Download pdf - Zapaljenska Oboljenja Disajnih Puteva Kod Dece Predškolskog Uzrasta – Salveo

11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo

http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 1/25

1. Proizvodi

Prospan

Isla pastile



Nisita

Tyrosur



Vaxol

Mycosan2. Pitanja i odgovori3. Blog4. Aktuelno

Salveo

Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta



Zapaljenja disajnih puteva u deijim kolektivima

Bez obzira na stepen ekonomskog razvoja odreenog drutva, boravak u deijim kolektivima je sigurno povezan sa poveanom uestalosti infektivnihbolesti. A kako bi se uspostavio nadzor nad tim bolestima, koje su univerzalna pojava, valja upoznati njihove osnovne uzronike. U naoj zemlji sebelei poveana uestalost akutnih respiratornih infekcija (virusnih i bakterijskih), a u pojedinim sredinama i u odreenim razdobljima tekoestvaraju i crevne infektivne bolesti, kone infekcije, kao i intestinalne parazitarne bolesti. Akutne respiratorne bolesti vodei su problem upredkolskim ustanovama, kako kod nas tako i u svetu, pa im treba posvetiti posebnu panju. Nakon to dete krene u predkolsku ustanovu,uobiajeno se javljaju gotovo neprekidno curenje iz nosa i kaalj. Sekret moe biti vodenast ili gust bistar ili obojen. Kaalj je obino produktivan(vlaan) i javlja se zbog ceenja sekreta niz zadnji zid drela u dunik i bronhije. Uz gornje disajne puteve, infekcija delimino zahvata i sluznicudunika i bronhija. Opte stanje deteta uglavnom je dobro, nema povienu temperaturu, a nisu previe poremeeni ni san ni ishrana. U toj fazi bolestire je o bakterijskoj infekciji gornjih disajnih puteva, a u brisu nosa ili drela mogu se pronai sledee bakterije: hemofilus influence (Haemophilusinfluenzae), pneumokok (Streptococcus pneumoniae), branhamela kataralis (Branchamella catarrhalis) i zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus).One se javljaju zbog nedostataka specifinih antitela, koja nas brane od bakterija koje imaju kapsulu. Naime, jo nezreo imunoloki sistem ne stvaradovoljnu koliinu antitela koja deluju tako to se vezuju na omota bakterije i razore je. Proseno se tek nakon pete godine ivota stvara dovoljnakoliina antitela koji mogu pruiti zatitu. I upravo je to razlog zato su sva mlaa predkolska deca osetljiva na te bakterije, koje su neizbene ukolektivima u kojima boravi vei broj dece istog uzrasta.

Jo pre desetak godina pedijatri su redovno preporuivali uzimanje briseva i propisivali antibiotsku terapiju kako bi izleili bolesnu decu i spreiliirenje zaraze. No, vremenom se takva strategija pokazala neuspenom. Naime, ubrzo nakon zavretka antibiotske terapije dete se u kolektivu ponovozarazi, pa se dolo do zakljuka da, bez obzira na uestalo uzimanje antibiotika, izostaje oekivani rezultat. Ne samo da je dokazana nedelotvornosttakvog pristupa, nego su zabeleene i potencijalno opasne i tetne posledice. Uz to to deluju na bakterije koje uzrokuju zapaljenja disajnih puteva,antibiotici, naime, remete bakterijsku floru u crevima. U poslednje vreme raste svest o vanosti normalne bakterijske flore creva u razvoju imunogsistema i potencijalnoj ulozi u nastanku alergijskih i autoimunih bolesti. Uestalim izlaganjem antibioticima pojedine bakterije, pak, postaju otpornena njihovo delovanje. Tu se posebno istie pneumokok, koji vrlo brzo postaje otporan na sve antibiotike. Dogodi li se tee zapaljenje uzrokovanotakvim sojem (gnojno zapaljenje uha, zapaljenje plua, zapaljenje modanih ovojnica ili sepsa), adekvatno leenje postaje nemogue. Za leenjegnojnih upala nosne upljine u praksi se esto koriste antibiotske kapi za nos. Iskustvo je, pak, dokazalo da na taj nain nije mogue izleiti gnojnozapaljenje sluznice nosa i susednih upljina (sinusa). Kapi jednostavno ne dopiru u sve delove nosne upljine i najee samo skliznu po dnu nosneupljine ka drelu. To je idealna situacija za nastanak rezistencije (otpornosti) bakterija na antibiotike. Jo je gore u sluaju da se koristi kombinacijakortikosteroida i antibiotika u obliku kapi za nos. Naime, veinu ukapanog sadraja dete proguta (slije se u grlo ), pa se moe oekivati i sistemskodelovanje kortikosteroida (smanjenje otpornosti na infekciju).

