1. POSLOVNA EKONOMIJA POJAM I DEFINISANJE

Poslovna ekonomija predstavlja skup

disciplina ekonomske nauke koje izucavaju poslovanje preduzeca u cilju utvrivanja principa i tehnike, cija primena u privrednoj praksi omogucava efikasno ostvarivanje ciljeva preduzeca. Predmet izucavanja poslovne ekonomije je ekonomija preduzeca.Trokovi predstavljaju sloenu i dosta kompleksnu ekonomsku kategoriju. U optem smislu oni izraavaju odreeno troenje, nastalo kao rezultat svesnih ovekovih aktivnosti.Smatraju se jednim od najvitalnijim i najdinaminijim segmentom poslovne ekonomije. Stalni su pratilac poslovnih aktivnosti i uslov konanog rezultata rada. Nema poslovanja bez ulaganja, a time i troenja elemenata procesa rada.Racionalno poslovanje, nii trokovi i vei profit su osnovni ciljevi i zahtevi svih oblika ekonomije - makro, mezo i mikroekonomije. Na taj nain drutvo je u mogunosti da ostvari vea zahvatanja i obezbedi kvalitetnije podmirenje optih i zajednikih potreba, privredno drutvo da proiri materijalnu osnovu rada i ubrza rast i razvoj, a zaposleni kroz uveane zarade, potpunije podmirenje svojih potreba i vii ivotni standard.U poslovnoj ekonomiji trokovi imaju istaknuto mesto. Oni su nezaobilazni inilac pri definisanju strategije razvoja, koncipiranju i sprovoenju poslovne politike, zatim, politike cena proizvoda, kod utvrivanja poslovnih rezultata, profitabilnosti poslovanja itd. Nema segmenta poslovne ekonomije koji nije u direktnoj ili indirektnoj sprezi sa trokovima poslovanja. Radi ostvarenja eljenih ciljeva i povoljnih rezultata trokovima treba upravljati.Trokovi su preduslov stvaranja upotrebnih kvaliteta. Nabavljeni elementi procesa rada u proizvodnji se troe, menjajui pri tome svoje fizike, hemijske i ostale karakteristike. Rezultat toga su gotovi proizvodi ijom prodajom se obezbeuju novana sredstva radi organizovanja novog ciklusa reprodukcije. Prema tome, nema rezultata reprodukcije bez troenja, odnosno trokova poslovanja.

2. ORGANIZOVANOST POSLOVNE EKONOMIJE

Re organizacija je sastavljena od dve engleske rei i to: men to znai ovek i age koja oznaava starost. U prevodu to znai ovek od iskustva.Neke od definicija organizacije: Povezivanje pojednih delova u celinu tako da celina bude sposobna za ivot. Organizacija predstavlja svojevrstan proces, svojevrsnu smiljenu delatnost oveka kojom se vri spajanje, usklaivanje i meusobno vezivanje inilaca rada u jednu novu organsku, radno sposobnu celinu. Pod organizacijom treba podrazumevati nauni i profesionalni proces planiranja, obrazovanja, odluivanja, voenja i kontrole prirodnih, ljudskih, finansijskih i informacionih resursa radi postizanja uspeha u poslovanju.Iz ovoga proizilazi da se pod organizacijom obino podrazumeva uspeno kombinovanje (miksovanje) elemenata organizacione stvarnosti. Radi se o sloenim i kompleksnim aktivnostima, a sve sa ciljem da se postigne optimalni nivo organizovanosti. Time se obezbeuje povoljna ekonomija trokova i zadovoljavajua profitabilnost poslovanja.Inae, organizacija poslovanja je podlona stalnim promenama. S obzirom da se uslovi privreivanja neprekidno menjaju, potrebno je organizaciju rada i poslovanja usklaivati sa novonastalim okolnostima.U poslovnoj ekonomiji organizovanost moe da se dvojako posmatra: u irem i uem smislu.U irem smislu sagledava se organizovanost privrede jedne zemlje. Radi se, u prvom redu, o ustrojstvu privrede po delatnostima poslovanja, odnosno podeli na privredne oblasti i privredne grane. Uz to, u centru privrednih zbivanja su privredni subjekti - nosioci poslovnih aktivnosti.Organizovanost nacionalne privrede je sistemsko pitanje i u ingerenciji je drave. Ureuje se Ustavom, kao najviim pravnim aktom zemlje, i odgovarajuih propisima.Privreda je materijalna osnova opstanka i razvoja drutva. Ispoljava se kao jedinstvo svih privrednih delanosti ijim radom i rezultatima se ostvaruju ciljevi drutva u proizvodnji materijalnih dobara, organizovanju i obavljanju njihove razmene, kao i vrenju raznih usluga.Organizovanost poslovne ekonomije u uem smislu odnosi se na organizovanje i funkcionisanje privrednih subjekata u okviru nacionalne ekonomije. Drava ureuje oblike (forme) organizovanja, dok je unutranje ustrojstvo preputeno samim privrednim subjektima.U sreditu organizacionih aktivnosti je ovek - organizator (menader). On je taj koji osmiljava, ureuje i upravlja organizacijom poslovanja. Njegov je zadatak da obezbedi uspeno kombinovanje raspoloivih privrednih resursa.Inae, organizacija rada i poslovanja ima veliki uticaj na kvalitet ekonomije poslovanja. Dobra organizovanost povoljno se odraava na poslovni uspeh privrednih subjekata - ostvarene uinke, prihode i rashode. I obrnuto. Loa organizacija povlai za sobom niz negativnosti u privreivanju.3. SUBJEKTI POSLOVNE EKONOMIJE

Osnovni nosioci privrednih aktivnosti u okviru poslovne ekonomije su privredni subjekti. Njihovo organizovanje i funkcionisanje ureuje drava, u skladu sa osnovnim postavkama privrednog, odnosno drutveno-ekonomskog sistema.U osnovi, skup svih subjekata privreivanja koji egzistiraju na prostoru jedne drave, ine privredu te zemlje.Privredni subjekti se osnivaju radi bavljenja nekom korisnom delatnou. Poslovne delatnosti mogu biti: proizvodnja, promet i vrenje usluga na trituSvoje poslovanje, putem trita, privredni subjekti stalno usmeravaju i prilagoavaju potrebama potroaa, odnosno drutva. Na taj nain se zadovoljavaju interesi ue i ire drutvene zajednice - makroekonomije.Svojim poslovanjem subjekti poslovne ekonomije ostvaruju odreene rezultate: obim proizvodnje, prometa i usluga, te ukupan prihod i dobit. Pri tome, dobit je osnovni motiv i cilj poslovanja svakog privrednog subjekta. On predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, koja se ostvari u toku poslovanja. Porast dobiti dovodi do opteg poboljanja odnosno do blagostanja ljudi.Poslovnu delatnost privredni subjekti ostvaruju na tritu. Kao uesnici na tritu javljaju se u ulozi i prodavca i kupca. Interes privrednih subjekata je to bolje trino pozicioniranje.Poslovanje privrednih subjekata uslovljeno je mnogim faktorima. Obino se razvrstavaju na spoljne i unutranje. Spoljni faktori deluju iz okruenja. Radi se o privrednom ambijentu u kome privredni subjekti egzistiraju. U pitanju su produkcioni odnosi, funkcionisanje trita, mere ekonomske politike itd. Na njih privredni subjekti ne mogu da deluju, ve samo da se prilagoavaju datim okolnostima.Unutranji faktori su interni faktori i oni su u ingerenciji subjekata privreivanja - oblik i model organizovanja, unutranje ustrojstvo, delatnost poslovanja, poslovne funkcije. S obzirom da sva ova pitanja ureuju sami privredni subjekti, od njih zavise i efekti koji se pri tom ostvaruju.Privredni subjekti ine ekonomsku i poslovnu celinu, i u osnovi predstavljaju odreeni sistem u malom.* U tom smislu, privredni subjekti mogu da se posmatraju i sagledavaju kao:- Drutveni sistem. On je sastavljen od biolokih (prirodnih) podsistema (ovek- radnik), od tehnikih podsistema (sredstva za rad), kao i od raznih uslova i metoda rada;- Ekonomski sistem. U okviru privrednih subjekata odvija se proces reprodukcije u skladu sa predmetom poslovanja. Pri tome, dolazi do troenja nabavljenih inputa radi proizvodnje upotrebnih dobara, ijom se realizacijom ostvaruju ekonomski efekti reprodukcije (ukupan prihod, dobit). Time se obezbeuje podmirenje line i opte potronje, kao i unapreenje materijalne osnove rada.- Organizacioni sistem. Radi ostvarivanja postavljenih ciljeva potrebno je organizovati proces rada. Podela rada je jedan od preduslova uspenog poslovanja;- Sloen sistem. Elementi tog sistema su: radni kolektiv, predmeti rada, sredstva za rad i organizaciono ustrojstvo. Proces rada je podeljen i razvrstan po organizacionim celinama kao to su: pogoni, radionice, odeljenja, sektori, slube itd. Pored toga, sloenost privrednih subjekata uslovljena je i prisutnim poslovnim funkcijama, koje mogu biti organizovane:1) Po vertikali - funkcija upravljanja, funkcija rukovoenja i funkcija izvrenja; i2) Po horizontali, kao operativne i izvrne funkcije - nabavna, proizvodna, prodajna, marketing, planiranja, finansijska, razvojna i dr.;- Dinamiki sistem. Rast i razvoj su uslov napretka i opstanka svakog privrednog subjekta. U tom smislu, prisutan je stalni trend usavravanja tehnolokog procesa, osvajanja novih trita, poboljanje kvalifikacione strukture zaposlenih. To je, dakle, dinamian sistem koji se stalno menja i usavrava. Te promene su kvantitativne i kvalitativne prirode;- Otvoren sistem. U osnovi, privredni subjekti su otvoreni ili samo relativno izolovani sistemi locirani u odreenoj okolini. Oni se ponaaju i funkcioniu prema zahtevima i uticajima teritorijalnog, tehnolokog i informacionog okruenja. Izolovani su samo toliko koliko je potrebno da se obezbedi njegovo tehnoloko i organizaciono funkcionisanje u skladu sa zahtevima drutva. Na rad i rezultate njihovog rada utiu drugi privredni subjekti, ali i oni imaju svoj uticaj na poslovanje ostalih subjekata privrednog sistema;- Upravljiv sistem. Poslovnim aktivnostima privrednih subjekata treba upravljati. To podrazumeva struan i sposoban menadment. Upravljanje procesom rada i poslovanja je neminovnost, imajui u vidu prisutne nestabilnosti u savremenim uslovima privreivanja.Privredni subjekti su (PD, JP) su pravna lica. Taj status stiu upisom u registar kod nadlene institucije. Pravna obeleja privrednih subjekata su:-firma, poslovno ime pod kojim posluje,-sedite, mesto u kome se obavlja poslovna aktivnost,-delatnost, predmet poslovanja,-tekui raun, institucija preko koje se obavljaju novani tokovi,-imovina, pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava,-radni kolektiv, opta akta, poslovne knjige i dr.U svom poslovanju privredni subjekti stupaju u razne imovinsko-pravne odnose, preuzimajui prava, obaveze i odgovornosti koje iz toga proizilaze. Privredni subjekti uivaju punu pravnu samostalnost, s tim to su u obavezi da se pridravaju vaeih propisa, dobrih poslovnih obiaja i poslovnog morala.Pored pravne, privredni subjekti uivaju i ekonomsku samostalnost. Ona se ogleda u raspolaganju odreenim sredstvima neophodnim za obavljanje delatnosti i pravo na samostalnost u privreivanju koje se ispoljava kroz pravo izbora predmeta poslovanja, voenja poslovne politike, stupanju u poslovne aranmane sa drugim subjektima i dr. Ekonomska samostalnost privrednih subjekata odnosi se i na raspodelu i raspolaganju ostvarenog ukupnog prihoda i dobiti, u skladu sa propisima i u zavisnosti od svojih potreba.U trinoj privredi privredni subjekti posluju po principu privrednog rauna. Njihova tenja je usmerena na ostvarenju osnovnog ekonomskog principa - maksimalni rezultati uz minimalna ulaganja. Upravo, ekonomska samostalnost im omoguava da efikasno koriste raspoloive resurse i ostvare eljenu ekonomiju poslovanja.

