Download pdf - RASPOLOŽIVI RESURSI VODE ZA PIĆE - Water · PDF fileAntieroziona zaštita slivova i regulacija reka ure

UniverzitetuNovomSaduPrirodno‐matematičkifakultetDepartman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineDepartmanzahemiju,biohemijuizaštituživotnesredineUdruženjezaunapređenjezaštiteživotnesredine„NoviSad“Fondacija"DocentdrMilenaDalmacija"

RASPOLOŽIVIRESURSIVODEZAPIĆE

Prof. dr Jasmina Agbaba

NoviSad,21‐23.septembar,2016. 1

• Voda kao najosnovnija životna materija ima nemerljivznačaj za živi svet ekosisteme i planetu Zemljuznačaj za živi svet, ekosisteme i planetu Zemlju.

• Voda predstavlja dobro u opštoj upotrebi na koje imajupravo svi, ali ni u kom slučaju ne može se tretiratip , jkao dar prirode kojim se slobodno raspolaže.

• U današnje vreme racionalno iskorišćavanje vodenih resursa jedan je odglavnih zadataka u svim zemljama.

• Upravljanje resursima vode iKorišćenje vode kao sirovine(u različitim tehnološkim procesimap j j

njihovim kvalitetom je složenaaktivnost koja mora imati uvidu dva suprotno usmerena

(u različitim tehnološkim procesima,kao resursa vode za piće, za

navodnjavanje itd.)

vidu dva suprotno usmerenaprocesa korišćenja voda i to:

Korišćenje voda kaorecipijenta otpadnih voda

2

Voda kao resurs!

• Generalno postoji tendencija smanjenja vode kao resursa tokom vremena,zbog sve oštrijih ekoloških, urbanih i socijalnih ograničenja.g j , j g j

• Nesporazumi na planu procene vodenog bogatstva potiču iz nepoznavanjačinjenice da

“prisutna voda ≠ vodeni resurs”

• Vode kao resursa količinski ima znatno manje od prisutne vode na nekom• Vode kao resursa količinski ima znatno manje od prisutne vode na nekompodručju.

VODAVODA ŽIVOTŽIVOT

3

KVALITETKVALITET ZDRAVLJEZDRAVLJE

„Održivi razvoj je razvoj koji izlazi u susret potrebama sadašnjice, a da ne ugrožava sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe“ 1

Održivi sistemi vodnih resursa treba da budu projektovani prema principimaodrživog razvoja tako da u potpunosti ispunjavaju ciljeve društva danas i u

sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe .

g j p p p j j jbudućnosti, tako da se njima upravlja održavanjem ekološkog i hidrološkognedirnutog stanja.2

Principi održivog razvoja se mogu uprostiti na primeru vodnih resursa uvođenjemPrincipi održivog razvoja se mogu uprostiti na primeru vodnih resursa uvođenjempojma kriza vode.

Kriza vode se smatra prisutnom ako nije zadovoljen bilo koji od sledećih faktorap j j jkrize:1. ako vodni resursi nisu dovoljni po količini i kvalitetu za planirane namene

korišćenjakorišćenja,2. ako vodni resurs nije distribuiran na datu lokaciju u odgovarajuće vreme, i3. ako su troškovi izgradnje i eksploatacije neprihvatljivi po ekonomskim

1 UN General Assembly Resolution 42/187. Report of the World Commission on Environment and Development, 96th plenary meeting 11 Dec. 1987.2 Vode Srbije-U vremenu prilagođavanja na klimatske promene, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, 2015

g j p j p j pkriterijumima. 4

Kriza vode se može izbeći ili se mogu umanjiti njeneposledice po ukupni razvoj, dugoročnim strateškimp p p j, gopredeljenjem, konceptom održivog planiranja vodnihresursa poštovanjem sledećih principa održivosti:

1. Smanjenje specifične potrošnje vode, naročito u industriji postupnimprelaskom na tehnologije sa obaveznom recirkulacijom i višekratnimkorišćenjem vode.

