност и спремност да се употријебе знања и методологија да би се објаснила природа. Компетенција у технологији се тумачи као примјена знања да би се промијенило природно окружење у складу са људским потребама.

Информатичка писменост: Информатич-ка писменост укључује сигурно и критичко кориштење информатичких технологија - Технологија информационог друштва: пружање услуга које се темеље на кориштењу технологија информације и комуникације (ТИК), интернета, дигиталних садржаја, електронских медија, итд. преко нпр. личног рачунара, мобилног телефона, електронског банкомата, електронске књиге, дигиталне телевизије...на послу, у слободно вријеме и у комуникацији. Ова компетенција повезана је с логичким и критичким размиш-љањем, с високо развијеним вјештинама бара-тања информацијама и развијеним вјештинама комуницирања. На најосновнијем нивоу, ТИК вјештине укључују кориштење мултимедијске технологије за проналажење, приступ, похрану, производњу, представљање и размјену инфор-мација и комуницирање и учествовање у виртуелним социјалним мрежама.

Учити како се учи: Учити како се учи представља склоност и способност организовања и уређивања властитог учења било појединачно или у групи. Састоји се у способности да ефикасно управљамо својим временом, рјешавамо проблеме, стичемо, процесуирамо, оцјењујемо и асимилирамо знање те да ново знање и вјештине примјењујемо у разним контекстима – код куће, на послу и у образовању. Уопштено говорећи, учити како се учи снажно доприноси могућности да управљамо властитом каријером.

Социјалне и грађанске компетенције: Социјална компетенција покрива све облике понашања којима појединац треба овладати да би могао на ефиокасан и конструктиван начин учествовати и рјешавати сукоб у друштвеном животу, у интеракцији с другим појединцима (или групама) у личном, породичном и јавном контексту. Грађанске компетенције укључују скуп компетенција које појединцу омогућавају учествовање у грађанском животу друштва.

Самоиницијативност и предузетничке компетенције: Предузетништво има активну и

32



пасивну компоненту: спремност на иновативно дјеловање али и прихватање и подржавање иновације коју доносе спољњи фактори. Предузетништво укључује позитиван став према промјенама, преузимање одговорности за властито дјеловање (позитивно и негативно), утврђивање циљева и њихово остваривање и мотивацију за успјех.

Културна освијештеност и културно изражавање: Прихваћање важности креативног изражавања идеја, искустава и осјећаја у различитим умјетничким формама.

Креативно – продуктивне компетенције: Ова компетенција подразумијева скуп способ-ности, вјештина, ставова и понашања које појединцу омогућавају продукцију идеја и производа који су оригинални и вриједни. Омогућава креативно рјешавање проблема у школи, на послу и свакодневном животу.

Физичко- здравствене компетенције: Ове компетенције подразумијевају прихватање и промовисање здравих стилова понашања, адекватних прехрамбених навика и физичких активности које омогућавају појединцу квалит-етан и здрав живот.

Мало шири контекст од БиХ

UNESCO је 1996. године објавио извјештај Learning: the Treasure Within (h p://www.see-educoop.net/educa on_in/pdf/15_62.pdf) у којем су дефинисана четири темеља или темељна циља сваког образовног система: учење ради знања (learning to know), учење ради дјеловања (learning to do), учење за заједнички живот (learning to live together) и учење да бих био ( learning to be).

Остварење ових глобалних циљева води преко изградње и развоја Кључних компетенција и животних вјештина, односно њихове интеграције у процес цјеложивотног учења.

Шта су то - животне вјештине

Широм свијета, образовање засновано на животним вјештинама (LSBE, eng: Life Skills-Based Educa on) се прихвата као средство оснаживања младих у изазовним ситуацијама. LSBE се односи на интерактиван процес подучавања и учења који омогућава ученицима да стичу знање и развијају ставове и вјештине како би прихватили ефикасна, здрава понашања.

Вјештина је научени капацитет да се изврше одређене активности уз минимум утрошеног времена и енергије. Често се дијеле на

опште и посебне. Нпр., у домену рада, неке опште вјештине би укључиле управљање временом, тимски рад и вођство, самомотивацију и остало, док вјештине везане само за одређену област могу бити корисне само за одређени посао. Вјештина обично захтијева одређени подражајни контекст средине и ситуације да би се процијенио ниво кориштене вјештине.