4. PREDUZETNIK Zakon o privrednim drutvima, prvi put, detaljno definie pravni poloaj preduzetnika, poev od osnivanja, preko funkcionisanja i statusnih promena, do prestanka rada. Time je preostao da vai raniji Zakon o privatnim preduzetnicima.Prema Zakonu, preduzetnik je poslovno sposobno fiziko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koji je kao takav registrovan u skladu sa Zakonom o registraciji. Inae, preduzetnik moe da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, za koje ispunjava propisane uslove, ukljuujui i stare i umetnike zanate i poslove domae radinosti.Za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti, preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stie u vezi sa obavljanjem delatnosti. Uz to, nastale obaveze ne prestaju ni njegovim brisanjem iz registra.Svoju delatnost preduzetnik obavlja pod poslovnim imenom, koje sadri ime i prezime preduzetnika, opis pretene delatnosti, oznaku preduzetnik ili pr, sedite i adresu.Mesto iz koga se upravlja poslovanjem, prestavlja sedite preduzetnika. Svoju delatnost preduzetnik moe obavljati i izvan sedita, u skladu sa Zakonom (izdvojeno mesto).Preduzetnik moe prestati sa obavljanjem delatnosti dobrovoljno, odjavom, ili po sili zakona. On gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata.Po sili zakona preduzetnik prestaje sa radom u sledeim sluajevima:-smru ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti,-istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme,-ako je poslovni raun u blokadi due od dve godine,-ako je pravosnanom presudom utvrena nitavnost registracije preduzetnika,-ako mu je pravosnanom presudom, izvrnom odlukom nadlenog organa ili suda asti komore u koju je ulanjen izreena mera zabrane obavljanja delatnosti,-u sluaju prestanka vaenja odobrenja, saglasnosti i drugog akta nadlenog organa koji je zakonom propisan kao uslov za registraciju,-u drugim sluajevima propisanim zakonom.Zakon omoguava preduzetniku da moe doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog drutva. Pri tome, preduzetnik odnosno fiziko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za obaveze nastale u vezi obavljanja delatnosti u svojstvu preduzetnika.

5. PRIVREDNA DRUTVA

Privredno drutvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti, a svojstvo pravnog lica stie u skladu sa zakonom o registraciji.

DRUTVO LICADRUTVO KAPITALA

ORTAKO DRUTVOKOMANDITNO DRUTVOAKCIONARSKO DRUTVO (A. D.)DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU (D.O.O.)

Osnivaju ga dva ili vie fizi-kih lica (ortaka) radi oba-vljanja odreene delatnosti pod istom firmom.Osnivaju ga dva ili vie lica radi obavljanja odreene delatnosti pod istom firmom.Osnivaju ga pravna i fizika lica radi obavljanja odreenih delatnosti i to putem ugovora (ako su vie osnivaa) ili odlukom (kada je osniva jedan lan).

Za obaveze drutva odgovaraju njegovi lanovi neogranieno solidarno.Najmanje jedno lice odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).Osnovni kapital drutva po-deljen je na akcije odreene nominalne vrednosti. Akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva, osim u sluaju zloupotrebe pravila o ogranienoj odgovornosti. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Osnivai ne odgovaraju za obaveze drutva, ve samo snose rizik za poslovanje drutva u visini svog uloga.

Ugovor o osnivanju, kao osnivaki akt, sadri: - podatke o osnivaima (ortacima) - poslovno ime, i sedite drutva, - delatnost, vrste i vrednosti uloga svakog ortaka, - druge elemente od bitnog znaaja za drutvo.Pored osnivakog akta (odluke, ugovora), odreena pitanja ureuju se statutom drutva, kao to su:- poslovno ime i sedite drutva,- delatnost poslovanja,- visina upisanog i uplaenog osnovnog kapitala,- bitni elementi izdatih akcija svake vrste i klase u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite kapitala,- vrste i klase akcija i drugih hartija od vrednosti koje je drutvo ovlaeno da izda,- posebni uslovi za prenos akcije,- postupak sazivanja skuptine,- organi drutva i njihov delokrug, broj njihovih lanova, blie ureivanje naina imenovanja i opoziv tih lanova, kao i nain odluivanja tih organa,- druga pitanja u vezi poslovanja drutva.Osnivakim aktom (odlukom ili ugovorom u zavisnosti od broja osnivaa), ureuju se pitanja iz poslovanja drutva kao to su:- lino ime i prebivalite, odnosno poslovno ime i sedite lanova drutva,- poslovno ime i sedite drutva,- pretena delatnost,- ukupan iznos osnovnog kapitala,- iznos novanog uloga, odnosno novanu vrednost i opis nenovanog uloga svakog lana drutva,- vreme uplate, odnosno unoenje uloga u osnovni kapital drutva,- udeo svakog lana drutva u ukupnom osnovnom kapitalu izraen u procentima,- organi drutva i njihova nadlenost.

DRUTVO LICADRUTVO KAPITALA

ORTAKO DRUTVOKOMANDITNO DRUTVOAKCIONARSKO DRUTVO (A. D.)DRUTVO SA OGRANIENOM ODGOVORNOU (D.O.O.)

Poslovoenje drutvom obavljaju svi ortaci, ali to pravo moe biti preneto na jednog ili vie ortaka.Poslovoenje drutvom je u nadlenosti komplementara. Komanditori ne mogu voditi poslove drutva niti ga zastupati.Upravljanje drutvom moe biti jednodomno i dvodomno.Kod jednodomnog organi drutva su skuptina i jedan ili vie direktora, odnosno odbor direktora, a kod dvodomnog skuptina, nadzorni odbor, jedan ili vie izvrnih direktora, odnosno izvrni odbor.Skuptina je najvii organ (i ine je svi lanovim drutva kod D.O.O.). Ona odluuje o najvanijim pitanjima vezanim za poslovanje drutva. Pored toga drutvo ima jednog ili vie direktora. Direktor vodi poslovanje drutva i odgovoran je za njegov zakoniti rad.Kada je upravljanje drutvom dvodomno ono pored skuptine i direktora ima i nadzorni odbor, koji kontrolie rad direktora. Njega bira skuptina drutva.

Ostvarena dobit drutva rasporeuje se izmeu ortaka na jednake delove, ako ugovorom o osnivanju nije drugaije ureena.Komplementari i komanditori uestvuju u deobi dobiti i pokriu gubitka drutva srazmerno svojim udelima, ako osnivakim aktom nije drugaije ureeno.Akcionarsko drutvo izdaje akcije u dematerijalizovanoj formi i glase na ime. Mogu biti obine i preferencijalne. Pored toga, drutvo moe izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti.Obine akcije imaocu daju pravo: uee i glasanje na skuptini, isplate dividende, uee u raspodeli likvidacionog ostatka ili steajne mase, preeg sticanja obinih akcija i drugih finansijskih instrumenata zamenljivih za obine akcije, druga prava utvrena zakonom i statutom drutva.Preferencijalne akcije daju imaocu jedno ili vie povlaenih prava i to: pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili procentu od njene nominalne vrednosti, koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija, da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija (participativna prefere-ncijalna akcija), prvenstvo naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase, mogunost pretvaranja ovih akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija, prodaja akcija akcionarskom drutvu,...Svoj udeo u drutvu, lan drutva stie srazmerno vrednosti njegovog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu. Udeli nemaju svojstvo hartije od vrednosti, pa se ne mogu sticati, niti se njime moe raspolagati upuivanjem javne ponude. Po osnovu udela lan drutva ima pravo glasa u skuptini, uee u dobiti drutva, uee u likvidacionom ostatku, te druga prava predviena zakonom.

Ulozi osnivaa drutva ureuju se osnivakim aktom (ugovorom) i mogu biti u novanom i nenovanom obliku - stvari, prava , u radu i izvrenim uslugama. Novani ulog nije obavezan po zakonu.Novani deo osnovnog kapitala iznosi najmanje 3.000.000 dinara. Nominalna vrednost akcije ne moe biti nia od 100 dinOsnovni kapital drutva sa ogranienom odgovornou iznosi najmanje 100 dinara.

Prestanak rada

Ortako i komanditno drutvo prestaju sa radom u sluaju:- likvidacije drutva,- istekom vremena na koje je osnovano,- odlukom ortaka,- sudske odluke,- otvaranjem steaja nad ortakom ako je pravno lice,- ako je u drutvu ostao samo jedan ortak, a u roku od tri meseca od dana kada je u drutvu ostao samo jedan ortaka drutvu ne pristupi novi ortak,- nastupanje bilo kojeg drugog razloga odreenog ugovorom o osnivanju,- zakljuenjem steaja,- statusne promene.

Akcionarsko drutvo i drutvo s ogranienom odgovornou prestaju sa radom zbog:- sprovedenog postupka likvidacije, - steaja u skladu sa zakonom o steaju, - statusnih promena koje imaju za posledicu prestanak drutva.

Brisanjem iz registra okonava se poslovna aktivnost svih drutava.

Povezivanje privrednih drutava

Privredna drutva organizovana prema Zakonu o privrednim drutvima mogu dalje da se povezuju u ire oblike. Povezivanje drutva moe biti putem:-uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom),-ugovora (drutva povezana ugovorom), i-kapitala i ugovora (meovito povezana drutva).U tom smislu, povezivanjem drutva formiraju se sledei oblici:-grupa drutva (koncern),-holding, i-drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu.Kod grupe drutva, kontrolno drutvo pored upravljanja zavisnim drutvom obavlja i druge poslove. ine je kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolisanih drutava kojima upravlja kontrolno drutvo, ili kontrolno drutvo i jedno ili vie kontrolisanih drutava koja su zakljuila ugovor o kontroli i upravljanju, te drutva koja nisu u meusobno zavisnom poloaju, a kojim se upravlja na jedinstveni nain.Drutvo koje kontrolie jedno ili vie drutva i koje za iskljuivu delatnost ima upravljanje i finansiranje tih drutava, naziva se holding.Drutva sa uzajamnim ueem u kapitalu su drutva od kojih svako od tih drutava poseduje znaajno uee u kapitalu drugog drutva.

6. JAVNO PREDUZEE

Za obavljanje poslova od opteg interesa (proizvodnja, prenos i distribucija elektrine energije, proizvodnja i prerada uglja, elezniki, potanski i vazduni saobraaj, telekomunikacije,) drava, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine osnivaju javna preduzea. Pri tome, delatnost od opteg interesa moe da obavlja i privredno drutvo i preduzetnik, kada im nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti.Dravni kapital javnih preduzea podeljen je na akcije i udele odreene nominalne vrednosti. Njega ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienje nad sredstvima i pravima koja su u dravnoj svojini.Odluku o osnivanju javnog preduzea na nivou drave donosi Vlada, dok kod jedinice lokalne samouprave i pokrajine tu ulogu ima skuptina.Osnivaki akt sadri: naziv i sedite osnivaa, poslovno ime i sedite javnog preduzea, delatnost, prava, obaveze i odgovornosti osnivaa prema javnom preduzeu i javnog preduzea prema osnivau, utvrivanje i rasporeivanje dobiti i snoenje rizika, zastupanje javnog preduzea, iznos osnovnog kapitala, kao i opis vrste i vrednosti nenovanog uloga, organi javnog preduzea, imovina koja se ne moe otuiti, odnosno imovina za ije je raspolaganje potrebna saglasnost osnivaa, zatita ivotne sredine, ostala pitanja od znaaja za obavljanje delatnosti javnog preduzea.

Ciljevi osnivanja javnog preduzea su: obezbeenje trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoj i unapreenje obavljanja delatnosti od opteg interesa, obezbeenje tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja, sticanje dobiti ostvarenje drugih zakonom predvienih interesa.Javno preduzea za obaveze odgovara svojom celokupnom raspoloivom imovinom.Organi javnog preduzea su: upravni odbor-organ upravljanja, direktor-organ poslovoenja, i nadzorni odbor-organ nadzora. Upravni odbor i direktor ine upravu preduzea.Kao organ upravljanja, upravni odbor: utvruje poslovnu politiku, donosi dugoroni i srednjoroni plan rada i razvoja i godinji program poslovanja, donosi statut, odluuje o smanjenju i poveanju osnovnog kapitala, odluuje o osnivanju zavisnog drutva kapitala, usvaja izvetaj o poslovanju i godinji obraun, odluuje o izdavanju, prodaji i kupovini akcija, kao i prodaji udela u javnom preduzeu ili kupovini udela u drugom preduzeu, odnosno privrednom drutvu, vri i druge poslove utvrene osnivakim aktom i statutom. Predsednika i lanove upravnog odbora imenuje i razreava osniva.Direktor javnog preduzea, koga imenuje osniva: predstavlja i zastupa preduzee, organizuje i rukovodi procesom rada i poslovanjem privredna drutva, odgovara za zakonitost rada preduzea,Nadzorni odbor vri nadzor nad poslovanjem javnog preduzea i svoj izvetaj o izvrenom nadzoru dostavlja osnivau i upravnom odboru.

7. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH SUBJEKATA

Opte prihvaene podele privrednih drutava su prema: veliini, nameni proizvoda, ulozi u procesu reprodukcije, privrednim oblastima i granama itd.

