Oблици индивидуализације наставе

Позната нам је чињеница да међу ученицима једног одељења постоје велике разлике,па је и схатљиво да једнака настава неће моћи свим ученицима да осигура повољне услове за стицање знања.Због тога се уводи индивидуализована настава у васпитно-образовни процес.Историја наставне праксе показује различите покушаје прилагођавања наставе физичким и психичким особинама ученика.Овакав облик наставе у нашим школама је мало заступљен,али се не може рећи да нема никаквих облика индивидуализације наставе.Таквих облика има,али се не примењују у довољној мери.

Идеја да се настава прилагоди индивидуалним могућностима ученика утицала је и на организацију наставног рада,па су се појавили најразличитији облици индивидуализације наставе.Наставник се опредељује за одређени облик индивидуализације уважавајући захтеве с обзиром на конкретну ситуацију у којој се обавља учење и расположивост наставних средстава и материјала за рад .Избор облика индивидуализације условљава и наставникова оспособљеност да одређени облик примени.Наставник мора бити објективан при процени својих могућности пред овим задатком,веома добро познавати своје ученике и разлике које постоје међу њима,све начине и могућности у индивидуализацији наставно рада и тако створит услове за њену адекватну и ефикасну примену,обезбеђујући на тај начин успех ученика и свој лични успех.

Различити аутори дају различите класификације облика индивидуализације .

44

Облици индивидуализације по Радисаву Ничковићу су:

-„наставни листићи;-задаци на више нивоа тежине;-елементи индивидуализације у програмираном учењу;-елементи индивидуализације у учењу помоћу машина за учење и компјутера;- индивидуализација у слободним и факултативним активностима;-покушај рачвања(фракције) наставе у школи;-елементи индивидуализације у додатној и допунској настави;-елементи индивидуализације у оквиру групне наставе“36. Дарко Марић наводи поступке,начине и технике

индивидуализоване наставе:-„рад са наставним листићима;-рад са задацим на различитом нивоу тежине;-индивидуална наставникова инструкција;-рад са програмираним материјалима и машинама за учење“37.А као посебне облике индивидуализације

наставе наводи додатну и допунску наставу.

Јосип Марковац у књизи „Настава и индивидуалне разлике ученика“наводи следеће облике индивидуализације.

-индивидуализација помоћу наставних листића;- индивидуализација помоћу додатне наставе;

36 Проданови,Т.и Ничковић,Н.:Дидактика,Завод за уџбенике и наставна срдства;Београд,1988.стр.150.37 Марић,Д.:Врсе наставе,Завод за основно васпитање и образовање наставника,СР Србија,Београд,1973.стр12.

45

- индивидуализација извођењем наставе на 3 нивоа тежине;- индивидуализација у програмираној настави.

Младен Вилотијевић говори о следећим облицима:

-„индивидуално планирана настава; -задаци на више нивоа сложености;- индивидуализација применом групног облика рада;- индивидуализација рачунарским образовним софтвером;- индивидуализација применом експертних система и вештачке интелигенције“38.

Радомир Марић каже да наставник може да планирати видове рада и индивидуализацији наставе као што су:

-„усмерено активирање ученика у припремању за час као и на часу;

-коришћење наставних листића;-настава на више нивоа тежине;-домаћи задаци диференцираног типа;-допунски рад са слабим ученицима;-додатни рад са бољим ученицима;-елементи програмиране наставе“39.Иако наша педагошка теорија истиче значај

индивидуализације наставе,али она још увек није постала проширена пракса,па ни облици њене примене нису нарочито богати и разноврсни.Индивидуализација наставног рада налази примену у нашој настави,али доста скромније него у високоразвијеним земљама.С обзиром на истицањее значаја и потребе

38 Вилотијевић,М.:Врсте наставе,Учитељски факултет,Београд,1988.стр.42.39 Матић,Р.:Индивидуализирана настава и активирање ученика,Педагошки рад 9-10,1973.стр.123.

46

индивидуализације наставног рада,наша настава би морала наћи начин за што интезивнију,адекватнију,проширенију примену и разноврсније,ефикасније облике њеног реализовања.У даљем тексту биће речи о неким облицима индивидуализације који су у мањој мери нашли примену у нашој настави.