У контексту Европског квалификационог оквира вјештине су описане као когнитивне (укључује кориштење логичког, интуитивног и креативног мишљења) и практичне (укључују мануелну спретност, кориштење метода, материјала, средстава и инструмената).

Животне вјештине су оне вјештине које придоносе личном расту и развоју, тј. остварењу пуног потенцијала сваке особе, како би била отворена и спремна суочити се, конструктивно, са свим изазовима које живот носи.

Свјетска здравствена организација (WHO) дефинише животне вјештине као „способност за прилагодљиво и позитивно понашање које омогућава појединцима да се ефикасно суочавају са захтјевима и изазовима свакодневног живота“. Према UNICEF-у и UNESCO-у животне вјештине односе се на контекст здравља и друштвених догађања. Ова је дефиниција глобално прихваћена и као таква представља базу за дефинисање вјештина у контексту сваке земље.

Животне вјештине јачају заштитне факторе код дјеце и придоносе превенцији зависности, насиља, девијантног понашања, тинејџерске трудноће, превенцији HIV/AIDSa и суицида. Укратко, животне вјештине оснажују младе људе да се носе са изазовима одрастања, захтјевима своје средине и својим личним потребама. Животне вјештине су од велике важности и за успјех на послу. Чине континуум знања и способности који су неопходни да би особа функционисала независно и да би избјегла прекиде у радном искуству.

Стратегије и технике животних вјештина UNICEF, UNESCO и WHO дају попис

стратегија и техника 10 животних вјештина : рјешавање проблема, критичко мишљење, ефикасне комуникацијске вјештине, одлучи-вање, креативно мишљење, вјештине интер-персоналних односа, вјештине изградње само-свјесноти, емпатија и управљање стресом и управљање емоцијама.

Помоћу животних вјештина појединац је у стању истраживати алтернативе, размишљати



и правити ефикасне изборе при рјешавању проблема који искрсне. Такође је у стању остварити квалитетне интерперсоналне односе. Животне вјештине везане су за квалитетну и ефикасну комуникацију. Вјештине говорења и слушања, како истиче William Glasser, најкорисније су од свих вјештина које учимо, а постојећи системи школовања не раде готово ништа у подучавању тих важних вјештина.

Кључне компетенције

У марту 2000. године Европско вијеће у Лисабону поставило је нови стратешки циљ за Европску унију: постати најкомпетентнија и најдинамичнија економија свијета утемељена на знању, способна за одрживи привредни раст са све више бољих радних мјеста и већом социјалном кохезијом. Да би се то постигло, европски системи образовања морају се прилагодити захтјевима друштва које почива на знању и потреби за што бољим квалитетом запошљавања.

Шта су онда кључне компетенције у оквиру дефинисаном од стране Европске уније?

То су оне компетенције које требају све особе како би постигле свој лични раст и развој, те које воде ка активном грађанском понашању, социјалном укључивању и запошљавању.

Европски парламент ЕУ (2006) је дао препоруке кључних компетенција као операционалних конструката које требају бити развијане у образовном систему.

Осам главних кључних компетенција у ЕУ су: 1. комуникација на матерњем језику/

писменост, 2. комуникација на страним језицима, 3. математичке компетенције и основне

компетенције у науци и технологији,4. дигиталне компетенције, 5. учење како учити или метакогнитивне

компетенције, 6. социјалне и грађанске компетенције, 7. самоиницијативност и подузетничке

компетенције и8. културна освијештеност и културно

изражавање. Историјски гледано, појам компетенција

почиње добивати на значају средином 80-их година када се у Европи започело са реформама у циљу повећавања запослености младих људи и неквалификованих одраслих, те у циљу повећања привлачности и релевантности стручних занимања (VET – voca onal educa on

and training). Тада се у реформи курикулума стручних занимања посебна пажња почела обраћати на функционалну анализу занимања и идентификацију неопходних компетенција као кључних елемената методологије подучавања.