Prema Zakonu o raunovodstvu razvrstavanje privrednih drutava po veliini zavisi od:-broja zaposlenih,-ostvarenog ukupnog prihoda, i-vrednosti imovine. MALA PRIVREDNA DRUTVA- mali obim poslovanja,- broj zaposlenih (na bazi asova rada) ne prelazi 50 radnika,- raspolau relativno skromnom imovinom,- poseduju visok stepen fleksibilno-sti u poslovanju,- obavljaju poslove koji su nerentabilni za srednja i velika privredna drutva,- uglavnom su radno-intenzivnog karaktera, tj. sa znatnim udelom radne snage,- uproena organizaciona struktura, jednostavna organizacija rada, mali udeo administracije i dr. SREDNJA PRIVREDNA DRUTVA- vei obim poslovnih aktivnosti i nivo raspoloivog kapitala u odnosu na mala privredna drutva,- zapoljavaju do 250 radnika,- vii nivo tehnike opremljenosti,- solidna primena nauke i tehnike u poslovanju,- vei nivo fleksibilnosti nego velika privredna drutva,- relativno razvijena podela rada,- u organizacionoj strukturi privrednih drutava zastupljene su osnovne poslovne funkcije, VELIKA PRIVREDNA DRUTVA- veliki obim poslovanja i raspolaganje velikim kapitalom,- uposlenost velikog broja radnika (preko 250),- primena savremene nauke i tehno-logije u poslovanju,- raspolau modemom tehnikom (robotizacija, automatizacija, informativna tehnologija),- mada nisu fleksibilna, uspeno odravaju ekonomsku i poslovnu stabilnost na dui rok,- proizvodnja je uglavnom specijali-zovana,- zastupljena je savremena organi-zacija rada uz irok spektar poslovnih funkcija,- kao poslovni sistemi obino su nosioci razvoja irih podruja (regiona).

U zavisnosti od namene proizvedenih dobara privredna drutva se dele na: privredna drutva koja proizvode sredstva za proizvodnju (predmeti namenjeni daljoj proizvodnj), i privredna drutva koja proizvode potrona dobra (proizvodi za finalnu, krajnju, potronju).Tu je i podela na ekstrativna i preraivaka privredna drutva. Delatnost ekstrativnih privrednih drutava je eksploatacija sirovina, a preraivakih njihova dalja prerada i finalizacija.

Prema funkciji koju imaju u procesu reprodukcije privredna drutva se razvrstavaju u tri grupe, na: proizvodna, trgovinska (prometna), i usluna.

8. SREDSTVA PRIVREDNOG DRUTVA

- Sredstva ine imovinu preduzea- Ona su bitan i neophodan uslov njegovog organizovanja i funkcionisanja- Sredstva preduzea slue za: obavljanje registrovane delatnosti ostvarenje dobiti uveanje materijalne osnove rada zadovoljenje zajednikih potreba i interesa podmirenje potreba radnika druge namene- Za obavljanje planiranih zadataka privredni subjekti obino koriste: zemljite graevinske objekte raznu opremu (maine, ureaje) obrtna sredstva u materijalnom obliku novana sredstva i dr.- Poetni, odnosno, osnovni kapital obezbeuju osnivai

9. POETNI OSNOVNI KAPITAL PRIVREDNOG DRUTVA*za vie pogledati pitanje: 5. PRIVREDNA DRUTVA- Poetni, odnosno osnovni kapital obezbeuju osnivai, koji zajedno sa lanovima drutva i akcionarima, srazmerno svojim udelima, uestvuju u upravljanju privrednim drutvom, raspodeli ostvarene dobiti i snoenju rizika u poslovanju. Odlukom, odnosno ugovorom o osnivanju privrednog drutva blie se ureuju obaveze osnivaa u pogledu obezbeenja sredstava za osnivanje privrednog drutva, kao i prava i obaveze koje, s tim u vezi, proistiu.- Poslujui sa panjom dobrog privrednika privredno drutvo, po pravilu, stalno uveava svoju imovinu, tj. proiruje materijalnu osnovu rada. Uz to, zamenom istroenih i zastarelih novim sredstvima, poveava se tehnika opremljenost, a time i produktivnost i efikasnost poslovanja.

10. POSLOVNA SREDSTVA POJAM, DEFINISANJE I PODELA

- Poslovna sredstva su sva ona sredstva koja su direktno angaovana u izvravanju zadataka u preduzeu.- Cilj njihovog korienja je proizvodnja materijalnih dobara i pruanje usluga radi ostvarenja dobiti.- Poslovna sredstva se dele: osnovna sredstva obrtna sredstva

11. OSNOVNA SREDSTVA POJAM I KARAKTERISTIKE

- Osnovna sredstva ine stalna sredstva preduzea i predstavljaju njegovu trajnu materijalnu osnovu.- Kao deo poslovnih sredstava ona su due prisutna u procesu poslovanja.- Osnovne karakteristike osnovnih sredstava su: vek trajanja dui od godinu dana koeficijent obrtaja manji od jedan postepeno se troe u toku veka trajanja samo utroene vrednosti prenose na nov proizvod

12. RAZVRSTAVANJE OSNOVNIH SREDSTAVA

U zavisnosti od stanja u kojem se nalaze i njihovog stepena upotrebljivosti osnovna sredstva mogu biti: u pripremi, tj. Izgradnji, montai u funkciji izvan upotrebe neupotrebljiva osnovna sredstva

Prema obliku u kome se nalaze osnovna sredstva dele se na: stvari prava novana sredstva

Stvari predstavljaju materijalni oblik osnovnih sredstava. Ovde spadaju sledea sredstva:- zemljite- ume- dugogodinji zasadi- osnovno stado- graevinski objekti- razna oprema- sredstva za rad u pripremi- ostala sredstvau materijalnom oblikuPrava su sredstva koja imaju karakter nematerijalnih ulaganja, kao to su:- patenti- licence- osnivaka ulaganja- koncesije i dr. Patent je pravo pronalazaa da koristi svoj pronalazak, odnosno izum, ili da ga ustupi drugom subjektu na korienje. Licenca je ustupljeno pravo na korienje tueg izuma, odnosno pronalaska. Osnivaka ulaganja su svi izdaci u vezi osnivanja preduzea (izdaci za izradu raznih studija, projekata, tehnike dokumentacije, za istrane radove,...). Koncesija je pravo korienja prirodnog bogatstva, odnosno dobra u optoj upotrebi koje koncedent (davalac koncesije) ustupa koncesionaru (korisniku koncesije) pod odreenim uslovima i uz ugovorenu naknadu.Osnovna sredstva u novanom obliku su deo osnovnih sredstava koja se formiraju pod posebnim okolnostima (izdvojena sredstva za ulaganja u osnovna sredstva, novana sredstva amortizacije, novana sredstva od prodaje osnovnih sredstava ili po osnovu naplate od osiguravajuih organizacija za nastale tete na osnovnim sredstvima,...).

U zavisnosti od izvora nabavke, odnosno, obezbeenja osnovna sredstva mogu biti iz sopstvenih i tuih, ili domaih i inostranih izvora.

13. VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA

- Vrednost osnovnih sredstava predstavlja njegovu cenu koja slui za praenje i evidentiranje u poslovnim knjigama preduzea. Cena se obino definie kao vrednost izraena u novcu.- Osnovna sredstva se evidentiraju (u poslovnim knjigama) po:1. nabavnoj vrednosti (NVOS)2. amortizovanoj vrednosti (Am)3. sadanjoj vrednosti (SVOS)

Nabavna vrednost se uglavnom koristi kod evidentiranja i praenja stanja osnovnih sredstava.ine je fakturna vrednost (FV) i zavisni trokovi (TZ). NVOS = FV + TZ

Fakturna vrednost osnovnih sredstava je ona vrednost ili cena po kojoj se sredstva nabavljaju od dobavljaa (proizvoaa ili posrednika). To je iznos koji je iskazan na fakturi pri kupovini i predstavlja osnov za isplatu nabavljenog osnovnog sredstva.

Zavisni trokovi su trokovi koji nastaju od preuzimanja osnovnog sredstva od isporuioca do njegovog stavljanja u funkciju (putanja u rad) kao to su: trokovi transporta (Tt), trokovi manipulacije utovara i istovara (Tma), trokovi montae (Tmo), trokovi osiguranja (To), trokovi obuke kadrova (Tok) i drugi trokovi (Td).TZ = Tt + Tma + Tmo + To + Tok + TdKod ustupljenog sredstva: TZ = Tc + zavisni trokovi (Tc trina cena)

Ako se osnovna sredstva proizvode u sopstvenoj reiji njihova nabavna vrednost se utvruje tako to se trina vrednost tog sredstva uvea za stvarne zavisne trokove.Nabavna vrednost osnovni hsredstava predstavlja osnovicu za obraun amortizacije, odnosno troenja osnovnih sredstava.

Amortizovana vrednost iskazuje stanje utroenosti osnovnih sredstava. U toku rada osnovna sredstva se troe, postepeno u tok uveka trajanja, i svoju utroenu vrednost prenose na nove proizvode. U sutini, amortizovana vrednost predstavlja otpisanu vrednost datog sredstva u toku prethodnog rada. Sadanja vrednost (SVOS) predstavlja stvarnu vrednost osnovnog sredstva. To je neamortizovani ili neotpisani deo osnovnih sredstava. Izraunava se kada se od nabavne vrednosti (NVOS) oduzme ukupan iznos do tada obraunate amortizacije (Uam).SVOS = NVOS Uam

*Trina vrednost uzima se kod akcionarskih drutava jer se njima trguje na berzi tritu.Za praenje i sagledavanje vrednosti imovine preduzea poseban znaaj ima trina vrednost. Ona pokazuje koliko sredstva vrede u datom trenutku na tritu. Zavisi od ponude i tranje. Vrlo esto trina vrednost odstupa od vrednosti sredstava koja se vode u poslovnim knjigama.

14. REVALORIZACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

- U toku poslovanja esto dolazi do promene trine vrednosti osnovnih sredstava, posebno u nestabilnim ekonomijama.- Nabavna cena posle izvesnog vremena ne odgovara trinoj ceni.- U takvim okolnostima vri se stalno usklaivanje nabavnih cena iskazanih u poslovnim knjigama sa cenama koje se obrazuju na tritu.- Taj postupak je revalorizacija ponovno odreivanje vrednosti osnovnih sredstava.- Putem revalorizacije obezbeuje se:1) realno iskazivanje vrednosti imovine preduzea2) objektivan obraun troenja osnovnih sredstava3) realno iskazivanje rezultata poslovanjaKod revalorizacije osnovnih sredstava moe se koristiti vie metoda. U praksi su, obino, zastupljene dve i to:-metoda procene, i-metoda koeficijenata. Metoda procene je dosta objektivna metoda za utvrivanje stvarne nabavne vrednosti osnovnih sredstava. U sutini, ona se zasniva na odreivanju nove vrednosti (nabavne i sadanje) svakog osnovnog sredstva ili grupe osnovnih sredstava od strane strune komisije obrazovane u privrednom drutvu. Pri tome, obino se uzima u obzir: trina cena datog sredstva, stepen istroenosti, mogunost daljeg korienja i dr.Ova metoda se moe racionalno primeniti kod privrednih drutava koja raspolau malim brojem osnovnih sredstava. Kod veih kompanija, sa velikim brojem osnovnih sredstava, primena ove metode je oteana. Procena bi trajala vremenski dugo, to bi se odrazilo na trokove, a dovela bi se u pitanje i njena opravdanost.Kod metode koeficijenata nova nabavna vrednost se utvruje primenom odgovarajuih koeficijenata revalorizacije na postojeu (evidentiranu) nabavnu vrednost. Radi se o vrlo jednostavnoj i racionalnoj metodi. Negativna strana je njena objektivnost. Naime, koeficijenti revalorizacije se primenjuju za iste grupe sredstava kod razliitih privrednih drutava, a njihov stepen istroenosti odnosno upotrebljivosti moe da bude razliit. Time se zanemaruje stvarna vrednost sredstava.Koeficijenti revalorizacije utvruju se na osnovu rasta cena. Utvruju se po grupama proizvoda, u skladu sa porastom njihovih cena na tritu.

Obraun revalorizacije vrednosti osnovnih sredstavaNamenaNabavna vrednost osnovnih sredstavaUkupnaamortizacijaSadanja vrednostosnovnih sredstavaPrimenom koeficijenta 1,2 uveana je nabavna, amortizovana i sadanja vrednost. Korigovane vrednosti se koriste prilikom daljeg obrauna amortizacije.