Индивидуална наставникова инструкција

Врдност индивидуалне наставникове инструкције је што се може остварити у свакодневном наставном раду и у свим активностима васпитања и образовања,али ограниченост је у чињеници да је та инструкција непосредна и да за њу нема довољно времена,јер наставник истовремено ради са великим бројем ученика.

Да би индивидуална наставникова инструкцја била успешна,неопходно је да учитељ познаје своје ученике,њихове способности,особине и индивидуалне разлике и да их уважава.

„На редовном часу наставник може да индивидуално приђе ученику,када се нпр.понавља и утврђује пређено градиво и то на следећи начин :приликом редовног усменог испитивања слабијем ученику може да постави једноставнија и лакша питања,а бољем ученику сложенија и тежа;када ученик није у стању да одговори на постављено питање,зато што не разуме неке појмове и термине,може да му пружи краћа непосредна објашњења;а ученикк који би желео нешто више да

47

сазна упућује на литературу или неки други извор знања“40.

Индивидуална наставникова инструкција се више користи на часовима допунске и додатне наставе из разлога што је мањи број ученика и у почетним разредима када је учитељева помоћ неопходна(учење писања,читања,основних матемаичких операција...).

Иако се говори о непосредном контакту учитеља и ученика,индивидуална наставникова инстукција не даје очекиване резултате јер се њоме не постиже ефикасна индивидуализација.

Индивидуализација наставе помоћу наставних листића

Наставни листићи имају релативно најдужу традицију.Теоријски разраду за њихову примену дао је швајцарски педагог Робер Дотран,који сматра да су наставни листићи „једна проста техника за индивидуализацију наставног рада“41.Дотран је у својој књизи описао 26-годишње искуство експерименталне школе у Мајлу,у примени индивидуализоване наставе где се рад одвијао на следећи начин:учитељ изложи своју методску јединицу или да упутства како да се одређени садржај прочита,посматра или истражи.Ученици решавају задатке,а приликом проверавања,учитељ открива да ли су ученици добро схватили и решили задатке и тада се прибегава картончићима за индивидуализацију које бира сваки

40 Марић,Д.:Врсте наставе,Завод за основно васпитање и образовање наставника СР Србије,Београд,1973.стр.13.41 Дотран,Р.:Индивидуализована настава,Веселин Маслеша,Сарајево,1962.стр.7.

48

ученик.Када ове савладају ученици бирају нове картончиће са тежим задацима.

Наставни листић(фиша,од француске речи “fiche”-картон,лист,цедуља)представља картон (20*12цм или сличних димензија)са задатком и инструкцијом за његово решавање с једне и решењем с друге стране листића.Решење може бити исписано и на наредном листићу или на посебном картону с истим ознакама за распознавање који се налазе код наставника.

Задаци на листићу могу бити различитог типа,а у зависности од садржаја задатака и циља који желимо да постигнемо задаци могу бити типа вишеструког избора,алтернативног типа,подвлачења,допуњавања,означавања...

Сваки ученик добија листић са задатком и рад обавља индивидуално и сопственим темпом.Добија потребне информације,даје му се упутство за рад,након чега се врши провера и на тај начин добије повратна информација.На листићима се могу наћи допунски задаци за продубљивање знања и информације о другим изворима знања и за коришћење шире литературе.Листићи су сврстани у серије које представљају другачију варијанту по тежини.Задаци се означени дају ученицима на решавање,али се поштује правило да сваки ученик или група ученика добије различите задатке уз постепени рад према тежини,њихов рад се прати,указује помоћ,ако за тим постоји потреба и на крају вреднује постигнути успех.На крају краћег наставног периода или по завршршеном решавању серије провера се врши низом контролних наставних листића.

С обзиром на индивидуалне могићности ученика и резултате које треба остварити њиховом

49

применом,разликујемо следеће врсте наставних листића:

-листићи за допуњавање знања;-листићи за бржи развој ученика;-листићи за самостално учење;-листићи за вежбање.Према Ф.Морију42 наставни листићи садрже

следеће елементе:1.увод-задатак који је по правилу близак

ученицима и код њих изазива интересовање;2.информација о изворима и потребним

материјалима за рад и учење;3. рад на изворима и материјалима ,

анализовање чињеница на основу проучавања одређених извора;

4.резимирање стечених знања;5.допунска вежбања:овде је тежиште на

садржајима,задацима,а не на картонима,листићима,као техничком средству на коме су задаци и одређена упутства штампани.