Тадашњи реформатори су истакли да компетенција није само вјештина, него да се фокус мора преусмјерити на то шта је особа у стању урадити у реалној ситуацији. Ово је, наравно, прузроковало низ дебата о вриједностима и компаративним предностима приступа у којима је циљ знање и у којима је циљ компетенција. Ова два приступа имају и директне импликације на подручје запошљавања и развој каријере. Док широко постављен приступ са знањем као циљем шири потенцијално подручје запошљавања, али не припрема особу за брзу адаптацију и конкретан рад, дотле приступ базиран на компетенцијама сужава подручје запошљавања, али чини особу брзо адаптираном и спремном да преузме конкретне задатке.

Иако се унутар различитих образовних линија (опште, стручно) и различитих образовних нивоа (предшколско, основношколско, средње-школско, високошколско) може говорити о различитом акценту који се ставља на развој појединих компетенција, заједничко је сљедеће: сви корисници образовног система имају право и обавезу да, поред стручних компетенција потребних за обављање неког посла, развијају кључне компетенције без којих у данашњем свијету не могу бити независни и социјално укључени чланови једног друштва.

Компетенција укључује знање (декла-ративно и процедурално), вјештине и способност да се ријеше комплексни задаци кроз мобилизирање психосоцијалних ресурса (укључујући вјештине и ставове) у одређеном контексту. На примјер, ефикасна електронска комуникација је компетенција која захтијева знање језика (ријечи, граматике, правописа), посједовање практичних ИТ вјештина и адекватан став према особи са којом се комуницира. Можемо рећи да је ефикасна комуникација комбинација три кључне ком-петенције: писмености, ИТ компетенције и интеркултуралне компетенције.

Овдје је важно увидјети сљедеће: да би нешто звали компетенцијом то мора бити испољено и самим тим мјерљиво. Не можемо рећи за некога да је компетентан ако он то не показује. Он може имати нека знања, али ако их не зна примијенити на адекватан начин у контексту, то није компетенција. Типичан



примјер је познавање страног језика. Велики број људи зна ријечи, граматику и правопис, али се не усуђује да комуницира на том језику. У овом случају не говоримо о компетенцији.

Европска дефиниција компетенција у оквиру EQF (European Qualifi ca on Framework-Европски оквир квалификација) укључује аутономију и одговорност. Према томе компетенција је доказана способност да се користе знање, вјештине, социјалне и методолошке способности у раду и у учењу, те у професионалном и личном развоју.

Кључне компетенције – ово је термин који је предложен у Eurydice студији кључних компетенција (2002) као цитација из World Dec-lara on on Educa on for All, а која каже: Свака особа, дијете - млади и одрасли – требају бити у могућности да профитирају од образовних могућности дизајнираних тако да задовоље њихове основне потребе за учењем. Ове потребе садрже основна средства за учење (као што је вербална писменост, усмено изражавање, нумеричка писменост и рјешавање проблема) те основни садржај (знање, вјештине, ставови и вриједности) како би опстали, развијали своје капацитете, достојанствено живјели и радили, у потпуности учествовали у развоју, унапређивали квалитет свог живота, доносили информиране одлуке и настављали учити.

Поставља се питање јесу ли кључне компетенције превише фокусиране на радно мјесто, а недовољно на успјешан породични живот. У овом смислу вриједно је присјетити се да су се земље чланице ЕУ сложиле да промовишу економски раст и стабилност упо-редо са високом стопом запослености, али и да јачају социјалну кохезију.

Друго важно питање је утицај кључних компетенција на социјалну и економску правду. Неуравнотежено стицање кључних компетенција се сматра главним разлогом социјалне подјеле и неједнакости у заради која води маргинализацији и, на крају, социјалној искључености. Ако европске земље желе да развију пуни потенцијал људских ресурса, не могу приуштити да раздвајају популацију на богате способностима и сиромашне способностима. То указује на потребу усклађивања конкурентне димензије друштва која промовише изврс-ност, ефикасност, различитост и избор са кооперативном димензијом која подржава друштвену правду и једнакост прилика, соли-дарност и толеранцију. Ова два конкурентна захтијева се такође рефлектују на неке људске

атрибуте промовисане као кључне компетенције, као што су самопоуздање, преузимање ризика, иницијатива и предузетништво са једне стране и тимски рад, обазривост, солидарност, дијалог и грађанска активност са друге стране.

