Milisav Milenkovi}

Po motivima iz pripovetke ^i~a Tima \ure Jak{i}a,

wegovoj prepisci i dokumentima sa su|ewa u Po`arevcu

ZLO JE BITI SRBIN

Komedija koja se pretvori u dramu

130

MILISAV MILENKOVI] je ro|en 6. marta 1939. godine u Malom

Crni}u. Otac Vojislav i majka Zlatu su bili zemqoradnici.

Studirao je i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1962. godine i

na Akadamiji za pozori{te, film, radio i TV, odsek dramaturgije, 1971.

godine.

Objavqene kwige poezija: Tamom re~i zaklet, “Brani~evo”, Po`arevac

1966; Pakao, “Brani~evo”, 1969; Rane, “Brani~evo” 1976; Milena ili Venera sa

lampom, “Brani~evo”, 1980; Rodna ku}a, “Prosveta”, Beograd 1994. i 1995; Grad

na ramenu vile, “Smederevska pesni~ka jesen”, Smederevo 1997; Nebesko ~udo,

“Zavod za izdavawe uybenika i nastavna sredstva”, Beograd 1997; Vazdu{na opa-

snost, “Verzalpres”, Beograd 1999; Rodna ku}a, “Sezam-Mediko”, Beograd 2000;

Neveste na Cvetnom trgu, “Sezam-Mediko”, 2000; Penelopni dar, “Sezam-Me-

diko”, 2000; Provala oblaka ili Ujed zveriwaka, “Verzalpres”, Beograd 2001.

Izvedene su mu drame i dramatizacije: An|eli i na zemqi umiru bezbolno,

Originalna drama; Na rubu pameti, dramatizacija romana Miroslava Krle`e;

Petrijin venac, dramatizacija romana Dragoslava Mihailovi}a, Preobra`aj,

dramatizacija novele Franca Kafke.

Na Televiziji Beograd emitovana je TV drama Uzmi pa }e ti se dati, za

koji je napisao scenario zajedno sa Mirjanom Pavlovi}.

Objavio je kwigu tekstova Istim rukopisom, “Prosveta”, Beograd 2001.

Zastupqen je u dvema antologijama poezije o Hilandaru i pregledu savre-

mene srpske poezije koji je sa~inio Ivan ^arota.

Dobitnik je “Ko~i}evog pera” i “Zlatne zna~ke” Kulturno-prosvetne

zajednice Srbije, “Oktobarske poveqe” op{tine Malo Crnu}e, “Oktobarske

nagrade” op{tine Po`arevac i “Poveqe kulture” sa Zlatnom plaketom Kul-

turno-prosvetne zajednice Po`arevac.

O`ewen je Ratomirkom, ima sina Gorana i k}erku Sun~anu, kao i unu~i}e

Miqu, Marka, Tijanu i Davida. @ivi u beogradu, Po`arevcu i Malom Crni}u.

N E Z A V I S N A

S V E T L O S T

INTERNET WEEKLY VOL. 5 V 9 . 0

Naslovna - arhiva - pretplata - oglasi - about us - pretraga

Broj 466

28. avgust 2004.

UMESTO

POSVETE

RU[ENJE BISTE \URE JAK[I]A

SUMRAK NA LIPARU

Na Liparu, gde je u nekada kao u~itelj radio \ura Jak{i}, na zahtev

igumana manastira – sru{ena bista velikog srpskog pisca i slikara koja je

bila u porti

Pi{e: Nenad MILOSAVLJEVI]

U OKOLINI Kragujevca, prema Leva~kom kraju, nalazi se selo Donja

Sabanta, a jedan od brdovitih zaselaka ovog {umovitog i mirnog sela

poznat je kao Lipar. \ura Jak{i}, velikan srpske knj`evnosti i slikarstva, tu

je proveo period svog `ivota, rade}i kao u~itelj u obli`njoj {koli. Upravo

tada, Jak{i} stvara ciklus pesama Na liparu, od kojih se neke, kao {to je

Pono}, po umetni~koj ostvarenosti nalaze na samom vrhu srpskog pes-

ni{tva.

Godinama su se na Liparu, oko spomenika podignutog ovom stva-

raocu, okupljali kragujeva~ki |aci, organizovale likovne kolonije, prire-

|ivani sabori, pesni~ke ve~eri.

U subotu, 21. avgusta ove godine, \urin spomenik je sru{en. Odgovor-

ni za ovaj ~in nisu nikakvi nepoznati vandali – bista je uklonjena na zahtev

oca Save, igumana manastira Svetog Georgija, u ~ijoj porti se spomenik

nalazio.

Zlo je biti Srbin 131

LI^NOSTI

132 Milisav Milenkovi}

Milisav MILENKOVI]

ZLO JE BITI SRBIN

Komedija koja se pretvori u dramu

U prvom delu

GROSMUTERKA, stara u~iteqica

TIMA, U~iteq

MILKA, }erka mu

\A^E

\URA JAK[I], pesnik i moler

GRKI(A

NIKOLA, mu` joj

@IVKO PACI], u~iteq

PAPRAG, bogoslov

REVIZOR

BUKVAN SURUGYI], na~elnik

U me|uigri

SEQAK

\URA JAK[I], pesnik i moler

QUBA STOJADINOVI],

u~iteq

JOVAN MARJANOVI], u~iteq

RISTA STAMBOLI], kaveyija

BUKVAN SURUGYI], na~elnik

U drugom delu

\URA JAK[I], pesnik i moler

QUBA STOJADINOVI],

u~iteq

JOVAN MARJANOVI],

u~iteq

RISTA STAMBOLI],

kaveyija

PISAR

BUKVAN SURUGYI],

na~elnik

DIMITRIJE BRESJANAC,

kmet

\OR\E STANKOVI],

policaj

\OR\E POPOVI}-DANI^AR,

kwi`evnik

KRISTINA, `ena \ure Jak{i}a

STOJAN NOVAKOVI],

kwi`evnik

JOVAN DRAGA[EVI],

pesnik

JOVAN JOVANOVI] – ZMAJ,

pesnik

ABERDAR,

pesnik

MILORAD [AP^ANIN,

pesnik

GIGA GER[I]

Ciganska kapela, horovi

veliko{kolaca, narod.

PRVI DEO

Prva scena

Grosmuterka za toaletnim sto~i}em

GROSMUTERKA: (Sama na sceni, zagledana u svoj lik u malom, damskom

ogledalu, koje nervozno okre}e)

Nadam se da nema ~oveka sa o~ima koji ne bi uvideo da

sam ja u svemu lep{a od te nesre}ne Grkiwe! [to ima na

wojzi? Ko`a i kost! Na glavi tu|a kosa, na zbr~kanom

licu tu|e belilo i rumenilo. Prava lorfa!... A ja?

(Nasmeje se i rupica na bradi joj se uka`e).

Bar sam okrugla i puna~ka! Pa je l’ taj Tima slep? Il’

ga je op~inila, flandra jedna!... A i {ta }e mu tu|a

`ena? Zar ne bi bilo boqe da mene uzme? On udovac, ja

udovica, ja imam svoju platu, a on osim plate ima svoju

ku}u i vinograd... ^ujem da se pogovara da }e se i

odseliti da sa wome `ivi. Lepa parada!... Al }e im i

presesti, ’o}e boga mi! Skoro }e do}i i {kolski re-

vizor, a ka {to sam ~ula, po svoj prilici }e biti i sam

gospodin na~elnik! ’O}u im, boga mi, smrsiti konce,

kir Nikolu }u premestiti u ’Omoqe, a kad se on sa

svojom ve{ticom odseli, onda je Tima moj!...

(Lako i ~ilo ode, skoro otr~i)

Druga scena

Soba u Timinoj ku}i, uredno name{tena

TIMA: Milka, Milka! Gde si, nesre}nice jedna?

MILKA: (Prepla{eno devoj~e)

Evo me, o~e! Sad }u do}i!

TIMA: (Razjaren stvara nered, povla~i prekriva~e sa kre-

veta)

Ovamo se vuci, opajdaro, nijedna!

MILKA: (Utr~i, umiqatim glasom)

O~e, {to ste me zvali?

TIMA: [to sam te zvao?... A {to ova soba nije spremqena?

[to nije opajana? Za{to kreveti nisu name{teni?

Zlo je biti Srbin 133

MILKA: O~e, ja sam sobu spremila, prala sam sudove, a posle sam

i ru~ak pristavqala...

TIMA: Ru~ak, krasan mi je to ru~ak! Da nema one Grkiwe, te da

me kad i kad ne ugosti, crkao bih od gladi.

MILKA: (Brizne u pla~)

TIMA: Vuci mi se ispred o~iju, nesre}o jedna!

Od promaje koja nastane kad Milka otvori vrata da otr~i, zavesa na

otvorenom prozoru poleti i sa komode obori ogledalo, koje padne i

razbije se. Tima qutito pokupi par~ad od ogledala i baci ih kroz

prozor. Utr~i |a~e, jedno tr{avo i musavo deri{te.

TIMA: [ta }e{? [to si do{ao, ~upavi magar~e?

\A^E: Gospodine, poslala me Grk... gospo|a me poslala, go-

spo|a...

TIMA: (Naglo odobrovoqen i sa osmehom)

Dobro, sinko, dobro! A koja gospo|a te je poslala?

\A^E: Poslala me je gospo|a Grkiwa i pozdravila da do|ete

na ve~eru... Nije na ve~eru, nego na ru~ak.

TIMA: (Iz yepa izvadi kesu, a iz we jedan marja{, sa ormana uze

jabuku, obrisa pra{inu sa we, pa sve pru`i |a~etu)

Zataj marja{, sinko, kupi sebe {e}erleme, a ovu jabuku

odnesi gospo|i Grkiwi, pa joj ka`i – pamti dobro –

pozdravio u~iteq Tima, qubi ruku, i uzima sebi slobo-

du da }e danas kod vas na ru~ak do}i... Jesi li upamtio?

\A^E: Jesam gospodine!

TIMA: Ka`i joj i to: da spremi i ono jelo {to ga ja najradije

jedem:

\A^E: Ho}u, gospodine, kaza}u joj da spremi prase.

TIMA: Ti si prase, bukvane jedan! Pala~inke ho}u! Jesi li me

razumeo: pala~inke!

\A^E: Znam gospodine: lapa~inke!

TIMA: Mar{ napoqe, tikvane jedan...

(\a~e posti|eno ode. Tima osmehnut)

Samo da sam kod we, pa makar i koprive s renom kuvala,

sve bi to wen poqubac zasladio. Znam ja da }e me ona i

malo druk~ije po~astiti.

(Uzeo je {tap i {e{ir u ruke. Spreman je da po|e)

Milka!

134 Milisav Milenkovi}

MILKA: (Odgovara iz kujne)

^ujem, o~e.

TIMA: Ja sam danas pozvan na ru~ak, a ti uzmi par~e hleba,

du{a vaqa, ni to nisi zaslu`ila, pa ru~aj. Ru~ak {to si

ga za nas spremila, ostavi za sutra...

(Tima ode).

MILKA: (Iza{av{i iz kujne, `alostivo za ocem pogleda, pa

duboko uzdahne)

TIMA: (Iza{ao je na kapiju. Za trenutak zastaje, koleba se na

koju bi stranu krenuo. U tom ~asu nai|e \ura Jak{i}.

Zastao je i skinuo {e{ir)

Molim, gospodine?

\URA: Oprostite, {to vas presre}em, ali ja sam ovde stranac.

TIMA: Kakav stranac.

\URA: Ja sam iz preka, iz Srpske Crwe u Banatu.

TIMA: Jesi li Rumun, Ma|ar? [ta si?

\URA: Srbin, brate Srbin, krenuo hleb u Srbiji da tra`im.

TIMA: Ti si onda austrougar.

\URA: Ne gre{i du{u, brate Srbine. @iteq sam ro|en i dosad

bio mrske mi Austro – Ugarske. Ali ja podanik Srbije

`elim biti.

TIMA: Pa, otkuda ba{ naluta ovde u Perkovac i nagazi na

mene?

\URA: Reko{e mi tu `ivi u~iteq Tima. Wega priupitaj, on }e

ti najboqe re}i {ta se mo`e, a {ta se ne sme.

TIMA: Slagali te, gospodine. Ni{ta ti ja ne mogu pomo}i.

Slepac sam ja i gori od tebe. A i ne znam {ta od mene

i{te{.

\URA: Posli} neki, u {koli. U~iteq sam i molovati znam.

Umem u~iti decu bukvaru ~aslovcu, a umem i neke fig-

ure molovati.

TIMA: [kola je, eno iz }o{ka. Po|i tamo i tra`i.

\URA: A jeste li vi u~iteq Tima?

TIMA: Jesam, gospodine, ali ti pomo}i mogu malo. I sam sam

~e{}e na razne belaje padao, te nemam ni snage ni voqe

da gorem od sebe poma`em.

Zlo je biti Srbin 135

\URA: E, tu`na mi je sudbina!

TIMA: I tvoja i moja.

\URA: Pomozi mi bar oko kvartira. Vaqda to mo`e{.

TIMA: Te{ko i to. Niko ni u koga nema poverewe i te{ko ga u

ku}u prima.

\URA: Ja neke preporuke imam. Odnose se neke persone koje vi

morate poznavati gospodine.

TIMA: Sumwam, ali ka`ite im imena.

\URA: Pa evo: jedna je stara gospo|a u~iteqica koju zovu

Grosmuterka, a druga je supruga u~iteqa nekog smete-

waka kir Nikole. Zovu je lepa Grkiwa. Bi li one mene

na kvartir primile?

Tre}a scena

Soba u ku}i Nikole i Grkiwe, sto postavqen za troje

GRKIWA: (Sama)

[ta li sad okleva. Mora da se usput sa nekim ne{to

domun|ava, te ga jo{ nema. Sve se mislim da je mogao i

onu da sretne. Ta ni~e, ’de se ne seje.

(Tima se pojavi na vratima)

Dobro do{li! O gospodine Timo od kad vas ~ekamo, ve}

smo se popla{ili da ne}ete ni do}i.

TIMA: Oprostite, molim vas... Ja sam se malo naqutio na moje

dete, pa da se odqutim, svratio sam na jednu {qivovicu.

GRKIWA: Oh, gospodine, manite se! Dana{wa deca, kakva su, da te

bog sa~uva. Boqe da ih ~ovek nema... Izvolite, evo ovde,

u ~elo. Tu pored }u ja, a Nikola sa ove strane. Da nas

gleda i u`iva...

(Sedaju za sto)

Ne znate kako mi je milo, dragi gospodine Timo!

TIMA: Oh, ala bismo lepo `iveli, kad biste me na kvartir

primili.

136 Milisav Milenkovi}

GRKIWA: Lak{e, gospodine, da nas Nikola ne ~uje. Ne znate kako

je surevwiv. Pravi Lucifer! ^ekajte, sad }u ja pogle-

dati, mo`da jo{ i spava. Znate to mu je svakida{wi

obi~aj.

(Zaviri kroz kuhiwska vrata. Sva zadovoqna, vra}a se

na prstima, sme{e}i se)

Rihtig! Spava. Sad se mo`emo komotno razgovarati.

Znate, kad ste vi kod mene, volela bih ~isto da se i ne

probudi vi{e.

TIMA: (Sa najve}om `estinom je zagrli, obaspe je poqupcima)

Oh, oh qubqena.

GRKIWA: (Ne`no ga guraju}i od sebe)

Tome se nisam nadala od vas. Ali se nadam da kad se amo

doselite, da tako {to ne}ete vi{e ni poku{avati.

TIMA: Dakle ’o}ete da me primite? O hvala vam! Hvala, quba-

vi dostojna moja bogiwo!

GRKIWA: (Mazno, prevr}u}i svoje pepeqave o~i)

Obe}ajte, ne}ete poku{avati...