Листићи за допуњавање знања-су намењени за уклањање недостатака и празнина у занању појединих ученика,за обнављање онога што је заборављено,исправи што је погрешно схваћено и за вежбање онога у чему се најчешће греши.Припремају се различите серије листића,за појединца или групу ученика,после провере знања ученика и одређене материје.

Листићи за бржи развој ученика-су намењени ученицима који према својим способностима савлађују садржаје по максималном програму и садрже задатке којима се продубљују захтеви наставног

42 Вилотијевић,М.:Дидактика,Научна књига,Београд,1999.стр.219.

50

програма.Намењени су ученицима који напредују бржим темпом.Често су захтеви формулисани као проблемски задаци,помоћу којих се продубљује наставно градиво,подстиче интелектулна радозналост,ангажују мисаоне процесе и захтевају од ученика да сами проналазе начине решења проблема,а у појединим случајевима и проширује наставно градиво за одређену категорију ученика.Ученике упућују на коришћење шире литературе,вршење огледа,посматрање...

„Листићи за развој омогућују увођење актуелних догађаја у наставу,излажење из уских оквира школског рада,изоштравање бистрине ученика и пружају прилику за хиљаде сазнања која представљају почетак културе ван поделе на одељке и ван школске класификације“43.

Листићи за самостално учење-садрже поступно разраћене најбитније садржаје из градива које треба да усвоје,уз предвићања различитих могућности и тешкоћа.Из информације која је дата на листићу,ученик сатнаје нешто ново и у вези са тим добија задатак који треба да реши.У тку рада на овим листићима ученик поступно,од више познатог ка мање познатом,од лакшег ка тежем,самостално долазе до наових и сложенијих сазнања из наставне јединице која се обрађује.

Листићи за вежбање-се надовезују на већ поменуте наставне листиће и примењују се у циљу учвршћивања постојећих знања и остваривање њихове трајности и практичне применљивости.По стуктури се не разликују од поменутих листића,једино што не садрже информацију,већ само задатак,упутство,

43 Дотран,Р.:Индивидуализована настава,Веселин Маслеша,Сарајево,1962.

51

објашњење за самосталан рад.Овим листићима се могу обухватити различита подручја,аспекти и захтеви наставног програма и могу се прилагодити сваком ученику.

Дотран наводи следеће позитивне стране индивидуалног рада користећи наставне листиће:

-неопходни контакт сваког ученика са наставником;- боље познавање типова интелигенције и тешкоћа са којима се сусрећу поједини ученици;-повећана активност свих ученика у разреду;-могућност самосталног рада;-изразита економичност и рационализација наставног рада(активан рад свих ученика,самоконтрола...).Постоји мишљење да је далеко лакше да

наставне листиће изради тим стручњака(састављен од учитеља,психолога,педагога и других стручњака),па да се одштампају и купују готови.Али,ипак такви наставни листићи не би били прилагођени сваком детету.Када учитељ сам ради листиће има у виду своје ученике и њихове тешкоће у раду и наставни листићи могу знатно утицати на све ученике,а посебно на оне који спадају у групу „исподпросечних“ и „изнадоросечних“.

У примени наставних листића морају се задовољити одређени захтеви коа услов за ефикасан и рационалан рад,а међу њима су следећи услови:

-сигурност наставника мора бити на висини,посебно познавање чињеница које условљавају и намећу потребу за индивидуализованом наставом;познавање специфичности индивидуалних разлика међу ученицима.Наставник мора бити довољно информисан и оспособљен да сам израђује наставне листиће и рационално их користи у настави.

52

-школа мора располагати одређеним материјалним средствима и условима да најрационалније организује израду наставних листића преко својх учитеља.

-стварање услова да наставници за поједине разреде и предмете могу користити штампане серије наставних листића који би се разликовали по облику информација и тежини захтева,начину презентирања садржаја...