Кључна компетенција је од битне важности за три аспекта живота:

лично остварење и развој током читавог живота (културни капитал): кључне компетенције морају појединцима омогућити остваривање властитих индивидуалних циљева које им намећу њихови особни интереси, аспирације и жеља да наставе учити током читавог живота;

активна грађанска свијест и укљученост (друштвени капитал): кључне компетенције требају сваком појединцу омогућити да као активни грађани судјелују у друштву;

способност запошљавања (људски капи-тал): способност сваке поједине особе да на тржишту рада добије пристојан посао.

Овдје је приказана шема модела циљних животних вјештина (TLS, eng-Targe ng Life Skills Model). У склопу овог модела животне вјештине су идентификоване и подијељене на основу позната четири Х (eng: head-глава, heart-срце, hands-руке, health-здравље). Свака од ове 4 категорије дијели се на двије опште подкатегорије. Циљ програма је обезбиједити развојно прикладне усове да млади кроз ситуационо учење искусе, вјежбају и унапређују вјештине како би их интернационализовали и користили током цијелог живота.



The European Trade Union Confedera on (ETUC), in reac on to the austerity measures in force in a number of European countries, is spon-soring a major European mobilisa on on 29 Sep-tember, with support from all its member organi-sa ons. Around 100 000 people are expected to take to the streets in Brussels and protest ac ons will also be held in diff erent European countries.

A major day of ac on organised by the Eu-ropean trade union movement will be held on 29 September. Trade union delega ons from across Eu-rope will march in the streets of Brussels to protest against austerity measures. Employees cannot be the only ones to pay for the irresponsible specula- on of certain fi nancial ins tu ons. In parallel with

the Euro-demonstra on in Brussels, a general strike will be held in Spain and protest movements are planned in Portugal, Italy, Latvia and Poland. The ef-fort of the trade union organisa ons is focused on the Euro-demonstra on in Brussels.

ETUC General Secretary John Monks com-mented : “On 29 September, we will demonstrate to voice our concern over the economic and social context, which will be compounded by austerity measures. We are par cularly alarmed over unem-ployment and rising inequali es. To cope with in-creasing precariousness, priority must be given to quality jobs.”

Call to demonstrate: h p://www.etuc.org/IMG/pdf_Tracte_A4_EN_DEF4.pdfLink to the page dedicated to the European Day of Ac on: h p://www.etuc.org/a/7407Informa on for the press: h p://www.etuc.org/IMG/pdf/INFORMATION__LA_PRESSE_EN.pdf

The European Trade Union Confedera on (ETUC) speaks with a single voice on behalf of the common interests of workers, at European level. Founded in 1973, it now represents 82 trade union organisa ons in 36 European countries, plus 12 in-dustry-based federa ons.

EUROPEAN TRADE UNION DAY OF ACTION ON 29 SEPTEMBER 2010

100 000 WORKERS TO DEMONSTRATE IN BRUSSELS

БЕЏ III - најава теме броја:

ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОРУКУ ПОСТЕРА, ЗАНЕМАРИТЕ ДАТУМ

СИНДИКАЛНО ОРГАНИЗОВАЊЕ У РЕПУБЛИЧКОЈ УПРАВИ СРПСКЕ




Подсјетићемо се, вјерни читаоци БЕЏ-а, у нашој рубрици која претендује да буде стална, на принципе, наредбе и препоруке за вршење јавне службе

у некдашњој Врбаској бановини, ето, прије 80 година!

Наоружан само жељом да дођемо до неке занимљиве старине, БЕЏ је упао један дан у Архив Републике Српске и распитао се за услове коришћења бибилиотечке и архивске грађе, објаснио им да нас интересује државна управа из прохујалих времена о којој чувају било какав траг и... добио право благо...

Свака наредба, закон, обавијест, ама баш

све из тих времена послије Берлинског конгреса 1878. од када датирају најстарији службени листови на њемачком, сачувани у Архиву, па преко докумената послије анексије Босне и Херцеговине, Првог свијетског рата, Краљевине СХС/Југославије, НДХ и црних дана Другог свијетског рата, Авнојевске Југославије и дугог периода изградње социјализма на наш начин...све је непроцјењиво...одише животом времена о коме свједочи...