TIMA: Ja vas obo`avam.

(Trgne se, pre no {to je stigao da je poqubi, kad se iz

kujne za~uje neki {um. Sedne {to daqe, prepla{en, od

Grkiwe).

GRKIWA: [ta vam je, gospodine? Ujedanput ste postali ozbiqni

kao neki gr~ki filozof, na primer Sokrates... tako mi

do|oste u jedan mah promeweni na~isto.

TIMA: Brige, brige gospo|o!... Ah kad pomislim kako bih lepo

kod vas `iveo da nema...

GRKIWA: [ta, gospodine, {ta? Vi, mo`da, mislite da nema mog

Nikole? Ni{ta nam on ne}e smetati, a posle, starost

wegova bi}e blagoslovena time {to }e nas potpuno

osloboditi.

TIMA: (Ponovo je obasipa poqupcima)

Oh, samo da mi nije onoga deri{ta! Vi vaqda i ne znate

da ja imam i jedno dete.

GRKIWA: Znam, dete je malo napu{teno, ali }e kod nas do}i u red,

a posle na}i }e se i mlado`ewa.

TIMA: (Snu`deno)

Nije jo{ za udaju.

Zlo je biti Srbin 137

GRKIWA: Sad se skoro sve sama deca i udaju i `ene. A i boqe je

tako, jer... Ta vi ve} znate kakva je dana{wa mlade`!

Tima ra{iri ruke da je zagrli.

NIKOLA: (Ka{qucaju}i, pojavi se na vratima, a potom pr{te u

smeh)

Hi, hi, hi! Ba{ je huncfut! Trpeza je pred nama, pogo-

stimo se.

Sedaju, po~iwu da jedu.

^etvrta scena

Soba, u {koli, za u~iteqe

@IVKO: [to se mene ti~e ba{ ga se ni{ta ne bojim. Deca mi

znaju sve kao voda. Ali }e i upamtiti, vericu im de~iju,

kad su u~ili kod @ivka u~iteqa.

PAPRAG: I moji bogme, ba{ ako nisu filozofi, al’ bar toliko

znaju, da bi kod popa Arona mogli kapelanisati, o tome

}e se i sam revizor uveriti.

GROSMUTERKA: Revizor? [kolski revizor?

PAPRAG: Samo da mi je znati kad }e do}i. Jeste li dobili kakva

izve{}a, stara gospo|o? Vi svaki put nekako prva

izve{}a dobijate.

GROSMUTERKA: (Izvadi svoje nao~are i nata~e ih na nos)

Vama, gospodo, mogu se poveriti, samo vas molim da

nikome ne kazujete, naro~ito Timi i kir Nikoli. Razu-

mete li me?

PAPRAG: Razumem.

@IVKO: [ta ima tu da se razume! ]uta}u!

GROSMUTERKA: E, lepo, a sad slu{ajte...

(Iz nedara izvadi pisamce. I @ivko i Paprag se zave-

reni~ki nagnu k woj. Grosmuterka ~ita)

Slatka, grosmuterko, u smotrewu prema va{im, meni

u~iwenim zaslugama, ose}am se obvezana, vas na dolazak

moga mu`a vnimatelnim u~initi. On }e na svaki na~in

25. juna u Perkovcu biti. Naravno, da }e kod vas na

kvartir i kost. Moram vam i to primetiti: najradije

jede {unke sa spana}em, crno vino retko upotrebqava, a

138 Milisav Milenkovi}

prekodan i po svu no} o belom vinu provodi. No}u ne

izlazi napoqe, jer se boji od pot~iwenih mu u~iteqa...

On, kao da je o onoj malenkosti, u koju ste i vi upleteni,

ne{to prokquvio. Dakle pazite, da ne bi u{ao u trag

pravoj istini, to bi bila za nas obe propast... O feri-

jama, kad nas pohodite, ima}ete {ta ~uti, a sad primite

pozdrav od va{e blagonaklone Justine [vabi}ke.

@IVKO: Je li to ona malenkost?

GROSMUTERKA: ^uli ste i }utite. Nemojte nikom ni re~ progovoriti...

Revizor mo`e sti}i sutra, a za daqe je moja briga.

@IVKO: Ali, gospo|o, koja je to malenkost u koju ste i vi

upleteni. Ja znam za onu...

GROSMUTERKA: Ne vucite me za jezik. I ja i vi... o onome... znate. Pst!

Ni re~i o tome. Ni ovde, ni na drugom mestu.

PAPRAG: Pa, vi ne{to krijete. Kanda ste vi i gospodin @ivko u

nekoj di{kreciji, mo`e biti i zaveri.

GROSMUTERKA: Ma kakva zavera. Nije on kadar za tako {to. Samo je

kibicovo.

@IVKO: [ta, koga kibicovo. Boqe re}i, koju... Justinu...

GROSMUTERKA: Tr~ite mnogo, gospodine @ivko, i to ispred rude.

@IVKO: E, kad ste po~eli, sad morate sve ispripovedati!

GROSMUTERKA: Molim samo bez qutwe i kad ste ba{ toliko navalili.

Lane kad sam o ferijama u rezidenciji bila... Ali daqe

ne smem govoriti. Historija je sasvim qubavnog karak-

tera, a ja sam tu posredovala. Kod mene su bili sa-

stanci... Sad sam vam isuvi{e kazala. Nadam se da vi to

moje poverewe ne}ete na zlo upotrebiti.

PAPRAG: A gospodin @ivko?

@IVKO: [ta gospodin @ivko? A gospodin Paprag?... U iste

~eze nas je upregla.

GROSMUTERKA: [ta vi, gospodo? Ni{ta, ni{ta to nije u vezi sa vama...

Gospo|a Justina je mlada `ena, a mu`, kao {to znate,

jekti~av, napaqiv...

PAPRAG: Utoliko opasnije po wu.

GROSMUTERKA: Je l’ ? Ne}e biti. Uostalom {ta vi o tome znate?

Zlo je biti Srbin 139

@IVKO: Slabo se on u to razume gospo|o. Samo ponavqa {to je

od vas ~uo.

PAPRAG: Meni je moje znawe dovoqno.

GROSMUTERKA: Gospodo, ba{ ako ho}ete, ako bi vam po voqi bilo,

mogla bih i vas, jo{ ovih ferija, s wome upoznati.

@IVKO: Vi{e sam se u va{u di{kreciju uzdao, gospo|o.

PAPRAG: Boga mi i ja.

GROSMUTERKA: Samo se vi ne ogla{avajte!... Ah, da. Spana}a sam jo{

jutros nabavila. Tri krave ne verujem da bi ga pojele za

nedequ dana... Ali {unke, pa posle belo vino...

PAPRAG: Tima neka da vino, a kir Nikola {unke.

GROSMUTERKA: Manite se, boga vam, Cigana! Posle da mi prigovaraju i

da me ogovaraju... Pogotovu ona...

PAPRAG: Samo se vi na mene oslon’te, a ja }u gledati da vam do

podne sve nabavim.

GROSMUTERKA: Tu va{u uslugu nikada ne}u zaboraviti. Naprotiv, odu-

`i}u vam se.

PAPRAG: Ni ono o ferijama...

Peta scena

Na ~i~a Timinom kapiyiku

GRKIWA: (Oslawaju}i se o svoj zeleni suncobran, otvara ka-

piyik)

Je l’ te da sam vas iznenadila?

TIMA: O, lepog li iznena|ewa!

(Sav spleten, jer ga Grkiwa zati~e u otrcanom odelu)

GRKIWA: [ta ste se zbunili? Va{a snaga i spoqa{nost vi{e

dobijaju u svome izgledu kad ste tako komotnije, skoro

negli`e obu~eni.

TIMA: Nisam zbuwen, koliko sam, oprostite, uzbu|en va{im

dolaskom.

GRKIWA: (Uzme ga za ruku, pogleda mazno, pa skoro pro{aputa)

Znate li, dragi Timo, za{to sam do{la?

140 Milisav Milenkovi}

TIMA: Svejedno, ali...

GRKIWA: Palo mi je na um da jedem kajsija. U va{em vinogradu

ima lepih kajsija, a osobito ona {to je uza samu ko-

libu... Ni u Novom Sadu nisam lep{ih videla.

TIMA: Ta kajsija te{ko i da je iz Perkovca. Ko zna kakva je

tica wenu ko{ticu i iz kakvog kraja Italije ovamo

prenela, i to ba{ u moj vinograd spustila.

GRKIWA: Te va{e kajsije vi{e li~e na pomoranye, nego na obi~ne

perkova~ke kajsije.

TIMA: Dakle od te kajsije bi vi voleli da jedete?

GRKIWA: Ne, ne samo da jedem. Molila bih ~itavu jednu kotaricu.

TIMA: Vi bi da gotovite malo dunsta... E kad je ba{ tako, onda

}u je celu obrati za vas.

GRKIWA: Ne}u dunsta, nego sam naumila dove~e da pravim ve~eru.

Pozvala sam u~iteqa iz Bajkovca, vaspitateqku iz

Trnovnika i sve ovda{we u~iteqe, osim one matore.

TIMA: A na{to tolika ~ast? Da niste dobili ono va{e na-

sle|e?

GRKIWA: Rada sam vas da razveselim, a moj Spartanac da se dobro

najede.

TIMA: O, bogiwo moja!

GRKIWA: Kajsije }ete mi doneti i to {to pre, a treba mi i

vinovog li{}a za sarmu. I vina po{aqite bar jedno po

akova. Samo od onog dobrog {to ga vi i moj Nikola

pijete.

TIMA: (Zagrli je)

Uzdaj se ti samo u tvoga Timu.

GRKIWA: E, pa neka pocrkaju svi od muke! [ta nam mogu?

GROSMUTERKA: (Naglo je izbila na sokak)

Lepo, lepo! To je moral! To je u~iteqsko vladawe. Sram

vas bilo!

(Ode trkom).

TIMA: Neka je, moja slatka Johanido! Neka nam zavide, nek

puknu od jeda i zlobe... A mi }emo ostati jedno telo,

jedna du{a... Zbiqa, a kada }u se ja k vama doseliti?

Zlo je biti Srbin 141

[esta scena

U {koli

\A^E: (Timi)

Gospodine, gospodine...

TIMA: [ta je bilo, magar~e jedan?

\A^E: Neki gospodin do{ao...

TIMA: (Ugledao je Grosmuterku, \a~etu preko ramena)

Gubi se nesre}ni~e!... Dobro jutro `elimo! Vi kao da se

ne{to qutite?

GROSMUTERKA: Gospodine, mi kao da smo za svakad svr{ili na{ raz-

govor.

TIMA: Ta nismo, draga koleginice!... Zar bi to bilo lepo da se

zbog takih malenkosti stari poznanici posva|aju? Ja se

{ta vi{e nadam da }emo jo{ mnogo godina prijateqi

ostati.

GROSMUTERKA: Imate vi jo{ boqe prijateqe od mene, prijateqice

naro~ito!

TIMA: E, tu ste samo do pola u pravu. Za mene su svi prijateqi

isti.

GROSMUTERKA: Pa i nisu ba{ i ne bi se reklo.

TIMA: A kome bih se ja pohvalio, ako vama ne}u, ba{ kao

prijatequ... Ala je kod lepe Grkiwe bio ru~ak! Onake

pala~inke ne jedu se ni u carskom dvoru.

GROSMUTERKA: A kir Nikola, on vam je po svoj prilici bio dever, kad

vas je toliko dvorio... Il’ je oti{ao da spava, dok ste se

vi sa va{om obo`avanom bogiwom unterhaltovali. Je-

sam li pogodila?

TIMA: Niste vaqda gledali kroz prozor kad sve znate?

GROSMUTERKA: Nije ni bilo potrebno da gledam kroz prozor, sve vam

pi{e po nosu i po ~elu... Samo onu haqinu {to joj

pokloni ~ika Paja nikako ne mo`ete da joj oprostite.

TIMA: Ba{ preteraste, kanda ste zaista sva|i skloni.

\A^E: (Ponovo utr~i)

Gospodine, gospo|o... jedan gospodin... iz Beograda, ~eka

pred vratima. Kazao mi da zvonim i da vas zovem... I

decu da skupite u {kolu.

142 Milisav Milenkovi}

Zazvoni u |a~ko zvono.

GROSMUTERKA: Revizor, revizor, gospodine kolego! Sad }emo se ogle-

dati. Znam da vam deca ni{ta ne znaju. Nek vam sad

pomogne va{a obo`avana Grkiwa. Va{a Johanida, sa

onim kiselim krastavcem na okre~enom licu.

Sedma scena

Ru~ak kod Grosmuterke

REVIZOR: (Vidno raspolo`en)

U va{e zdravqe, moja draga grosmuterko! Malo je u~i-

teqica, koje ja tako cenim kao vas. A {to vas opet moja

Justina toliko voli, gospo, to ne mo`ete verovati! Sto

puta vas je pozdravila, pa i na putu mi je pisala da

nikako druk~e ne ~inim, nego da kod vas ru~am i sta-

nujem, te da vas jo{ hiqadu puta pozdravim.

GROSMUTERKA: Zahvaqujem, dragi gospodine revizoru. Meni je velika

~ast vas ugostiti i gospo|i Justini ugoditi po wenoj

zapovedi.

REVIZOR: Znam ja da vama ovde nije ba{ lako. Vi ste sami i

neza{ti}eni.

GROSMUTERKA: Jao, ne mo`ete verovati kakvi su vam to qudi! A tek

`enske! Uzmimo samo jednu. Vi znate {ta je to javna

`enska?

REVIZOR: Pa ne ba{ u potpunosti.

GROSMUTERKA: Dozna}ete... Ova je jo{ crwa i gora. Kupuju joj trgovci

svilene haqine sa karnerima, {to i ne prili~i da nosi

jedna skromna `ena. Ne zna se {ta je gore il’ {to

poklone prima il’ {to joj haqine ru`no stoje. U~iteq

Tima je nasuje s vinom i rakijom, a ona mu poqupcima

uzvra}a... A {ta daqe biva, to }ete se i sami dosetiti.

REVIZOR: O grozne li `ene, bo`e! A je l’ to be{e ona Grkiwa.

Mu` joj kir Nikola.

GROSMUTERKA: O, kako samo pogodiste! [to god ima `ena u na{em

Perkovcu, sve su je omrzle. Ja se ~udim kako dosada nisu

sastavile tu`bu sa dve hiqade potpisa, pa da se ista ili

’apsi ili iz ove varo{i protera. Vi{e nijedna `ena u

svoga mu`a nije sigurna, sve dok je ona u ovoj varo{i

prisutna.

Zlo je biti Srbin 143

REVIZOR: Budite uvereni da ~im se vratim u Beograd, prva }e mi

briga biti da je sa mu`em proteram iz Perkovca.

GROSMUTERKA: Samo daleko odavde, gospodine, na primer u ’Omoqe, u

Crnu reku ili ako je mogu}e ~ak u Tursku.

REVIZOR: Za va{u qubav }u sve mogu}e upotrebiti, samo da vas

zadovoqim. U~itequ Timi }u oduzeti jednu klasu, kir

Nikola s `enom u progonstvo... A vi, draga gospo|o,

dobi}ete pohvalitelni list i klasu.

GROSMUTERKA: (Pala je na kolena i grli noge Revizoru, qube}i mu

ruke)

Zahvalna, do groba, do groba...

Osma scena

U Nikolinoj ku}i

GRKIWA: Vidite, Timo, mi nemamo nigde svoga u ovom nesre}nom

Perkovcu. Ja sam iz Novog Sada, premda sam poreklom

Grkiwa. To se, uostalom, i na mojoj spoqa{nosti mo`e

primetiti. A vi ste, slatki Timo, sremac...

TIMA: Jest i pokojna mi mati be{e sremica.