2. Planiranje urbanog i industrijskog razvoja prema raspoloživim vodnimresursima u skladu sa vodoprivrednim mogućnostima i problemima zaštitevoda.

3. Zaštita postojećih i potencijalnih izvorišta vode za piće merama prostornogplaniranja i politikom zaštite.

4 P čišć j i d t ij kih i k l ih t d ih d jih št j4. Prečišćavanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda pre njihovog upuštanjau vodotoke kao najvažnijom merom zaštite i unapređenja životne sredine.

5. Antieroziona zaštita slivova i regulacija reka uređenjem obala kao preduslovza urbanizaciju naselja.

5

Osnove vodoprivrednog bilansa Srbijep g j

• Vodoprivredni bilans na nacionalnoj teritoriji je u direktnoj vezi sa hidrološkimciklusom kao globalnim geofizičkim procesom i prirodnim fenomenom prekog g p p pkoga se ostvaruje globalna transformacija voda između atmosfere, biosfere ihidrosfere.

• Osnovne komponente tog bilansa su:1) količina vodene pare u atmosferi,2) padavine2) padavine,3) evaporacija / evapotranspiracija,4) površinski oticaj, i5) oticaj podzemnih voda kroz zemljište, u određenom vremenskom intervalu.

6

• Bilans voda Republike Srbije, padavine, stvarnaevapotranspiracija, interni i eksterni dotok i ukupnip p j , poticaj su predstavljeni su na ilustraciji „vodni bicikl“ zaperiod 2000 - 2011. godina

U odnosu na period 1946 1991 parametri 1946-1991 parametri

vodnog bilansa (interni dotok,

padavine i dr ) su padavine i dr.) su značajno niži.

Bilans voda Republike Srbije (2000-2011)3

7

p j ( )

3 Eurostat, Working Group “Statistics of the Environment”, Sub-Group "Water Statistics" (2012) u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, na osnovu podataka Republičkog hidrometeorološkogzavoda Srbije.

• Republika Srbija ne spada u• Republika Srbija ne spada uzemlje siromašne vodom.

• Prema podacima Organizacijep g jUjedinjenih nacija za hranu ipoljoprivredu, Srbija se nalazi na47 mestu od 180 zemalja, poj , pkoličini i kvalitetu resursa vode.

• Nizak stepen istraženosti ik l t ij i d ih ieksploatacije prirodnih izvora -

mogućnosti razvoja u ovojoblasti.

8

Indeks eksploatacije vode (Water Exploitation Index, WEI)3

WEI - indikator pritiska na vodne resurse - odnoso ukupne godišnje količine zahvaćenihvodnih resursa (površinkih i podzemnih) i obnovljivih vodnih resursa sračunat na nivouslivnog područja ili na nacionalnom nivou.

Podzemna voda Površinska voda

29%

Podzemna voda Površinska voda

71%

Poreklo ukupno zahvaćene vode (bezvode za proizvodnju hidroenergije) zaperiod 2007 - 2012. godina pokazuje da

Zahvaćene vode (površinske i podzemne) po sektorima u Srbiji

9

za javno vodosnabdevanje preovlađujeeksploatacija podzemnih voda.

j

3 Vode Srbije-U vremenu prilagođavanja na klimatske promene, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine, 2015

Drugi činilac WEI su obnovljivi vodni resursi koji se izračunavaju kaovišegodišnji prosek za najmanje 20 uzastopnih godina.g j p j j p g

Obuhvataju:• zapreminu rečnog oticaja

( d i j

Indeks eksploatacije vode

(padavine umanjene za stvarnu evapotranspiraciju)

i • promenu zapremine podzemnih voda, generisanih u prirodnim uslovima isključivo uslovima isključivo padavinama na nacionalnoj teritoriji (interni dotok), i(interni dotok), i

• zapreminu stvarnog dotoka površinskih i podzemnih voda iz podzemnih voda iz susednih zemalja(eksterni dotok).

