Click here to load reader

RASPOLOŽIVI RESURSI VODE ZA PIĆE - Water · PDF fileAntieroziona zaštita slivova i regulacija reka ure

  • View
    218

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of RASPOLOŽIVI RESURSI VODE ZA PIĆE - Water · PDF fileAntieroziona zaštita slivova i...

  • UniverzitetuNovomSaduPrirodnomatematikifakultetDepartman za hemiju, biohemiju i zatitu ivotne sredineDepartmanzahemiju,biohemijuizatituivotnesredineUdruenjezaunapreenjezatiteivotnesredineNoviSadFondacija"DocentdrMilenaDalmacija"

    RASPOLOIVIRESURSIVODEZAPIE

    Prof.drJasminaAgbaba

    NoviSad,2123.septembar,2016. 1

  • Voda kao najosnovnija ivotna materija ima nemerljivznaaj za ivi svet ekosisteme i planetu Zemljuznaaj za ivi svet, ekosisteme i planetu Zemlju.

    Voda predstavlja dobro u optoj upotrebi na koje imajupravo svi, ali ni u kom sluaju ne moe se tretiratip , jkao dar prirode kojim se slobodno raspolae.

    U dananje vreme racionalno iskoriavanje vodenih resursa jedan je odglavnih zadataka u svim zemljama.

    Upravljanje resursima vode iKorienje vode kao sirovine(u razliitim tehnolokim procesimap j j

    njihovim kvalitetom je sloenaaktivnost koja mora imati uvidu dva suprotno usmerena

    (u razliitim tehnolokim procesima,kao resursa vode za pie, za

    navodnjavanje itd.)

    vidu dva suprotno usmerenaprocesa korienja voda i to:

    Korienje voda kaorecipijenta otpadnih voda

    2

  • Voda kao resurs!

    Generalno postoji tendencija smanjenja vode kao resursa tokom vremena,zbog sve otrijih ekolokih, urbanih i socijalnih ogranienja.g j , j g j

    Nesporazumi na planu procene vodenog bogatstva potiu iz nepoznavanjainjenice da

    prisutna voda vodeni resurs

    Vode kao resursa koliinski ima znatno manje od prisutne vode na nekom Vode kao resursa koliinski ima znatno manje od prisutne vode na nekompodruju.

    VODAVODA IVOTIVOT

    3

    KVALITETKVALITET ZDRAVLJEZDRAVLJE

  • Odrivi razvoj je razvoj koji izlazi u susret potrebama sadanjice, a da ne ugroava sposobnost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe 1

    Odrivi sistemi vodnih resursa treba da budu projektovani prema principimaodrivog razvoja tako da u potpunosti ispunjavaju ciljeve drutva danas i u

    sposobnost buduih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe .

    g j p p p j j jbudunosti, tako da se njima upravlja odravanjem ekolokog i hidrolokognedirnutog stanja.2

    Principi odrivog razvoja se mogu uprostiti na primeru vodnih resursa uvoenjemPrincipi odrivog razvoja se mogu uprostiti na primeru vodnih resursa uvoenjempojma kriza vode.

    Kriza vode se smatra prisutnom ako nije zadovoljen bilo koji od sledeih faktorap j j jkrize:1. ako vodni resursi nisu dovoljni po koliini i kvalitetu za planirane namene

    korienjakorienja,2. ako vodni resurs nije distribuiran na datu lokaciju u odgovarajue vreme, i3. ako su trokovi izgradnje i eksploatacije neprihvatljivi po ekonomskim

    1 UN General Assembly Resolution 42/187. Report of the World Commission on Environment and Development, 96th plenary meeting 11 Dec. 1987.2 Vode Srbije-U vremenu prilagoavanja na klimatske promene, Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, 2015

    g j p j p j pkriterijumima. 4

  • Kriza vode se moe izbei ili se mogu umanjiti njeneposledice po ukupni razvoj, dugoronim stratekimp p p j, gopredeljenjem, konceptom odrivog planiranja vodnihresursa potovanjem sledeih principa odrivosti:

    1. Smanjenje specifine potronje vode, naroito u industriji postupnimprelaskom na tehnologije sa obaveznom recirkulacijom i viekratnimkorienjem vode.