GRKIWA: To je vidite, sve {to nas povezuje. Pa kad se ne bismo mi

slagali, kad mi ne bismo jedan drugom na ruci bili, a ko

bi drugi? Ja vidite, koliko vas volim, utoliko volim i

va{u Milku. Pravo da ka`em, ja sam prema woj kao wena

druga majka.

TIMA: Tako je! Vi je petkom umijete, nedeqom o~e{qate, a u

sredu date joj i ~istu ko{uqu. Ona se u Perkovcu

~istije nosi i od same gospo|e na~elnikovice.

GRKIWA: Pa ja se i za wenu sre}u staram.

TIMA: Ono jest! Vi je u~ite kako treba da dr`i ka{iku kad

ru~a, kako treba na sokaku da hodi, da gleda, na koji

na~in da se pozdravqa. Ona se, otkako amo do|osmo,

lepo i pou~ila. Sad vi{e ne ume da gleda onako bezo-

brazno, seqa~ki, pravo u o~i, no nekako sve ispod

trepavica. A i hod joj nije vi{e prost, nego nekako po

novosadski izvijen, iskrivqen. Milina ti je pogle-

dati... Jedino mi se samo ne dopada, {to kad sawa, vi{e

puta ~ujem kako u snu pla~e.

144 Milisav Milenkovi}

GRKIWA: Dete je razma`eno, napu{teno, pa nije nau~ilo na red.

Da se niste k nama doselili, ne bi nikad ni znala za

urednost... Ko bi je taku i uzeo? A ovako svi se otimaju

za wu!

TIMA: [ta rekoste?

GRKIWA: Jeste, tako je, dragi Timo! I vi je morate {to skorije,

jo{ ovih mesoje|a udavati, ako ne `elite da sama oti-

de...

TIMA: Pa... Milka je jo{ dete.

GRKIWA: Dete je ve} prispelo za udaju.

TIMA: Kako se mo`e dete udavati?

GRKIWA: Dete, pa dete, osvestite se, gospodine Timo! Samo da

vidite kako umilno pogleda u one praktikante, {to od

nekog doba krstare po na{em soka~etu! Sve dvojica po

dvojica!

TIMA: Tome se ne bih nadao, od moje Milke.

GRKIWA: Zar u mene sumwate... A ja sam joj i mlado`ewu na{la.

TIMA: Kako mlado`ewa?

GRKIWA: E, moj slatki Timo, nije to ono na{e vreme... Sad moram

da vam ka`em da je sino} dolazio, dok vi beste u

vinogradu, i da mi se poverio. Oh, kad bi u~iteq Tima

hteo da mi je da, odmah bih se `enio – {aputao mi je a u

Milku je gledao tako umilno kao dete u {e}er.

TIMA: Vama {aputao? Ko?

GRKIWA: ^estit mladi}. U~iteq Paprag. Vaqan, a vele i da je

nau~en. U Beogradu je izu~io bogosloviju. Istina, sta-

rinom je Cincarin, ali se rodio u Budimu. Pun je

u~tivosti, milina je sa wime govoriti... Sve mi se ~ini

da sam jo{ devojka...

TIMA: [ta on ima vama da {apu}e i {ta da ste vi devojka?

GRKIWA: (Skoro pla~no)

Trpim, ja sve moram da trpim zbog sre}e na{e Milke, a

vi mi sva{ta prebacujete.

(Naglo iza|e. Tima ostane sam)

TIMA: (Sam)

[to jeste, jeste. Malo sam i preterao. Ona me voli i

zaqubqena je u mene. A ono ima i u koga. Istina, malo

sam za{ao u godine, ali zar je kraq bavarski bio mla|i

Zlo je biti Srbin 145

od mene!... Ona me qubi, ~ak se i za moje dete stara. U~i

ga, ~e{qa, rani i vaspitava i to sve iz qubavi prema

meni. E, pa gde su danas mladi}i u koje }e se mlade `ene

i devojke toliko zaqubiti, kao u mene starca.

(Nasmeje se)

Starac, pa starac!... Ta da mi je ba{ i ven~ana `ena, ne

bi se vi{e za mene starala, nego ova lepa tu|inka. Eto

na{la i mlado`ewu za moje dete. Lep mladi}! Nau~en

mladi}! Mladi bogoslov! Samo ime ne umem da mu

pogodim. [ta re~e? Akmak? A ne. Paprag, Paprag,

dabome. Pogodio sam... Ali sve badava, dete je i suvi{e

mlado. Kako }u da ga udam?... Navalila je i ja moram

popu{tati.

(Ne{to lupi iza vrata i za~u se Milkin pla~. Tima

otr~a, otvori vrata)

Milka nesre}o jedna, ti prislu{kuje{. Lopove... gubi

mi se s o~iju.

(Zalupi vrata. U tom trenutku kucawe na vratima sa

suprotne strane. Tima pri|e i oslu{kuje. Ponovo

kucawe)

Herajn!

GRKIWA: (Ulazi sa Papragom)

Dobar dan `elimo, gospodine Timo! Imam ~ast pred-

staviti vam na{eg i va{eg novog prijateqa gospodina

Papraga, u~iteqa.

PAPRAG: Sluga sam pokoran, dragi gospodine kolega! Toliko sam

sre}an {to sam vas mogao upoznati.

TIMA: (Zamuckuje da {togod odgovori, no samo pru`i ruku za

pozdrav)

GRKIWA: Dakle, dragi gospodine Timo, ovo je taj mladi} o kome

sam vam jutros onako mnogo govorila. Mislim da protiv

ovakve prilike ni{ta ne mo`ete imati i mladi go-

spodin Paprag te{ko da }e na}i mla|u i vaspitaniju

`ensku nego {to je na{a Milka.

TIMA: Da, da... Tako je... Samo jo{ je dete... Ali kad je ba{ tako

su|eno... E, pa ono...

GRKIWA: Pa na taj na~in mo`e jo{ dove~e biti i prsten!

TIMA: Ta ono... ne bi trebalo ba{ toliko hitriti.

GRKIWA: Milka je videla gospodina Papraga, a gospodin je video

wu i tim je svr{eno: dove~e prsten!

146 Milisav Milenkovi}

PAPRAG: Ne protivim se. ^ak naprotiv!

TIMA: Neka bude po va{oj `eqi, gospo|a Johanido!

PAPRAG: (Tiho se obrati Grkiwi)

A miraz? Bar sto `u}aka uz devojku neka bude.

GRKIWA: (Stavi prst na usta)

Pst!... Gospodine Paprag, sutra ovde u Perkovcu, imamo

besedu. Ja se nadam da }ete nas sa svojim prisustvom

usre}iti!

PAPRAG: Milostiva, to vam ne mogu obe}ati. Treba da sam na

du`nosti. Vi i sami znate da se u ovim okolnostima

moram i spremiti.

GRKIWA: Ali kad ~ujete da }u na besedi i ja deklamovati... Onda?

PAPRAG: Kako vi budete zapovedali.

GRKIWA: Ja neizostavno tra`im, ~ast bi mi bila da me i vi

~ujete.

PAPRAG: Izbora nemam.

GRKIWA: Jesam li dobro razumela?

PAPRAG: Milostiva, va{ zahtev za mene je zakon... Ostajem.

GRKIWA: Vidite li, dragi Timo, kako je plemenit na{ mladi

prijateq. Nema te `rtve koju zarad nas i Milke ne bi

u~inio.

TIMA: Zahvalan sam vam.

Deveta scena

Spirina kafana

\URA: Sre}no gospodine, Paprag! ^estitam!

PAPRAG: Hvala. Hvala.

\URA: Istina Milka je jo{ mlada, skoro dete, ali to ima i

svoje dobre strane. Od we }ete mo}i kao u vosku da

napravite {ta ho}ete: Dobru ili zlu, `enu ili gospo|u.

PAPRAG: Jo{ je rano da to predvi|amo.

\URA: Pa, onda ho}ete li se jo{ koji dan u Perkovcu baviti?

PAPRAG: Nameran sam bio da jo{ danas otputujem, ali me zadr`a

gospo|a Johanida.

Zlo je biti Srbin 147

\URA: Bi}e i deklamacija, kako se ~uje.

PAPRAG: Bi}e, bi}e i beseda.

\URA: Opa! Sve se pitam za{ta su te besede i od kakve su

koristi ovake kakve su? Varo{ prezadu`ena, narod od

tu|inaca znawem, industrijom, naukom, pa i samom tu-

|inskom vladom skoro potla~en. A omladina naki}ena

i nakin|urena skupi se u bogato, vencima, slikama,

tankim i debelim zavesama ukra{enu dvoranu najbo-

gatijeg hotela i – onde daje besede.

PAPRAG: Vi ste, zna~i, protivnik tih ~isto slovenskih zabava?

\URA: [to se te sorte zabava ti~e, priznajem da za wih slabo

marim.

PAPRAG: Vi vi{e u`ivawa nalazite onako sa bratijom, pored

dobre ~a{e. Jesam li pogodio?

\URA: Imate puno pravo. Ja vi{e u`ivam u vinu, dobrom vinu

naro~ito, no u winom ma`ewu i kreveqewu. Ja bar kad

pijem, imam nekakav ciq, ho}u ne{to da prebrinem.

Ho}u nekakvih misli, koje me mo`e biti more, da se

otresem. Ho}u, kao {to je pre mene neki kazao: da

zaboravim da mi je otaybina nesre}na!

PAPRAG: Ne}e otaybini smetati na{a sre}a i na{e besede.

\URA: Ali kakav ciq imaju te besede? Dokle se sirotiwa,

prinu|ena nevoqom i gla|u, dogovara {ta }e i koga }e

te no}i poharati, da svoju gladnu decu nahrani, donde u

hotelu svira banda. Mladi}i u finim, ~ojanim ’aqi-

nama, gospe i gospo|ice u te{koj svili i kadifi,

tociqaju se po glatkim parketima goleme dvorane. A

kad muzika stane i sve u}uti onda }e na sredinu stupiti,

u belim rukavicama i crnom salonskom kaputu, neka

naduvena stenica, pa }e kakav nesretan prevod iz ne-

kakve nema~ke kupusare na sav glas i sa najve}im pa-

tosom ~itati. Mo`da }e ~itati i o stvarawu sveta, pa

}e se sa svom vatrom, koja je budali svakad na raspo-

lo`ewu, baciti da dokazuje da prvi qudi nisu jeli

viqu{kom pe~ewe, nego sopstvenim prstima... Potom

iza|e neka stara usedelica, koja do svoje ~etres pete

godine nije mogla sebi povoqnog i ~estitog mu`a na}i!

Ta }e naravno govoriti o moralu.

PAPRAG: Kolega, kolega duboko ste zabasali. Stanite malo!

148 Milisav Milenkovi}

\URA: Ne mogu i ne}u da stanem. ^ujte, pa bar da na kraju ne

ka`u ono: u korist stradaju}e bra}e, u korist bolnice,

ovda{we sirotiwe, u korist siroma{nih |aka... Samo

to da ne ka`u, mogao bi im ~ovek i oprostiti. Ali kad

oni piju {ampawca, igraju valcera, maze se sa devoj-

kama, tro{e i svoje i tu|e pare, a ’o}e da im silom

verujemo da oni rade sve to u korist naroda! E, onda?

\ura Jak{i} ispije ~a{u vina i naglo ustane. Ode. Tima koji je bo-

ja`qivo u{ao kod zadwe re~enice, seda i poverqivo govori Papragu.

TIMA: Sve }e to svojim redom i}i... Sve sam ja to udesio i

uredio... A ti sinko, o celom na{em razgovoru }uti.

]uti naro~ito pred Grkiwom.

PAPRAG: Ma }uta}u kao riba. A verujte, {to se mene ti~e, ne bih

vam ni prebijene parice tra`io... Ali Milka i sama

wena budu}nost zavisi}e od toga. A i ~ar{ija {ta }e

re}i za devojku bez miraza.

TIMA: [ta ~ar{ija? To nikako, nikakav glas da se ne ~uje.

PAPRAG: Dobro, dobro }uta}u i pred ~ar{ijom.

TIMA: Na dan svadbe dobi}e{ sto dukata. Samo gledaj d o tome

Grkiwa {to ne dozna.

PAPRAG: I pred wom o tome }utim. [ta ona ima da zna o na{im

porodi~nim tajnama.

Deseta scena

Ve~e pred kafanom i u dvorani. Ciganska kapela tiho muzicira. Pri-

sti`u gosti. Tu je cela elita Perkovca: predsednik, policajci, va-

trogasci, u~iteqi i u~iteqice. Ulaze i zauzimaju mesta u dvorani.

Neki ostaju ispred. Kad nai|e Revizor svi se pomere.

@IVKO: (Sa najuzvi{enijeg mesta u dvorani, koja je dupke puna)

Bra}o i sestre! Ovo je prva beseda koju }e istorija

varo{i Perkovca sa krupnim slovima u svoje sjajne

listove zabele`iti. Kad svi znamo i vidimo kako je ovo

sve~an trenutak u na{em `ivotu, u `ivotu ovda{weg

gra|anstva, onda mo`e li mi ko zameriti, {to sam

izabrao ovaj temat za moju besedu. Trud sam ulo`io da

on bude ravan ovoj na{oj svetkovini.

(Naka{qe se)

Zlo je biti Srbin 149

Nameren sam da vam jo{ ovog ve~era doka`em da su Jug

Bogdan i wegovi’ devet Jugovi}a bili tor`estveno

muzikalni...

(Nastane za~u|eno zagledawe gostiju. Me|utim, jedan

iz ugla zapqeska)

Jeste, bra}o i sestre, dame i gospodo! Oni su bili

muzikalni. Mogu}e da Jug Bogdan nije svirao u gla-

sovir, a Bo{ko da nije bio violinista, to je sve mogu}e.

Me|utim, k}i mu, ona {to je bila udata za Strahiwi}a

Bana, e ona je umela u trumbetu svirati. Sa istorijskim

faktima vam to mogu dokazati. A tu mi je svedok i silan

Vlah Alija. Uostalom zar bi se on zaqubio u wu, da ona

nije bila muzikalna?

Sada su dvojica zapqeskala. Po{to je besednik zavr{io sa besedom i

mlatarawem rukama, uz onaj mlaki aplauz dvojice, zavladao je tajac. U

tom je, posle nekoliko taktova, ciganske kapele ispred, za govornicu

stupio sam Revizor.

REVIZOR: Gospodo i mile dame, dozvolite i meni da se, koriste}i

va{u zabavu, vama predstavim jednim svojim kratkim

osvrtom. Ja nemam temat, kao moj uva`eni kolega, ali }u

vas kratko opomenuti i na ne{to, {to mo`e biti i sami

znate. Naime, `ivot je kratak, a patwa qudska stalna. I

zato vam skre}em pa`wu da mi bez vazduha ne bismo

mogli `iveti. Mi samo zato di{emo {to jo{ na svetu

ima vazduha. A posle, molim ja to mogu i ciframa

dokazati, posle pet stotina miliona godina, vazduha }e

nestati... A mi – mi }emo se ugu{iti.

GROSMUTERKA: (Zapqeska iz sve snage. Pridru`e joj se i ostali)

Krasna beseda!

Ciganska kapela udari tu{. Grkiwa se progura kroz dvoranu i zaputi ka

onom najuzvi{enijem mestu.

GROSMUTERKA: No, {ta li }e ova ve{tica da govori?

GRKIWA: Amor, qubavna pesma. Sa~inio Nikola Grgi}.

Amor ide, amor leti,

U rukama strelu dr`i –

Sad pomisli, slu{ao~e,

Ko je lak{i, ko li br`i?

Strela leti – strela j’ laka

Amor muwa iz oblaka;

A oboje k meni `uri –

Ta ~isto bi vrhom strele

150 Milisav Milenkovi}

Kroz sred mene da projuri...