10

izvorišta površinskih

voda

izvorištapodzemnih vodaProcena resursa vode za piće

Akumulacije

vodapjedinstvena je za svaki lokalitet

Resursi vode za piće

Međutim, svaka od njih obuhvata sledeća4 elementa:

a) definisanje područja vodozahvata, zone izvorišta

b) identifikaciju oblasti zemljišta koja utiče na kvalitet vode koja se koristi zavodosnabdevanjevodosnabdevanje

c) identifikaciju specifičnih potencijalnih i aktuelnih izvora kontaminacije vode

d) koje su potencijalne pretnje po sistem za vodosnabdevanje (regulisani id) koje su potencijalne pretnje po sistem za vodosnabdevanje (regulisani ineregulisani kontaminanti) - procena osetljivosti/ranjivosti sistema zavodosnabdevanje na kontaminaciju (prioritizacija) i preporuke za njegovuzaštituzaštitu.

11

Slično većini evropskih zemalja, udeo d ih d j d bd j podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u

Srbiji je oko 75%.

• Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnimnaslagama intergranularne poroznosti neogene ikvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima.

• One su jedini izvor vodosnabdevanja pijaćomd V j di i ći d S bij ( t lvodom za Vojvodinu i veći deo Srbije (centralnu

Srbiju).

• Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su• Delovi sa malim rezervama podzemnih voda suŠumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste uvećoj meri površinske vode.

12

Izdašnosti izvorišta podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s)4vodonosne sredine (m3/s)4

Hidrogeološka AluvijalniOsnovni

vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukgjedinica

jnanosi kompleks

(Vojvodina)

gnaslage sredina sredina Ukupno

Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45

S M 6 97 0 34 0 50 0 03 7 84Srem, Macva,Sava / Tamnava

6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84

Centrala Srbija 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85

Istocna Srbija 0 62 - 0 06 1 71 - 2 39Istocna Srbija 0,62 0,06 1,71 2,39

Jugozapadna Srbija 0,24 - 0,14 1,61 - 1,99

Zapadna Srbija 1,05 - 0,06 0,40 0,02 1,53

Ukupno 12,91 3,91 2,03 4,18 0,02 23,08

Zahvatanje podzemnih voda iznosi oko 600x106 m3/god, odnosno oko 19 m3/s.

134 Polomčić i sar. (2012) Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji.

Vodoprivreda 0350-0519, 44, 258-260 p. 225-231

j p g

Broj i procenat kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u centralnoj Srbiji i Vojvodini 2014 5Vojvodini, 2014. 5

Kontrolisani j i d di

Ispravni javni d di

Javni vodovodi samo sa fizičko-

h ij k

Javni vodovodi samo sa

ik bi l šk

Javni vodovodi sa udruženom javni vodovodi vodovodi hemijskom

neispravnošću mikrobiološkom neispravnošću

sa udruženom neispravnošću

Centralna Srbija 113 (100%) 80 (70,8%) 8 (7,1%) 19 (16,8%) 6 (5,3%)113 (100%) ( ) ( ) ( ) ( )

Vojvodina 42 (100%) 7 (16,1%) 10 (23,8%) 6 (14,2%) 19 (45,2%)

Najveći procenat javnih vodovoda i vodnih objekata sa :• fizičko-hemijskom neispravnošću uzoraka vode je u Srednjebanatskoj (96,4%),

Severnobanatskoj (84,8%) oblasti.• mikrobiološki neispravnim uzorcima vode je u Severnobanatskoj (21,0%) i

Srednjebanatskoj (20,8%) oblasti.

