Zapaljenska Oboljenja Disajnih Puteva Kod Dece Predškolskog Uzrasta – Salveo

  • Published on
    03-Oct-2015

  • View
    222

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Zapaljenska Oboljenja Disajnih Puteva Kod Dece Predkolskog Uzrasta Salveo

Transcript

<ul><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 1/25</p><p>1. Proizvodi</p><p> Prospan</p><p> Isla pastile</p></li><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 2/25</p><p> Nisita</p><p> Tyrosur</p></li><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 3/25</p><p> Vaxol</p><p> Mycosan2. Pitanja i odgovori3. Blog4. Aktuelno</p><p>Salveo</p><p>Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta</p></li><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 4/25</p><p>Zapaljenja disajnih puteva u deijim kolektivima</p><p>Bez obzira na stepen ekonomskog razvoja odreenog drutva, boravak u deijim kolektivima je sigurno povezan sa poveanom uestalosti infektivnihbolesti. A kako bi se uspostavio nadzor nad tim bolestima, koje su univerzalna pojava, valja upoznati njihove osnovne uzronike. U naoj zemlji sebelei poveana uestalost akutnih respiratornih infekcija (virusnih i bakterijskih), a u pojedinim sredinama i u odreenim razdobljima tekoestvaraju i crevne infektivne bolesti, kone infekcije, kao i intestinalne parazitarne bolesti. Akutne respiratorne bolesti vodei su problem upredkolskim ustanovama, kako kod nas tako i u svetu, pa im treba posvetiti posebnu panju. Nakon to dete krene u predkolsku ustanovu,uobiajeno se javljaju gotovo neprekidno curenje iz nosa i kaalj. Sekret moe biti vodenast ili gust bistar ili obojen. Kaalj je obino produktivan(vlaan) i javlja se zbog ceenja sekreta niz zadnji zid drela u dunik i bronhije. Uz gornje disajne puteve, infekcija delimino zahvata i sluznicudunika i bronhija. Opte stanje deteta uglavnom je dobro, nema povienu temperaturu, a nisu previe poremeeni ni san ni ishrana. U toj fazi bolestire je o bakterijskoj infekciji gornjih disajnih puteva, a u brisu nosa ili drela mogu se pronai sledee bakterije: hemofilus influence (Haemophilusinfluenzae), pneumokok (Streptococcus pneumoniae), branhamela kataralis (Branchamella catarrhalis) i zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus).One se javljaju zbog nedostataka specifinih antitela, koja nas brane od bakterija koje imaju kapsulu. Naime, jo nezreo imunoloki sistem ne stvaradovoljnu koliinu antitela koja deluju tako to se vezuju na omota bakterije i razore je. Proseno se tek nakon pete godine ivota stvara dovoljnakoliina antitela koji mogu pruiti zatitu. I upravo je to razlog zato su sva mlaa predkolska deca osetljiva na te bakterije, koje su neizbene ukolektivima u kojima boravi vei broj dece istog uzrasta.</p><p>Jo pre desetak godina pedijatri su redovno preporuivali uzimanje briseva i propisivali antibiotsku terapiju kako bi izleili bolesnu decu i spreiliirenje zaraze. No, vremenom se takva strategija pokazala neuspenom. Naime, ubrzo nakon zavretka antibiotske terapije dete se u kolektivu ponovozarazi, pa se dolo do zakljuka da, bez obzira na uestalo uzimanje antibiotika, izostaje oekivani rezultat. Ne samo da je dokazana nedelotvornosttakvog pristupa, nego su zabeleene i potencijalno opasne i tetne posledice. Uz to to deluju na bakterije koje uzrokuju zapaljenja disajnih puteva,antibiotici, naime, remete bakterijsku floru u crevima. U poslednje vreme raste svest o vanosti normalne bakterijske flore creva u razvoju imunogsistema i potencijalnoj ulozi u nastanku alergijskih i autoimunih bolesti. Uestalim izlaganjem antibioticima pojedine bakterije, pak, postaju otpornena njihovo delovanje. Tu se posebno istie pneumokok, koji vrlo brzo postaje