P’ onda pru`a ruke bele,

Po nedrima mi ne{to tra`i –

Ta ~isto bi grudi vrele

Sa poqupcem da razbla`i...

GROSMUTERKA: E, ovo je besprimerni bezobrazluk! Ovo je imperti-

nencija... Ovo ~udo, to ni u Turskoj nema!... I na tome se

imamo zahvaliti jedino policiji! Umesto da ovakvu

flandru protera, ona je pu{ta na besedu. Lepo! Pre-

krasno!

TIMA: (Posko~i prema Grosmuterki)

Samo se vi pokrijte u{ima, samo vi }utite. I tamo

preko dr`ali ste akterke na kvartiru. Samo vi, nemojte

va{ pr}asti nos zabadati svugde. Vi, islu`ena babico,

sa otrcanom diplomom.

Budu}i zet Paprag zadr`a Timu od daqe sva|e.

GROSMUTERKA: (Timi)

Matora budalo!

Vika, galama, mete`. Ciganska kapela zasvira tu{. @ivko Paci}, malo-

pre|a{wi govornik se pope na ono najuzvi{enije mesto. Zavlada ti{ina.

@IVKO: Gospodo i bra}o, ja sam se sa ovoga mesta sa ~a{om u

ruci digao, da vam u ime ujediwene perkova~ke omla-

dine na va{em bratskom sudelovawu zahvalim i blago-

darim! Ne treba da vam ka`em – Sami ste videli kakvu

mo} ima re~ izgovorena u svoje vreme. Govorio sam vam

o muzici... Posledwi trenuci ove zna~ajne besede po-

svedo~ili su vam, kakvu bo`anstvenu snagu imaju si-

renski glasovi jedinstvene muzike na duh ~ove~ji. Sami

ste videli da samo wojzi imamo blagodariti {to su u

pogdekojim uzburkane strasti uti{ane... A tek ona uz-

vi{ena poezija iz usta prelepe nam Johanide, strasti i

kao da raspali, a potom ih naglo uti{a. Nek ste mi

blagosloveni bili, ostali `ivi i zdravi. @iveli, go-

spodo!

REVIZOR: Neka nam bog da!

(Prekrsti se).

GROSMUTERKA: (Ka}iperno)

Nek vam je beseda i poezija na zdravqe!

(Ode)

TIMA: \avo vam ne da mira da }utite. Ali ja }u vam pokazati.

Zlo je biti Srbin 151

GRKIWA: (Pribli`i se Papragu)

No, kako vam se dopada?

PAPRAG: Neopisivo! Neopisivo!

GRKIWA: Samo ona matora ve{tica.

TIMA: Ali sam joj i o~itao!

Ciganska kapela svira.

Jedanaesta scena

Grosmuterka kod na~elnika Bukvana Surugyi}a

Grosmuterka u sve~anoj haqini u kojoj je bila na besedi {eta o~ekuju}i

prijem kod na~elnika. Neo~ekivano, u negli`eu pojavi se sam na~elnik

Bukvan Surugyi}. Grosmuterka se tr`e, ho}e da ode.

NA^ELNIK: A kamo na`e, gospo|o? Ne kaza mi ni dobro ti jutro,

vra`e, ja ~oe~e. I ve} u`di, ka i metiqava ovca, te na

stranu, u bjeg.

(Na~elnik joj, pun pohote, po~e da se pribli`ava i

htede se rukovati, a Grosmuterka po~e izmicati pred

wim. Wemu je to sme{no, te se grohotom zasmeja)

Ma kumim te bogom, gospo|o u~iteqice, {ta je tebi? I

ne sjede, a ve} se sprema{ odlaziti.

(Samo u pantalonama, uze je za ruku, dovede do min-

derluka, name{ta je da sedne)

Srpske mi vjere, re}’ ti moram, e ba{ mi je drago {to si

me tako sabahaile pohodila, gospo! ^ini mi se e }u ba{

sa tebe vas dan dana{wi imati sre}e.

(Pomiluje je po stara~kim, ali puna~kim obrazima)

Pa de ka`’, dijete, kakvim li se poslom do mene siro-

maha udovca nakani?

GROSMUTERKA: Do{la sam... nisam mogla da odolim, bila sam na si-

no}noj besedi.

NA^ELNIK: Na besedi? E, gle ti bruke! Dakle, i vi ste bili? Vi! Pa

da to meni onaj glupavi policajac ne javi! A bih, vjere

mi, samo radi vas do{ao. E, e, e,...

GROSMUTERKA: Niste ni{ta {tetovali, gospodine! Vi biste se kao

vlast samo kompromitovali, da ste se ma i pokazali u

onakvom dru{tvu... O, gospodine, vi nemate pojma na

kom je stepenu pokvarenosti dana{wa mlade`.

152 Milisav Milenkovi}

NA^ELNIK: (Sve vi{e se pribli`ava Grosmuterki, gladi je po

obrazu)

Ja i sam vjerujem, e je za na{e mladosti i qepote, i

sunce qep{e sjalo! Ma sve ka vequ, da se i nama

starcima jo{ pone{to mili. Najedem ti se pusto neke

jalovice dobre, a zalijem crnim krajinskijem, pa vjera i

bog, gospo|o, tri srca u meni zaigraju!... A po licu

tvome sude}i reko bi da i tebi nije lo{e.

GROSMUTERKA: (Obori o~i, stidqivo)

Drugo smo mi, gospodine, a drugo su oni. Mi iako imamo

nekih namera, `eqa, strasti, a mi imamo i na~ina i

iskustva da to pred ostalim svetom prikrijemo ili

zaba{urimo... I to je ono {to se zove civilizacija,

obrazovawe.

NA^ELNIK: Bog i vjera, u~iteqice, ja o tome ni{ta ne znadijah, do

evo danas u ovi ~as. Sad vi|u da ovi moji, Ere, najci-

vilastiji jesu u svijetu: ne more{ ga ni za rijep ni za

uho, ka ~ikov je gladak, ka `iva hitar.

GROSMUTERKA: Dakle, vi niste ~uli {ta je sino} bilo? Ta to vam je,

gospodine, ~itava rebelija!

NA^ELNIK: [ta? Rebelija?... Protivu dr`ave, reda, vlade?... I onaj

gubavi, glupavi policajac da mi ni{ta ne javi o tome!

GROSMUTERKA: Te{ko nama kad i sama vlast gleda kroz prste buntov-

nicima i ru{iteqima poretka... A znate li vi o ~emu je

govorio onaj @ivko Paci}? Onaj propagandista, repu-

blikanac, komunac!

NA^ELNIK: Ne znam, vjere, u~iteqice! Tako mi tepeluka moje po-

kojne `ene, ne ne znam!... Nu odrije{i ranac, te { wime

na srijedu! Pa da je prav ka svije}a, samo zato {to te je

upla{io kiha}e robijom!

GROSMUTERKA: Dokazivao je da je Jug Bogdan s devet Jugovi}a svirao u

klavir!

NA^ELNIK: Mal’ nije u drombuqu! Mlijeko li mu! U gajde! Ogu-

bavio bogdice ka i naduhan mjeh! Kakvi klavir?... R|ao

ka potkovica lipsanog paripa! Zar ne na|e da drugo {ta

govori, kwigu li mu i ko je napisa!

GROSMUTERKA: A vlast na sve to }uti.

Zlo je biti Srbin 153

NA^ELNIK: Ama zabrani}u prodaju mastila za ~itav perkova~ki

kraj i okrug. U kojoj bakalnici na|e{ zericu, makar i

akov~e mastila, na}era}u }iftu da sve na{te ispije

mje{ta prepe~enice.

GROSMUTERKA: A znate li vi {ta to zna~i? To zna~i da i na{a vlada

udara u klavir, a to je: na javnom mestu ismevawe vlade!

NA^ELNIK: A vi? [ta reko{e gra|ani?

GROSMUTERKA: Neki su psovali, a neki su se i zlurado smejali.

NA^ELNIK: Stra{no! Stra{no!

GROSMUTERKA: A tek onaj drugi govornik. To be{e neki revizor. Znate

onaj sa `enom.

NA^ELNIK: Pa on je prosvetna vlast.

GROSMUTERKA: E jadne mi prosvete, jo{ gore vlasti, kad je takva.

NA^ELNIK: Vi jedno vreme s wim dobro stajaste?

GROSMUTERKA: Bilo pa pro{lo. Sad se na~isto obrukao, ~im je i on u

tu tikvu sa onom ve{ticom po~eo da prdi.

NA^ELNIK: I on vas rasrdi?

GROSMUTERKA: To je grozno! To je u`asno! On je hteo dokazati, a to se

mo`e kao nastavak @ivkove besede smatrati: da }e se

qudi posle pet stotina miliona godina ugu{iti jer }e

ostati bez vazduha.

NA^ELNIK: On }e se ugu{iti u apsu, na ve{alima }e se ugu{iti! A

od ~ega narod?

GROSMUTERKA: Od smrada! To je hteo da ka`e, da je u Srbiji ku`an

vazduh, da nema dosta slobode i da je narod toliko

`eqan te wine izmi{qene ravnopravnosti i jedna-

kosti, da }e se za wu sve donde boriti dokle u borbi ne

pobedi ili ne malak{e. A to je i sam nazovi revizor u

svojoj besedi naveo: bez vazduha qudi ne mogu `iveti, pa

kad vazduha nestane, qudi }e se ugu{iti. Jeste li me sad

razumeli?

NA^ELNIK: Vjere mi, u~iteqice, ti mi zadade |avoqe brige. Sad

samo ne znam da l’ }u prezidencijalno, pismom ili

depe{om o tome da izvestim gospodina ministra.

GROSMUTERKA: I jeste vam velika briga.

NA^ELNIK: Jeste, jeste i to golema. Depe{u moram {ifrirati, a

kad mi te pogane {ifre do|u, volio bih brojat kako mi

zube vade, no sastavit dvaest rije~i jednu do druge.

154 Milisav Milenkovi}

GROSMUTERKA: A znate li ko je zavr{io besedu?

NA^ELNIK: [ta zar jo{ ne{to ima? Ta dokle }e{, u~iteqice,

pobogu?

GROSMUTERKA: Ima, ima [ta vi mislite? Kad su dvojica zavr{ila,

izgovorili di`e se ona proterana, ona nabeqena, otr-

cana! Ona!

NA^ELNIK: Ona?

GROSMUTERKA: Ona, ona! A’ to je ve} u`asno. Ta proterana ve{tica je o

qubavi govorila. A {ta je govorila, to vam ne smem ni

kazati! To je tek {kandal! Bezobrazluk. Kad uspi{ete

ministru depe{om ili prezidencijalno a vi navedite

samo jedan red {to ga je bezobraznica u punoj dvorani,

pred najotmenijim svetom izgovorila javno: „Oboje se

meni `uri...”

NA^ELNIK: [ta, ko to oboje?

GROSMUTERKA: I mala deca u Perkovcu znaju ko su to dvoje, na koje ona

ni{ani. A posle re~e ne{to {to nisam upamtila, samo

sam ~ula kad vrisnu: “Kroz sred mene da projuri”.

NA^ELNIK: [ta naopako! E to ve} moram sa crvenim plajvajsom

potkrijepit!...

(Pomiluje je po bradi i obrazu)

O moja u~iteqice, na grdan belaj si me turila.

GROSMUTERKA: Ima jo{, ali o tome: pst!

(S prstom ispred nosa)

Ima jedan {to moluje kontrafe, a izgleda i spisa-

teqstvom se bavi. U~iteq je od skora. Mora da je sve to

wegovo maslo!

Zlo je biti Srbin 155

ME\UIGRA

Kafana Riste Stamboli}a: Utr~avawu ili u mete`u sti`u sve li~no-

sti iz prvog dela. U op{toj galami i otima~ini kostima koje otimaju

jedni od drugih, nastaje pretvarawe li~nosti iz komedije – prvog dela u

li~nosti drame – drugi deo. Jedino se o kostime ne otimaju, niti

mete`u sudeluju \ura Jak{i} i na~elnik Bukvan Surugyi}. \ura Jak{i}

u crnom nedeqnom odelu sam za stolom pije kafu, kad se scena naglo i

neo~ekivano isprazni, kao i {to se i napunila. Ulazi seqak sa yakom na

ramenu.

SEQAK: Je l’ tu gospodin na~elnik?

\URA: [ta }e tebi gospodin na~elnik i ko si ti da ga po

kafanama tra`i{?

SEQAK: Ni{ta, ama ba{ ni{ta mi on ne treba... Nego posla me

gazda \or|e iz Burjan – male i re~e mi da mu dam ovo.

\URA: [ta ovo?

SEQAK: Pa prase! Ka`e potra`i ga kod Riste u kavani i daj mu

da ne bi video kom{iluk, kad bi on do{ao.

\URA: I ti `ivo prase na le|a, pa pred na~elnika.

SEQAK: Jok. Prase zaklano i o~i{}eno. Kao mrena.

\URA: Da ka`e{ hvala gazda \or|u iz Burjana i da ne brqa

vi{e.

SEQAK: A prase?

\URA: [ta prase? Pa daj ga ovamo... Ja sam na~elnik!

SEQAK: O, hvalim te Bogom, {to mi olak{a.

Seqak zadovoqno bez tereta ode. Pred \urom je zaklano i o~i{}eno

prase.

\URA: Risto do|i ovamo...

(Rista do|e)

Je si li za trampu. Ja tebi `ivo, ti meni pe~eno.

Premeri i odbi mi za koliko treba

RISTA: Za kad gospodine \uro?

\URA: Kad ka`em.

RISTA: Kako zapovedate!

(Naspe \uri pi}e. Ode)

QUBA: (Jo{ sa ulaza)

E pobratime \uro, ruka ti se pozlatila... Alal ti!

156 Milisav Milenkovi}

\URA: [ta je kolega? Koga si to opsovao?

QUBA: I vi{e od toga, ali ne ja nego ti! Slu{aj!

(Vadi iz unutra{weg yepa novine, ~ita stoje}i)

“U~enik ~etvrtog razreda, dete od 12 godina zato {to je

u tu|em vinogradu mlatio zelene orahe, dao je gospodin

kmet javno na mackama batinati... Ali ima jo{ ne{to,

sa ~im se ni sama Bosna pohvaliti ne mo`e; kada je

skoro postavqeni kmet u du`nost stupio odmah je sa

svojom bistrom glavom uvidijo da javnom moralu mnogo

{to{ta oskudeva, i zato je podigao `enske macke. ^ud-

na je to sprava! Debelo drvo u zemqu zabijeno, odozgo

namakao neki jaram u koji se gorwa ~ast ujarmi, a

odozdol ima dva mala ujarmi}a gde se noge utegnu.

Uop{te cela sprava li~i na ve{ala. Pa znate li gde je

ta ve{ala smestio? Izme|u tri razreda `enskih osnov-

nih {kola... da bedni smo, da tu`ni li smo!... Taj skoro

postavqeni kmet zove se Dimitrije Bresjanac.”

\URA: Ba{ dobro, dobro sam mu zapr`io.

QUBA: A zna~i prepoznao si svoj stil, \uro.

\URA: I stil i ciq... Nek se sad pu{i...

QUBA: Sve se bojim da nas ne zapali.

\URA: Risto, pi}e, vino donesi i spremi ono!

JOVAN: (Koji je u{ao)

Je l se ovde ne{to slavi?

\URA: Vide}emo, ko pije, a ko pla}a.

JOVAN: Kmet Dimitrije tutwi kroz varo{... Sve je saznao, ne

verujem da je umeo da pro~ita... Na{le se podguzne muve,

pa mu ispri~ale...

Ulazi na~elnik Bukvan Surugyi}, pogleda po kafani, ugleda trojicu

u~iteqa i nesigurno se osvrne. Ne zna da li je mawe zlo da ode ili sedne.