До неадекватне употребе наставних листића долази услед неразумевања функције наставних листића,недовољног разумевања индивидуализоване наставе,а такође се несме заборавити чињеница да је лакше израдити листић за индивидуални рад ученика,него израдити листиће за индивидуализовану наставу.

Услед свих ових разлога се у нашим школама наставни листићи више примењују за индивидуални рад ученика,а мање за индивидуализацију наставе.

Задаци на више нивоа тежине

Недостаци наставе подешене само просечном ученику могу се делимично ублажити извођењем наставе у којој су диференцирани садржаји.Најчешћи је случај да су задаци на три нивоа тежине,мада могу бити и на више нивоа.Захтеви нису прилагођени поједином ученику,већ групи ученика,тако да се не постиже потпуна индивидуализација.

Овај облик наставе захтева израду збирки задатака.Пре него што се приступи изради збирке задатака неопходно је :

53

-помоћу нивоа задатака објективног типа тј.тестова знања из градива теме која ће бити обухваћена задацима из збирке,одлучити о сваком ученику из које ће збирке добити задатак;

-одредити циљ који се жели постићи датом збирком задатака;

-одредити обим наставног градива који ће ући у збирке задатака.

Након овакве припреме приступа се изради задатака,а сваки задатак или вежба се ради у три варијанте(лакша,тежа и најтежа).Бољи ђаци добијају теже и сложеније задатке,просечни нешто лакше и једноставније ,а слаби ђаци најједноставније задатке.Недостатак овог облика индивидуализације наставе би био када би слабији ученици решавали само најлакше задатке,а просечни само задатке средње тежине,али тај недостатак је превазиђен тако што група задатака намењена „исподпросечним“ученицима садржи један или два задатка намењених просечним ученицима,а група задатака за просечне,садржи задатке намењене“изнадпросечним“ученицима.

Индивидуализација наставе с обзиром на тежину задатака најуспешније се може применити када се утврђује или понавља одређени наставни садржај.Наставну грађу треба средити тако да ученици могу самостално радити на часу.Повратне информације се обично дају у виду писаних решења,без коментара, додатних упутства за рад.

Оваквим начином рада сувишно је ученике разврставати у групе,јер они то сами чине бирањем задатака одређеног нивоа сложености.Уколико успешно реши први ниво,прелази на други сложенији ниво итд.

Предности су што јединство разредног колектива остаје нетакнуто,ученици су мисаоно активни током целог часа,а њихова стечена знања су

54

квалитетнија и шира,максимално се искоришћава време у настави и учеников капацитет за учење и рад.

Индивидуализација наставе применом групног облика рада

„Групни облик рада је социолошка и бројчана формација организовања самосталног рада ученика у решавању диференцираних и истоврсних задатака“44.Примено овог облика рада,под предпоставком да су сви услови испуњени за такав рад (материјални ,кадровски...)ученикова индивидуалност може доћи до изражаја.

Групни рад не остварује се тиме што се разред подели на мање групе,а да сваки појединац у тој групи ради за себе независно од осталих чланова групе,већ рад треба да се уклапа,треба да буде колектив,а резултат рада сваке групе да се уклапа у рад целог разреда.Индивидуализација наставе се огледа у решавању задатака према индивидуалнм могућностима ученика.

У групном раду ученика треба видети поред могућности индивидуализације и могућност

44 Вилотијевић,М.:Дидактика,Научна књига,Београд,1999.стр.229.

55

социјализације и васпитања у целини.Социјализација је својствена човековом развитку,као чин усвајања културе,као ток интеграције личног и социјалног индетитета јединке,али социјализација је одређено формирање свести,осећања личне компетентности и веће аутономности.Са социализацијом се јављају и све више развијају индивидалне разлике.

„Увек када ученици у новој групној активности виде повољну прилику да испоље своје способности, знања,вештине и склоности,биће мотивисани да активно учествују у извршавању групних задатака“45.