    2. Planiranje urbanog i industrijskog razvoja prema raspoloivim vodnimresursima u skladu sa vodoprivrednim mogunostima i problemima zatitevoda.

    3. Zatita postojeih i potencijalnih izvorita vode za pie merama prostornogplaniranja i politikom zatite.

    4 P i j i d t ij kih i k l ih t d ih d jih t j4. Preiavanje industrijskih i komunalnih otpadnih voda pre njihovog uputanjau vodotoke kao najvanijom merom zatite i unapreenja ivotne sredine.

    5. Antieroziona zatita slivova i regulacija reka ureenjem obala kao preduslovza urbanizaciju naselja.

    5

  • Osnove vodoprivrednog bilansa Srbijep g j

    Vodoprivredni bilans na nacionalnoj teritoriji je u direktnoj vezi sa hidrolokimciklusom kao globalnim geofizikim procesom i prirodnim fenomenom prekog g p p pkoga se ostvaruje globalna transformacija voda izmeu atmosfere, biosfere ihidrosfere.

    Osnovne komponente tog bilansa su:1) koliina vodene pare u atmosferi,2) padavine2) padavine,3) evaporacija / evapotranspiracija,4) povrinski oticaj, i5) oticaj podzemnih voda kroz zemljite, u odreenom vremenskom intervalu.

    6

  • Bilans voda Republike Srbije, padavine, stvarnaevapotranspiracija, interni i eksterni dotok i ukupnip p j , poticaj su predstavljeni su na ilustraciji vodni bicikl zaperiod 2000 - 2011. godina

    U odnosu na period 1946 1991 parametri 1946-1991 parametri

    vodnog bilansa (interni dotok,

    padavine i dr ) su padavine i dr.) su znaajno nii.

    Bilans voda Republike Srbije (2000-2011)3

    7

    p j ( )

    3 Eurostat, Working Group Statistics of the Environment, Sub-Group "Water Statistics" (2012) u saradnji sa Republikim zavodom za statistiku, na osnovu podataka Republikog hidrometeorolokogzavoda Srbije.

  • Republika Srbija ne spada u Republika Srbija ne spada uzemlje siromane vodom.

    Prema podacima Organizacijep g jUjedinjenih nacija za hranu ipoljoprivredu, Srbija se nalazi na47 mestu od 180 zemalja, poj , pkoliini i kvalitetu resursa vode.

    Nizak stepen istraenosti ik l t ij i d ih ieksploatacije prirodnih izvora -

    mogunosti razvoja u ovojoblasti.

    8

  • Indeks eksploatacije vode (Water Exploitation Index, WEI)3

    WEI - indikator pritiska na vodne resurse - odnoso ukupne godinje koliine zahvaenihvodnih resursa (povrinkih i podzemnih) i obnovljivih vodnih resursa sraunat na nivouslivnog podruja ili na nacionalnom nivou.

    Podzemna voda Povrinska voda

    29%

    Podzemna voda Povrinska voda

    71%

    Poreklo ukupno zahvaene vode (bezvode za proizvodnju hidroenergije) zaperiod 2007 - 2012. godina pokazuje da

    Zahvaene vode (povrinske i podzemne) po sektorima u Srbiji

    9

    za javno vodosnabdevanje preovlaujeeksploatacija podzemnih voda.

    j

    3 Vode Srbije-U vremenu prilagoavanja na klimatske promene, Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, 2015

  • Drugi inilac WEI su obnovljivi vodni resursi koji se izraunavaju kaoviegodinji prosek za najmanje 20 uzastopnih godina.g j p j j p g

    Obuhvataju: zapreminu renog oticaja

    ( d i j

    Indeks eksploatacije vode

    (padavine umanjene za stvarnu evapotranspiraciju)

    i promenu zapremine podzemnih voda, generisanih u prirodnim uslovima iskljuivo uslovima iskljuivo padavinama na nacionalnoj teritoriji (interni dotok), i(interni dotok), i

    zapreminu stvarnog dotoka povrinskih i podzemnih voda iz podzemnih voda iz susednih zemalja(eksterni dotok).