Poetno stanje100.00020.00080.000

Koeficijentrevalorizacije1,21,21,2

Novo stanje120.00024.00096.000

15. KAPACITET OSNOVNIH SREDSTAVA POJAM I RAZVRSTAVANJE

Kapacitet predstavlja proizvodnu mo ili proizvodnu sposobnost nekog sredstva.Najee se vezuje za ostvarene uinke. Kapacitet se moe razliito posmatrati i izraavati. Prema predmetu (objektu) posmatranja postoji kapacitet: jednog sredstva. grupe sredstava, pogona, celog privrednog drutva. U zavisnosti od vremenske dimenzije u kojoj se ispoljava proizvodna sposobnost osnovnog sredstva, razlikuje se: dnevni, nedeljni, meseni, i godinji kapacitet. Najee se kapacitet prati preko ostvarenog uinka - obim proizvodnje, prometu i izvrenih usluga:- Maksimalni ili ugraeni kapacitet (Kmax), koji predstavlja najveu proizvodnju sposobnost osnovnih sredstava On se ispoljava korienjem sredstava bez zastoja. U praksi ovaj kapacitet se retko ostvaruje, pa se zato naziva teorijski ili idealni;- Minimalni kapacitet (Kmin), kao donja granica korienja sredstava. Obim proizvodnje je najnii, s tim to se obezbeuje prihvatljiva ekonomija poslovanja;- Realni kapacitet (Kre), koji se ostvaruje u realnim, odnosno, objektivnim uslovima poslovanja. On je manji od maksimalnog kapaciteta za sve gubitke koje nastaju pri funkcionisanju osnovnih sredstava - odravanja, zamena pojedinih delova, planirani zastoji, drugi razni gubici;

Kre - realni kapacitetKmax - maksimalni kapacitet. Gi - gubici- Optimalni kapacitet (Kopt), koji predstavlja najpovoljniji kapacitet sa aspekta ekonomije poslovanja. On obezbeuje najnie trokove po jedinici proizvoda;- Planirani kapacitet (Kplan), koji se predvia da se ostvari u narednom periodu;- Ostvareni (izvreni) kapacitet (Kost), tj. kapacitet koji je ostvaren u odreenom vremenskom periodu. On moe da bude manji od realnog kapaciteta za nastale gubitke, uglavnom subjektivnog karaktera - loa organizacija rada, neblagovremena nabavka inputa (predmeta rada), zastoji koje nismo planirali i dr.Nivo iskorienosti kapaciteta se prati i sagledava preko koeficijenta korienosti kapaciteta (Kka). U tom smislu uporeuje se ostvareni sa ostalim vrstama kapaciteta.

Time se dobija potpunija slika o angaovanju kapaciteta i mogunosti njegovog boljeg korienja.

16. FAKTORI KORIENOSTI KAPACITETA

Faktori korienosti kapaciteta:-objektivni ili spoljni, i-subjektivni ili unutranji.

Objektivni ili spoljni faktori deluju van privrednih drutava i na njih lanovi radnog kolektiva ne mogu uticati ili je njihov uticaj neznatan. Od najznaajnijih treba istai:-trite,-kvalitet predmeta rada,-usklaenost osnovnih i obrtnih sredstava i dr.Nedostatak repromaterijala, neredovna i oteana isporuka mnogih inputa doprinose nedovoljnom korienju instaliranih kapaciteta, poseban problem predstavljaju uvozni elementi predmeta rada. Njihova nabavka je uslovljena mnogim merama spoljnotrgovinskog i deviznog reima. Obezbeenje inputa na domaem tritu zavisi od solventnosti dobavljaa da na vreme, u skladu sa ugovorom o nabavci, isporui potrebna materijalna dobra, zatim, efikasnosti logistike, raspoloivosti novanih sredstava za izmirenje nastalih obaveza po osnovu nabavke i dr.Oteana prodaja proizvedenih finalnih proizvoda dovodi do gomilanje zaliha i blokiranje sredstava u ove namene. Time se smanjuje mogunost nove nabavke repromaterijala i drugih inputa, to se odraava na iskorienost kapaciteta.Lo kvalitet predmeta rada dovodi do kvarova i lomova sredstava, te zastoja u proizvodnji.Privredno drutvo moe da raspolae modernom tehnikom i savremenom tehnologijom, da ima trite za realizaciju proizvoda, ali ako nema potrebna obrtna sredstva za nabavku predmeta rada raspoloivi kapacitet e biti nedovoljno korien. O tome treba voditi rauna jo pri realizaciji investicionog projekta. Korienje kapaciteta uslovljeno je i mnogim unutranjim faktorima. Radi se o subjektivnim faktorima, pre svega organizacionog karaktera. To su:-organizacija poslovanja,-stanje zaposlenosti.-efikasnost rada nabavne i prodajne slube i dr .Organizacione slabosti se najee ispoljavaju u neblagovremenom obezbeenju elemenata predmeta rada, nespremnosti maina i opreme, loem organizovanju procesa rada, estim kvarovima i lomovima sredstava rada, neiskorienosti radne snage i dr.Broj i struktura zaposlenih neposredno utie na poslovnu aktivnost privrednog drutva, a time i na korienje kapaciteta. Re je o personalnom elementu procesa rada i ine ga potreban broj radnika i adekvatna kvalifikaciona struktura. Od negativnih efekata. prisutnih u ovoj oblasti, treba spomenuti: este fluktuacije radne snage, izgubljene asove rada, neopravdane izostanke sa posla, razni prekidi i zastoji u radu i td.Trite predstavlja objektivni faktor, a odgovarajue slube u privrednom drutvu, koje svoju aktivnost vezuju za trite, spadaju u grupu subjektivnog faktora. Meu njima su i slube nabavke i prodaje. Od nivoa njihovog organizovanja, funkcionisanja i efikasnosti rada zavisi dobrim dolom ukupna ekonomija poslovanja, pa u okviru toga i stepen korienosti kapaciteta osnovnih sredstava.17. STEPEN KORIENOSTI KAPACITETA

Uinak se obino izraava ostvarenim obimom proizvodnje, tj. ekonomijom obima i vremenskom dimenzijom.Za sagledavanje stepena korienosti kapaciteta osnovnih sredstava koriste se mnoge metode One se najee razvrstavaju na:-analitiko-proraunske,-metode trenutnih zapaanja, i-statistike metode.

Analitiko-proraunska metoda se zasniva na korienju veeg broja parametara kao to su: obim proizvodnje, kvalitet predmeta rada, normative radova, kvalitet proizvoda i dr. Prisutnost velikog broja parametara, i sloenost njihovog praenja i analiziranja umnogome oteavaju primenu ovih metoda.Metoda trenutnih zapaanja je dosta jednostavna i praktina za primenu. Prati se i sagledava vremenski period rada i, period stajanja (nerada) osnovnih sredstava. Lako se utvruje injenino stanje, utvruju uzroci koji su doveli do zastoja i preduzimaju mere da se oni otklone u to kraem roku.Najvie se primenjuju statistike metode. Od statistikih metoda koji se u praksi dosta koriste treba istai:-metod maksimalne proizvodnje,-metod ostvareni mainski asovi, i-metod izvreni asovi rada radnika.

Polazna osnova za sagledavanje stepena korienosti kapaciteta metodom maksimalne proizvodnje je ostvarena proizvodnja u nekom prethodnom periodu (mesec, godina), koja predstavlja konstantnu, i sa kojom se uporeuje proizvodnja ostvarena u tekuem (posmatranom) periodu.Pri tome proizvodnja se izraava u fizikim (naturalnim) jedinicama.

Kka - koeficijent korienosti kapaciteta,Qost - ostvarena proizvodnja u tekuem periodu,Qmax - maksimalna ostvarena proizvodnja u prethodnom perioduPrikazani model je pogodan za korienje samo u uslovima homogene proizvodnje. No, kako je proizvodnja u veini privrednih drutava heterogena, sa prisutnom itavom lepezom proizvoda, namee se potreba svoenja raznovrsne proizvodnje na uslovni proizvod (u).

U uslovima kada je proizvodnja potpuno raznovrsna i ne moe se primeniti prethodni model svoenja proizvodnje na uslovni proizvod koristi se model vrednosnog izraavanja proizvodnje.Imajui u vidu da su trine cene (cq) dosta neobjektivni pokazatelj, koriste se stalne cene, najee planske (cqs).

Stepen korienosti kapaciteta moe da se posmatra i preko mainskih asova rada, uporeujui ostvarene i normirane asove rada maina za odreenu proizvodnju.Kka - koeficijent korienosti kapaciteta,OM - ostvareni odnosno realizovani mainski asovi rada, NM - normirani mainski asovi rada

Kod metode izvrenih asova rada stepen korienosti kapaciteta se sagledava uporeenjem ostvarenih i moguih (normiranih) asova rada radnika.Kka - koeficijent korienosti kapaciteta,ORR - ostvareni, odnosno izvreni, asovi rada radnika,NRR - normirani asovi rada radnika.

18. KORIENJE KAPACITETA I EKONOMIJA POSLOVANJA

Efikasnost poslovanja moe se posmatrati kao funkcija korienja kapaciteta.Ef- efikasnost poslovanja privrednog drutva,F - funkcija,Kka - stepen korienosti kapaciteta.

U tom smislu, to je korienje kapaciteta vee, trokovi kapaciteta, izraeni preko obraunate amortizacije, su manji po jedinici proizvoda i obrnuto.Pri obimu proizvodnje od 100.000 jedinica, stepen korienosti kapaciteta iznosi 10%, a trokovi po jedinici proizvoda 5 dinara. Stalnim uveanjem proizvodnje nivo korienosti kapaciteta se poboljava, a trokovi po jedinici proizvoda imaju degresivni trend. U uslovima maksimalnog korienja kapaciteta oni iznose 0,50 dinara.

Kod sagledavanja uticaja korienosti kapaciteta na efikasnost poslovanja panju zasluuje randman osnovnih sredstava. On predstavlja odnos izmeu ostvarenih rezultata i vrednosti osnovnih sredstava.Ra - randman,Re - ostvareni rezultati,VROS - vrednost osnovnih sredstava.

Mogua su dva pristupa u sagledavanju randmana sredstava Pri tome, rezultati se izraavaju preko ukupnog prihoda i dobiti, a vrednost sredstava u vidu nabavne i sadanje vrednosti.Kod prvog pristupa, randman odnosno uticaj korienja osnovnih sredstava na poslovanje privredna drutva, iskazuje se ostvarenim nivoom ukupnog prihoda odnosno dobiti po jedinici nabavne, odnosno sadanje vrednosti ukupnih osnovnih sredstava privrednog drutva.I pristup - kada se posmatraju ostvareni rezultati i ukupna vrednost osnovnih sredstava.

Druga grupa modela izraava odnos izmedju ukupnog prihoda i dobiti i nabavne i sadanje vrednosti opreme.II pristup - kada se uzima samo vrednost opreme.

Imajui u vidu da korienje kapaciteta direktno utie na ekonomiju poslovanja u privrednim drutvima se preduzimaju mnoge mere i aktivnosti za bolje korienje osnovnih sredstava. Najveim delom se radi o merama organizacionog karaktera, kao to su: bolja organizacija rada, uvoenje vie smena, otklanjanje uskih grla i dr.Sve ove, kao i druge mere koje se preduzimaju, treba da doprinesu ostvarenju osnovnog cilja, a to je optimalno korienje kapaciteta, tj. kapaciteta, kao to je napred istaknuto, koji obezbeuje najmanje trokove po jedinici proizvoda.19. TEHNIKA STRUKTURA OSNOVNIH SREDSTAVA

Pod tehnikom strukturom osnovnih sredstava podrazumeva se udeo pojedinih vrsta osnovnih sredstava u materijalnom obliku u ukupnim osnovnim sredstvima privrednog drutva. Ona pokazuje tehniku opremljenost i uslove rada i poslovanja.Kao osnovni pokazatelj tehnike opremljenosti rada koristi se oprema, odnosno sredstva za rad. to je njihov udeo u strukturi osnovnih sredstava vei, tehnika opremljenost je vea, a time i bolja profitabilnost, te povoljniji uslovi za uveanje materijalne osnove rada.Tehnika struktura osnovnih sredstava uslovljena je mnogim faktorima, meu kojima se posebno izdvajaju: Privredna oblast kojoj privredno drutvo pripada. Razliita je tehnika struktura osnovnih sredstava kod industrijskih, poljoprivrednih, trgovinskih i privrednih drutava drugih delatnosti.Kod privrednih drutava u oblasti industrije i saobraaja preteni udeo imaju sredstva za rad, zemljite kod poljoprivrede, graevinski objekti u oblasti trgovine i ugostiteljstva; Karakter tehnolokog procesa. Razlike u funkcionisanju tehnolokog procesa odraavaju se na strukturu osnovnih sredstava, odnosno na potrebe za pojedinim vrstama sredstava; Finansijska sposobnost privrednog drutva. Privredna drutva u okviru iste delatnosti, zbog nejednake finansijske sposobnosti mogu imati razliitu strukturu osnovnih sredstava, a time i razliit nivo tehnike opremljenosti;Napredak nauke, tehnike i tehnologije zahteva zamenu zastarelih i uvoenje savremenih sredstava u proces rada. Sve je izraeniji proces moralnog zastarevanja osnovnih sredstava.