145 Izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće javnih vodovoda i vodnih objekata u Republici Srbiji za 2014. godinu, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

j j ( , )

Zahvaćena izdan (l/s)

Prosečna dnevna eksploatacija podzemnih voda za javno snabdevanje vodom za piće stanovništva i industrije na teritoriji AP Vojvodine

Rejon

a aće a da ( /s)

“Prva” izdan Osnovna izdan“Prva”+

osnovna izdanOsnovna+

plioc. izdaniIzdani u

vod.sredinipliocena

UkupnoPriob. Van. Priob. Van. Priob. Van. Priob. Van.

Severna Bačka 10 1115 110 248 86 67 1636Južna Bačka 1550 40 255 16 44 333 2238Severni Banat 1128 6 1 12 1147Južni Banat 239 123 300 282 49 993Južni Banat 239 123 300 282 49 993Srem 8 223 25 150 15 29 333 783Ukupno 1550 58 223 2762 383 570 15 442 794 6797

44% od ukupne količine vode crpi se iz osnovnog vodonosnog kompleksa, a svega23% iz “prve” izdani u priobalju Dunava.

Akumulacije podzemnih voda (izdani) na teritoriji APV:1 - prva izdan

15

2- osnovna izdan (osn. vodonosni kompleks) 3 - duboka izdan (vodonosna sredina pliocenske starosti)

Osnovne tehnološke šeme pripreme vode za piće6

Šema Postupak pripreme

A dezinfekcija

B degazacija/aeracija filtracija dezinfekcija

p

B degazacija/aeracija, filtracija, dezinfekcija

C degazacija/aeracija, filtracija, adsorpcija, dezinfekcija

D degazacija/aeracija/oksidacija, filtracija, adsorpcija, dezinfekcija

E degazacija/aeracija/oksidacija, separacija flokula, adsorpcija, dezinfekcija

F degazacija/aeracija/oksidacija, separacija flokula, adsorpcija, dezinfekcija

P t i d k lit t d ih d k G degazacija/aeracija/oksidacija, filtracija, membranska separacija, dezinfekcija

H degazacija/aeracija/oksidacija, separacija flokula, membranska separacija, dezinfekcija

Prostorni raspored kvaliteta podzemnih voda sa naznakom koje bi se tehnološke šeme, koristile za pripremu vode za piće

166 Službeni list APV, br. 1/2010: Dalmacija, B., (Ed.), (2010): Osnovi upravljanja otpadnim vodama, Strategija vodosnabdevanja i

zaštite voda u AP Vojvodini, Prirodno-matematički fakultet – Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Novi Sad.

“nadeksploatacija” (podzemne vode iz f i j likih iž j bl d lj (podzemne vode iz

osnovnog vodonosnog

kompleksa i iz d ih di

formiranje velikih depresija u užim

područjima izvorišta

sniženje pijezometarskog nivoa na širem

prostoru

problem dalje eksploatacije

podzemnih voda na mnogim izvorištima

vodonosnih sredina pliocena)

p g

17

• Na bazi dosadašnjih geoloških istraživanja utvrđenoje postojanje više izvorišta u priobalju rečnihje postojanje više izvorišta u priobalju rečnihtokova Dunava, Save i Tise na području APVojvodine.

• Neka od tih izvorišta se već decenijama koriste za vodosnabdevanjestanovništva najbližih gradskih centara.

• Procenjeno je da se iz peskovito-šljunkovitih naslaga aluviona Dunava i Saveeksploatiše oko 1600 l/s podzemnih voda.

18

Br. Naziv izvorišta Vodotok Potencijal (l/s)

Tip

1 Budžak-Apatin Dunav 800 Reg.2 Mesarske livade

Pregled potencijalnih izvorišta infiltracionog 2 Mesarske livade-

Apatin Dunav 300 Reg.