Branhamela i zlatni stafilokok veoma retko uzrokuju tee infekcije disajnih puteva i nije ih potrebno leiti. Kad je re o hemofilusu i pneumokoku,treba znati da meu tim bakterijama postoje opasniji (agresivniji) sojevi koji mnogo ee izazivaju komplikacije kod dece ( zapaljenje uha, zapaljenjeplua, sepsu i sl.). Protiv agresivnih sojeva hemofilusa (tzv. tip B sojevi) sva se deca vakciniu ve u drugom mesecu ivota i do 18 meseci starostiprime etiri doze vakcine. Otkako je ta mera uvedena u Hrvatskoj, nije bilo smrtonosnih infekcija uzrokovanih tim tipovima hemofilusa influence. Imeu pneumokokima postoje agresivni sojevi. Kod nas jo nije u redovnom kalendaru vakcinacije vakcina protiv sedam najagresivnijih sojeva koje seprimenjuje po istom rasporedu kao i vakcina protiv hemofilusa influence tipa B (Hib). Za neto stariju decu (nakon dve godine starosti) delotvorna je



vakcina koja titi protiv 23 soja pneumokoka. Primenjuje se samo u jednoj dozi i znatno je jeftinija od vakcine koja se daje u periodu odojeta. Postojei vakcine u obliku kapi ili praha. Ona sadre razmrvljene bakterije i tako podstiu stvaranje antitela. Problem je to je njihova delotvornost znatnomanja od vakcina koja se primenjuju u obliku injekcija, a povoljan uinak moe se oekivati tek kod trogodinjaka (do tog uzrasta ne dovode dostvaranja dovoljnih koliina antitela).

Postavlja se pitanje kako smanjiti uestalost i teinu zapaljenja disajnih puteva? Pre svega treba osigurati optimalne uslove kako bi prirodnimehanizmi odbrane bili to efikasniji. Optimalna ishrana (zdrava i raznovrsna), fizika aktivnost i boravak na sveem vazduhu svakako e doprinetiboljoj kontroli infekcije. Uz to, treba redovno odstranjivati gnojni sekret iz nosa (ispiranjem nosa fiziolokim rastvorom i aspiracijom istog). Katkad jekorisno primeniti 2% rastvor kuhinjske soli umesto fiziolokog rastvora (0,9%). Dve kaiice od 5 ml napunjene kuhinjskom (ili morskom) soli trebarastvoriti u 0,5 l vode. Prokuvavanje nije potrebno. Taj rastvor e usporiti razmnoavanje bakterija i omoguiti organizmu uspeniji nadzor nadinfekcijom. Kod dece sa alergijskim rinitisom (kijavicom) tegobe e biti manje izraene.

Uz tegobe sa dugotrajnim curenjem nosa i kaljanjem, deca u predkolskoj ustanovi dva-tri puta meseno dobiju povienu telesnu temperaturu.Najee je re o razliitim virusnim infekcijama koje prolaze kroz kolektiv svakih sedam do deset dana. Upravo je to razlog zato kod dece kojapohaaju kolektiv najee susreemo tzv. meane infekcije (virusne i bakterijske). U tom sluaju dete svakako treba odvesti pedijatru koji eproceniti je li poviena temperatura uzrokovana virusom ili je bakterijska infekcija izmakla nadzoru i proirila se (npr. na uho ili bronhije). Ako jeposredi irenje infekcije, najee treba zapoeti antibiotsku terapiju.

Rani polazak u jaslice povezan je sa znatno eim oboljevanjem dece (u proseku i do tri puta meseno). Tek nakon tree godine boravka u kolektivuuestalost oboljevanja pada na nivo uestalosti obolevanja dece koja ne pohaaju kolektiv. Nakon to trogodinje dete prvi put krene u vrti, izloenoje jednoj do dve epizode zapaljenja disajnih puteva godinje, a nakon dve godine uestalost opada na nivo dece koja ne pohaaju kolektiv. Deca kojaimaju starijeg brata i sestru koji pohaaju vrti bivaju imunizovana kod kue, pa kad doe vreme za njihov polazak u vrti, ree oboljevaju i ranijerazviju otpornost prema uzronicima koji izazivaju zapaljenje disajnih puteva.