U tom...

\URA: (Servilno)

Dobro do{ao, na~elni~e, uvek i kad te o~ekujemo i kad

ti se ne nadamo!

BUKVAN: U boqem vas, vazda, nalazio... A ~emu, ako smijem pi-

tati, da zahvalim za tu qubeznost?

\URA: Raspolo`ewu i sirotiwi u~iteqskoj. Sre}ni smo {to

i od na{e sirotiwe ima ve}e i gore...

Zlo je biti Srbin 157

BUKVAN: Vi to kao filozofski...

\URA: Ama ne. Mi to po narodnoj: udri brigu na veseqe. I sad

slavimo.

BUKVAN: Vala, da ne kvarim!

\URA: Nikom ne damo da nam naume kvari... Na{ ste gost!

Risto, sad i pe~ewe iznosi...

Risto Stamboli} iznosi pe~ewe, tawire, bokale sa vinom i raspore|uje

pred goste. U vrhu stola sedi na~elnik. Jedu i piju u lepom raspolo`ewu.

BUKVAN: A je l |eca mlogo nemirna?

JOVAN: Mi u~iteqi se uvek na decu i platu `alimo.

\URA: Kakvi su qudi, deca su cve}e.

BUKVAN: Vi i malate?

\URA: Molujem ili ono {to volim ili one {to plate.

BUKVAN: To na isto iza|e... A kontrafe?

\URA: I wih ponekad namalam, naro~ito kad su u plavim

haqinama.

QUBA: Eno mu svi srpski junaci osta{e u kavani kod kaveyike

Sike u Petrovcu.

BUKVAN: I spisateq si?

\URA: I vi{e od toga. Slu{ajte.

(Ustane, popne se na stolicu, teatralno)

Ja sam stena

O koju se zloba mori,

Svetska ~uda i pokori.

Mnogi te`ak oblak, jeka

Kr{ gromova, ogaw, kletva

I sto ~uda neba, zemqe,

Razbilo se o meneka...

A ~ujte moju poruku Evropi!

Tebi da pevam, tebi, tiranko!

A duh mi mori otrov i gnev;

Uvreda tvojih `aoci jetki

Potpaquju mi plamenit spev.

Milionima narodi pi{te,

Milioni grudi prosipa krv

Milionima pale ku}i{te,

Milion qudi gmi`e ko crv

158 Milisav Milenkovi}

I milioni dolaze smerno

Evropi gordoj na holi sud:

“Ne mo`e vi{e, raja, ne mo`e

Snositi jaram, mu~iti trud!

Tiran nas gazi...

Aplauzi, skandirawe “\uro, juna~e” prekinu \uru i on si|e sa stolice.

Nastane tajac.

BUKVAN: Ru~ali smo krasno. Vino ja da platim?

\URA: Nikako, bi}e previ{e.

BUKVAN: Za dobre qude nikad.

\URA: Gospon na~elni~e zahvalite gazda \or|u iz Burjan

male za prase.

BUKVAN: E vala me iznenadiste! [ta zborite?

\URA: Prase jutros donese jedan seqak i re~e ko i kome se

{aqe... A ja znaju}i na{eg na~elnika kao galantnog

gospodina trampih to prase za pe~eno. Reko to bi i sam

na~elnik u~inio...

BUKVAN: E ba{ me natociqaste... Ne}u vi du`an ostat’

(Besan ode)

Smeh ispuni kafanu Riste Stamboli}a i sve goste koji se po~e{e da

skupqaju.

\URA: Risto vina i da platim. Ovim posledwim gro{em.

RISTA: Neka je i posledwi, ali je srebrn... I kusur imate!

\URA: I od kusura pi}e za sve!

Mete`, cika i vriska. Veseqe. Jer se odnekud i Ciganska kapela pojavi.

Zlo je biti Srbin 159

DRUGI DEO

Prva scena

\ura Jak{i}, sam, neosetno ulaze ostali

\URA: Nisam li kazao da }e me u vnutrenost odpratiti. Evo me

ovde gde du`nost u~iteqa drugog razreda odpravqam, a

to }e re}i da decu ~aslovcu i ~itanci pou~avam. Imam

{est ~asova na dan. Opet se nadam da }e mi ostati

vremena i za pevawe... Ovde mi se kol’ko sam mogao

videti – ne vaqa nikakvom dobru nadati. U~iteqi me

mrze, s gra|anima i s oblapornim praktikan~i}ima ne

mislim poznanstva ~initi, i zacelo bih voleo vi{e u

selu no u ovakvoj varo{ici. U ostalom dobar je Bog!

Vaqda }u se i Srbije oprostiti. A vreme prolazi i ja

sam svakim danom matoriji... Ovde }u se ja kao u~iteq

sahraniti, to ve} vidim! Jo{ godina pa }e se navr{iti

vreme moga nadawa. Posle vi{e ne}u da se nadam, ne}u

da ~ekam na izbavqewe. Uostalom zdrav sam, jer slabiji

propao bi, ubijo bi se!...

QUBA: Zdrav si, brate, kao dren. I ne daj Bo`e da se izgubi{.

Du{mani na{i nek se pogube!

JOVAN: Ma samo ti se neki mali maler desio, a ti zakukao kao

da ti je sve, ne daj Bo`e, nastradalo.

\URA: Lako je vama {aliti se sa mnom. Vi ste vi|eni qudi u

ovoj varo{i. A ja do{qak i sirotan.

QUBA: Vi spisateqi mnogo preterujete... Tako i ona moja

sestra Milica. Svaki ~as mi se ne{to jada. Na vlast, na

to da je qudi ne razumeju...

JOVAN: E, moj \uro, i ja znam da pesnik ni pre, a bogami danas

nije lako biti.

\URA: Ni ku}e, ni dr`ave nemam. Jo{ sam sa `enom Hri-

stinom kod tasta na kvartiru.

QUBA: Nisi jedini!

\URA: A koje sam ja dr`ave podanik. Evo ve} tri puta pi{em i

molim da me prime za podanika Srbije. Odgovora ni

sada, kao ni dosada nema... Srbija me ne}e, a ja sam

be`im od ma|arona. S wima ja ne}u.

160 Milisav Milenkovi}

JOVAN: Sve }e to pro}i... Ceo `ivot je samo zaboravqawe.

QUBA: Pa, ne{to nas i obraduje.

\URA: Re|e, to re|e biva... ^oveka mogu da obraduju tice i

p~elice. Ti mali sirotani... ^ovek ~oveka samo mrzi!

QUBA: Nisi tako pevao.

\URA: Jeste. Pevao sam: Ja sam stena o koju se zloba mora,

svetska ~uda i pokori..: Stena sam pred Evropom, tom

tirankom. Ali u ovoj varo{i ja sam sitan stvor, buba,

mrav koga mo`e svako nogom prigwe~iti.

JOVAN: Istina je samo da nam je ova gamad oko nas bli`a i

opasnija od one iz Evrope.

\URA: A da samo ne kukam... Na|e se i prijateqa i lepih re~i.

(Vadi iz yepa pismo. ^ita)

“Meni je toliko do toga stalo da ti ovo delo ispadne,

kao da ga sam radim”... To mi pi{e Stojan Novakovi}, a

evo {ta daqe ka`e...“Nekad sam te do obo`avawa po{t-

ovao za tvoje lepe pesme, a sad se ponosim {to si mi se

prijateq nazvao, {to mi svoje poverewe poklawa{ i

di~im se {to sam i ja zaslu`io mesta me|u takom

bra}om. Ali vaqa i drugo koje{ta pravo kazati. Tvoj

dar, koji ti je Bog dao na slavu narodnu, nesre}om i

okolnostima dosad je sa svim svojim delawem samo malo

u~inio, najmawe od onoga {to mu je Bog dosudio”...

JOVAN: To je ono {to ti i ka`em: veliki cene sebi ravne, a ovi

si}u{ni crvi varo{ki u ga}e ti se uvukuju i tu te

pogane.

QUBA: Je l’ ti to Stojan Novakovi} pi{e o drami onoj, kako se

zva{e...

\URA: “Jelisaveta, knegiwa crnogorska”. Jo{ je nisam dovr-

{io. Samo sam mu nekoliko listova na mi{qewe po-

slao.

QUBA: I on te tako, kao najro|enijeg, sokoli... Sre}an budi,

\uro, dok take qude za prijateqe ima{... A ne nas,

pajta{e iz kafane.

\URA: Dragi ste vi meni, mo`da i vi{e od onih u Novom Sadu,

Beogradu, i od Stojana i od Dani~ara. @ivi se iz ~asa u

~as, a vi ste mi tu. Oni su daleko... Sa vama ja delim

svaku radost, da mi `ivot bude mawe gorak.

JOVAN: Mi smo za meanu i razbibrigu.

Zlo je biti Srbin 161

\URA: Slu{ajte daqe: “Treba raditi stalno, neumorivo, treba

`iveti tome `ivotu – pa }e tek onda ne{to biti. Ma{i

se daqe, izu~i `ivot, poznaj ga kakav je bio u staro

doba, pa gruni spevima u kojima }e{ o`iveti razvale,

vaskrsnuti grobove – a zadrmati svojim glasom po gde-

koje od tih gwilih, trulih srca me|u koja nas je Bog

postavio!“

QUBA, JOVAN: Alal ti vera, \uro brate!

QUBA: Ti \uro nama po bokal vina, a ja }u Milici jo{ ve~eras

pisati o Jelisaveti i o tome kako te Stojan Novakovi}

sokoli.

\URA: Vinu i spisateqstvu sam uvek veran. I bio i ostao.

Odnesu im bokale.

QUBA: Ni molovawe ne zapostavqaj.

\URA: I da ho}u, ne mogu. Samo mi lak{e pevawe ide uz vino i

za stolom... Za molovawe moram uvek na nogama biti.

JOVAN: Znamo i sami: noge i vino ne bratuju. Naro~ito kad se s

vinom pretera.

\URA: Znam ja da i sa zadovoqstvom ne treba preterivati. Ali

~ovek je slab...

QUBA: Sa ponekim i mora{... Ali sa vinom i duvanom se ne

juna~i!

\URA: Nekad i sa tim moram... Evo vu~em ovu Jelisavetu, jo{

od Sabante. Ponekad mi te`e biva sa wom nego sa mojom

qubqenom Hristinom.

JOVAN: Spisateqski posao je gorak...

\URA: Jeste, e ali se tu na|e vino, koje ga malo pomuti, pa i

muke budu lak{e.

Oni sve vreme ispijaju bokale vina. Donose se i novi. Sva trojica postaju

raspolo`eniji, ali i setniji.

QUBA: Kuka{ mnogo, \uro, brate, a veze i prijateqe ima{ od

Beograda do Novog Sada, pa i daqe.

\URA: To se tebi samo ~ini. A ja sam slab i napu{ten... Pisao

sam Dani~aru, a sa Jovanom Draga{evi}em sam potegao

do Novog Sada... Ali sve uzalud. Da l’ mi je narav

nezgodna il’ previ{e tra`im, a mo`e biti i da se qudi

kao, prijateqi nepouzdani, tek ja utehe nigde ne na|o.

QUBA: Mnogo si nezadovoqan.

162 Milisav Milenkovi}

\URA: Jesam i bi}u dok di{em, pi{em i malam... Nezadovoqan

moram biti, jer to je moja umetni~ka glad. To me goni da

tra`im ono {to mi se kao savr{eno privi|a... Slatko

je piti vino, dok si `edan i dok te pijewe dra`i... Kad

klone{, du{om i telom... na kraju si da mo`e{ da sni{

i vidi{ ono {to drugi ne vide i ne ~uju...

Druga scena

Soba u {koli u kojoj se skupqaju u~iteqi

\URA: (Usplahireno ulazi, besan je)

E ovo je prevr{ilo svaku meru!

QUBA: Polako pobratime, saberi se.

\URA: Ako je i od na~elnika, mnogo je!

JOVAN: ^uvaj se ti wega. Zverka je i to opasna.

\URA: Bukvan bio, bukva ostao!

QUBA: [ta ti se sad zamerio ili {ta si ti wemu zgre{io?

\URA: Ni{ta, brate, samo pakost. I to ona najgora, prosta~ka.

JOVAN: Ne gre{i \uro, vlast je vlast.

\URA: Svaka je vlast podjednako glupa... Pogledajte!

(Poka`e katanac)

JOVAN, QUBA: (U glas)

Katanac... Aps! Ne daj bo`e!

\URA: Jo{ nismo do apsa, al smo na dobrom putu... Na~elnik

il’ ja.

QUBA: Ali katanac?

\URA: Vi znate ona dva prolaza kroz {kolsku avliju, kuda

silan svet prolazi.

JOVAN: Pa neka prolazi.

\URA: E na~elniku je i to malo bilo. Svoga komoditeta radi,

naredi da se na najbli`oj ogradi {kolskoj otvori i

tre}i prolaz... ~im su ta vrata otvorena osetili smo svi

da nam to smeta od prolaze}i trgovaca, ~iraka, a ~esto i

pijani seqaka. Smeta u mirnom na{em {kolskom radu.

QUBA: I ti si katancem, kao apsanyija, po~eo da preti{.

Zlo je biti Srbin 163

\URA: [ta da pretim... Ju~e, popodne ja sam ovaj katanac

udario na ta vrata. Jutros odem na~elniku da se javim.

O~ekivao sam pohvalu, al on besan, jo{ s vrata viknu na

mene, bogami zorno. Ti si, ka`e, nasilno i svojevoqno

postupio... A onda se okrete pandurima i podviknu:

“Ovoga krivca odmah na saslu{awe i protokol. Ka-

tanac smesta obijte”.

JOVAN: A ti?

\URA: Ja zgranut, ponudih na~elniku kqu~ od katanca, ali on

samo ciknu: “Vodite ga!“

QUBA: Bogami, to nije bilo za {alu.

\URA: Ma kakva {ala. Natociqa{e me na grdan belaj... Kad

sam izlazio sa saslu{awa pandur mi tutnu ovaj katanac

i procedi: “^uvaj se Bukvana! Taj ne pra{ta!“

QUBA: Smi{qaj kako da se spasavamo bede.

\URA: Ne ostaje mi ni{ta drugo, nego ponizno da se `alimo na

nepravdu,

Tre}a scena

Kancelarija na~elnika Bukvana – Saslu{awe

BUKVAN: Je l’ onaj uhap{en?

PISAR: Jo{ sino}. Grdno se protivio.

BUKVAN: U pijanom stawu?

PISAR: Pripitom!

BUKVAN: Da se zatra`i izve{taj od Suda op{tine po`areva~ke,

po{to su do nas stigle `albe gra|ana protiv te trojice

u~iteqa da su r|avi i neuredni u vr{ewu wihove

du`nosti... Odmah depe{om tra`i da nas izveste da li

se \ura Jak{i} odao pijanstvu u velikom stepenu, da li

je du`nost napustio, te u {kolu slabo dolazi... A za

onog drugog da budemo izve{teni da li izostaje od

{kolskih ~asova i da se radwom oko vinograda vi{e

bavi... Oba{ka da se ka`e da nam je u znawu da sva

trojica doru~ak u {kolu donese, doru~kuju u {kolskoj

kujni i tu pred |acima jedu i piju... Je l’ ti jasno?

PISAR: Razumem gospodine na~elni~e!

164 Milisav Milenkovi}

BUKVAN: Na posao!

Na~elnik Bukvan Surug~i} iza|e.

Pandur uvede Ristu, kaveyiju i tri u~iteqa.

PISAR: Sve boqe od boqeg. Da po~nemo... Rista Stamboli},

kaveyija...

RISTA: (Istupi napred)

Tako je gospodine.

PISAR: Star 37 godina, stawa i vladawa dobrog.