Уживајте у редовима који слиједе, послу-шајте језик и погледајте „кости“ од којих су реченице грађене, почујте како је велика част обављати јавни позив, али и велика одговорност...

У „Службеном листу врбаске бановине“, број 5. из 1930. г., објављеном 7. јануара, на Божић, у Службеном дијелу објављена је сљедећа Наредба:

Кутак за историјски тренутак

Н А Р Е Д Б А Бана врбаске бановине

за вршење службе од 1. јануара 1930. године



„Бан врбаске бановине г. Свет. Т. Милосављевић, донео је наредбу за вршење службе по канцеларијама банске управе, која је ступила на снагу 1.1.1930. г.

Главније одредбе исте наредбе гласе:

Н А Р Е Д Б АБана врбаске бановине за

вршење службе од 1. јануара 1930. г.1. Опште одребе

а) Службеници банске управе имају пре свега бити ваљани и у сваком погледу исправни и примерни грађани;

б) Чиновници и намештеници банске управе морају бити свесни својих дужности и предиспонирани да буду свим својим бићем одани своме послу;

в) Сваки функционер треба да је стручно спреман и способан за место које заузима, ако осети да није, треба да се склања, да тражи другу службу или да се уопште повуче из државне службе;

г) Од свакога без разлике тражим марљив, савестан, солидан и продуктиван рад,без обзира на годишње доба или на ма које повољне или неповољне околности;

д) Краљевски бански чиновници и намештеници имају се у своме послу руководити само и искључиво у интересима службе, без икаквих других обзира, - а нека буду убеђени да ћу их заштитити од свих спољних утицаја и интервенција;

ђ) У овом погледу сав бански персонал у својој службеној делатности уживаће истинску и пуну моју заштиту;

е)Свако треба да зна да ће се под мојом управом награђивање, одликовање и напредовање у служби вршити према способностима, залагању на послу и постигнутим резултатима у раду.

2. Време канцеларијског рада а) Време канцеларијског рада одређиваће се писменим наредбама за свако

доба године; б) Долазак на рад мора бити апсолутно тачан без икаква закашњења. Начелници

оделења устројиће књиге, у које ће се сваког дана пре и после подне персонал уписивати. Десет минута после времена почетка рада, књига уписа предаје се начелнику од стране одређеног лица на преглед, оверу и чување. У одсецима који буду одвојени од централне зграде старање о овој књизи водиће најстарији чиновник кога буде начелник оделења одредио;

в) За изостанак са дужности подноси се писмено изјашњење истога дана, а на случај болести другога дана се мора поднети лекарско уверење;

г) Прекид рада и излазак пре времена одобрава начелник оделења; д) Одсуство се може тражити само због хитних и неодложних потреба. Овлашћују

се начелници оделења да своме особљу одобравају одсуство до 5 дана; помоћник бана до 8 дана, а за веће осуство тражиће се одобрење од Бана. Начелници оделења о датом осуству извештаваће увек опште оделење банске управе ради вођења евиденције;

ђ) Крајем сваког месеца начелници оделења подносе Бану писмени извјештај о томе, који су службеници у минулом времену изостали од службе, колико дана, када и зашто.

3. Вођење књига дневнога рада Свако оделење Краљевске банске управе од 1. јануара 1930. г. водиће

к њ и г у д н е в н о г а р а д а . У овој књизи свакога дана при крају дневнога рада убележава се у к р а т к о

на којим је пословима тога дана у оделењу рађено. Ову књигу води лице које одреди начелник на основу података од свих одсека.

Оверу књиге за сваки радни дан врши начелник оделења. За сваког чиновника устројиће се радна-доставна књига, у којој ће се

уписивати, који су предмети дотичноме чиновнику дати у рад и којег дана. По истој књизи враћаће се решени предмети са назначењем, кад је предмет предат у рад икад је као решен враћен. Начелници оделења сваког седмог дана и то понедеоником, до 10 часа подносиће Бану преко секретара кратак писмен извјештај (на ¼ табака без броја) на којима је пословима рађено у прошлој недељи. Ове изводе не треба заводити већ их слати под П о в е р . с л у ж б е н о .