Кад говоримо групном раду треба рећи нешто о1.формирању групе2.величини групе3.организацији рада у групи4.врстама групног рада

1.Начин на који ће се ученици поделити у групе зависи од наставног садржаја,од старости и могућности деце,али знатно утичу и просторне могућности. Привремене или једнократне групе обликју се за извршавање само неког одређеног задатка,и након извршеног задатка ,расформирају се.Трајне групе раде дуже време.

Групе се формирају према интересовањима деце,постоје и уметничке групе(деца се групишу према правцу надарености),радне групе(при наглашавању радно-техничких образовања,деца се групишу према различитим способностима) и групе на бази пријатељства(тек када се сви ученици упознају у раду,када се развије солидарност и узајамна толеранција,онда се могу формирати групе на основу

45 Ђорђевић,М.:Индивидуализација васпитно-образовног рада у школи,ИГРО Нова просвета,Београд,1985.стр.80.

56

социометријских мерења или деци допустити самостално груписање).

2.Величина групе зависи од следећих фактора:-од старости деце;млађи радије раде у већим

групама,а старији више воле групу од 3-4 члана;-од подручја рада;за спорт,музику и екскурзије

састављају се веће групе,него за друга подручја рада;-од радних средстава;услед недостатка

материјала за рад ,онда се групе нужно морају повећати;

-од просторних прилика.Група почиње од 3 ученика и многи сматрају да

је тај број најпогоднији за рад.У групи од 4 ученика могућа је и унутрашња подела тј.може доћи до поделе на 2 пара.Групе веће од 4 члана имају тенденцију распадања.

3.Када је реч о организацији рада у групи треба напоменути да група може имати вођу тј. који води бригу око организације рада у групи,али може бити и без посебно одабраног вође.Најједноставнији организациони облик је онај у коме сви чланови групе раде исти задатак појединачно,али на тај начин што се међусобно договарају,помажу,поправљају грешке и упоређују задатке.Сложенији организациони облик је када се заједнички задатак групе разбије на парцијалне задатке,а поједини чланови преузимају обраду таквих делимичних задатака.Ученицима се дају задаци према њиховим могућностима што нам указује на индивидуализацију у раду.Након завршеног рада,групе извештавају о својим резултатима.

4.С обзиром на задатак,рад групе може бити монотематски и политематски.

У монотематском раду све групе имају исти задатак,па се често назива такмичарским,Предност је што се сви ученици подједнако упознају са задатом

57

темом,а недостатак је што извештава само једна група,а остале само учествују у допуњавању извештаја, па може доћи до групног егоизма.

Политематски групни рад или групни рад са диференцираним задацима се спроводи тако што се наставна тема рашчлани на парцијалне задатке,па свака група преузима један од задатака.Након преузимања задатака групе врше свој интерни план рада према коме обрађују задатак.Након завршеног рада свака група подноси свој извештај.Недостатак је у томе што се сви ученици подједнако не упознају са сви деловима теме,па лако губе из вида целину,а предност је пто свака група при извешавању долази до изражаја.

Улога наставника у организацији групног облика рада је веома велика,а нарочито у подели задатака и праћењу њиховог остваривања у оквиру сваке групе.Посебно је важна његова правовремена помоћ,подстицај,усмеравање и орјентација,било да се ради о гупи или појединим ученицима.Помоћ може бити:

-непосредна-када заједно са учеником тражи решење(ако оцени да је у том тренутку најбоље)

-посредна-упућивање на одређене изворе, материјале или ученике у групи који му могу помоћи(од великог је значаја подстицати ученике на кооперативне односе,међусобну помоћ...).

„Истраживања о вредностима групног рада,а и сама школска наставна пракса показују да рад у групи за поједине ученике представља значајан мотив(то је увека на известан начин непосредно доказивање себе) и да се самим тим повећавају укупни наставни и васпитни ефекти.Групни рад има,дакле своје вредности и као облик диференцијације и индивидуализације под

58

претпоставком да је уткан у општи систем наставног и васпитног рада“46.

Индивидуализација у програмираној настави

Програмирана настава настала је педесетих година као радикални заокрет у циљу превазилажења традиционалне наставе.Ученицима обезбеђује сигуран пут за самостаљлно учење тј. усвајање знања и развијање способности,јер се програмира и наставни саджај и начин учења.