20. TEHNIKA OPREMLJENOST PRIVREDNOG DRUTVA

Tehnika opremljenost rada odgovarajuim sredstvima u osnovi pokazuje nivo raspoloivih osnovnih sredstava po jedinici rada, odnosno zaposlenom radniku.Kao pokazatelji tehnike opremljenosti rada u privrednom drutvu koriste se:- vrednost osnovnih sredstava po radniku, odnosno:

- vrednost opreme po radniku, tj.

U prvom sluaju vrednost osnovnih sredstava moe da se iskazuje u vidu nabavne i sadanje vrednosti i ona se uporeuje sa ukupnim brojem radnika (R) ili samo sa brojem proizvodnih radnika (Rp). Time se dolazi do veeg broja modela za sagledavanje tehnike opremljenosti rada privredna drutva.

Do sluajnih modela dolazi se kada se umesto vrednosti osnovnih sredstava uzima samo vrednost opreme, najznaajnijeg dela osnovnih sredstava.Kod drugog pristupa tehnika opremljenost rada se sagledava kada se umesto ukupne vrednosti osnovnih sredstava uzima samo vrednost opreme, kao najvanijeg segmenta osnovnih sredstava.

21. OBRTNA SREDSTVA POJAM I KARAKTERISTIKE

Obrtna sredstva predstavljaju deo poslovnih sredstava privrednog drutva. Imaju znaajnu ulogu u procesu reprodukcije jer, najee, ine preteni deo supstance novog proizvoda.Po svojim karakteristikama bitno se razlikuju od osnovnih sredstava: koeficijent obrtaja je vei od jedinice vek upotrebe krai od godinu dana troe se odjednom celokupnu utroenu vrednost prenose na nove proizvodeObrtna sredstva ini itava lepeza elemenata, kao to su:

sirovine, materijali (osnovni i pomoni) energenti rezervni delovi sitan inventar i alati nedovreni proizvodi i poluproizvodi gotovi proizvodi razni plasmani (potraivanja) novana sredstva i dr.

Na osnovu ovoga vidimo da su obrtna sredstva su ira kategorija od predmeta rada.U procesu reprodukcije obrtna sredstva se stalno troe. To se odnosi i na osnovna sredstva, s tim to je koeficijent korienja obrtnih sredstava znatno vei. Inae, ciklus reprodukcije obuhvata vremensku dimenziju od ulaganja u reprodukciju pa do prodaje, odnosno naplate realizovanih gotovih proizvoda .

N PR P GR POT N1Kod trgovinskih delatnosti ciklus reprodukcije je krai, jer nema fazu proizvodnje:N R N1U procesu-reprodukcije, pri svom kruenju, obrtna sredstva se nalaze istovremeno u svim oblicima i svim fazama reprodukcije.N - novac,PR - predmeti rada,P - proizvodnja,GP - gotovi proizvodi,POT - potraivanja,N1 - novac uvean za deo novostvorene vrednosti.

22. RAZVRSTAVANJE OBRTNIH SREDSTAVA

Kao kriterijumi razvrstavanja obrtnih sredstava najvie se koriste:- pojavni oblici sredstava,- faze u kojoj su sredstva angaovana, i- izvori obrtnih sredstava.Prema pojavnim oblicima , odnosno ulozi koju imaju u procesu reprodukcije, obrtna sredstva se dele na: obrtna sredstva u materijalnom obliku, ili u obliku stvari, obrtna sredstva u obliku prava, i obrtna sredstva u novanom obliku.

U obliku stvari spadaju sva obrtna sredstva koja imaju materijalni oblik, kao to su: sirovine, osnovni i pomoni materijal energenti, rezervni delovi, ambalaa, sitan inventar i alati, nedovrena proizvodnja i poluproizvodi, gotovi proizvodi i dr.

Obrtna sredstva u obliku prava ine sva kratkorona potraivanja: potraivanja od kupaca avansi razni depoziti i kaucije, ostala kratkorona potraivanja i dr.

Novani deo obrtnih sredstava sastoji se od novanih sredstava na iro-raunima, u blagajnama, zatim, devizna sredstva, hartije od vrednosti (menice, ekovi) i drugo.

U zavisnosti od faze procesa reprodukcije u kojoj su sredstva angaovana , obrtna sredstva se razvrstavaju na: obrtna sredstva u fazi nabavke, tj. sredstva angaovana u elemente predmete rada, obrtna sredstva u fazi proizvodnje, angaovana u proizvodnji u toku i poluproizvodima, i obrtna sredstva u fazi prodaje, zalihe gotovih proizvoda, potraivanja od kupaca, novana sredstva i dr.

I najzad, prema nainu pribavljanja obrtnih sredstava mogu biti: iz sopstvenih i tuih izvora.

23. PREDRAUN POTREBNIH OBRTNIH SREDSTAVA

Nedostatak sredstava oteava ili onemoguava izvrenje planiranih zadataka, na jednoj strani, a viak sredstava optereuje poslovanje nepotrebnim trokovima (kamate, trokovi skladitenja, uvanja, odravanja zaliha, osiguranje) s druge strane. U tom smislu namee se potreba iznalaenja najpovoljnijeg reenja - a to je optimalna veliina i struktura obrtnih sredstava. Time se obezbeuje uspeno izvravanje planiranih ciljeva i zadataka, uz najnie trokove obrtnog kapitala.Prisutno je vie postupaka, odnosno metoda, koji se koriste za izraunavanje potrebnih obrtnih sredstava: metoda pomou kamatnih brojeva. metoda broja dana trajanja tehnolokog procesa, metoda materijalnih bilansa i dr.Zbog svoje kompleksnosti, prilagodljivosti i objektivnosti dosta se koristi metoda materijalnih bilansa. Ona omoguuje sagledavanje potrebe za obrtnim sredstvima, kako po pojedinim segmentima obrtnih sredstava, tako i po fazama ciklusa reprodukcije.Kao osnovni parametri pri izradi materijalnog bilansa koriste se:- vreme obrta duina ciklusa reprodukcije, - koeficijent obrta,- veliina potrebnih obrtnih sredstava.

Vreme obrta obuhvata period vezivanja obrtnih sredstava u pojedinim elementima, tj. od poetnog do zavrnog novanog oblika (N-N1).To - vreme trajanja obrta,360 - dani u godini, zaokrueno na 360 dana, Ko - koeficijent obrta.Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku godine i predstavlja kolinik izmeu ukupnog prihoda i angaovanih obrtnih sredstava.Ko - koeficijent obrta,UP - ukupan prihod,AsOB - angaovana obrtna sredstva.Na osnovu ostvarenih rezultata, izraenih najee preko ukupnog prihoda i izraunatog koeficijenta obrta, dolazi se do veliine potrebnih obrtnih sredstava.OBS - obrtna sredstva,UP - ukupan prihod,Ko - koeficijent obrta.

Na osnovu plana proizvodnje za svaki element (vrstu) predmeta rada iskazuje se koliina godinjih potreba, nabavna cena i vrednost godinjih potreba. Zatim se sagledava vreme obrta, koeficijent obrta i, najzad, potrebe za obrtnim sredstvima.Za utvrivanje vrednosti zaliha gotovih proizvoda moe da se koristi planska cena ili cena kotanja. Pri tome, kod izraunavanja ovih cena uzimaju se samo elementi koji se finansiraju iz obrtnih sredstava.Sagledavanje potreba za obrtnim sredstvima obuhvata i ostale segmente kao to su potraivanja i novana sredstva.Na kraju daje se rekapitulacija ukupnih potreba za obrtnim sredstvima na nivou privredna drutva. Ona ini zbir svih pozicija iskazanih po segmentima obrtnih sredstava.Najpovoljnije stanje je ako privredno drutvo moe da potrebna obrtna sredstva, za planirani obim poslovanja, obezbedi iz svojih izvora pogotovu trajnih. U protivnom mogua su dva reenja:- da privredno drutvo obim poslovnih aktivnosti prilagodi raspoloivim sopstvenim sredstvima. To podrazumeva korekciju plana poslovanja i bilansa potrebnih obrtnih sredstava; ili- da nedostajua sredstva obezbedi iz tuih izvora putem kredita. Naravno, to namee potrebu sagledavanja opravdanosti korienja zajma.Profitabilnost mora biti uvek prioritetni cilj.24. ULOGA I ZNAAJ ZALIHA

- U toku proizvodnje privredna drutva su prinuena da deo obrtnih sredstava angauju u zalihama. Ona su neminovnost. Razlike mogu da nastanu samo u pogledu oblika zaliha, tj. da li se radi o zalihama predmeta rada, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda ili trgovinske robe.- Zalihe kao sloena ekonomska kategorija, imaju znaajnu i raznovrsnu ulogu. U proizvodnim preduzeima zalihe predmeta rada su uslov kontinuirane i stabilne proizvodnje. One otklanjaju ili ublaavaju nepodudarnosti koje, mogu da nastupe izmeu isporuka dobavljaa pojedinih elemenata predmeta rada i potrebe proizvodnje, kao i izmeu pojedinih faza proizvodnog procesa.- U trgovini zalihe su osnovni segment poslovanja. Privredna drutva iz ove oblasti preuzimajui proizvedena dobra od proizvoaa i stavljajui ih na raspolaganje potroaima u koliini, prostoru i vremenu, doprinose reenju prisutne neusklaenosti na relaciji proizvodnja - potronja.- Putem zaliha otklanjaju se mnoge vremenske i prostorne nepodudarnosti i obezbeuje kontinuirani tok procesa reprodukcije.- Kod vremenske dimenzije, vremenski raskorak izmeu proizvodnje i potronje premoava se zalihama. Na primer, sezonska proizvodnja i kontinuirana potronja mnogih poljoprivrednih proizvoda (voa, povra i dr.) i obrnuto, kontinuirana proizvodnja i sezonska potronja modnih artikala.- Prostorne nepodudarnosti izmeu mesta proizvodnje i mesta potronje takoe se reavaju putem zaliha robe. U tom pogledu mogua su dva reenja: prvo, koncentrisana proizvodnja i prostorno razasuta tranja i drugo, prostorno razbacana proizvodnja a koncentrisana, uz zalihe, ponuda.- Kvarljivi proizvodi u toku svog ivotnog veka, tj. od proizvodnje do potronje zahtevaju poseban reim uvanja i odravanja. Oni se lageruju u specijalnim skladitima i pod posebnim uslovima kako bi se zadrala njihova kvalitativna svojstva i isporuili tritu u ispravnom stanju.- Zalihe su neminovnost za proizvode koji se moraju kondicionirati. Po okonanju proizvodnje oni se izvesno vreme zadravaju na zalihama radi poboljanja kvaliteta. To su proizvodi sa tradicionalno prepoznatljivim svojstvima i na tritu se prodaju po znatno viim cenama: mleni proizvodi, alkoholna pia i drugo.- Najzad, zalihe se obrazuju i iz neposlovnih razloga. U uslovima poremeenih odnosa na tritu i stalnog rasta cena zalihe robe omoguuju sticanje zarade na nelegalan, pekulativni, nain.

25. VRSTE ZALIHAKriterijum razvrstavanjaVrste zaliha

Vrsta i karakteristike proizvodazalihe brana, eera, gvoa, cementa, tekstila, stakla,...

Privredna delatnost- zalihe poljoprivrednih proizvoda- zalihe umskih proizvoda- zalihe industrijskih proizvoda- zalihe trgovinske robe

Faze procesa reprodukcije- zalihe predmeta rada- zalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvoda- zalihe gotovih proizvoda

Planiranje i ostvarenje plana- planirane zalihe- stvarne zalihe

Veliina zaliha- nedovoljne zalihe- normalne zalihe (minimalne, optimalne i maksimalne)- prekomerne zalihe

Vreme posmatranja- poetne zalihe- tekue zalihe- krajnje zalihe

Prema vremenu posmatranja zalihe se dele na poetne, tekue i krajnje zalihe.- Raspoloive koliine proizvoda na poetku posmatranog perioda predstavljaju poetne zalihe. U osnovi, to su prenete, neiskoriene zalihe iz prethodnog perioda. Mogu biti jednake nuli i vee od nule.- Za poslovanje u toku posmatranog perioda koriste se tekue zalihe. One su podlone stalnim promenama u skladu sa zahtevima i potrebama procesa poslovanja. - U ekonomiji zaliha poseban znaaj imaju prosene zalihe, odnosno prosene raspoloive koliine proizvoda. Izraunavaju se tako to se ukupan zbir posedovanih koliina svih perioda podeli sa brojem perioda.Prosena zaliha omoguuje da se sagleda prosena visina angaovanih sredstava po pojedinim proizvodima, grupi proizvoda ili asortimana u celini. U osnovi treba teiti realizaciji planiranih aktivnosti sa to manjom masom angaovanih sredstava i veim koeficijentom obrtaja.- Zalihe koje ostanu na kraju posmatranog perioda ine krajnje zalihe. One su prelazne zalihe jer se u istom iznosu prenose u naredni polovni period. Krajnje zalihe mogu biti:ravne nuli - postojee zalihe podmiruju prisutnu tranju, vee od nule - zalihe odnosno ponuda vea od tranje, i manje od nule - tranja vea od zaliha, tj. ponuda.Raspoloive zalihe koje nisu u stanju da zadovolje prisutnu tranju za tim proizvodima nazivaju se negativnim zalihama. Veliina zaliha .Kod formiranja zaliha treba poi od dva osnovna naela: naela obima, i naela ekonomije.Veliina zaliha zasniva se na planiranim aktivnostima privrednog drutva. Raspoloive koliine treba da budu u stanju da kontinuirano podmiruju potrebe procesa rada. Uz to bitna je i njihova struktura. S druge strane, zalihe ne treba posmatrati samo sa aspekta obima ve i sa stanovita njihove racionalnosti. Obrazovane zalihe povlae za sobom angaovanje obrtnih sredstava i odreene trokove. Radi toga one treba da se kreu u ekonomski podnoljivim granicama.