RISTA: Ne protivim se, dao bog!

PISAR: Ju~e na no} lumpovali su u tvojoj kavani do 3 sata po

pono}i: ovde prisutni Jak{i}, Marjanovi} i Qubomir

Stojadinovi}, sve dok ih nisu kmet i policija udaqili

odavde. Kavana tvoja bila je od svuda zatvorena.

RISTA: Oni su sedeli kod mene u kavani mirno, pili, bez

ikakva nemira. U 12 sati ja sam po{ao spavati i opome-

nuo i’ da idu i oni su obe}ali i}i. Ja sam oti{ao da

spavam, a oni su ostali. Kelner mi kazuje da su sedeli do

2 sata... Nikakav nered nije bio od wih. Za sve to vreme

kavana je bila zatvorena od 10 sati.

PISAR: Kad su do{li policajci, je l’ si bio kod wih u sobi i u

koje je doba bilo to?

RISTA: Ja sam u to vreme spavao. Oni kad su do{li, pravili su

neku larmu, ali {ta je bilo ja ne znam. Moja je `ena

izlazila do wi i ona zna {ta je bilo.

PISAR: Ti zna{ da posle odre|enog vremena nije slobodno

dr`ati goste u kavani. [to ih nisi opomenuo na odla-

zak u vreme, no si i’ trpeo do 12 pa onda oti{ao da

spava{, a wih si i daqe ostavio.

RISTA: Oni nisu bili u kavani, no u posebnoj sali, trpezariji.

Ja sam wi’ u 10 sati pozvao da idu, a gospodin Jovan mi je

kazao: “Mi ne lumpujemo i ne ban~imo, doveo sam evo

ovog gosta. Kod ku}e nemam ~ime da ga ugostim”... Onda

{ta sam ja mogao ~initi: Ja sam moju du`nost u~inio.

PISAR: Jovan Marjanovi}, u~iteq ovda{wi...

JOVAN: Da, gospodine... Imam 39 godina, nisam bio su|en ni

osu|ivan dosad, stawa sam prili~nog.

Zlo je biti Srbin 165

PISAR: Vi ste sa izvesnim drugovima ju~e na no} sedeli u

kavani Riste Stamboli}a preko propisanog doba do 3

sata, dok vas policija nije odvela odande. Opomiwani

ste bili u 12 sati od policije, pa i od kaveyije, no niste

hteli i}i. Zato ste na ispitu.

JOVAN: Ja sam sa mojim drugovima gospodom Jak{i}em i Qubom

Stojadinovi}em, a bio je tu i jedan stranac, moj gost,

sedeo u jednoj sobi, ne u kavani, kod Riste. Nije bilo

jo{ 12 sati kad je policaj kod nas dolazio te nam kazao

da idemo... Kaveyija nas nikako na odlazak opomiwao

nije... Kad je pro{lo 1 sat po{li smo sami ku}i, no tek

{to smo u avliju iza{li napadnu nas policaj, Bresjanac

kmet i Nikola, delovo|a... Tu su ~inili sa nama {to su

hteli, odveli nas kao r|avce do na~elstva i odatle

otpustili.

PISAR: Je l’ ko izazivao policaje?

JOVAN: Niko. Nikakvu larmu nismo ~inili. Mirno smo sedeli,

razgovarali, pevali po neku crkvenu pesmu, a to smo se

zadr`ali za qubav toga mog gosta, sa kim se davno nismo

videli. Da bi vreme sa wim proveli malo smo se du`e

zadr`ali... U neko doba do{ao je policaj kod nas, pa

glasom punim brutalnosti zapovedio nam, kako da smo

gulanferi i nikakovi}i, da se odande ~istimo. To nas je

jako uvredilo, {to se sa nama na takav na~in, nedo-

stojno postupa. Iza toga onaj moj gost ode, podstaknut

pretwom spoqa... Mi smo posle wega jo{ malo sedeli a

za to vreme primetismo neko {u{kawe i virewe oko

prozora...

PISAR: Da l’ ste i’ vi izazivali?

JOVAN: Nikako... \ura vide}i tu blokadu spoqa re~e: “To se

protiv mene iz osvete ne{to sprema”. I on zastade... Ja

i Quba po|emo, no u avliji udarimo na zasedu policije,

koja nas odmah pod ruku uze... Sa \urom je u avliji bilo

okr{aja..: U putu, kad smo sprovo|eni, gospodin delo-

vo|a, koji me vo|a{e pod ruku i koji je bio oru`an,

govora{e \uri da bi ga ubio, no ne}e zbog mene. Mnogo

je koje{ta bilo tada od strane predstavnika vlasti,

{to uni`ava i vlast javnu i dostojanstvo ~oveka...

PISAR: Koje je to doba bilo?

166 Milisav Milenkovi}

JOVAN: Kad smo otpu{teni od na~elstva i kad sam stigao ku}i

be{e tada 2 sata posle pono}i.

PISAR: Qubomir Stojadinovi}, suplent ovda{we polugimna-

zije...

QUBA: Imam 33 godine, dosad sam bio jednom policajno ka-

`wen za no}no sedewe. Stawa sam prili~nog.

PISAR: I vi beste u ovom lepom dru{tvu?

QUBA: Ja sam sa Jak{i}em, Marjanovi}em i Aleksom Bo`i}em,

u~iteqem {etowskim sedeo kod Riste u sali. Bavili

smo se do posle 11 sati. Sedeli smo mirno, razgovarali

smo, pevali i zabavqali smo se na po{ten na~in. Kad je

9 sati bilo do{ao je policaj kod nas. Bio je bled, zelen,

stra{an da ~oveka strah uhvati, pa je kao Tur~in o{tro

kazao, da idemo ku}i. Ja sam mu odgovorio da je dosta

{ta je kazao pa nek ide, i on je oti{ao.

PISAR: A kaveyija?

QUBA: Nije nas na odlazak opomenuo. Oko 11 sati po{li smo

ku}i. \ura nije smeo da ide, boje}i se od napasti no}ne

policije, jer smo primetili da smo opkoqeni stra`om

i prislu{kivawem oko prozora... \ura je teo da spava

onde, a ja i Marjanovi}, kad smo iza{li na vrata avlije,

tu nas je zadr`ao policaj sa ~etom pandura. Nazvao nas

je lolama i sviwama, pa nas onda stavi{e u karu, a zatim

odo{e u avliju te \uru uvati{e. Zlostavqali su ga, no

ja tamo nisam bio da gledam... Kad su ga izveli na sokak

nastavili su sprovod i doterali su nas u na~alstvo. U

putu su \uru muvali, a delovo|a Nikola pretio mu i

ugro`avao pi{toqem zapetim da ga ubije... Tako je

bilo..: Sedeli smo po{teno i mislim da za to ni{ta

nisam kriv.

PISAR: \ura Jak{i}, u~iteq...

\URA: I spisateq i moler, 36 godina star, stawa sirotog.

PISAR: Vas ne}u ni{ta da pitam, sami odgovarajte:

\URA: Ja sam sa izvesnim drugovima mojim u sobi kavanskoj kod

Riste Stamboli}a sedeo. Mirno smo sedeli, razgova-

rali se i vreme na po{ten na~in provodili. Nismo

pravili nikakav nered i larmu, i po tome sam smatrao

da nam je slobodno sedeti ma dokle. Kavana je zatvorena

bila. Ja ra~unam mnogo na slobodu, koju svaki po{ten

Zlo je biti Srbin 167

~ovek danas kod dobri zakona i vlasti u`iva. Znam da

nisam ni{ta vlasti i zakonu kriv, da pod nadzorom

budem, te da se ne smem baviti no}u. Tako smo i tada

sedeli a dokle ne znam, jer sata nemam. Kaveyija nas nije

terao ku}i. Jedanput je policaj, u koje vreme ne znam,

dolazio kod nas i kazao da idemo, ali mi smo bili

uqudni i mirni, pa onda za{to da nas opomiwe na

odlazak. U neko doba po{li su mi drugovi ku}i, a ja

nisam smeo i}i ku}i, jer smo zasedu od pandura videli

na prozoru, pa sam se bojao kakve napast, kao {to me

nije ni mimoi{lo. Po{to su mi drugovi iza{li, 35

odmah su bili napadnuti, a zatim gospoda policaji,

Bresjanac i delovo|a do{li su unutra, na{li me i

zlostavqali, za{to sam jih tu`io... Kao {to se iz

stvari vidi, oni su nas tu`ili za mirno sedewe, samo da

bi se zaklonili za svoje nedelo koje su u~inili nad

nami... Ali ja se naslawam na pravdoqubqe na~alstva

da }e umeti oceniti nedostojno pona{awe svojih or-

gana.

PISAR: Svedoci su Dimitrije Bresjanac, kmet i \or|e Stan-

kovi}. Najpre kmet Bresjanac.

Ulazi kmet Dimitrije i \or|e.

DIMITRIJE: No}as su do pola tri posle 12 sati lumpovali u kavani

Riste Stamboli}a, ovda{wi gospodin Qubomir Stoja-

dinovi}, Marjanovi}, \ura Jak{i}. Kavanu je Rista sa

sviju strana zatvorio, pa su oni unutra pili... \ura je

nazdravqao zdravice koje zadiru u dana{we dru{tvo i

vlast. Kazao je: 8 dana, vide}emo... {ta je s time hteo, ne

znam... Kad sam lupnuo da otvore kavanu oni su pogasili

sve}e i razbegli se. Bili su pijani svi, dobro, a Jak{i}

ponajvi{e... Oko 12 sati oni su policajem, po mom

nalogu, opomenuti na odlazak ku}ama. Tu je tada i Rista

kaveyija bio i dremao kod wih. Od toga doba oni su opet

produ`ili pijanku do pola tri sata dokle ih ja nisam

odande izveo... Svega toga su svedoci i policaj i Nikola

delovo|a.

PISAR: Izvolite gospodine Stankovi}u.

\OR\E: Ja sam u 12 sati no}as poslat od kmeta Bresjanca te sam u

kavanu Ristinu oti{ao da vidim ko su: Tada sam onde za-

stao gospodina Jak{i}a, Marjanovi}a, gospodina Stoja-

dinovi}a i jednog stranca, koji ih moqa{e da idu, i oni

168 Milisav Milenkovi}

su obe}ali. Tu je bio kelner Ristin, a bio je i Rista

onde, dremao je, kod wih... Posle toga oti{li smo opet u

3 sata do kavane Ristine i na{li pomenuta lica, gde

opet piju. Jak{i} nazdravqao zdravice o omladini,

Kwazu, slobodi. O sada{wim vlastima da otpadne {to

je trulo, da je sada slobodno lumpovati, i da }emo veli –

za osam dana videti... Kada smo ih odneli upravo odande,

tako su pijani bili.

Naglo svi za}ute. Ti{ina potraje.

^etvrta scena

\ura Jak{i} i \or|e Popovi} – Dani~ar

\URA: Dobro mi do{ao, moj plemeniti prijatequ!

\OR\E: Boqe tebe na{ao, u zdravqu i vesequ, moj prijatequ!

\URA: Odavno se nismo videli, niti dopisivali. Sva{ta se

izme|u nas nagomilalo i ispre~ilo.

\OR\E: Ima tome skoro pola godine. A vreme te~e uprkos na{oj

lewosti ili spre~enosti.

\URA: Izgleda mi jo{ du`e kad pomislim koliko se promene

za to vreme sa mnom u~ini{e.

\OR\E: Na varo{ i qude jo{ se nisi svikao. A oni na tebe,

rekao bih, tako|e.

\URA: U prvi mah kad sam u Po`arevac do{ao, naumio sam kao

slobodan ~ovek od moga rada `iveti. Ali to ne be{e

mogu}e.

\OR\E: Krivca za tako {togod mora{ sam potra`iti. U tebi

ili van tebe.

\URA: Tebi od voqe stoji misliti da je to zbog moje lewosti,

koju malo~as spomenu, ili kako ti ’o}e{ misliti. Ja

samo priznajem da nisam mogao.

\OR\E: Sam si tra`io Po`arevac.

\URA: Jesam. Avgusta postanem u~iteq u Po`arevcu, a sad od

oktobra sam u~iteq crtawa u Kragujevcu. Dakle po-

stigao sam ono {to sam `eleo.

\OR\E: Pa sad?

Zlo je biti Srbin 169

\URA: Sad samo zdravqe od boga. Nadam se da }u sve ono {to

sam prema sebi i prema svojima gre{io ispraviti.

\OR\E: Da}e bog i zdravqa i prilike za popravqawe.

\URA: Uvideo sam da ne mogu do onoga uva`ewa do}i koji bih

mo`e biti `eleo ili zaslu`io, ne znam zbog ~ega. Sve

dr`im da je to zbog moje naravi, koja je dosta ne-

harmoni~no u meni sme{tena.

\OR\E: Naravi su na{e sudbine, moj \uro. Takvi smo dati od

prirode, od boga. A mo`da je i |avo tu prste ume{ao kad

su nas takve na ovaj svet otpravqali.

\URA: Da l’ je |avo ili neki drugi vrag, ali ni ja sam sa sobom

nisam ba{ uvek dobro bratovao. Znam da od samoga sebe

ne mogu biti solidan ili razvratan ili pak ponizan

meku{ac. To znam, kao i da od drugih zavisi a ipak mi

nekad do|e gadno i na mene samog. Pa se ili qutim ili

sebe sa`aqevam. A od toga uvek moji mili pate.

\OR\E: Ti si kao vuk u gori. Samuje{ i gladan i sit.

\URA: Video sam da su me prijateqi i drugi qudi vi{e uva-

`avali i qubili kad sam od wih udaqen `iveo. A i ja

sam voleo biti me|u poznatima, me|u qudima koji niti

znaju {ta je meni dobro, ni {ta je meni zlo. @eleo sam

da do|em tako u dru{tvo, niko da me ne primeti. Oti-

dem li tako|e da bude neopa`eno.

\OR\E: Priznajem da te nisam takvog znao.

\URA: Oduvek sam takav bio i to mi je uvek bilo taman za mene.

\OR\E: Zar ti hvale nisu godile pri vinu, uz pesmu.

\URA: Skoro nikad. Jer kad me ko hvali i uzdi`e, moram

priznati da se zanesem. Ako me pak vre|a i zadirkuje

tako|e se u qutwi zanesem i zaboravim.

\OR\E: Boji{ se da ne pre|e{ granicu.

\URA: Sigurno, ali se i tu zaboravim. Naro~ito kad sam me|u

qudima koje ne uva`avam, ja ne{to i sludujem... Ali me

tad ne grize savest. Zato sam i ostavio Novi Sad.

\OR\E: Sve su to tvoja pajta{ka iskustva iz kafanskih dru-

`ewa. Ti si to sticao godinama, ali u du{i si ostao

Srbima op~iwen.

170 Milisav Milenkovi}

\URA: E, moj \or|e, to mi tek te{ko pada. Jer ja o srpskoj

budu}nosti mogu samo o~ajavati. Tu|in te prezire, ali

Srbin te mrzi... Zlo, zlo je biti Srbin... Sa wim ne

zna{ na {ta }e{ da iza|e{.

\OR\E: Opet pretera.

\URA: Naprotiv. I juna{tvo je biti Srbin. Jer kao Srbin ne

samo {to se protiv celog ostalog sveta mora{ boriti,

nego se mora{ boriti i protiv Srbina i protiv sebe

samoga.

\OR\E: Ba{ u tome i jeste srpska postojanost.

\URA: Ka`u da zlato r|a ne jede. Srbin je zlato, ali ga

sopstvena r|a grize... U istoriji stoji: da su narodi

zbog nesloge, od otimawa i napadawa na tu|e carevine

propali. Srbi, ako propadnu propa{}e zbog sebi~nosti

i podlosti.