Zapaljenja disajnih puteva ee se javljaju u gradovima, to se povezuje s veom koncentracijom dece, veim stepenom zagaenosti vazduha iproseno duim boravkom u zatvorenim prostorima. Uz to, deca izloena pasivnom puenju imaju dva-tri puta veu uestalost zapaljenja disajnihputeva. Posebno su pogoena deca koja imaju alergijski bronhitis jer je njihova sluznica zbog alergije manje otporna na nepovoljne inioce iz okoline(dim, infekcije).

Uestalost oboljevanja od zapaljenja disajnih puteva ne smanjuje se ako dete tokom dana boravi krae u vrtiu. Dakle, i deca koja se odvedu uigraonicu na samo sat-dva jednako e esto oboljevati kao i ona koja su u celodnevnom programu. Jedino u sluaju upala srednjeg uha dui boravak uvrtiu ima za posledicu veu uestalost, verovatno zato to se due ne isti nosna upljina, to dovodi do nastanka zapaljenja uha.

Kako spreiti bolesti disajnih puteva?

Poznato je da su najzdravija deca ona koja se po ceo dan igraju napolju. U emu je tajna njihovog zdravlja?



Treba obezbediti sve i vlaan vazduh

Bolesti disajnih puteva najee su u jesen i zimu. Tada deca uglavnom borave u zatvorenim, zagrejanim prostorijama. Sluznica disajnih puteva luisluz u kojoj se nalaze zatitna antitela. Nakon to na sluznicu dospe bakterija, na nju se vezuju antitela i unitavaju je. Na sluznici se, uronjene u sluzi,nalaze treplje koje je iste gurajui sekret prema ustima. Pri prekomernom grejanju suv vazduh isuuje sluznicu disajnih puteva: sluz se zgusne, nemaantitela, treplje (koje imaju ulogu istaa sluznice) se slepe ienje sluznice prestaje i ona postaje suva i ranjiva. Izlaskom na sve i hladan vazduhsluznica reaguje i poinje pojaano da lui sekret (deci curi nos kad je zima, suze oi). Time se pojaava efekat ienja. Uz to, deca se na otvorenomvie kreu. Disanje i strujanje vazduha u disajnim putevima je bre pa se bolje odstranjuju tetne estice sa sluznice disajnih puteva.

Treba se kretati

Uz probleme koje izaziva suv i topao vazduh, boravak u zatvorenom prostoru ima za posledicu i smanjenu fiziku aktivnost. Kretanjem (tranje, rad)se ubrzava disanje, strujanje vazduha postaje viestruko bre, a time i ienje disajnih puteva. Istraivanja su pokazala i da umerena fizike aktivnostpodstie bolji rad imunog sistema.

istoa

Treba imati na umu da se veina zapaljenja disajnih puteva prenosi rukama! Najopasnije je ui u prostoriju u kojoj boravi osoba koja pati od prehlade.Higijenske navike vrlo su vaan initelj u nastajanju infektivnih bolesti u deijim kolektivima. Ree pranje ruku (deteta ili staratelja) nakon brisanjanosa, menjanja pelena, pre hranjenja ili spremanja obroka statistiki je znaajno povezano sa poveanom uestalosti respiratornih bolesti. Jednakapovezanost sa akutnim zapaljenjima disajnih puteva postoji i pri upotrebi zajednikog pekira (umesto papirnih ubrusa) kao i reeg pranja posteljine arava (manje od jednom nedeljno). Savetuje se da svako dete ima svoju posteljinu koja se nakon spavanja slae tako da povrina koja je bila ukontaktu sa detetom bude okrenuta prema unutra. Na taj nain nema kontakta i mogueg prenosa bakterija sa jedne posteljine na drugu.