Faktori koji uslovljava visinu (veliinu) zaliha. Po svom karakteru obino se razvrstavaju na spoljne i unutranje. Brzina obrta zaliha. to je obrt vei zalihe su manje i obrnuto. Time se smanjuju trokovi angaovanja sredstava, skladitenja, te uvanja zaliha i poboljava ekonomija poslovanja.Brzina obrta zaliha se izraava preko koeficijenta obrta, koji pokazuje koliko puta se zalihe obrnu u odreenom vremenskom periodu.Ko - koeficijent obrta zaliha,P - ostvareni promet, iZ- prosene zalihe.

Obrt zaliha moe da se sagledava na nivou privrednog drutva, pogona, stovarita, maloprodajnih objekata, zatim, celog asortimana, grupe proizvoda, pojedinano za svaki proizvod i tako dalje.Svako privredno drutvo tei da povea koeficijent obrta i pobolja ekonomiju zaliha. To se moe postii na nekoliko naina:-uveanjem prometa uz zadravanje odnosno smanjenje prosenih zaliha,-smanjenjem prosenih zaliha uz isti ili vei obim ostvarenog prometa.

Kod sagledavanja brzine obrta jo jedan parametar treba uzeti u obzir. To je vreme trajanja obrta zaliha (To).

Vreme trajanja obrta se izraunava kada se broj dana u godini (obino se uzima 360 radi zaokruenja) podeli sa koeficijentom obrta.Brzina obrta zavisi od vrste i karakteristike proizvoda, asortimana, lokacije objekta i drugo. Stanje na tritu nabavke. Poslovna aktivnost u privrednom drutvu zapoinje nabavkom. Ona je preduslov uspenosti odvijanja ostalih faza procesa reprodukcije.U uslovima poremeenih odnosa na tritu, kada je tee nabaviti nego prodati, privredni subjekti su prinueni da obrazuju uveane zalihe. S druge strane, ako je stanje na tritu stabilno nema potrebe za stvaranjem veih zaliha i time nepotrebnih trokova. Vreme trajanja nabavke obuhvata vremensko razdoblje od prvih kontakata sa dobavljaima pa do prijema naruene robe, i obuhvata sledee aktivnosti: priprema porudbine (ponuda dobavljaa, pregovaranje, zakljuenje ugovora, slanje porudbine), vreme isporuke robe. doprema naruene robe, i prijem i kontrola prispele robe.Ako nabavka due traje zalihe se obrazuju na viem nivou i obrnuto. Raspoloiva finansijska sredstva. U zalihama je blokiran jedan deo obrtnih sredstava. Politikom zaliha se ureuje iznos, vreme, uslovi investiranja u zalihama. Stanje na tritu prodaje. Prodaja dobara radi zadovoljenja potreba potroaa i ostvarenje dobiti su osnovni ciljevi poslovanja privrednog drutva. elja svakog privrednog subjekta je da raspoloiva dobra odmah proda i naplati kako hi zapoeo naredni proizvodni ciklus. Oteana realizacija dovodi do gomilanja zaliha, veeg angaovanja obrtnih sredstava, dodatnih trokova uvanja zaliha i drugo. Primenom marketing koncepcije u poslovanju mnoge od navedenih pojava mogu biti otklonjene ili, pak, svedene na prihvatljivi nivo. Stanje konkurencije na tritu. Usled mnogih okolnosti tranja na tritu esto oscilira i to se neposredno odraava na dinamiku plasmana. Tehniki faktori. Veliina zaliha uslovljena je i mnogim tehnikim faktorima, kao to su: kapacitet skladita, broj i veliina maloprodajnih objekata, kapacitet pogona sa proizvodnim programom, transportni kapaciteti i dr.

Prema veliini zalihe se razvrstavaju na nedovoljne, normalne i prekomerne. Nedovoljne zalihe su one koje ne obezbeuju normalno odvijanje poslovnih aktivnosti. Nedovoljne zalihe predmeta rada odrazie se na smanjenje pa i prekid obima proizvodnje. U trgovini nestaica robe uslovie pad prometa. Uzroci nedovoljnih zaliha mogu biti objektivne i subjektivne prirode - prekid isporuke od strane dobavljaa, zabrana uvoza, loa politika nabavke, nedostatak finansijskih sredstava, razni poremeaji na tritu i drugoNormalne zalihe su vee od nedovoljnih zaliha i one po veliini, strukturi i kvalitetu zadovoljavaju potrebe privrednog drutva. Obezbeujui kontinuirano ostvarenje planiranih aktivnosti, normalne zalihe povoljno utiu na ukupnu ekonomiju poslovanja.Zalihe veeg obima on normalnih nazivaju se prekomerne zalihe. To su nepovoljne zalihe po ekonomiju privrednog drutva, jer nepotrebno angauju odreeni iznos obrtnih sredstava, smanjuju koeficijent obrtaja i poveavaju trokove dranja zaliha. U uslovima poremeenih odnosa na tritu privredna drutva svesno obrazuju prekomerne zalihe oekujui povoljne ekonomske efekte na dui rok - oekivana nestaica robe, problemi sa uvozom, rast cena i drugo. No, takve pojave treba da budu privremenog i povremenog karaktera.Normalne zalihe mogu se podeliti na minimalne, optimalne i maksimalne.Minimalne zalihe predstavljaju donju granicu u okviru normalnih zaliha. To je najmanja koliina proizvoda (predmeta rada, trgovinske robe) koja obezbeuie normalno Odvijanje procesa reprodukcije.Mogua su dva pristupa (modela) izraunavanja minimalnih zaliha - naturalni i vrednosni. Minimalne zalihe po naturalnom modelu izraunavaju se mnoenjem dnevne potronje (prodaje) i vremena trajanja nabavke.Zlmin - minimalna zaliha,Pd - dnevna potronja (ili prodaja) i Vn - vreme trajanja nabavke.Pored naturalnog, u teoriji i praksi se esto upotrebljava i vrednosni model izraunavanja minimalnih zaliha.Zlmin - minimalna zaliha,VrPg - vrednost godinje potronje (prodaje),Vn - vreme trajanja nabavke i tg - broj radnih dana u godini.Maksimalne zalihe ine gornju granicu u okviru normalnih zaliha. To je najvea ekonomski opravdana zaliha koja se ne sme prekoraiti, jer bi se ulo u zonu prekomernih zaliha, tj. ekonomski neopravdanih zaliha. Maksimalne zalihe obino nastaju prilikom prispea nabavljene robe. Izraunavaju se po modelu:Zlmax - maksimalna zaliha, Zlmin- minimalna zaliha,Qo - optimalna koliina nabavke.

Optimalne zalihe su, ekonomskom pogledu, najpovoljnije. To su najekonominije zalihe jer imaju najnie trokove nabavke, uskladitenja i prodaje. Optimalne zalihe se mogu izjednaiti sa maksimalnim i minimalnim, ali se najee nalaze izmeu njih.

Zlopt - optimalna zaliha,Qo - optimalne koliine nabavke, i Ros - obavezne sigurnosne rezerve.

Drugim reima, optimalne zalihe se izraunavaju kada se polovina optimalnih koliina jedne nabavke uvea za obavezne sigurnosne rezerve.

Donju granicu optimalnih zaliha ini obavezna sigurnosna rezervaa gornju, zbir optimalnih koliina jedne nabavke i sigurnosne rezerve

Optimalna koliina jedne nabavke predstavlja pojedinanu nabavku kod koje su trokovi nabavke i skladitenja najnii. Moe da se utvruje na dva naina: tehnikim, i ekonomskim pristupomEkonomski aspekt optimalnih nabavki zasniva se na trokovima nabavke i skladitenja. Kod proizvodnih privrednih drutava koristi se sledei model:

Qo - optimalna pojedinana nabavka,Pg - godinja potronja odreenih inputa,Tfn - fiksni trokovi nabavke,Nc - nabavna cena, iTs - trokovi skladitenja u procentima.

Trokovi skladitenja (u procentima) utvruju se iz kolinika ukupnih trokova skladitenja (Uts) i raspoloivih zaliha (Zi). Na osnovu podataka o planiranoj godinjoj potronji nekog inputa i veliini optimalne pojedinane nabavke moe se izraunati broj porudbina u toku godine (Np).

U trgovinskim privrednim drutvima primenjuje se jedan drugi model utvrivanja optimalnih nabavki:

Q - koliina robe koju treba nabaviti,Tn - trokovi nabavke po jednoj narudbini,Vp - vremenski period, iTs - trokovi skladitenja po jedinici robe

Pri tome, minimalni trokovi nabavke i skladitenja (Tns min) iznose:

26. ZALIHE I EKONOMIJA POSLOVANJA

Dobro ekonomisanje zalihama uveava poslovnost i profitabilnost.Uticaj zaliha na kvalitet ekonomije poslovanja privrednog drutva moe da se prati preko pojedinih ekonomskih i finansijskih principa. Naroito se koriste principi: ekonominost, rentabilnost i likvidnost. Princip ekonominosti polazi od toga da se ostvari odreena vrednost proizvodnje, prometa i usluga sa to manje trokova. Izraunava se uporeenjem ukupnih prihoda i trokova poslovanja.

E - ekonominost,UP - ukupni prihodi,UT - ukupni trokovi,Tpr - trokovi predmeta rada,Tsr - trokovi sredstava za rad, i Trs - trokovi radne snage

U trgovini ekonominost se posmatra preko ostvarenog prometa (P) i trokova poslovanja.Iz prednjeg modela proizilazi da se ekonominost moe poveati uveanjem obima prometa i smanjenjem trokova poslovanja.Sa poveanjem prometa smanjuju se apsolutno fiksni trokovi po jedinici proizvoda. To su trokovi vremenske amortizacije, zakupnina, osiguranja osnovnih sredstava, lini dohoci rukovodeeg osoblja itd.Na drugoj strani, boljom ekonomijom zaliha mogu da se smanje trokovi zaliha i skladitenja. Manje zaliha, uz izvrenje planiranih aktivnosti, znai manje angaovanje sredstava, pa time i nie trokove kapitala izraenih preko kamate koja se plaa, odnosno koja bi trebala da se plati. Pri tome, ekonominost je povoljnija ukoliko je koeficijent obrtaja vei, a vreme trajanja obrta krae.Dranje zaliha uslovljava odreene trokove kao to su kalo, lom, rastur, kvar, demodiranje i dr. Ukoliko su ovi trokovi vei ekonominost je manja i obrnuto. Tu su i trokovi skladitenja. Neki od njih imaju fiksni, a neki proporcionalni karakter. Ekonomija zaliha odrava se na rentabilnost poslovanja. Ovaj ekonomski princip polazi od zahteva da se sa to manje angaovanih sredstava ostvari vea dobit. R - rentabilnost poslovanja, D - dobit, i As - angaovana sredstvaRentabilnost poslovanja moe da se izraava na dva naina, preko bruto (DB) i neto dobiti (DN).

U trgovinskim privrednim drutvima rentabilnost se utvruje odnosom izmeu dobiti (bruto i neto) i proseno angaovanih sredstava u zalihama.Dobit predstavlja razliku izmeu ukupnih prihoda i rashoda. Uveanjem prihoda, a smanjenjem rashoda poveava se dobit, a time i rentabilnost poslovanja.Zalihe, kao deo angaovanih sredstava, utiu na rentabilnost preko: veliine angaovanih sredstava u zalihama. vremena angaovanja.Rentabilnost je povoljnija ako se poslovna aktivnost odvija sa manjom zalihom, veim koeficijentom obrta i kraim vremenom trajanja obrta.

