Download pdf - SVITAC; LETNJE PRIČE II; JUN; 2015

2015

asopis za socioloke I psiholoke teme

SVITAC LETNJE PRIE II

Jun ; god. III; vanredni broj 22

eljko Lj. Krsti SVITAC, jun 2015

1

Urednik: eljko Lj. Krsti

Adresa: Karaoreva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : [email protected]

Mob.tel.: 065 300 1996

Budite oprezni u

procenjivanju tue

pameti.

Ne mora biti glup svako

ko je pametniji od vas.

Duko Radovi

Sadraj:

Digitalizacija

Odvikavanje od vlasti

Dupeglavci i univerzalci

Pepanje

Harmonika

Hlebovi I

Kafana

LETNJI CRTEI

I KARIKATURE

UVODNIK : U Srbiji nije problem bio da

se upie fakultet. Ali je zato bio problem da se privede karju, odnosno da se zavri. Takoe, posle zavretka fakulteta mnogi, pogreno, ekaju da ih neko pozove na posao. Retko ko polazi od bilo kakvog

posla ( prodaje novina na ulici i sl.)

Takoe u ovoje zamlji nikad nije bio problem pisati, nego objaviti. Mnogi vie ne pominju ive velike pisce kao to su Ivan Ivanovi ili Dobrilo Nenadi. Ali zato cela Srbija peva i svi hoe da pobede, na pesmama koje u sebi sadre pozive na vrenje krivinih dela: Proi na crveno, Ajde da vozimo Srpski rulet i sl.

SVITAC - onlajn asopis

jun 2015.

broj 22.

. Rua, zevalice i tirski karanfili...


2

DIGITALIZACIJA

Mesecima trube o digitalizaciji, na

koju smo mi Srbi ve odavno prikaeni. Jer svaki na zaposleni ovek se osea kao da je digitalizovan. Po tom, ve oprobanom modelu, svaki zaposleni u dravnoj slubi je ve digitalizovan. S tom razlikom to je u svakom sluaju glavni vei daljinac za biranje kanala kod efa. Onaj manji sa kojim se pali i gasi televizor i eventualno

pojaava ton, se nalazi kod upravnika ili direktora. Tako da proces

diligatalizacije je odavno uveden u

nae ustanove samo to se on nekada podvodio pod parolu: Radio , neradio svira ti radio . Tako je i sa digitalizacijom. Ti moe da radi ko konj, da emituje odlinu sliku. Ali sve ti to pada u vodu jer ef oas posla moe da te promeni na program u, odnosno da te rasporedi na neko

drugo radno mesto. Dok, direktor ili

upravnik sa onim manjim daljinskim

upravljaem moe, kada hoe, da te ugasi.

ODVIKAVANJE OD VLASTI

Odavno je poznato da rukovodioci

vrlo traumatino doivljavaju odlazak u penziju, za razliku od

obinih smrtnika, koji je jedva oekuju. Za vladare , umiljne Bogove tio je teak prekid jednog lagodnog dela ivota koji podrazumeva da nisi vie u centru panje: da se za sve pita pa i za najmanju sitnicu. Da nita ne moe da se rei bez tebe. Da te voze i odvoze gde eli. Da svi skau kada prolazi. Da te pitaju za tvoje zdravlje i tvojih najbliih. Da moe ta oe i kolio moe. Da ti sve ine na ruku i na tvoj ego, koji ne sme da

se poljulja. I jednog dana, kada se

najmanje nada, doe kraj jedne karijere. Napravi se oprotajni koktel. Na njemu , obino budui naslednik


3

ili naslednica odri govor. To je poslednji aplauz kojeg dobije. Ode kui i ve prvi dan ti nije dobro.. Shvati da si oboleo od zavisnosti od vlasti.

E, da se ne bi nagli prekidi deavali, nadleni su se dosetili da formiraju Rehabilitacioni centar za bive rukovodice; direktore bolnica, kola, biblioteka, predsednike sudova,

komora i upravnike zatvora,

odmaralita. Dakle to su svi oni koji su zaboravili ta je ralan ivot.

Svi oni ve prvi i dan bi ulazili u program koji bi najmanje trajao est meseci. Po tom programu, svi

rukovodioci bi i dalje odlazili na

svoja radna mesta, to bi podrazumevo simulaciju njihovih

bivih kancelarija i slubenih automobila. Da bi program bio to uspeniji u njemu bi uestvovali biva sekretarica i bivi voza. Kancelarija bi bila napravljena po

uzoru na onu pravu...Cilj

rehabilitacije bi bio da se pojedinac

izlei od vrenja vlasti.

Tako bi bivi rukovodioci svakog jutra sa svojim vozaima dolazili u simulirane kancelarije. Odmah bi

naruivali kafe od svojih sekretarica i izdavali im naredbe koga treba da

pozovu. Takoe u odreeno vreme bi se simulirali i sastanci, tzv. kolegijumi

na kojima bi uestvovali svi ve bivi direktori, upravnici, naelnici, efovi. Ti sastanci bi se svakodnevno odravali. Na svakom sledeem bi se

manjo presedavajui. Svako od njih bi priao svoju radnu biografiju i ogroman doprinos svojoj ustanovi

kojom je uspeno rukovodio, i ostavio svoje naslednike. Posle toga igrao bi

se ; jamb, ah, magarc, domine i sl. ene bi mogle da heklaju i vezu..

Nakon drutvenih igara bivi rukovdioci bi se ponovo vratili

osnaivanju svoje poljuljane linosti. U tu svrhu bi se organizovali

simulirani pozivi iz Ministarstva.

Naime, u toj igri resorni ministar bi

navodno traio tog i tog upravnika. Ovaj bi ozareno prilazio crvenom

telefonu. Sa prvim reima u fingiranom pozivu poeo bi da se lui hormon sree - dopamin.

