СМЕРНИЦЕ ЗАУНАПРЕЂИВАЊЕ УЛОГЕ

ИКТ У ОБРАЗОВАЊУТрибина: Савремене образовне технологије - ИКТ у

настави

Данијела ШћeпановићАналитичар образовне политике

О чему ћемо говорити

• Европски контекст • Место образовне технологије у образовним

политикама ЕУ• Радна група за дигитално и онлајн учење

Европске комисије• Национални контекст - НПС Смернице• Стручни тим

ЕУ интеграције и ИКТ

• Образовање у примарним правним документима ЕУ.

• ...“одговорност држава чланица за наставни садржај и начин на који су образовни системи организовани, као и њихову културну и језичку разноликост”.

Члан 165. Уговора о функционисању Европске уније, бивши члан 149. Уговора о оснивању Европске заједнице

Фокус на сарадњи и размени

Тематски фокус, члан 165.• популаризација језика држава чланица, • мобилност студената и наставника,• сарадња између образовних установа,• размена искустава у вези са

заједничким питањима,• развој образовања на даљину, • развијање европске димензије у спорту.

• Нове вештине за нове послове• Мера 68 Дигиталне агенде• Саопшетње: Промишљање образовних

активности, улагање у вештине ка бољим социо-економским исходима

• Саопштење: Отварање образовања

Политике су дефинисане – циљана улагања

ЕК саопштења и мере за развој примене ИКТ у образовању – финансирање пројеката

ЕУ и Србија

• Отворени метод координације• Еразмус +• Хоризонт 2020• ЕУ програми• ИПА пројекти

Отворени метод координације

• Радна група за дигитално и онлајн учење ЕК• Препоруке о новим трендовима, отворени

образовни ресурси, ауторска права, искуства земаља чланица...

• Оквир дигитално компетентне установе• Европски оквир дигиталне компетенције

грађана• Оквир дигиталне компетенције наставника

Садашње стање у ЕУ

• Више од 60 % деветогодишњака у ЕУ похађа школе које нису дигитално опремљене.

• Између 50 % и 80 % ђака и студената у државама ЕУ никада не користе дигиталне књиге, софтвер с вежбама, аудио записе-подкаст, симулације или едукативне игре.

• Само 30% ученика у ЕУ дигитално компетентно.

Survey of schools: ICT in education: benchmarking access, use, attitudes to technology in Europe's schools, 2012, EUN

• Доступност технологији и број деце која је користе је у порасту.

• Просечан средњошколац је почео да користи интернет са 13 година, просечан старији основношколац са 11 година, а просечан ученик 4. разреда основне са 7 година.

Извор: Коришћење дигиталне технологије, ризици и заступљеност дигиталног насиља међу ученицима у србији, Др Д. Попадић и Д. Кузмановић, Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2013.

Садашње стање у Србији

• Наставници мисле да већина ученика када су на интернету играју игрице (99% наставника се са овим сложило),

• гледају спотове, филмове (97% наставника),• посећују социјалне мреже (93% наставника),• снимају музику, серије, филмове (92%), • причају преко четова (89%).

Извор: Коришћење дигиталне технологије, ризици и заступљеност дигиталног насиља међу ученицима у србији, Др Д. Попадић и Д. Кузмановић, Институт за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2013.

• Извештај: Компјутери, ученици и учење – повезивање, ОЕЦД 2015.

• Експанзија приступа интернету за 25% највећа у 5 земаља међу којима је Србија

• Више од 30% ученика је први пут приступило интернету након што су напунили 13 година – после 2009.

• Проценат ученика у Србији који 2012. године има бар један рачунар код куће је виши него ОЕЦД просек, са значајним напретком у односу на 2009.

ПИСА 2012, 46 земаља

• Највише времена проводе за рачунаром када су код куће и током викенда.

• У школи ученици у Србији мање користе ИКТ од ОЕЦД просека.

• 46% ученика у Србији не користи рачуанре у школи.

• Игрице са једним играчем и онлајн групне игре су најпопурарније у Србији у поређењу са свим другим земљама.

• У Србији, више ученика игра игрице него што користи електронску пошту.

ИКТ образовна политика

• Примена ИКТ у образовању је једна од најсложенијих и веома динамичних дисциплина која се чини једноставном.

• ИКТ треба да буде уграђен кроз све предметне садржаје.

• Ако се не уведу иновативна окружење за учење, ученици ће почети да уче на другом месту.

Србија – Смернице

Дефинишу циљана улагања на националном нивоу

Правни оквирИнституцијеПринципиАктивности

Смернице НПС

• 2 експерта, 5 чланова ИКТ комисије• 7 структурираних интервјуа - 24 испитаника• 3 онлајн упитника - 139 наставника• 18 експерата дало писане коментаре• 5 месеци јавна расправа• Усвојене на седници НПС дец. 2013.• 109 страна• 71 препорука

Састанци, скупови, дискусије, сарадња....

Очекивања

• Деца најмлађег узраста ће све више користити ИКТ.

• ИКТ постаје део стратегије установе.• Пратиће се ИКТ индикатори у образовању.• ИКТ ће бити све више заступљен у

инстриментима којима се регулише рад у образвању.