Likvidnost je finansijski princip poslovanja koji oznaava sposobnost privrednog drutva da na vreme, u ugovorenom roku, izmiri svoje dospele obaveze. To je stanje gde su usklaeni novani tokovi, tj. prilivi i odlivi.Nasuprot likvidnosti je nelikvidnost. To je stanje kada privredno drutvo nije u mogunosti da o roku izmiruje preuzete obaveze. To su obaveze prema: dobavljaima, za preuzetu robu, bankama, po korienim zajmovima, dravi, za poreze, takse, radnicima, po osnovu zarada, naknada zarada i dr.U zavisnosti od vremena trajanja, nelikvidnost moe biti povremena i trajna. Za privredno drutvo je veoma bitno da ne doe u stanje trajne nelikvidnosti, kada se blokira njegov rad i normalno odvijanje procesa reprodukcije.

Likvidnost privrednog drutva moe da se prati preko udela depozitnog novca u ukupnim novanim sredstvima,

ili odnosa broja dana kreditiranja kupaca i ukupnog prihoda

Lik - likvidnost,Dn - depozitni novac,Ns - ukupna novana sredstva,Pot - potraivanja od kupaca, iUP - ukupni prihodi.

Za likvidnost je veoma bitno da visina angaovanih sredstava bude to manja, a vreme angaovanja to krae. Treba teiti optimalnim zalihama predmeta rada i nedovrene proizvodnje, i minimalnim zalihama gotovih proizvoda. Za trgovce je najbolje reenje kada se plaanje kupljene robe vri po obavljenoj prodaji, jer se time poslovanje odvija tuim sredstvima.Nelikvidnost je hronina bolest nae privrede.Protiv privrednog drutva koje je nelikvidno, odnosno iji je tekui raun u blokadi, neprekidno 30, dana i preduzimaju se mere steaja odnosno likvidacije. Ovi zakonski propisi u naoj zemlji se ne primenjuju dosledno.

27. EVIDENTIRANJE I KONTROLA ZALIHA

Zalihe ine imovinu privrednog drutva. U njih je investiran odreeni deo obrtnih sredstava i zbog toga privredna drutva duna da: organizuju voenje odgovarajue evidencije. obezbede potreban sistem informacija, i vre stalni nadzor i kontroluStanje i promene pri rukovanju zalihama evidentiraju se u poslovnim knjigama. Evidencija mora biti usklaena sa zakonskim propisima, optim aktima i potrebama privredna drutva. Evidentiranje zaliha moe biti u: fizikim jedinicama, vrednosnim iznosima, i istovremeno u fizikim jedinicama i vrednosnim iznosimaKada se zalihe prate u fizikim (naturalnim) jedinicama obezbeuje se: praenje zaliha po artiklima, sagledavanje nastalih promena po artiklima i robnim grupama, evidentiranje trokova po jedinici proizvoda, sagledavanje realizacije ugovorenih odnosa sa kupcima i dobavljaima i drugo.Kod zaliha sa irokim asortimanom ovaj vid evidencije je dosta sloen i neracionalan.

Vrednosno evidentiranje zaliha ima niz prednosti, ali i nedostataka. Povoljnosti su: iskazivanje ukupnih zaliha po prodajnim objektima, stovaritima; kao i na nivou privrednog drutva. jednostavnije utvrivanje nastalih vikova i manjkova. dosta racionalan nain evidentiranja zaliha itd.

Najpotpunija evidencija o zalihama obezbeuje se istovremenim voenjem zaliha u fizikim jedinicama i vrednosnim iznosima. U okviru kartoteke svaki proizvod ima karticu na kojoj se belee nastale promene u odreenom vremenskom periodu.Uobiajeni sistem kontrole treba da se zasniva na sledeim postavkama: uvaavanje utvrenih pravila naruivanja robe puna fleksibilnost sposobnost otklanjanja suvinih zaliha i spreavanja iscrpljivanja zaliha, efikasnost i racionalnost, i jedinstvenost u primeni i dr.Kontrola zaliha moe da se odvija periodino ili kontinuirano.Usklaivanje stvarnog stanja zaliha sa odgovarajuom evidencijom u poslovnim knjigama vri se putem inventarisanja. Inventarisanje moe biti redovno, povremeno i kontinuirano, kao i potpuno i delimino.Redovno inventarisanje je zakonska obaveza i privredno drutvo je duno da izvri popis raspoloive imovine na kraju poslovne godine, pre poetka rada novoosnovanog privrednog drutva, prilikom svake statusne promene (spajanje, pripajanje, podela) i drugo.Povremeno inventarisanje se obavlja od sluaja do sluaja, a kontinuirano tokom cele godine.Inventarisanje je sloen i odgovoran posao. Obuhvata etiri faze i to:- pripremne aktivnosti, postupak popisivanja zaliha, procena vrednosti popisanih sredstava, usklaivanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja zalihama i utvrivanje vikova i manjkova.

28. MODELI UPRAVLJANJA ZALIHAMA

Metoda ABC se zasniva na kategorizaciji odnosno razvrstavanju zaliha prema odreenim kriterijumima. Polazi se od pretpostavke da u strukturi zaliha svi artikli nemaju isti znaaj i ulogu u poslovnoj aktivnosti privredna drutva. Zbog toga se primenjuje selektivni pristup i panja usmerava ka onim artiklima od vitalnog znaaja za ekonomiju poslovanja. Korienjem izabranih kriterijuma raspoloiva zaliha se razvrstava u tri kategorije - A, B i C. Ako se, na primer, kao kriterijum koristi uee artikala u ostvarenom prometu onda:- Kategoriju A ini relativno mali broj artikala, sa visokim ueem u strukturi ostvarenog prometa. Oni vezuju preteni deo sredstava angaovanih u zalihama.- Kategoriju B, artikli koji nemaju neki izraeni znaaj, ni u broju niti, pak, u ostvarenom prometu, i- Kategoriju C, ini veliki broj artikala, ali sa gotovo neznatnim udelom u prometu.U takvim okolnostima panja menadmenta se najveim delom usmerava na artikle iz kategorije A. Ovaj segment zaliha angauje najvei deo sredstava, stvara velike trokove i ima odluujui uticaj na poslovni uspeh privrednog drutva.Uz sve tekoe i probleme koje prate njenu primenu, metoda ABC prua niz povoljnosti kao to su: jednostavniji i racionalniji pristup upravljanja zalihama, objektivnija kontrola zaliha, realnije voenje politike zaliha i nabavnog poslovanja, bolja ekonomija zaliha u celini, i drugo.

JUST-IN-TIME (JIT) strategija

Treba omoguiti najpovoljnije kretanje materijala u procesu reprodukcije.JIT strategija javila se u Japanu, na engleskom znai - vremenski dobro planirano (tano na vreme).U osnovi ova strategija polazi od toga: da se prava roba, u potrebnim koliinama, predvienog kvaliteta, nae na pravom mesto, u pravo vreme, i pod najpovoljnijim uslovima.Sinhronizovanim aktivnostima, uz primenu odreene tehnologije, obezbeuje se kretanje materijala do proizvodnje, kroz proizvodni proces, a gotovih proizvoda do krajnjih potroaa. Na taj nain se skrauju ili potpuno eliminiu pojedine faze u procesu poslovanja (na primer skladitenje).Primena JIT strategije zahteva visok nivo organizovanosti i funkcionisanja privrede u celini, besprekornu organizaciju proizvodnje, transporta i prometa. Uz to, osnovni preduslovi za njeno uvoenje su: usklaena i kontinuirana nabavka, direktna isporuka inputa standardnog kvaliteta od odabranih dobavljaa, bez skladitenja i stvaranja zaliha, organizacija proizvodnje u malim serijama, prilagoenost kapaciteta proizvodnom programu, savremena organizacija rada i visokostruna radna snaga, dnevni plan rada, podreen aktivnostima krajnje, zavrene, faze poslovanja i drugo.U poslednje vreme u Japanu i pojedinim zapadno-evropskim zemljama u primeni su dve varijante JIT strategije: sistem sinhronizovane proizvodnje, i Kanban - sistem.Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dugoronoj poslovnoj saradnji svih uesnika u proizvodnom lancu. Preuzete obaveze se u potpunosti izvravaju, kvalitetno i na vreme. Meusobni poslovni odnosi se ureuju dugoronim ugovorima.Kanban - sistem u osnovi predstavlja novi, savremeni sistem upravljanja proizvodnjom. Nastao je i razvijao se u Japanu, u industriji Toyota ( treba proizvesti samo onoliko robe (u ovom sluaju automobila) koliko se stvarno trai).Kanban-sistem koncipiran je na principu dopunjavanja i polazi od toga da se u to kraem roku i pod najpovoljnijim uslovima popuni sve to je utroeno u procesu proizvodnje, odnosno, prodato kupcima.Termin kanban na japanskom jeziku oznaava karticu. Kako kartica slui kao vitalno sredstvo za upravljanje proizvodnjom, itav sistem je po njoj dobio naziv.Kod Kanban-sistema za upravljanje proizvodnjom koriste se nekoliko vrste kartica i to: identifikovana kartica - za raspoznavanje proizvoda instruktivna kartica - obezbeenje instrukcije o obimu, kvalitetu i vremenu budue proizvodnje, i transportna kartica - odreuje tok transportovanja (kretanja) proizvoda.

Primena JIT sistema je uslovljena stepenom razvoja automatizacije, robotizacije, informacionog sistema, zatim, specifinostima tranje, karakteristikama proizvoda.

Fordistika privredna drutva su opredeljena na masovnu proizvodnju velikog obima. Proizvodnja je standardizovana uz tendenciju stalnog poboljanja kvaliteta. Radna snaga je visoko specijalizovana. Prisutnost meuskladitenja.Proizvodna filozofija toyodistikih privrednih drutava se bazira na stvarnim potrebama kupaca. Proizvodnja je visoko fleksibilna, sa velikim brojem varijanata. Kvalitet proizvoda je vrhunski sa nula grekom. Primenjuje se princip TQC - Total Quality Control. Meuskladitenje je svedeno na minimum.

29. IZVORI POSLOVNIH SREDSTAVA

Izvori poslovnih sredstava predstavljaju postupak odnosno nain na koji privredni subjekti obezbeuju potrebna sredstva za ostvarenje svojih planiranih aktivnosti.Za svako privredno drutvo je od posebnog znaaja: - mogui izvori pribavljanja sredstava. - struktura izvora sredstava.- izvori sredstava sa aspekta trajnosti.- poreklo izvora sredstava- obaveze koje privredno drutvo ima prema pojedinim izvorima sredstavaStruktura izvora sredstava je podlona stalnim promenama.Izvori poslovnih sredstava privrednih drutava su:1. OSNOVNI KAPITAL ine ulozi lanova ortakog i drutva sa ogranienom odgovornou, dravni kapital javnih preduzea koja osniva drava, drutveni kapital drutvenih preduzea, zadruni kapital zadrunih organizacija i ostali oblici osnovnog kapitala.Prilikom osnivanja privrednog drutva osnivai su duni da obezbede poetni osnovni kapital. Za pojedine oblike privrednih drutava (drutva kapitala A.D. i D.O.O.) Zakon o privrednim drutvima je predvideo minimalni iznos poetnog (osnivakog) dela osnovnog kapitala Iznos poetnog (osnivakog) osnovnog kapitala. Udeo osnivaa ureuje se ugovorom, odnosno odlukom o osnivanju privrednog drutva.U toku poslovanja dolazi do odreenih promena u osnovnom kapitalu privrednog drutva. Promene mogu da nastanu:

a) Po osnovu poveanja osnovnog kapitala:- izdavanjem (emisijom) novih akcija,- raspodelom (usmeravanjem) nerasporeene dobiti u osnovni kapital,- pretvaranjem rezervi u osnovni kapital;b) Po osnovu smanjenja osnovnog kapitala:- redovnim smanjenjem i povlaenjem akcija,- radi pokria gubitka,- prenosom sredstava u rezerve;

c) Usled revalorizacije osnovnog kapitala;d) Na osnovu statusnih promena;e) Po raznim drugim osnovama.