Kaalj

Kaalj je prirodni nain odstranjivanja uzronika koji iritiraju sluznicu disajnih puteva. Nekoliko je tipova kalja koje moemo lako razlikovati iprema tome odrediti dalje postupke:

povremeno produktivno zakaljavanje kratkotrajni kaalj uz vlano krkljanje u grudima ili grlu

To je najei tip kalja kod dece kojoj curi nos. Najee je uzrokovan iritacijom sluznice usled zapaljenja, ali i slivanjem sekreta iz nosa u drelo idunik. Najee je opte stanje deteta dobro. Savetuje se ienje nosa i spavanje sa uzdignutim uzglavljem.

uestali napadi suvog kalja, dete pocrveni u licu, ne moe doi do vazduha, ne uju se krkljanje ili se u kalju uju zviduci



Kad se javi zapaljenje sluznice bronhija, dolazi do njenog oticanja i suavanja malih ogranaka bronha. Tada je i u naporu (i kod kalja) znatno oteanbrz protok vazduha i iskaljavanje sekreta. Kaalj se pojaava kad je dete u leeem poloaju. Opte stanje moe biti teko poremeeno, sanisprekidan, hranjenje oteano (apetit slab, povraanje u kalju). To je slika koja svakako zahteva pregled pedijatra. Ne retko, u elji da pomognudetetu, roditelji posegnu za nekim sirupom koji se nalaze u slobodnoj prodaji. Meutim, potreban je oprez jer uzimanje sirupa koji podstie stvaranjesekreta moe pogorati kaalj s obzirom na to da se nakupljeni sekret ne moe iskaljati i ostaje zarobljen u pluima. Najvanije je pojaano uzimanjetenosti, ime se osigurava bolje vlaenje sluznice, i eventualno biljnog sirupa koji blago vlai sluznicu i iri disajne puteve (ogranke bronhija).

Nekoliko rei o streptokoknim zapaljenjima drela

Deca esto oboljevaju od gnojne angine i arlaha. Uzronik je bakterija beta hemolitiki streptokok grupe A. Pre desetak godina te su bolesti bilepovezane s reumatskom groznicom, koja se javljala kao komplikacija streptokokne bolesti. Pronalaskom antibiotika i unapreenjem zdravstvenezatite praktino su iezle navedene komplikacije. ini se da je i sama bakterija promenila svoje karakteristike, to je takoe doprinelo potpunomnestanku navedenih komplikacija, koje su po pravilu bile vrlo teke (upala zglobova, srca, mozga i dr.). Stoga se nekad, nakon svake preleaneinfekcije redovno uzimao kontrolni bris drela, sedimentacija, krvna slika i EKG. Danas je pristup znatno promenjen. Svako zapaljenje praenosimptomima bolesti lei se antibiotikom.

Smatra se da ve nakon 48 sati od poetka terapije bolesnik vie nije zarazan. Kontrolni bris drela treba raditi samo u sluajevima ponovnih infekcijaili veeg broja obolelih u kolektivu. Naime, svaka streptokokna bolest mora se prijaviti odgovarajuoj epidemiolokoj slubi. Kad se ispune odreeniuslovi (broj obolelih), u kolektiv dolazi epidemioloki tim i prema tano definisanim pravilima, sprovodi protiv epidemioloke mere. Najee se ideci i zaposlenima uzimaju brisevi drela. Na osnovu dobijenih nalaza odluuje se hoe li terapiju dobijati samo deca sa pozitivnim nalazom brisa ilie antibiotik preventivno popiti sva deca u kolektivu. Meutim, ostao je strah od infekcije ovom bakterijom, pa osoblje vrtia ponekad upuuje decuna kontrolno vaenje brisa drela. Takav pokuaj osuen je, ak, na neuspeh jer se samo istovremenim voenjem cele grupe ugroene dece mogusprovesti adekvatne protiv epidemioloke mere. Jednostavnije reeno, jedno dete e doi lekaru danas, nalaz brisa e za tri dana biti uredan, ali je umeuvremenu mogao dobiti bakteriju od deteta kojem e se bolest dijagnostikovati tek dan ili dva kasnije. Stoga zdravstveno osoblje u vrtiima trebaprisno da sarauje sa odgovarajuom epidemiolokom slubom. Preporuuje se da dete pre uzimanja brisa ne pere zube jer zubna pasta moe ubitibakterije sa povrine sluznice i one nee narasti u laboratoriji. Nekad se u brisu drela pronae streptokok, a da nema znakova bolesti (dete je dobro,nema zapaljenja drela). Tada govorimo o kliconotvu. Ono se po pravilu ne lei, a dete moe u kolektiv jer se ne smatra zaraznim.