otporan na sve antibiotike. Dogodi li se tee zapaljenje uzrokovanotakvim sojem (gnojno zapaljenje uha, zapaljenje plua, zapaljenje modanih ovojnica ili sepsa), adekvatno leenje postaje nemogue. Za leenjegnojnih upala nosne upljine u praksi se esto koriste antibiotske kapi za nos. Iskustvo je, pak, dokazalo da na taj nain nije mogue izleiti gnojnozapaljenje sluznice nosa i susednih upljina (sinusa). Kapi jednostavno ne dopiru u sve delove nosne upljine i najee samo skliznu po dnu nosneupljine ka drelu. To je idealna situacija za nastanak rezistencije (otpornosti) bakterija na antibiotike. Jo je gore u sluaju da se koristi kombinacijakortikosteroida i antibiotika u obliku kapi za nos. Naime, veinu ukapanog sadraja dete proguta (slije se u grlo ), pa se moe oekivati i sistemskodelovanje kortikosteroida (smanjenje otpornosti na infekciju).</p><p>Branhamela i zlatni stafilokok veoma retko uzrokuju tee infekcije disajnih puteva i nije ih potrebno leiti. Kad je re o hemofilusu i pneumokoku,treba znati da meu tim bakterijama postoje opasniji (agresivniji) sojevi koji mnogo ee izazivaju komplikacije kod dece ( zapaljenje uha, zapaljenjeplua, sepsu i sl.). Protiv agresivnih sojeva hemofilusa (tzv. tip B sojevi) sva se deca vakciniu ve u drugom mesecu ivota i do 18 meseci starostiprime etiri doze vakcine. Otkako je ta mera uvedena u Hrvatskoj, nije bilo smrtonosnih infekcija uzrokovanih tim tipovima hemofilusa influence. Imeu pneumokokima postoje agresivni sojevi. Kod nas jo nije u redovnom kalendaru vakcinacije vakcina protiv sedam najagresivnijih sojeva koje seprimenjuje po istom rasporedu kao i vakcina protiv hemofilusa influence tipa B (Hib). Za neto stariju decu (nakon dve godine starosti) delotvorna je</p></li><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 5/25</p><p>vakcina koja titi protiv 23 soja pneumokoka. Primenjuje se samo u jednoj dozi i znatno je jeftinija od vakcine koja se daje u periodu odojeta. Postojei vakcine u obliku kapi ili praha. Ona sadre razmrvljene bakterije i tako podstiu stvaranje antitela. Problem je to je njihova delotvornost znatnomanja od vakcina koja se primenjuju u obliku injekcija, a povoljan uinak moe se oekivati tek kod trogodinjaka (do tog uzrasta ne dovode dostvaranja dovoljnih koliina antitela).</p><p>Postavlja se pitanje kako smanjiti uestalost i teinu zapaljenja disajnih puteva? Pre svega treba osigurati optimalne uslove kako bi prirodnimehanizmi odbrane bili to efikasniji. Optimalna ishrana (zdrava i raznovrsna), fizika aktivnost i boravak na sveem vazduhu svakako e doprinetiboljoj kontroli infekcije. Uz to, treba redovno odstranjivati gnojni sekret iz nosa (ispiranjem nosa fiziolokim rastvorom i aspiracijom istog). Katkad jekorisno primeniti 2% rastvor kuhinjske soli umesto fiziolokog rastvora (0,9%). Dve kaiice od 5 ml napunjene kuhinjskom (ili morskom) soli trebarastvoriti u 0,5 l vode. Prokuvavanje nije potrebno. Taj rastvor e usporiti razmnoavanje bakterija i omoguiti organizmu uspeniji nadzor nadinfekcijom. Kod dece sa alergijskim rinitisom (kijavicom) tegobe e biti manje izraene.</p><p>Uz tegobe sa dugotrajnim curenjem nosa i kaljanjem, deca u predkolskoj ustanovi dva-tri puta meseno dobiju povienu telesnu temperaturu.Najee je re o razliitim virusnim infekcijama koje prolaze kroz kolektiv svakih sedam do deset dana. Upravo je to razlog zato kod dece kojapohaaju kolektiv najee susreemo tzv. meane infekcije (virusne i bakterijske). U tom sluaju dete svakako treba odvesti pedijatru koji eproceniti je li poviena temperatura uzrokovana virusom ili je bakterijska infekcija izmakla nadzoru i proirila se (npr. na uho ili bronhije). Ako jeposredi irenje infekcije, najee treba zapoeti antibiotsku terapiju.