• Образовање наставника кључно.• Мотивисан, образован, дигитално копметентан

наставник.

Сажетак Смерница• Промовисати педагошку употребу ИКТ-а• Јачати капацитете наставника за организацију мешовите

(хибридне) наставе комбиновањем наставе у учионици са онлајн активностима, како би се повећала мотивација ученика и ефикасност учења.

• Створити услове да употреба ИКТ постане саставни део наставне праксе у свим предметима. Предвидети употребу ИКТ школским курикулумом и посебно истаћи могућност примене технологије у оквиру појединачних предмета у основним и средњим школама.

• Адекватан удео асистивних технологија у укупној ИКТ инфраструктури школа и користити алате који омогућују равноправно учешће особа са инвалидитетом у образовању.

• Обезбедити да улога ИКТ, дефинисана у циљевима и исходима образовања, прати улогу коју ИКТ има у професионалној пракси и свакодневном животу, као и будућу динамику развоја и примене ИКТ у мери у којој је то могуће.

• Разрадити одржив модел успешне интеграције ИКТ на нивоу школске установе који је комплементаран или замењује постојеће иницијативе (нпр. кроз обавезан програм за планирање примене ИКТ, кроз процену електронске зрелости школа и др.)

• Оставити више простора да школе саме планирају избор технологије и начин примене у настави, између осталог и тако да ученици могу да доносе и користе своје уређаје у школи.

Праведност

• При планирању даљег улагања у ИКТ приоритетно разматрати специфичне потребе школа у руралним и географски изолованим областима, нарочито у издвојеним одељењима као и о ученицима лошијег социо-економског положаја.

Стабилно и континуирано финансирање – свеобухватано

• Подстицати школе на што активнији и отворенији приступ према образовним потенцијалима ИКТ (приликом прикупљања средстава, планирања ресурса, размене искустава, усавршавања запослених, ангажовања ученика, итд.).

• Пример Недеља програмирања

Стручни тим за дигитално и онлајн учење

• Национални извештај о развоју онлајн и дигиталног учења.

• Оквир дигиталних компетенција наставника.

• Препоруке за инфраструктурно улагање у ИКТ у образовним установама.

• Модел за самоевалуацију и процену електронске зрелости школе.

Европски оквир дигиталних компетенција

• У контексту перманентног образовања.• Једна од кључних компетенција.• 2 године, 150 експерата, 10 скупова.• Циљ је коришћење дигиталних алата,

самоуверено, креативно и уз критички осврт.

• У фокусу су сигурност, безбедност и приватност.

Дигитална компетенција

• Упоредо стицање вештина, ставова и зњања о томе како се користе ИКТ алати, зашто их користимо, шта су предности а шта ризици.

Оквир • 5 области• 21 компетенција • 3 нивоа постигнућа

1. Информација

Ова област се односи на опис знања, умења и ставова који се тичу тражења, процене, чувања и управљања информацијама и подацима.- Назив компетенције- Опис компетенције- Опис три нивоа знања, вештине, става за

сваку компетенцију

2. Комуникација

Ова област описује начин интерекције уз помоћ технологије, дељење информација и садржаја, грађански дигитални активизам, норме понашања и управљање дигиталним идентитетом.

3. Стварање садржаја

Ова област се односи на развој дигиталног садржаја, употребу постојећих садржаја за стварање новог, питања ауторских права и лиценцирања, стварање новог знања у дигиталној сфери и програмирње.

4. Безбедност

Ова област се бави заштитом уређаја, података, дигиталног идентитета, здравља и околине.

5. Решавање проблема

Ова област описује спремност и способност да се реше технички проблеми и да се приступи иновативном и креативном коришћењу технологије као и да се буде спреман за процену сопствених потреба за стицањем нових знања.

ПРИМЕР

• Област: информација• Опис компетенције: прикупљање, обрада,

разумевање и критичка процена информације• Ниво знања: основни, средњи, напредни• Пример знања: зна да евалуира медијски садржај• Пример вештина: уме да се односи према

садржају који му је наметнут• Пример става: Критички сам настројен/a према

информацијама које проналазим и проверавам њену поузданост и порекло.

Алати за учење у онлајн окружењу

• Постоји преко 2000 алата за учење у онлајн окружењу.

• Алати се периодично мењају као и њихова популарност у онлајн заједници.

• У Србији најпопуларнији: Мудл и Фејсбук• Према годишњем истраживању за 2014.

одабрано је 100 најпопуларнијих према гласовима 1,038 стручњака из 61 земље.

Првих 10

1. Twitter2. Google Docs/Drive3. YouTube4. PowerPoint5. Google Search6. WordPress7. Dropbox8. Evernote9. Facebook10. LinkedIn

Прилике за стручно усавршавање

Moodle Moot – пријавите рад, слушате друге

Питате

eTwinning, deo Erazmus+ (330 000 nastavnika, 45 000 projekata)

Нове технологије у образовању, 26. и 27. фебруар 2016. Београд

4000 посетилаца

176 пријава

150 предавања

50 компанија

Пратите конференцијски програм.

Учествујете на активностима на сајму.

Погледајте снимке преко сајта British Council-a.

Хвала!

@nelaonline