I na kraju jedan savet. Deca koja se lee od streptokokne infekcije trebala bi nakon pet dana uzimanja antibiotika promeniti etkicu za zube. Usuprotnom, postoji velika verovatnoa da e nakon prestanka terapije na etkici eventualno zaostala bakterija ponovno pronai svoj put do detetovogdrela.

Subglotini laringitis

to je subglotini laringitis?



Re je o skupu simptoma koji su najee uzrokovani virusnom infekcijom sluznice glasnih ica i dunika. Kao posledica zapaljenja nastaje otoksluznice i suenje disajnog puta. Javlja se promuklost, a prolaskom vazduha kroz sueni deo izazivaju se vibracije okolnih struktura koje se uju kaogrubo struganje prilikom disanja, kaljanja ili plakanja.

Najee se javlja u jesen i u prolee. Nakon to je dete mirno zaspalo, budi se prestraeno, promuklo kalje i bori se za vazduh. Najee nema temperaturu ili mu je telesna temperatura samo blago poviena.

Kako pomoi detetu sa subglotinim laringitisom?

Ostanite smireni, vaa mirnoa pomoi e detetu. Strah e, naprotiv, dodatno uznemiriti dete i pogorati njegovo opte stanje.

Govorite detetu polagano i smireno.Postavite ga u udoban poloaj, sa uzvienim gornjim delom tela (preporuujemo da vam sedi u krilu).Odnesite dete na 2030 minuta u zamagljenu prostoriju (kupatilo u kojem ste pustili vrui tu, kuhinju u kojoj vri voda ili kamilica) i zatvoritevrata. Ako u sobi imate ovlaiva vazduha, ukljuite ga.Obucite dete i iznesite ga na sve vazduh 3060 minuta.Dajte mu ne previehladne napitke.Razapnite iznad krevetia vlani arav, podignite uzglavlje. Ako posedujete ovlaiva, postavite ga ispod arava.Ako je nos neprohodan, oistite ga fiziolokim rastvorom i ukapajte kapi za nos.Ako dete ima visoku temperaturu, dajte mu paracetamol. Acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin, Andol) treba izbegavati.Ograniite fiziku aktivnost deteta.Osim lekova za sniavanje temperature, nemojte davati nikakve druge lekove bez saveta lekara.

Pla deteta dobar je znak. Dete koje plae moe disati!

Kada treba zatraiti lekarsku pomo?

U sluaju da dete oteano die i tokom mirovanja.Dete se boriza vazduh (podignuta brada, otvorena usta, rairene nozdrvee, izraeno korienje miia vrata, grudi i stomaka pri disanju).Jako je nemirno i pokuava pronai poloaj u kojem bi mu bilo lake disati.Ne plae i odbija proizvesti bilo kakav zvuk.Boja koe deteta je bleda ili plavkasta.ali se na jak bol u grlu (odbija progutati gutljaj tenosti, bolno titanje u grlu).Ne moe drati glavu nagnutu napred na grudima.Ima temperaturu viu od 38,5C.U sluaju da je detetu puls ubrzan (vie od 160 otkucaja u minuti).Ako izgubi svest.



Ako izgleda vrlo bolesno, bez obzira na problem koje pri disanju ima.Ako ste kao roditelj jako uplaeni.

Trei krajnik Adenoidne vegetacije

ta je to?

Na krovu nosnog drela kod svakog se deteta ve od roenja razvija tvorevina nainjena od limfnog tkiva koju nazivamo faringealnom tonzilom (ilitreim krajnikom). Veliki broj uzronika zapaljenja ulazi u organizam preko nosa, to dovodi do bujanja treeg krajnika. Kod neke dece, ponekad izbog nasledne sklonosti, moe doi do preteranog uveanja tog tkiva i tada govorimo o adenoidnim vegetacijama, a nekad se javlja i hroninozapaljenje.

Koje smetnje moe imati dete?

1. Oteano i ujno disanje, disanje na usta.

Kada posumnjati da je oteano disanje na nos uzrokovano adenoidnim vegetacijama?