Програмирана настава је настала као резултат примене машина у учењу,али је више не поистовећује са учењем помоћу машина.У њеној основи налазе се одређени програми,који се могу користити и без машина.Програмирана настава која се ослања на машине за учење,представља само једну од варијаната такве наставе.

По Тихомиру Продановићу и Радисаву Ничковићу“програмирана настава је такав вид наставе у које се наставно градиво на посебан начин логички структуира и даје ученицима у мањим раније припремљеним деловима који они усвајају самостално,поступно,идући корак по корак сопственим ритмом и проверавајући степен усвојености тих садржаја помоћу сталне и текуће повратне информације“47

46 Ђорђевић,М.:Индивидуализација васпитно-образовног рада у школи,ИГРО Нова просвета,Београд,1985.стр.81.47 Продановић,Т. и Ничковић,Р.:Дидактика,Завод за уџбенике и наставна седства,Београд,1980.стр.372.

59

У програмираној настави се остварује висок степен индивидуализације и у темпу учења и у наставним садржајима и наставним поступцима.Милан Баковљев каже:“Програмирана настава синтетизује основне карактеристике индивидуалне и колективне наставе..Она је у ствари,сва основна преимућства индивидуалне наставе учинила доступним и настави у којој се истовремено ради и са групом ученика.То је постигла тиме што је колективну наставу подигла на ниво мултипликоване наставе“48.

Програмирани материјали се користе у разредно-часовном наставном систему-када се од одељења захтева да у оквиру одређеног броја часова обради неко испрограмирано градиво.Ученици самостално раде,свако за себе и напредују различитим темпом.Ученици који пре заврше од осталих ученика запошљавају се допунским задацима(који могу бити програмирани).

Да би се добио квалитетан програм за програмирану наставу морају се извршити следеће радње:

1.Издвајање онога што је у наставном градиву основно тј.елиминисање свега што је споредно.

2.Логичко структуирање издвојене,суштинске грађе,тако да се свако ново знање заснива на претходним сазнањима.

3.Рашчлањивање издвојеног логичи структуираног градива на ситне делове,који могу бити међусобно повезани.

4.На сваку порцију наставног градива следи надовезивање задатака који може да се реши примењивањем тог знања.

48 Ђорђевић,М.:Индивидуализација васпитно-образовног рад у школи,ИГРО Нова просвета,Београд,1985.стр.130.

60

5.Навођење решења задатака,како би се ученици могли обавештавати о ваљаности решења.

Истраживања која се врше ради проучавања педагошке вредности програмиране наставе су показала да је овај облик наставе“у великој мери изједначава децу у погледу капацитета учења“49.Сви постижу приближно једнаке резултате,али са разликом у томе што ће интелектуално развијени ученици брже остварити циљ од ученика који су интелектуално мање развијени.

Програм се састоји из мноштво чланака,а сваки чланак треба да има следеће елементе:

1.информацију-део градива који се преноси ученику,а обично је пропраћен примером

2.задатак-ученик решава задатак на основу претходно савладане информације и тако проверава усвојеност информације

3.простор за уношење решења4.повратну информацију-која пружа

обавештење о томе да ли је решење задатка тачно или нетачно

5.инструкцију-присутна је само у случајевима када је потребно дати упутства за даљи рад.

Програми на којима се заснива програмирана настава презентују се у виду програмираних уџбеника или посредством машина за учење.Суштинске разлике нема,у питању је само различита техника решења.У оба случаја програми могу бити или линеарни или разгранати.

Линеарни програми савлађују се индивидуалним темпом рада.Сваки ученик добија исту порцију градива коју треба да савлада,исте задатке и истим редоследом.Ученици се у раду крећу праволинијски тј.линеарно.Савлађује се чланак по

49 Марковац,Ј.:Настава и идивидуалне разлике ученика,Школска кљига,Загреб,1970.стр.46.

61

чланак и ученик који ради на таквом програму не бира одговор на постављено питање,већ га сам формулише.Постоји могућност ако ученик не одговори тачно на питање,да се врати на претходно и провери податке.