</p><p>Rani polazak u jaslice povezan je sa znatno eim oboljevanjem dece (u proseku i do tri puta meseno). Tek nakon tree godine boravka u kolektivuuestalost oboljevanja pada na nivo uestalosti obolevanja dece koja ne pohaaju kolektiv. Nakon to trogodinje dete prvi put krene u vrti, izloenoje jednoj do dve epizode zapaljenja disajnih puteva godinje, a nakon dve godine uestalost opada na nivo dece koja ne pohaaju kolektiv. Deca kojaimaju starijeg brata i sestru koji pohaaju vrti bivaju imunizovana kod kue, pa kad doe vreme za njihov polazak u vrti, ree oboljevaju i ranijerazviju otpornost prema uzronicima koji izazivaju zapaljenje disajnih puteva.</p><p>Zapaljenja disajnih puteva ee se javljaju u gradovima, to se povezuje s veom koncentracijom dece, veim stepenom zagaenosti vazduha iproseno duim boravkom u zatvorenim prostorima. Uz to, deca izloena pasivnom puenju imaju dva-tri puta veu uestalost zapaljenja disajnihputeva. Posebno su pogoena deca koja imaju alergijski bronhitis jer je njihova sluznica zbog alergije manje otporna na nepovoljne inioce iz okoline(dim, infekcije).</p><p>Uestalost oboljevanja od zapaljenja disajnih puteva ne smanjuje se ako dete tokom dana boravi krae u vrtiu. Dakle, i deca koja se odvedu uigraonicu na samo sat-dva jednako e esto oboljevati kao i ona koja su u celodnevnom programu. Jedino u sluaju upala srednjeg uha dui boravak uvrtiu ima za posledicu veu uestalost, verovatno zato to se due ne isti nosna upljina, to dovodi do nastanka zapaljenja uha.</p><p>Kako spreiti bolesti disajnih puteva?</p><p>Poznato je da su najzdravija deca ona koja se po ceo dan igraju napolju. U emu je tajna njihovog zdravlja?</p></li><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 6/25</p><p>Treba obezbediti sve i vlaan vazduh</p><p>Bolesti disajnih puteva najee su u jesen i zimu. Tada deca uglavnom borave u zatvorenim, zagrejanim prostorijama. Sluznica disajnih puteva luisluz u kojoj se nalaze zatitna antitela. Nakon to na sluznicu dospe bakterija, na nju se vezuju antitela i unitavaju je. Na sluznici se, uronjene u sluzi,nalaze treplje koje je iste gurajui sekret prema ustima. Pri prekomernom grejanju suv vazduh isuuje sluznicu disajnih puteva: sluz se zgusne, nemaantitela, treplje (koje imaju ulogu istaa sluznice) se slepe ienje sluznice prestaje i ona postaje suva i ranjiva. Izlaskom na sve i hladan vazduhsluznica reaguje i poinje pojaano da lui sekret (deci curi nos kad je zima, suze oi). Time se pojaava efekat ienja. Uz to, deca se na otvorenomvie kreu. Disanje i strujanje vazduha u disajnim putevima je bre pa se bolje odstranjuju tetne estice sa sluznice disajnih puteva.</p><p>Treba se kretati</p><p>Uz probleme koje izaziva suv i topao vazduh, boravak u zatvorenom prostoru ima za posledicu i smanjenu fiziku aktivnost. Kretanjem (tranje, rad)se ubrzava disanje, strujanje vazduha postaje viestruko bre, a time i ienje disajnih puteva. Istraivanja su pokazala i da umerena fizike aktivnostpodstie bolji rad imunog sistema.</p><p>istoa</p><p>Treba imati na umu da se veina zapaljenja disajnih puteva prenosi rukama! Najopasnije je ui u prostoriju u kojoj boravi osoba koja pati od prehlade.Higijenske navike vrlo su vaan initelj u nastajanju infektivnih bolesti u deijim kolektivima. Ree pranje ruku (deteta ili staratelja) nakon brisanjanosa, menjanja pelena, pre hranjenja ili spremanja obroka statistiki je znaajno povezano sa poveanom uestalosti respiratornih bolesti. Jednakapovezanost sa akutnim zapaljenjima disajnih puteva postoji i pri upotrebi zajednikog pekira (umesto papirnih ubrusa) kao i reeg pranja posteljine arava (manje od jednom nedeljno). Savetuje se da svako dete ima svoju posteljinu koja se nakon spavanja slae tako da povrina koja je bila ukontaktu sa detetom bude okrenuta prema unutra. Na taj nain nema kontakta i mogueg prenosa bakterija sa jedne posteljine na drugu.