Oteano disanje i onda kad dete nije prehlaeno i kad nema sekrecije iz nosa, otvorena usta tokom fizike aktivnosti, ujno i umno disanje nou,svakako zahtevaju odlazak kod lekara. Ponekad se javljaju i nepravilnosti u ritmu disanja. Neka deca nou imaju otvorena usta, iako diu na nos, tose jednostavno moe proveriti malim ogledalcem.

2. Zapaljenje srednjeg uha i nagluvost

Zapaljenja srednjeg uha vrlo su esta u detinjstvu. Vano je znati da svako zapaljenje uha prati i nagluvost razliitog stepena. Zbog toga roditeljimadece koja imaju esta zapaljenja uha preporuujemo da obrate panju na sluh deteta. est uzrok zapaljenja srednjeg uha je bolestan trei krajnik.

3. Promene u glasu i poremeaji u razvoju govora

Adenoidne vegetacije smanjuju i menjaju rezonantni prostor u kojem se stvara glas, pa zbog toga govor moe poprimiti nosni prizvuk. U sluaju da sukod deteta do tree godine ivota prisutne due, znaajne smetnje sluha, mogue su i smetnje u razvoju govora. Neki strunjaci povezuju ranijesmetnje sa sluhom sa kasnijim smetnjama u itanju i pisanju.

Kakvo je leenje potrebno?

Ako je trei krajnik veliki ili ako postoje pouzdani znaci hroninog zapaljenja a smetnje koje dete ima su znaajne i dugotrajne, neophodna jeoperacija tzv. adenotomija (odstranjenje treeg krajnika).



Operacija se esto moe odgoditi ili ak izbei pravilnim konzervativnim leenjem. Sluzavi sekret koji se ponekad zadrava u zadnjem delu nosa ili unosnom drelu nemogue je odstraniti i kod deteta koje zna izduvati nos, ve se moe razrediti i pogurati, tako da ga ispljune ili proguta. To senajbolje ostvaruje upricavanjem fiziolokog rastvora (0,9% NaCl) u nos ili spreja sa izotoninim rastvorom koji se moe kupiti u apoteci.Specijalista e odluiti kad i koliko dugo leiti dete konzervativno, a kada je neophodna operativna terapija.

Zakljuak

Svako dete ima trei krajnik, koji se poinje razvijati ubrzo nakon roenja. Kod neke dece zbog veliine ili hroninog zapaljenja moe se javiti nizsmetnji. Leenje treba sprovesti i konzervativno, a odluku o operativnom leenju treba prepustiti specijalisti otorinolaringologu.

Zapaljenje srednjeg uha i sekretorna upala uha

ta je to?

Smatra se da svako tree dete do tree godine ivota preboli najmanje tri zapaljenja uha, odnosno veina dece preboli barem jedno zapaljenje uha uprvoj godini ivota. U pravilu su povezana sa nosnim smetnjama (prehlada, sekrecija iz nosa, oteano disanje na nos).

Postoje dva oblika zapaljenja srednjeg uha, koja mogu zahvatiti ili samo jedno ili oba uha:

akutno zapaljenje (otitis media acuta) znaci su bol i poviena temperatura, dete je plaljivo i nervozno, nemirno spava, a este su i stomanetegobe. U srednjem uhu postoji tenost, a ako bubna opna pukne, pojavljuje se i sekrecija iz uhasekretorno zapaljenje (otitis media secretoria) u upljini srednjeg uha postoji teni sadraj razliite gustine koji nije upaljen (stoga obinoizostanu bol i opti znakovi bolesti)

Kako smanjiti uestalost upala uha?

perite svoje i detetove ruke uviek nakon izduvavanja nosakoristite jednokratne pekire ili ubrusepovremeno, a redovno uvee, isperite nosi fiziolokim rastvorom u poluleeem poloaju, pa i onda kad je dete zdravoako je ikako mogue, dojite dete barem etiri ili est mesecipri hranjenju ili pijenju iz boice uspravite dete ne ostavljajte ga s boicom u krevetu u leeem poloajudokazano je da boravak u zadimljenim prostorijama poveava uestalost zapaljenja uhapokuajte dete smestiti u manju grupu dece



Poviena telesna temperatura

Kada meriti temperaturu?