У разгранатим програмима омогућено је да се и начин учења,а не само темпо прилагоди могућностима ученика.На постављено питање одговарају тако што бирају између неколико понуђених.У зависности од одговора,ученицима се дају различите информације па са тим и различита питања.Програм се не савлађује праволинијски,већ иде од чланка до чланка различитим путевима.

Тежњом да се превазиђу недостаци ове две врсте програма настао је комбиновани програм,или се линеарни програми састављају за више нивоа тежине,како би ученици изабрали сопствени пут у учењу и задовољила индивидуализација наставе.

Разлози за недовољну примену програмиране наставе су:

-нема готових програма који би се могли применити-неинформисаност учитеља-процес програмирања је доста сложен и захтева доста времена и напора од стране наставника

Допунска и додатна настава као облици индивидуализације

62

Допунска настава се организује за ученике који теже и спорије уче и који не могу успешно следити ток извођења наставе у свом разреду.Организација и извођење допунске наставе је веома важан задатак и захтева добру припремљеност и да одговори на низ захтева.Успех педагошког деловања у циљу омогућавања ученицима који спорије и теже уче да превазиђу недостатке у знању зависи у великој мери од познавања правог узрока неуспеха ученика.Узроци могу бити различити,сложени,многобројни и могу довести до психичких сметњи у животу детета.Због тога је непоходно правовремено идентификовати ученика којоме је таква настава потребна и дијагностиковати узрок који доводи до привременог или сталног заостајања и неуспеха.

Од посебног значаја је допунска настава у првом разреду јер се детету пружа могућност да на почетку надокнади заостало.Одсуство помоћи у овом тренутку и доживљај неуспеха може негативно утицати на формирање личности детета,појаву страха од школе,смањење мотивације...

„Индивидалне тешкоће појединог ученика у усвајању градива повод су његову упућивању на додатни рад,па је логично да и сам рад буде у највећој мери индивидуализиран“50.

На часовима допунске наставе треба да се оствари максимална индивидуализација рада и непрекидно праћење сваког ученика посебно.Неопходно је за сваку групу тј.за сваког ученика посебно припремити програм којим ће се прецизно утврдити садржај који треба да усвоји,методе и облици који ће се користити.Са таквим ученицима се мора остварити прави контакт и омогућити да поврате поверење у себе.Ученици који се упућују на овакав рад

50 Мужић,Додатни одгојни рад у основној школи,Загреб,1962.стр.57.

63

могу се доста разликовати по томе какве су природе њихова заостајања у раду.

Припремање наставника за допунску наставу мора бити детаљно,јер овај рад у великој мери мора бити индивидуализиран.Наставници често наводе недостатак времена и оптерећеност другим обавезама ,недостатак простора,средстава па често допунску наставу изводе без претходне припреме.

„Функција допунске наставе није у стварању својеврсног микроколектива групе ученика ради посебног васпитно-образовног третмана већ је сврха рада и напора у допунској настави брже отклањање празнина и недостатака у знању ученика“у чијој основи је „поступак којим се индивидуализује процес учења“51.

Додатни рад се организује за ученике изнад просечних способности,посебних склоности, интересовања,потреба.Додатни рад може се организовати на часовима редовне наставе,у оквиру додатне наставе,на слободним активностима ученика.Овај рад би морао да се обавља перманентно,у току целе школске године и мора бити добро припремљен.

Индивидуализација рада са њима може се постићи одмеравањем задатака по тежини и обиму,ученици се ангажују на тежим и сложенијим задацима,а од њих се захтева продубљеније и комплетније знање,подстиче се креативност што се постиже проблемским задацима,где је наглашена потреба за апстрактним и критичким мишљењем.

Додатни рад се најчешће организује у настави математике и српског језика.Планом и програмом се предвиђају садржаји које треба обрадити на часовима

51 Марић,Врсте наставе,Завод за основно образовање и васпитање наставника СР Србије,Београд,1973.стр.28.

64

додатне наставе.Избор садржаја у неким тачкама морао би бити заједнички за за мању групу,али и различит и конкретно одрећен према потребама,интересовањима појединих ученика.Даља индивидуализација се одвија у правцу израде комплетних индивидуалних програма за све ученике.