\OR\E: A ako ne propadnu?

\URA: A ako ne propadnu bi}e ~udo o kome }e istorija pri-

povedati.

\OR\E: Istorija ve} i pripoveda o nama.

\URA: Znam ja to. Trajemo ve} vi{e od hiqadu godina. I

dr`ave smo imali. Ratovali smo za careve i na{e i

tu|e, ali sve ima svoj kraj. Ili slavan ili pogibeqan.

Istro{ili smo se mnogo. Gazili su nas i povijali kao

prole}ni vihori mlada `ita.

\OR\E: [iroko si se razmahnuo, \uro. U ovim selima i pa-

lankama gde si decu podu~avao, s qudima si ratovao, ali

si u du{i pesnik i to raweni pesnik ostao.

\URA: Bio sam i stena i ptica – rugalica Evropi i zaneti

qubavnik. Sledio srpsku vlastelu i velmo`e, vladare i

sve wihove nesre}e i uspehe. Znam ja {ta }e mi po-

koqewa re}i: Mrzeo je qude, ali se divio i veli~ao

srpstvo. Makar i sa one crne strane.

\OR\E: Ni ti, ni ja srpsku istoriju ne mo`emo preokrenuti,

jo{ mawe mo`emo srpsku budu}nost predvideti. Sve je

i{lo i i}i }e kako su sile zemaqske i nebeske naumile.

Na{e je samo da sledimo...

\URA: Znam, znam: i da }utimo i da trpimo... Dok se }utati i

trpeti mo`e, a posle...

Zlo je biti Srbin 171

\OR\E: Posle lom i smrt. Smrt je ta~ka koju jo{ niko nije

mimoi{ao.

\URA: Dok sam `iv ni{ta mi ni ona ni vlast ne mo`e. A ja

mogu sve. I da izazivam i da prkosim.

\OR\E: ^ovek mo`e sve samo sa sobom. Kad su mu deca i `ena na

vratu wima se mora pokoravati i za wih `ivot `rtvo-

vati.

\URA: Razumeo sam, pobratime! Ludovawe i lumpovawe za

vremena. Kasnije mu~i se i radi.

\OR\E: To nam i qudska svest nala`e: moramo se mu~iti i

raditi. I jedno i drugo je od boga dato i bogu je milo.

Peta scena

\ura i Hristina, sami

HRISTINA: (Pla~e)

I to je sada kraj. Tolika tvoja obe}awa, srpstvo i

qubav.

\URA: (Na kolenima je pred Hristinom)

Slatka Tino, kunem ti se `ivim bogom, kunem ti se

grobom i spomenom moje i tvoje majke, kunem ti se mojom

i tvojom slatkom de~icom: Milo{em, Belom i Tijanom!

HRISTINA: Ne}u vi{e tvoja zakliwawa. Decu mani, ali mani i

la`i!

\URA: Kunem ti se, Tino, mojom qubavqu!

HRISTINA. Precvetala je tvoja qubav. Nemoj je vi{e ni pomiwati.

Tvoja qubav su tvoji pajta{i i vino, na koje tro{i{ i

posledwi gro{.

\URA: Tino, kunem ti se eto tom qubavqu u koju sumwa{, da }u

biti dobar, da }u te kao i dosad, u du{i i u srcu mome

nositi, da se nikada, ba{ nikada vi{e ne}u opiti, niti

da }e{ iz moji usta ikada ~uti re~ koja bi te uvrediti

mogla.

HRISTINA: Deca se tresu ~im vrata otvori{. Vri{te i tra`e da ih

ocu mome vodim. A ti besni{, pijan~i{...

172 Milisav Milenkovi}

\URA: (Hoda na kolenima za Hristinom po ku}i)

Idi moli tvoga oca dobroga, pla~i pred wim i pre-

kliwi ga, da te sa slatkom na{om de~icom na{oj ku}i

po{aqe.

HRISTINA: Kuda }u ja \uro; Ti nema{ ni ku}e, ni otaybine. Gde }u

decu da devam i kako da ih {titim od du{mana?

\URA: Pro{enije za podanstvo, po ~etvrti put sam predao.

Molio sam Ministarstvo prosvete da me premeste u

Beograd. I sve }e to dobro biti. Samo do|i ti, vrati se

k meni sa Milo{em, Belom i Tijanom.

HRISTINA: (Spremna je da popusti)

Oh, \uro!

\URA: Oh Tino!

(Zapla~e)

HRISTINA: Na{a deca te i{tu.

\URA: O, deco moja, slatka deco moja. Golubovi, an|eli! Sva

ste sre}a u nesre}nom `ivotu mome! @ivim, o~ima da

vas vidim, da `ivim za vas... Najnesre}niji sam otac i

mu` ja...

Hristina i \ura se zagrle

\URA: Ne daj me, Tino! Moju propast svi `ude. ^uvaj me, Tino,

od du{mana. Ne daj da propadnem.

[esta scena

Pisar i Bukvan

BUKVAN: [ta }ete sa tom hrpom akata. Sve je to neva`no. U

arhivu “Ad akta”.

PISAR: Nije ba{ sve.

BUKVAN: Samo protokol i tu`be, saop{tavaj.

PISAR: A ova molba?

BUKVAN: Ko moli i za{to?

PISAR: U~iteq \ura Jak{i} moli za prijem u srpsko po-

danstvo.

PISAR: Da ~itam?

BUKVAN: Ako si zaludan, ~itaj!

Zlo je biti Srbin 173

PISAR: (^ita)

Pokorno, potpisani, pre{ao sam sa urednim paso{em

jo{ kao ne`ewen u Srbiji, i to: aprila 1857. godine i od

ono doba do danas nisam mewao paso{, niti sam tra`io

austriske, ili ma ~ije tu|e za{tite, a kada sam u

Austriju prelazio radi mojih vamilijarnih poslova to

sam sa srpskim paso{em ~inijo... Od aprila 1857. godine

pa do danas, slu`ijo sam u Srbiji i kao privatan i kao

javan u~iteq, a bivalo je da sam i pod ostavkom po vi{e

vremena probavqao, ali svakada kao pravi Srbin i

patrijota. Ovde sam se i o`enijo, ovde su mi se i deca

izrodila, ovde ve} vi{e godina porezu i prirezu pla-

}am, ovde u Srbiji nameravam zajedno sa mojom decom

ostati... zato se usu|ujem pokorno moliti da se za

srpskog gra|anina priznam, i da mi se dopusti na srpsko

gra|anstvo zakletvu polo`iti... O mome vladawu mo`e

se ministarstvo unutra{wih poslova i iz ovog pri-

lo`enog svedo~anstva uveriti... U samoj stvari ja sam

Srbin i srpski gra|anin... ostajem najpokorniji \or|e

Jak{i}, u~iteq IV razreda.

BUKVAN: Kakvo svedo~anstvo pomiwe?

PISAR: Ono da nije ka`wen.

BUKVAN: To je na{a gre{ka i sramota... Otkud ta molba kod nas?

PISAR: Ministarstvo tra`i mi{qewe...

BUKVAN: Odmah otpi{i: molba se odbija! Zbog usmenog opo-

ro~avawa zakona, naredbi i postupawa vlasti.

Sedma scena

Stojan Novakovi} i \ura Jak{i}

STOJAN: Dobra polovina tvoga stradawa, \uro, ja tvoja krivica.

\URA: I ti mi to ka`e{?

STOJAN: Ka`em ti kao prijateq...

\URA: Kad mi ti to ka`e{ kao prijateq, {ta li }e mi tek

du{manin re}i!

STOJAN: A ti du{mane i ne slu{aj.

\URA: Mnogo ih je. Namno`ili su se, pa me odasvud dave.

STOJAN: A ti se nad wima uzvisi. Gledaj odozgo u teme.

174 Milisav Milenkovi}

\URA: E moj Stojane, slab sam ja za takav prezir. Slab sam,

nisam kriv.

STOJAN: Ili trpi ili se bori. Tre}eg ti nema. Ponosit jesi...

\URA: Od kako sam postao ne pamtim da sam obraz i po{tewe

pogazijo... Zar sam ja kriv {to sam kao prvi srpski

pesnik samo o slavi, veli~ini i slobodi srpskoj pevao,

a drugi su ode i ekloge i druge bezposlice cvrkutali...

STOJAN: Ali, \uro, nije vaqda ceo tvoj `ivot, zlom neprestano

bio pritisnut;

\URA: Za to pitaj one koji sudbinom ~itavog naroda uprav-

qaju. Pitaj {ta su narodu spremili.

STOJAN: Od wih si i ti hleb dobio.

\URA: Gorak je hleb {to ga meni udeli{e nek i wima tako

zagor~a. Na tome im hvala... Meni “hleba”, a pe~ewe su

sami pojeli, a meni ni kosti sa svoje bogate trpeze nisu

ostavili.

STOJAN: Gnev i neprekidno gnev.

\URA: Ja umem i mogu snositi sve – samo nepravdu ne!

STOJAN: E, moj prijatequ, s qudima nije lako...

\URA: Ja se na tebe ne}u tu`iti, ne mogu se ni srditi, jer

verujem iznad svega da si mi iskren i pravi prijateq.

Ali ti `ivi{ u sebi, svet ovaj okolo ne poznaje{.

STOJAN: Svetu ne mo`e{ ugoditi, a jo{ mawe svet to ho}e tebi.

\URA: Znam ja to. Ali i nekog poravwawa izme|u sveta i mene

mora biti, ina~e }e parni~ewe stalno da te~e i globe

nedu`ni da pla}aju.

STOJAN: U mladosti sam mislio da je pesni~ki dar od boga dat, a

sad mi se sve vi{e ~ini da je to kazna koju pesnik ne

skrivi, ali je primi kao da mu pripada.

\URA: Pre pedeset sedme imao sam u “Letopisu” nekoliko

pesama, a onda ne be{e ovolika tu{ta i tma stihotvo-

raca, a oni mi dado{e Sumrakovac. I za vreme mog

bavqewa u Podgorcu i Sumrakovcu opet sam se odli-

kovao pesni~kim poletom vi{e no ijedan drugi od wih,

a oni me preporu~i{e kod [pa~eka za privatnog u~u. I

opet kao tu| sluga radio sam kao patrijota... Drugi se

trudi{e da se dodvore i dokopaju masnijih zvawa, a mene

ostavi{e da pevam u sirotiwi i bedi... ti si me stavio u

tvoju istoriju literature. Na tome ti hvala!

Zlo je biti Srbin 175

STOJAN: Hvala je tebi samo tvoje delo, a moja je du`nost bila da

pred wim slep ne budem.

\URA: Oprosti mi! Toliko je nepravdi meni u `ivotu u~i-

weno, da vi{e ne mogu }utati. Do}i }e vreme kada }u ja

Srbima pokazati, moj Stojane, koliko su prepunih ~a{i

`u~i meni nato~ili... Sad u bogatstvu i rasko{i `ive

budale, a ja u bedi i sirotiwi...

STOJAN: Narod smo nezahvalan...

\URA: I neblagorodan... Ne bi meni krivo bilo da sa mnom

neki Ma|ari ili Talijani tako postupaju. Trpijo bih

bez re~i. Ali ovako, brate moj, te{ko mi pada ovo i

ovoliko nepravedno gowewe... Ja sam pijanica, tu`e me

kmetovi. Pijanica sam ja, a moj tu`iteq na~elnik

nije... Ja sam tu|in i skitnica, a na~elnik ovda{wi...

STOJAN: Mani vlast, gra|ani su te lepo i do~ekivali i ispra-

}ali!.

\URA: Ja i na~elnik smo Po`arevac ostaviti morali. Wega

ciglo jedni kvartalnici isprati{e, a mene pijanicu,

skitnice isprati{e neki i do po puta, a do skele skoro

sva inteligencija: prota, popovi, u~iteqi, profesori,

pravozastupnici, gra|ani, majstori, mehanyije...

STOJAN: Nije te narod ni kao pesnika omalova`avao.

\URA: Narod je, Stojane, slaba uteha... Jedni mi kazivahu da

imam dara pesni~kog, drugi su preterivali pa vele da

sam sam genije, al me niko ne pomo`e. Nego, iz Pod-

gorca u Sumrakovac, iz Kragujevca u Sabantu, iz Po-

`arevca, umesto u Beograd, oni me gurnu{e u Ra~u..: Kod

naroda je po{tewe, a kod vlasti nema ni po{tewa ni

pravde.

STOJAN: Nisam se nadao da }u te u ovakvom stawu zate}i.

\URA: Mnogo ~emu se ni ja nisam nadao, al’ trpeti se mora.

^esto od mleka pa do veka... I kao moler iste sam sre}e

bio: Svi me hvali{e ali me ne htedo{e kao Stevu,

Deroka i Raspopovi}a podpomagati. Oni misle da onaj

koji se nau~ijo sa drvenom ka{ikom mr{avu ~orbu

kusati, da bi se sa srebrnom otrovao.. Dragi Stojane

vrlo su konkventni kad nekoga treba mu~iti i upro-

pastiti. A meni niko boqi prijateq nije do onaj koji je

ko ti voqan saslu{ati moje bede, a jo{ boqi koji bi mi

i pomogao... A ja Srbiju ostaviti ne}u: Te{ko je i meni,

a i zbog dece...

176 Milisav Milenkovi}

STOJAN: Eto i podanstvo si srpsko napokon dobio i odsad se

vi{e ne}e{ potucati kao austrougar u svojoj zemqi.

\URA: Ne znam da li da budem gnevan ili zahvalan, jer ~etiri

puta sam neuspe{na preno{enija predavao. A sad da l’ je

ovo milost ili priznawe ni sam ne znam.

STOJAN: Svejedno {ta je, sada si srpski podanik.

\URA: Nek je sa sre}om i meni i srpstvu u celini.

STOJAN: I kad je lepo, nek ne bude jedino... Izradio sam da te u

dr`avnoj {tampariji za korektora postave. I to }e

uskoro biti.

\URA: O, bo`e, da l’ }u se i ja u Beogradu sku}iti.

STOJAN: Neka ti i to blagosloveno bude, \uro!

\URA: Ostajem ja i daqe ono {to sam oduvek i bio: i ~ovek i

~elik. Umem da se nadam i radujem, ali umem, kad moram,

i da trpim.

Osma scena

\urina soba i u woj: \ura i Jovan Draga{evi}

\URA: Evo me iz Jagodine, ponovo sa vama bra}o. Istrpeo sam

Sabantu i onu patwu koja me u gladi tamo zate~e. Al’

odande kao da neki polet ponesoh. Ne radujem se, a u

du{i mi milo do|e.

JOVAN: [ta te to obradova? Plata nije, a ni qudi zasigurno.

\URA: ^ovek jedan jeste. Svetozar, Svetozar Markovi} kao da

me preokrenu. Kao da mi udari `ig u du{u kojim me

ozra~i.

JOVAN: A sad mi je jasno ono \ura “komunac”, “crvewak”.

\URA: Jasno je meni i pre toga bilo, ali nisam smeo sve javno

da ka`em. Sad sve smem.

JOVAN: Ma uvek si ti “lajao” i kad treba i kad ne treba.

\URA: (Sa odu{evqewem, ~ita iz novina)

“Kako ja poznajem na{ svet, na{e nera{~i{}ene poj-

move o na~elima i qudima, a osobito onu publiku koja

je, po lakoj obmawivosti, poneta za zatucanstvom i

la`nim prorocima – nije ba{ najprobita~nije biti

Zlo je biti Srbin 177

ravnodu{an prema radwi onih koji ve} odavna pro-

sipqu politi~ke i dru{tvene mijazme po na{em na-

rodu, truju mu `ivot, odvode ga sa puta koji je jedini

spasonosan po na{u malu zemqicu i celo srpstvo, i

ukoliko se to u zabavnoj formi ~ini, utoliko lak{e

kod nekih prolazi...”.