Uvek kad vam se dete ini toplim, kad je mirnije, plaljivo, slabijeg apetita ili kad postoje drugi znaci bolesti (povraanje, proliv, kaalj, osip ilidrugo) treba izmeriti telesnu temperaturu. Odreivanje temperature samo opipavanjem tela deteta vrlo je nesigurno! Primera radi, deca sa visokimtemperaturama imaju hladne ekstremitete ( ruke i noge ) i elo zbog zakazivanja centra za regulisanje temperature. Visoke temperature mogu dovestido neeljenih posledica kao to su dehidracija (tokom poviene temperature potreba za tenou je poveana za dva-tri puta). Najbolji znak manjkatenosti je suvoa usana i jezika, koji postaje bled.

Kako meriti temperaturu?

Kod dece do godine dana preporuuje se merenje temperature rektalno (u guzi) stavljanjem ueg dela toplomera (gdje se nalazi iva) oko 2 cm u otvordebelog creva. Toplomer se dri dokle god iva raste (obino dva-tri minuta). Kod vee dece ui kraj toplomera stavlja se u sredite pazuha, koje smoprethodno posuili, a potom se nadlaktica prisloni uz telo. Merenje traje 10 minuta. Normalna temperatura merena rektalno je oko 37,50 C, a podrukom do 370 C.

Kada i kako sniavati povienu telesnu temperaturu

Poviena temperatura jedan je od prirodnih naina odbrane organizma protiv uzronika infekcije. Stoga se preporuuje sniavanje tek kad porasteiznad 380 C pod pazuhom, odnosno 38,50 C rektalno. Tanije, savremene preporuke su sniavati temperaturu kad dete pokazuje znake klonulosti ipromenu raspoloenja. Tako detetu koje veselo trkara i ima 390 C nije nuno dati lek, a treba ga dati umornom i plaljivom detetu sa tek neznatnopovienom temperaturom.

Temperatura se moe sniavati lekovima i hlaenjem. Od lekova su najpogodniji i najmanje tetni paracetamol (u obliku sirupa ili epia) i ibuprofen,pri emu se treba strogo pridravati uputstva o koliinama koje se mogu dati. Ako se primeti da dete ima visoku temperaturu, treba ga odmahraskomotiti od odee i dati mu lek za sniavanje temperature.

Prostorija u kojoj dete boravi treba biti rashlaena i treba ga to laganije obui kako bi se omoguilo postepeno odavanje telesne temperature uokolinu. Nakon davanja leka za sniavanje temperature, preporuuje se da priekate dvadesetak minuta pre nego to dete ponete hladiti tuiranjem ilikupanjem u kadici. U tom e periodu lek za sniavanje temperature delovati na centar za drhtanje. Naime, drhtanje je zaista moan nain podizanjatelesne temperature i moe se dogoditi da prilikom drhtanja zbog oseaja hladnoe kupke telesna temperatura poraste za jedan do dva stepena umestooekivanog pada! Najbolje je napuniti kadicu vodom ija je temperatura oko 370 C (dva-tri stepena nie od temperature tela) i pustiti da se dete u njojigra oko 20 minuta i polagano hladi. Trljanje alkoholom se ne preporuuje (naglo hladi povrinu koe, krvni sudovi u koi se suze i dalje hlaenje jeslabije, jedan deo alkohola prodire u organizam udisanjem alkoholne pare ili kroz kou). Vrlo je korisno nakon kupanja omotati dete u pelenu ilipekir namoen u vodu sobne temperature (odstajala voda) i to povremeno menjati. Postupak sniavanja temperature ponavljati dokle god je potrebno.



Kako dete treba mnogo vie tenosti, vrlo je vano davati mu aj, sok ili vodu sobne temperature. Tek potom treba zatraiti lekarsku pomo.

Kada se treba neodlono javiti lekaru?

Kod starije dece, ako je temperatura via od 400 C, preporuuje se istoga dana potraiti lekarsku pomo jer to moe biti znak teih bakterijskihinfekcija. Groznica (jako drhtanje) u vreme porasta temperature i/ili loe opte stanje deteta svakako nalau neodloan odlazak pedijatru. Tokomprevoza do lekara dete ne treba utopljavati.

Pogledajte ostale aktuelnosti

Salveoinfo Vie o namaEnglish speakingvisitors Salveo and business partners

2014 Salveo d.o.o. - Pravila o zatiti podataka o linosti

Site by web.burza



X

Galleriesofby