    10

  • izvorita povrinskih

    voda

    izvoritapodzemnih vodaProcena resursa vode za pie

    Akumulacije

    vodapjedinstvena je za svaki lokalitet

    Resursi vode za pie

    Meutim, svaka od njih obuhvata sledea4 elementa:

    a) definisanje podruja vodozahvata, zone izvorita

    b) identifikaciju oblasti zemljita koja utie na kvalitet vode koja se koristi zavodosnabdevanjevodosnabdevanje

    c) identifikaciju specifinih potencijalnih i aktuelnih izvora kontaminacije vode

    d) koje su potencijalne pretnje po sistem za vodosnabdevanje (regulisani id) koje su potencijalne pretnje po sistem za vodosnabdevanje (regulisani ineregulisani kontaminanti) - procena osetljivosti/ranjivosti sistema zavodosnabdevanje na kontaminaciju (prioritizacija) i preporuke za njegovuzatituzatitu.

    11

  • Slino veini evropskih zemalja, udeo d ih d j d bd j podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u

    Srbiji je oko 75%.

    Najvee rezerve su akumulirane u vodonosnimnaslagama intergranularne poroznosti neogene ikvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima.

    One su jedini izvor vodosnabdevanja pijaomd V j di i i d S bij ( t lvodom za Vojvodinu i vei deo Srbije (centralnu

    Srbiju).

    Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Delovi sa malim rezervama podzemnih voda suumadija i juni delovi zemlje, gde se koriste uveoj meri povrinske vode.

    12

  • Izdanosti izvorita podzemnih voda u Srbiji prema tipu vodonosne sredine (m3/s)4vodonosne sredine (m3/s)4

    Hidrogeoloka AluvijalniOsnovni

    vodonosni Neogene Karstna Pukotinska Ukgjedinicaj

    nanosi kompleks(Vojvodina)

    gnaslage sredina sredina Ukupno

    Backa i Banat 1,45 3,57 0,43 - - 5,45

    S M 6 97 0 34 0 50 0 03 7 84Srem, Macva,Sava / Tamnava

    6,97 0,34 0,50 0,03 - 7,84

    Centrala Srbija 2,58 - 0,84 0,43 - 3,85

    Istocna Srbija 0 62 - 0 06 1 71 - 2 39Istocna Srbija 0,62 0,06 1,71 2,39

    Jugozapadna Srbija 0,24 - 0,14 1,61 - 1,99

    Zapadna Srbija 1,05 - 0,06 0,40 0,02 1,53

    Ukupno 12,91 3,91 2,03 4,18 0,02 23,08

    Zahvatanje podzemnih voda iznosi oko 600x106 m3/god, odnosno oko 19 m3/s.

    134 Polomi i sar. (2012) Vodosnabdevanje i odrivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji.

    Vodoprivreda 0350-0519, 44, 258-260 p. 225-231

    j p g

  • Broj i procenat kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u centralnoj Srbiji i Vojvodini 2014 5Vojvodini, 2014. 5

    Kontrolisani j i d di

    Ispravni javni d di

    Javni vodovodi samo sa fiziko-

    h ij k

    Javni vodovodi samo sa

    ik bi l k

    Javni vodovodi sa udruenom javni vodovodi vodovodi hemijskom

    neispravnou mikrobiolokom neispravnou

    sa udruenom neispravnou

    Centralna Srbija 113 (100%) 80 (70,8%) 8 (7,1%) 19 (16,8%) 6 (5,3%)113 (100%) ( ) ( ) ( ) ( )

    Vojvodina 42 (100%) 7 (16,1%) 10 (23,8%) 6 (14,2%) 19 (45,2%)

    Najvei procenat javnih vodovod

Search related