Неопходна је индетификација ових ученика,а најчешће се полази од општег успеха или утврђивањем коефицијента интелигенције,при чему могу бити запостављени неки ученици.Потребно је користити објективне начине индетификације,стандардизоване тестове:групне тестове способности,тестове специјалних способности,инвентаре интересовања, тестове знања и тестове личности.

У циљу ефикасније индивидуализације потребно је уважавати неке захтеве и принципе:

-„поштовати начело добровољног опредељивања ученика јер су тада у питању и интереси и висока мотивисаност;

-даровитим ученицима треба омогућити да се „испробају“ у више васпитно-образовних области ако за то постоји потреба и интереси.Они ученици који су се определили за додатни рад,а ипак се покаже да су мање успешни него што се очекивало,треба их усмерити према сродним интересним групама и слободним активностима.

-даровите ученике треба истовремено укључивати у рад одговарајуће секције слободних активности.Тиме се обезбеђује пуније повезивање рада,шире и комплетније стваралачко ангажовање и испољавање у индивидуалном и групном раду ученика,а постоји и већа могућност презентовања постигнутих резултата тога рада у оквиру интересне групе,на такмичењима,у сусретима,на конкурсима и сл.

65

-додатни рад треба да омогући брже напредовање даровитих ученика с тим што мора бити повезан са задацима и активностима у редовној настави и слободним активностима како би се онемогућило одвајање група као социјалних јединица „вишег реда“,“труста мозгова“ и сл.

-осим доброг и за рад мотивисаног наставника (у додатном раду нема стваралачког рада,ако и сам наставник није стваралац),треба обезбедити услове рада“52.

Претпоставка за успешан рад са даровитим ученицима су:адекватан избор садржаја,питања из одговрајућих наставни и научних области,који омогућавају шири и продубљенији рад;избор метода,поступака,објеката,средстава,извора и сл.који ученицима омогућавају неопходна проучавања;различито груписање за проучавање (индивидуални рад,партнерски рад,рад у мањим групама);слободно одлучивање за избор садржаја...

Организација рад у додатној и допунаској настави пружа значајне могућност за остваривање индивидуализације и повећање ефикасности наставног рада,па зато при њиховом извођењу треба приступити веома свесно и стручно и користити овакав начин рада као један од могућих облика индивидуализације.

Домаћи задатак као облик индивидуализације наставе

52 Ђорђевић,М.:Индивидуализација васпитно-образовног рада у школи,Нова просвета,Београд,1985.

66

Домаћи задатак је значајна могућност за већу диференцијацију и индивидуализацију.Диференцирање домаћих задатака може се вршити с обзиром на садржај на коме ће ученици радити,на обим и тежину захтева,ширину информације која се даје писмено или усмено.У диференцијацији задатака треба полазити од потребе и могућности сваког ученика или групе ученика.

Диференцирање домаћих задатака може се вршити:

-„усмено при чему се користе питања и задаци из уџбеника и приручника(по претходно извршеној селекцији и корекцији које су резултат сазнања о активностима и раду појединих ученика на часу);

-писмено припремљени задаци и вежбе диференциране у погледу садржаја,обима,тежине;

-комбиновано писмено припремљени задаци и вежбе са допунским усменим задацима,упутствима и објашњењима за поједине ученике или групе ученика“53.

Продановић и Ничковић сматрају да се „диференцирани домаћи задаци дају са циљем да се истражи који ученици прихватају понуђене варијанте задатака54“.

У нашим школама најчешћи начин јесте задавање домаћих задатака са истим захтевима за све ученике.Ти задаци су намењени „просечном ученику,тако да слабији ђаци нису у стању да их израде,а бољи немају адекварну мотивацију.

Ако се на часу примењује индивидуализована настава и ако ученици раде задатке према својим

53 Ђорђевић,М..Индивидуализација васпитно-образовног рада у школи,Нова просвета,Београд,1985.стр.128.54 Продановић,Т. и Ничковић,Р.:Дидактика,Завод за уџбенике и наставна средства,Београд,1988.стр.65.

67

способностима,најбоље је да и домаћи задаци буду диференцирани.Диференцирани домаћи задаци омогућују индивидуализацију наставног рада и брже осамостаљивање ученика.

68