3 Plavna-Mladenovo Dunav 150 Mikroreg.

4 Čelarevo-Futog Dunav 100 Mikroreg

tipa na području AP Vojvodine

4 Čelarevo Futog Dunav 100 Mikroreg.5 Novi Sad-Kovilj Dunav 2000 Reg.6 Kovilj-Gardinovci Dunav 200 Reg.7 Knićanin-Čenta Dunav 200 Mikroreg.8 Pančevački rit Dunav 1000 Mikroreg8 Pančevački rit Dunav 1000 Mikroreg.9 Kovin-Dubovac Dunav 1000 Reg.10 Sremska Rača-

Martinci Sava 500 Reg.

11 Jarak-Klenak Sava 300 Reg11 Jarak Klenak Sava 300 Reg.12 Novi Kneževac-

Padej Tisa 100 Mikroreg.

13 Taraš-Aradac Tisa 100 Mikroreg.14 Mošorin-Titel Tisa 150 Reg.14 ošo te sa 50 eg

Potencijalnost je procenjena na bazi kapaciteta cevastih bušenih bunara u

19

kapaciteta cevastih bušenih bunara u linijskom rasporedu do 10 komada.

Potencijalno mikroregionalno i išt "Pl Ml d "izvorište "Plavna – Mladenovo"

• Peskoviti sedimenti, samo mestimično i šljunkoviti, zaležu čak i do 60 m. • Peskoviti vodonosni kompleks je mestimično i bez krovinskog pokrivača tako

da je omogućena direktna infiltracija površinskih voda u prvu izdan. • Debljina ovog krovinskog pokrivača uglavnom ne prelazi 10 m Debljina ovog krovinskog pokrivača uglavnom ne prelazi 10 m. • Pouzdano je utvrđena prva izdan velike moćnosti i širokog prostornog razvoja.• Prihranjivanje izdani se vrši infiltracijom voda iz korita Dunava i infiltracijom

padavina.

Litološki profil terena Plavna-Mladenovo (1-krovinske gline, 2-vodonosni peskovi, 3-podinske gline)

20


Tip












U priobalju reke Save moćne aluvijalne naslage potvrđujup j j g p jperspektivnost za značajnije proširivanje kapacitetapostojećih izvorišta Sremska Rača-Martinci i Jarak-Klenak.

21


Tip












22

Kvalitet voda u aluvionu

• Vode izdani formirane u terasnim i aluvijalnim naslagama nemajuznačajnih odstupanja ako se ima u vidu prostorni raspored i dubinaznačajnih odstupanja ako se ima u vidu prostorni raspored i dubinazaleganja.

• Prema fizičkim karakteristikama vode ove izdani su najčešće bez boje ij jmirisa, ukusa od osvežavajućeg do bljutavog.

• Postoje lokalna odstupanja kada usled povećanog sadržaja organskiht ij žđ i d d i d i j đi timaterija, gvožđa i mangana voda - vode ove izdani se moraju prerađivati u

cilju smanjenja vrednosti ovih parametara kako bi se omogućila njihovaupotreba za piće.

• U najvećem delu vode su ukupne mineralizacije od 500 do 1000 mg/l.

• Vode ove izdani su najčešće povećane tvrdoće.

• Prema pH vrednosti svrstavaju se u neutralne do slabo alkalne.23

Umesto zaključkaj

• Podzemne vode u Srbiji i pored intenzivnog korišcenja (koristi ih oko 75% stanovništva) nisu još uvek dovoljno proučene stanovništva), nisu još uvek dovoljno proučene.

• U praksi se javlja i nedostatak evidencije o rezervama, stepenu iskorišćenosti, kvalitetu, režimu i sl. - najčešći razlozi za umanjenje , , j j jnjihovog značaja i perspektivnosti.

• Na osnovu do sada obavljenih hidrogeoloških istraživanja, trenutno se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi podzemnih.

• Moguća rešenja su istraživanje i stavljanje u upotrebu novih izvorišta sa k lit t ij d i/ili i ih t h l ij b d d kvalitetnijom vodom i/ili primena novih tehnologija obrade vode.

24

HVALA NA PAŽNJI!HVALA NA PAŽNJI!

25