4. Отварање поште а) Пошту адресовану на личност Бана, без обзира на то, да ли је поверљива

или не, отвара лично Бан, па је по том упућује помоћнику на маркирање и даљи рад. б) Помоћник бана отвара, маркира и упућује на рад оделењима пошту која

долази из Министарстава. в) Начелник управног оделења, отвара, маркира и упућује на рад другу

поверљиву и строго поверљиву пошту. г) Целокупну пошту како приватну тако и службену за целу Банску управу

прима и дели г. Пињух Мате. Сву неповерљиву пошту отвара и маркира чиновник ове управе Пињух Мате.

д) Приспела пошта мора се истог дана завести у деловодни протокол, по могућности истога дана регистрирсти најдаље идућег дана до 12 часова разделити појединим референтима по њиховим радним књигама. Ни један предмет код појединих референата несме се задржавати на раду дуже од 24 часа.

5. Реферисање Бану од стране начелника, парафирање и потписивање поште

а) Сваког дана од 10 – 11 часова Бан ће примати начелнике оделења и управника Хигијенског завода ради потписа њихове поште и реферисања о важним питањима која су у раду.

Пријављивање личном секретару г. Бана до 10 часова, а пријем по реду пријаве.

б) Само у хитним и нарочито важним случајевима ово примање може бити и у остало радно време, но у том случају тражити претходно одобрење преко личног секретара Бана.

Свако решење и важнија одлука која се подноси Бану на потпис, морају са леве стране потписати стручни начелници оделења.

6. Остала примања Бана, помоћника Бана и начелника оделења а) Бан прима приватне странке, службена лица из унутрашњости и остале

пријављене личности сваког дана сем недеље и државног празника, од 11 до 12 часова.

б) Пријављивање ових лица врши се сваког дана телефоном, писмено или лично код секретара Бана, најдаље до 10 часова пре подне.

в) Помоћник Бана прима од 11 – 12 часова. г) Начелници оделења примају од 11 – 12 часова. д) Осим Бана, помоћника и начелника оделења, публику по канцеларијама не

сме нико други примати, изузев по нарочитом овлаштењу надлежног старешине. У службеном саобраћају са грађанством, службеници су дужни бити предусретљиви

и учтиви. Женске службенице имају бити пристојно одевене и за време службеног рада

увек носити црне кецеље. ђ) Сваки чиновник и службеник за време канцеларијског рада има бити у својој

канцеларији на раду. По канцеларијама мора бити примеран ред и послови се имају извршавати у миру и тишини. Шетање по канцеларијама и ходницима, изузев службених потреба, најстрожије се забрањује.

7. Конференцијеа) Свакога месеца најмање једном (време одређује Бан)одржаваће се под

председништвом Бана или његовог помоћника конференције свих начелника оделења и управника Хигијенског завода.

б) По наређењу Бана конференцији ће присуствовати у извесним приликама и окружни инспектори, као и шефови одсека појединог оделења.

в) Предмети конференције објављују се уз налог за одржавање састанка у самом позиву.

Ову наредбу саопштити, уз потпис, целокупном персоналу Краљевске банске управе.

Бан врбаске бановине,СВЕТИСЛАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ с.р.

Даје се на знање:БЕЏ

и Актив Синдикалне организације

Гендер центра Републике Српске,

Вас Позива:

РЕЦИ НЕ „КРВАВИМ

ДИЈАМАНТИМА“!

РЕЦИ НЕ „КРВАВОМ НОВЦУ“!

РЕЦИ ДА-РИВАЊЕ КРВИ!!!

ПРОБУДИ СЕ,НЕЧИЈИ ЖИВОТ СЕ ОСИПА, МРВИ,

ОТВОРИ СВОЈЕ ВЕНЕ!

БУДИ НА ПРАВОМ МЈЕСТУ,У ПРАВО ВРИЈЕМЕ!

Дарујте крв:1. октобра 2010.

од 07.00 до 14.00 часова!ЗАВОД ЗА ТРАНСФУЗИЈУ

КРВИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,Бања Лука

Education

Bedz2