JOVAN: Opet novine i opet dopisi i opet sve ostalo.

\URA: Ne prekidaj me. Sve isto i nije isto. Slu{ajte: “Ja

dr`im da je zadatak svakog svesnog i po{tenog Srbina

da ovome na put stane, da ne dâ di}i glave sebi~wa{tvu

i prqavstvu, koje se protura pod firmom patriotizma i

koje je do skora nalazilo za{tite na visokim mestima,

te je toliko bezbednije moglo {iriti svoje konce i

ku`iti na{u atmosferu”.

JOVAN: To je tvoje dr`awe i od ranije.

\URA: Jeste, ali sad i javno saop{teno u Kaqevi}evoj “Sr-

biji”.

JOVAN: ^udim se da te je cenzura propustila.

\URA: Ni{tavna je ona, bra}o. Spram we je ona sjajna, bo-

`anstvena, lepa, sestra sun~eva, vladateqka kugle zem-

qine, a divno joj je ime: sloboda!.

JOVAN: Daj bo`e da ne preteruje{. A takav si i kad pati{ i kad

se raduje{.

\URA: Pesniku je dato da tako ose}a. Pesnik mo`e {to gra-

|ani ne sme. Sklon da kalendar reformi{em.

JOVAN: Sve u duhu ovih ideja.

\URA: U pravu si. Ja znam da imena “Sloboda” nema u ka-

lendaru: Wega nema, a trebalo bi svaki dan da to ime

nosi. Za{to da svaki prvi januar po~iwe Svetim Va-

silijem? Zar ne bi moglo stojati: dan prvi: Sveta

Sloboda, i to crvenim slovima. Dan drugi: Sveti Slo-

bodni sastanci. Dan tre}i Sveta Slobodna {tampa. Dan

~etvrti: Sveta Udru`ewa. Dan peti. Sveta Iskrena

Skup{tina.

JOVAN: Pri~uvaj se ovih reformatorskih ideja. Ili boqe pri-

~uvaj se onih pred kojima ih kazuje{.

\URA: Dockan, dockan me ti opomenu. Sve sam ja to izlo`io u

kafani u Jagodini.

178 Milisav Milenkovi}

JOVAN: Pred kim si se usudio?

\URA: Pred kmetom Jovan~om Cvetanovi}em...

JOVAN: Je l’ o}utao?

\URA: Odalamio me je {tapom preko le|a, evo i sad masnice

nosim i tebi ih pokazujem.

(Podigne ode}u s le|a i pokazuje).

JOVAN: Vi{e puta.

\URA: I to mu je malo bilo, nego me ujutru pred {kolom

presrete pandur i tutnu mi ovo u {ake.

(Vadi iz yepa papir, ~ita)

“Otpu{ten iz slu`be zbog nepristojnog vladawa”.

JOVAN: A ti opet sre}an.

\URA: Sre}an sam {to sam `iv, {to imam tebe i {to se nadam

danima lep{im.

Deveta scena

\ura Jak{i} i Jovan Jovanovi} – Zmaj

\URA: (Le`i bolestan na sirotiwskoj posteqi, slab, ne-

mo}an, ~esto pada u bunilo)

O majko, kako si lepa i bela. Pru`a{ mi ruku, umornu i

omr{avelu. Jesi li umesila hleb, oprala podove... O~i

su ti svetle, velike i blago osmehnute. O, majko, kako je

blag dodir tvoje ruke na mome ~elu. Ti, kao, da me nekud

doziva{, k sebi me zove{. O majko, majko...

ZMAJ: Pobratime, pobratime, rasani se. To je moja ruka.

\URA: Ti si pobratime... Slab sam i sam sam pa u snove tonem.

Majka mi se privi|a i sad sam je usnio.

ZMAJ: Kad majka ti u san do|e bi}e{ bla`enog stawa i u

detiwstvo }e{ se vra}ati. A oca kad sawa{ sve }e ti

dobro u `ivotu biti i svaku za{titu od wega mo`e{

dobiti... Nego lekove nisi uzeo.

\URA: Nema vi{e meni leka, pobratime. Znam ja da se kraj

mome bednom `ivotu bli`i.

ZMAJ: Vatru vi{e nema{, samo si od boqke iscrpen, pa si

nemo}an.

Zlo je biti Srbin 179

\URA: Krv sam ja davno iz plu}a bacio i moja bela yigerica je

upaqena. Moj spas je ilova~a i topla ~amovina.

ZMAJ: Odagnaj te misli. Jeste sad smo na pragu zime, ali

svanu}e boqi i topliji dani.

\URA: Svanu}e, ali ne}e meni... Ja stalno ~ujem {apat moje

male bra}e, vidim wihova lica koja me mame. ^ujem i

pse kako besno laju na no} i hladnu samo}u... I majku

stalno gledam kako stoji na kapiji, kao kad me je

ispra}ala u Segedin... a evo ~ujem. Gde je sad moja majka?

To nije wen krst na grobqu. To nije wen grob. Gde je

ona? ^ujem joj glas kako peva u kuhiwi, grdi me za

poderane pantalone, hrani pili}e. Eno dolaze mi Ci-

gani, nose }emane... Ja sam sa vama...

ZMAJ: Budi mi blagosloven!

\URA: A eno i we! ^as je u plavom, ~as je ~ujem kako razgovara

sa Stanojem Glava{em.

(Naglo se trgne)

Pobratime, evo ti peti ~in. Naj, po{qi im u “Stra`u”.

Neka {tampaju. Nagrade ne tra`im. I oni su patnici

kao sam {to sam.

Deseta scena

\ura Jak{i}, sam i o~ajan

\URA: Neka mi bude opro{teno... I sam gospod bog voli slabe

i tu`ne, nesre}ne i bolesne. A ja nesre}an i bolan

jesam. Bolan od najdubqe boqke qudske... Nije to {to

me niko ne razume. Ni du{mani, ni prijateqi ni fami-

lija. Niti je to ova te{ka sirotiwska muka. Nije ni

zapaqena bela yigerica. Bol je moj i ve}i i dubqi od

svega toga. Toliko mi je nepravdi u `ivotu u~iweno da

vi{e ne mogu da }utim i trpim. Ja sam ~itao mnogo

nesre}nih, velikih i malih pesni~kih biografija. I

kao da sam `ivote svih tih pesnika zajedno ja sa wima

oyiveo, jer tolike se muke i bezmernog bola u mom

`ivotu zgusnulo... Ali, ako sam i ja pesnik, i ako sam i

ja zaslu`io, da me makar sedam dana posle moje smrti ko

spomene, ima}e se ~emu na{a deca ~uditi. Jer ovako

kako na{a gospo{tina sa mnom postupa, ni sviwe ne

~ine. Niti kakva druga lo{a `ivotiwa...

(Zami{qen, setan, odsutan)

180 Milisav Milenkovi}

I sedam dana posle moje smrti ako me ko spomene.

(^uje sebe kako doziva one {to mu lete oko glave,

wegov glas Off)

Jeste li mi rod?... Siro~i}i mali

Il’ su i vas, mo`da, jadi otrovali,

Ili vas je slabe progonio svet?

Pa do|oste samo – da kad qude znamo

Da se i mi malo boqe upoznamo,

U dvopevu tu`nom pevaju}i set...

Moje tice lepe, jedini drugari,

U novome stanu, poznanici stari,

Srce vam je dobro, pesma vam je med;

Ali moje srce, ali moje grudi,

Ledenom su zlobom razbijali qudi,

Pa se mesto srca uhvatio led.

Moje tice male, jadni sirotani!

Pro{li su me davno moji lepi dani,

Uvelo je cve}e, odbego je maj,

A na du{i osta, ko skrhana biqka,

Il’ ko tu`an miris uvelog bosiqka,

Jedna te{ka rana, te`ak uzdisaj.

(Ustao je, hoda kao u snu, kao mese~ar)

Ja znam da mene niko ne razume. Zbog toga nikog i ne

krivim, jer ni ja sam sebe ne razumem. U sve sumwam, u

sebe nisam siguran. Ni kud idem, ni {ta sam hteo, ni kud

i kako sam naumio... Jesam i bio sam uvek nestrpqiv.

Sve ne{to ho}u, a to mi je uvek izmicalo. Vidim da u

mnogim poslovima koje sam preduzeo ne va`im mnogo.

Ponekad pomi{qam kako i u ~ar{iji me|u svetom ne

va`im mnogo... Ali jedno znam i duboko ose}am: uvek

sam bio sam, stra{no sam... A ostalo... Moler nesam, a

spisateq nesam... Izgubio sam se... Moler nesam, a spi-

sateq nesam...

I taj krik \ure Jak{i}a MOLER NESAM, A SPISATEQ NESAM

uzvitla se ponet naletima i fijucima vetra, po~ne da se prolama i

odjekuje, umno`en i prodoran. Vetar, udari gromova i sevawe muwa kao da

povremeno nadja~avaju pesnikov krik, a onda se on kroz tu apokalip-

ti~nu tamu opet probije i nadja~a sve.

\URA: (Off)

Moler nesam, a spisateq nesam.

Zlo je biti Srbin 181

Jedanaesta scena

Pogreb \ure Jak{i}a

Pod Vaznesenskom crkvom se iskupilo mno{tvo sveta da isprati srp-

skog pesnika \uru Jak{i}a. Tu je hor veliko{kolaca i bogoslova. Kraj

kov~ega stoje Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovan Draga{evi}, Aberdar i Mi-

lorad [ap~anin. Oni nose kov~eg. Nad kov~egom pred Vaznesenskom crk-

vom govori}e Giga Ger{i}, prijateq pesnikov. Tu je i \urina supruga i

sva lica iz ovoga komada, kao i cigani – muzi~ari.

PRIPOVEDA^: Umro je \ura Jak{i}, srpski pesnik. [to ga je pratilo

kroz ceo `ivot wegov, to ga je i na onaj svet ispratilo –

jad i nevoqa. Da nisu po{tovateqi wegovog rada kwi-

`evnog i wegovog po{tewa skupili priloge, ne bi se

imao ~ime sahraniti... [to god se nazvalo inteligen-

cijom, to se sve ve~eras steklo, da \uri re~e posledwe

“s bogom”. Te{ko, da }emo pogre{iti, ako re~emo, da su

u sprovodu svi profesori, sudije, lekari, umetnici,

u~iteqi, veliki i mali ~inovnici, vojnici, trgovci,

zanatlije, siroma{ni radnici – osim onih koji su ne-

~im spre~eni... Ve} se hvata sumrak i pred Vazne-

senskom crkvom.

GIGA GER[I]: “Mra~na mi je tesna soba

Senka crnog groba.

U sobici ni{ta nema

Do ti{ina nema...”

Ju~e 16. novembra u {est sahata ujutru preminuo je jedan

pesnik srpski. Be{e preturio burne mladala~ke dane,

dane ose}ajnoga zanosa i bujne lirike, dane titanskog

juri{awa na nebo, na sudbinu, na svet. U wegovim

`ivim grudima, rastrzanim patwama, bedom i pesni-

~kim bolovima, behu se stalo`ili uzbuweni ose}ajni

elementi. Crne senke negda{wih raznolikih ve}inom

`alosnih `ivotnih udesa behu se u nekoliko ve} ra-

zi{le i i{~ezle kao lutala~ke slike nekoga te{koga

nemiloga sna, koje samo ostado{e za potowa pokoqewa

pribele`ene, ispevane i nesmrtnim strofama, u kojima

be{e divno nacrtan jedan patni~ki `ivot. Ve} se mu-

~no i bore}i se ispeo be{e na vr{ak pesni~kog stva-

rawa, u oblast {irih pesni~kih kompozicija, ve} je

wegov genije po~eo da osvaja prostorno poqe najvi{eg

oblika poetske umetnosti i ve} nam je po~eo iznositi

182 Milisav Milenkovi}

na pozornicu u pravoj pesni~koj koncepciji smi{qenu

i izvedenu sliku junaka iz minuloga velikoga vremena,

spremao se za daqe ve}e radove u tome pravcu, a eto se

prikrade iz potaje onim ne~ujnim ali u`asnim korakom

stara bleda avet. Neminovna, neumoqiva i ve~na kao

prirodni zakon. Jednim mahom svoje ladne, suve ruke

pokosi sve planove i pesni~ke zami{qaje, sledi za

svagda pesni~ku struju, u nevrat razagna sve poetske

snove i obilato `ivo vrelo od pesama usahnu i zamrznu

se u ledeni nepomi~an le{... U \urinoj obilato razvi-

jenoj i sna`no skrojenoj prirodi behu se spojile dve

srodne umetnosti, poezija i slikarstvo. U obema je on u

nas zauzimao jedno od prvih mesta, ali glavno je wegovo

zna~ewe, nema sumwe, u pesni{tvu. Ne}u ovde nabrajati

sve pojedinosti wegovoga mnogim bedama, patwama i

gowewima, a veoma retkim malenim radostima zaseja-

noga i isprepletenoga `ivota. On ga je sam ve{to,

divno i krvqu svojom ispisao i nacrtao u pesmama

svojim... U istoriji \urinoga `ivota opet se bog zna

koji put ponovila ona stara istorija i sudba, koja je u

dugim, krvavim mlazevima zabele`ena na svakom listu

kulturne i literarne istorije qudske po~ev od otrovne

~a{e Sokratove do danas. Mo`da to tako ve} mora da

bude, obi~no sa retkim i malenim izuzecima svetlijim,

da obi~no ve}i darovitiji umovi, koji se po samoj

neobi~no `ivqe skrojenoj prirodi svojoj te{ko utis-

kuje i prilagode u tesni okvir svakida{weg, fili-

starskog `ivotnog porekla, u te ukalupqene forme

konvencionalnih pogleda i obi~aja, koji ho}e ne{to

veliko, a ne vide dovoqno jasnoga ciqa pred sobom.

Takvi ve}i umovi obi~no moraju da gaze po nekoj obi-

lato trwem zasa|enoj `ivotnoj stazi, da moraju u pat-

wama i borbi da se rode, da `ive i da umru. \ura je sad

ve} u{ao u istoriju na{ega literarnoga `ivota i

pokreta, on je u woj zauzeo svoje svetlo, vidno mesto...

Priklawamo glavu pred neumitnim prirodnim zako-

nom, koji preseca konac svakoj individualnoj egzisten-

ciji, gorko `alimo na{u dosta siroma{nu literaturu,

kad mora da izgubi jednog od prvih radnika jo{ u punoj

mu{koj snazi. Tebi, \uro, ne}emo `eleti ono obi~no

“ve~naja pamjat”, jer ti si nam sam ve} kazao:

“]utite, }ut’ te – s perom u ruci

Stekao sam sebi u rodu glas.

Zlo je biti Srbin 183

S krvavom sabqom u bojnoj muci

Bio sam boqi – boqi od vas.”

I bio je boqi... Ostao je veran narodu svom!

Horovi zapevaju prigodne pesme. Odjednom zagrmi, sevne muwa, dunu vetar.

PRIPOVEDA^: Tek {to je besednik progovorio, navuko{e se suri

oblaci iznad tu`nog zbora, vetar zahuja u visini, a iz

oblaka se za~u burno – sumoran {um. Mo`da je priroda

htela re}i: Stanite! Ja ho}u da govorim hvalu qubimcu

svome.

Jovan Jovanovi} Zmaj, Jovan Draga{evi}, Aberdar i Milorad [ap~anin

odnose kov~eg u tamu, koja polako pokriva scenu. ^uje se sna`no nevreme

koje besni: Olujni vetar i ki{a. Narod je povijen pod naletima vetra.

PRIPOVEDA^: \uru Jak{i}a u grob spusti{e po no}i...

KRAJ

Od januara 2005. – februara 2006.

184 Milisav Milenkovi}