Na kraju bi se svi prisutni pohvatali

za ruke i poeli da pevaju: - Ringe , ringe Raja, doo ika Paja i doneo jaja. Jedno jaje mu a sva deca u.!!!! Ko ne bi stigao da une na vreme, bio bi kanjavan i do kraja meseca ne bi dolazio u

rehabilitacioni centar za odvikavanje

od vlasti.


4

Karikatura : Letovanje 2015 g.

,

.

,

.

,

,

.

,

.

,

,

,

.

Preslica iz sela Deguria kod Valjeva


5

Preslica iz sela Lelia kod Valjeva

TEPANJE

Veina onih koji rade u dravnim

ustanovama svakodnevno se

suoavaju sa fenomenom

personalizacije, odnosno

oslovljavanju svojih pretpostavljenih

po njihovim nadimcima ili imenima.

Tepa se obino naelnicima slubi :

Cici, Veci, Mici...Sekretarice se

obino oslovljavaju po njihovim

imenima: Mira, Snea....Dok se

direktori ili upravnici ustanova

uglavnom oslovljavaju po

nadimcima ili prezimenima:

Arsenijevi, Boi, Grujii... Takoe

se tepa , obino glavnom oveku u

redakciji ili ustanovi: Manjo, Verkan,

Laske , Misa, Bobek... Sve to govori

da u naim ustanovma postoji visok

stepen intimizacije, koji iskljuuje

pokuaj depersonalizacije pojedinaca

i slubi u kojima su zaposleni.

O fenomenu personalizacije,

govori i nain komunikacije preko

interne dokumentacije tzv.

papirologije. Tako e prosean

zaposleni govoriti o Cicinim ili

Micinim dokumentima ili papirima, a

pri tome ne mora ili nee znati kojoj

slubi ti dokumenti pripadaju. Osim

intimizacije i personalizacije,

komunikacija u jednoj dravno

ustanovi govori o jednom veoma

bitnom principu subjektivnosti. On

dolazi do izraaja prilikom

ocenjivanja saradnika, kod kojih kao

mera rada nikako da se uvede obim i

kvalitet rada. Mnogima je bitno da im

proe vreme. Za one retke koji rade

smatraju se da su karijeristi ili

radoholoari.

Da bi se navedeni problemi reili

potebno je izvriti depersonalizaciju

naih ustanova u kojima bi se

pojedinci oslovljavali i prepoznavali

po finkciji koju obavljaju a ne po

svojim nadimcima ili prezimenima.

Nedostatak depersonalizacije stvara

prostor za manipulaciju u kojoj se

pojedinci odlino snalaze.


6

Zahvaljujui tome pojedini imaju

veu mo nego to im formalna

funkcija to dozvoljava. Takoe

poznato je da se pojedinci odlino

snalaze u nedefinisanim situacijama,

po principu da se odlino plivaju u

mutnoj vodi.

Meutim, tepanje se ne zadrava

samo prema rukovodiocima u

dravnim ustanovama. Ono se protee

i prema vrhovima dravne piramide.

Naime direktori Uprave i sekretari

Ministarstava se spominju po imenu

i prezimenu, kao i resorni ministri.

Zanimljivo je da se u poslednje

vreme tepa Premijeru, kao i

predsedniku Republike. To govori da

se itav dravni apart

personalizovao i intimizirao....

Centarlni arhiv u jednoj ustanovi.

,

.

.

.

..

.

.

.

.

. .

.

.

,

.

,

, .


7

'

.

,

.

, ...

,

,

.

a

: .

, ,

: .

..

,

.

, ...

,

:

, ,

, ,

.

.

.

: '

,

, .

.

-

.

.

,

,

: .

'.

:

.

,

.

...

,

,


8

.....

,

, .

,

.

...

,

!?

http://www.mojakafana.com/

, , , , , . , . , , , .

, , . , , , , , .

, , , , , . , , , .

, , . , , , . , , , .

, . , , , , , , .


9

. , , . , , , .

Duko Radovi Aforizmi i po neki savet

29/05/2011POSTAVLJENO U: AFORIZMI, PO AUTORU

Da li primeujete da ima struje? Ne primeujete. A im je nema, vi primetite, je l tako?

udni smo mi. Lake nam je da primetimo ono ega nema, nego ono ega ima.

-ta rade mukarci po kafanama? -Nita ne rade. -A ta priaju? -Nita naroito. -Pa zato onda sede po kafanama? -Ba zato.

Da li bi ljudi mogli biti bolji?

Mogli bi, ali niko nee prvi da pone. Svi imaju loa iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da

emo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa

ispadaju naivni.

Jer su oni drugi postali jo gori.

-

Navikavajte se da mislite i ovako ako vas niko ne razume,

to jedino moe da znai da vi niste u pravu.

Proverite da li ste zaista dobri.

Pomozite onome koji vam ne

moe uzvratiti.

Tako je malo ljubavi meu ljudima.

Ko ume da voli ne bi trebalo

nita drugo da radi.

Govorite ta hoete, ali pre nego to donesete odluke, pitajte ipak one koji ute.


10

Kad znamo, svi znamo isto, a

kad ne znamo, svako ne zna

drugaije.

Izgleda glup svako ko je

pametan kad ne treba.

Mnogo, to je svakog dana po

malo.

Sve se moe kad se mnogo ne

misli o tome.

Ove tekoe su privremene, kao i mi, i neto mora proi ili mi ili tekoe.

Neobjavljena karikatura: CENZURA

ENE U CIPELAMA.

PROMAJA


1

VAGINALNA MANIPULACIJA


1

DUPLI KOMIJA


1

PRESLICE S POETKA 20 V. U SRBIJI


1

VJERA M.


1