</p><p>Kaalj</p><p>Kaalj je prirodni nain odstranjivanja uzronika koji iritiraju sluznicu disajnih puteva. Nekoliko je tipova kalja koje moemo lako razlikovati iprema tome odrediti dalje postupke:</p><p>povremeno produktivno zakaljavanje kratkotrajni kaalj uz vlano krkljanje u grudima ili grlu</p><p>To je najei tip kalja kod dece kojoj curi nos. Najee je uzrokovan iritacijom sluznice usled zapaljenja, ali i slivanjem sekreta iz nosa u drelo idunik. Najee je opte stanje deteta dobro. Savetuje se ienje nosa i spavanje sa uzdignutim uzglavljem.</p><p>uestali napadi suvog kalja, dete pocrveni u licu, ne moe doi do vazduha, ne uju se krkljanje ili se u kalju uju zviduci</p></li><li><p>11/23/2014 Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predkolskog uzrasta Salveo</p><p>http://www.salveopharma.rs/sr/recent/zapaljenska-oboljenja-disajnih-puteva-kod-dece-predskolskog-uzrasta/ 7/25</p><p>Kad se javi zapaljenje sluznice bronhija, dolazi do njenog oticanja i suavanja malih ogranaka bronha. Tada je i u naporu (i kod kalja) znatno oteanbrz protok vazduha i iskaljavanje sekreta. Kaalj se pojaava kad je dete u leeem poloaju. Opte stanje moe biti teko poremeeno, sanisprekidan, hranjenje oteano (apetit slab, povraanje u kalju). To je slika koja svakako zahteva pregled pedijatra. Ne retko, u elji da pomognudetetu, roditelji posegnu za nekim sirupom koji se nalaze u slobodnoj prodaji. Meutim, potreban je oprez jer uzimanje sirupa koji podstie stvaranjesekreta moe pogorati kaalj s obzirom na to da se nakupljeni sekret ne moe iskaljati i ostaje zarobljen u pluima. Najvanije je pojaano uzimanjetenosti, ime se osigurava bolje vlaenje sluznice, i eventualno biljnog sirupa koji blago vlai sluznicu i iri disajne puteve (ogranke bronhija).</p><p>Nekoliko rei o streptokoknim zapaljenjima drela</p><p>Deca esto oboljevaju od gnojne angine i arlaha. Uzronik je bakterija beta hemolitiki streptokok grupe A. Pre desetak godina te su bolesti bilepovezane s reumatskom groznicom, koja se javljala kao komplikacija streptokokne bolesti. Pronalaskom antibiotika i unapreenjem zdravstvenezatite praktino su iezle navedene komplikacije. ini se da je i sama bakterija promenila svoje karakteristike, to je takoe doprinelo potpunomnestanku navedenih komplikacija, koje su po pravilu bile vrlo teke (upala zglobova, srca, mozga i dr.). Stoga se nekad, nakon svake preleaneinfekcije redovno uzimao kontrolni bris drela, sedimentacija, krvna slika i EKG. Danas je pristup znatno promenjen. Svako zapaljenje praenosimptomima bolesti lei se antibiotikom.</p><p>Smatra se da ve nakon 48 sati od poetka terapije bolesnik vie nije zarazan. Kontrolni bris drela treba raditi samo u sluajevima ponovnih infekcijaili veeg broja obolelih u kolektivu. Naime, svaka streptokokna bolest mora se prijaviti odgovarajuoj epidemiolokoj slubi. Kad se ispune odreeniuslovi (broj obolelih), u kolektiv dolazi epidemioloki tim i prema tano definisanim pravilima, sprovodi protiv epidemioloke mere. Najee se ideci i zaposlenima uzimaju brisevi drela. Na osnovu dobijenih nalaza odluuje se hoe li terapiju dobijati samo deca sa pozitivnim nalazom brisa ilie antibiotik preventivno popiti sva deca u kolektivu. Meutim, ostao je strah od infekcije ovom bakterijom, pa osoblje vrtia ponekad upuuje decuna kontrolno vaenje brisa drela. Takav pokuaj osuen je, ak, na neuspeh jer se samo istovremenim voenjem cele grupe ugroene dece mogusprovesti adekvatne protiv epidemioloke mere. Jednostavnije...</p></li></ul>

Recommended

View more >