2. REZERVE ine deo kapitala privrednog drutva koji nema svog vlasnika, koji po tom osnovu stie pravo na upravljanje privrednim drutvom, uee u raspodeli dobiti i dr.Kao vlasnik ovog kapitala javlja se privredno drutvo.Rezerve u privrednom drutvu se obrazuju kao:- zakonske rezerve,- statutarne rezerve, i- druge rezerve.Zakonske rezerve formiraju odreeni oblici privrednih drutava u skladu sa zakonom. Naime, drutva kapitala (A.D. i D.O.O.) su obavezna po Zakonu da iz ostvarene dobiti izdvajaju u obaveznu rezervu najmanje 5% sve do iznosa od najmanje 10% osnovnog kapitala privrednog drutva. Ova obaveza se odnosi i na drutvena i javna privredna drutva i zadruge. Navedeni privredni subjekti su obavezni da pre isplate dividende izdvoje propisani iznos za potrebe zakonskih (obaveznih) rezervi.Zakonske rezerve se formiraju:- raspodelom ostvarene dobiti, - smanjenjem osnovnog kapitala,- iz emisione premije.- prenosom sredstava iz statutarne i druge rezerve.Zakonske rezerve slue, u prvom redu, za pokrie gubitka nastalog u poslovanju privrednog drutva, ali i za druge namene.Statutarne rezerve obrazuju se u skladu sa Statutom i drugim optim aktima privrednog drutva. To ie deo rezervi privrednog drutva koji se obrazuje iznad zakonom propisanog minimalnog iznosa.Optim aktima privrednog drutva, a pre svega Statutom, moe se predvideti obrazovanje i drugih rezervi. Ove rezerve se formiraju raspodelom dobiti i mogu hiti upotrebljene za otkup sopstvenih akcija, odnosno udela, prekvalifikaciju radnika, razne oblike solidarnosti i dr.3. ZAJMOVI Pod zajmom podrazumevamo pozajmicu koju davalac zajma daje korisniku zajma radi ostvarenja odreenih ciljeva, pod uslovom da se pozajmica vrati u dogovorenom roku i uz odgovarajuu cenu korienja pozajmice (kamate). Zajmovi mogu biti sa i bez naknade (kamate) Uobiajeno je da se zajmovi odobravaju uz naknadu odnosno kamatu. Zajmove odobravaju banke, ali i ostali privredni subjekti (privredna drutva). Zajam moe biti:-prema nameni: za osnovna i obrtna sredstva-prema vremenu: kratkoroni, srednjoroni i dugoroni-prema obliku: novani i robni-prema poreklu: iz domaih izvora i iz inostranstva i drKorisnik zajma je duan da primljeni zajam koristi namenski, te da se pridrava roka povraaja zajma i plaanja naknade.

4. SREDSTVA OSTVARENA EMITOVANJEM HARTIJE OD VREDNOSTIPrivredna drutva mogu da izdaju (emituju) hartije od vrednosti radi sticanja sredstava za obavljanje poslovne delatnosti. Ovaj izvor poslovnih sredstava naroito je zastupljen u trinim privredama. Inae, postupak izdavanja i prenosa hartije od vrednosti uredjeni su Zakonom o hartijama od vrednosti.Hartije od vrednosti su pismene isprave koje glase na ime ili donosioca, gde se izdavalac obavezuje da e donosiocu ili oznaenom licu isplatiti naznaeni iznos na ispravi u roku i po postupku utvrenim zakonskim propisima.Postoje kratkorone i dugorone hartiie od vrednosti. Za emitovanie dugoronih hartija od vrednosti potrebno je odobrenje nadlenog organa.Kao najpovoljniji nain sticanja sredstava izdavanjem hartije od vrednosti, privredna drutva koriste komercijalne zapise.Odluku o emitovanju hartije od vrednosti donosi nadleni organ privrednog drutva.

5. AMORTIZACIJA Novana sredstva amortizacije predstavljaju izvor poslovnih sredstava, tanije osnovnih sredstava. Ova sredstva su za:- nabavku novih osnovnih sredstava,- zamenu postojeih osnovnih sredstava i delova,- otplatu obaveza po osnovu dugoronih kredita za osnovna sredstva i dr.

6. OSTALI IZVORI POSLOVNIH SREDSTAVA Od ostalih izvora poslovnih sredstava treba lstai:- ustupanje sredstava bez naknade.- razne dotacije,- avansi kupaca, itdPostoji vie kriterijuma za klasifikaciju izvora poslovnih sredstava. U upotrebi su najee: vlasnitvo, trajnost, poreklo i dr.

Prema vlasnitvu izvore poslovnih sredstava moemo posmatrati kao sopstvene i tudje izvore.Sopstveni izvori treba da predstavljaju dominantni izvori poslovnih sredstava. Njih ine, kapital - osnovni, rezerve, amortizacija.Politikom raspodele dobiti privredna drutva treba stalno da tee uveanju sopstvenih izvora.Pored sopstvenih, u svom poslovanju privredni subjekti mogu da koriste i tue izvore sredstava, odnosno izvora sredstava van privrednog drutva. Oni mogu sluiti za finansiranje trajnih i povremenih potreba.

Prema stepenu trajnosti, izvori poslovnih sredstava se dele na: trajni i povremeni izvori sredstava. Trajna stabilnosti poslovanja privrednog drutva obezbeuje se iz trajnih (dugoronih) izvora sredstava. Oni slue za finansiranje nabavke osnovnih sredstava, kao i stalnih odnosno trajnih obrtnih sredstava, tj. sredstava angaovanih u sirovinama, materijalnu, nedovrenoj proizvodnji i dr. Osnovni trajni izvori poslovnih sredstava privrednog drutva je kapital - osnovni kapital i rezerve.

Za odreene poslovne aktivnosti (sezonski poslovi, periodino uveanje obima proizvodnje) privredno drutvo koristi i povremene izvore.To su obino zajmovi (krediti) za pojedine namene.

30. ULAGANJA U REPRODUKCIJU POJAM I VRSTE REPRODUKCIJE

Proces proizvodnje shvaen kao stalno obnavljanje naziva se reprodukcijom.Pojam reprodukcije potie od novolatinske rei reproductio i oznaava ponovnu proizvodnju, obnavljanje proizvodnje. Reprodukcija predstavlja osnovnu komponentu razvoja drutva.U zavisnosti od nivoa posmatranja, reprodukcija moe bili:- drutvena, i- individualna.

31. DRUTVENA REPRODUKCIJA

Drutvena reprodukcija se odvija na nivou drutva (na makro nivou), kao sloenog sistema.Radi se o proizvodnji jedne drutvene zajednice koja se stalno obnavlja.Faze drutvene reprodukcije: Reprodukcija poine proizvodnjom. Proizvodnja je proces privreivanja kod kojeg radni ljudi, na osnovu svojih radnih sposobnosti, uz pomo sredstava za rad, od predmeta rada stvaraju nove proizvode.Istorijski posmatrano postoji robna i naturalna proizvodnja.Kod robne proizvodnje proizvoa u isto vreme je i potroa.Kod naturalne proizvodnje proizvedena materijalna dobra na svom putu od proizvodnje do potronje prolaze kroz proces razmene (nude se na tritu) da bi se ostvarila odreena protivvrednost. Ovo je danas dominantan tip proizvodnje. Raspodela - U njoj se vri raspodela rezultata drutvene proizvodnje na pojedince, odnosno socijalne grupacije u drutvu. Razmena - Putem razmene kupci dobijaju sredstva za potronju, a proizvoai sredstva za ponovnu proizvodnju.Istorijski posmatrano, razmena se pojavljuje u dva oblika i to kao:- naturalna, i- robno-novana.Naturalna razmena se obavlja neposredno, pri emu se jedan proizvod zamenjuje drugim. Ovaj oblik razmene je poznat pod imenom trampa.Robno-novana razmena se ostvaruje posredstvom novca. Novcem se kupuju i prodaju proizvodi i usluge. Na dananjem nivou drutveno-ekonomskog razvoja ovaj oblik razmene ima dominantni udeo. Potronja moe da se dvojako posmatra, i to kao:- proizvodna, i- krajnja ili finalna potronja.Kod proizvodne potronje materijalna dobra se troe radi stvaranja novih upotrebnih kvaliteta. Radi se o reprodukcionoj potronji. Ovom vidu treba dodati i takozvanu investicionu potronju.Krajnjom ili finalnom potronjom podmiruju se potrebe kupaca kao krajnjih potroaa. To je neproizvodna potronja kojom se zadovoljavaju line i drutvene potrebe ljudi. Upravo i cilj proizvodnje je potronja.

Reprodukcija je ,,jedinstveni proces u kome se najpre uspostavlja odnos izmeu oveka i prirode da bi se prisvojili predmeti prirode i dobili odreeni proizvodi, a onda se u tom procesu uspostavljaju odnosi izmeu samih ljudi, da bi se kroz raspodelu i razmenu dolo do predmeta koji e se upotrebiti ili za proizvodnju ili za linu potronju.,,

Reprodukcija moe da se prati i razvrstava prema kretanju obima ostvarene proizvodnje.Ako se obim proizvodnje ne menja, tj. kada se obnavlja na istom nivou, re je o prostoj reprodukciji. Kod proirene reprodukcije proizvodnja iz godine u godinu stalno raste, dok kod umanjene reprodukcije stagnira i opada.

32. INDIVIDUALNA REPRODUKCIJA

Za razliku od drutvene reprodukcije, koja se ostvaruje na makro nivou, individualna reprodukcija je prisutna na mikro planu. Obuhvata skup meusobno povezanih poslovnih aktivnosti koje se odvijaju u privrednom drutvu.

Proces individualne reprodukcije zapoinje i zavrava se novcem, s tim to novana masa kojom se okonava reprodukcija treba da bude uveana za deo novostvorene vrednosti.

N R - P - R' - N' N - novac,R - sredstva za proizvodnju,P - proizvodnja (proces rada),R' - gotovi proizvodi,N' - novac uvean za deo novostvorene vrednosti.

Raspoloivim novcem obezbeuju se elementi procesa rada -sredstva za proizvodnju i radna snaga, koji se, zatim, ukljuuju u proizvodnju, gde dolazi do njihovog troenja i stvaranja gotovih proizvoda, da bi se, potom, prodajom gotovih proizvoda i naplatom ponovo dolo do novca radi organizovanja novog ciklusa reprodukcije.

Ovakav tok reprodukcije karakteristian je za proizvodna privredna drutva. Kod trgovinskih organizacija on je neto jednostavniji, nema faze proizvodnje.

N-R-N' Novcem se kupuje roba za dalju prodaju, i njenom realizacijom se opet dolazi do novca.

U zavisnosti od obima novane mase u poetnoj i zavrnoj fazi reprodukcije poznate su prosta (N = N'), proirena (N < N') i umanjena (N > N') reprodukcija.

Faze individualne reprodukcije:

Tehnika priprema proizvodnje obuhvata projektovanje i konstrukciju proizvoda, a operativna izrada operativnog plana i administrativno sprovoenje tog plana.Tehnoloka faza ini sredinu fazu proizvodnog ciklusa reprodukcije u kojoj se troe elementi procesa rada nabavljeni u prethodnoj fazi i izrauju korisna dobra. Sledi prodaja i naplata realizovanih gotovih proizvoda u poslednjoj, prodajnoj fazi.

Razlike izmeu individualne i drutvene reprodukcije:Drutvena proizvodnja odvija se u okviru drutva kao celine.Individualna proizvodnja odvija se u okviru preduzea (privrednog drutva).Razlika je u odvijanju procesa reprodukcije Kod drutvene: proizvodnja, raspodela, razmena, potronja.Kod individualne faza pripreme, tehnoloka faza, faza prodaje.

33. ANGAOVANJE SREDSTAVA U REPRODUKCIJU

Pod angaovanjem se podrazumeva postupak blokiranja sredstava u odreene namene. Taj proces obuhvata vremensko razdoblje od nabavke osnovnih inioca proizvodnje, preko tehnolokog procesa, do prodaje odnosno naplate realizovanih proizvoda.Segmenti angaovanja sredstava u reprodukciju:-angaovanje sredstava po pojedinim elementima proizvodnje,-vreme angaovanja, i-obim angaovanja sredstava.ANGAOVANJE SREDSTAVA U ELEMENTE PROIZVODNJE

Pod angaovanjem sredstava u elemente proizvodnje podrazumeva se angaovanje sredstava u predmete rada, sredstava za rad i radnoj snazi. Blokiranjem sredstava za ove namene zapoinje proces reprodukcije.

Angaovanje sredstava u predmete rada moe da se posmatra u uem i irem smislu. Prvi oblik se odnosi na novana sredstva koja su koriena za kupovinu sirovina, repromaterijala, energenata i drugih elemenata predmeta rada potrebnih za organizovanje proizvodnog procesa. Drugi oblik, pored ulaganja u prethodne namene obuhvata i sve trokove predmeta rada sadranih u nedovrenoj proizvodnji i zalihama gotovih proizvoda.Na visinu angaovanih sredstava u predmete rada utiu mnoge okolnosti, kao to su:-obim proizvodnje,-karakter tehnolokog procesa,-uslovi nabavke predmeta rada,-mogunosti prodaje gotovih proizvoda itd.

Vei fiziki obim proizvodnje zahteva veu koliinu predmeta rada, a time i potrebe za angaovanjem sredstava za ove namene, i obrnuto. Drugim reima, obim proizvodnje i visina angaovanih sredstava u predmete rada nalaze